Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 480 * 31. јануар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

31.1.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

4

МАГАЗИН 31.1.2021.

8 12 16 18 22 28 34 40 46 50 56 62 64 72 74 76 78 80 82 84 86

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Road to burn Из дана у дан Будимо одговорни Духовник, државник и учитељ Награда која оабавезује Савршен пример политичке понуде Између животарења и живота Између аеродрома и аутопута Пред новим изазовима На првој линији одбране Рудар међу кошевима И даље нестабилно Пола века верности Појачана контрола возила Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Рибница - Црвена звезда ЖКК Краљево - Арт баскет Времеплов

5

6

МАГАЗИН 31.1.2021.

7

31.1.2021.

МАГАЗИН

8

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.

Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

Лични став: Др Дејан Жујовић

Road to Burn нам да ће да опет да буде придика због могућег елитизма. Да унутрашњост неће да разуме. Да треба користити народњаке као потку ових колумни. То ће, можда, једном и да постане пракса, али прво бих морао да одлежим и у Светога Саве једну туру. Ја сам из унутрашњости. Из Краљева. Себе не сматрам хендикепираним због тога. То је моје богатство. То што у себи имам Пипера, Шумадију, Европу, Америку, свет. Елем, својевремено сам нудио сто евра, ручак, шта год, било коме ко погоди одакле је група која свира ову ствар – 1000mods. Давао сам и по три могућности. Нико никада није ни претпоставио да су из Грчке. Момци прангијају као да звечарке Аризоне имају у гузицама. Тврдо. Мушки. Долазе из села које се зове Chiliomodi. Ова ствар је са њиховог првог албума, Super Van Vaca6on, из 2010. године. После ове ствари одмах послушајте и Vidage. Ствар која се родила из противприродног блуда Black Sabbaht и MC5. Да ли сте склони сагоревању? Да ствари радите до коске? До краја својих могућности, када вас танка линија дели од лудила, падања у несвест, самоуништења? Добар део свога живота сам тако функционисао. Јако ил никако. И то ме је коштало. Истрошености неких органа. Али се не кајем. Нема резултата без таквог рада. Сагоревања. Нема добре везе без сагоревања. Нема добре музике без сагоревања. И нема

З

смрти без сагоревања. Највише ме ужасава тиха смрт. Самогашење. Ма бљесни још једном, засијај, заслепи, па се угаси. Нека се чује. Нека задрхте. Нека им не буде свеједно. Сагоревање није нужно лоше. Ту испитујете своју вољу. Чврстину. Фокусираност. Ту твоја околина одустаје, а ти настављаш стиснутих зуба. Они отпадају. После ће сигурно да ти кажу, Лако је теби, али ти знаш где живиш и чиме си окружен, па им и не замераш превише. Не замераш ни колегама које раде са тобом, гледају твоје руке црне од хематома и нико да пита како си. Заиста, не замерам. Не могу да се љутим на људе који немају то у себи. Смета ми, али не замерам. И опет ћу да их браним у било ком јавном наступу. Нису они криви због тога што носе то у себи. Што никада нису сагорели. Што их је ретко болело. И плаше га се. Бола. Сагоревање може да буде и лоше. Понесе те моменат. Навучеш вијетнамку, помислиш у секунди на Чеа и кренеш да крештиш. Да ће да падне до Ускрса. Неће, рођаче. Тако неће никада да падне. Сагори на терену. На точку. Обилази, ради, ломи своју кичму. Ово неће пасти сагоревањем. Тог типа. И нико неће тај посао за вас да уради. Чекате Европу? Американце? Чачане? Нема тога, рођаци. Погледајте своје нежне ручице и будите искрени према себи. Те ручице су склоније преговорима и договорима него будаку.

Косјерић, спреми се. У вашој малој вароши почиње наша борба за нормалну Србију. Ако треба, и сагорећемо, али вам нико неће увртати уши да бисте изашли на гласање. Или ћете гласати по савести, или гласања бити неће. Буду ли пробали са својим мафијашким фазонима, неће се добро провести. Из ваше вароши ћемо да изађемо или они или ми. Сагоревање. До краја. Зајечар, спреми се. Заокрет019. Једина права, грађанска, локална опција против кабадахија. За све моје људе ће да вам помогне у одбрани ваших грађанских и изборних права. Доста је било више! Нормална Србија мора да има право на живот. А живота са овим олошем нема. Испузало све најгоре и ногом нам на врат стаје. Заокрет019 има историјску улогу брисања политичких странака као фактора у локалној заједници. Удружење младих, поштених, школованих људи жели да поправи на транспарентан и поштен начин квалитет живота у Зајечару. Покрет За све моје људе, спреми се. Клецнуо јесам, али на коленима нисам. Нема опуштања. Много очију је у нас упрто. Ми ћемо да будемо изненађење следећих избора. Озбиљан корективни елемент друштва. Ми нисмо ничији, до своји. И свакога у очи можемо да погледамо. И свакој гњиди можемо да кажемо да је гњида. Нормална Србија је иза наших леђа. А за то, вала, вреди сагорети.

9

10

МАГАЗИН 31.1.2021.

11

МАГАЗИН

31.1.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

12

ИЗ ДАНА У ДАН - За последњих седам дана тестирано хиљаду шест стотина шездесет четири узорка бриса, а седам стотина двадесет пет ПЦР методом.

- Међу пет стотина осамдесет једним узорком узетим од особа са симптомима болести вирус потврђен у осамдесет три случаја и још три од сто четрдесет четири тестирана по другим индикацијама.

- Антигенским тестом тестирано девет стотина двадесет узорака бриса, а сто седамдесет један оглашен позитивним на присуство вируса. За седам дана откривено двеста тридесет шест нових случајева инфекције, а преминуло седам особа са територије града Краљева

Д

сата тестирано петнаест узорака мање, међу њима девдесет пет ПЦР методом, констатована је нова промена епидемиолошке ситуације. Од укупног броја шездесет три узорка су узета од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код док су од тридесет два тестирана по другим индикацијама сви били негативни. Антигенским тестом је тестирано сто осамнаест узоракa бриса, а вирус потврђен код двадесет пет особа. Тако је 25. јануара на територији Краљева, са тридесет два новорегистрована, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на десет хиљада осам стотина четрдесет шест. На лечењу у Општој болници „Студеница“ задржан је четрдесет један пацијент од којих десет на интензивној нези, три су интубирана а седам на неинвазивној вентилацији. Током претходна двадесет четири сата хоспитализована су три пацијента са тежом клничком сликом, а у ковид ам-

буланти прегледане педесет две особе. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација је промењена и следећег дана након што су објављени резултати анализе двеста тридесет шест узорака бриса, а осамдесет седам ПЦР методом, узетих током претходна двадесет четири сата. Међу седамдесет девет узорака узетих од особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код три, а ни код једне од осам чији су брисеви тестирани по другим ндикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто четрдесет девет узоракa, вирус је потврђен код двадесет четири особе а, са двадесет седам новорегистрованих сучајева, укупан број од почетка епидемије повећан на десет хиљада осам стотина седамдесет три. После два мирнија дана у Општој болници су преминуле још две особе са територије Краљева, тако да је укупан број од почетка епидемије повећан на сто се-

Фото: М. Радованоовић

а су свакодневне промене епидемиолошке ситуације постале свакодневна појава најбоље потврђује последњи дан треће недеља јануара кад је обелодањен извештај Завода за јавно здравље Краљево. Он сведочи да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја Краљева тестирано укупно двеста двадесет осам узорaка назофарингеалног бриса, од којих сто двадесет осам ПЦР методом. Међу њима је био сто један узорак узет од особа са симптомима болести, а вирус потврђен код једанаест а ни код једне у двадесет седам брисева тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто узоракa, а вирус потврђен код двадесет четири особe што је допринело да, са тридесет пет новорегистрованих случајева, укупан број од почетка епидемије буде за осам стотина четрнаест већи од десет хиљада. Иако је у наредна двадесет четири

13

14

МАГАЗИН 31.1.2021.

дамдесет четири. Након што је током претходна двадесет четири сата примљено шест новооболелих пацијената, седам отпуштено а три преминула, на болничком лечењу је задржано тридесет седам са најтежом клиничком сликом. Осам од њих је смештено на одељењу интензивне неге, један је интубиран а код преосталих седам примењена неинвазивна вентилација. У истом периду у ковид амбуланти је обављено седамдесет четири прегледа. Двадесет седмог дана јануара потврђана је нова промена епидемиолошке ситуације о чему сведочи податак да је током претходна двадесет четири сататестирано двеста шездесет три узорка назофарингеалног бриса. Од сто петнаест тестираних ПЦР методом деведесет три су узета од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет три и и два од двадесет два чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто четрдест осам узорака бриса, а вирус потврђен код двадесет пет што је утицало да, са тридесет девет новорегистрованих, укупан број буде за девет стотина дванаест већи од десет хиљада. После неколико дана прекинт је тренд смањења броја хоспитализованих па је, после примљених осам а отпуштена два, на болничком лечењу задржано четрдесет пацијената. Од осам којима је неопходна интензивна нега два су интубирана а код шест примењена неинвазивна вентилација. Између два дневна извештаја у ковид амбуланти је прегледано седамдесет осам особа. Следећег дана тестирано је двадесет узорака мање, а деведесет шест ПЦР методом. Провера исправности осамдесет три узорка брисева особа са симптромима болести сведочи да је код десет потврђено присуство вируса, док су тринаест тестирани по другим индикацијама били бегативни. Антигенским тестом

је тестирано сто четрдесет седам узорака, вирус потврђен код двадесет осам а са тридесет осам новорегистрованих укупан број се на само педесет приближио једанаестохиљадитом. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ је преминула још једна особа са територије града, а након што су надлежне службе Завода за јавно здравље добиле пријаву смрти за две које су преминуле у Ковид болници Крушевац, укупан број је повећан на сто седамдесет седам. У општој болници је на лечењу задржано тридесет пет пацијената са тешком клиничком сликом од којих пет захтева интензивну негу, два су интубирана а три на неинвазивној вентилацији. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено пет новооболелих, седам пацијената је отпуштено а један преминуо. У истом периоду у ковид амбуланти су прегледане педесет две особе . Последњи радни дан у недељи окончан је потврдом о новој промени епидемиолошке ситуације након што су стигли резултати тестирања сто деветнаест узорака бриса, од којих сто пет ПЦР методом. Од деведесет једног узетог од особа са симптомима болести деветнаест је оглашено позитивним, као и још један од четрнаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто четрнаест узорака бриса, а вирус потврђен код двадесет три особе. Тако је 29. јануара, према информацијама Завода за јавно здравље, са четрдесет три новорегистрована случаја инфекције укупан број на територији Краљева повећан на десет хиљада девет стотина деведесет три. Преминуле су још две особе чиме је укупан број повећан на сто седамдесет девет. О благом смиривању ситуације сведочи податак да се у болници, од болести коју изазива корона вирус, лечи тридесет седам пацијената. На интензивној нези је седам од којих су

четири интубирана а три на инвазивној вентилацији. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено осам оболелеих, отпуштена су четири а преминула два пацијента. У истом периоду обављена су деведесет три прегледа. Нова промена епидемиолошке ситуације регистрована је првог дана викенда након потврде да су, током претходна двадесет четири сата, на присуство корона вируса тестирана двеста четрдесет два узорка назофарингеалног бриса, а ПЦР методом деведесет девет. Седамдесет један је узет од особа са симптомима болести а присуство вируса потврђено код једанаест, док је двадесет осам узорака тестираних по другим индикацијама било негативно. Антигенским тестом су тестиранa сто четрдесет три узорка, а вирус потврђен код двадесет две особе тако да је, са тридесет три новорегистровна случаја, укупан број за двадесет шест премашио једанаест хиљада. Недељни биланс огледа се у потврди да је тестирано хиљаду шест стотина шездесет четири узорака бриса, а ПЦР методом седам стотина двадесет пет. Међу пет стотина осамдесет једним узорком бриса особа са симптомима болести вирус је потврђен у осамдесет три случаја и још три од сто четрдесет четири тестирана по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано девет стотина двадесет узорака бриса, а сто седамдесет један оглашен позитивним на присуство вируса. За седам дана је откривено двеста тридесет шест нових случајева инфекције, а преминуло седам особа са територије града Краљева. Од понедељка до петка број хоспитализованих је варирао између четрдесет један и двадесет седам, на лечење је примљено тридесет нововоболелих а отпуштено двадесет један излечен. У истом периоду преминуло је шест особа, а у ковид амбуланти прегледано триста четрдесет девет. Т. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 31.1.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

17

18

МАГАЗИН 31.1.2021.

Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ

ДУХОВНИК, ДРЖАВНИК И УЧИТЕЉ

- Растко Немањић је са седамнаест година отишао у Свету Гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава. - Свети Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу. - На сабору у Манастиру Жичи, који је постао седиште самосталне Српске цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. - Номоканон Светог Саве је прворазредан извор права у средњовековној Србији и основни устав бугарске и руске цркве рпска павославна црква 14. јануара по старом, а 27. по новом, календару слави првог архиепископа и просветитеља Светог Саву, најмлађег сина српског великог жупана Стефана Немање, светогорског монаха, јеромонаха и архимандрита Манастира Студенице, првог архиепископа аутокефалне Српске архиепископије, дипломату, законодавца, књижевника и ходочасника. У ширем смислу Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу. Растко Немањић је рођен око 1175. године као трећи син Стефана Немање

С

и супруге Ане, а његови биографи у хагиографском стилу наводе да су га добили после дугог прекида у рађању, па им је због тога најмлађи син био нарочито драг. Иако се о његовом раном животу не зна много познато је да је растао у време великих спољнополитичких искушења за државу свога оца током кога се упознао са неким основним питањима њеног вођења. Заједно са старијом браћом Стефаном и Вуканом на двору у Расу је добио изванредно образовање, а од ране младости показивао изузетну љубав према књизи. Иако су на његов духовни развој највише утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаври-

ла Лесновског и Прохора Пчињског, сматра се да се као мали највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Када је напунио петнаест година отац му је поверио на управу Хумску област између Неретве и Дубровника, исте године кад је Хум одузет његовом брату Мирославу. О конкретним делатностима на положају управника нема много података, иако је имао двор на коме је био окружен велможама, високим функционерима и одабраном локалном властелом. Поуздано се зна да Растко није стално боравио у области која му је поверена на управљање, већ

19

31.1.2021.

МАГАЗИН

20

да је тамо одлазио само повремено. И поред тога, управа у Хуму није била само почасна титула већ је представљала практичну школу државног управљања. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима, а као ретко ко други помагао је сиротињи и посебно поштовао монахе. Тежећи савршенијем животу Растко је као млад напустио родитељски дом, а већ писмен и упознат са делима анохришћанске, византијске и старословенске књижевности, са седамнаест година је отишао у Свету гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава. Иако се поуздано не зна у ком манастиру се замонашио, сматра се да би могао бити у питању руски манастир Светог Пантелејмона, или грчки Ватопед који је постао његов дом наредних седам година. Рани боравак на Светој гори имао је значајног утицаја у формирању Савине личности, јер је ту формирана његова религиозност и схватање хришћанства, а ту је пронашао узоре на основу којих ће касније организовати манастирски и црквени живот у Србији. Када се, мотивисан политичким и верским разлозима 25. марта 1196. године повукао са власти, Стефан Немања је управљање земљом препустио средњем сину Стефану Немањићу, да би после годину и по дана у Студеници као монах Симеон одлучио да се придружи најмлађем сину на Светој гори. Сава се после више година са оцем срео 2. новембра 1197. године у Ватопеду, где је долазак доскорашњег владара изазвало велико интересовање светогорског монаштва због чега су великодушно делили прилоге манастиру у коме су боравили. Врло брзо су Симеон и Сава обновили напуштен и опустошен Хиландар, који је Србима у власништво предао византијски цар Алексије III, па је све до XVIII века манастир био највећа српска школа и расадник духовности, просвете и културе. Четрнаест година касније Сава се 1207. у чину архимандрита са моштима Светог Симеона Мироточивог вратио у Србију и у очевој задужбини Манастиру Студеници помирио око

власти завађену браћу Стефана и Вукана. Након помирења радио је на црквеном и културном просвећивању српског народа, говорио о хришћанском моралу, љубави и милосрђу и оснивајући епархије радио на организацији Српске православне цркве. Тако је Свети Сава у једној личности објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји је патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса, хиротонисао Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква постала аутокефална са благословом да њени архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године на сабору у Манастиру Жичи, који је постао седиште самосталне Српске цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. Приликом повратка у Србију Сава је боравио у Солуну, који се сматра значајним за развој српског црквеног права јер је ту организовао рад, а значајним делом и сам учествовао у стварању српске редакције византијског номоканона који ће постати познат под називом Номоканон Светог Саве. Овај зборник је прворазредан извор права у средњовековној Србији, а оствариће утицај и на ширем подручју јер је постао основни устав бугарске и руске цркве. У Жичи као средишту нове Српске архиепископије Сава се посветио њеном организовању и основао око једанаест епархија укључујући архиепископију у Жичи, а за епископе поставио своје ученике од којих су неки били управо стигли из Хиландара. На дугој проповеди у Жичи осудио је нека јеретичка учења, а у борби против јеретика помагале су му световне власти, пре свега брат Стефан Првовенчани. Успостављање самосталне Српске архиепископије, чије су три епархије биле издвојене из састава Охридске архиепископије, неминовно је морало

довести до сукоба са охридским архиепископом Димитријем Хоматијаном. Он је маја 1220. године Сави послао писмо у коме му пребацује због начина живота који је водио, али је главна тема писма било изузимање три епископије испод његове власти. Нема сазнања да му је Сава икада одговорио, па се сукоб сам по себи угасио, а аутокефалност Српске цркве за Савина живота признали су поглавари других православних цркава. Свети Сава је 1234. године кренуо на друго путовање у Свету земљу, а пре поласка на престо Српске архиепископије поставио оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Процењује се да је то био мудар и промишљен потез, јер је знао да од личности наследника у многоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања Сава се упокојио у Бугарској, у месту Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године, а краљ Владислав је две године касније, уз највише црквено-државне почасти, пренео његове мошти у Манастир Милешеву. Присуство светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни и политички значај, нарочито у време турског ропства, јер ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као Свети Сава. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором, јер је на устаничком барјаку била извезена икона Светог Саве. Убрзо је, након што су Срби устали против тираније турских власти, уследила одмазда, а 1594. године је на Врачару у Београду Синан паша на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље, и у све српске душе, и због тога су Срби, не само у српским земљама него и широм света, подигли многе свете храмове. На месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана изградили су највећи, величанствени Спомен-храм Светог Саве. Т. Радовановић

21

Додељене традиционалне Светосавске награде

МАГАЗИН

31.1.2021.

НАГРАДА КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ

22

- Књигама награђено тридесет пет најбољих ученика основних и средњих школа са територије града Краљева, онако како је заповедао први верски поглавар, писац, државник, законописац, дипломата, просветитељ и лекар Свети Сава. - Свети Сава је био српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. – Локална самоуправа ће настојати да створи потребне услове како би се по завршеном школовању сви ученици вратили у средину из које су потекли и баш ту, на добробит свих становника, применили стечена знања. - Награде начин за промоцију талента, рада и јединства ученика, уједно посвећеност послу, амбициозност и истрајност наставника

23

а Савиндан, један од највећих српских празника који је уједно и школска слава, Градска управа традиционално књигама дарује најбоље ученике са територије града Краљева. Ове године их је, на пригодној свечаности у згради Градске управе, примило тридесет пет најбољих ученика краљевачких основних и средњих школа. Уз честитке награђенима потврђена је спремност локалне самоуправе да створи потребне услове како би се, по завршеном школовању, вратили у средину из које су потекли и баш ту применили стечена знања на добробит свих становника. Срби славе Савиндан посвећен принцу Растку Немањићу, сину оснивача династије Немањића Стефана Нема-

МАГАЗИН

31.1.2021.

Н

24

ње, брату првог српског краља Стефана Првовенчаног, првом поглавару Српске православне цркве, неуморном просветитељу, дипломати и државнику који се, према старим записима, никада није смејао, али је увек био насмејан. Растко је толико напредовао у учењу да је изазивао дивљење разумом, па су сви говорили да ће баш он бити неко ново знамење. Био је српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. Зато је у историји црквене и државне дипломатије тешко наћи пример који се може поредити са оним што је чинио Растко Немањић на путу од монаха до архиепископа, а што

је довело до самосталности српске цркве и слободног српског краљевства. Он је Србима био први верски поглавар, писац, државник, законописац, дипломата, просветитељ и лекар, па се српски народ по њему препознаје у својој држави, вери, језику, законима и правди. Награде су намењене ученицима који су се током претходне школске године посебно истакли по успесима, марљиво, вредно и посвећено учили и радили. То је и ове године прилика да се промовишу рад и учење оних који уз савладавање школског градива успевају да остваре значајне резултате и на различитим такмичењима. Ванредне околности које је наметнула пандемија корона вируса, и огра-

ничење окупљања већег броја особа у затвореном простору, утицале су да додела награда буде уприличена посебно за основце а посебно за средњошколце. Била је то прилика да се подсети на сарадњу локалне самоуправе и Школске управе током неколико претходних година, а најбоља потврда су значајна средства уложена у унапређење школске инфраструктуре. Средствима Министарство просвете, науке и технолошког развоја, и градског буџета, у износу од готово шездесет милиона динара завршена је реконструкција зграде Машинско-техничке школе 14. октобар, а уз подршку Министарства енергетике у реконструкцију зграде Еклектро-саобраћајне

техничке школе „Никола Тесла“ утрошено деветнаест милиона динара. Уз учешће Министарства, просвете, науке и технолошког развоја од седам милиона динара и локалне самоуправе са додатних пет реконструисана је фасада зграде Гимназије и Економско-трговинске школе, а најзначајнијим пројектом у овој области оцењује се изградња нове зграде Основне школе „Свети Сава“ вредности триста деведесет један милион динара обезбеђених посредством Канцеларије за јавна улагања. Додела Светосавских награда је прилика за подсећање на настојање локалне самоуправе да, са Школском управом, побољша услове за учење и рад учитеља, наставника и професора

уз посебан нагласак на потребу да се, кроз нове наставне процесе и методе рада, побољша квалитет наставе. Једна од значајних активности оцењен је рад на оснивању истраживачке станице на Гочу и покретање новог циклуса радионица за шта је потребно обезбедити значајна средства. У Школској управи подсећају да је додела награда начин за промоцију талента, рада и јединства ученика, уједно посвећеност послу, амбициозност и истрајност наставника који су заједничким напорима постигли успех као додатну мотивацију ученицима у даљем напредовању. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Добитници Светосавске награде Основне школе ОШ „Бранко Радичевић“ Витковац, Александра Пантелић VIII/1 ОШ „Браћа Вилотијевић“ Краљево, Лазар Сретеновић VIII/2 ОШ „Вук Караџић“ Краљево, Aнђела Димић VIII/7 ОШ „Драган Маринковић“ Адрани, Теодора Маринковић VIII/1 OШ „Милунка Савић“ Витановац, Тамара Дреноваковић VIII/1 ОШ „Свети Сава“ Краљево, Василије Цатић VIII/1 ОШ „Димитрије Туцовић“ Краљево, Крсман Терзић VIII/4 ОШ „Драган Ђоковић Уча“ Лађевци, Лазар Јеремић VIII/2 ОШ „Ђура Јакшић“ Конарево, Oгњен Вујић VIII/3 ОШ „Живан Маричић“ Жича, Јован Миловановић VIII/2 ОШ „Иво Лола Рибар“ Краљево, Јован Главоњић V/1 ОШ „Јово Курсула“ Краљево, Селена Милосављевић VIII/1 ОШ „Јован Цвијић“ Сирча, Виктор Николић VIII/1 Ферида Јовановић V/3 – полазница основног образовања одраслих ОШ „Милун Ивановић“ Ушће, Емилија Ђоковић VIII/2 ОШ „Олга Милутиновић“ Годачица, Јелица Ромчевић VIII/1 ОШ „Петар Николић“ Самаила, Лука Пајевић VIII/1 ОШ „Светозар Марковић“, Петар Радуловић VIII/2 ОШ „Јован Дучић“ Роћевићи, Татјана Јовановић VIII/1 ОШ „Стефан Немања“ Студеница, Анастасија Андрић VIII/1 Основна музичка школа „Стеван Мокрањац“ Краљево Новица Неговановић VI разред на одсеку хармонике ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба, Ива Томић VIII/1 ОШ „IV краљевачки батаљон“ Краљево, Дарија Васиљевић VIII/3 ОШ „Чибуковачки партизани“ Краљево, Дуња Савићевић VIII/3

МАГАЗИН

31.1.2021.

Средње школе

26

Гимназија, Миња Миловановић IV/4 Maшинско-техничка школа „14. октобар“, Мина Остојић III/3 ЕСТШ „Никола Тесла“, Андрија Словић IV/3 Шумарска школа, Ивана Марковић IV/4 Економскo–трговинска школа, Валентина Петрашиновић IV/3 Meдицинска школа, Милица Куч IV/1 Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“, Анђела Миловановић IV/2 Средњa школa „Иво Лола Рибар“, Милован Величић III/1 Средња музичка школа „Стеван Мокрањац“, Миљана Соколовић IV разред Уметничка школа Краљево, Милка Баралић IV Дом ученика средњих школа, Милица Радојичић IV

27

28

Миша Вацић

МАГАЗИН 31.1.2021.

Нова снага на политичкој сцени Србије

САВРШЕН ПРИМЕР ПОЛИТИЧКЕ ПОНУДЕ Од настанка Српске деснице пре две године страначка инфраструктура проширена на шездесет локалних одбора у готово свим деловима земље. - На прошлогодишњим локалним изборима у двадесет две јединице локалне самоуправе. - Идеја о оснивању Српске деснице темељи се на патриотизму и национализму. - Српска десница је настала као коалиција тридесет четири различита покрета, удружења и странака. - Српска десница је основала Народне патроле како би мигранте одвратила од помисли на вршење кривичних дела.

- Настојање десничара да се, уласком у институције, забрани одржавање скупова супротних породичним вредностима и на тај начин заштити становништво. - Већина становништва манифестације типа геј параде сматра провокацијом

29

д успостављања вишестраначја, почетком последње деценије двадесетог века, на политичкој сцени Србије се појавио велики број странака које су тражиле шансу да учествују у подели колача власти и битније утичу на живот у земљи. Највећи број њих више не постоји, а да жеља за битнијим утицајем на дешавања у земљи не јењава потврђује појава нових политичких партија, посебно у периодима пред неке од избора на републичком нивоу. О томе сведоче прошлогодишњи кад се на бројним изборним листама појавило име Српске деснице, најмлађе странке на политичкој сцени. Да прераста у значајан политички субјекат потврђује податак да је од настанка пре две године страначка инфраструктура проширена на шездесет локалних одбора у готово свим деловима земље. Иако је услов за оснивање било укључивање најмање сто особа предедник Српске деснице Миша Вацић потврђује да их је по правилу било много више. Краљево се нашло на листи дваде-

МАГАЗИН

31.1.2021.

О

30

сет две локалне самоуправе у којима је Српска десница тражила шансу на претходним изборима. Изборној листи Српска десница за домаћинско Краљево, под редним бројем девет са тридесет седам кандидата за одборнике, поверење је поклонило четири стотине тридесет четири бирача, што је мање од једног процента изашлих на изборе. Да десница има дубље корене у другим срединама најбоље сведочи податак о девет хиљада и шест стотина гласова у Врању, а око двадесет пет хиљада у срединама у којима је изашла на изборе. Међу десет локалних средина у којима је Српска десница успела да освоји по које место у парламенту, или била близу цензуса, налазе се Врање, Врањска Бања, Мерошина, Пирот, Медвеђа, Лебане, Мионица, Лајковац, Нова Варош, Лозница, Шабац, Љубовија... Задовољство руководства појачава успех младе странке која не крије жељу да, као конструктивна опозиција, успостави сарадњу са представницима власти у овим срединама.

- Ми не ширимо мржњу, немамо ниједну ружну реч ни за кога, већ нудимо конкретна решења којима желимо да унапредимо живот свих грађана, да подржимо ствари које су добре и помогнемо да буду још боље, а исправимо лоше које проистичу из система неправедног за малог човека. Не нудимо мржњу већ идеју засновану на правом породичном, патријархалном и самосталном систему вредности. Председници две трећине одбора су уједно и председници ветеранских удружења, а у председништву имамо више ветерена од свих других странака. Снажно се боримо за остваривање права ветерана а учествовали смо и у радној групи која је правила закон, јер Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања нема бољег партнера од Српске деснице, каже Вацић искључив у намери да се промени статус ратних ветерана и да држава коначно стане иза њих. Боравак у Краљеву је прилика за подсећање на период између 2006. и 2010. године кад је први пут стигао у

ову средину у колони која се из Београда пешице упутила на три стотине шездесет пет километара дуг пут према Газиместану. Сто педесет истомишљеника је пешачило четрнаест дана како би се на Видовдан поклонили сенима косовских јунака, а колико су везе створене у том периоду чврсте најбоље сведочи податак да су остали верни идеји оснивача Српске деснице која се темељи на патриотизму и национализму. И поред потврде да је реч о правим људима и даље нема довољно медијске подршке како би идеје српских десничара допрле до свакога. Период проведен на месту саветника у Влади Србије за Косово и Метохију добра је прилика за адекватно сагледавање положаја српског становништва на територији јужне покрајине. Колико су активности Мише Вацића биле у супротности са ставовима челника привремених институција на Косову и Метохији најбоље потврђује податак да му је од стране највиших представника самозване државе, каква постоји само у њиховим главама,

забрањен улазак на територију покрајине. Време проведено са припадницима српског народа у овом делу земље учвршћује уверење о ставовима оних који још нису напустили вековна огњишта да је Косово за сваког и даље неотуђиви део Србије. Расположење становништва на северу покрајине деле и преостали у енклавама јужно од Ибра, а сведочи о значајној количини енергије и неподељеног одушевљења свим активностима усмереним ка пружању подршке.

- Њима је најтеже и зато имају највећи осмех, јер су то људи таквог кова да су насмејани и кад им је тешко баш као у песми „Певај Србијо и кад ти се плаче“. Нису разочарани у Србију али су доста уплашени, иако свесни да је Србија присутна на Косову у мери колико има Срба. Балкан је под притиском двостране миграције, једне домицилног становништа које напушта аутохтоне просторе и, трбухом за крухом, одлази у скандинавске и земље западне Евро-

пе, а друге негативне становништва пустиња Азије и Африке. Они имају намеру да се настане међу нама и поремете расну и верску слику становништва, што се не може доживети као позитивна промена. У том апсурду се појављује наша странка која окупља ратне ветеране, велики број младих, студената и струковних удружења. Српска десница је настала као коалиција тридесет четири различита покрета, удружења и странака која се бори да останемо своји на своме, сачувамо идентитет и обичаје и унапредимо живот. Имамо заштитнички однос према сопственом становништву, што подразумева акценат на безбедности која је повезана са њиховим незадржавањем јер боравком у нашој земљи изазивају инциденте и врше нападе, поготово на женски део популације. Нападима је изложена нејач а углавном је реч о имовинско правним деликтима, дрској крађи, крађи разбојништву, провалама и отимачинама у већим градовима, каже Вацић и подсећа да је Српска десница због тога

31

32

МАГАЗИН 31.1.2021.

основала Народне патроле како би мигранте одвратила од помисли на вршење кривичних дела. Недоумице везане за њихово формирање повод су за потврду како нису усмерене против миграната, већ формиране због безбедности грађана што је повод за понуду да се, као допунска снага регуларним јединицама, ставе на располагање припадницима Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и Безбедносно информативне агенције. Вацић подсећа да Народна патрола није паравојска која у своје руке преузима спровођење закона и правде, већ скуп јаких момака и спортиста који самим присуством одвраћају од помисли на вршење кривичних дела. Оправданост постојања огледа се и у потврди да није било потребе да интервенишу, јер је сама појава униформисаних чланова деснице био довољна за одустајање од евентуалних злих намера. У редовима странке нема дилеме да је крајњи циљ миграната одлазак у неку од развијених западноевропских земаља, првенствено оних у којима би могли пристојно да живе од социјалних примања. Страхује се да би повећаним наталитетом створили нову реалност са циљем да промене етничку слику Европе, а сумња се заснива на парадоксу који потврђује да је у Лондону најпопуларније и најчешће давано име Мухамед. Врло алармантно стање у друштву оцењује се последицом медијске пропаганде наметнутог извитопереног и погрешног система заснованог на либерално демократским квази вредностима хипер људских права. Десничари верују да поруке о поштовању људских права долазе из западноевропских земаља које су до не тако давно биле колонијалне силе, колевке фашизма и националсоцијализма. Као такве у кавезима су довозили Африканце да би их излагали у људским зоолошким вртовима какав је до половине

прошлог века постојао у Бриселу. И поред тога указују на потребу поштовања људских права у Србији која никад није имала колоније, а друга у Европи признала како не постоји ропство. Потврда се налази у Сретењском уставу, усвојеном непосредно по окончању петовековног ропства, по коме се сваки роб ступањем на територију Србије може сматрати слободним човеком.

- Србија не жели да се одрекне свог идентитета и дозволи хиперпродукцију људских прва која то и нису. Ми се боримо за права интерно расељених лица, великог броја Срба прогнаних са Косова и Метохије, из Крајине и Босне и Херцеговине, који немају основне услове за живот. Уместо да се као друштво, и држава, трудимо да помогнемо њима, или самохраним мајкама и породицама, имамо наметнута нека педерска и права мањина које су одувек овде живеле. Ако су њихови дедови могли да говоре српским језиком, онда и они морају да поштују наше законе, обичаје, традицију, да се прилагоде нама као и у свакој другој земљи у којој мораш да знаш језик, да поштујеш грб, химну и заставу. Само је у Србији дозвољено да се гази по српској застави, да се пљује српски грб и име Србије, а то је оно против чега се боримо и због чега долазимо у колизију са разним елементима локалне и републичке власти. Ми нисмо имали државу од 5. октобра 1999. године. Окупацију комуниста смо имали од 1945. до деведесете, кад почиње период неког националног социјализма, а онда апсолутну издају 5. октобра. Ситуација се побољшала 2012. падом Демократске странке, али се догодило да је њен већи део, уз Г17 плус, променио веш и ушао у Српску напредну странку. Ја сам био првоборац борбе против тираније Бориса Тадића и свесрдно сам се радовао кад је коначно пао са власти, али се нисам надао да ће настати хибрид са невероватних ше-

здесет пет до седамдесет посто подршке у народу. То је за поштовање са политичке стране, али поред патриота ту има и људи који су уништавали нашу земљу а Вучић прихватио све, с једне стране Чеду Јовановића и Ненада Чанка а са друге Војислава Шешеља и Милоша Јовановића из Демократске странке Србије, каже Вацић уз подсећање да је Српска десница савршен пример политичке понуде. Овакав закључак намеће се након потврде да нуди целовита решења за побољшања стања у свим сферама живота, а други политички субјекти само делове програма Српске деснице. Чини се да и поред тога поруке ове природе не стижу до свих којима су намењени што је повод за агресивнију кампању посредством различитих медија. Главни протагониста је председник странке Миша Вацић са богатим искуством политичара који је, у време владавине претходног режима, био прогоњен, хапшен и затваран. И поред тога сматра се значајним делом опозиције чије активности никада нису биле усмерене против државе, али јесу против одређених потеза власти који су се косили са основним програмским начелима. У такве се сврстава противљење организацији геј параде без обзира која је власт подржава. Српска десница је огорчени противник скарадних манифестација ове врсте, али и било каквог насиља у сукобу српске омладине са полицијом. Начин да се и таквима доскочи на паметан начин огледа се у настојању десничара да, уласком у институције, забрани одржавање скупова супротних породичним вредностима и на тај начин заштити становништво. Став је заснован на уверењу да би анкета на ову тему потврдила како већина становништва манифестације овог типа сматра провокацијом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

Тековине демократских промена: Драган Вукадиновић (2)

МАГАЗИН

31.1.2021.

ИЗМЕЂУ ЖИВОТАРЕЊА И ЖИВОТА

34

- После сваких избора број запослених у општинској администрацији се повећавао, па се чинило да су једни другима сметали, а све се одражавало на функционисање управе. - Сазнања акумулирана током две деценије од демократских промена довољна за закључак како није учињено ни приближно ономе што је очекивао највећи број становника.

- Двадесет година касније на почетку, чак и пре почетка. - Краљево је крајем седамдесетих било град у које се враћало деведесет одсто оних који су одлазили на студије. - Шездесетих година прошлог века на трећем месту листе градова најпожељнијих за живот у Југославији.

- Без корените промене система није могућ повратак на некадашње позиције, још мање за који корак напред. - Власт тежи да створи једнопартијски систем. - Краљево је претрпело толике промене да више не личи на град из шездесетих година прошлог века

Фото: М. Радовановић

Драган Вукадиновић

35

оследица сваке промене власти огледа се у настојању победника да на значајна места у локалној администрацији постави особе од посебног поверења. Иако је, за разлику од највећег броја локалних самоуправа у земљи, некадашња опозиција преузела власт четири године раније промена снага на политичкој сцени утицала је на одлуку да челне позиције у Краљеву преузму нови људи. Након демократских промена у јесен 1999. године за председника Извршног одбора изабран је Миле Корићанац, кога је за ову позицију предложила Демократска странка, а на челу Скупштине општине нашао се истакнути члан Демократске странке Србије др Љубиша Јовашевић. Процена да има довољно воље, жеље, снаге и искуства да реформише општинску управу, како би била ефикаснија, један је од кључних разлога да место секретара локалног парламента буде понуђено нестраначком кандидату Драгану Вукадиновићу. Иако понуда није била очекивана био је то велики изазов а

МАГАЗИН

31.1.2021.

П

36

услов да буде прихваћен огледа се у захтеву да се гарантује висок степен самосталности у раду, а обавеза располагања буџетским средствима пренесе на Извршни одбор. Летимичан поглед на структуру запослених у општинској администрацији на најбољи начин је осликавао својеврсно мртвило које су креирале страначке особе довођене после сваке промене власти. После сваких избора број запослених се повећавао, па се чинило да су једни другима сметали, а све се одражавало на функционисање општинске управе. Да амбиција о брзој реформи општинске управе спласне, и доживи пораз, допринео је отпор представника нове власти, између осталих и оних који су од секретара општинске администрације очекивали позитивне помаке. Као и много пута раније разлог се огледа у настојањима да се, и поред превеликог броја, администрација ојача новим страначким особама. Секретар општине се томе жестоко противио због жеље да се, прерасподелом вишка кадрова на одређеним позиција-

ма, квалитетним особама ојачају друге где их није било довољно.

- Имали смо неке службе које су биле осакаћене што се тиче кадрова и ту хоћу да појачам. Шта ће ми дванаест курира у месним канцеларијама који ту седе док шеф окопава башту. Разговарали смо о томе, али не превише зато што нисам хтео да ми се мешају у посао који покушавам да радим најстручније и најсавесније што могу. Корићанац је био уздржан, а Јовашевић у старту кренуо ђоном и довео једног момка који је ишао по одељењима и одређивао ко ће шта да ради, иако није запослен у општинској управи Већ је дошло до трзавица, а кад сам расписао конкурс за пријем нових радника, а кад је прошао рок за подношење докумената, покушали су да ми увале страначке људе. Разговоре са кандидатима организовао сам у присуству начелника одељења општинске управе где је требало да раде, а Јовашевић ме оптужио да сам био некоректан у тим разговорима. Није био задовољан јер су му се његови жали-

ли, а онда предложили Корићанцу да се стопира распоређивање по новој систематизацији, каже Вукадиновић. Не треба много памети да се схвати како је почела кампања за смену непослушног секретара Скупштине општине, а први корак је требало да буде закључак Извршног одбора што је могло да буде довољно у хитним ситуацијама, кад скупштина не може да заседа. Недовољан број гласова за смену био је повод да незадовољни напусте седницу Извршног одбора а прилику да одлучују препусти одборницима Скупштине општине Краљево. Да је одлука донесена и пре гласања могло је да се наслути по податку да у материјале за седницу није уврштено образложење Драгана Вукадиновића који је, после изгласавања неповерења непуне године дана у општинској администрацији, почео да размишља о повратку адвокатури. Да идеја не буде реализована допринео је позив из Центра за квалитет, надзор и контролу ЕПС због потребе стриктније примене закона у овом предузећу. Тачка на пра-

ћење политичких збивања у локалној средини стављена је након мајских избора 2012. године, а сазнања акумулирана током две деценије од демократских промена довољна за закључак како није учињено ни приближно ономе што је очекивао највећи број становника.

- Мислим да смо се вртели у круг и после двадесет година вратили се на почетак, чак и пре почетка. Ако кажемо да је 5. октобар почетак вратили смо се на период пре него што је дошло до бујања народног незадовољства и енергије која је довела до промена. Дошли смо до ситуације која можда може да се упореди са ситуацијом од пре 1996. кад су Социјалистичка партија Србије и Југословенска левица биле најјаче. Мислим да је данас још много горе, јер су у то време ипак постојали канали комуникације и слобода информисања. У ово време, кад од РТС и на националним фреквенцијама не може ништа да се чује и види, од дневне штампе постоји само један лист из ко-

га може нешто да се сазна, јер су све остало таблоиди и пропагандна гласила власти. Мислим да све то, уз рушења институција, доводи до безизлаза, па би требало да се појави тако јака сила као што је била организација Отпор, млади људи који су носили толику енергију иако их је полиција хапсила и млатила само због тога што су носили песницу на мајици. Неопходно је да се појави нова снага која ће да повуче људе, али је питање колико све може да допре до њих ако не знају шта се дешава, ако не могу то да виде и чују. Огроман број људи и не зна за боље јер су раније прошли кроз тешке периоде и ово им сада изгледа много лепо, има свега, плате су редовене, а иако нас муче по фабрикама и немамо никаква права са том платом може да се живи. Међутим, треба схватити да то није начин како треба да се друштво позиционира и како народ треба да живи. То је животарење, није живот, каже Вукадиновић. Почетак транзиције оставио је дубоке последице на велики број зема-

37

38

МАГАЗИН 31.1.2021.

ља источног дела Европе, по многима најтеже по Србију која је међу последњим приступила трансформацији друштвене у приватну својину. Две деценије после демократских промена намеће се уверење да су у деценији која јој је претходила инфраструктура, богатство и степен друштвеног развоја били на већем нивоу него код других земаља што је утицало на уверење о знатно бољој позицији него у највећем броју источноевропских. Да коначни ефекти буду неупоредиво лошији допринели су ратови и санкције међународне заједнице уведене као одговор на потезе актуелне власти. И поред бројних ограничења није необична тврдња да се живи боље него у време које је претходило променама, више као резултат цивилизацијске тековине а мање власти које су се у том периоду смењивале. Ма колико да значајан удео у стварању услова за бољи живот има актуелни режим његови противници сматрају како не може да се пореди са губитком слободе мишљења и изражавања ставова као основи да се у сукобу мишљења и аргумената дође до адекватних решења за решавање проблема.

- Постали смо слепо црево. Краљево је крајем седамдесетих било град добар за становање у које се враћало деведесет одсто оних који су одлазили на студије. Кад је шездесетих година прошлог века прављена ранг листа градова који су најпожељнији за живот Краљево је било на трећем месту у Југославији. И почетком осамдесетих огроман број се враћао и заузимао битне позиције да би град могао да функционише. Последњих десетак година враћа се пет до десет посто а остали остају у Београду, или иду даље. То је огромна разлика и нешто што овај град уништава, јер смо пропустили шансу да створимо услове како би могли овде да живе, стварају породице и граде каријере, сведочи Вукадиновић као један од многих који верују да без корените промене

система није могућ повратак на некадашње позиције, још мање за који корак напред. У таквим околностима су ограничене могућности локалне самоуправе да утиче на значајнији искорак, тим пре што је огледало републичке власти у којој грађани немају своје представнике. Вукадиновић се убраја у оне који узрок назадовања сагледава у изборном систему, битно различитом од оног кад је као одборник био обавезан да у локалном парламенту заступа интересе своје изборне јединице. Од тренутка кад је бирачима понуђено да подрже једну од странака која је испунила услове за учешће на изборима, а њима остављено да изаберу ко ће на најбољи начин бранити страначке интересе, изгубљена је веза између политике и грађана који немају представнике у највишим органима власти.

- Нисам превелики оптимиста да ће у скорије време бити боље. Иако свака диктатура има век трајања садашња је исувише јака, а опозиција слаба па нема снаге да је обори, уколико се не појави нека нова и могућност да је, као 1996. и касније, подржи међународна заједница. Она тренутно подржава власт зато што очекује да се заврши процес око Косова који се развлачи у недоглед. Без тога тешко да може нешто да се уради, јер је за сваку активност потребан новац а опозиција нема никакве изворе средстава, сем бедне чланарине коју плаћа мали број чланова То иде у прилог власти која тежи да створи једнопартијски систем. Европа је оманула у време бојкота, јер је морала много јаче да га подржи и каже како нема услова за нормалне изборе, поручује Вукадиновић. Две деценије након демократских промена преовладава уверење како је могло да се уради много више, али и да су превише велике међусобне тензије између опозиционих странака довеле до тога да се изгуби замах, снага и позиције које је имала опозиција. У

таквим околностима неупоредиво је теже остварити било какве промене, јер је на челу државе човек који је добро проучио грешке из претходних периода и не понавља их. Томе треба додати уверење о довољно опозиционог искуства и добро познавање функционисања опозиције што је добра основа да је минира и разбија тамо где је најрањивија. Вечита дилема значајног броја становника о томе да ли је могућ нови 5. октобар добија још једну негативну оцену јер је за то неопходно да се промене бројне околности, а све је мање оних који верују да би то скорије могло да се догоди. Песимизам везан за прогрес темељи се на ставовима везаним за функционисање значајних сегмената државе, судство, тужилаштво, просвету, здравство, електропривреду...

- Више нећемо знати како даље јер неће имати ко да нас лечи, суди, брани од полиције и тужилаштва, нити пружи основне услове за свакодневни живот. Не знам на који начин функционишу комуналне службе, вероватно има добрих, али и оних који имају знања, организационих способности, искуства и могућности, али се изолују јер имају другачије политичке ставове, па их гурају на страну уместо да искористе њихово знање и искуство, подсећа Вукадиновић указивањем да је на тренутко стање у локалној средини у великој мери утицала промена демографске слике. Значајније је почела да се мења почетком последње деценије двадесетог века кад су ратна збивања на просторима бивше Југославије проузроковала интензивније миграције и досељавање у ове крајеве. Сем демографске, значајне промене је доживела и културна слика након потврде да се нови суграђани нису уклопили у културу града, него доносили своју и притиском је наметали па је све присутније уверење како је Краљево претрпело толике промене да више не личи на град из шездесетих година прошлог века. Т. Радовановић

39

Стрепње мештана Обрве због изградње Моравског коридора

МАГАЗИН

31.1.2021.

ИЗМЕЂУ АЕРОДР

40

- Надлежним органима упућен велики број примеби мештана Месне заједнице Обрва са предлозима који би могли довести до бољег и стручнијег деловања на изради дела аутопута између Прељине и Адрана. - Исправљање тока Западне Мораве могло би да доведе до последица које директно угрожавају живот и здравље људи.

- Промена тока ће додатно угрозити речни свет и, што је поразније, уништити сав живи свет реке. - Планом измештања реке није довољно узета у обзир озбиљност пројекта. - Претњу по људско здравље представља бука моторних возила. - Страхује се да ће фактори који доводе до изумирања животиња, уништавања њихових природних станишта и климатских промена, довести до нових пандемија попут ковида-19.

- Мештани нису спремни на привремену експропријацију окућница и домаћинстава у самом насељу

ОМА И АУТОПУТА

41

ако се већ дуже време помиње почетак радова на изградњи аутопута између Прељине и Појата за највећи број становника овог краја био је само још једно у низу обећања актуелне власти. Први конкретни потези у овој области наишли су на различит пријем у различитим срединама о чему сведочи писмо председника Месне заједнице Обрва упућено на адресе председника државе, владе, председнику скупштине и његовом заменику, али и министарствима државне управе и локалне самоуправе, заштите животне средине, одбране, за европске интеграције, здравља, рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бригу о породици и демографију и заштитнику грађана. Разлог је велики број примеби мештана Месне заједнице Обрва са предлозима који би могли

МАГАЗИН

31.1.2021.

И

42

довести до бољег и стручнијег деловања на изради дела аутопута између Прељине и Адрана. Услов за градњу коридора на овом подручју је исправљање корита Западне Мораве па и на делу који пролази кроз Обрву чији мештани страхују да би, поред неких предности, могло да доведе и до последица које директно угрожавају живот и здравље људи, због чега се у овој средини оцењују катастрофалним. Мештани Обрве скрећу пажњу на податак да посебну претњу по људско здравље представља бука коју ће на овом делу аутопута стварати моторна возила, а стрепња се заснива на податку да је функција људског уха нормална ако се креће у распону између четрдесет и осамдесет децибела. Очекивање да поред аутопута, у зависности од гу-

стине саобраћаја, достигне и сто децибела добра је основа за подсећање да при вредностима већим од осамдесет током дужег периода долази до постепеног оштећења слуха. Посебно забрињава податак да су при јачини од сто децибела последице фаталне, а да преко сто двадесет долази до пуцања бубне опне и трајне глувоће. У писму се указује на медицинске радове који сведоче да је скоро половина особа које оболе од срчаног удара живело у окружењу са буком која нарушава функционисање сна и хормона. У Обрви страхују да ће пролазак аутопута планираном трасом кроз атар овог села, и промена тока Западне Мораве, додатно угрозити речни свет и, што је поразније, уништити сав живи свет реке. Због тога се за овако велики пројекат непримереним оцењује тврд-

ња из студије утицаја на околину по којој ће речни свет наставити живот у меандрима и старом кориту. Како Морава протиче кроз приватна имања и поља која држава није преузела експропријацијом не може се очекивати да ће, на основу носталгије и сете, сви власници земљишта остати при ставу о њеној одрживости. Мештани Обрве указују на податак да планом измештања реке није довољно узета у обзир озбиљност пројекта, јер тренутни наговештава изненадно изумирање живог света реке. Разлог се огледа у потврди да ће померањем реке, и проласком аутопута кроз села, цео екосистем бити уништен или преполовљен. Мештане брину и последице узнемиравања станишта дивљих животиња на овом подручју, што би могло да изазове додатне негативне последице. У

том контексту позивају се на упозорења научника по којима ће исти фактори који доводе до изумирања животиња, уништавања њихових природних станишта и климатских промена, довести до нових пандемија попут ковида-19. Једини начин да се то спречи је усвајање промена на институционалном нивоу и издавање значајних средстава за заштиту животне средине. Поред тога, уништавање природних станишта дивљих животиња могло би да доведе до њиховог пресељења на нове територије, у неким случајевима и у урбаним срединама. Познато је да су животиње изложене сталној буци раздражљивије, мање једу, краве смањују млечност, рађају се потомци мање отпорни на болести, а утицај буке манифестује се и наизглед неразумном смрћу птица и дивљих жи-

вотиња. Иако се овај недостатак надокнађује миграцијом, чињенице показују да су различите врсте животиња и биљака нестале у подручјима у којима су забележени високи нивои буке. Мештани Обрве изражавају сумњу да је узета у обзир бука са оближњег Аеродрома „Морава“, смештеног насупрот аутопута и у непосредној близини коридора, још мање да се шири до растојања од шест до седам стотина метара и дужини од четири километра, што нужно захтева додатна мерења. Према пројекту коридора Обрва остаје на јужној страни аутопута а на северној је потискује аеродром, у неким деловима ширине од шест до седам стотина метара. Позитивним се оцењује податак да ће померањем реке и подизањем насипа за аутопут село бити заштићено

43

МАГАЗИН

31.1.2021.

од поплава, што и није велика предност ако се зна да је Морава само два пута у историји поплавила Обрву, 1965. и 2014. године. Са друге стране последње две деценије, због оштећења бедема, село плаве притоке Мораве, Лађевачке реке и потока Бубан, некада и седам пута годишње. Разлог се огледа у чињеници да је смештено на најнижој тачки Котленика због чега се на село сливају отпадне воде из петнаестак села. Томе треба додати и пет праваца из којих се, након обилних падавина, бујице преливају преко обрвских њива, домаћинстава и стамбених објеката и континуирано значајно угражавају живот и здравље људи и животиња. Додатно разочарање уноси податак да студијом о уређењу притока, Лађевачке реке и потока Бубан, није узет у обзир план и програм уређења Аеродрома „Морава“. Он се оцењује важним јер говори о продужењу и изградњи нове писте у дужини од че-

44

тири хиљаде метара која улази дубље у насеље и ближе новом аутопуту, а њено проширење условљава преусмеравања Лађевачке реке у поток Бубан који није припремљен за толику количину воде. У оба случаја, кажу мештани Обрве, сва количина поплавне воде текла би ливадама до Мораве, па је важно нагласити да би, ако се питање притока не реши, ниво поплаве био веома висок, јер би аутопут представљао физичку препреку поплавном таласу што би довело до катастрофалних последица по живот становника овог краја. Уз све то Обрва је једно од ретких села са територије града Краљева које нема решено питање снабдевања водом за пиће контролисаног квалитета, а проширењем аеродрома биће ускраћена и за један општински пут према Ибарској магистрали. Хендикеп Катастарске општине Обрва, површине хиљаду осамдесет два хектара, огледа се у чињеници да

јој је седамдесетих година прошлог века експропријацијом одузето деведесет девет, сада за потребе аутопута додатних шездесет а за потребе проширења аеродрома двеста педесет до триста хектара. Према информацијама из неколико извора на улазу у село, и уз само насеље, предвиђена је „привремена експропријација“ за периферне потребе коридора, камп за раднике ангажоване на изградњи и депоновање, или складиштење, материјала на површини од око двадесет два хектара. То је довољан разлог за бригу и трагање за одговором колико је информација тачна, понајвише због обраде земље и могуће претње обавеза, јер подручје обухвата десетине поља и ливада и једно домаћинство. Податак да се на овом подручју поплаве дешавају понекад и седам до осам пута годишње, а да висина воде достигне осамдесет центиметара, једно је од основних разлога за подсећа-

ње на додатну опасност због градње аутопута. Она се огледа у уверењу да ће се, у случају насипања значајнијом количином материјала, направити својеврсна брана бујици која не може да отекне у Мораву. И док су мештани, иако нерадо, спремни да се сагласе са експропријацијом њива и ливада далеко од кућа нису на привремену експропријацију окућнице и домаћинства који се налазе у самом насељу, због чега је сматрају неприхватљивим и немилосрдним чином. Свесни важности пројекта за ширу заједницу спремни су да предложе алтернативну локацију за градњу кампа за коју верују да је, иако нешто удаљенија од насеља, довољно заштићена од бујица, одговара потребама градитеља а не чини штету локалном становништву. Из Месне заједнице стиже подсећање да се седамдесет одсто мештана Обрве бави пољопривредном призводњом, у великом делу повртар-

ством. У ситуацији кад у овом крају Шумадије нема довољно обрадивог земљишта у посебно тешком положају се налазе спремни да се преоријентишу на органску производњу. У писму упућеном државним органима подсећа се на податак да је за добијање сертификата, и дозволе за овај вид производње, неопходно да посед буде удаљен најмање два километра од аутопута што ће, након изградње Моравског коридора, становницима овог краја бити онемогућено. Мештани упозоравају на чињеницу да, кад се седамдесет одсто становништва бави искључиво пољоприредном производњом, не постоји начин за надокнаду у облику обрадивог земљишта. Забринутост појачава уверење да се овако велики пројекат, најављен као највећи у овом крају, није бавио проблемима и потребама малих људи који су вековима живели мирно, а након изградње аутопута долазе у ситуацију да се боре за опстанак. Потписник пи-

сма подсећа да су све ставке у предлозима темељно поткрепљене документима који се могу добити на увид, а од надлежних се очекује да их темељно сагледају и одговоре мештанима Обрве како би заједничким снагама елиминисали могућност појаве катастрофалних последица по живот и здравље људи и животиња. Надлежнима је остављен рок од десет дана да закажу састанак са представницима села које је у прошлости одолело бројним природним и историјским променама, али увек заговарало и подржавало све активности које воде ка просперитету шире друштвене заједнице. Мештани верују да ће наићи на разумевање, да ће предлози које су упутили допринети решавању нагомиланих проблема и у значајној мери помоћи у реализацији значајног пројекта каквим је оцењена изградња дела аутопута између Прељине и Адрана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

31.1.2021.

МАГАЗИН

46

Пјерлуиђи Гионе

Регионални пројекат компаније Леони

ПРЕД НОВИМ ИЗАЗОВИМА - Визија развоја компаније Леони у наредном периоду темељи се на ентузијазму и трагању за паметним решењима за управљање енергијом и производима. - Према подацима из 2019. године компанија у тридесет једној земљи запошљава око деведесет пет хиљада радника. - Укупан број запослених у Србији премашио дванаест хиљада, у Краљеву две хиљаде и триста. - Као једна од четири на територији Србије фабрика у Краљеву на површини од педесет две хиљаде квадратних метара од којих четрдесет једна хиљада квадрата производног простора.

- Инвестиција између педесет и шездесет милиона евра

47

48

МАГАЗИН 31.1.2021.

мбициозни планови компаније Леони везују се за стално проширење производње које је у уској вези са отварањем нових радних места и запошљавањем значајног броја нових радника. Стрепња да их у довољној мери неће бити у локалној средини један је од разлога да се потраже у окружењу, а добрим начином да се истакну предности компаније оцењено је представљање свега што нуди челницима локалних самоуправа из неколико суседних општина. Потреба да компанија представи потребе везане за запошљавање, потребне образовне профиле и план запошљавања у наредном периоду, повод је да се на једном месту нађу генерални директор компаније Леони Србија Пјерлуиђи Гионе, директор људских ресурса Леони Србија Јелена Спасић, градоначелник Краљева, представници града Чачка, општина Врњачка Бања, Кнић и Трстеник, као и краљевачке филијале Националне службе за запошљавање, Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа, Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево, Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности и Службе за управљање пројектима и локално-економски развој Градске управе. У компанији Леони указују на потребу да у рализацију значајног пројекта у овој средини интегришу одговарајуће ресурсе локалног система, а њене представнике подстакну на активно учешће у значајном процесу. Основ је визија развоја компаније у наредном периоду која се темељи на ентузијазму и трагању за паметним решењима за управљање енергијом и производима. дефинисана је у шест кључних тачака. Ради бољег разумевања потреба компаније није на одмет податак да је Леони мултинационална компанија основана у Немачкој, а присутна у великом броју земаља широм света. Акционарска група је подељена у две

А

велике групације, производњу кабловских система за аутомобилску индустрију, којој припадају фабрике у Србији, и кабловска и жичана решења за пренос података. Да основна делатност није само пуко састављање кабловских комплета сведочи податак о значајним истраживањима везаним за електрификацију возила што представља будућност аутоиндустрије. Леони је један од лидера у производњи кабловских система у Европи и свету за потребе ауто индустрије, али и све остале о чему сведочи уградња у комерцијална и возила за екстремне спортове, аутобусе, камионе и друге. Компанија основана у Немачкој давне 1917. године првобитно је производила каблове за пренос електричне енергије, а у више наврата је мењала име и производни програм да би 1999. успоставила структуру акционарског друштва коју је одржала до данас. Према подацима из 2019. године компанија у тридесет једној земљи запошљава око деведесет пет хиљада радника, а остварује продају производа у вредности од пет милијарди евра. Након извесног пада условљеног појавом пандемије корона вируса већ у овој години се очекује висок степен раста производње због чега је неопходно да буде спремна за предстојеће изазове. Са две хиљаде новозапослених током претходних неколико месеци укупан број у Србији премашио је дванаест хиљада. Од 2008. кад је председник компаније први пут боравио у Србији отворене су фабрике у Малошишту, Нишу, Прокупљу и Краљеву која ће по завршетку бити највећа на површини од педесет две хиљаде квадратних метара од којих четрдесет једна хиљада квадрата производног простора. Као највећи извозник у Србији, по броју запослених и прозводњи већој од Фиата, компанија је у градњу четири погона и одговарајуће инфраструктуре уложила сто седамдесет милиона евра,

а у Краљеву између педесет и шездесет милиона. Очекује се да пројекат у периоду од десет година достигне вредност од милијарде евра што требада омогући место највећег европског извозника у области аутомобилске индустрије. Са две хиљаде триста до две и по хиљаде каблова дневно Леони сваке године опреми пет стотина осамдесет хиљада аутомобила а о обиму рада у Србији, где деведесет посто запослених чини локално становништво, сведочи податак да се угради милијарду и седам стотина хиљада метара каблова. Иако је представљање могућности фабрике у Краљеву везано за сарадњу са локалним самоуправама из региона везану за запошљавање није без значаја подсећање да у компанији размишљају и о другим видовима који доприносе даљем развоју. Из компаније стиже потврда како будуће запослене не треба да брине да ли имају довољно образовање, јер ће главна едукација бити спроведена у једном од четири тренинг центра од којих сваки може да обучи четири стотине тридесет особа. Помножено са бројем радних дана у години долази се до потврде о капацитету који се пореди са озбиљним универзитетом. Са две хиљаде и триста запослених у Краљеву у наредних десет година се очекује обрт од једне милијарде евра од којих ће десет посто бити утрошено на плате запослених, добар део за подмирење других обавеза које проистичу из зарада а сливају се у буџет локалне самоуправе. У компанији истичу примарни циљ да се запошљавањем што већег броја радника смањи притисак за коришћење социјално доступних ресурса уз очекивање да ће, ако пројекат буде реализован онако како је планирано, Леони постане један од гиганата у области кабловских система за аутомобилску индустрију. Т. Радовановић

49

31.1.2021.

МАГАЗИН

50

Др Зорица Костић

Знаменити Краљевчани: Др Зорица Костић

- Првих дана епидемије мало се знало о понашању корона вируса.

- Страх здравствених радника појачавали подаци о све већем броју пацијената са тешком клиничком сликом, још више нагле промене које су доводиле до трагичног исхода. - Као стожер у коме се врши тријажа Инфективна клиника поднела највећи терет, јер је током двадесет четири сата прегледано и по двеста пацијената. - У жаришту новопазарске кризе. - Инфицирани су се лечили сами док плућа толико откажу да нису могли да дишу, а тада ни лекари нису могли много да помогну. - Током три месеца првог таласа епидемије у Краљеву лечено око седамдесет пацијената, почетком јула толико хоспитализованих за неколико дана. - Вирус у веома кратком периоду делује разарајуће на респираторни систем инфициране особе

Фото: М. Радовановић

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ОДБРАНЕ

51

52

МАГАЗИН 31.1.2021.

д проглашења епидемије корона вируса половином марта прошле године у значајној мери се појачало интересовање јавности за рад здравствених радника, првенствено оних који су се нашли на првој линији одбране од недовољно познате опасности. Ускоро је стигла и подршка великог броја грађана, а манифестовала се дуготрајним аплаузом сваке вечери у двадесет сати. Процена да допринос свих није подједнак, и да су појединци урадили више него други, био је повод за посебна признања. Таквим је у Краљеву оцењена Диплома заслужног грађанина града Краљева за 2020. годину која је додељена др Зорици Костић, за учињена хумана дела и предан рад у области здравства. Кандидатуру је подржала група грађана подсећањем да је са првим знацима епидемије корона вируса позвана да, као стручњак, помогне лекарима Инфективне клинике у Београду. Иако је ангажовање током неколико првих месеци епидемије било повод, награда се доживљава као признање за тро и по десецијски рад у овој области коме су темељи постављени још током гимназијског школовања. Најбоља потврда се огледа у ставу да је медицина била резервисана само за најбоље, посебно оне са довољном дозом симпатија према људима и потребе да им се помогне. Исцрпљујући рад током пет година студија био је повод да се до прилике за запослење причека још који месец и одморно приступи свакодневним обавезама. У случају др Костић одмор је изостао, јер је на посао ступила дан након што се јавила директору здравствене установе. Иако је за највећи број лекара велики изазов до специјализације је осамдесетих година прошлог века, пре него што се дође на ред, требало проћи кроз једногодишњи приправнички стаж а после још две године опште праксе размишљати куда даље. У случају др Костић до овог циља је водило стицање искуства у сеоским амбулантама Врбе, Студенице, Стубла, Роћевића и других села, потом Фабрике вагона, Магнохрома и Будућности, а после две године у њима још три пута толико у Служби хитне медицинске по-

О

моћи. Са дистанце од три и по деценије рад у сеоским амбулантама оцењује се посебно значајним јер, у ситуацији кад је препуштен сам себи, лекар мора максимално да се сконцентрише, много размишља и сва чула усмери према наизглед мање значајним, а скривеним, знањима.

- Гледањем и слушањем се много сазна о пацијенту, а то усмерава на оно шта се са њим дешава. То у медицини научи на сигурност зато што се ослањате сами на себе, јер док пацијент стигне до Краљева морате да му пружите прву помоћ на адекватан начин. Због тога сам стално читала књиге и учила. Седнем у локални дрндави аутобус и све време, док путујем до Роћевића и назад, читам јер знам да ће ми то користити. Велики изазов је био рад у хитној служби, јер смо радили са тешким болесницима, па ту најбоље научите да лечите астму, да препознате инфаркт, жутицу, запаљење јетре, ушивате повреде, након удеса пружите прву помоћ, имобилишете повређеног, санирате опекотине и много шта другог. То је велика школа а они који нису прошли кроз хитну службу на неки начин су хендикепирани, а кад морате сами да решите много тога није било потребно да пишемо упуте и шаљемо пацијенте специјалистима. Трудили смо се да што више њих лечимо у Служби хитне помоћи, а што мање шаљемо на болничко лечење, сећа се др Костић. Уверење да гинекологија представља изазов посебне врсте било је довољно за стрпљиво чекање на ред за специјализацију, а након што годинама уназад нико није добио такву прилику дилема је разрешена избором инфектологије. Да је избор добар потврдиће касније атмосфера у Инфективној служби и запослени са великом количином знања неопходном за рад у овој области. Прва сазања о опасности којом је корона вирус запретио целом свету појавила су се у децембру 2019. а на извесну опуштеност здравствених радника утицало уверење да је Кина довољно далеко и да ће епидемија бити сузбијена на азијском континенту.

Да можда и није тако могло је да се наслути половином марта прошле године кад је присуство вируса потврђено код првих пацијената. Троје специјалиста у Општој болници „Студеница“ довољно је да у нормалним условима буду задовољене потребе службе у лечењу пацијената са лакшом клиничком сликом, а како Краљево у почетку није сматрано жариштем инфекције могло је да се притекне у помоћ колегама на Инфективној клиници у Београду. Др Костић сведочи да се првих дана епидемије мало знало о понашању вируса, а страх здравствених радника појачавали подаци о све већем броју пацијената са тешком клиничком сликом, још више нагле промене које су доводиле до трагичног исхода.

- Ми смо сви војници и кад нас позову морамо да идемо, а како Министарство здравља није препознало Краљево као жариште инфекције отишла сам у Инфективну клинику и распоређена у тријажни тим. У то време није било ковид и респираторних амбуланти, па је свако са повишеном температуром долазио на клинику, као и тежи болесници из унутрашњости земље. Клиника је у то време била стожер и место где се вршила тријажа, па је поднела највећи терет, јер је током двадесет четири сата прегледано и по двеста особа. Тамо раде лекари са којима сам провела дане специјализације, па се сви познајемо јер нас нема много, а директор др Горан Стевановић је громада од човека тако да сам се осећала почаствованом што сам у том окружењу. Тамо сам провела седам дана и добро се осећала, јер клиника има специфичну пријемну службу и велики број амбуланти. Задржала је концепт који се показао као добар, јер није било мешања црвеног и зеленог пута што је за такве болести јако битно. У интензивној нези се радило по четири сата а ја по осам, први дан и дуже јер је било много болесника, посебно оних са тешком клиничком сликом. Због таквих се на послу остајало док се посао не заврши, иако је било напорно радити тако сваки дан. Имала сам страх од заразе, па кад обучем скафандер не свлачим га док не завршим смену, да

53

54

МАГАЗИН 31.1.2021.

не погрешим у процедури свлачења и облачења. Док још нисмо знали много о вирусу нисам скидала скафандер током смене, иако не може да се носи дуго, јер увек може да буде опасно, каже др Костић коју почетком јула, кад је букнуло жариште у Новом Пазару, нико није морао посебно да зове. Са дугогодишњим искуством у овој области, употпуњеним првих дана епидемије на Инфективној киници, обрела се у овом месту како би помогла једином инфектологу новопазарске болнице. Колико је ситуација алармантна могло се закључити на основу уверења како је у овом граду тешко наћи било кога да није инфициран. Проблем посебне врсте представља религија због које је било срамота доћи код лекара па су се инфицирани лечили сами док плућа толико откажу да нису могли да дишу, а тада ни лекари нису могли много да помогну. Да се инфекција шири брже него у другим срединама утицало је претежно младо становништво које није марило за препоруке и ограничења надлежних органа, па доносило инфекцију у вишечлане породице.

- Људи су умирали по улицама чекајући на ред, јер здравствени радници нису били адекватно организовани. Иако се наговештавало да ће се то догодити у Новом Пазару су били неспремни и нису имали где да сместе све пацијенте па су морали да испразне бројна одељења, а то није могло преко ноћи јер за јединице интензивне неге треба доста опреме. У болници су били неспремни и за мањи број пацијената, а у једном тренутку је било више од три стотине хоспитализованих. Дешавало се да пацијент умре на путу до болнице јер је оштећење плућа толико да не стигне до интензивне неге и прими кисеоник. У моменту кад је забрањено окупљање млади су седали у аутомобиле и долазили у Краљево, и проводили се по сплавовима, па је била информација да су донели инфекцију, каже др Костић уз подсећа-

ње на шири састав једне новопазарске породице у којој тридесет осам чланова није успело да се избори са болешћу. Кад је у Краљеву дошло до наглог погоршања епидемиолошке ситуације вратила се на матично одељење где је већ било шездесетак пацијената. Колико је ситуација била озбиљна најбоље сведочи податак да је током три месеца првог таласа епидемије лечено око седамдесет пацијената, а почетком јула толико хоспитализованих за неколико дана. Помоћ лекара сваког дана је тражило по сто нових суграђана, међу њима велики број младих. Иако се годину дана након појаве вируса у Кини о корони зна много више него тада и даље има различитих мишљења о даљем понашању и утицају на развој епидемиолошке ситуације. И док и даље влада дилема одакле је потекао лекари много значајнијим оцењују чињеницу да представља велику опасност, јер у веома кратком периоду делује разарајуће на респираторни систем инфициране особе. Податак да су заразне болести смртоносније од других указује на неопходност стриктног поштовања препоручених заштитних мера, коришћење заштитних маски и држање довољне дистанце од других особа. Иако не стопостотна, заштита маске се оцењују неопходном због чињенице да смањује конценрацију вируса која се преноси другој особи, а иако се и зарази клиничка слика неће бити тешка.

- Не знамо где је крај, и каква је улога вакцине. О вирусу се зна много више него што се знало у марту прошле године, а шта нас чека у будућности то нико не може да каже. Још увек не знамо какав имунитет оставља вирус, а иако кажемо да су особе које су прележале болест стекле имунитет не знамо која се врста антитела ствара, да ли су заштитна или антитела која штите доживотно као код неких других болести. Не знамо колико дуго трају, ни да ли постоји могућност ин-

фекције код неког ко је прележао болест. Колико год да знамо нових ствари још увек не знамо довољно да бисмо са сигурношћу могли да тврдимо каква ће бити будућност. Вакцина је допринела да се редукују многе заразне болести, а да ли ћемо морати да се вакцинишемо сваке године, као против грипа и како ће то изгледати, још не знамо као што не знамо ни какве би могле бити компликације, каже др Костић и упућује на стрпљење. Ма колико било присутно уверење да ће вакцине успорити ширење инфекције, а велики број оболелих помоћи да се вирус изгуби, до времена кад више не буде толико опасан треба причекати док се антитела не појаве код седамдесет одсто популације. У образложењу предлога да се др Зорици Костић додели Диплома заслужног грађанина града Краљева за 2020. годину посебно се истичу заслуге што је, захављујући искуству стеченом током рада у Београду и Новом Пазару, са сарадницима успела да стави инфекцију под контролу, али и да је током рада ковид одељења, поготово у време формирања, радила по петнаест сати дневно. Добитница признаје да је била изненађена и затечена, понајвише због уверења да су здравствени радници, ма колико били квалитетни и заслужни за значајне успехе којима су много задужили овај град, ретко предлагани за овакво признање. А оно је, каже, додатни мотив за настојање да сваког дана буде боља јер добар лекар не може бити особа која нема довољан степен емпатије према људима. Уз потврду да неизмерно воли посао коме је посветила добар део живота признаје да, после толико година, ради са све више ентузијазма и одговорности него раније. Понекад се и сама изненади кад схвати да је нешто урадила за нијансу боље и лепше у односу на претходни дан, а то је додатни ветар у леђа који помаже да помера границе у сваком погледу. Т. Радовановић

55

31.1.2021.

МАГАЗИН

56

Михајло Вуковић

In memoriam: Михајло Мики Вуковић (3)

РУДАР МЕЂУ КОШЕВИМА

Фото: М. Радовановић

- Екипа Памесе која се у последњем колу прве прволигашке сезоне пласирала на осмо место и стекла право за учешће у Купу краља стигла до финала и освојила титулу. – До освајања другог по реду европског такмичења недостајало само три коша у утакмици против Бенетона који је тренирао Жељко Обрадовић. – Одбијене понуде за рад у Реал Мадриду и Олимпијакосу. – Руководства краљевачких кошаркашких клубова нису успела да се на прави начин прилагоде новим условима па праве велике грешке

57

време када је освојио све што је било могуће у женској кошарци почело је да понестаје мотива за даљи рад у овој области, па је Михајло Вуковић прихватио понуду Памесе која је неколико година безуспешно покушавала да се домогне прве лиге. За сезону такмичења у првој лиги Шпаније потребно је око седам милиона евра, два и по до три да се направи комплетан тим, а остатак да се уплати организатору, па није редак случај да у таквој ситуацији екипе које стекну право на улазак одустану од такмичења. Случај је хтео да и Памеса у минут до дванаест остане без чланства у лигашком такмичењу иако је већ ангажовала једног од најбољих кошаркашких тренера у Европи. Председнику клуба није преостало ништа до да отпусти све скупе играче, а Вуковићу препусти да током наредне сезоне од не претерано талентованих играча, старих између 18 и 21 године ,који су се задесили у клубу формира екипу за прволигашка надметања. Првобитни план је предвиђао формирање довољно конкурентног тима након три сезоне, али је серија пораза на друголигашким утакмицама утицала на промену концепта рада па су почеле да се нижу победе и до краја првенства Памеса избори пласман у прву кошаркашку лигу. Валенсија са 330 сунчаних дана у години, осам километара дугом плажом и још тридесетак километара других кроз суседна туристичка места, најквалитетнијим дискотекама у Шпанији и другим повољностима представља изузетно поднебље за лагодан живот. У таквим условима је и код младих играча изостала жеља да се боре, па се као императив појавила потреба за променом карактера и односа према раду. Кад се екипа вратила у прву лигу публика је почела да пуни дворану. Ни један клуб у Европи до тада у мушкој конкуренцији није реализовао сличан пројекат који је до резултата довео само великим радом.

МАГАЗИН

31.1.2021.

У

58

- Ја нисам знао за радно време, а због неадекватног односа играча према обавезама у клубу било је ситуација на терену када радим само са једним или двојицом од њих. У сличним ситуацијама већина тренера не би ни ушла на терен уколико нема пред собом комплетну екипу. Индивидуалним радом се диже ниво технике и тактике сваког појединца, а тако и ниво целе екипе, али и задовољство играча. Екипа се све време, и годинама раније, борила за опстанак у лиги, а следеће године завршила такмичење на средини табеле и квалификовала за Куп краља, такмичење које је многима у Шпанији драже него лига. Као осми на табели морали смо да играмо против првопласиране Таукерамике која је остварила три победе више од другопласиране екипе. Својеврсну сензацију представљала је победа Памесе која се тек у последњем колу лигашког квалификовала за ово такмичење – прича са посебним задовољством Мики Вуковић. Хендикеп пред полуфиналну утакмицу у Ваљадолиду представљала је повреда једног од најбољих играча, али ни то није могло да заустави Памесу на путу до финала. Мало ко је у Валенсији веровао да тако нешто може да се догоди, па су и навијачи после сваке добијене утакмице лигаша из овог града били принуђени да обнављају резервације у хотелима. Тренер другог финалисте, Хувентуда из Бадалоне, био је познат као жестог критичар југословенске кошаркашке школе и у изјавама у штампи настојао још пре утакмице да испровоцира тренера Памесе из Валенсије који је у глави већ спремао тактику за још један тријумф.

- Почињем утакмицу са два резервна играча под кошевима, који нису носиоци игре, а два странца оставим на клупи. Приметио сам да је тренер противничке екипе нервозан, и да му је криво, што значи да сам добио психолошки дуел. Свог

Американца остави под нашим кошем, а брани се са четири играча. Били смо довољно мудри, јер смо имали најатрактивнијег Американца који је слободан. Додамо му лопту, а он закуца кош. Они поново промаше, ми пас а он поново закуца. Сви моји играчи су млади, и први пут играју једно велико финале, па су били психички оптерећени. Међутим, са два три оваква напада и закуцавањем разбио се страх и ми смо направили изванредан резултат и добили их са више од 10 поена разлике као мало ко претходних година. На двадесетак секунди до краја ми водимо са 12 разлике. Сад ја враћам мило за драго и узимам тајм аут. Тренер противничке екипе је већ полудео, јер је утакмица била најгледанији спортски догађај сезоне. Имао сам право на још један тајм-аут, али ме је било срамота да га тражим, јер сам га довољно понизио да зна, размишља и према противнику има одређено поштовање – каже Вуковић кога је на градском тргу у Валенсији дочекало 15 хиљада навијача. Као победник Купа Памеса је већ следеће године играла у другом по јачини европском такмичењу и на опште изненађење стигла до финала у Сарагоси где ју је чекао Бенетон који тренира Жељко Обрадовић. У дворани која прима 12 хиљада гледалаца смештено је осам хиљада оних који су стигли из Валенсије. До највеће сензације тог доба Памесу је делило само три поена разлике због грешке у завршници утакмице. Резултат који никада до тада није остварио нико у Европи појачао је интересовање за кошарку, па је до почетка следеће првенствене сезоне већ у претплати продато седам и по хиљада карата. Памесу су водила два брата све док старији није напустио кошарку и посветио се фудбалу као власник екипе Виљареал. Пред почетак сезоне Вуковић је планирао да освоји титулу шампиона и иза себе остави много јаче екипе Реал, Барселону,

59

60

МАГАЗИН 31.1.2021.

Уникаху и Таукерамику. У клубу није било довољно разумевања за велико улагање, па је напустио клуб и по две године радио као коментатор на шпанској телевизији и директор женске екипе Валенсије са којом је три пута освајао титулу првака Европе. До 65. године живота је у Памеси обављао дужност саветника директора за формације младих играча и после десет година у клубу повукао се у заслужену пензију одбијајући бројне примамљиве понуде да настави рад, између осталих Реала Мадрида и Олимпијакоса. Један од разлога да трајно остане у Валенсији је и породица која се током година боравка одомаћила у овом граду и није имала жељу да га напушта. Након толико година остаје задовољство због формирања играчица које су достигле врхунски европски ниво, али и првих плејмејкера у шпанској кошарци чија се тактика до тада заснивала на ниским и брзим играчима. Све до тада титула најбољих играча националног такмичења готово по правилу је била резервисана за Американце. Традицију је прекинуо Михајло Вуковић у тренутку кад је формирао шпанске играче који су преузели примат. Шпанска женска кошарка је била на веома ниском нивоу све док није преузела шест играчица Валенсије са којима је освојила првенство Европе.

- Доста сам студиозно прилазио кошарци, и као играч и као тренер, и запажао боље него други, а мој карактер је такав да сам увек желео да будем најбољи. Ако сам прихватио да будем тренер онда ћу се потрудити да будем најбољи, а успео сам да будем три пута најбољи у Европи и најбољи на свету што је мало коме успело. Кошарка ми је била позната, али сам проучавао физиологију и биомеханику, парапсихологију, психологију групе и појединаца да бих могао да обављам свој посао. Било је и тешких тренутака кад је требало наћи најбоље ре-

шења, а срећна околност је била што сам најчешће излазио са најбољим што ми је много олакшавало посао. Био сем селектор репрезентације и душом увек остао у Југославији, јер сам одавде отишао пре него што се ово издешавало, али сам се увек враћао и на свим предавањима по Европи увек наглашавао да сам из Краљева. Моје школовање и образовање почиње у Краљеву, па и сада највише времена проводим овде – каже Вуковић. Време почетка бављења кошарком, потом оно проведено у Европи, у готово свим елементима се разликује од оног у каквом данас битишу локални клубови у Краљеву. У време све веће економске кризе тешко је издржати велике финансијске захтеве, а стиче се утисак да они који воде клубове нису успели да се на прави начин прилагоде новим условима па праве велике грешке. Европска и светска искуства упућују на потребу јаких маркетинг служби које треба да обезбеде четири пута већи приход од трошкова које праве. Својевремени предлог да Слога буде међу првим клубовима у земљи који би почео да функционише на овај начин није наишао на разумевање у Краљеву, па се као једино решење пред клуб поставља императив да до средстава дође продајом квалитетних играча које створи. Поразно делује сазнање да се у локалним условима не ради ни то. Млађе селекције Слоге одувек су имале бољи рејтинг него старије. Успех је најчешће изостајао јер су пре стварања услова за озбиљан рад тражени резултати што Вуковић сматра погрешним.

- Видим да сваке године постоје проблеми око играчког кадра, па није страмота испасти из лиге и уз добар рад са младим играчим вратити се после годину дана. Пошто те момке нећеш плаћати треба годину искористити за финансијски опоравак и враћање дугова, јер се овако сваке године креће од минуса због

враћања дугова из ранијег периода за који нису криви. Треба све ставити на папир и изабрати најадекватнији концепт, али је у основи најважнији рад са младим људима. Кад год је Слога имала костур екипе од својих играча направила је добре резултате. У време кад сам као тренер Слободе паузирао неколико утакмица помагао сам Слоги која је овде играла против Олимпије и Задра. Олимпија је била много јача, али је публика успела да испровоцира Чачанина Ћурчића, који је играо у Олимпији, и ми направимо сензацију – сећа се Вуковић. Из Слоге је према Београду, а затим даље у свет, кренуо велики број добрих играча, међу њима високо котирани НБА играчи Дивац, Бабић и Крстић. Пре свих у Црвену Звезду је отишао Сретен Драгојловић, први Краљевчанин у репрезентацију Југославије са специфичне шутем који је у то време представљао праву сензацију. После њега су боје националног тима бранили Љубодраг Симоновић и Драган Тодорић, па плејада млађих играча. Све до појаве Драгана Тодорића Слогини играчи су били оријентисани према Црвеној Звезди која се Краљевчанима одуживала гостовањима екипа из иностранства које су после утакмице у Београду играле против Слоге. Са Микијем Вуковићем смо разговарали у време Светског првенства у кошарци након победе против репрезентације Грчке коју су извојевали млади играчи, изразити индивидуалисти уклопљени у компактан тим. У то време се својеврсном сензацијом сматрала евентуална победа у полуфиналу против изузетно квалитетне репрезентације Бразила састављене од кошаркаша који играју у НБА лиги. Ма колико деловало као сензација Србија је успела да победи и покаже да се до врхунских резултата стиже само великим и континуалним радом. Т. Радовановић

61

62

И ДАЉЕ НЕСТАБИЛНО

63

31.1.2021.

МАГАЗИН

64

Скавољуб Ђорђевић

Седам деценија позоришног жиивота у Краљеву: Славољуб Ђорђевић (2)

- Премијерно извођење представе „Покојник“ Бранислава Нушића показало да су комедије домаћих аутора најбољи начин за привлачење публике. - Краљевачко позориште у овом тренутку остварује врхунске домете, посебно са представама намењеним деци. - Све је видљивији изостанак присности који је обележио период аматерског рада као чврсте основе данашњем. – Најпосећеније представе „Турнира духовитости“ у препуној хали спортова. – За две године пола века од првог појављивања на сцени. – Две године одсуства из позоришта због обавеза на послу. – Свима који се нису појављивали на сцени повераване друге важне обавезе у припреми представе

Фото: М. Радовановић

ПОЛА ВЕКА ВЕРНОСТИ

65

ад је након извесне паузе у раду позоришта дошло до оживљавања позоришне сцене једна за другом почеле су да се ређају представе са различитом тематиком. После негативног искуства са „Хамлетом из села Мрдуша Доња“, када је Идеолошка комисија Општинског комитета Савеза комуниста ставила вето на даље извођење, смиривању страсти је требало да допринесе „Јелена Ћетковић“, а на истој линији су биле и „Делије на Бихаћу“ по тексту Бранка Ћопића коју је у сезони 1976/77 на сцену аматерског позоришта поставио гост из Крагујевца Петар Говедаровић. Поред већ афирмисаних глумаца старије и средње генерације, међу којима су били непревазиђени Сретен Степић, потом Животије Савић и вечити епизодиста Радивоје Кандић, стасавала је екипа млађих у које се убрајају Дивна Павловић, Драган Јоловић, Драган Лешкиновић, Миле Цвијовић, Бранка Закић, Славољуб Ђорђевић, Јовица Нетковић, Верољуб Андријанић, Жељко Станков, Љубодраг Крунић. Као и многи саговорници у истраживању о стању на краљевачкој позоришној сцени и Славољуб Ђорђевић потврђује како је затегнута атмосфера током припреме представа попуштала тек након премијере, а онда постајала до те мере опуштена да је у појединим ситуацијама

МАГАЗИН

31.1.2021.

К

66

стварала „хаос“ на позорници. Другу половину седамдесетих година обележила је представа „Покојник“ по тексту Бранислава Нушића, а у режији Александра Ковачевића. Премијерно је приказана у сезони 1977/78 и по ко зна који пут показала да су комедије домаћих аутора, посебно Нушића, најбољи начин за привлачење публике. Разлог више да до позоришта сваки пут кад је на репертоару наврате и они који више од уметности цене добру капљицу било је послужење испред улаза у велику салу. Баш ту је, поред мртвачког сандука чијим уношењем у дворану уз запаљене свеће и почиње представа, као и у реалном животу у сличним ситуацијама, свако од присутних могао да се послужи панаијом и попије по чашицу или две за покој душе. Поред Славољуба Ђорђе-

вића у улози публицисте Младена Ђаковића, и већ познатих имена краљевачког глумишта, у представи се појављују Драга Лазаревић и Бојана Пантић, а дебитантску улогу остварио је Радослав Пајић. Иако се „Покојник“ сматра једном од најпосећенијих представа тога времена у Краљеву не разликује се много од осталих по броју извођења које се најчешће сводило на једну сезону. По броју извођења нису много одмакле ни представе „Турнира духовитости“, али ће у позоришном животу бити упамћене као најпосећеније у вишедеценијској историји позоришта. Иако је краљевачка хала спортова пред крај седамдесетих имала знатно више седишта него данас по правилу за овакве наступе није могло да се нађе ни једно слободно. Слично је било на гостова-

њима у Јагодини, Великој Плани, Параћину и коначно два наступа под куполама Београдског сајма. Најзаслужнији за велику посету су актуелни текстови на локалне теме које су писали Рајко и Гале Блажић, Драгиша Аџић, Јелена Петровић, Марко Славковић други, а све у јединствену целину уобличио редитељ Александар Ковачевић. Иако је „Турнир“ замишљен као такмичење у надсмејавању на сопствени рачун теме су најчешће били локални политичари и личности из јавног живота због чега је у једном тренутку запретила опасност да и ово дешавање доживи судбину „Хамлета у Мрдуши Доњој“.

- Забране нама да наступамо, а ми одлучимо да идемо па шта буде и одиграмо представу, али је било чврсто. Побеђивали смо све противнике који

су нам се нашли на путу до финала где смо, иако бољи, изгубили од екипе из Власотинца. После победе у полуфиналу вратимо се еуфорични у хотел уз препоруку да за финални меч нешто променимо. У току ноћи мењају се текстови, и бирају други, али не можеш тек тако да у моменту промениш половину представе. Све прође, изгубимо у финалу, а као награду смо добили портабл телевизор који смо поклонили школи у Брезни у којој до тада нису видели нешто тако – сећа се Ђорђевић. Иако је још од средње школе заражен позориштем и, као други, у потпуности му се посветио по који пут је предност требало дати другим обавезама проистеклим из захтева породице. Један од начина за то увек је било радно место на коме је било могуће остварити већу зараду, а прилику за то

је пружала Апотекарска установа. Прва препрека појавила се и пре пријема у ново предузеће након што је у овој средини наговештено да глумцу радне обавезе на послу не представљају приоритет. Запослење у новом колективу је због сменског рада одвојило Ђорђевића од позоришта пуне две године, бар кад је у питању глумачки део посла, након чега је стигао позив из старог предузећа да попуни упражњено радно место. Повратак се поклопио са почетком припрема представе „Јулије Цезар“ чија је режија у сезони 1982/83 поверена Јовану Булајићу, а почетак обимних радова на реконструкцији позоришне зграде за извесно време је све активности на припреми преместио на другу локацију. Отежани услови рада на припреми нису знатније утицали на ентузијазам са којим се приступило захтевном задатку, а резултат се огледа у бројним наградама које су уследиле. Исте године у позоришту је припреман рецитал под називом „Био је то човек“ која се сматра најтежим у скоро пет деценија дугој глумачкој каријери. Делове текста „Капитала“ Карла Маркса, током укупно седам појављивања пред публиком, интерпретирали су Вера Аксентијевић, Миломир Недељковић, Душан Тодоровић, Радован Ђукић и Славо-

67

68

МАГАЗИН 31.1.2021.

69

31.1.2021.

МАГАЗИН

70

љуб Ђорђевић.

- Иако сам имао лепих година није било лако јер „Капитал“ мора озбиљно да се проучава да би се разумео, а проблем се јавља кад ти неко донесе текст и тражи да научиш а не разумеш га ако ниси прочитао целу књигу. Зато се десило да на неким такмичењима рецитујемо оно што смо научили, а публика слуша и не зна зашто је дошла. Квалификовали смо се за репубичко такмичење у Књажевцу у време кад није било горива, па смо се у децембру, у дому културе грађеном од бетона, онако елегантно обучени прописно смрзли. Најбоља потврда услова у којима смо наступали је то да је све време била видљива пара која излази из уста глумаца – каже Ђорђевић. Првобитни успех представе „Хајдуци“ био је повод да се ова представа поново стави на репертоар, али са другом глумачком поделом, а значајним за то време сматрају се „Балкански шпијун“ и „Родна година“ са темом из живота села са периферије Београда. „Коштана“ Боре Станковића била је често извођена представа на различитим сценама, и у различитим периодима, а она у којој је редитељ Јован Булајић најбољима оценио Јелену Бартуловић у насловној улози, Мишу Марића као Миткета и Душана Тодоровића у улози Хаџи Томе, постала је разлог сукоба који је претио да угрози даљи рад позоришта. До њега је дошло након различитих уверења о квалитету пред одлазак на једно од такмичења драмских аматера. Иако је добар део ансамбла био уверен у квалитет успротивили су се тумачи главних улога, а оно што се у тим тренуцима чинило недовољно разумљивим разлогом накнадно се показало исправним за одлуку о одсуству са такмичења. Редовни годишњи Сусрети другарства радника индустрије и рударства увек су били нова прилика за одмеравање квалитета драмских достигнућа свих учесника смотре међу којима су високо место заузимале секције „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Ова предузећа финансирала су све трошкове припреме представа које су након

смотри завршавале на редовном репертоару позоришта. Једна таква био је „Непријатељ народа“ Хенриха Ибзена коју је на сцену поставио гост из Горњег Милановца Михајло Костадиновић. Једну од проба непосредно пред премијерно извођење умало је угрозило три тоне угља које су пред кућу Славољуба Ђорђевића истоварене само пола сата пре почетка. Како је у узаној уличици било готово онемогућено одвијање саобраћаја угаљ је што пре требало склонити, па је из позоришта стигло појачање које су чинили Живодраг Гајовић, Жика Драгојловић и Радослав Пајић. Сезона 1986/87 године остаће упамћена по представи „Капетан Џон Пиплфокс“ у којој је насловна улога поверена Ђорђевићу коме су друштво на сцени правили Данка Трнавац, Зоран Борисављевић, Славко Зечевић, Звездан Андрић, Зоран Станојевић, Војислав Пантелић, Миле Цвијовић, Петар и Славица Петровић. Свим пробама је редовно присуствовао и њихов син Милош, касније један од најпознатијих српских виолиниста, који је, иако само неколико година стар, до најситнијих детаља познавао текст па је могао да исправља и глумце који погреше. Начин на који су краљевачки глумци изнели на сцену „Џона Пиплфокса“ био је повод да исти редитељ приступи припреми представе „Човек од Ла Манче“ у којој је улогу Дон Кихота наменио Славољубу Ђорђевићу. Случај је хтео да се, из разлога који никада нису били потпуно јасни, не снађе добро у првим данима припреме па је улога поверена Зорану Дамјановића који је на сцену донео лик памћен дуго након скидања представе са репертоара. Непуних десет година након великог успеха на „Турниру духовитости“ манифестација је обновљена, а програм под називом „Ватрогасна бригада“ у режији Владимира Путника није успео да достигне домете првобитне. После Јована Булајића диригентску палицу је преузео Драган Јаковљевић који на сцену поставља „Клаустрофобичну комедију“ у којој Ђорђевић игра епизодну улогу полицајца чији се глас чује из публике. „Полицијске анегдоте“

у режији Ненада Бајића прилика су за сусрет са до тада непознатим начином рада који је многим учесницима у представи стварао проблеме.

- То је најлуђа представа у којој сам играо, а док нисмо схватили његов систем рада готово да смо полудели. Редитељ је био мало на таблетама а мало на вину и кад је давао упутство шта треба да се ради било је великих проблема, чак и опасност од физичког обрачуна са њим, а представа је изведена свега два или три пута јер је била мало дегутантна за време из 1989. године. Почињу деведесет године које су најпродуктивнје у мојој каријери. Једна за другом ређају се „Нове авантуре капетана Џона Пиплфокса“, „Црвенкапа“, „Школа за жене“ и „Љубинко и Десанка“ као једна од мојих јачих представа. Уследили су „Камен за под главу“, „Бајка о цару и пастиру“, „Гнев Божји“, па „Сумњиво лице“, „Чудо у Шаргану“, „Ништа без Трифолија“, „Девојка модре косе“ у режији Милоша Јагодића и „Варалица“ коју, иако је била добра представа, из политичких разлога нисмо дуго ни играли. Деведесетих сам највише радио са Сашом Ковачевић, играо у представи „Перпетум мобиле“ и другим и доживео много лепих тренутака због којих помислим да бих у животу тешко памтио нешто лепо да није било позоришта – каже Ђорђевић „Фамилија“ је последња представа у периоду којим се за две године навршава пола века од првог појављивања на сцени, не рачунајући она из средњошколског периода. Искуство нагомилавано у том периоду довољно је за став да Краљевачко позориште у овом тренутку остварује врхунске домете, посебно са представама намењеним деци. И поред тога све је видљивији изостанак присности који је обележио период аматерског рада као чврсте основе данашњем. Период глумачког рада обележиле су и две филмске улоге, илегалца Паганинија у „Црвеној земљи“ и епизода риболовца у „Кући поред реке“. Т. Радовановић

71

Из Полицијске управе Краљево

ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА ВОЗИЛА

МАГАЗИН

31.1.2021.

- Шездесет дана од истека важења регистрационе налепнице није могуће извршити њено продужење са истом регистарском ознаком.

- Ако се рок прекорачи, неопходно је вратити регистарске таблице и поднети захтев за издавање нове. - За оне који у прописаном року не врате таблице законом је прописана новчана казна од десет до шездесет хиљада динара. - Уз одузимање регистарских таблица искључење возила из саобраћаја

72

з Полицијске управе Краљево стиже подсећање да ће припадници Управе саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова, у наредном периоду, појачати активности у циљу откривања прекршаја управљања возилом након истека рока важења регистрационе налепнице. За откривање и документовање прекршаја користиће и камере за видео надзор саобраћаја у градовима, на аутопутевима и граничним прелазима, као и нове камере на патролним возилимаНадлежни подсећају да шездесет дана од истека важења регистрационе налепнице није могуће извршити њено продужење са истом регистарском ознаком. Ако се рок прекорачи, неопходно је вратити старе и поднети захтев за издавање нове регистарске таблице, и саобраћајне дозволе, што

И

значајно увећава трошкове продужетка регистрације. Кад приликом контроле саобраћаја полицијски службеник затекне возача да управља возилом коме је истекао рок важења регистрационе налепнице дужан је да му изда прекршајни налог а, након одузимања регистарских таблица, возило искључи из саобраћаја. Основ за овакво поступање налази се у Закону о безбедности саобраћаја на путевима којим је прописано да моторно и прикључно возило не смеју да учествује у саобраћају на путу након истека рока важења регистрационе налепнице . Власник регистрованог возила, односно његов корисник, који у року шездесет дана од истека важења регистрационе налепнице не поднесе захтев за издавање нове дужан је да врати регистарске таблице органу ко-

ји их је издао, чак и када такво возило не користи у саобраћају. За оне који у прописаном року не врате таблице Законом о безбедности саобраћаја на путевима прописана је новчана казна у износу од десет до двадесет хиљада за физичко лице, у фиксном износу од двадесет хиљада ако је предузетник а педесет до шездесет за правно лице . Полиција наглашава да у случају саобраћајне незгоде коју изазове возило коме је истекао рок важења регистрационе налепнице, односно рок полисе осигурања, штету надокнађује Удружење осигуравача Србије. Након тога регресни захтев у висини исплаћеног износа накнаде штете, камате, судских и других трошкова, остварује се од власника, без обзира ко је управљао возилом у незгоди . Т. Радовановић

73

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

31.1.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

74

Из Мињине кухињице

ЛЕШНИК БАЈАДЕРА Потребно: 250 мл воде 250 г шећера 220 г маргарина или маслаца 500 г млевеног кекса 300 г млевених лешника 250 г црне чоколаде за кување 1 кашика уља У суд сипајте млевени кекс и млевени лешник. Промешајте. У шерпицу сипајте шећер, воду и додајте исецкан маргарин или маслац. Ставите да се кува само док се све не истопи. Одмах склоните са ватре и прелијте преко кекса и лешника. Промешајте да се смеса уједначи, а онда је поделите на два дела. У један део додајте 100 г истопљене црне чоколаде. Обе смесе поделите на два дела. На тацну прво распоредите светлу смесу, па тамну, светлу и тамну. Истопите 150 грама црне чоколаде и прелијте преко бајадере. Протресите

тацну, да се чоколада поравна и ставите у фрижидер на пар сати да се охлади и стегне. Исеците на жељену парчад, а ја некад сечем на 2 x 4 цм, а некад на 2,5 x 5 цм. Бајадера се лепо сече тако да ту нећете имати проблема. Напомена: Можете радити како је приказано у видео за домаћу бајадеру, а ако желите да вам бајадера изгледа као ова моја, онда урадите овако: Сваки део смесе ставите у кесу за замрзивач величине 25 x 30 цм (3 Л) и оклагијом равномерно развуците. Пребаците у фрижидер најмање на 1 х, па онда на кеси исеците горњу страну и тако наизменично слажите смесе једну на другу. Такво развлачење смесе користила сам у видеу за Божићну кућицу, видео сам вам оставила при дну овог рецепта. За време поста користите посне намирнице.

75

76

МАГАЗИН 31.1.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Кућни љубимци на тајном задатку

Роџер је пас луталица који брине о напуштеним животињама Робо Ситија тако што краде храну од богатих и доноси је мање богатим животињама. Приликом једне такве крађе упозна богату и размажену мачку Бел са којом одмах започне класичну свађу. Док се они свађају роботи преузимају Робо Сити, а у томе им и помаже градоначелник који жели да протера све друге становнике града. Бежећи пред роботима Роџер и Бел сусрећу бројне друге животиње које су власници заборавили приликом бега, и схватају да се упркос различитостима морају ослонити једни на друге како би преживели. Анимирани филм чија дужина за два минута премешује сат и по дело је немачког режисера Рајнхарда Клоса, а водеће улоге тумаче Урош Јовичић, Јелена Ракочевић, Јелена Јовичић, Милан Тубић и Марко Марковић. Филм се приказује од 4. фебруара у пројекцијама које почњу у 17 сати.

Превише лично Филм говори о три жене које се познају или упознају, а уједињује их пријатељство, мушкарац и мала петогодишња девојчица. Симона обнавља живот након што се разведе, а њен син одлучи да живи са оцем. Наталија налази љубав у удовцу с кћеркицом и преданом баком а Ева, иако пензионерка, сазнаје да њена љубав укључује не само љубав према унуци, већ и ону партнерску. Насмејана, понекад дирљива прича доказ је да постоји толико различитих љубави колико и људи на планети, а понекад је тако мало довољно да се из разоноде развије снажна веза, још мање да се пажљиво распоређена срећа разбије на хиљаде делова. Филм доноси причу о љубави према мушкарцима, према деци, према себи, о одговорности за вољене и оне који су их волели. У њему се могу пронаћи сви, три дивне жене, исто толико облика љубави и прича о радости и болу, срећи и тузи ... Драму у трајању од сто два минута режирала је Марта Ференцова, а главне улоге тумаче Елиска Балзерова, Петра Хребцкова, Лубо Костелну, Мики Манојловић и Бранислав Трифуновић. Филм се приказује од среде 4. фебруара, а пројекције почињу у 19 сати.

77

МАГАЗИН

31.1.2021.

Филмови које смо гледали - 1963.

78

79

31.1.2021.

МАГАЗИН

80

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„Пуна им уста“ осиромашеног народа; и пуни џепови сиротињских пара!

Почела су предизборна удварања! Најављује се „коалициони – групни.“...

Страначки „прваци“, не могу у други разред? Стално понављају „Минхаунзеново градиво”!

Тек ће Србе да сналазе муке, Док к'о очи, чувају и руке.

81

МАГАЗИН

31.1.2021.

Рибница - Црвена звезда 3:1

82

83

МАГАЗИН

31.1.2021.

ЖКК Краљево - Арт баскет 58:64

84

85

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 1. ЈАНУАРА И 6. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

31.1.2021.

31. јануар

86

1747 — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести.

1808 — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји.

1859 — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина.

1865 — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију.

1878 — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић .

1917 — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.1930 — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.

1946 — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република.

1950 — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.

1958 — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.

1962 — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.

1964 — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.

1966 — Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града.

1971 — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година. У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група “Летећи циркус Монтија Пајтона” је први пут имала наступ на позоришној бини.

1990 — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.

1996 — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.

1997 — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.

1998 — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.

2001 — Након деветомесечног суђења

шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби.

2002 — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку.

2002 — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим цркве-

ним институцијама.

2006 — Веће Европске уније у Бриселу именовало Кристијана Шварц-Шилинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину Криза између Данске и арапских земаља се наставља због објављених 12 цртежа Мухамеда. Америчка Академија филмских уметности и наука објавила номинације за овогодишњег Оскара .

2020 — Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније.

1. фебруар 1701 — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.

1748 — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.

1793 — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој

Британији и Холандији.

1840 — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.

1893 — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.

1896 — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.

1896 — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми.

1901 — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.

1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату.

1924 — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.

1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.

1946 — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.

1946 — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.

1974 — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.

1979 — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме на-

ступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.

1990 — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.

1991 — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.

1992 — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.

1995 — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.

1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.

2000 — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.

2002 — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.

2003 — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

87

МАГАЗИН

31.1.2021.

2. фебруар

88

962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.

1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.

1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.

1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.

1804 — Почео Први српски устанак.

1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.

1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.

1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.

1878 — Грчка објавила рат Турској.

1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.

1943 — Совјетска Црвена армија после

шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.

1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.

1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.

1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.

1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.

2006 — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

3. фебруар 1377 — Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу.

1509 — Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија.

1591 — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.

1781 — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након

само два пуцња из топа.

1787 — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.

1807 — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис.

1813 — Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан Лоренца.

1830 — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453.

1867 — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.

1870 — Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу.

1881 — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији.

1913 — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је феде-

ралној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.

1917 — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.

1973 — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.

1977 — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.

1981 — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке.

1989 — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.

1994 — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975.

1995 — НАТО одржао прву војну вежбу

на територији некадашње Источне Немачке.

1996 — На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.

2000 — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.

2002 — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.

2003 — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.

2006 — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама. Египатски путнички брод „Ал Салам 98” је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.

2008 — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.

2015 — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.

4. фебруар 960 — Цар Таизу је започео своју владавину у Кини, чиме је почела владавина династије Сунг.

1194 — Немачки краљ Хајнрих VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд V. 1536 — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хаб-

збурговцима.

1783 — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност.

1789 — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста.

1804 — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка.

1846 — Први мормонски пионири су започели свој егзодуз из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк.

1861 — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе.

1899 — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили.

1904 — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур.

1938 — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа.

1945 — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.

1961 — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974, а у октобру 1975. Ангола је стекла независност.

1966 — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде.

1972 — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш.

1974 — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта.

1976 — У Гватемали је у земљотресу

89

31.1.2021.

МАГАЗИН

90

погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова. Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто.

1990 — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено.

1992 — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза.

1994 — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце.

1997 — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа “CX-53 Сикорски” који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника.

1998 — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи.

2000 — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији.

2003 — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора.

2004 — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.

2006 — Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији. Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске

станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама. Међународна атомска организација (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја. Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.

5. фебруар 1573 — Битка код Кршког (1573) 1576 — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске.

1596 — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника.

1792 — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.

1814 — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.

1818 — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас.

1859 — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе.

1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом “Слободна Држава Конго”.

1887 — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело.

1917 — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република

од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.

1958 — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.

1971 — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.

1983 — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.

1983 — У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године.

1988 — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових “чистки”, осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских

партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.

1994 — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага.

1996 — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.

1997 — Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународ-

ним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја. У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.

2001 — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.

2002 — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи.

2003 — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.

2004 — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.

2006 — Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА. Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.

6. фебруар 1701 — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715.

1819 — Британски службеник Томас

Стамфорд Рефлс је потписао споразум са султаном Хусеином Шахом од Џохора, чиме је основан Сингапур као трговачка станица Источноиндијске компаније.

1830 — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства.[2] 1876 — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило.

1922 — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању.

1958 — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“.

1993 — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе.

1994 — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен.

1999 — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи.

2000 — Финска добила прву женупредседника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова.

91

31.1.2021.

МАГАЗИН

92

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs