Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 485 * 7. март * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

7.3.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

7.3.2021.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Поново на почетку Будимо одговорни Из дана у дан Леп град у погрешним рукама Корак даље у заштити Још једна успешна година Ускоро прва уплата Боље, али недовољно Дрога или лек? Краљево град чуда Глумац са два пара родитеља Једнака права за све Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - Раднички 1923 ЖКК Краљево - Радивој Кораћ Времеплов

10 14 16 22 28 34 38 40 42 50 56 64 80 72 74 76 78 80 82

5

Фото: М. Радовановић

6

МАГАЗИН 7.3.2021.

7

8

МАГАЗИН 7.3.2021.

9

7.3.2021.

МАГАЗИН

10

Др Радован Чеканац

Епидемиолошка ситуација све неовољнија

ПОНОВО НА ПОЧЕТКУ

О

д проглашења епидемије корона вируса половином марта прошле године чланови Штаба за ванредне ситуације су се утркивали да укажу на опасност која становништву прети од ширења инфекције. Дешавало се то све време ванредног стања током кога је на територији Краљево откривено тек неколико импортованих случајева инфекције. Број инфицираних је до укидања повећан на педесет два, а три смртна случаја било довољно за уверење да је заустављено ширење вируса, а инфекција стављена под контролу. Са поновним захуктавањем у другој половини годи-

не за информације о тренутном стању, опасностима које прете и препорукама за спречавање ширења, задужен је координатор Штаба проф. др Радован Чеканац. Када се очекивало више информација наступило је својеврсно затишје, а између две прилике да се укаже на размере опасности прошла су пуна три месеца кад је поводом за обраћање јавности оцењена неповољна епидемиолошка ситуација током претходних десетак дана. Колико је неповољна могло би се закључити на основу статистичких података који се медијима достављају из Кабинета градоначелника. Последњи на које је ука-

зао др Чеканац сведоче о смрти пет особа у току само једног дана и двеста петнаест са територије Краљева од почетка епидемије. Невесела статистика показује да је од почетка најновијег таласа инфекције у новембру преминуло сто седамдесет пет суграђана, а да због сумње на инфекцију помоћ лекара свакодневно тражи између две и три стотине особа. Да се повећава број оболелих са тешком клиничком сликом, којима је неопходно болничко лечење, сведочи податак да је број примљених на одељења Опште болнице „Студеница“ већи од броја излечених, а после извесног затишја поново

Фото: М. Радовановић

- Због сумње на инфекцију помоћ лекара свакодневно тражи између две и три стотине особа. - Број примљених на одељења Опште болнице „Студеница“ већи од броја излечених. - После извесног затишја поново попуњено више од половине смештајних капацитета. - Наредних дана очекује се ново погоршање епидемиолошке ситуације. - Непоштовање прописаних мера заштите од стране великог броја грађана главни разлог за погоршање епидемиолошке ситуације. - Све видљивије да имунитет траје између два и три месеца. - Имунитет од седамдесет одсто смањен пет пута. - Млађе особе са лакшом клиничком сликом, и инфициране особе без симптома болести, шириле вирус у кругу својих породица

11

7.3.2021.

МАГАЗИН

12

је попуњено више од половине смештајних капацитета. Да то није крај проблема сведочи очекивање новог погоршања епидемиолошке ситуације наредних дана, а уз појачан притисак на хоспитализацију и број прегледа у ковид амбуланти. Главним разлогом таквог стања др Чеканац оцењује непоштовање прописаних мера заштите од стране великог броја грађана. После новембарског таласа чије је смиривање било приметно половином децембра уследило је затишје, а потом нагли скок броја инфицираних. Велики број инфицираних, и још већи број асимптоматских случајева, почео је да опада и до половине јануара одржавао се у распону између тридесет и педесет новорегистрованих случајева дневно. Велике осцилације тумаче се недовољним бројем информација о кретању инфекције и периоду имунитета оних који су прележали болест изазвану корона вирусом. Иако су у стручној јавности биле присутне различите теорије све је видљивије да имунитет тра-

је између два и три месеца.

- Имунитет је индивидуална ствар па не одговоре сви исто на инфекцију, а потврда се огледа у податку да обо-

Задушнице С обзиром на неповољну епидемиолошку ситуацију, Градски штаб за ванредне ситуације је, уочи великих задушница у суботу, 6. марта, апеловао на Краљевчане да се понашају одговорно како би заштитили своје и здравље својих најближих. Суграђанима је поручено да се, приликом одласка на гробље, максимално придржавају епидемиолошких мера које су прописале надлежне републичке институције у циљу спречавања појаве и ширења епидемије, да се не окупљају у великим групама, одржавају физичку дистанцу и носе маске.

левају и они који у новембру оболели са клиничким имунитетним знацима. Иако смо половином децембра на територији града Краљева достигли ниво имунитета од седамдесет одсто он је сигурно спао на десет до петнаест посто, па се повећао број осетљивих у популацији до које вирус може да дође. Зато имамо овај скок што значи да смо поново на почетку и налазимо се у периоду 5. новембра, каже др Чеканац уз потврду невеселе прогнозе да би оваква ситуација могла потрајати до краја марта. Искуство потврђује да је сваки нови талас прво регистрован међу млађом популацијом, а и поред захуктавања инфекције у другој половини октобра до новембра није било смртних случајева. Поразно делује податак да су млађе особе са лакшом клиничком сликом, и инфициране особе без симптома болести, шириле вирус у кругу својих породица. Разлог се огледа у уверењу да се у таквим условима осећају опуштеније, а значајним се оцењује и податак да је у највећем

броју домаћинстава немогуће придржавати се прописаних мера, имати засебну собу, купатило, пешкире и осталог. Најбоља потврда су случајеви инфекције и код особа које нису излазиле из куће. Серолошка тестирања указују на примере инфекције код асимптоматских случајева што појачава стрепњу да би и они који су послати на кућно лечење могли бити значајан извор заразе.

- На почетку епидемије смо ослушкивали вести из света, а било је разних информација које су се показале као нетачне, па сам после годину дана и ја мењао мишљење. Стручњацима је у ванредном стању далеко лакше да раде, што је показао период у првој половини прошле године кад смо до 20. маја имали само педесет два случаја инфекције, а сада имамо дупло више на дневном нивоу. Регистровали смо сваки који је ушао на територију Краљева, пратили његове контакте и утврдили двадесетак импортованих случајева, а само око тридесетак локалне трансмисије. У другом и трећем

таласу смо имали лакше случајеве који су послати на кућно лечење и изолацију, а како полиција са којом смо сарађивали током ванредног стања нема надлежност да их контролише слободно су се шетали по граду. За годину дана је требало да научимо да живимо са овим вирусом, али је проблем у томе што велики број суграђана не поштује прописане мере. Можда смо се мало опустили кад је кренула вакцинација, па нам људи оболевају након прве и неколико дана после друге дозе. То значи да је потребно да код већине вакцина прође две недеље, код кинеске месец дана, јер се тада постиже оптималан ниво антитела, каже др Чеканац и подсећа да је и у том периоду неопходно поштовање препоручених мера заштите. Иако је погоршање епидемиолошке ситуације повод за наговештај увођења значајнијих ограничења рада на местима где се окупља већи број особа комплетно затварање на неколико дана не оцењује се посебно продуктивним, посебно због податка да

инкубациони период траје дуже па се не може са сигурношћу говорити о евентуалним позитивним ефектима. И поред уверења да би се значајнији могли очекивати након закључавања од неколико недеља нема много оптимизма да се нешто тако деси, јер ни искуства европских земаља још нису потврдила значајније резултате. Др Чеканац подсећа да је талас инфекције пред крај претхдне године кренуо из Новог Пазара, а вирус су ширили и студенти који су се враћали из универзитетских центара. Иако су значајним извором инфекције оцењени угоститељски објекти није тајна да се највећи број власника понаша одговорно, па се не сматра адекватним да плате високу цену због неодговорности мањег броја колега. Бројни су параметри који потврђују тезу о немогућности да се успостави равнотежа између мера заштите и крајњих ефеката, а стрепњу додатно појачава уверење да су капацитети здравстевног система на измаку. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 7.3.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

15

16

МАГАЗИН 7.3.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

- За последњих седам дана на присуство корона вируса тестирано две хиљаде шест стотина деведесет пет узорака бриса, а девет стотина седамдесет шест ПЦР методом. - Седам стотина шездесет седам суграђана је имало симтоме болести, али је присуство вируса потврђено код сто четрдесет три и још десет од двеста девет узорака тестираних по другим индикацијама.

- Од хиљаду седам стотина деветнаест узорака тестираних антигенским тестом вирус је констатован у шест стотина двадесет пет случајева. - Недељни биланс огледа се у седам стотина седамдесет осам особа инфицираних корона вирусом и шеснаест смртних случајева

Фото: М. Радовановић

ИЗ ДАНА У ДАН

17

7.3.2021.

МАГАЗИН

18

О

д тренутка кад је епидемиолошка ситуација на територији Краљева почела да се погоршава појачано је интересовање за свакодневне извештаје Завода за јавно здравље и цифре које на најбољи начин осликавају размере опасности која прети, а додатно је појачано након нових рестриктивних мера уведених последњег викенда у фебруару. О повећаном броју особа које сумњају да су инфициране корона вирусом сведочи податак од последњег дана у месецу и потврда је током претходна двадесет четири сата тестирано триста четрдесет четири узорка назофарингеалног бриса, међу њима и сто педесет осам ПЦР методом. Од укупног броја сто пет је узето од особа са симптомима болести, а вирус потврђен код двадесет три као и још четири од педесет три чији су узорци бриса тестирани по

другим индикацијама. Извештај сведочи да је антигенским тестом тестирано сто осамдесет шест узорака бриса, а вирус потврђен код седамдесет шест особа. Тако су 28. фебруара на територији Краљева регистрована сто три нова случаја инфекције чиме је укупан број потврђених од почетка епидемије повећан на дванаест хиљада осам стотина педесет два. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ је од последица болести коју изазива вирус преминула још једна особа са територије Краљева, па је укупан број повећан на двеста девет. Извештај Завода за јавно здравље од 1. марта показује да је у периоду од претходног тестирано триста двадесет два узорка бриса, а скоро трећина ПЦР методом. Проверу здравствене исправности потражило је деведесет пет суграђана са симптомима болести али

је највећи број њих, сем деветнаест код којих је потврђено присуство вируса, у том тренутку могло да одахне. Брига нису ослобођене три особе од тридесет две чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Након што је исправност сто деведесет пет узорака бриса проверавана антигенским тестом утврђено је да код седамдесет три особе треба започети лечење. Дневним билансом од деведесет пет новорегистрованих случајева инфекције укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан је на дванаест хиљада девет стотина четрдесет седам. Од последњег извештаја преминула је још једна особа са територије града Краљева, па је укупан број достигао двеста десет. На истеку првог дана марта на одељењима Опште болнице „Студеница“ хоспитализовано је педесет осам паци-

јената а девет са најтежом клиничком сликом смештено на одељењу интензивне неге, шест је интубирано а код три примењена неинвазивна вентилација. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено осамдесет прегледа. Да пооштравање рестриктивних мера није дало очекиване резултате сведочи извештај од уторка који потврђује да је током претходна двадесет четири сата тестирано четири стотине двадесет шест узорака бриса, а сто тридесет ПЦР методом. Сто један узорак је узет од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено у двадесет три случаја као и у још једном од двадесет девет тестираних по другим индикацијама. Значајно је повећан и број антигенски тестираних узорака бриса, а међу двеста деведесет шест који су проверавани вирус је потврђен

у сто тринаест случајева. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је између првог и другог дана у месецу потврђено сто тридесет седам новорегистрованих случајева инфекције вирусом чиме је укупан број за осамдесет четири премашио тринаест хиљада. У болници је преминула још једна особа, па је укупан број повећан на двеста једанаест. Иако је у последња двадесет четири сата на лечење примљено четрнаест пацијената, дванаест је отпуштено а један преминуо, број од педесет девет хоспитализованих није промењен. О стању десет најтежих којима је потребна интензивна нега сведочи податак да је шест интубирано, а два на неинвазивној вентилацији. У истом периоду у ковид амбуланти је прегледано сто тридесет девет особа. Трећи дан у недељи обележен је

новом променом епидемиолошке ситуације након тестирања триста осамдесет девет узорака бриса на присуство корона вируса, међу њима и сто двадесет четири ПЦР методом. Скоро трећина је узета од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет две док су четири тестирана по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом је тестирано двеста шездесет пет узорака бриса, вирус је потврђен код деведесет особа а, са сто дванаест новорегистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених од почетка епидемије је за сто деведесет шест премашио тринаест хиљада. Између два извештаја у болници су преминуле четири особе, па је број преминулих у Краљеву од почетка епидемије достигао двеста петнаест.

19

20

МАГАЗИН 7.3.2021.

Да се стање погоршава сведочи податак о повећаном броју хоспитализованих у болници, а од шездесет два пацијента који се лече од болести изазване корона вирусом за десет је било неопходно обезбедити интензивну негу, шест су интубирани а код три примењена неинвазивна вентилација. Коначан број хоспитализованих утврђен је након потврде да је током последња двадесет четири сата примљено тринаест, са лечења отпуштено пет а преминуло исто толико пацијената. У истом периоду у ковид амбуланти је прегледано сто педесет особа. Много повода за оптимизам није било ни у четвртак кад је достигнут рекордан број тестираних за двадесет четири сата. Нова промена епидемиолошке ситуације констатована је након тестирања четири стотине узорака бриса, а сто педесет пет ПЦР методом. Од укупног броја сто двадесет шест је узето од особа са симптомима болести а присуство вируса потврђено код двадесет четири особе, али не и код двадесет девет узорака тестираних по другим индикацијама Антигенским тестом је тестирано двеста седамдесет пет узорака бриса, вирус је потврђен код деведесет четири особе па је, са сто осамнаест новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених од почетка епидемије достигао тринаест хиљада триста четрнаест. У краљевачкој болници преминуле су две особе, а надлежна служба Завода за јавно здравље из Војне болнице Карабурма добила пријаву смрти за још једну из Краљева, па је укупан број повећан на двеста осамнаест. Крај дана је у болници дочекало педесет осам пацијената са тежом клиничком сликом од којих десет на интензивној нези, шест је интубирано а четири на неинвазивној вентилацији. У болници потврђују да су током протекла двадесет четири сата примљена три пацијента, отпуштена су четири, преминула три а у ковид амбуланти обављен сто тридесет један преглед. Последњег радног дана у недељи потврђена је нова промена епидемиолошке ситуације након провере здравствене исправности триста деведесет три узорка назофарингеалног бриса, међу њима сто педесет два ПЦР методом. Проверавано је сто деветнаест брисева особа са симптомима болести, а вирус потврђен код седамнаест и још два међу тридесет три тестирана по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестиран двеста четрдесет један узорак бриса након чега је вирус потврђен код осамдесет девет особа. Према

информацијама Завода за јавно здравље, са сто осам новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених повећан је на тринаест хиљада четири стотине двадесет два. Посебно депримирајуће делује податак да је у болници преминуло још шест особа чиме је укупан број од почетка епидемије повећан на двеста двадесет четири. Број хоспитализованих је поново повећан, а од шездесет два пацијента осам су на интензивној нези, пет је интубирано а три на неинвазивној вентилацији. О погоршању ситуације сведочи податак да је на лечење примљено четрнаест особа, четири је отпуштено а са шест преминулих у једном дану изједначен ранији рекорд. У истом периоду обављен је сто двадесет један преглед. Први дан викенда обележен је информацијом да је, после тестирања триста деведесет једног узорка бриса, а сто тридесет ПЦР методом, још једном промењена епидемиолошка ситуација. Од укупног броја сто један узорак бриса узет је од особа са симптимима болести, а утврђено да је петнаест позитивно на присуства вируса који није пронађен ни код једног од двадесет девет тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестиран двеста шездесет један узорак, а инфекција потврђена код деведесет особа па је, са сто пет новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за двадесет седам премашио тринаест и по хиљада. За последњих седам дана на присуство корона вируса тестирано је две хиљаде шест стотина деведесет пет узорака бриса, а девет стотина седамдесет шест ПЦР методом. Седам стотина шездесет седам суграђана је имало симптоме болести, али је присуство вируса потврђено код сто четрдесет три и још десет од двеста девет узорака тестираних по другим индикацијама. Од хиљаду седам стотина деветнаест узорака тестираних антигенским тестом вирус је констатован у шест стотина двадесет пет случајева. Недељни биланс огледа се у седам стотина седамдесет осам особа инфицираних корона вирусом и шеснаест смртних случајева. Од педесет осам на почетку недеље број хоспитализованих је до краја повећан на шездесет два од којих је најчешће по десет дневно захтевало интензивну негу. У истом периоду на лечење је примљено педесет пет пацијената, отпуштено двадесет девет излечених, а у ковид амбуланти прегледана шест стотина двадесет једна особа. Т. Радовановић

21

Тековине демократских промена: Миломир Недељковић (1)

МАГАЗИН

7.3.2021.

ЛЕП ГРАД У ПОГРЕШНИМ РУКАМА

22

- Величање култа личности основа на којој појединци заснивају паразитску позицију у друштву. - На значајним позицијама нашли су се интелектуално недорасли људи, без социјалне зрелости, који не могу да ускладе своје потенцијале са захтевима места. - Сви потенцијали које је садашњи живот наследио постају контролисани у мери којој одговарају интересима групе која влада. - У таквим условима култура нема шта да тражи, јер ако није слободна није ни култура. - Људи се у данашње време опредељују идеолошки да би радили у култури. - После двадесет година култура се бори за опстанак, јер зависи од чланова групе који никад нису знали шта је култура, нити су се одређивали као ствараоци спрам цивилизацијског искуства и размене са садашњим временом.

- На многа места су се инфилтрирали погрешни људи са нездравим амбицијама

Фото: М. Радовановић

Миломир Недељковић

23

МАГАЗИН

7.3.2021.

И

24

скуство из последњих двадесет година сведочи о дубоким, по уверењу бољих познавалаца прилика негативним, променама у готово свим сферама живота, а да на њих није била имуна ни култура подсећа дугогодишњи директор Краљевачког позоришта Миломир Недељковић. Добар познавалац прилика у овој области истиче да корене ономе што је мало ко очекивао треба тражити у периоду кад је нарасла потреба о промени система управљања државом, а групација окупљена око Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице настојала да га задржи што је могуће дуже. У то време, подсећа Недељковић, ескалирао је огроман потенцијал у народу који то није желео да трпи, па је у први план испливала потреба стриктне примене закона и развој демократских начела. Жеља је била да се у складу са њима, а у сарадњи са Европском унијом и другим демократски оријентисаним срединама у свету, учврсти систем вредности у складу са цивилизацијским искуствима. Колико је појам демократије релативан најбоље потврђује податак да су таквим своје понашање подједнако карактерисали и припадници власти и они који су заговарали драстичан заокрет. Са позиције вишегодишњег радника у култури, и доброг познаваоца стања у овој области, Недељковић подсећа на период након 5. октобра 2000. кад је било неопходно сачувати ресурсе који су оцењени кључним за функционисање државног апарата.

- Група нових политичара је насела на ту провокацију па се догодило да је центар моћи сачувао све своје ресурсе и моћ, блокирао извесна ослобађајућа друштвена кретања и онемогућио суштинску промену друштвеног концепта. Она је требало да се одвија у правцу успостављања тростепене власти, законодавне, извршне и судске које би, у међусобном садејству, деловале у складу са уставом и законима. Међутим, извршна власт се са тим није мирила, па је законодавну и судску ставила у функцији самоодржања и тако успела да потпуно елиминише правосудни систем, натера га да ћути и

слуша све што жели да оствари. Током времена доживели смо да извршна власт управља свим ресурсима друштва и терорише нас на прави начин, каже Недељковић. Са дистанце од двадесет година чини се да сем Зорана Ђинђића није било оних који су заговарали цивилизацијске тековине у области демократије која подразумева да се борба за сопствени концепт општег инетереса одвија у складу са законима. Да тога није било потврђује податак о рушењу свих правила која се односе на заједничко, па се догодило да оно постане својина групе ма како да се она звала. Представници нове власти нису успели да стабилизују систем и правни поредак у њему како би био регулатор моћи извршне власти, а да је тако потврђују бројни примери из свакодневне праксе који сведоче о величању култа личности као основе на којој појединци заснивају паразитску позицију у друштву. Све је чвршће уверење да се то остварује продајом празних речи, и коришћењем средстава информисања, на пијаци коју велики број противника оваквог понашања сматра својеврсним бувљаком. Неизоставни део сличних активности су брутални напади на неистомишљенике без обзира са којег аспекта говоре, културолошког или политичког, а да то није све потврђују бројни други примери.

- Одједном смо постали богатији за огроман број људи са квалификацијама. Иако су формирани факултети и универзитети који су брзо ослобађали велики број дипломираних доктораната у пракси је недостајало знање што је постало велики проблем. На значајним позицијама нашли су се интелектуално недорасли људи, без социјалне зрелости, који не могу да ускладе своје потенцијале са захтевима места. Кад се та врста људи дочепала позиција, захваљујући механици два прста који се дижу и спуштају, а истовремено речима које негују култ и величају извесне вредности, одвојили су се од суштине државног и правног поретка и живота и потпуно га претворили у своје власништво. У томе се понашају као чобани, држе штап, иду за стоком и

оријентишу је куда да се креће како би се најела а непослушне елиминишу на разне начине. Но могу да кажем да су ти начини голооточки али претворити читав систем, и простор у коме постоји другачије мишљење, у Голи оток у коме ће човек морати да ћути и да се склања генијална је измишљотина за разрешење противничких група, њихово уклањање, елиминисање и спречавање ометања погрешног рада. Кад такву политичку климу узмемо као медиј за културно деловање можемо да видимо како је стручност, као цивилизацијска димензија настала у Кини, Египту, Грчкој, потпуно контролисана. И сви њени потенцијали које је садашњи живот наследио постају контролисани у мери којој одговарају интересима групе која влада, а у таквим условима култура нема шта да тражи јер ако није слободна није ни култура, објашњава Недељковић. Поређење са не тако давним временима потврђује да је и у концентрационим логорима за време Другог светског рата било оркестара и драмских секција, али под контролом задуженог за управљање. Насупрот томе све је присутније уверење да се у данашње време људи опредељују идеолошки да би радили у култури. Недељковић наглашава да се после двадесет година култура бори за егзистенцијални опстанак, јер зависи од чланова групе који никад нису знали шта је то култура нити су се одређивали као ствараоци спрам цивилизацијског искуства и размене са садашњим временом. Као такви ушли су у канцеларије, кабинете и аутомобиле и сву своју енергију претворили у тржиште утицаја. У таквим околностима апсолутно неприродна ситуација представља непремостиву препреку за развој културе, а ствараоци нису слободни јер онај ко има контролу над новцем управља политиком.

- Иако је ових двадесет година све углавном ишло низбрдо, у институцијама културе још увек постоје ентузијасти који улажу све своје капацитете како би се нешто догодило. Ми имамо

25

26

МАГАЗИН 7.3.2021.

ситуацију болесног друштва које не зна меру ни на изборима ни у позоришту, а између те две мере одвија се живот грађана ове земље и наше нације. Они који креирају концепт о томе не воде рачуна. Њима је важно да одржавају сопствене ствари, а те ствари су толико апсурдне да трговац гробним местима из Врњачке Бање буде сакривен у тренутку док се дешава саобраћајана несрећа, па немамо снимак који је можда судбински одредио читаву причу. Уметност је извесна технологија, култура такође, а постоји огроман број људи који то могу да воде и реализују, само су шутнути на једно место. Тај број људи би, знајући технологију, методологију и принципе вредности, са лакоћом могао да изађе из свега овога и веома лако, и на брз начин, изведе позицију земље, народа, грађана и привреде на прави пут како би функционисали сасвим другачије. Нико није имао времена за културу и ништа се није променило. Од краја осамдесетих година, зависно од генералног концепта носилаца власти, у маси се појавила идеја сад или никад. Велики број људи је ушао у све ово са једном једином идејом, здипи, дрпи, мазни, узми, заради. Они нису имали времена за културу. Међу њима је било и културних радника, али су смиривани обманама и лажним надама. У крајњем случају уклањани су измишљајући им разне етикете и афере, каже Недељковић уз подсећање да су још деведесете године прошлог века показале да се друштво стрмоглављује. Такво сазнање било је довољно за жељу да се удаљи од негативних трендова, а прва повољна прилика била довољна за маневар који је резултирао одсуством жеље за учешћем у оваквој врсти организације културних дешавања. Није требало много времена да се увери како је потез био колико оправдан толико и правовремен, а све што се касније дешавало у овој области довољно сугестивно потврђује да је концепт формиран пре тога био далеко бољи. Потврда се огледа и у ставу да нови креатори културне политике у локалној средини, иако се декларативно изјашњавају за културу, предност дају спектаклима који окупљају велики број људи и на њима граде утицај, популарност и моћ, што никада није било добро. Далеко неповољнијим оцењује се уверење како се „у међувремену возе туђима утомобилима о туђем трошку, одлучују о парама на свој начин и тако скоро дивљачки прелазе преко бирачког тела не дозвољавајући му да реагује у току трајања њихове власти“.

- Кад бих желео да протестујем и организујем протест покренуле би се јавне и тајне силе и ја бих веома брзо био уморан од својих амбиција. Зато је решење у младим људима. С њима се не може као сам мном јер сам по мало стар и уморан, па је за мене много тога релативно, а младим људима ништа не може да

буде релативно. Вреди истражити колики је број краљевачких интелектуалаца до, или око, тридесет година који су напустили овај град. Верујем да је огроман, а да се само јављају својим родитељима видеом или телефоном, ако шта треба дођу да их посете и оду. То је можда природно и нормално, али ко ће овде да покреће потенцијале, да их обликује, да им даје смисао потребан да би се у сфери културе одвијао неки живот, да би био људскији. То је врло проблематично питање, јер они не би ни одлазили да су услови нормални. Искуство које сам стекао радећи са људима показало је да су се на многа места инфилтрирали погрешни људи са нездравим амбицијама. Више пута сам наглашао да је бесмислено бити толико дуго директор позоришта, да треба стално радити да се тим реконструише, регенерише и тако даље. То нисам имао коме да кажем, јер су они којима сам говорио доносили одлуке супротне интересима културе, а под притиском људи који су, у име културе, говорили оно што су говорили. Тек када сам дошао у позицију да објасним шта је то што треба да буде позориште умешао сам се и рекао, али без уметничке енергија и знања које ће да обнавља ту енергију уопште нема делатности у култури, каже Недељковић уз подсећање да је Краљево леп град у погрешним рукама. Да овакав однос према култури није карактеристика само локалне средине, или Србије, потврђују примери других земаља источног блока које су прошле кроз процес транзиције. То је много мања утеха него чврсто уверење да се афирмишу „најобичнији, најљигавији и најједноставнији облици каријеризма“. Није тајна да су краљевачком културом дуго управљала идеолошка тела, и људи склони идеологији, али ни да је у оквиру тога било изванредних излаза у свим областима. Бољи познаваоци позоришних прилика у граду још нису заборавили скидање са репертоара Представе Хамлета у селу Мрдуша Доња. Догодило се то на генералној проби након оцене да није у складу са политичким тренутком али, и поред бројних напада на оне који су оцењени одговорнима, није било тежих последица. Недељковић указује на податак да се у то време, за разлику од тренутне ситуације, знало шта чека виновнике ексцеса ове врсте. Битно различита ситуација потврђује да је крајњи исход неизвестан, а зависи искључиво од разговора са оним ко одлучује што сведочи о изостанку цивилизацијских вредности. Отуда уверење о ретким ситуацијама у којима актуелана власт има свест о обавези истраживање цивилизацијских вредности и потреби да то стимулише у сваком тренутку. Поређење са другима потврђује да је то проблем читавог истока, а да на западу ипак постоје системи вредности и механизми који их штите. Т. Радовановић

27

Обележен Светски дан цивилне заштите

МАГАЗИН

7.3.2021.

КОРАК ДАЉЕ

28

- Поред више од три стотине припадника при месним заједницама на територији града значајним се оцењује податак о још толико у јавним предузећима, установама, основним школама и вртићима који су укључени у систем цивилне заштите. - Предстоји укључивање приватних привредних субјеката у систем цивилне заштите. - Поред шест стотина метара мобилних брана прибављено девет стотина комплета за припаднике цивилне заштите са територије осамнаест градова и општина из слива Западне Мораве. - У реконструисаном објекту на Рудну регионални центар за обуку припадника цивилне заштите на територији Србије. - Ове године две значајне акције.

- Наставља се успостављање система цивилне заштите у свим школама на територији Србије

Е У ЗАШТИТИ

29

Ц

МАГАЗИН

7.3.2021.

ивилна заштита представља организовани одговор државе на различите врсте опасности које угрожавају људе, животиње, имовину, културна добра, животну средину и друго. Подједнако се организује, спроводи и припрема у мирнодопским и ратним условима, а обухвата планирање и спровођење мера и активности, њихов надзор и финансирање, обучавање и оспособљавање људства, међународну сарадњу и друге. Мере и активности цивилне заштите имају за циљ заштиту и спасавање од елементарних непогода геолошког и метеоролошког карактера, као што су земљотреси, одрони, клизишта, јаки ветрови, град, магла, суша, мећава,

30

техничко-технолошких катастрофа које укључују јонизујуће зрачење, хемијска контаминација, пожари, саобраћајне несреће, несреће на раду, али и последица терористичких напада, ратних и других великих несрећа. Све активности спроводе се у складу са националним и међународним законима, начелима хуманитарног права и ратификованим конвенцијама и декларацијама. Основним задацима система цивилне заштите означени су програмирање и планирање мера и активности за спасавање и заштиту, упозорење на несреће, заштита, помоћ, рехабилитација, организовање, опремање и оспосо-

бљавање за заштиту и спасавање јединица цивилне заштите, државних органа, фирми и других субјеката и сарадња са другим државама у пружању неопходне помоћи. Мере цивилне заштите укључују узбуњивање, евакуацију, склањање људи, животиња и имовине, збрињавање повређених и угрожених лица, заштиту од зрачења, хемијских и биолошких загађења, заштиту од поплава, на води и под водом, заштиту од пожара и експлозија, од неексплодираних убојитих средстава, као што су бомбе и гранате, пружање прве медицинске помоћи, асанацију терена, очување разних добара од општег интереса, успостављање свих служби од јавног

интереса и друге. Светски дан цивилне заштите обележава се првог дана марта сваке године, а у Краљеву је ове било прилика за подсећање о сврставању у ред малог броја јединица локалне самоуправе које су, после девастације у последњој деценији прошлог века, најбоље успеле да обнове овај вид организовања. О томе сведочи податак да је поред јединица опште намене, обучених повереника и осталих структура у систему цивилне заштите, реализован значајни број обука и вежби. Једна таква одржана је првог дана марта на обали Ибра у центру града, са жељом да се демонстрира постављање новог система за одбрану од поплава

набављен уз помоћ Канцеларије за јавна улагања Владе Републике Србије. То је само део од шест стотина метара дугог противплавног система прибављеног за потребе осамнаест градова и општина из слива Западне Мораве, а одлука да буде лоциран у Краљеву огледа се у потреби да се, при повишеном водостају и опасности од изливања река, бране одређени делови у сливовима Ибра, Западне Мораве, Рибнице и Груже. Противлавни систем намењен је постављању на деловима територије града где су до сада, у сличним ситуацијама, коришћени џакови са песком, а у локалној самоуправи подсећају да ће, на основу процена угрожености од поплава, бити наба-

вљено још како би се степен заштите од поплава подигао на виши ниво. Поред опремања и материјализације заштите, активности Одељења за послове цивилне заштите усмерене су на обуку повереника и увезивање у систем како би у одређеном моменту релевантне информације о претећој опасности стигле до Центра за обавештавање, а надлежни стручни и оперативни тимови и Штаб за ванредне ситуације правовремено реаговали и пружили помоћ становништву. Потреба да се степен цивилне заштите подигне на адекватан ниво огледа се у обуци и оспособљавању припадника цивилне заштите и повереника при свим месним заједницама

31

32

МАГАЗИН 7.3.2021.

на територији града. То је посебно значајно у ситуацији кад се зна да је територија, са више од шездесет месних заједница, по површини највећа у Србији а да седамдесет одсто отпада на брдско подручје. Отуда и потреба да информације из најудаљенијих делова правовремено стигну до стручно оперативних тимова и штабова како би правовремено могли да реагују сви елементи система цивилне заштите. Поред више од три стотине припадника при месним заједницама на територији града значајним се оцењује податак о још толико у јавним предузећима, установама, основним школама и вртићима који су укључени у систем цивилне заштите. У наредном периоду предстоји укључивање у систем и приватних привредних субјеката, а успешна реализација планираних вежби треба да потврди додатно јачање овог система оспособљеног да реагује у свим ситуацијама. Обележавање значајног датума прилика је за подсећање на значај организације система личне, узајамне и колективне заштите, а вежба да се покаже значај и могућност ангажмана припадника цивилне заштите и свих других субјеката који су део заједничког система за смањења ризика од катастрофа. Акција у Краљеву реализована је уз подршку локалне самоуправе и Канцеларије за управљање јавним улагањима која имплементира ИПА пројекат 2019 - 2020 у оквиру кога је, осим мобилних брана, прибављено девет стотина комплета за припаднике цивилне заштите са територије градова и општина из слива Западне Мораве. Податак да значајан сегмент представља оспособљеност људства повод је за формирање регионалног центра за обуку припадника цивилне заштите на територији Србије у реконструисаном објекту на Рудну. У Одељењу за послове цивилне заштите подсећају на план да ове године буду реализоване две значајне акције. Прва укључује обилазак преосталих седамнаест локалних самоуправа из слива Западне Мораве и увежбавање постављања мобилних брана на критичним микро локацијама, како би могле да се бране овим противплавним системом. Поред Канцеларије за управљање јавним улагањима и Програма Уједињених нација за развој очекује

се да активности ове врсте подржи Стална конференција градова и општина Србије. Друга значајна акција представља наставак започете прошле године у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Канцеларијом за управљање јавним улагањима и Сталном конференцијом градова и општина, а укључује успостављање система цивилне заштите у свим школама на територији Србије. Жеља организатора је да се Међународни дан смањивања ризика од катастрофа 13. октобра обележи заједничком акцијом цивилне заштите, а да постане традиционална уз обавезу школа да најмање једном у току године увежбавају евакуацију ученика, наставног и ненаставног кадра из свих објеката. У вежби постављања мобилних брана учествовало је двадесет припадника цивилне заштите уз подршку колега из Зрењанина који су им пружали помоћ и у време поплава које су 2019. и 2020. задесиле територију града Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Имунизација Да се активности припадника цивилне заштите не огледају само у пружању помоћи становништву у време елементарних непогода сведочи ангажовање у процесу масовне имунизације становништва током епидемије корона вируса. Уверење да се у Краљеву одвија на начин који се оцењује најбоље организованим на територији Србије темељи се на податку да је до почетка минуле недеље вакцинисано више од двадесет хиљада становника, а половина од тога примило и другу дозу вакцине. Припадници цивилне заштите су свакодневно присутни на улазу у спортску дворану у којој се врши имунизација и дају максималан допринос да процес функционише на најбољи могући начин.

33

Седнице Епархијског управног одбора и Савета Епархије жичке

МАГАЗИН

7.3.2021.

ЈОШ ЈЕДНА УСП

34

- Скупштина Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке прилика је да се, кроз исцрпне извештаје о финансијско-материјалном пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, подизању винограда и унапређењу винарије, направи пресек рада и пословања у претходној години. - Разговори о актуелним проблемима свештеника, другим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота

Фото: М. Радовановић

ПЕШНА ГОДИНА

35

7.3.2021.

МАГАЗИН

36

Е

пархија жичка обједињује рад тринаест намесништава, Гружанског, Драгачевског, Жичког, Качерског, Љубићког, Моравског, Пожешко-ариљског, Рачанског, Студеничког, Таковског, Трнавског, Ужичког и Црногорског, а као највећа по територији простире се од Врњачке Бање до Дрине, и од Рашке до Љига. То је чини једном од најзначајнијих у оквиру Српске православне цркве што носи и добар део одговорности за све што се на овом простору уради током календарске године. Да по много чему предњачи међу осталима сведочи и исцрпан извештај на основу анализе активности из претходне и планова за наредну годину који се пре осталих упућује према вишој инстанци. Кад се до Савиндана заврше административни послови у оквиру парохи-

ја и намесништава одржава се седница Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке којој председава владика Јустин. Савет на почетку сваке године одржава скупштину на којој се анализира рад у претходној и планирају активности за текућу годину. Одлика сваког доброг домаћина је брижљиво испитивање труда и рада на ономе што му је поверено. Са оваквим осећањем и жељом срца, сви чланови Савета су се другог дана марта окупили око епископа Јустина, на редовом заседању Епархијског управног одбора и седнице Савета Епархије жичке са задатком да провере валидност прошлогодишњих резултата у раду и поставе нове циљеве у овој години. Скупштина по правилу почиње молебаном за призив Светог Духа, који је у Храму Свете

Тројице у Краљеву, уз благослов епископа жичког, служио игуман Манастира Вазнесења архимандрит Тимотеј, уз саслужење архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и секретара Црквеног суда протођакона Милутина Балтића. У оквиру радног дела седнице у просторијама епархијског Управног одбора разматран је исцрпан извештај о раду и домаћинском пословању епархије у тешкој години у којој се читав свет борио против пандемије корона вируса. Пресек рада црквених јединица, манастира и црквених општина, сведочи да се, упркос пандемији, изузетно радило на унапређењу црквеног живота и изградњи нових храмова. Значајно место у овој области заузима завршетак Катедралног храма у Краљеву и храма на Копаонику, чију је изград-

њу и у овој години помагао Управни одбор. Осим изградње нових извршени су обимни радови на обнови и украшавању постојећих храмова, а настављено је успешно пословање на уређивању и газдовању шумама, подизању винограда и винарије. У протеклој години посебан акценат стављен је на социјалне делатности о чему сведочи податак да су из епархијског социјалног фонда стипендирани студенти и ученици богословија. Право на помоћ оствариле су удовице преминулих свештеника, а финансијска потпора је пружана и свештеницима у парохијама у којима је, услед све већих миграција становништва у градове, видно смањен број житеља. На препоруку архијерејских намесника и свештеника помоћ је често давана оболелим и материјално угроженим

особама. Успешна година је повод да епископ Јустин посебно похвали рад свештеника и својих сарадника, уз благослов и подстрек за што квалитетнији рад у будућности како би се унапредио живот Цркве. Након радног дела приређена је трпеза љубави. Пре епархијске одржане су скупштине црквених општина и намесништава од којих су сва, као и друга правна лица, анализирали резултате једногодишњег рада и планова усвојених годину дана раније, остварења буџета и обавеза према цркви и држави уз усвајање завршног рачуна за претходну годину пре него што се упути на контролу и одобрење Патријаршије. Свака црквена општина, црквена јединица и манастир на територији епархије има обавезу да достави податке о ситуацији на територији коју покрива,

пошаље их вишој инстанци која утврђује укупно стање у епархији а записнике доставља Патријаршији на преглед и одобрење. Сем завршног рачуна и великог броја цифара које потврђују финансијско стање од Патријаршије се тражи одобрење за пројектоване планове у текућој години. Искуство из ранијих година потврђује да Епархија жичка предњачи у достављању потребних података о раду за шта је више пута похваљивана, а од патријарха Павла својевремено добила признање као најбоља у оквиру Српске православне цркве у отаџбини и расејању. Црква је одавно доказала колико је жива, динамична и ван свих калупа, а то је резултат озбиљног рада и планирања будућности коме се сваке године прилази на све озбиљнији начин. Т. Радовановић

37

Почело пријављивање за прву половину минималца

МАГАЗИН

7.3.2021.

УСКОРО ПРВ

38

Најновијим пакетом помоћи предвиђена исплата половине минималне зараде за три месеца за предузетнике, микро, мала, средња и велика предузећа, која заједно запошљавају приближно милион и по људи.

- Запосленима у угоститељству, туристичким, рентакар агенцијама и хотелијерима још једна минимална зарада. - Превозници шест стотина евра по аутобусу током наредних шест месеци. - Пунолетним грађанима по тридесет евра у динарској противвредности, а пензионерима још педесет до краја године

К

ао што је раније најављено првог дана марта на порталу Пореске управе почела је пријава послодаваца за исплату половине минималне зараде за март, као мере предвиђене трећим пакетом економске подршке привреди и грађанима Србије. Најновијим пакетом предвиђена је исплата половине минималне зараде за три месеца за предузетнике, микро, мала, средња и велика преду-

зећа, која заједно запошљавају приближно милион и по људи. За ову меру ће бити издвојено шездесет девет милијарди и осамсто милиона динара, а послодавци се за коришћење мoгу пријавити на порталу Пореске управе. За разлику од прошле године пријава се подноси за сваки месец посебно, а за то имају времена до последњег дана у текућем месецу. Они који се пријаве исплату поло-

вине минималне зараде за март могу да очекују већ 8. априла, а следеће две уплате у мају и јуну. Новац ће и овога пута бити уплаћен на посебне наменске рачуне које ће за привреднике отворити Управа за трезор, а одатле ће моћи да буде пребачен искључиво на рачуне запослених. Условима за коришћење ове мере предвиђено је да привредници који се пријаве не смеју да смање број запослених за више од

ВЕ ИСПЛАТЕ десет одсто у периоду од три месеца након исплате последњег минималца, нити да исплаћују дивиденде. Привредницима који желе да користе ову меру подршке из Министарства привреде је упућен позив да се, попуњавањем једноставног обрасца, пријаве на порталу Пореске управе. Трећи пакет подршке привреди и грађанима вредан је двеста деведесет четири милијарде и четири стотине милиона динара, а осим три половине минималца укључује уплату још једне целе минималне зараде за запослене у угоститељству, туристичким, рентакар агенцијама и хотелијерима, за шта ће бити издвојено више од две милијарде динара. У помоћ је укључена исплата износа од три стотине педесет евра градским хотелима по индивидуалном лежају и још сто педесет по смештајној јединици. Јавни позив за доделу субвенција за подршку раду хотелске индустрије, због потешкоћа у пословању проузро-

кованих епидемијом корона вируса, објављен је на сајту Министарства трговине, туризма и телекомуникација 24. фебруара. Пакетом подршке привреди предвиђена је и мера која се односи на сектор превозника путника у друмском саобраћају и аутобуских станица, за које је оцењено да су посебно угрожени у периоду од проглашења епидемије. Овом мером превозници ће током наредних шест месеци добити додатних шест стотина евра по аутобусу, за шта ће бити издвојено две милијарде и шест стотина милиона динара. Средства намењена овој врсти помоћи уплаћиваће се на посебне наменске динарске рачуне које ће Управа за трезор отворити за ове потребе, а јавни позив за пријаву биће објављен на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Како би се додатно обезбедила ликвидност домаћој привреди, биће измењен и допуњен постојећи Закон о

гарантној шеми што ће, уз продужетак трајања, омогућити да се обезбеди додатних пола милијарде евра за привреднике. Поред тога најављено је доношење новог закона којим ће се привреди омогућити повољни кредити у вредности од додатних пола милијарде евра. Грађанима који се буду пријавили за подршку биће исплаћен износ од укупно шездесет евра у динарској противвредсности, најпре половина у мају а остатак у новембру ове године. Начин пријаве исти је као и кад су се пријављивали за исплату подршке од сто евра током претходне године, а пензионери и примаоци новчаних социјалних давања неће морати да се пријављују. Пензионери ће у септембру добити додатних педесет евра, за шта је издвојено додатних десет милијарди динара, што значи да ће у току године добити по сто десет евра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Положај Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву

МАГАЗИН

7.3.2021.

БОЉЕ, АЛИ Н

40

- Захваљујући доброј сарадњи локалне самоуправе са краљевачком филијалом Националне службе за запошљавање видљиви су извесни помаци у области рада и запошљавања Рома. - На евиденцији Националне службе за запошљавање највећи број лица без стручне спреме и квалификација, што представља препреку за запошљавање припадника ромске заједнице. - Резултати истраживања основа за препоруке и приоритете на којима би требало радити у циљу побољшања положаја Рома и Ромкиња на тржишту рада

П

одатак да су сврстани у категорију тешко запошљивих припадници ромске популације су све више предмет интересовања различитих организација цивилног друштва које посредују у проналажењу начина да се побољша њихов положај. Основ за то су различита истраживања, а резултати последњег објављени су у посебној публикацији названој „Положај

Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву“. Публикација је припремљена у оквиру истоименог пројекта који локална самоуправа спроводи у партнерству са невладином организацијом Праксис. Резултати истраживања бацају више светла на положај припадника ромске националне мањине на тржишту рада на територији Краљева и распрострањености њихове

дискриминације у области рада и запошљавања. Пројекат је реализован у склопу грант шеме програма „Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, који финансира Европска унија а спроводи Стална конференција градова и општина. Онлајн конференција одржана поводом представљања резултата истра-

НЕДОВОЉНО живања је добра прилика да се потврди тежак положај припадника ромске популације упркос мерама које се последњих година спроводе на плану њихове интеграције. Представљање публикације је прилика за потврду да локална самоуправа улаже значајне напоре усмерене ка побољшању положаја Рома, да је један од стратешких приоритета и да, захваљујући доброј сарадњи са краљевачком филијалом Националне службе за запошљавање, постоје извесни помаци у области рада и запошљавања Рома. Значајним је оцењен и ефекат програма за функционално образовање одраслих и јавних радова у које се укључује највећи број Рома, уз потврду да и у овој области постоји велики простор за унапређење. У Националну службу за запошљавање стижу информације о броју лица ромске популације на евиденцији незапослених, актуелним мерама које се спроводе и броју лица која су укључе-

на у њих. Подаци сведоче да је међу пријављенима на евиденцији Националне службе за запошљавање највећи број лица без стручне спреме и квалификација, што представља препреку за запошљавање припадника ромске заједнице. Са друге стране кључни налази истраживања потврђују свеукупну искљученост и маргинализацију ромске националне мањине, како на тржишту рада тако и другим областима живота. Због тога се суочавају са многобројним препрекама на путу оставривања права на рад и запошљавање, па су изложени отвореној и вишеструкој дискриминацији. Публикација је настала на темељу истраживања спроведеног у периоду између јуна и августа прошле године са циљем увида у кључне изазове са којима се суочава ромска национална мањина на тржишту рада у Краљеву, увида у ефикасност мера активне политике запошљавања, као и појаву и

најчешће облике дискриминације припадника ромске полулације у области рада и запошљавања. Подаци су прикупљени анкетирањем припадника циљне групе на територији Краљева, представљају њихове ставове о доступности права на рад и запошљавање и кључним препрекама на путу њиховог остваривања, као и перцепцију, искуства и сазнања када је реч о дискриминацији ромске националне мањине, говору мржње и стереотипима којима су изложени. На основу резултата истраживања, формулисане су препоруке које представљају приоритете на којима би на нивоу локалне самоуправе требало радити у наредном периоду у циљу побољшања положаја Рома и Ромкиња на тржишту рада, сузбијања појаве дискриминације и обезбеђивања једнаких прилика за остваривање права. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

Иниицијатива за декриминализацију канабиса

МАГАЗИН

7.3.2021.

ДРОГА ИЛИ ЛЕК?

42

- Одлуком Комисије Уједињених нација за дроге и криминал, а на предлог Светске здравствене организације, канабис је скинут са листе опојних дрога опасних по живот и здравље и стављен у групу која се користи у медицинске и истраживачке сврхе. - Од Министарства здравља очекује се да законски регулише узгајање и коришћење ове биљке, и донесе подзаконска акта који би детаљно регулисали стање у овој области. - Услови за гајење канабиса у Србији међу најповољнијим у свету. - Легализацијом до прихода у буџету од око две милијарде евра годишње. - Иако по званичној статистици у Србији има више од пола милиона корисника канабиса верује се да их има два пута више, а закон их све третира као криминалце. - Боље бити здрав у супротности са законом, него болестан у складу са њим

43

7.3.2021.

МАГАЗИН

44

О

д тренутка кад је канабис стављен на листу супстаници опасних по здравље не престају покушаји да се покаже како то није добра одлука, а најупорнији заговорници ове идеје су особе које уље од ове биљке користе за лечење различитих болести. Иницијатива за промену законске регулативе канабиса – ИРКА у деветој години активности, подстакнута одлуком Уједињених нација да канабис скине са листе опасних сусптанци, настоји да ову тему што више приближи јавности. Последња прилика за то била је конференција за медије са покушајем да се дође до одговора на питање како је, након одлуке Уједињених нација да се уклони са листе наркотика, канабис у Србији и даље криминализован, у каквом се правном парадоксу налази земља након тог датума, какве су правне и материјалне последице по државу и шта је потребно да се догоди да буде при-

мењена декриминализација. Скретање пажње јавности подстакнуто је жељом да се проговори о кривичним прогонима, злоупотребама и кршењима закона од стране истражних и правосудних органа, али и кршењу права ухапшених корисника канабиса. Одлуком Комисије Уједињених нација за дроге и криминал, а на предлог Светске здравствене органзације, канабис је скинут са листе опојних дрога опасних по живот и здравље и стављен у групу која се користи у медицинске и истраживачке сврхе. То је утицало на измену Јединствене конвенције о опојним дрогама Уједињених нација из 1961. године која је, након ратификације у парламенту СФРЈ, постала део правног поретка у Републици Србији. Иако је битно промењен статус канабиса Кривични закон Србије производњу и стављање у промет наркотика и супстанци опасних по живот и здравље и даље санкцио-

нише као кривично дело. ИРКА инсистира да, пошто се канабис више не налази на тој листи, министарства унутрашњих послова и правде у што краћем року обавесте све државне органе и јавност да се више не може сматрати као наркотик. Последица одлуке овлашћеног органа Уједињених нација о стављању канабиса на листу супстанци које се користе у медицинске сврхе и лечење огледа се и у потреби да се оконча и полемика о томе. Након што је Светска здравствена организација, на основу стручног увида у расположиве студије, недвосмислено закључила да канабис не представља опасност по здравље и живот људи, и препоручила његово коришћење у медицинске сврхе, неопходним се сматра да Министарство здравља законски регулише узгајање и коришћење ове биљке, и донесе подзаконска акта који би детаљно ре-

дрогу и криминал, на препоруку Светске здравствене организације и Европске агенције за лекове, донела одлуку да се канабис више не може налазити на листи наркотика опасних по живот и здравље људи, па је сврстан у категорији терапијске употребе чиме је призната његова лековитост. Да то није новина потврђују примери Сједињених Америчких Држава, западноевропских и других цивилизованих земаља у којима се одавно користи у медицинске сврхе. што сваку полемику на ову тему чини апсурдном. Као један од аутора, Николић подсећа да се актуелни Закон о психоактивним супстанцама темељи на Јединственој конвенцији Уједињених нација која је утврдила листу сусптанци опасних по здравље.

- То значи да је комисија Министарства здравља за опојне дроге у обавези да, без икакве расправе, прилагоди своју листу јер то није ствар коју држа-

ва може да бира. То је и разлог због кога свакодневно имамо велике трошкове, јер ће свакоме ко је ухапшен због канабиса морати да исплати одштету за време проведену у притвору, судске трошкове и остало, а за два три месеца то је штета од пет до десет милиона евра. Листа конвенције је званична листа у нашем законодавству, а како је Јединствена конвенција ратификована и њена листа је званична. Наш правни поредак се заснива на томе да, уколико о једној ствари два или више прописа говоре на различит начин, увек се примењује тумачење које је најповољније за осумњиченог. Пошто имамо листу која званично каже да канабис није наркотик ситуација је јасна па, позивањем на то, осумњичени мора бити ослобођен. Додатни аргумент налазе се у области која се зове дела против здравља људи. Ако су Светска здравствена организација и Европска аген-

Фото: Прес центар УНС

гулисали стање у овој области. Промена односа према канабису довољна је за уверење да додатни разлог подршци гајењу и преради, и дозвољене индустријске конопље као традиционалне пољопривредне културе, треба тражити у потврди да су услови за гајење у Србији међу најповољнијим у свету. У случају да се држава одлучи на рекреативну легализацију канабиса, уз строгу контролу коришћења ограничене дозе, могла да рачуна на око две милијарде евра годишњег прихода у буџету. На правни парадокс у Србији, и корацима које треба предузети да буде превазиђен, осврнуо се коаутор Закона о психаоактивним супсатнацама Младен Николић који се, у сарадњи са Министарством здравља, пуних десет година бавио легалним лечењем људи помоћу опојних дрога. Он подсећа да је Канцеларија Уједињених нација за

45

46

МАГАЗИН 7.3.2021.

ција за лекове рекли да не постоје никакви докази о штетности канабиса, ни глава 23 Кривичног закона се више неможе примењивати на канабис који од стране науке није препознат као опасност већ као лек, каже Николић указујући на бројне аргументе довољне за позив Министарству здравља да се прилагоди новонасталој ситуацији и ову област регулише на начин на који мисли да је најбоље. Председник Социјалног канабис клуба Београд Милош Симић сматра да суштински проблем треба тражити у закону који постоји да би смањио криминал и насиље. Жеља да се учини бољим, и квалитетнијим, повод је за потребу да се проблем настао након усвајања одлуке овлашћеног органа Уједињених нација реши на најбезболнији начин. За разлику од оних који се баве криминалом, и преносе велике количине канабиса преко границе да би баснословно зрађивали, преовладава уверење да особе које уље ове биљке користе за лечење не треба сврставати у исту категорију. Иако Симић подсећа на званичну статистику од 2014. године која сведочи да у Србији има више од пола милиона корисника канабиса верује се да их има два пута више, а закон их све третира као криминалце. Подаци клуба сведоче да су то запослени породични људи који се никад нису бавили криминалом и немају кривични досије. Упркос томе против хиљаде таквих се воде спорови пред судовима, а два пута више њих је у затворима, што чини четвртину тренутно притворених у Србији.

- Велики је проблем када су ухапшени болесни људи који су испробали све што је медицина досад пружала, а једино им је канабис помогао. Драгољуб Мрђић је осуђен на три године и два месеца затвора због две биљке канабиса које су одабране за лечење епилепсије. Откад користи канабис Драгољуб деветнаест година нема нападе епилепсије, министарству је доставио медицинске доказе и објаснио шта тражи, али је одбијен. На суду није изведен ниједан доказ који би упућивао да је производио дрогу ради продаје, како се наводи у оптужници, те га суд није огласио кривим за то. Сви докази потврђују намеру да дрогу коју произведе користи он и чланови његове породице како би ублажили последице болести од којих пате. Стога нису били убедљиви аргументи јавног тужиоца да је доказ укупна количина од осамдесет грама канабиса у просторијама окривљеног, што је за болесну особу довољно за месец дана коришћења. Иако је суд изричито утврдио да канабис није садио и поседовао ради продаје, осуђен је на три године и два месеца затвора упркос томе што званично вештачење изазива смех људи који иоле нешто знају о канабису, каже Симић. Посебно потресним оцењује се сведочење оп-

туженог који потврђује како је само желео да буде здрав колико супруга и брат који су у потпуности зависни од њега. Одлука да за лечење користи канабис темељи се на уверењу да је боље бити здрав, макар то било и у супротности са законом, него болестан у складу са њим. Да ово није јединствен сведочи пример самохраног оца осуђеног на три године закона због поседовања тридесет седам грама супстанце, која се по важећем закону сматра недозовољеном, иако је уз коришћење два грама дневно по савету лекара довољно за само две недеље. Симић посебно наглашава податак да ни у једном од ових, и многих других, случајева није утврђена продаја, нити било које друго кривично дело, јер је канабис коришћен само за лечење. У таквим околностима посебно депримирајуће делује податак да су шверцери од по тридесет килограма дроге преко границе у више наврата осуђени само на ношење наногице у периоду од годину дана. Индикативан је пример познате активисткиње која је водила блог о канабису, а због садње више биљака у својој башти осуђена на четири и по године затвора. Због садње осам биљака на удару закона, и претње затворском казном, нашао се и корисник канабиса Милош Матејић, - Док ме нису ухапсили и ставили у притвор био сам стално запослен али сам, кад ми је стављена налепница на леђа, изгубио посао. Иако се пре тога нисам бавио криминалом, јер сам радио од малих ногу, суђење показује другачије па суд одлучи да, без икаквог доказа, болесног човек осуди на године робије само зато што се лечи. Тринаест година се борим са болешћу јетре, борба и данас траје, а помогло ми је једино уље канабиса. Пробао сам га и крвном сликом на суду доказао да је много боља. Одлучио сам да пробам а како је на црном тржишту веома скупо, иако не знам да ли је право уље или мешавина, 2018. сам одлучио да производим себи лек. Прву биљку сам нашао у природи, узео и посадио а нисам знао да ће то бити противзаконито. Нисам успео да завршим процедуру прављења лека, јер сам ухапшен зато што наше правосуђе и један лист сматра као производњу и стављање у промет, каже Матејић. Поразно делује податак о великом броју сличних судбина и страховима оних који су се, у недостатку другог лека, одлучили да на овај начин, ако се не излече, бар олакшају свакодневне муке. Од одлуке Уједињених нација прошло је тек нешто више од три месеца, а корисници канабисовог уља верују да ће домаћи закони ускоро бити усаглашени са светским прописима и да ће коначно моћи да користе канабисово уље за лечење без страха да због тога заврше у затвору. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 7.3.2021.

Милорад Којић Шерпа 1954 - 2021

49

In memoriam: Милорад Којић (1)

КРАЉЕВО Г

МАГАЗИН

7.3.2021.

- Градња општинске зграде почела је да личи изградњи Скадра на Бојани, јер би добар део онога што мајстори током дана уграде после радног времена било скидано да би завршило у џеповима генерација млађих Краљевчана. - Краљево је посебно изгледало петком када се чинило да се број становника дуплира због најезде свих који су од раних јутарњих сати са пољопривредним производима хитали према пијаци, да би се већ око подне враћали назад након што у продавницама поређаним дуж главне улице, и према железничкој станици, покупују оно што им је потребно до поновног доласка за седам дана.

– Прва афро фризура у Краљеву. – Бекство на рошулама између столова Хотела „Термал“

50

ГРАД ЧУДА

Милорад Којић

51

МАГАЗИН

7.3.2021.

К

52

ада се с времена на време, а то је све ређе, током лета на улицама Краљева појави корпулентни наочит човек у озбиљним годинама мало је оних који у њему препознају несташног дечачића који је већ од шездесетих година прошлог века био тема различитих прича, а временом и код оних који га никада нису упознали био познат као Дуле Шерпа. Мало коме је од оних који су га још од тог времена познавали било јасно зашто Милорада Којића зову Дуле, још мање Шерпа, што је за многе остало и до данас. У лепим годинама су и они који су само чули за несташлуке тинејџера чије су се размере граничиле са немогућим и временом, како је ко додавао по кују реч, постајали много више од обичних чаршијских прича. Средовечни човек углађених манира све ређе са оне стране океана долази у Краљево, а сваки долазак је поново повод за подсећање на враголије какве су обележавале живот каквог у граду више нема. А све је почело првих година седме деценије двадесетог века када је први у Краљеву на ноге навукао рошуле на гвинт које су се стављале преко ципела. Много касније су се појавиле модерније са каишевима, па су они мало храбрији дечаци и девојчице могли да их обују и преко патика. Већ са првим лепим данима 1960. године, када их је отац донео из Немачке, до изражаја је дошао пословни дух и осећај за бизнис. Све док се није појавило нешто што ће годинама касније бити велики хит дечаци као што је био Којић по који динар, а тада су се још искивали од алуминијума, зарађивао би играјући ораха. Кад су се појавиле рошуле родила се идеја да би могло да се заради изнајмљивањем за вожњу бар по неки круг. Стајали су стрпљиво у реду вршњаци, барабар са њима млађи а и по неки старији, све док се Којић није сетио да би могао да изнајмљује само по једну. Па иако је изнајмљивање било јефтиније кад се помножи са два доносило је више пара. Требало је само пажљиво водити рачун да неко не продужи круг. Пара је било довољно да се купи по који слаткиш, уложи у

орахе или набаве кликери стакленци који су полако освајали Краљево. У пуним џеповима тек по ко од срећнијих дечака имао је у џепу и по који гвозденац извучен из у то време популарних лагера који су се, у комплету од по четири, уграђивали на даску претечу данашњег скејта. Исте године кад је први пут стао на рошуле у Краљеву је почео да ради Биоскоп „Ибар“, данас Мултимедијални центар „Кварт“, а преко пута њега са друге стране Улице цара Лазара, ниче зграда општине, данас Градске управе. Њена, а и фасада нешто касније грађеног Дома друштвених организација, у једном делу је облагана квдратним керамичким плочицама у жутој и зеленој боји. Са страницом од око два сантиметра биле су врло интересантне, а генерацији Милорада Којића пружале шансу да размишља о новим играма. Градња општинске зграде почела је да личи изградњи Скадра на Бојани, јер би добар део онога што мајстори током дана уграде, после радног времена било скидано да би завршило у џеповима генерација млађих Краљевчана. Опране од малтера плочице су пуниле џепове панталона које су због тежине ретко остајале изнад струка. За оног ко их је имао представљале су право богатство и биле предмет посебне врсте трговине, некад и размене, у којој се тачно знало колико вреди зелена, а колико жута коцкица. Зелене су биле вредније јер су биле превучене посебним слојем, па су се пресијавале као да су биле лакиране. И док су старије генерације момака линџу играле са металним новчићима различите вредности, који су се још искивали од алуминијума, они млађи су са пристојног растојања на линију бацали коцкице скинуте са општинске зграде. Онај ко добаци ближе побеђивао је и постајао власник свих коцкица даљих од његове, па би се мало вешти-

ји враћали кући држећи обема рукама панталоне које су претиле да спадну под теретом својеврсне зараде. До краја тинејџерског доба Којић је израстао до висине која је, кад стави рошуле, достизала скоро два метра. Као такав привлачио је пажњу Краљевчана када би из правца популарне Леснине на њима кренуо ка центру града. Краљево је посебно изгледало петком када се чинило да се број становника дуплира због најезде свих који су од раних јутарњих сати са пољопривредним производима хитали према пијаци, да би се већ око подне враћали назад након што у продавницама поређаним дуж главне улице, и према железничкој станици, покупују оно што им је потребно до поновног доласка за седам дана. Бар половину тих који су се петком налазили на улици чиниле су домаћице са рубова града које су са пијаце у велики цегерима теглиле поврће и остале потрепштине чије су залихе трајале до следећег петка. А баш петком се, у време највеће гужве на улицама, појављивао Којић на рошулама како би вештином одушевио знатижељне пролазнике. Већ је довољно савладао технику вожње лево и десно, у напред и назад, а свима који не виде његове ноге чинило се као да лебди у ваздуху. И док је вожња напред већ била рутинска ствар кретање у назад представљало је посебан изазов уз опасност да се налети на по који камичак кавих је било и у главној улици.

- У једном моменту се залетим испред неких клинки да покажем умеће на рошулама кад ме неко прозове. По-

53

54

МАГАЗИН 7.3.2021.

кушавам да видим ко је и у моменту се окрећем, па возим у назад и гледам да не ударим некога. У моменту излетеше ноге и ја, како сам био дугачак око два метра, треснем о бетон испред Робне куће. Оне се убише од смеха, а једна баба са два цегера сва успаничена гледа и каже тако ти и треба кад си се натакарио на тим бициклицама. Настане општи врисак, а ја пет минута не могу да устанем прво од бруке што сам се разбио, а ни због бола, јер сам само у шорцу и мајици пукао као тиква – сећа се Којић. Много безбрижнији живот у историји града током друге половине двадесетог века обележавале су различите враголије на које до данас остаје сећање генерација савременика који о томе сведоче у посебним приликама. Повремено их са онима који су спремни да слушају подели по који учесник баш као и Којић приликом последњег доласка из далеке Канаде у коју се, у потрази за послом, упутио пре много година. Јунак наше приче је одувек, како се тада говорило, терао моду која је по правилу долазила са запада. Хипи покрет је већ био на врхунцу, а након дужег периода шишање на високо полако замењивало средње, па ниско. Серија веома популарних филмова о Тарзану била је повод за фризуру која је по главном јунаку називана тарзанка, а дуге косе су временом постајале све присутније углавном код свршених средњошколаца и студената. Афро фризуре могле су да се виде тек на по којој фотографији у новинама, а носиле су их углавном личности са светске естраде, по правилу Црнци. У време кад су пажњу привлачили и они који су се појављивали у новинама тешко је било замислити да би могао да је понесе неко у Краљеву. На такав корак први се усудио баш Којић чија је тетка Зиза имала фризерску радњу на месту данашњег кафића „Тамара“. Са жељом да током лета 1979. године лепо неговану дугу косу „трајном ладном ондулацијом“ претвори у афро фризуру појавио се у салону тетке која није могла да сакрије изненађење, иако је од раније знала за све могуће Ми-

лорадове враголије. До новог имиџа водио је дуготрајан рад уз помоћ киселине која пржи и ситних папилотни, а резултат је могао да се види тек након извлачења главе испод хаубе. Па иако је након тога глава имала тек пола метра у пречнику чинило се као да је четири пута већа. Због тога су ваљда све жене у салону вриштале од смеха, а Зиза кроз сузе које је изазивао необуздан смех уверавала да супер изгледа. Ништа мање није било ни изненађење на улици што је испровоцирало милицајца, који је од раније имао „пик“ на Којића, да га засутави и упита шта је натакарио на главу. Није вредело човеку који је добро знао шта је перика, а шта није, објашњавати да је то природна коса преточена у афро фризуру. И док су се сви из друштва, а и бројни пролазници, тресли од смеха милицајац је покушавао да скине „перику“ за коју је веровао да је залепљена на главу. Све то било је повод да се нова фризура прошета и по Матарушкој Бањи и међу гостима Хотела „Термал“ у чијем ресторану, а ни башти, није било слободног места.

- Милан Станар је возио за то време популарни „форд таунус 12м“ па кренемо према Бањи, а за нама цела екипа, Војо Бандовић, Соро, Жикица, Вучко, Љубо коњ, Бато Поп. Улазим и полако веслам у белом оделу у коме сам певао на концерту „Кашике љубави“. Пролазим полако између зачуђених конобара и пет стотина гостију од којих добар део седи у башти у којој пирка ветар и ублажава летњу жегу. Свира „Лукс“, а пева Наташа Владетић коју сам касније прозвао учитељица. Због ње је касније брат мог доброг пријатеља заглавио у ћорку, јер је у банци проневерио силне паре покушавајући да јој покаже љубав. Ја на рошулама и без фризуре два метра, а са њом још пола метра више, па изгледам као бандера. Улазим, а у сали сви вриште, музика свира туш, настаје делиријум, а поред 500 гостију све гледа још 200 до 300 кибицера иза ограде од шимшира. Апарати шкљоцају, а ја полако између столова док неко не повиче хватај Шерпу. Конобари трче са свих страна, а са њима директор лечилишта и управних

хотела. На коју год страну погледам блокиран ми пут, па кренем на живицу према Ибру. Завеслам три четири пута и скочим преко шимшира, размакоше се они људи, а ја доскочим на ноге, окренем се и кажем ћао – прича Којић који је сутрадан морао да објашњава оцу, коме су се већ жалили директор и управник „Термала“, како није написано како не сме да се иде на рошулама. Изненађењу није било краја кад је сазнао да је ипак написано нешто што је било повод да се сутрадан са туристичким инспектором, а обојица су били чланови Кошаркашког клуба „Слога“, службеним „фићом“, око подне кад је хотел пун гостију, упути према „Термалу“. Конобар који је служио у делу сале на коме су слободно место пронашла два незвана госта најљубазније је објаснио инспектору да у хотелу не служе Шерпу. Уз по литар белог и соде, два филе мињона са печуркама и исто толико шопских салата, инспектор је затражио да преконтролише књиге пословања, али и да двојица најодговорнијих за забрану уласка у хотел објасне на чему су засновали спорну одлуку.

- Кад ме је управник видео хоће да се преврне, а ја се укурвио и ћутим. На комаду папира формата А4 руком су написали да је Милораду Којићу Шерпи строго забрањен улаз у хотел на рошулама и залепили на улазним вратима. Објасне да сам долазио на рошулама, да су ме јурили конобари и да сам правио ршум с овом периком, а још обећају да ће, ако се понови, да зову милицију. Иако нигде у закону није писало да тако нешто није дозвољено ја се свечано закунем да више никад нећу ући у Хотел „Термал“ на рошулама. Помиримо се, све буде у реду и после тога више ништа слично нисам радио, иако је било пуно других догодовштина које нису толико интересантне. У кућни ред хотела уведе се одредба да убудуће, поред рошула, не може да се уђе ни бициклом, све овери печатом и истаке на видљивом месту – објашњава Којић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Драган Пешић (1)

МАГАЗИН

7.3.2021.

ГЛУМАЦ СА ДВА ПАРА РОДИТЕЉА

56

- Трема је присутна код свих који се, из било ког разлога, појаљују пред публиком а манифестује се на различите начине. - Глума је најлепши посао на свету који се никоме не препоручује. - Иако је ушла у завршну фазу представа „Кир Јања“ никад није изведена јер је позориште земљотрес спречио коришћење велике сале током наредне две године.

- За само неколико година ситуација у овој области стваралаштва се знатно погоршала, што не даје превише повода за оптимизам да би ускоро могло бити боље. - Глумачки посао је тежак, а недовољно сигуран да обезбеди иоле стабилну егзистенцију. – Претеран утицај политике на културу утиче на систематско уништавање основних друштвених вредности

Драган Пешић

57

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

7.3.2021.

П

58

рва искуства у различитим областима, од којих поједина постану добра основа за бављење неком професијом, често се стичу у најранијем детињству. У случају Драгана Пешића то је била улога гусара у представи „Капетан Џон Пиплфокс“ коју је неким поводом у основној школи у Самаилима припремала учитељица Зорица Стојановић. Повод да буде ангажован била је боја гласа која је још на овом узрасту наговештавала како би могла да буде основна алатка у будућем занимању. Много година касније у настојању да опише осећај који је пратио први излазак на сцену потврђује да се не разликује много од свих након тога, чак ни онај какав је присутан у периоду иза кога стоји довољан степен глумачког искуства. Оно потврђује да је извесна трема присутна код готово свих који се, из било ког разлога, појаљују пред публиком а манифестује се на различите начине. Искуства колега потврђују да се одређеном броју њих посебно зноје дланови, други подрхтавају или осећају потребу што чешћег одласка у тоалет. Код највећег броја потпуно, или у највећој мери, нестаје у тренутку кад се упале позоришна светла и почне представа. На ону за коју је везано прво појављивање пред публиком још није избледело сећање на пластичног змаја и шарене мараме које су красиле главе гусара. Осећај задовољства пред две стотине пари очију далеко је израженији на том узрасту, посебно приликом првог појављивања пред публиком, па је можда и због тога сећање на прве позоришне кораке и даље присутно у свести глумца који је до сада остварио низ значајних улога на различитим сценама. Зашто је тако схватио је много касније када су утисци коју су га пратили током читавог школовања постали јаснији.

- Горан Султановић је једном приликом потврдио како припада генерацији глумаца која зна да говори. То је добра дефиниција и сјајна мисао тим пре што смо сведоци да се данас у глумачке школе уписују и они са говорном маном.

Иако дечаци најчешће желе да буду униформисана лица, полицајци, пилоти, војници, ја никада нисам имао такве маштарије. Без обзира да ли је то нека врста егзибиционизма, или потреба да стално будеш неко други, прија ти пажња коју добијаш на тај начин. Кроз период одрастања имао сам у себи то што је касније било мотив да похађам школу глуме коју је у Краљевачком позоришту водила Биљана Костантиновић. Кад сам се са метар и деведесет, а због тога ми увек дају десет година више, појавио на аудицији кажем да бих жело да се пријавим за школу глуме. У то време сам похађао Уметничку школу, и носио малу мапу са цртежима која личи на актн ташну, па су ме ваљда и због тога питали колико ми је дете – сећа се Пешић анегдоте која је обележила почетак пута ка професионалном бављењу глумачком професијом. Колико стас увек га је старијим чинио специфичан и карактериситичан глас који је и данас повод за бројне шале, ма колико свима који се баве позориштем било јасно да, као јединствен алат, мора да се чује и у последњем реду позоришне дворане. Све до првих часова у школи глуме начин за задовољење све израженијих потреба у овој области биле су посете позоришту и пасивно посматрање онога што се дешавало на сцени. За тај период везује представа Тарамбарамбеца, стара малтене колико и он, која је много пута била повод за подсећање на различите догодовштине. На велики број оних који би помислили да се у школи глуме од првих дана припрема позоришна представа разочаравајуће делује сазнање да пре тога треба усвојити бројне друге навике и вештине, пре свега правилан говор и дисање на одговарајући начин. Тек онда следи учвршћивање способности концентрације, дикција, сценски говор и покрет баш као што се, у нешто ширем обиму, изучава на позоришним академијама. Школа глуме Краљевачког позоришта изнедрила је неколико младих глумаца који су завршили, или заврша-

вају, високе школе драмских уметности. Код свих њих љубав према позоришту учвршћивана је током три дана проба сваке недеље, а до прилике да се на интерном часу потврде стечене вештине пред припрему завршне представе требало је најмање шест месеци. Исто толико трајао је и рад на ономе због чега су сви и дошли у школу глуме, појављивање на великој сцени које је омогућавала представа „Љубавни јади први“, комедија са елементима мјузикла.

- Играо сам више улога, а као највиши и најкрупнији оца са тешким наочарима са дебелим оквирима и баде мантилу, учитеља у сценама у којима се радња одвијала у школи, а све са огромним брковима и носем улепљеним у мастикс чији диван мирис увек подсећа колико ипак волимо овај посао. Нас који смо били потпуно инфицирани позориштем, и желели да то буде наш животни позив, старији су покушавали да одговоре од тога говорећи колико је глумачко занимање тешко, колико нема посла и колико глумци тешко живе. О томе нам је најгласније говорио Небојша Дугалић тврдећи да је глума најлепши посао на свету који никоме не препоручује – каже Пешић. И баш као што нема човека, без обзира колико је стар, да се не сећа прве учитељице нема ни глумаца који заборавља оне који су највише допринели да то постану. У случају Драгана Пешића то су Биљана Костантиновић, која га је научила многим глумачким тајнама, и Миле Цвијовић Нецо као жива позоришна енциклопедија из које се учи понашање на сцени, али и иза ње. Можда и због тога не пропушта да подсети како има два пара родитеља, биолошке и позоришне. Рад у позориту везан је са бројним мање или више радосним тренуцима, али и проблемима. Ма колико било оних који верују како им је за грешке, ако се и догоде, увек крив неко други у случају Драгана Пешића кристално је јасан став да за то кривца не треба тражити далеко од себе. Грешке, каже он, нису смак света а свака је, ако се пра-

59

60

МАГАЗИН 7.3.2021.

61

62

МАГАЗИН 7.3.2021.

вилно сагледају узроци, добра основа за учвршћивање толико потребног искуства.

- То је генерално велика истина да бисмо сви били много срећнији када би свако од нас водио рачуна само о својим грешкама и тражио у себи разлог за све оно што у датом тренутку није било добро. Позориште ме инфицираног потпуно узело под своје, па сам кренуо да радим разноразне ствари, и никад ми ништа није било тешко јер сам желео да га упознам из свих углова. Хтео сам да упознам сваки део позоришта, јер нисам дошао са идејом да будем само глумац који стреми ка слави коју доноси сјај рефлектора. Зато сам цепао улазнице на вратима, потирао сцену, носио и намештао декор, учио о вођењу светла и тонским ефектима. До дана данашњег сам радио готово све послове који могу да се раде у позоришту јер сам желео да научим о свему не занемарујући оно што је основно, а то је глумачки позив. Рачунао сам да ћу, ако научим све само надоградити себе за касније лакше бављење и разумевање тог позива – каже Пешић. Преокупираност позориштем није могла да прође непримећено у Уметничкој школи у којој професорима није требало много времена да схвате како оно чему уче ученике тек друге генерације од оснивања неће бити део професионалног усмерења Драгана Пешића. Можда су и због тога према њему били знатно толерантнији него према другим ученицима, поготово то-

ком последње две године кад је више времена проводио у позоришту него у школи. Опредељење за професионално бављење глумом није било препрека за наступе са краљевачким аматерима у оквиру алтернативног Театра „Сунце“ под вођством Зорана Савковића Џерија. Ма колико то колегама из бранше било чудно, а било је и оних који су такво понашање критиковали, увек би превладали љубав према позоришту и жеља да се помогне онима који је имају довољно, а нису у ситуацији да сами истерају ствар до краја. Велика сцена је ипак нешто друго, а прилика да на њој оствари значајну улогу појавила се током 2010. године кад му се осмехнула улога нотароша у представи Кир Јања. Иако су припреме ушле у завршну фазу представа никад није изведена, јер је позориште након земљотреса спречио коришћење велике сале током наредне две године.

- У почетку је било наговештаја да ће представа ипак угледати светлост рефлектора, али се то није десило. Због чега не знам иако постоје разноразне приче о којима не желим да судим. Било ми је јако жао јер сам се представи радовао као што се радујем позоришним класицима Нушићу, Стерији, Симовићу, Ковачевићу... По завршетку школе 2009. године почињем да се бавим педагошким радом у области драмских уметности. Управа Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ је тада одлучила да поново оснује дрмаску секцију каква је постојала и 1926. године, а 1949. прерасла у Народно позориште Краљево. Биљана Костантиновић и ја као асистент почињемо да радимо са секцијом која брзо постаје врло успешна освајајући најзначајнија признања у области дечјег драмског стваралаштва, како у земљи тако и у региону. Секција и данас функционише, а ја у њој водим осму генерацију и несебично покушавам да полазницима пренесем знања и вештине из овог посла – каже Пешић. Почетком септембра сваке године, после селекције која потврђује колико сваки појединац има талента, уписује

се нова генерација полазника старих између 7 и 18 година. Као и код сваке претходне посебан вид природне селекције потврђује да остају само најупорнији и највреднији спремни на напоран рад и бројна одрицања, а податак да међу њима има и оних из прве генерације потврђује задовољство због учешћа у њиховом одрастању и сазревању. Искуство из рада у позоришту добра је потврда става да се за само неколико година ситуација у овој области стваралаштва погоршала што не даје превише повода за оптимизам да би ускоро могло бити боље. И баш због тога се приликом уписа сваке нове генерације понавља прича из периода кад је Пешић у глуми видео прилику за задовољење свих потреба, прича која потврђује колико је посао тежак, а недовољно сигуран да обезбеди иоле стабилну егзистенцију.

- Мислим да реално сагледавам ситуацију кад гласно поставим питање коме у овој земљи треба култура. То што немам стални ангажман повод је да у шали оправдавам чињеницом да имам лош глас, а он није добар за овај посао јер сам превише гласан. И док други причају у кулоарима, ћошковима и ходницима, ја сам увек говорио гласно. То ме је често много коштало, али не жалим. Радници у култури нису никада имали вишка новца нити могли да се разбацују. Ни у времена која зовемо срећнијим уметници нису сјајно живели, а тек сада то није случај. Мислим да култура, као и друштво, тоне из дана у дана и кад помислимо да смо дотакли дно увек нас изненади да је још дубље. Дошли смо у ситуацију да из ове земље желе да оду најбољи и највреднији у свом послу, па и у култури, тако да не знам куда ово води – каже Пешић. Стање се посебно погоршало од тренутка када је политика умешала прсте у све сфере живота, па и културу. Драган Пешић се сврстава међу оне који чврсто верују да то није добро јер утиче на систематско уништавање основних друштвених вредности. Т. Радовановић

63

Пред Међународни дан жена

МАГАЗИН

7.3.2021.

ЈЕДНАКА ПР Р

64

РАВА ЗА СВЕ

- Међународни дан жена је установљен са циљем промовисања једнаких права за све, укључујући и право гласа за жене. - Након бољшевичке револуције у Русији 1917. године, феминисткиња Александра Колонтај наговорила Лењина да 8. март постане државни празник. - Због повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом половином двадесетог века у западним земљама престало обележавања Међународног дана жена. - Нову афирмацију празника, као дана борбе за равноправност и женска права, омогућили су социјални и феминистички покрети шездесетих и седамдесетих година

65

7.3.2021.

МАГАЗИН

66

М

еђународни дан жена обележава се 8. марта сваке године у знак сећања на борбу за остваривање женских људских права, за економску, политичку и социјалну равноправност са мушкарцима. Први пут је обележен 1909. године у Сједињеним Америчким Државама декларацијом коју је донела Социјалистичка странка Америке, а између других важних историјских догађаја тога дана се подсећа на пожар у њурошкој фабрици текстила у коме је живот изгубило више од сто жена које су биле задржане у халама како не би могле да штрајкују са осталим радницима. Идеја за обележавањем празника први пут се јавила почетком прошлог века, у доба интензивне индустријали-

зације и економске експанзије које су, због лоших радних услова, често биле узрок бројних протеста. Жене запослене у индустрији одеће и текстила у Њујорку су 8. марта 1857. године јавно демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата, демонстрације је угушила полиција а последица односа према њима један је од разлога за формирање првог синдиката два месеца касније. Протести нису изостали ни наредних година, а најпознатији је 1908. године окупио петнаест хиљада жена које су марширале кроз Њујорк у настојању да изврше притисак на послодавце како би оствариле право на краће радно време, боље плате и демократско право гласа. Прва Међународна конференција

жена одржана је у Копенхагену 1910. године, а немачка левичарка Луиз Циц је, инспирисана америчком акцијом, предложила обележавање Међународног дана жена. Иницијативу да идеју спроведе у дело прихватила је немачка феминисткиња Клара Цеткин, а Међународни дан жена је установљен са циљем промовисања једнаких права за све, укључујући и право гласа за жене. Већ следеће године Међународни дан жена је обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз бројне демонстрације у великом броју европских земаља. У Аустроугарској су жене биле учеснице три стотине демонстрација током којих су носиле транспаренте са захтевом да им се омогући право гласа и вршења јавних

51 функција. Након бољшевичке револуције у Русији 1917. године, феминисткиња Александра Колонтај је наговорила Лењина да 8. март постане државни празник. Иако је предлог је прихваћен и од стране других једнопартијских режима, којима је политичко-програмски узор био Совјетски Савез, у многим државама тог типа празник је изгубио основну идеју па је постао прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола. Због повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом половином двадесетог века у западним земљама је престало обележавања Међународног дана жена, а нову афирмацију празника, као дана

борбе за равноправност и женска права, омогућили су социјални и феминистички покрети шездесетих и седамдесетих година. Када је 1975. проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обележавање празника, а резултат вишедеценијских напора жена да се изборе за већа права огледа се у увођењу институција као што су трудничко боловање, ограничење рада у ноћној смени, иста плата за исти рад, демократско право гласа и многе друге. И у новије време многе организације широм света обележавају Међународни дан жена демонстрацијама, предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег

унапређења права, а не престају настојања да 8.март постане државни празник у земљама у којима то још није. Жене су у различитим земљама остваривале право гласа у различитим периодима, прва држава која им је то омогућила још 1893. био је Нови Зеланд, мада је у Шведској у периоду између 1718. и 1771. постојало условно право гласа за оне које су биле чланице еснафа и плаћале порез, а Швајцарска је последња у Европи која је то дозволила 1972. Данас је право гласа за жене прихваћено у готово свим државама света, а једини изузетак су оне у којима им је то ускраћено из верских разлога. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 7.3.2021.

69

МАГАЗИН

7.3.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

70

Из Мињине кухињице

ПАМУК ПОГАЧА Потребно: 200 мл топлог млека 1 кесица сувог квасца (7г) 1 кашичица шећера 50 г киселе павлаке 20 %мм 1 кашика сирћета 1 кашичица соли 125 г Виталфит маргарина 1 јаје 1 кашика млека 500 г меког брашна Т400 сусам, лан У суд сипајте суви квасац, кашичицу шећера и брашна. Промешајте па налијте топлим млеком. Оставите 5-10 минута да квасац проради. Након тога додајте 75г истопљеног маргарина, киселу павлаку, беланце, сирће, со и брашном замесите тесто. Оставите 30 минута. Од надошлог теста откинути мању лоптицу и оставите по страни. Остатак

поделите на 7 једнаких делова. Сваки део на науљеној подлози развуците у круг. На једној половини круга засеците на 5 места, премажите истопљеним маргарином па преклопите на пола, како је приказано у видеу. Крајеве преклопите тако да добијете троугао. Пребаците на плех обложен папиром за печење или у калуп пречника 25 цм. На исти начин направите и од преосталог теста. У средину ставите лоптицу од одвојеног теста. Укључите да се рерна загреје на 220 °Ц и за то време погача мало нарасте. Премажите сједињеним жуманцетом и кашиком млека, а онда премажите и истопљеним маргарином. Поспите семенкама како је приказано у видеу или по вашој жељи. Пеците око 20-25 минута или зависно од ваше рерне. Уживајте у топлој и меканој погачи.

71

72

МАГАЗИН 7.3.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Душа

филмове „До неба“ и „У мојој глави“, у трајању од сто седам минута, настало је у сарадњи са Кемпом Пауерсом по сценарију Пита Доктера и Мајка Џонса. У верзији синхронизованој на српски језик водеће улоге тумаче Хаџи Ненад Маричић, Јелена Тркуља, Дубравко Јовановић, Милена Предић и Софија Маричић. Филм је на репертоару до 10. марта у пројекцијама које почињу у 16 сати.

Том и Џери

На питање где настају емоције, снови и интересовања, шта неку особу чини оним што јесте, одговор пружа анимирани породични филм у 2Д формату под називом Душа. Како би се добили одговори на најважнија питања у животу, Пиксар студио у 2020. води на путовање од улица Њујорка до космичких краљевстава. Ауторско остварење двоструког добитника оскара Пита Доктера, за

Једно од најомиљенијих ривалстава у историји поново оживљава кад се Џери, уочи „венчања века“, усели у најлепши хотел у Њујорку присиљавајући очајног организатора венчања да хитно затражи нужне мере. Клои Грејс Морец налази се у улози тек запослене Кајле, која има задатак да реши проблем глодара у хотелу пре важног догађаја па, како би заједнички зауставили несташног Џерија, за помоћ ангажује Тома. Од тог тренутка почиње епска борба мачке и миша која прети да уништи њену каријеру, венчање, а могуће и углед самог хотела. Но, ускоро се појављује још већи проблем, злобни и амбициозни запослени који се уротио против њих троје. Породични анимирани филм, у 2Д формату, чије трајање за један премашује сто минута, Тим Стори је режирао према сценарију који су написали Кевин Костело и Вилијем Хана, а у верзији на српском језику улоге тумаче Јелена Ракочевић, Борис Миливојевић, Марко Марковић, Урош Јовчић, Бојан Перић, Јелена Јовичић, Милутин Милошевић, Томаш Сарић, Владислава Ђорђевић, Мина Совтић, Бранко Јовановић, Милан Тубић и Пеђа Дамјановић.

Филм је на репертоару до 10. марта, а пројекције почињу у 18 сати.

Гост Радња напетог хорора прати веселу екипу која за време пандемије коронавируса редовно размењује искуства преко чувеног Зума. Тако дугогодишње пријатељице једном приликом договарају разговор са пророчицом, како би раздрмале монотони карантински живот у ком је једина забава и дружење са пријатељима путем конференцијског позива. Али, кад схвате да се још неко прикључио њиховом позиву, схватиће да је већ прекасно. Хорор у 2Д формату, и трајању од само четири минута дуже од једног сата, Роб Севиџ је режирао према сценарију који је написао са Џемом Харли, а водеће улоге тумаче Хејли Бишоп, Џема Мур и Ема Луис Веб. Филм се приказује до половине наредне недеље, а пројакције почињу у 19,45.

73

МАГАЗИН

7.3.2021.

Филмови које смо гледали - 1961.

74

75

Добро „подмазани“; не чују „цијукање“!?

МАГАЗИН

7.3.2021.

Србија, плаћа бројне нераднике; најбоље су плаћени – политичари!

76

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Српска „ло па се вра

ва“ оде у „бестрагију“; ћа у „тајкунизацију“!

„Без-визноме“ у будућој ери, највише се радују „шанери“!

77

МАГАЗИН

7.3.2021.

Слога - Раднички 1923 0:0

78

79

80

МАГАЗИН 7.3.2021.

ЖКК Краљево - Радивој Кораћ 80:99

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 7. И 13. МАРТА

МАГАЗИН

7.3.2021.

7. март

82

321 — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.

1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака.

1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији.

1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона.

1876 — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон.

1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.

1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.

1945 — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.

1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних посло-

ва.

1951 — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану.

1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.

1983 — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара.

1989 — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи.

1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију.

2002 — Аријел Шарон постао премијер Израела. На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.

2003 — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

8. март 1507 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године

бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон.

1702 — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске.

1846 — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.

1857 — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.

1908 — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.

1917 — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији.

1921 — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата.

1922 — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.

1942 — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бур-

ме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.

1949 — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином.

1950 — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.

1963 — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.

1965 — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.

1971 — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.

1973 — У експлозији аутомобилабомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.

1993 — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.

1994 — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.

1999 — Војска Шри Ланке, у брзој

операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.

2001 — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта. Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.

2004 — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.

2014 — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.

9. март 1074 — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника.

1230 — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав.

1495 — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с

83

7.3.2021.

МАГАЗИН

84

Новог континента.

1796 — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције.

1831 — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру.

1862 — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен.

1905 — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.

1908 — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ.

1924 — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенскоиталијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града.

1942 — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.

1945 — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1] 1989 — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940.

1991 — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове.

1994 — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу.

1999 — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979.

2001 — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Срби-

је, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена.

2002 — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа.

2002 — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.

10. март 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.

1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.

1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).

1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.

1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.

1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.

1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.

1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.

1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.

1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе

Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.

1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.

1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.

1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.

1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.

1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.

1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.

1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базоф-

та због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.

1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.

1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.

1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.

1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.

2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.

2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег

председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.

2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.

2006 — Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије. У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

11. март 1851 — У Венецији је први пут је изведена Вердијева опера Риголето .

1913 — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна.

1917 — Британски војници под командом Стенлија Мода су заузели Багдад.

1920 — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије.

1938 — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију.

1941 — Конгрес САД је изгласао Закон о зајму и најму, којим је Уједињено Краљевство добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара.

1943 — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку.

1945 — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем.

1973 — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965.

1975 — У Лисабону угушена побуна

падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побегао у Шпанију.

1976 — Завршен Дофарски рат, најдуготрајнији војни сукоб на полуострву.

1981 — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет.

1985 — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће “Хародс“.

1990 — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из Совјетског Савеза. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама.

1991 — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света.

1998 — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије.

1999 — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа “Дневни телеграф” на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права “Хјуман рајтс воч” оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере.

2000 — У експлозији метана у руднику угља “Баракови” у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа. Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убије-

85

ног у државном удару 1973.

2002 — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца.

2003 — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно.

2004 — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. Трибунал у Хагу осудио босанског Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992.

2006 — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић.

2011 — Снажан земљотрес, јачине око 9 рихтера, је погодио север Јапана и изазвао цунами.

МАГАЗИН

7.3.2021.

12. март

86

538 — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара.

641 — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином.

1507 — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“.

1537 — Турци су заузели далматинско утврђење Клис које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У

борби је погинуо и сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године, Турци су основали Клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.

1622 — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита).

1848 — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848 — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.

1854 — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату.

1868 — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти.

1907 — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.

1918 — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда.

1928 — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи.

1938 — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху.

1940 — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију.

1943 — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка,

одакле се нико није вратио.

1947 — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској.

1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.

1971 — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије.

1978 — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.

1984 — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара.

1993 — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи,

а 1.100 рањено.

1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.

2001 — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.

2002 — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.

2003 — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији прогла-

шено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“.

2011 — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

13. март 624 — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру.

1325 — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.

1567 — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.

1781 — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран.

1809 — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV. 1848 — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.

1865 — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.

1881 — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.

1913 — Канбера постала главни град Аустралије.

1920 — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.

1938 — Трећи Рајх анектирао Аустрију, догађај који је познат под нази-

вом Аншлус.

1946 — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.

1972 — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану.

1990 — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.

1992 — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи.

1996 — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.

1998 — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе.

1999 — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.

2001 — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.

2002 — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницимаприпадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.

2006 — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs