Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 484 * 28. фебруар * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

28.2.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

28.2.2021.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Из дана у дан Будимо одговорни Од сутра нова ограничења? И даље проблематично Краће на отвореном И ове године само најбољима Период великих промена Тако близу, а тако далеко У знаку броја тринаест

10 14 16 20 24 26 28 34 42

46 56 62 70 72 74 76 78 80 82

Фото: М. Радовановић

Директор из лудих времена Суноврат пољопривреде Најбољи глумац задатка Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Начочја српског лица Рибница - Партизан СПД Раднички - ЖКК Краљево Времеплов

5

6

МАГАЗИН 28.2.2021.

7

8

МАГАЗИН 28.2.2021.

9

МАГАЗИН

28.2.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

10

ИЗ ДАНА У ДАН - За последњих седам дана тестирано две хиљаде пет стотина тридесет два узорка бриса, међу њима девет стотина шездесет ПЦР методом.

- Међу седам стотина шездесет једним узетим од особа са симптомима болести позитивним на присуство вируса оцењено сто тридесет пет и још десет од сто деведесет девет тестираних по другим индикацијама.

- Антигенским тестом тестирана хиљаду пет стотина седамдесет два узорка, а код пет стотина двадесет девет потврђено присуство вируса.

- Регистрована шест стотина седамдесет четири нова случаја инфекције, а преминуло дванаест особа са територије Краљева. - На лечење примљено четрдесет осам, отпуштена тридесет четири а у ковид амбуланти прегледано четири стотине деведесет пет особа

седам узорака бриса, међу њима сто четрдесет два ПЦР методом, а резултати потврђују да је међу сто деветнаест узетих од особа са симптомима болести вирус потврђен код двадесет једне док су двадесет три тестирана по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом је тестирано сто шездесет пет узорака бриса, а вирус је потврђен код шездесет једне особе. Извештај Завода за јавно здравље од следећег дана сведочи да је, са осамдесет два новорегистрована случаја инфекције вирусом, укупан број потврђених од почетка епидемије за двеста тридесет четири премашио дванаест хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ преминула је још једна особа са територије Краљева чиме је укупан број повећан на двеста. Први радни дан у недељи окончан је потврдом да је на лечењу у Општој болници „Студеница“ задржано четрдесет девет пацијената од којих је пет захтевало интензивну негу, два су интубирана а код три примењена неинвазивна вентилација. Између два извештаја на лечење

је примљено осам пацијената са погоршаном клиничком сликом, три излечена су отпуштена а два преминула. У истом периоду у ковид амбуланти су прегледане седамдесет две особе. О погоршању ситуације сведочи извештај објављен следећег дана након тестирања триста педесет узорака бриса, међу њима сто један ПЦР методом. Од укупног броја осамдесет осам је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код једанаест, као и код још две чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. О ширењу инфекције сведочи податак да је антигенским тестом тестирано двеста четрдесет девет узорака бриса, а вирус потврђен код трећине. Биланс другог радног дана у недељи огледа се у деведесет четири новорегистрована случаја инфекције због чега је укупан број повећан на триста двадесет осам више од дванаест хиљада. Током претходна двадесет четири сата у Општој болници „Студеница“ је преминула једна особа са територије града Краљева, а надлежне службе Заво-

Фото: М. Радовановић

Н

акон периода стагнације поново повећање броја инфицираних корона вирусом појачава стрепњу да још дуго неће бити елиминисана свакодневна промена епидемиолошке ситуације. Да се погоршава сведочи извештај Завода за јавно здравље од 21. фебруара након тестирања триста три узорка назофарингеалног бриса узетих током двадесет четири сата претходног викенда. Од сто тридесет седам узорака тестираних ПЦР методом сто четири су узета од особа са симптомима болести а присуство вируса утврђено у осамнаест случајева, као и два од тридесет три тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто шездесет шест узорака бриса, вирус је потврђен код педесет седам особа а, са седамдесет седам новорегистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на дванаест хиљада сто педесет два. Последња недеља фебруара отпочела је потврдом да је током претходна двадесет четири сата тестирано триста

11

28.2.2021.

МАГАЗИН

12

да за јавно здравље су из Клиничког центра Ниш добиле пријаве смрти за још две, што сведочи да је укупан број од почетка епидемије заокружен на двеста. Да се број хоспитализованих у Општој болници и даље повећава потврђује податак да се од последица болести изазване корона вирусом лече педесет три пацијента. Од осам којима је потребна интензивна нега два су интубирана, а пет је на ненинвазивној вентилацији. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено девет пацијената, пет је отпуштено и један преминуо, а у ковид амбуланти је прегледано сто шест особа. Да се са приближавањем краја месеца појачава стрепња о интензивнијем ширењу епидемије потврђује извештај Завода за јавно здравље од 24. фебруара који сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације. Закључак се намеће након увида у резултате тестирања триста тридесет девет узорака бриса међу којима трећине ПЦР методом. Највећи број њих, чак деведесет, узет је од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код петнаест као и још три чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана двеста двадесет два узорка, а након што је вирус потврђен код шездесет девет, са осамдесет седам новорегистрованих случајева, укупан број потврђених од почетка епидемије повећан је на дванаест хиљада четири стотине петнаест. У Општој болници су преминуле још три особе са територије Краљева, па је укупан број за толико премашио две стотине. Након пријема десет новооболелих, отпуста дванаест излечених и смрти три пацијента број хоспитализованих је у односу на претходни дан смањен на четрдесет седам. Шест најтежих случајева је смештено на одељење интензивне неге где је један интубиран а пет на неинвазивној вентилацији. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто шест прегледа, баш као и претходног дана. О знатном повећању броја сумњивих случајева инфекције сведочи извештај од четвртка и потврда да је од четири стотине тринаест узорака назофарингеалног бриса сто двадесет осам тестирано ПЦР

методом. Од укупног броја сто шест узорака је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено у седамнаест случајева као и код још једног тестираног по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано шездесетак узорака бриса више него претходног дана, а трагови вируса нађени су код деведесет једног. Укупан број новорегистрованих случајева инфекције за девет је премашио стотину, а укупан за петсто двадесет четири дванаест хиљада. Од последњег извештаја у Општој болници „Студеница“ су преминуле још две особе са територије Краљева што је укупан број повећало на двеста пет. У односу на претходни дан повећан је и број особа хоспитализованих на одељењима Опште болнице а од њих четрдесет девет осам је захтевало интензивну негу, три су интубирана а код пет примењена неинвазивна вентилација. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено једанаест пацијената, седам отпуштено а два су преминула. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто седам прегледа. Последњи дан у недељи означио је нову промену епидемиолошке ситуације и рекордан број тестираних узорака бриса суграђана због сумње на инфекцију корона вирусом, а од четири стотине седамнаест тестираних сто седамдесет пет је подвргнуто провери ПЦР методом. Од укупног броја сто четрдесет четири је узето од особа са симптомима болести, а вирус потврђен код двадесет седам, али је тридесет један други тестиран по другим индикацијама било негативно. Антигенским тестом су тестирана двеста четрдесет два узорка бриса, вирус је потврђен код седамдесет три особе што је утицало да, са сто новорегистрованих случајева, укупан број потврђених достигне дванаест хиљада шест стотина двадесет четири, а након смрти једне особе укупан број преминулих од почетка епидемије двеста шест. Да се повећава број хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“ сведочи податак да је на лечењу задржан педесет један пацијент, од осам на интензивној нези пет је интубирано а три на неинвазивној вентилацији. Током

последња двадесет четири сата на лечење је примљено десет пацијената, седам је отпуштено а један преминуо. Извештај Завода за јавно здравље објављен првог дана викенда сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације након провере здравствене исправности четири стотине три узорка назофарингеалног бриса, међу њима и сто шездесет тестираних ПЦР методом. Сто десет узорака је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет шест као и код још две чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана двеста четрдесет три узорка бриса, вирус је потврђен код деведесет седам особа а сто двадесет пет новорегистрованих случајева утицало да укупан број потврђених од почетка епидемије буде за седам стотина четрдесет девет већи од дванаест хиљада. У Општој болници је преминула још једна особа са територије Краљева, а надлежна служба Завода за јавно здравље је из Ковид болнице Крушевац – Нови КЦ Ниш, добила пријаву смрти још једне, тако да је укупан број повећан на двеста осам. Недељни биланс огледа се у тестирању две хиљаде пет стотина тридесет два узорка бриса, међу којима девет стотина шездесет ПЦР методом. Међу седам стотина шездесет једним узетим од особа са симптомима болести позитивним на присуство вируса оцењено је сто тридесет пет као и још десет међу сто деведесет девет тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана хиљаду пет стотина седамдесет два узорка од којих је код пет стотина двадесет девет потврђено присуство вируса. У периоду од седам дана регистрована су шест стотина седамдесет четири нова случаја инфекције, а преминуло је дванаест особа са територије Краљева. Број хоспитализованих између понедељка и петка варирао је између четрдесет седам и педесет три, на лечење је примљено четрдесет осам, отпуштено је тридесет четири а преминуло десет пацијената. У истом периоду у ковид амбуланти је прегледано четири стотине деведесет пет особа. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 28.2.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

15

У дане викенда нове мере против коронавируса

МАГАЗИН

28.2.2021.

ОД СУТРА НОВА А

16

- Краљево је сврстано у групу од пет градова са више од сто новоорегистрованих случајева инфекције што је повод за подсећање из Кабинета градоначелника да се додатне мере огледају у ограничењу радног времена тржних центара, кафића и ресторана.

- Надлежне инспекцијске службе и патроле Комуналне милиције, уз асистенцију Полицијске управе Краљево, вршиће сталну контролу спровођења, а из Штаба за ванредне ситуације упућен је апел власницима привредних субјеката, послодавцима и становништву, да се стриктно придржавају прописаних мера. - Нова седница Кризног штаба заказана за сутра када се очекује да, након сагледавања ситуације о преношењу вируса током викенда, буду донете нове мере

А ОГРАНИЧЕЊА?

17

О

МАГАЗИН

28.2.2021.

д проглашења епидемије корона вируса присутно је уверење да медицински и немедицински део Кризног штаба различито гледају на степен ограничења и мере којима се утиче на спречавање ширења инфекције. Било је то видљиво и током претходне недеље када су најављивана нова ограничења рада појединих објеката, а најава па одлагање одлуке за следећи дан још једном потврдило да сумње у размимоилажење ставова нису биле без основа. Иако су информације о могућим ограничењима процуриле у јавност раније у петак је потврђено да нове мере важе само током викенда. Податак да се сваког дана открије више од хиљаду нових преносилаца инфекције, и приметни пораст тренда

18

оболевања за више од три хиљаде, довољан је разлог за апел грађанима за савесно и одговорно понашање, посебно у домовима где имају искључиву одговорност за све што се догађа. Према одлуци Владе Србије угоститељски објекти на целој територији земље ће још данас бити у обавези да затворе врата за улаз гостију два сата након поднева а они у ски центрима, како самостални тако и у оквиру хотела, храну и пиће ће моћи да служе само на отвореном. Није искључена могућност шалтер услуга за објекте на ски стазама, али само до четрнаест сати, а објекти из области угоститељства доставу хране и пића могу да врше током свих двадесет четири сата дневно. Ограничење се односи и на служења хране и пића у хо-

телским ресторанима и кафе баровима а након тога, до два сата пре поноћи, ова услуга је дозвољена само и искључиво особама које имају уплаћен смештај у хотелу или другом категоризованом смештају. Радно време од шест до четрнаест сати прописано је за тржне центре, продавнице непрехрамбене делатности, кладионице, коцкарнице, дечје играонице, теретане, фитнес центре, балоне за фудбал и друге спортове, а спортски објекти који имају унапред заказана такмичења биће доступни искључиво за те намене и после овог периода. Ограничења се не односе на трговинске објекте, апотеке, бензинске пумпе, ординације, стоматолошке ординације, лабораторије, позоришта, ветеринар-

ске амбуланте, козметичке и фризерске салоне, салоне за негу лепоте и објекте из делатности пружања занатских услуга, који могу да раде као и до сада. Краљево је сврстано у групу од пет градова са више од сто новоорегистрованих случајева инфекције што је повод за подсећање из Кабинета градоначелника да се додатне мере огледају у ограничењу радног времена тржних центара, кафића и ресторана. Медицинске и ветеринарске амбуланте, лабораторије и апотеке могу да раде несметано, а услужне делатности до двадесет сати. Достава хране може да функционише уз услов да нема отворених шалтера, а хотели после четрнаест сати могу вршити делатност служења хране и пића искључиво гостима који су

пријављени на смештај. Из Градске управе стиже упозорење да ће надлежне инспекцијске службе и патроле Комуналне милиције, уз асистенцију Полицијске управе Краљево, вршити сталну контролу спровођења донетих мера, а из Штаба за ванредне ситуације града Краљева упућен је апел власницима привредних субјеката, послодавцима и становништву, да се стриктно придржавају прописаних мера. У Кризном штабу подсећају да се интензивно прати развој епидемиолошке ситуације и најављују нова ораничења уколико се за то укаже потреба, али и да ограничења уведена за дане викенда нису довољна што је разлог да већи део инсистира на комплетном за-

тварању током три до пет дана. Нова седница Кризног штаба заказана је за сутра када се очекује да, након сагледавања ситуације о преношењу вируса током викенда, буду донете нове мере. За здравствене раднике повећање броја заражених није изненађење, јер су се грађани опустили и престали да поштују епидемиолошке мере, а повећање броја инфицираних повезује се и са појавом нових сојева који се брже шире. Неопходност увођења додатних ограничења условљено је податком да се ситуација у болницама погоршава, забрињава број пацијената и преминулих, али и враћање у ковид систем болница које су из њега недавно изашле. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Квалитет ваздуха без већих промена

МАГАЗИН

28.2.2021.

И ДАЉЕ ПРОБ

20

БЛЕМАТИЧАН - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 дванаест дана изнад граничних на мерном месту Полицијска управа. - Према српском индексу квалитета ваздух је четири дана у месецу био одличан, пет добар, десет прихватљив, осам загађен а четири јако загађен. - Средње двадесетчеторочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, испод граничних. - Провераван квалитет сто педесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - Вода за пиће из мреже градског водовода хигијенски исправна. - Ибар без фенолних материја

21

22

МАГАЗИН 28.2.2021.

Р

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на двадесет првој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови Градског већа упознати са резултатима провере у јануару ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у току јануара провераван квалитет сто педесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. По хигијенско епидемилошким индикацијама два узорка су анализирана на основни преглед и присуство тешких метала, а четири узорка на периодични микробилолошки и физичко хемијски преглед. У оквиру периодичних прегледа вршене су анализе на присуство тешких метала, а сви анализирани узорци из мреже водовода су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јануара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јануара биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним про-

грамом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 дванаест дана су биле изнад граничних на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења сведоче да је ваздух, према српском индексу квалитета. четири дана у месецу био одличан, пет добар, десет прихватљив, осам загађен а четири јако загађен. Према истим критеријумима испод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За минулу годину биће утврђен као просек измерених резултата за 2018, 2019. и 2020. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић

23

Фебруар у знаку загађеног ваздуха

КРАЋЕ НА О - Током шест узастопних дана, у периоду од 15. до 21. фебруара, прекорачена концентрација суспендованих честица ПМ10 у ваздуху.

- Према критеријумима за оцењивање квалитета ваздух је у том периоду био загађен. - Из Одељења за инспекцијске послове препорука грађанима да избегавају физичке активности у спољашњој средини, скрате боравак на отвореном и преусмере обављања уобичајених активности у затворени простор. - Препоруке се односе на целокупну популацију, а посебно на осетљиве групе у које су сврстане старије особе, деца и особе са обољењима срца и плућа

МАГАЗИН

28.2.2021.

Д

24

ва и по месеца након упозорења да квалитет ваздуха у граду не задовољава здравствене критеријуме огласило се Одељење за инспекцијске послове Градске управе потврдом да је током шест узастопних дана, у периоду од 1. до 7. фебруара, била прекорачена концентрација суспендованох честица ПМ10. Две недеље касније стиже ново упозорење које сведочи да је од петнаестог до двадесет првог фебруара поново прекорачена концентрација фракције суспендованих честица ПМ10 у ваздуху који је, по индексу квалитета, сврстан у категорију загађеног. О количини загађења, и опасности по здравље становништва, сведочи податак да је количина честица ПМ10 достизала дупло веће од прописаних граничних и толерантних вредности које су, према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха за 2019. годину, на дневном нивоу лимитиране на педесет микрограма по кубном метру. У понедељак 15. фебруара концентрација је тек незнатно премашила граничне и толерантне вредности које су током наредна два премашиле седам-

десет пет микрограма по кубном метру ваздуха. И поред значајног побољшања концентрација у четвртак није пала испод ових вредности да би се ситуација следећег додатно погоршала, а 20. фебруара приближила износу од скоро деведесет пет микрограма по кубном метру. Иако је на истеку викенда било приметно видније побољшање ваздух је и даље окарактерисан као загађен. Као и почетком месеца грађанима је препоручено да, док се не побољша квалитет, избегавају физичке активности у спољашњој средини, скрате боравак на отвореном и преусмере обављања уобичајених активности у затворени простор. Препоруке се односе на целокупну популацију, а посебно на осетљиве групе у које су сврстане старије особе, деца и особе са обољењима срца и плућа. У саопштењу се подсећа да мерења квалитета ваздуха, као акредитована организација за ове послове, врши Завод за јавно здравље Краљево а резултати се свакодневно објављују на веб сајту града Краљева и ове установе. Није наведено да касне по неколико дана што грађанима умањује могућност да адекватно реагују на опасност. Уз то

остаје им да сами донесу закључак о процени квалитета ваздуха, јер искуство из ранијих периода сведочи како није било обавештења да је опасност прошла. Према подацима Завода за јавно здравље загађен ваздух се директно одражава на здравље становништва, тегобе се могу јавити у целој популацији, а код осетљивих група, у које се сврставају деца, старе и особе са обољењима срца и плућа, могу бити и озбиљније. Да би се предупредиле негативне последице грађанима се препоручује придржавања упозорења Одељења за инспекцијске послове и подсећање на потребу скраћења дужине и смањења интензитета напорних активности праћених убрзаним и дубоким дисањем, уз чешће паузе у спољашњој средини. У ситуацији кад је ваздух јако загађен озбиљне здравствене тегобе, сем у осетљивим групама, могу се очекивати и код здравих особа што захтева редукцију свих активности у спољашњој средини док се квалитет ваздуха не побољша. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ОТВОРЕНОМ

25

Расписан конкурс за стипендирање студената

МАГАЗИН

28.2.2021.

И ОВЕ ГОДИНЕ СА

26

- Педесет најбољих студената са режима студија на буџету државе стиче право на по десет хиљада динара месечно током текуће школске године.

– Рок за подношење пријава 12. март. - У складу са Законом о ученичком и студентском стандарду право на студентску стипендију код надлежног министарства нема студент који је то остварио у складу са одлуком органа јединице локалне самоуправе. - Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности, или на званичном сајту града. - Уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са Законом о општем управном поступку, прибављају по службеној дужности

О

длука о стипендирању студената, Одлука градоначелника и његово решење о образовању Комисије за доделу стипендија студентима града Краљева за школску 2020/21. основа су на којој је расписан конкурс након којег ће педесет најбо-

љих академских грађана стећи право на по десет хиљада динара месечно. Као и ранијих година право учешћа на конкурсу имају студенти на режиму финансирања из буџета под условом да су држављани Републике Србије, да имају пријављено пребивалиште на те-

риторији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су студенти првог или другог степена почев од друге године основних студија, да из претходних година студија имају просечну оцену већу од 8,50 и да ниједну годину нису обновили.

АМО НАЈБОЉИМА Уз пријаву на конкурс потребно је приложити уверење факултета о редовном студирању на режиму финансирања из буџета, уписаној текућој и просечној оцени из претходних година студија, уз доказ да ниједна није обновљена, фотокопију или очитану личну карту и уверење о пребивалишту издато од стране Полицијске управе Краљево, као доказ да кандидат има пријављено пребивалиште најмање три године пре расписивања конкурса, и оригинал или оверену копију уверења о држављанству, не старије од шест месеци. Повољност се и ове године огледа у потврди да ће уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са Законом о општем управном поступку, бити прибављена по службеној дужности. Пријаву на конкурс, са потребном документацијом, потребно је доставити преко писарнице на шалтеру број 1,

у приземљу зграде Градске управе, или на адресу Градска управа града Краљева, Одељење за друштвене делатности, Комисији за доделу стипендија, Трг Јована Сарића бр. 1. Последњи дан за пријаву је 12. март, а комплетан текст конкурса објављен је на огласној табли Градске управе и званичном сајту града www.kraljevo.org, а као сервисна информација емитује се на локалним телевизијским станицама. Образац пријаве за конкурс преузима се на шалтеру број 7 Градске управе, или на званичном сајту града Краљева www.kraljevo.rs. Списак студената који остваре право на стипендију града Краљева биће достављен Министарству просвете, науке и технолошког развоја сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду којим је прописано да је корисник студентског кредита дужан да једнократно врати цео износ исплаћеног кредита ако истовремено користи

кредит, или стипендију другог даваоца. Законом је прописано да право на студентску стипендију нема студент који је то право остварио у складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе, а да ће онај за кога се утврди да је злоупотребом остварио право на студентску стипендију трајно изгубити право на њу. Прописано је и да право на стипендију за изузетно надарене студенте нема студент који је право на студентску стипендију, или кредит, остварио у складу са одлуком надлежног органа из буџета јединице локалне самоуправе, односно из буџета Републике Србије. За сва допунска објашњења учесници конкурса могу се обратити Одељењу за друштвене делатности Градске управе града Краљева, канцеларија 304А-III спрат, или на телефон 306-112. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Тековине демократских промена: Др Милан Матијевић

МАГАЗИН

28.2.2021.

ПЕРИОД ВЕЛИКИХ ПРОМЕНА

28

- Краљево је непосредно по завршетку Првог светског рата почело да се развија као индустријски центар, у граду су лоцирани веома значајни индустријски објекти а број од три хиљаде становника врзо учетворостручен. - После транзиције, уместо дотадашњег административног, примењена централизација као најгори систем управљања привредом. - Са споменика у центру града они који су се декларисали као песници и књижевници, продавали маглу јер нису довољно познавали економију и економске токове. - Концепт либералног капитализма нема будућност, јер мора да буде усмераван од стране државе. - Држава мора да има део капитала у свим кључним фирмама и утиче на привредни развој

Фото: М. Радовановић

Др Милан Матијевић

29

МАГАЗИН

28.2.2021.

П

30

осле 1990. године кроз привреду Србије и подручје Краљева протутњале су политичка и привредна транзиција и за собом оставиле привредну пустош. Транзиција је спровођена по утврђеном сценарију, са неискусним, недораслим и на брзину промовисаним „стручњацима“ по „иностраним кружоцима“ и „престижним колеџима“. За јуриш ка „демократским променама“ и транзицији државног капитала изабран је тренутак дубоке исцрпљености привреде после интензивно спровођених дугогодишњих санкција према Србији, а санкције наметнуте споља тешко су и трајно оштетиле све субјекте привређивања у националној економији и привреди града. Поборнике демократских промена предводили су продавци магле, опсенари и они који су се у метежу први дочепали микрофона, па је на површину избио „замућен талас“ из кога је изронио „нови слој поборника за променама“. Међу поборницима демократских

промена и привредне транзиције испливали су лако уочљиви неискусни и нестручни кадрови који су у локалној средини дисциплиновано спроводили припремљени сценарио. Поборници демократских промена и промена привредног система су преко кризних штабова улетали у фирме са амбицијом да уведу ред, спасавају државу од лопова и са захтевом да преузимају управљање. У таквој ситуацију појавиле су се бројне интересне групе које се претварају у странке и синдикате, странчарење узима замах а на сцену ступају страни емисари који усмеравају даљи ток политичке и привредне транзиције. Сценарио промена указује на покретање таласа транзиције у правцу урушавања токова државног и друштвеног капитала а од кадровске структуре која је водила транзицију, и асистирала пренос државног и друштвеног капитала у личну својину, занесена маса пратилаца је у трансу очекивала бољи живот.

Убрзано се мењају односи у органима државне и локалне власти, на брзину се доносе нови демократски прописи којима се раскида са старим системом, фирме се убрзано уводе у зону стечаја а на путу без повратка значајно се повећава број незапослених. Талас промена је на јавну сцену довео нови слој поборника либералног капитализма у лику газде преузетог државног и друштвеног капитала, па су некадашњи носиоци привредног развоја на подручју града доведени у позицију да буду присвојени као лична својина. Када се данас погледа на протекли период и „спроведену транзицију“, ред је да се сетимо бројних субјеката привређивања, предузећа, фабрика, комбината, сложених и основних организација удруженог рада, пословних јединица, на њихово постојање, рад и привређивање. Са поштовањем да се подсетимо руководећих структура, високостручних кадрова, инжењера, техничара висококвалификованих,

квалификованих и полуквалификованих радника, правника, економиста и свих профила запослених, који су годинама стварали и дали велики допринос у привређивању, у привредном и друштвеном развоју Краљева. Овако је у једној од својих књига период транзиције описао др Милан Матијевић уз подсећање да је, непосредно по завршетку Првог светског рата, Краљево почело да се развија као индустријски центар. О томе сведочи податак да су у граду лоцирани веома значајни индустријски објекти а број од три хиљаде становника брзо учетворостручен. Најбоља потврда потребе за смештајем радника који су долазили из свих делова земље огледа се у градњи седам колонија изван урбанистичког подручја града, после Другог светског рата још три. Добар познавалац привредних прилика сведочи да је после транзиције, уместо дотадашњег административног, примењена централизација као најгори систем управљања привредом.

- Не треба живети у илузијама. Треба прошетати кроз фабрички круг Магнохрома, Јасена, Аутотранспорта, Фабрике вагона, Воћара и видети шта је од њих остало након што је држава променила концепт привредног развоја. Применила је концепт повећаног инвестиционог улагања, а оно није могло да се врши без капитала. Држава је остала без капитала, па је морала да га увози стварањем нормативе да буде привлачно тржиште за страни. Владе су се мењале и једна по једна покушала да створе такве услове, а онда су долазили страни инвеститори да пласирају капитал који треба да повећава профит. Могао је да га повећава на бази услова градње, јефтине радне снаге, расположивих сировина и инфраструктуре, железнице, друмских и водених путева. Од великих система остали су зидови и сада се тешко уклапамо у шири концепт, јер је и Европа доживела одређену врсту транзиције, па ћемо потрошити још доста времена док

складан привредни развој не добије убрзање. Неки подаци указују на пораст личних примања и стандарда, али су то категорије које још нису довољно устаљене како би биле чврста основа за већи привредни замах, објашњава др Матијевић. Несрећном околношћу оцењује се податак да је привредна транзиција вршена у исто време кад и транзиција власти, а најбоља потврда огледа се у формирању кризних штабова који су на силу преузимали руковођење бројним значајним привредним субјектима. Ма колико се то сматрало авангардним приступом дошло је до отрежњења и сигнала са врха државе да се прекине са сличним активностима. Искуство др Матијевића сведочи о покушају кризног штаба да преузме руковођење сектора занатства у оквиру регионалне привредне коморе. О стручности чланова најбоље сведочи податак да је од њих седам један био инжењер а остали мајстори без, или са

31

28.2.2021.

МАГАЗИН

32

врло мало, искуства али значајно израженим радикалним схватањима. Полигон за одбрану ставова био је споменик у центру града одакле су, они који су се декларисали као песници и књижевници, продавали маглу јер нису довољно познавали економију и економске токове.

- Да би неко био успешан привредник мора нешто да зна, а велики број људи који су имали успех на првом кораку покушао је још крупнијим да иде даље без да се стабилизује, па је газио све дубље. Нису имали меру докле дубоко смеју да газе и онда су почели да их даве дугови. Задуживали су се и покушавали да премосте кредите у периоду кад тржиште није било стабилизовано, па су се такве фирме брзо гасиле. За оснивање је било довољно само сто динара, што пословном партнеру није могло да гарантује озбиљност. Грешка је што је младо и амбициозно руководство применило концепт

либералног капитализма који нема будућност, јер мора да буде усмераван од стране државе. Либерални капитализам има хроничну глад за радном снагом која храни капитал, иде тамо где је јефтина и у нашу земљу долази због погодности. Као економиста не слажем се са теоретичарима који нису видели ни капију фабрике, а причају приче. Велика хајка подигла се против државних предузећа која треба приватизовати. Ја сам против тога зато што држава мора да има део капитала у свим кључним фирмама и утиче на привредни развој, јер либерални капитализам веома воли атрактивне шетње, напусти производњу и оде. Капитал је веома рационалан, али је и хаотичан па држава мора да буде јака да би га усмеравала. У последње време даје разне дотације и подстицаје како би могла да усмерава, каже др Матијевић уверен да више нема националне индустрије. У ситуацији кад су услови у локал-

ној средини битно измењени сви привредни субјекти нису успели да се прилагоде, што је један од разлога за потпуно гашење. И поред тога не јењава оптимизам о чему сведочи очекивање да се, применом нових технологија, обнови машиноградња и развија грађевинарство, уз потребу очувања бар дела ватросталне индустрије. У тренутним околностима нико не гаји илузије да ће то бити лако оствариво, поготово што годинама уназад нису вршена никаква истраживања у овој области што се сматра једним од значајних разлога за пропаст Магнохрома, како у области производње ватросталних опека тако и електро производа. Добре услове за долазак страних инвеститора представља постојећа инфраструктура, и јефтина радна снага, а додатни импулс очекује се од завршетка радова на изградњи дела аутопута од Прељине до Појата. Сем што треба да омогући бржи проток робе од произвођача до куп-

ца очекује се да појача интересовање инвеститора за дислокацију постојећих објеката из других средина. Основа за интензивнији развој види се у промени структуре привреде и примени нових технологија, а значајним фактором који то треба да омогући оцењује се јачање државе.

- Краљево је изгубило, а многи још живе у илузијама опијени маглом коју су им продавали разни шарлатани, неуспешни књижевници и песници, недоучени људи малајући светлу будућност. Они су све аргументе везивали за неке личности које дођу и прођу, а нама остаје пустош уз коју су чврсто прикуцали паролу демократских промена које ни мало нису личиле на демократију. Критикују комунистички систем рада, а користили су комунистичке методе. Критикују нешто што је некад било, иако можда нису могле другачије да се изведу друштвене промене из феудализма у неки други поредак. Бацали су

нам прашину у очи, јер имамо људе који верују да је то био чаробни штапић. Сад су и они незадовољни, а кад са њима причате не знају шта да кажу јер тек сад схватају да су били у заблуди. Држава је много разграђивана и треба јој времена да се пресабере и узме ствари у своје руке. Њена улога је значајна да, кроз кредитно монетарну политику, усмерава привредни раст, а то иде доста тешко јер је ограничена интересима већих привредних играча у свету. Политика је зајашила државу која од тога не може да се ослободи, па смо дошли у ситуацију да са политиканством доминира и не дозвољавају јој да ојача. Током последњих двадесет година прошли смо кроз различите периоде. Долазили су способни и мање способни људи, са визијама које овде нису оствариве, да спроводе туђе концепте а то није могло да донесе резултате које смо очекивали, каже де Матијевић. Поређење са привредно значајно

развијенијим државама појачава уверење да домаћи стручњаци различитог профила ни мало не заостају за колегама из иностранства. Добра потврда је податак о бројнима од њих који су се упутили преко границе и тамо, у повољнијим условима привређивања, доказали своју супериорност. Иако нема много разлога за оптимизам да би се вратили у земљу није без основе очекивање да на основу искуства укажу којим путем кренути даље. У време брзог протока информација, и комуникације, све наде се полажу у домаће кадрове, а посебно значајним оцењује се податак да електронско образовање најмлађих почиње још од основне школе. Све интензивније квалитативне промене у сфери привреде темеље се на кружењу капитала који има незајажљив апетит да се што брже окреће, па се од држава очекује да контролише токове капитала и да га усмерава. Т. Радовановић

33

Проблеми села на ободу града

МАГАЗИН

28.2.2021.

ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО

34

Фото: М. Радовановић

- Сирча деценијама уназад запостављена од стране локалне самоуправе.

- Прикључење на канализациону мрежу у значајној мери би решило проблеме највећег броја од око хиљаду и по мештана Сирче.

- Становницима брдских делова села ускраћено снабдевање здравом пијаћом водом. - Пут кроз село све више личи на писту у Монци.

- Деоница кроз Сирчу могла би да буде део сервисног пута за градњу Моравског коридора. - Незадовољство мештана повод за блокаду саобраћаја. - Обећање лудом радовање. - Иако од центра села до Доситејеве улице нема више од километар и по мештани су принуђени да пређу много више, јер мост у близини Магнохрома одавно није у употреби. - Аутобуски саобраћај ограничен на само неколико пролаза кроз село током дана, последњи у поподневним часовима

35

Н

МАГАЗИН

28.2.2021.

а граници између Шумадије и Старог Влаха, од моста и пута ка Крагујевцу код Камиџоре до Петриног потока, који је одваја од Опланића, дуж леве обале Западне Мораве протеже се Сирча, једно од већих села са територије града Краљева. Са шест заселака, Бакчани, Бачевиште, Равна, Гајчани, Камиџора и Борча, село обухвата територију површине од око две хиљаде хектара, од којих је готово половина под шумом. Северном половином лежи на јужним обронцима Котленика, друга половина је у западноморавској удолини, а на југоисточном крају село пресецају магистрални пут Краљево—Крагујевац и пруга Краљево—Лапово. Даровна Повеља Стефана Првовенчаног манастиру Жичи из 1220. године

36

први је писани документ о постојању Сирче. Као једно од двадесет четири села, или заселака, у Жичком епархијском властелинству у повељи се помиње под именом Серча. У истој даровници помиње се и село Чрнаве за које се верује да је било у близини, чак једно од њених засеока. Иако појам села у Средњем веку није истоветан са данашњим схватањима величине околна се први пут помињу више стотина година касније. О томе сведочи податак да је суседно Трговиште добило статус села Законом о територијалној подели Србије из 1893. године, па је могуће да се територија Сирче у средњем веку простирала од Тавника до Камиџоре. Документ из 1476. године сведочи да је Сирча имала двадесет једну кућу

у којима је поред домаћина било још толико одраслих мушких глава. Педесетак година касније, у Сирчи су пописане двадесет три хришћанске куће са шездесет седам одраслих мушких глава, једна муслиманска и једна ратајска. Већ 1530. у селу је било тринаест рајинских кућа, што говори да је у претходне две године било великих превирања, јер се одрећи статуса сточара и изјаснити се као раја, могло десити само под великом принудом. Прави економски и културни развој Сирча доживљава у деветнаестом веку о чему сведочи податак да је 1820. постала општинско место. У сеоској цркви посвећеној Светом пророку Илији, из 1875. године, налази се иконостас који је био у Жичи, а у порти је споменик са звоником из 1925. подигнут у

спомен мештанима изгинулим у балканским и Првом светском рату. О привредном развоју села сведочи податак да је ту још 1910. основана Месна задруга за пољопривредни кредит, смештена у дому изграђеном 1925. године кад је основана Пољопривередна задруга. Четири године раније отворена је сеоска читаоница и основано друштво за унапређење пољопривреде Напредна мисао, а ускоро и певачко друштво. Крајем деценије, тачније 1928. године, основан је Фудбалски клуб „Морава“, изграђен пут кроз село из правца Камиџоре и неколико мостова на речицама које га пресецају. У то време изграђен је мост са металном конструкцијом преко Западне Мораве код Магнохрома, нова зграда основне

школе 1942. а после Другог светског рата извршена електрификација села и обновљен рад Пољопривредне задруге. На истеку седме деценије прошлог века мештани су добили аутобуску линију до Краљева, четири године касније асфалтиран је пут кроз село, а 1979. изграђена зграда поште и у већину домаћинстава уведена телефонска линија. У фебруару и децембру 1935. године Политика је писала да је у селу саграђена топионица олова, прва ливница на околним просторима где је прерађиван концентрат из Трепче. Четрнаест година касније на Камиџори је отворен каменолом, а на територији катастарске општине Сирча смештени су погони Магнохрома и спортски аеродром.

Детаљна испитивања воде Сирчанске бање сведоче да садржи петнаестак минерала и хемијских елемената а верује се да, уз сталну температуру између шеснаест и осамнаест и по степени, лечи многе бољке - од костобоље, болести унутрашњих органа, до кожних и неуролошких. О томе сведочи предање по коме су оболели у бању доношени на носилима, а после само двадесетак дана одлазили на својим ногама. Према доступним подацима корито Западне Мораве је у прошлости било знатно дубље него данас, па је река била пловна за мања пловила. За пловидбу су је користили Римљани и Византијци, пловило се и у средњем веку а према неким подацима и до почетка двадесетог. Градња све већег броја на-

37

28.2.2021.

МАГАЗИН

38

пера испред воденица у овом крају зауставила је пловила, а нанос на њима знатно је утицао да корито постане плиће а ток реке кривудавији. Као и бројна друга села са административног подручја града Краљева Сирча се суочава са проблемима који у значајној мери утичу на квалитет живота и даљи развој. Један од већих је непостојање канализационе мреже што, сем проблема мештанима, спречава градњу мањих производних погона због обавезе да реше питање одлагања отпадних вода. Ово је само један од повода за уверење значајног броја мештана да је село деценијама уназад запостављено од стране локалне самоуправе. У ситуацији када председник савета месне заједнице није могао да се избори са све већим бро-

јем проблема на челу овог органа нашао се Слободан Ђуровић.

- Иако смо се са добрим адутима обратили разним институцијама у граду, и Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта Краљево, не очекујемо моментално решавање проблема, већ кад се за то укаже прилика. Горући проблем нам праве Сирчанска река и Липански поток, који су при обилнијим падавинама односили мостове и куће. Има назнака да је за регулацију опредељено двадесет милиона динара, али је делатност стајала јер нису решени имовинско правни односи што је било потребно да би се добили прави габарити за ширину корита и висину бедема у целом подручју реке. Иницирао сам радну групу за уређивање и ангажовао шест момака који су

распоређени дуж реке да сарађују са мештанима, а први задатак је био да прикупе потписе мештана и потврду да неће правити проблеме кад дођу машине да раде, каже Ђуровић. Податак да је село густо насељено, а да се у највећем делу простире са обе стране пута, довољан је за уверење да би прикључење на канализациону мрежу у значајној мери решило проблеме највећег броја од око хиљаду и по мештана Сирче. Разлог више огледа се у потврди да се до густо насељених делова сливају воде са околних брда и брзо пуне септичке јаме које се изливају, што битно утиче на погоршање међуљудских односа. У Сирчи верују да лаком решавању проблема погодује то што се у атару села већ налазе два колектора за сакупља-

ње отпадних вода што је повод за уверење да решавање овог проблема заслужују више него неке друге средине. Стрепњу да ће још једном бити заборављени појачава најава исправљања тока Мораве, због изградње Моравског коридора, јер ће колектори остати са друге стране реке што решавање овог проблема чини немогућим, или у знатној мери поскупљује извођење радова. И док је великом броју мештана приоритет прикључење на канализациону мрежу није мали број оних, поготово у брдском подручју, којима је ускраћено снабдевање здравом пијаћом водом. Тренутно се снабдевају из каптажа за по двадесетак домаћинстава, а како због дотрајалости инсталација долази до пуцања инсталација

није необично да домаћинства често остану без воде. Последњих година је интензивирана оријентација према артеријским бунарима, а да ни то није адекватно решење могло је да се закључи након анализе воде црвенкасте боје. Мештани који су деценијама били везани за рад у Магнохрому сламку спаса за снабдевање водом виде у потврди да некадашњи гигант нема перспективу. Податак да се налази у атару села, и да је на Камиџори за потребе предузећа изграђен огроман резервоар, подгрева уверење да у њему треба тражити решење проблема, бар за техничку употребу и напајање стоке. Мештани Сирче упозоравају да пут кроз село све више личи на писту у Монци. Саобраћај је нагло интензивиран након проглашења пандемије ко-

рона вируса, понајвише током претходног лета кад је велики број туриста из северних делова земље, уместо на море, кренуо према Врњачкој Бањи. Главним кривцем означени су навигациони уређаји који већ од Милочаја ову саобраћајницу означавају најкраћим путем до крајње дестинације. Податак да пут није припремљен за такав интензитет саобраћаја појачава стрепње мештана, а да нису без разлога потврђује и истраживање телевизијског серијала САТ који је утврдио да због великог броја рупа није безбедан. У таквој ситуацији све наде су усмерене према локалној самоуправи и републичким органима од којих се очекује прекривање новим слојем асфалта, посебно што би ова деоница могла да буде део сервисног пута за

39

28.2.2021.

МАГАЗИН

40

градњу Моравског коридора. Пут је значајно оштећен у време радова на камиџорском мосту кад је целокупан саобраћај преусмераван кроз Сирчу, а оштећења била повод за незадовољство мештана и блокаду саобраћаја. Иако је и од ресорног министра обећано да ће бити поправљен то ни до данас није учињено, па је у овом крају све присутнија крилатица „обећање лудом радовање“. Иако од центра села до Доситејеве улице нема више од километар и по мештани су принуђени да пређу много више, јер мост у близини Магнохрома одавно није у употреби, а за саобраћај је затворен након потврде да не пружа довољно сигурности за пролаз моторних возила. Сем знатно дужег пута до града незадовољство мештана појачава и потврда знатно већих трошкова превоза. Разлог више је податак да је

аутобуски саобраћај ограничен на само неколико пролаза кроз село током дана, последњи у поподневним часовима, а надлежни нису имали довољно разумевања за захтев да се уведе кружна линија. Као и у многим другим селима и у Сирчи је приметан све мањи број ђака, а једним од разлога оцењује се помодарство родитеља које се манифестује жељом за уписом у градске школе.

- Имамо обећања о обнови зграде месне канцеларије која је оштећена у време земљотреса. Користила се за рад општинског чиновника, па имамо жељу да је обновимо и покренемо друштвени и културни живот. Месна заједница нема просторију за архивску грађу, нити место за рад, а по реакцијама мештана види се да им недостаје рад драмске секције, певачког и кул-

турно уметничког друштва који би ту могли да вежбају и наступају. До пре петнаестак година и црква је била запуштена, па сам у црквеном одбору покренуо акцију за реконструкцијом, посебно после земљотреса који је погодио ово подручје у новембру 2010. године, каже Ђуровић. Податак да село нема здравствену станицу појачава уверење о могућности смештаја у зграду поште, посебно након укидања месне заједнице Трговиште која је припојена Сирчи. Годинама уназад мештани овог краја, а и других, жељно очекују наставак радова на санаторијуму за плућне болести у Трговишту чију је градњу иницирао др Душан Ристић. Због недостатка средстава радови су прекинути на неодређено време, што је значајно утицало на урушавање неокровљене грађевине, па је са задовољством примљена

информација о интересовању инвеститора да настави. Да то није једини проблем овог краја сведочи податак да су бујице значајно оштетиле део пута који води ка Трговишту, а довођење у адекватно стање сматра се основним предусловом за враћање живота овом крају. Колико је атрактиван сведочи податак о повећаном интересовању за градњу викендица.

- Иако у Сирчи постоји много добра бања ништа се није радило, па су се људи самоорганизовали и донели један број када за купање. Колико је вода квалитетна потврђује сазнање да се односи у јака лечилишта која су на основу ње добили потребне сертификате. До бање се стиже макадамским путем који смо почели да обнављамо у етапама и асфалтирали пар стотина метара. Иако имамо сазнање да ће аутопут,

који пролази кроз атар села, заузети доста плодне земље мештани који имају њиве на том потезу очекују да просперирају. Од аутопута се очекује да донесе развој индустрије, а и ми са друге стране очекујемо бенефит јер смо се изборили за мост преко Мораве који није планиран у првој верзији пројекта. Због опасности да будемо отцепљени од града уложио сам приговор, па је изградња моста постала саставни део новог, каже Ђуровић. Штета коју је у пролеће 2019. изазвала поплава, кад је у потпуности уништен мост који доње делове села повезује са планинским, намеће потребу регулисања корита Трговиштанског потока и учвршћивање обала каменим елементима. Иако до сада још нико није помињао изградњу бране међу мештанима преовладава уверење да би устава на адекватном

локалитету амортизовала главни удар, и све што носи бујица, уједно омогућила довољну количину воде за различите потребе. А да радост након изградње новог моста није трајала дуго огледа се у потврди да је затварање са саобраћај другог у Опланићима онемогућило приступ бројним њивама на десној обали Мораве. Ситуација је додатно погоршана у време бербе крмног биља кад је до поља требало прећи десетак километара више, често и по неколико пута у току дана, али и почетком сезоне пољопривредних радова овог пролећа. Иако се налази на самом ободу града, а са виших делова добро виде његови обриси, мештанима овог шумадијског села далеким се чини и оно што је до не тако давно било довољно близу. Т. Радовановић

41

МАГАЗИН

28.2.2021.

Представљено најновије издање Сиве књиге

42

У ЗНАКУ БРОЈ - Решавање приоритетних препорука помогло бржем санирању последица пандемије корона вируса и унапређењу услова за пословање и инвестирање. - Решено тринаест препорука претходног издања Сиве књиге, две потпуно а једанаест делимично. - Тринаесто издање Сиве књиге симболично донело тринаест препорука Влади Србије. - Сива књига сваке године доноси сто препорука за смањење бирократије.

- У односу на друге публикације издвајају је предлози решења за сваку од административних процедура које је потребно унапредити. - Од првог издања до данас потпуно или делимично решена је сто тридесет једна, од укупно двеста шездесет осам препорука које су се нашле у публикацији

У

спостављање електронског здравственог картона, унапређење система пречишћавања вода и укидање накнаде за конверзију, нове су приоритетне препоруке Сиве књиге бирократских процедура коју је објавила Национална алијанса за локални економски развој. У десет најважнијих иницијатива уврштено је смањење пореског оптерећења привреде, укидање папирне уплатнице, успостављање електронског регистра непореских намета, онлајн регистар пољопривредних газдинастава и субвенција и обједињеног уверења о плаћеним порезима. Аутори верују да би решавање приоритетних препорука помогло бржем санирању последица пандемије

корона вируса и унапређењу услова за пословање и инвестирање, што је поручено са представљања тринаестог годишњег издања ове публикације. Традиционална конференција Националне алијансе о економским реформама указује на очекивани пад темпа у спровођењу што се оцењује последицом пандемије која је условила да највећи део претходне године буде посвећен очувању здравља грађана и радних места. Податак да је решено тринаест препорука претходног издања Сиве књиге, две потпуно а једанаест делимично, указује на потребу да институције током ове године уложе знатно више труда у изналажење потпуних решења.

Представљање Сиве књиге је прилика да председница Владе Србије Ана Брнабић укаже како је претходна година, упркос ванредним околностима које је условила пандемија, буде година дигитализације. О њеним ефектима довољно јасно говори успостављање ефикасног информационог система за управљање вакцинацијом и организацијом имунизације што се огледа у потврди да је за мање од месец дана вакцину добило више од милион грађана. Покренуте су електронске јавне набавке, као и електронска достава решења катастра и пореских решења за предузетнике паушалце. Председник Извршног одбора Националне алијансе Дејан Ђокић посеб-

Фото: НАЛЕД

ЈА ТРИНАЕСТ

43

28.2.2021.

МАГАЗИН

44

но истиче податак да је тринаесто издање Сиве књиге симболично донело тринаест препорука Влади Србије, а од претходних издање разликује се по петнаест препорука означених тзв. ковид-19 беџом. Циљ је, подсећа Ђокић, да се укаже на најчешће административне препреке са којима се грађани и привреда суочавају током пандемије. Предлози се примарно односе на потребу дигитализације и унапређења здравственог система, регулисања рада од куће и других флексибилних облика ангажовања и смањење пореског оптерећења привреде. Међу препорукама које су спроведене прошле године посебно се издвајају увођење електронске доставе решења катастра путем Портала еУправа, што би требало да растерети готово пола милиона грађана који сваке године прометују некретнинама, као и увођење електронских јавних набавки и портала преко којег је за само шест месеци спроведено једанаест хиљада поступака. Донет је нови Закон о фискализацији и најављено увођење еФактура, а покренуто и проширење система онлајн пријаве сезонских радника у пољопривреди на повремене и помоћне раднике у кућним пословима, туризму, и грађевинарству. Највише препорука решило је Министарство финансија, а неке од значајнијих и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Министарство здравља је дало допринос припремом нацрта плана оптимизације установа здравствене заштите и заустављањем спирале дуговања државних апотека, а Министарство трговине и туризма и Министарство државне управе и локалне самоуправе кроз даљи развој еУправе. Представљање Сиве књиге било је посебна прилика да се истакне допринос Канцеларије за ИТ и еУправу, Републичког геодетског завода, Пореске управе и других ресорних институција. Сива књига сваке године доноси сто препорука за смањење бирократије, а у односу на друге публикације издвајају је предлози решења за сваку од административних процедура које је потребно унапредити. Од првог издања до данас потпуно или делимично решена је сто тридесет једна, од укупно двеста шездесет осам препорука које су се нашле у публикацији. Конференцији су присуствовали представници кључних међународних организација и донатори који су пружили највећу подршку реформама, међу њима шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици, амбасадори Немачке Томас Шиб, Шведске Јан Лундин и Уједињеног краљевства Шан Меклауд. Они су са потпредседницом Владе Србије

Зораном Михајловић и министарком за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Даријом Кисић Тепавчевић разговарали о даљим приоритетима и мерама за подршку привреди у Србији.

Специјална признања за допринос реформама На годишњој конференцији о економским реформама додељена су специјална признања истакнутим појединцима и тимовима у јавној управи који су највише допринели усвајању препорука Сиве књиге, али и превазилажењу препрека и изазова које је наметнула пандемија. За изузетан допринос унапређењу регулаторног оквира за пословање у Србији, и креирању економских мера за подршку привреди током пандемије ковид-19, признање је добила државна секретарка Министарства финансија Славица Савичић, а за изузетан допринос успостављању јединственог система за ефикасну имунизацију против ковид-19 и увођењу нових електронских услуга за грађане и привреду на Порталу еУправа директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић. Тимско признање за заједнички допринос унапређењу пословног окружења и превазилажењу кризе изазване пандемијом ковид-19 припало је помоћнику министра здравља Горану Стаменковићу, који је координирао инспекцијским надзором над применом противпандемијских мера, помоћнику министра просвете Милану Пашићу, за унапређење онлајн наставе, помоћнику генералног секретара Владе Данијелу Николићу, који је имао централну улогу у обезбеђивању донација за здравствени систем, и саветнику у кабинету премијерке Стефану Баџи, за отклањање административних баријера у пословању током и након ванредног стања. Посебна признања Националне алијансе намењена медијима припала су вршиоцу дужности директора Телевизије Београд, и главном и одговорном уреднику образовно-научног програма РТС, Илији Церовићу, за организацију емитовања онлајн наставе у изузетно кратким роковима и сарадњу на спровођењу националног конкурса „Магија је у рукама наставника“. Исто признање припало је уреднику економске рубрике у дневном листу Данас Александру Милошевићу, за квалитетно извештавање јавности о мерама и иницијативама за унапређење пословног окружења и превазилажење кризе изазване пандемијом ковид19. Т. Радовановић

45

In memoriam: Славко Јаношевић (2)

ДИРЕКТОР ИЗ ЛУДИХ ВРЕМЕНА

МАГАЗИН

28.2.2021.

- У време великих неслагања између најјачих партија на краљевачкој политичкој сцени вршилац дужности директора „Ибарских новости“ био је Саша Јаношевић. - Како није био члан ниједне од тих странака није имао ни обавезу према њима, па је могао самостално да води уређивачку политику

46

Славко Јаношевић

47

28.2.2021.

МАГАЗИН

48

Р

етки су били тренуци када су краљевачки медији били у ситуацији да раде релаксирано, да запослени примају колико толико пристојне плате, а да може и да се улаже у нову опрему и производњу радијског и телевизијског програма. За време НАТО агресије 1999. године као стратешки објект срушен је антенски стуб Електросрбије на Борчи, а са њим систем за емитовање програма Телевизије Краљево, па је по завршетку бомбардовања било потребно прво набавити нови предајник и линк. Запослени у медијима су очекивали да ће после 5. октобра 2000. године све да буде много боље него до тада. Коначно су се медији ослободили стега, па су створени услови да могу слободније да раде, да запослени имају солидније плате и раде без притисака било које врсте.

- Међутим ту смо се јако преварили и сад сви видимо да смо били у великој заблуди. Да смо знали да ће да буде овако сигурно да не би радили ништа од онога што смо радили – признаје Саша Јаношевић, у то време вршилац дужности директора Јавног предузећа „Ибарске новости“ у оквиру кога је излазио истоимени лист, са већ педесетогодишњом традицијом, а о дешавањима у локалној средини грађане обавештавали још Радио и Телевизија Краљево. Одмах по конституисању нове власти у јесен 2000. године, као што се и очекивало, почела је смена директора јавних предузећа и установа чији је оснивач била локална управа. Странке које су чиниле владајућу већину започеле су расподелу плена, а чим су се договориле смењен је и Јаношевић који тринаест година касније признаје да

се није много ни борио да задржи функцију уморан од свега што је преживљавао до тада. Било је, каже, притисака различите врсте и претњи државних органа, полиције и припадника државне безбедности. Индикативан је случај блокирања моста на Ибру после повратка са ратишта краљевачких резервиста незадовољних чињеницом да им нису исплаћене ратне дневнице. Па иако се очекивало да ослобођена телевизија транспарентно извештава и о томе припадници службе безбедности су запленили касете са снимљеним материјалом. Разочарани резервисти су, не знајући шта се дешава, у великом броју запосели просторије телевизије, јер им је у полицији речено да телевизија не жели да објави прилог.

- Била је јако опасна и напета ситуација, јер су људи после повратка са

ратишта били потпуно слуђени. Нису им исплаћене ратне дневнице, па су због тога и протествовали, а ми смо били на ветрометини. Успели смо да испливамо, али је стрес оставио последице на људе који су ту радили. Било је страшно. Полиција нам заплени касете, а на питање зашто кажу да не би узнемиравали јавност, иако је сваки човек у Краљеву већ знао за протесте на мосту, јер се то видело голим оком. Била су то луда времена – прича Јаношевић. У току бомбардовања свим телевизијским и радио станицама у земљи сугерисано је да емитују патриотске песме. Па како није наглашено које су то песме остављено је медијима да сами одлуче. У то време сматрало се да је патриотска песма „Волимо те отаџбини наша“. Али, медији су користећи оскудан фонд песама емитовали оно

што имају. Тако се десило да Телевизија Краљево од филмских снимака са крунисања краља Петра направи неколико спотова, а као музичку подлогу искористи песму „Марширала краља Петра гарда“. Био је то повод за различите реакције и постављање цензора са задатком да контролише све што се емитује на програмима радија и телевизије. Ратно време карактеристично је и по премештању студија за емитовање програма на различите локације. Прво је то био простор у подруму Дома друштвених организација, а нешто затим и зграда са супротне стране Хајдук Вељкове улице. Право директоровање Саше Јаношевића трајало је непуну годину дана, до увођења привремених мера у рад Скупштине општине када је власт до нових избора, у складу са законом,

преузео привремени орган састављен од чланова из различитих странака. На место првог човека „Ибарских новости“ постављен је Предраг Марковић, а једна од првих одлука била је отказ дотадашњем директору. Саша Јаношевић тврди да је у полувековној историји предузећа био први човек који је добио отказ, и то без икаквог образложења. Јавна је тајна да то није могао самостално да одлучи нови директор који је само извршавао задатке које је пред њега постављао привремени орган управе.

- То је била политичка одлука, јер им је био потребан неко ко ће да слуша. Иако сам и до тада многима сметао увек сам у Скупштини општине имао минималну већину, а кад су добили прилику да не морају да иду на Скупштину сменили су ме. Тужио сам предузеће и после шест, седам месеци

49

МАГАЗИН

28.2.2021.

враћен на посао уз исплату свих заосталих зарада са каматом. Знали су и они да ће суд да ме врати на посао, али нису много марили јер не плаћају они него фирма – прича Јаношевић који у предузећу постаје заменик сада још једног новог директора Верољуба Радаковића кога овога пута поставља Нова Србија. Од 2005. године па надаље све више се прича о приватизацијама као решењу за све дотадашње проблеме. Према закону који је усвојен одређен је рок до кога треба приватизовати све медије који су до тада били у искључивом власништву државе и локалних самоуправа. По новом Закону о радиодифузији медијски простор Ср-

50

бије подељен је на делове који су имали локални, регионални и национални значај. До 31. децембра 2007. године требало је припремити обимну документацију неопходну за завршетак процеса приватизације.

- У „Ибарским новостима“ смо били мало наивни, па смо пожурили да испоштујемо процедуру, ушли смо у приватизацију, а фирма је после прве приватизације отишла у стечај. Приватизација је посебна прича. Медији су се продавали као да се продају јабуке, јер је Закон о приватизацији медија био ван памети. Из процеса су избачени новинари и запослени у медијским кућама, а сем што ни о чему нису одлучивали нису могли ни да уђу у процес

приватизације јер нису имали новца. Медији могу да буду независни једино ако новинари имају део власништва. Треба да имају неку моћ да би могли да се боре за право да професионално раде и тако зарађују. Било је речи да ће да се ограничи ко може да купује медије, а „Ибарске новости“ је купио човек који се бавио свим и свачим. Једино се није бавио медијима и то није био случај само у Краљеву. Свуда су медије куповали људи који нису били из струке, јер они из струке нису имали пара да уђу у власничке односе – објашњава Јаношевић. И као што то обично бива запослени у предузећу су, после свега што су преживели, а на основу обећања новог

власника, коначно могли да одахну очекујући пре свега добре и редовне зараде. Врло брзо се испоставило да нови власник нема довољно информација о процесу производње у медијима, колико све кошта, колико је напоран посао, колико људи је потребно да би се достигао какава такав квалитет, а колико је профит мали. И док су једни медији пропадали други су једва успевали да одрже минимум рада уз велико одрицање запослених. Са друге стране нови власник профит остварује на другим местима, па му бављење медијима дође као хоби. После демократских промена и поделе плена дотадашњи опозиционари су постајали све мање заинтересовани

за медије и једини циљ им је био да за њихов рад не издвајају новац иако их на то, као и данс, обавезује закон. До приватизације локална управа је за рад „Ибарских новости“ издвајала између 30 и 40 милиона динара годишње. У данашње време за све медије, три телевизијске, пет радио станица и две недељне новине планирано је једва 12 милиона динара. У време пре приватизације највећи део средстава која су долазила из општинске касе одлазио је на плате запослених чији се број повећавао, а у јавном предузећу није могло да буде отпуштања. О неповољном положају медија данас говори и чињеница да је цена евра дупло виша него у то време.

- Краљево је у буџету највише уштедело на информисању. Изгледа да је информисање задња рупа на свирали, а посао новинара систематски потпуно уништен. Чак су и за време Милошевића новинари били у бољој ситуацији, а сада су сведени на робовску радну снагу. Ја јесам власник медија, али ми је у интересу да новинари буду професионални и да имају достојанство. Раде за плату између 20 и 30 хиљада динара што је просек у Србији, не само у Краљеву. Али, ни такве плате нису редовне. Очекивати да се ти људи баве аналитичким и истраживачким новинарством је будалаштина. Успели смо да уништимо професију и никог није брига зато што се нешто тако дешава –

51

28.2.2021.

МАГАЗИН

52

тврди Јаношевић. У процесу приватизације највише је профитирала држава чији је интерес био да се на аукцији постигне што виша цена. Излицитирана сума за куповину „Ибарских новости“ достигла је два милиона евра које је нови власник требало да исплати у наредних шест година. Све више се код запослених, а и Јаношевића, појачавала сумња да нешто није у реду и да би врло брзо ситуација могла да буде гора него до тада. Нови власник је рачунао да ће остатак дуга према држави да исплати од зареде коју предузеће остварује на тржишту. Понесен идејом о лакој заради и

запоседању медијског простора на новој аукцији понудио је додатних милион евра за телевизијску станицу у Врњачкој Бањи. Знајући да су и једна и друга сума нереалне ,и да је будућност предузећа све неизвеснија, а у прилици да обезбеди сигурну егзистенцију бивши директор је одлучио да напусти брод који тоне.

- Видео сам да „Ибарске новости“ пропадају, да од посла нема ништа и да ће предузеће ићи у стечај. Агонија је трајала две године, а ја сам је пратио са стране, јер сам још увек био у контакту са људима са којима сам радио и успоставио пријатељске односе. Знао

сам шта се догађа, а кад су неки други то схватили почели су да размишљају на други начин. Расписан је допунски конкурс за две локалне фреквенције у Краљеву, које нису подељене приликом прве поделе, тако да се отворила могућност да се конкурише за локалну телевизију. Из разговора са неким људима, а првенствено су то били техничари, сниматељи и монтажери, родила се идеја да пробамо. Већ сам био заражен медијима, јер је то интересантан и креативан посао, јесте стресан али је посао у коме се осећаш живим без обзира на све проблеме. Волео сам га за разлику од канцеларијског посла на ко-

да остваре ни право на здравствено осигурање за себе и чланове породице. Са друге стране информативна делатност је специфична, јер они који су дуже време провели у њој нису способни да се у кратком времену преоријентишу да раде нешто друго. У таквој ситуацији као једино решење појавила се могућност да се стављањем породичне куће под хипотеку обезбеди кредит. Остали акционари сналазили су се на различите начине и обезбеђивали новац позајмицама и од уштеда, а дозвола за емитовање програма коначно је добијена. Податак да је другу фреквенцију за покривање те-

риторије Краљева добила Телевизија Трстеник још једном је показала однос државе према медијима. Осим дозволе требало је набавити и основну опрему за рад што се у овом случају јавило као мањи проблем. Телевизија „Десетка“ је после неколико година престала са радом, па је тадашњи власник понудио под прихватљивим условима добар део опреме неопходне за пристојан рад. За кратко време је набављено све што је било неопходно, па је „Краљевачка телевизија“ отпочела емитовање редовног програма у марту 2009. године. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ји сам се тешко навикавао, па смо заједно покушали да пронађемо потребна средства – прича Јаношевић. За учешће на конкурсу за добијање фреквенције требало је обезбедити 15 хиљада евра као гаранцију да ће бити плаћане све обавезе преме Републичкој радиодифузној агенцији. Требало је обезбедити банкарске гаранције, а фирма која до тада није ни постојала није могла да испуни овај услов, јер није имала никакав промет. Основна идеја оних који су ушли у причу о оснивању телевизијске куће била је да себи обезбеде радно место. Поред чињенице да нису имали никакву зараду нису могли

53

54

МАГАЗИН 28.2.2021.

Мијат Лазовић 1955-2021 У Краљеву је у понедељак 22. фебруара после краће болести, у шездесет седмој години живота, преминуо Мијат Лазовић, дугогодишњи активни члан Српске радикалне странке и одборних Скупштине града у два мандата. Бољи познаваоци политичких прилика у локалној средини потврђују да је, колико маркантном појавом толико и иступима у локалном парламенту, оставио дубок траг у парламентарном животу града. Интересовање за политику показао је у раној младости кад је прилику за доказивање пронашао на омладинским радним акцијама. Каснија политичка борба темељила се на настојањима за побољшање услова живота моравског сељака што је имену Мијата Лазовића додало атрибут народног трибуна. Све што је радио, радио је на оригиналан и многима симпатичан начин, посебно у време када је већину у локалном парламенту чинила коалиција окупљена око Демократске странке. У време кад су многи мењали партијске боје Лазовић је остао доследан радикалским принципима, како у Скупштини града тако и на протестима незадовољних на Тргу српских ратника. Активним учешћем у политичком животу града обележен је период до мајских избора 2012. године кад је све активности усмерио према породичном домаћинству, а ретка појављивања у јавности везана су за манифестације каква је била Сребрни казан. Мијат Лазовић је сахрањен 24. фебруара на гробљу у Мрсаћу.

55

28.2.2021.

МАГАЗИН

56

МагазИН од 26. маја 2013.

In memoriam: Мијат Лазовић

СУНОВРАТ ПОЉОПРИВРЕДЕ - Средства за подстицај пољопривредне производње нису подељена ни за прошлу годину, а иако се ова ближи половини још није расписан ни конкурс за њихову расподелу. – Просечна старост механизације између 25 и 30 година, а потрошња евро дизела, који није погодан за пољопривредне машине, већа од горива које се више не производи. – Више од 60 посто расних јуница које су прошле године добили сточари нису остале стеоне после првог тељења.

– Проблем поморавских повртара недостатак артерских бунара за заливање

57

МАГАЗИН

28.2.2021.

О

58

ткад постоји пољопривредна производња постоје и проблеми везани за њу, али и незадовољство оних који се баве овом делатношћу. Појава глобалне економске кризе није могла да заобиђе ни пољопривреду, а опште осиромашење становништа и смањење куповне моћи неминовно су утицали на пласман пољопривредних производа. У настојањима да што лакше дођу до купца сукобљавају се интереси директних произвођача са онима који се на пијацама појављују само као препродавци. Очи пољопривредних произвођача сваке године се са све већим интензитетом упиру према држави чије ингеренције на територији локалних заједница преузимају локални органи власти. Према њима је ових дана и упућено највише критика оних пољопривредних произвођача који очекују помоћ. Интересе велике групе њих артикулише Мијат Лазовић, бивши одборник и шеф одборничке групе Српске радикалне странке у Скупштини града. Од прошлогодишњих избора, кад странка којој је припадао није успела да обезбеди довољну подршку грађана за место у локалном парламенту, не бави се политиком, па критику актуелне власти не сматра личном промоцијом већ покушајем да њеним представницима укаже на прави пут, а прилика за то пружена му је у Покрету за Краљево. За нешто мање од године дана, откако је конституисана нова локална власт у Краљеву, ништа се није променило на боље кад је у питању однос према пољопривредним произвођачима. Ситуација је, верује Лазовић, и гора а разлог за то лежи у неажурности оних који су преузели одговорност да брину о развоју пољопривреде. Иако је пред крај претходне године формиран Фонд за подршку развоја пољопривреде управни одбор се још није састао да разматра расподелу 60 милиона динара намењених пољопривредницима. До половине ове године остало је још само месец дана, пољопривредна сезона је у пуном је-

ку, а Градско веће још није усвојило програм подршке развоју пољопривреде. Иако су стручне службе Градске управе урадиле програм рада и финансијски план председник одбора их још није проследио Градском већу на разматрање. Средства за подстицај пољопривредне производње користила су се, до формирања фонда, мањим делом за регресирање осигурања, а већим за субвенционисање камата на кредите које су пољопривредници добијали од комерцијалних банака. У тренутку када су та средстава увећана и даље највећу корист имају банке којима је намењено десет милиона динара. Па иако у Градској управи постоји Одељење за пољопривреду чак два милиона динара намењено је за подршку државној саветодавној служби за стручна предавања и семинаре на којима своје производе углавном рекламирају предузећа која се баве производњом семена и средстава за заштиту биља. Сва та, али и друга значајна средства намењена безначајним расходима, могла би боље да се искористе директним инвестирањем у пољопривредну производњу. И док добрим оцењује учешће локалне самоуправе у накнади трошкова садног материјала велике замерке упућене су на начин којим се субвенционише побољшање расног састава стоке.

- Предвиђено је да свако прво осемењавање квалитетних грла буде субвенционисано са 1.500 динара. Да би се побољшао расни састав стоке семе које је иоле квалитетно кошта минимално 2.500 динара, а трошкови осемењавања увећани за вредност рада ветеринара. Није прихваћен предлог из ранијих година да град набави најквалитетнија семена која би гарантовала да ће осемењавање бити урађено квалитетно. Овако се неквалитетна семена која коштају 250 до 300 динара субвенционишу са 1.500 динара, а испада да град помаже побољшање расног састава – каже Лазовић. Претходна година била је изузетно

тешка за пољопривреднике због неповољних метеоролошких прилика, а последице се, због смањене количине хране, осећају и ове године. Све то утицало је на смањење сточног фонда, поготово његовог репродуктивног дела. Сточне хране нема довољно, прва кошња је подбацила, а закаснила је и сетва кукуруза. Није било кише, а они који су користили земљишне хербициде морају поново да штите усеве уз повећане трошкове. Када се има у виду чињеница да је тржиште све уже, а увоз пољопривредних производа све теже контролисан, незадовољство пољопривредника усмерено је првенствено према држави од које се очекивало проналажење алтернативних праваца у промени структуре производње. Краљевачки пољопривредници указују и на неравноправан положај приликом закупа простора на кванташкој пијаци на којој најбоља места држе препродавци грчке, македонске и турске робе.

- Ми на пијаци немамо проблема са произвођачима, већ накупцима који продају увозну робу, а сваке године се увећава учешће матрапаза који сузбијају промет домаћег производа. Кванташка пијаца не би требало да служи за препродају увозне и неквалитетне робе из треће или четврте руке, већ првенствено за произвођаче, а држава је дужна да води рачуна о својој производњи и домицилном произвођачу. Већи нам је проблем да изађемо из земље са робом него да уђемо у другу земљу, посебно кад је у питању сточарска производња. Људи из Шапца откупљују телад и плаћају 3,5 евра по килограму, а ту телад неким каналима превозе преко Дрине у Републику Српску. Држава их прогања и спречава да продају, а кад их заустави цена са 3,5 спадне на 2,5 евра – каже Јовановић. На управо завршеном Пољопривредном сајму у Новом Саду грла из Источне Србије, која су по изгледу и квалитету надмашила инострана, про-

Мијат Лазовић

59

28.2.2021.

МАГАЗИН

60

давана су по 1800 евра. Одгајана у земљи и прилагођена условима који владају у овом подручју далеко су јефтинија од оних која су подељена краљевачким одгајивачима прошле године. Мијат Лазовић каже да је, поразније од чињенице да су плаћана по 2.500 евра, то што двадесетак посто њих због аномалија нису погодна за даљу репродукцију. О томе њихови власници поседују валидна уверења ветеринарских служби која треба да послуже као основ да код одговарајућег осигуравајућег друштва затраже надокнаду штете. И ма колико се говорило да је било угинућа јуница, због стресних ситуација током карантина и транспорта, много више забрињава податак да је било више угинућа телади.

- Преко 60 посто јуница нису остале стеоне после првог тељења, а ја сам моје четири пута осемењавао без успеха. И поред оправдања да су лоше храњене има сточара који су их хранили боље него своју стоку, али резултата није било. Грла су бирана папиролошки, а не визуелно. Ангажовали су неког доктора који их је, на основу брда папира, бирао по генетици. Резултати су далеко од очекиваних, није погођена генетика, а ни визуелно грла нису онаква каква би требало да буду. Логично је било да и ти произвођачи продају оно што је најгоре – верује Лазовић. Иако су усеви пшенице у добром стању прва половина године, због изостанка обилнијих падавина, не даје довољно оптимизма за добар род кукуруза. И док у самом граду пада киша у Мрсаћу, Самаилима и Бапском пољу није је било месец и по дана. Највише проблема имају повртари овог краја који је некада квалитетним поврћем снабдевао добар део бивше Југославије. И док они ближе Морави некако успевају да одрже у животу повртарске културе они удаљенији због лошег квалитета струје нису у ситуацији да користе ни пумпе за заливање. У више наврата су повртари из поморавских села тражили да се распише тендер за бушење одређениог броја нових бунара, или да се бар субвенционише део трошкова. Као опција помињано је и електрифицирање повртарског дела у коме постоји вода, зато што је прескупа нафта коју користе пумпе за заливање. Високе температуре не погодују ни воћарима принуђеним да користе бројне препарате за заштиту. Чињеница да се сваке две године појављује по неки нов, а недовољно проверен, утиче на воћаре да са извесном резервом приступају њиховој примени, а све се одражава на квалитет и количину произведеног воћа. Ако се томе дода и несигуран откуп, који често зависи и од тога да ли су дошли Руси, онда је будућност узгајивача са ових простора све неизвеснија. У вишим крајевима, у којима нема довољно воде, не би било згорег ни постојање артерских бунара до којих би произвођачи дошли уз помоћ новца који се банкама даје за субвенционисање камата на кредите.

- Генерално ситуација није ништа боља него што је била, са тенденцијом да буде још гора. Држава је са 25 на 20 хиљада динара смањила регрес на уматичена грла стоке, а куће које воде матичну евиденцију нису смањиле трошкове па смо прошле године од 25 хиљада динара добијали 21, док је 4 ишло на администрацију. Тако ћемо ове године од предвиђених 20 добијати само 16 хиљада динара. Иако се премије за млеко исплаћују тромесечно мали произвођачи дискриминисани су у односу на велике – каже Лазовић. Низу проблема који их притискају пољопривредни произвођачи придружују и оне везане за набавку дизел горива неопходног за обављање пољопривредних радова. У ситуацији када је у оптицају све мање новца приморани су да улажу велика средства у скупо гориво, а онда чекају да им се, на основу рачуна, уплати део који субвенционише држава. У таквој ситуацији склони су веровању да би много боље било када би добили бонове за куповину горива по повлашћеним ценама како би остатак новца пласирали у унапређење производње. Мехнаизација у поседу пољопривредних произвођача са територије града Краљева у просеку је стара између 25 и 30 година. Поред тога што се налази у лошем стању њега посебно отежава чињеница о престанку производње одговарајућег дизел горива. На тржишту га више неће бити а потрошња евро дизела, који није прердвиђен за коришћење у пољопривредним машинама, далеко је већа него класичних горива која су коришћена. И док у околним земљама постоје специјална горива за пољопривредне машине пољопривредници у Србији су принуђени да у евро дизел додају адитиве који само још више повећавају цену. И ма колико да су током мандата претходне власти упућиване оштре замерке на рад, првенствено председника Скупштине града који је ограничавао рад комисије задужене за живот на селу, постојала је могућност да се о проблемима бар разговара. У данашње време ни то није могуће, а посебно поражавајуће делује податак да је у комисији чији је задатак унапређење пољопривреде налази само један директни пољопривредни произвођач. Он је, стицајем оконости, и једини одборник градског парламента из ове категорије становништва. Средства за подстицај пољопривредне производње нису подељена ни за прошлу годину, а иако се ова ближи половини још није расписан ни конкурс за њихову расподелу. На основу свега Мијат Лазовић изводи закључак да пољопривреда иде у суноврат, а ако се ништа не измени и макар за савет не буду питали они који се баве директном производњом тешко да се може говорити о извеснијој перспективи у овој области привређивања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

62

Радослав Пајић

МАГАЗИН 28.2.2021.

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Радослав Пајић (2)

НАЈБОЉИ ГЛУМАЦ ЗАДАТКА - У периоду који се сматра најтежим у историји позоришта настале су неке од најзначајнијих представа као што су „Човек од Ла Манче“, „Клаустрофобична комедија“, „Камен за под главу“ и „Шовинистичка фарса“. - Најзначајнијом у каријери сматра се начин на који је приказан лик Вула милиционера у представи „Клаустрофобична комедија“ по тексту Душана Ковачевића. – Према уверењу позоришног критичара „Политике“ Милосава Буце Мирковића Радослав Пајић најбољи тумач улоге Вула милиционера у представи „Клаустрофобична комедија“.

– Здравствени проблеми јачи од љубави према позоришту

63

64

МАГАЗИН 28.2.2021.

П

уне четири деценије присуства у позоришном животу прилика је за потврду става да током тако дугог периода ни у једном тренутку није била приметна разлика у односу према било коме од чланова, без обзира да ли су почетници у глумачком послу или драмски уметници са дугогодишњем искуством. Ово се чини посебно значајним онима који тек ступају у нову средину, а Радослав Пајић потврђује да се ни у једном тренутку није осећао подређеним у односу на имена као што су били Јелена Бартуловић, Миша Марић, Ксенија Миленковић, Животије Савић, Сретен Степић, Радивоје Кандић, Димитрије Глушац и други. Сем у време преданог рада на припреми сваке од представа на репертоару позоришта прилика за продубљивање пријатељстава, и учвршћивање односа, била су заједничка путовања. Посебно значајним чини се дестодневни боравак у пољском скијашком центру Закопане у коме су краљевачки драмски аматери очекивали долазак нове 1980. године. У време кад позориште још није имало статус установе од посебног значаја за град није било ни могућности да се боравак финансира из локалног буџета, па су део терета морали да поднесу сви који су кренули на пут, нешто већи чланови позоришта са краћим стажом уз мало веће привилегије за оне који су у њему провели више од деценије.

- То је оно што нас је везивало за позориште, па смо били одушевљени другарством и пријатељством који су се чинили значајним и у процесу припремања представа. Зато никада не могу да заборавим савете које ми је давала Ксенија Миленковић, чак и кад није играла у представи, а како ми је сваки био драгоцен прихватао сам их без и трунке сујете – признаје Пајић. Велики број учесника у истраживању са циљем да се баци мало више светла на више деценија позоришног живота у Краљеву довољно аргументовано потврђује како је период деведесетих година прошлог века био посебно тежак за све установе културе, посебно за позориште. Мало више детаља о том времену открива Пајић ко-

ји је током два мандата на месту председника Савета позоришта био у положају да боље од осталих сагледа ситуацију која је у појединим случајевима претила да угрози егзистенцију ове установе. Више од деценије рада у позоришту пре избора на ову значајну функцију било је довољно за поверење колега да му препусти највећи део одговорности за доношње великог броја значајних одлука, од оних које су се односиле на креирање репертоара до других које су везиване за финансијско пословање. Ма колико то деловало необично у периоду који се сматра најтежим у историји позоришта настале су неке од најзначајнијих представа као што су „Човек од Ла Манче“ у режији Синише Ракића, „Клаустрофобична комедија“ и „Камен за под главу“ које је на сцену поставио Драган Јаковљевић, потом „Шовинистичка фарса“ коју је режирао Небојша Брадић. Избор за председника Савета позоришта повод је за одлуку Радослава Пајића да до престанка мандата глумачки не учествује у припреми представа, највише због уверења да би могло да му се приговори за злоупоребу положаја. То га није спречавало да буде активни учесник у свим другим активностима, пре свега техничке природе контролом светлосних и тонских ефеката. Крај мандата у Савету позоришта половином деведесетих година поклопио се са почетком припрема за извођење представе „Вишњик“ коју је, према истоименом тексту Антона павловича Чехова за извођење на сцени локалног позоришта режирао Небојша Дугалић. Представа у којој је ангажован велики део чланова позоришног ансамбла, међу којима Миле Недељковић, Биљана Костантиновић, Душанка Цвијовић, Драган Хамовић, Предраг Павловић, Жикица Гајовић и други, остаће запамћена по много чему, између осталог и изузетној улози кућепатизеља Фирса коју је остварио Миле Цвијовић Нецо. Пајићу, коме је при подели запала улога трговца Лопахина, остала је у сећању због чињенице да

до краја представе телесну температуру није могао да спусти испод 39 степени. Да је то било видљиво и из гледалишта потврђује текст Бојане Милосављевић објављен у културној рубрици локалног листа „Ибарске новости“ који потврђује како је улогу донео бледо и не онолико убедљиво колико би требало да буде. А каква треба да буде показала су сва даља репризна извођења којима је потврђен знатно виши ниво тумачења лика уз субјективни став да му је ова улога остала посебно драга. Најзначајнијом у каријери сматра се начин на који је приказан лик Вула милиционера у представи „Клаустрофобична комедија“ по тексту Душана Ковачевића. У позоришном свету деценијама је посебно цењен став критичара „Политике“ Милосава Буце Мирковића. Због тога се највећом похвалом сматра његов став да је од свих извођења на сценама Србије, а видео је највећи број њих, ову улогу најбоље остварио баш Радослав Пајић превазишавши и Данила Лазовића који је овај лик тумачио у Атељеу 212.

- Мени је то много значило мада себе не могу да сврстам у изузетне глумце, али сигурно могу у глумце задатка јер сам сваку улогу коју сам добио одрадио онако како је редитељ тражио. Ипак, не могу да кажем да сам остварио бриљантну улогу као у представи „Човек од ла Манче“ у којој сам тумачио технички веома захтевну улогу мазгара Пака, а Александар Дачовић Педра, јер смо имали четири врло озбиљне сценске радње које су се низале једна за другом. После туче, у којој учествујемо Зоран Дамјановић и ја, следи антологијска сцена силовања па арапска игра коју смо, у време припреме представе, у веома тешким костимима са огромним плаштом месец дана увежбавали са кореографом Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ Драганом Мицићем. Последња у низу је сцена великог мага са огромним костимом, великим штитовима и мачевима, а све се низало једно са другим, па кад се заврше све седнемо на клупу физички изузетно исцрпљени – каже Пајић.

65

66

МАГАЗИН 28.2.2021.

67

28.2.2021.

МАГАЗИН

68

Значајном за наставак професионалне каријере сматра се 2000. година кад је, због одласка до тада запосленог радника у војску, Пајићу понуђено да до његовог повратка преузме послове вођења светла и тонских ефеката, а одлучујуће је било раније искуство стечено на повременом обављању ових послова у представама „Камен за под главу“, „Школа за жене“ и другим током деведесетих година. Са менаџментом Фабрике електротермичких производа склопљен је споразум о преузимању радника на одређено време, па је већ првог дана марта прешао у позориште у коме је остао до данас. Повратку у ФЕТП испречио се закон којим је предвиђено да све јавне установе морају да имају особу која би се бавила пословима противпожарне заштите, а како је то представљало велико финансијско оптерећење за многе од њих компромисним решењем се показало ангажовање једне за три установе културе, Народну библиотеку „Стефан Пр-

вовенчани“, Народни музеј и Краљевачко позориште. Пајић се показао као најпогоднија особа јер је од раније имао положен испит за ватрогасца, и одговарајући ватрогасни чин, што је било довољно да се више никада не врати у „Магнохром“.

- Глумио сам до 2009. године само у две представе, „Господин Фока“ и „Трапави змај“, а онда сам због здравствених проблема био принуђен да се одрекнем глуме која захтева појачану физичку активност. „Господин Фока“ је у међувремену скинут са репертоара, а улогу стражара у „Трапавом змају“ преузео Зоран Церовина па ми је преостало да обављам дужност референта противпожарне заштите – каже Пајић. Дуготрајно позоришно искуство на различитим позицијама прилика је за добро познавање прилика на сцени и око ње. Отуда и став да се погледи оних који на дешавања у овој установи гледају са стране битно разликују од оних који у оквиру позоришта обављају различите дужности. Свакодневно

присуство у позоришту прилика је за став о потреби да се одређене ствари мењају без обзира на емотивну везаност каква је обележила деценије аматерског рада. Однос према позоришту се променио и због личних интереса који су знатно израженији од периода кад је почела професионализација. И поред извесне дозе сете због уверења да после 40 година у позоришту заслужује мало више поштовања Пајић има довољно разумевања за генерације младих навиклих на професионализам због чега не могу на најбољи начин да схвате однос према позоришту седамдесетих и осамдесетих година када је основна идеја водиља била љубав према драмској уметности. Пајић потврђује да је краљевачка публика добро однегована јер се годинама школовала још од периода аматерског рада кад није било потребно додворавање како би се привукла. У таквим околностима добро може да препозна квалитет и процени шта је добро а шта није, а најбоља потврда квалите-

та онога што се нуди је посета која не јењава, посебно оних који не пропуштају ни једно ново дешавање. Није необично да за премијерно извођење увек постоји веће интересовање него за репризе, али су ретке представе као „Рогоња“ која на сцени Краљевачког позоришта изазива довољну дозу интересовања и после скоро три деценије извођења. Тек коју степеницу ниже је „Трапави змај“ који увесељава најмлађе посетиоце пуне две деценије. Од тренутка кад се повукао са сцене Пајић више није присутан на гостовањима па нема превише аргумената на основу којих би локално позориште поредио са сличним у земљи.

- Ако изузмем београдска позоришта и крушевачко које, са много већим буџетом и много више запослених, има могућност да доводи редитеље који су више на цени и праве гледаније представе, наше не бих издвојио од других. Имамо добар репертоар, и драме и комедије, а и добре глумце. Биљана Константиновић је врхунска глумица, а

играла је и по другим позориштима. Биљана Талић је завршила академију, Педраг Павловић и Зоран Церовина нису али су добри глумци. Почели су као аматери али су добро испекли занат, па их видим као боље од појединих професионалних глумаца који гостују у нашим представама. „Путујуће позориште Шопаловић“ је изузетна представа, „Фамилија“ такође као и „Камен за под главу“. Жао ми је што на репертоару нема представе којом бих могао да обележим четири деценије рада, а за то ми није крив нико други до моје здравствено стање, али сам глумачким радом врло задовољан. Одан сам Краљевачком позоришту у сваком погледу, био сам веран и као глумац аматер, а и као професионалац. Док сам био аматер посматрао сам ствари кроз једну призму, а као професионалац кроз другу, а те призме су одвојене. Као глумац сам задовољан иако никад, сем у једном или два случаја, нисам био у самом врху глумишта. Мислим да сам

био глумац задатка и да сам у свим представама тај задатак испунио – каже Пајић. До краја професионалног ангажовања предстоје редовне активности на сарадњи са инспекторима противпожарне заштите, контроли противпожарних апарата и хидраната, као и друге противпожарне опреме у три установе културе. Седамнаест година искуства на овим пословима повод су за задовољство што безбедност посетилаца било које од њих ни у једном тренутку није била угрожена. Значајним за то сматра се и недавно постављена противпожарна завеса у позоришту која у случају опасности раздваја два сектора док се не заврши евакуација гледалаца. После много година у позоришту постоји и противпожарни излаз, а очекује се скора замена седишта јер постојећа нису потпуно безебедна, поготово у присуству најмлађих посетилаца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

МАГАЗИН

28.2.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

70

Из Мињине кухињице

ШАРЕНА ЧОКОЛАДНА ПИРАМИДА Предобра чоколадна пирамида за коју је довољно да одвојите 5 минута, а можете је правити преко целе године, у посној или мрсној варијанти. Рецепт идеалан за почетнике у кухињи, а укусом, а и изгледом ових прирамида, све ће одушевити.

се чоколада истопи. Маргарин истопите на исти начин. Ако немате микроталасну, истопите на пари. У истопљену белу чоколаду додајте маргарин и мед, промешајте па додајте и бруснице. Одмах сипајте у калуп и изравнајте.

Потребно: 150 г беле млечне чоколаде 150 г црне чоколаде за куване и јело 40 г Витал маргарина са укусом слатке павлаке 2 кашике меда 75 г брусница 75 г печених лешника Троугласти плех, дужине 30 цм, обложите папиром за печење. Изломите чоколаде у две посебне чинијице и ставите у микроталасну да

У црну чоколаду додајте маргарин, мед и ситно исецкан лешник. Промешајте и одмах сипајте преко беле чоколаде. Пребаците у фрижидер да се колач стегне. Напомен: Колач оставите макар сат времена на собној температури пре него што решите да га исечете. Ако сечете директно из фрижидера, чоколада ће пуцати. Ова мера је за један троугласти плех дужине. За време поста користите посне чоколаде и Витал стони маргарин

71

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

28.2.2021.

Том и Џери

72

Једно од најомиљенијих ривалстава у историји поново оживљава кад се Џери, уочи „венчања века“, усели у најлепши хотел у Њујорку присиљавајући очајног организатора венчања да хитно затражи нужне мере. Клои Грејс Морец налази се у улози тек запослене Кајле, која има задатак да реши проблем глодара у хотелу пре важног догађаја па, како би заједнички зауставили несташног Џерија, за помоћ ангажује Тома. Од тог тренутка почиње епска борба мачке и миша која прети да уништи њену каријеру, венчање, а могуће и углед самог хотела. Но, ускоро се појављује још већи проблем, злобни и амбициозни запослени који се уротио против њих троје. Породични анимирани филм, у 2Д формату, чије трајање за један премашује сто минута, Тим Стори је режирао према сценарију који су написали Кевин Костело и Вилијем Хана, а у верзији на српском језику улоге тумаче Јелена Ракочевић, Борис Миливојевић, Марко Марковић, Урош Јовчић, Бојан Перић, Јелена Јовичић, Милутин Милошевић, Томаш Сарић, Владислава Ђорђевић, Мина Совтић, Бранко Јовановић, Милан Тубић и Пеђа Дамјановић. Филм је на репертоару до 3. марта, а пројекције почињу у седамнаест сати.

Једини излаз Велики пожар у београдском ноћном клубу однео је дванаест жртава. Ана Колар је те кобне ноћи била у клубу са супругом Сашом који је погинуо, а она доживела тешко тровање угљенмоноксидом због чега је била у коми и не сећа се шта се догодило. Ана наставља да живи са сином Луком, али не може да се помири са губитком па има честе ноћне море и нападе панике. Кад је шест година касније објављена пресуда за кривицу у вези са пожаром Ани на мејл, са непознате адресе, стиже видео клип на коме види покојног мужа па поверује да је и даље жив. Потрага за Сашом водиће је кроз замршен круг насиља, лажи и уцена, и натерати да се суочи са најмрачнијим тајнама из прошлости. Драмски трилер по сценарију Марка Поповића режирао је Дарко Николић, а главне улоге тумаче Анђелка Прпић, Љубомир Бандовић, Даница Максимовић, Милан Чучиловић, Никола Ристановски, Милена Предић, Јанко Поповић Воларић, Тони Михајловски, Соња Колачарић, Јово Максић, Борис Комненић, Андрија Бошковић и Клара Хрвановић. Филм је на репертоару од 3. марта, а пројекције почињу у 19 сати.

73

МАГАЗИН

28.2.2021.

Филмови које смо гледали - 1971.

74

75

МАГАЗИН

28.2.2021.

Србија, не спада у трусн Али, свакодневно – „по

76

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Са „бело Србиј

о подручје! одрхтава“!

Распродају, јер нису зарадили. Шта њих брига, све су наследили!

ом“ Шенген визом, ји се црно пише!?

Кад се Срби вековима деле, не треба, ни да се – множе!

77

МАГАЗИН

28.2.2021.

Рибница - Партизан 3:1 Рибница - Борац (С) данас у 19,00

78

79

МАГАЗИН

28.2.2021.

СПД Раднички - ЖКК Краљево 83:62

80

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. И 27. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

28.2.2021.

28. фебруар

82

1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.

1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.

1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић.

1844 — Током приказивања нове фрегате “Принстон”, које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе.

1845 — Конгрес САД је одобио анексију Тексаса.

1862 — У Србији донет први закон о адвокатури.

1916 — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме.

1921 — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.

1922 — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.

1931 — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста.

1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста.

1939 —Изашао први број часописа “Политикин забавник”.

1948 — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом.

1953 —Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.

1974 —САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе.

1975 —У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици “Мургејт” у лондонском метроу.

1986 —У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен.

1991 — Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990. Српско национално вијеће и Извршно вијеће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији.

1993 — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела “Операција падобран” у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.

1994 — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка

авиона F-16 срушила су четири српска “јастреба”.

1997 —У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи.

1998 — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова.

2002 — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.

2003 — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена По-

веља о људским и мањинским правима и грађанским слободама.

2006 —У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.

2013 — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.

1. март 86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила.

293 — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара.

1498 — Васко да Гама, португалски морепловац, је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији.

1562 — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз

подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове.

1565 —Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро.

1633 — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа.

1643 —После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред.

1803 — Охајо се, као 17. држава, прикључује САД.

1815 —Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен.

1872 —Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету.

1896 —Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату.

1896 —Француски физичар Анри Бекерел је открио радиоактивност када је изложио фотографске плоче уранијуму.

1919 — У Београду се први пут састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1941 — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.

1942 — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада.

1943 — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке.

1946 — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционари се обештећују.

1950 — На суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.

1954 —Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја.

1954 — У главном граду Венецуеле Ка-

ракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава.

1959 — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци.

1966 — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.

1979 — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска.

1983 —У Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат.

1985 —У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.

1991 — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици.

1992 — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.

1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 % грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију.

1993 — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“.

1994 — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ.

1996 — Нико од 123 путника и чланова посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.

1997 — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

83

МАГАЗИН

28.2.2021.

2. март

84

537 — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986 — Луј V је постао краљ Франака.

1458 —Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије.

1807 —Амерички Конгрес је усвојио закон о забрани увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД.

1836 — Република Тексас је прогласила независност од Мексика.

1844 —Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду.

1855 — Александар II је постао цар Русије.

1867 —Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији.

1901 — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.

1917 — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова.

1919 — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани Совјетског Савеза, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију.

1921 — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике.

1941 —Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.

1943 —Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору.

1949 —Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први лет око Земље без спуштања авионом B-50.

1955 — Краљ Камбоџе Нородом Сиха-

нук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита.

1956 — Француска признала независност Марока.

1962 — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином.

1965 — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама.

1969 — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури.

1969 — У Тулузу је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд.

1970 —Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком.

1988 — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.

1994 — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.

1996 —Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији.

1998 — Филм “Титаник” постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.

1999 — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени.

2000 — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову екстрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле.

2002 — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бом-

башком нападу арапских екстремиста.

2003 — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата.

2006 — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.

2014 — Најмање 29 особа је убијено, а 130 рањено у нападу ножевима на железничкој станици у кинеском граду Кунмингу.

3. март 1431 —Габријел Кондулмер је као папа Евгеније IV наследио на том месту Мартина V. 1799 —Окончана је руско-османска опсада Крфа предајом француског гарнизона.

1808 —Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид.

1820 — Амерички Конгрес је усвојио компромис из Мисурија.

1845 — Флорида је примљена у Унију као 27. америчка држава.

1861 — Царским манифестом и Законом о правном положају сељак цар Александар II је укинуо кметство у Русији.

1875 — Одржана је премијера опера Кармен Жоржа Бизеа у париској Опери комик.

1878 — Потписивањем Санстефанског мира окончан је Руско-турски рат и предвиђено стварање Велике Бугарске као кнежевине Османског царства..

1886 — Србија и Бугарска су закључиле Букурештански мир којим је окончан Српско-бугарски рат.

1918 — У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату.

1924 — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански калифат и протерала из земље калифа Абдулмеџида II и његову породицу.

1924 — Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку.

1932 — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо).

1944 — Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина.

1974 —У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза.

1980 —Француски председник Валери Жискар Д’Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење.

1980 —Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу.

1991 — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.

1991 — Брутално пребијање Роднија Кинга од стране припадника Лос Анђелеске полиције, чије је накнадно ослобађање после судског процеса, било повод за велике нереде у Лос Анђелесу 1992. године.

1996 —У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеза. У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица. Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора.

1997 — Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини излетео из шина.

2000 —Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због злочина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године.

2002 —Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације.

2003 —Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуно-

вића за председника парламента новоформиране државне заједнице.

2004 —Србија, после ванредних парламентарних избора, добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије. Сенат Француске изгласао је огромном већином забрану ученицима у државним школама, истакнуто ношење верских обележја. Расправа је покренута због ученица које су носиле мараме на муслимански начин, и тиме нарушиле „лаицизам“ у школама.

4. март 1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III. 1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон.

1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI. 1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија.

1769 —Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.

1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс.

1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе.

1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.

1837 — Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис.

1857 — Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.

1877 —У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији.

1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барба-

85

28.2.2021.

МАГАЗИН

86

доса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.

1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.

1933 —Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.

1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.

1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.

1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда.

1964 —Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.

1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.

1966 —Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.

1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.

1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.

1977 —У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.

1996 —Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.

1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.

2000 —САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника

Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.

2002 — Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи. У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.

2004 —У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.

2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру.

2012 —Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у екплозији у војном складишту у Бразавилу.

5. март 1496 — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке.

1684 — Аустрија, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске.

1770 —Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, “Бостонски масакр”, убрзао избијање Америчког рата за независност.

1832 — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била “Сабор истине и науке” Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831.

1856 — Лондонско позориште “Ковент гарден” уништено у пожару.

1916 — Шпански прекоокеански путнички брод “Принц од Асторије” потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чла-

нова посаде 455 изгубило живот.

1933 — Националсоцијалистичка немачка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу.

1936 —Полетео је први прототип чувеног британског ловачког авиона Спитфајер.

1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн.

1966 — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи.

1970 — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља.

1975 — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија.

1983 —На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера.

1993 —Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион “Фокер 100”. Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде.

1998 —У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи.

1998 —У нападу српске полиције на кућу Адема Јашарија у селу Доње Преказе погинуло је око 60 особа.

1999 — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ.

2001 — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС.

2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.

6. март 1480 —У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима.

1629 —Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648.

1836 —Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу.

1882 —Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем.

1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру.

1914 — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина.

1941 —Дворски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1944 — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина.

1946 — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације.

1949 — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија.

1953 —Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије.

1957 — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.

1980 —Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије.

1992 — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света.

1998 —У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова.

2001 — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника.

2003 — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе.

2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над ма-

лолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (Crash).

7. март 321 — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.

1573 —Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака.

1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији.

1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона.

1876 —Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон.

1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.

1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.

1945 — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.

1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.

1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију.

2003 —За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

87

28.2.2021.

МАГАЗИН

88

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs