Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 479 * 24. јануар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

24.1.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

24.1.2021.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Корак ка сигурнијем животу Цивилизацијска тековина Будимо одговорни Из дана у дан Живот од изазова до изазова Изневерена велика очекивања Хладна вода, а топло срце Опасност прети са југа Рудар међу кошевима Глума уместо песме и игре Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Једанаести Ибарски крос Краљево заслужује више Ниш - Рибница Спартак ЖКК Краљево Вренеплов

10 14 16 18 24 30 36 46 50 56 64 66 68 70 72 78 82 84 86

Фото: М. Радовановић

5

6

МАГАЗИН 24.1.2021.

7

8

МАГАЗИН 24.1.2021.

9

24.1.2021.

МАГАЗИН

10

Почела вакцинација против корона вируса

КОРАК КА СИГУРНИЈЕМ ЖИВОТУ

Фото: М. Радовановић

- У ноћи између 18. и 19. јануара у Краљево стигло хиљаду и две стотине доза кинеске вакцине Синофарм. - Почетком минуле недеље најављен контингент руских вакцина. - У интернистичкој амбуланти Дома здравља „Краљево“ отпочела имунизација становништва, а првог дана вакцинисано тридесет пет најстаријих суграђана који су се пријавили путем портала е-управе. - Ревакцинација корисника и запослених у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи. - На вакцинацији ангажовано дванаест тимова, по шест у преподневној и поподневној смени. - Првих хиљаду осам стотина доза кинеске вакцине, што је довољно за дупло мањи број особа, распоређено на Краљево, Врњачку Бању и Рашку

11

Информације у вези са вакцинисањем против COVID-19 грађани Краљева могу добити на бројеве телефона: 036 301 707 060 576 2281

МАГАЗИН

24.1.2021.

сваког дана од 08.00 до 18.00 часова.

12

д проглашења епидемије корона вируса половином марта прошле године било је јасно да најбољу заштиту од инфекције пружа вакцина, а како у то време није постојала интензивиране су активности на стварању адекватне у што краћем року. И док је становништво са великом нестрпљењем очекивало вакцину незадовољство становништва појачавале су контрадикторне информације о томе када би могла да се очекује. Кад су се пред крај прошле године појавиле вакцине различитих произвођача становништво се нашло пред новом дилемом, да ли је избор могућ и коју изабрати, а није отклоњена ни након што су набављене прве количине вакцина америчких, руских и кинеских произвођача. Кампања која се на мотивацији становништва да се пријави за имунизацију ових дана спроводи путем медија појачава дилему јер из здравствених установа стижу противуречне информације које сведоче о несразмери броја пријављених и појединих врста вакцине. Након што је 30. децембра минуле године вакцинисано сто четрдесет корисника Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи и тридесет два запослена у овој установи имунизација здравствених радника је настављена деветог дана јануара, кад је у Краљево стигло сто доза вакцина америчког произвођача Фајзер, уз могућност да део буде уступљен Врњачкој Бањи. Према подацима из Опште болнице „Студеница“ за руску вакцину Спутњик пријавило се две од укупно шест стотина, што је скоро половина, запослених у овој установи који су потврдили спремност за имунизацију. Након што је у ноћи између 18. и 19. јануара стигло хиљаду и две стотине доза кинеске вакцине Синофарм, а најављен и контингент руских вакцина, у интернистичкој амбуланти Дома здравља „Краљево“ отпочела је имунизација станов-

О

ништва а првог дана вакцинисано тридесет пет најстаријих суграђана који су се пријавили путем портала е-управе. Иако је на неки од доступних начина за следећи дан пријављено двеста петнаест суграђана није одбачена могућност да вакцину приме и други који буду дошли у просторије поликлинике. По истеку двадесет једног дана од пријема прве дозе отпочела је ревакцинација корисника услуга и запослених у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи, а најављен почетак масовне имунизације у за то посебно припремљеном простору. У Дому здравља истичу да су опсежне припреме за почетак имунизације становништва трајале неколико недеља, а да су према утврђеним процедурама одређени приоритети у које су сврстани најстарији суграђани. Вакцином америчког произвођача вакцинисано је седамдесет запослених у Дому здравља и Општој болници, а наредних дана очекује се да је прими још сто пријављених здравствених радника. Масовна вакцинација најављена је за период кад стигне већа количина доза руске вакцине, а колико су запослени у Дому здравља спремни да одговоре на изазов потврђује податак да је за рад између осам и осамнаест сати формирано дванаест тимова од којих ће по шест радити пре и после подне. За вацинацију је одређен простор нове спортске дворане у Рибници који, по здравственим радницима, одговара свим прописима и захтевима противепидемијских мера. О томе сведочи податак да пружа безбедносне услове за приватност, хигијену, кретање у једном правцу и стручно збрињавање медицинског отпада. Да се мислило и на могуће нежељене ефекте у првим минутима по пријему вакцине треба да потврди присуство екипе хитне медицинске помоћи. Иако још није донета дефинитивна одлука, разма-

тра се више варијанти за најсврсисходнији начин вакцинације и заштиту непокретних особа, у складу са расположиивим ресурсима. Док не буде заузет коначан став онима који имају такве особе у окружењу препоручује се имунизација како на њих не би пренели болест. У ишчекивању почетка масовне имунизације није на одмет податак да је првих хиљаду осам стотина доза кинеске вакцине, што је довољно за дупло мањи број особа, распоређено на Краљево, Врњачку Бању и Рашку. Иако досадашње искуство сведочи да није било нежељених реакција на вакцину здравстени радници упозоравају да се на појаву било какве треба обратити изабраном лекару. Као и код других врста очекиване реакције су оток, бол и црвенило на месту примене, у ређим случајевима благ пораст телесне температуре или малаксалост за чије елиминисање није потребна никаква терапија. Здравствени радници упозоравају да је вакцина једини избор, и једна од најзначајнијих мера, у борби против инфекције и подсећају на могућност да грађани Србије користе повољност какву многи у свету још немају. Након што је из Министарства државне управе и локалне самоуправе стигао налог за пружање логистичке подршке отпочеле су активности на обезбеђењу адекватног простора за масовну вакцинацију ван Дома здравља. Према добијеном упутству опремљени су пунктови за пријем пријављених за вакцинацију и додатне активности на довођењу паркинга у адекватно стање како би могао да прими већи број возила. Значајним се оцењује и податак да су помоћ у стварању оптималних услова за спровођење масовне вакцинације пружила јавна предузећа, па је у веома кратком периоду обезбеђена комплетна логистичка подршка. Т. Радовановић

13

Почела масовна имунизација становништва

МАГАЗИН

24.1.2021.

ЦИВИЛИЗАЦИЈС

14

- Првог дана масовне имунизације вакцинисано више од хиљаду особа, током три дана око две и по хиљаде. - Корисници Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи примили другу дозу америчке вакцине. - Циљ да буду вакцинисани сви грађани са територије града Краљева. - Право на вакцину и без здравствене књижице. - Вакцинација између осам и осамнаест сати сваког дана, и викендом. - На располагању само кинеска вакцина. - Довољна количина доза за све, предност особама које су се пријавиле посредством портала е-управе ао што је најављено у Дому здравља Краљево у петак је почела масовна имунизација становништва против корона вируса. У за то посебно припремљеном простору спортске дворане у Рибници вакцинација је почела у раним јутарњим часо-

К

вима, а за мање од три сата прву дозу вакцине примило је више од пет стотина особа. У Служби за заштиту одраслог становништа Дома здравља Краљево не крију задовољство одзивом грађана који су се пријавили посредством портала е-управе, али и

онима који су изразили спремност да приме вакцину и дошли без пријаве.

- Први дан протиче прелепо, а простор спортске дворане је одличан за ову врсту здравствене акције јер испуњава све здравствено епидемиолошке мере. За данашњи дан смо добили хи-

СКА ТЕКОВИНА љаду осамдесет доза кинеске вакције, а Завод за јавно здравље ће у току дана добити додатне количине којима ћемо вакцинисати сутра и наредних дана. На дневном нивоу добијамо довољне количине кинеске вакцине, а јуче смо добили довољно доза фајзерове вакцине којом за вакцинацију корисника и запослених у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи и здравстевних радника Дома здравља који су пре три недеље примили прву, каже начелница Службе за задравствену заштиту одраслог становништва Соња Челебић уз потврду да ће екипе Дома здравља радити и током викенда у периоду од осам до осамнаест сати. Предност при вакцинацији имају особе које су се пријавиле путем пор-

тала е-управе, или кол центра, а здравстевни радници настоје да испоштују термине који су им одређени. Осим њих вакцину су примили и сви који су се појавили у посебно опремљеном простору спортске дворане. Очекивано велико интересовање Краљевчана повод је да буде формирано дванаест екипа од којих по шест раде пре и после подне. У Дому здравља потврђују да су добри услови за рад, и још боља организација, у значајној мери допринели да током прва три дана буде вакцинисано око две и по хиљаде становника. Значајним се оцењује стриктно поштовање прописане процедуре, а посебна пажња посвећена је праћењу евентуалних нежељених реакција током периода који следи у првим минутима након пријема вакцине. Из локалне самоуправе стиже по-

тврда да су јавна предузећа и Спортски центар „Ибар“ здравстевним радницима ставили на располагање све своје ресурсе како би у што краћем периоду било вакцинисано што више становника. Право на вакцинацију имају сви, без обзира да ли имају или немају здравствено осигурање, јер је то једини начин да заштите своје и здравље свих са којима долазе у контакт. У локалној самоуправи подсећају да је вакцина цивилизацијска тековина која је спасла од многих болести које су се јављале. То је и мотив за апел суграђанима да се пријаве за вакцинацију како би био остварен циљ да буду вакцинисани сви грађани са територије града Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 24.1.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

17

МАГАЗИН

24.1.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

18

ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих седам дана тестирано хиљаду седам стотина осамдесет осам узорака брисева, међу којима седам стотина тридесет четири ПЦР методом. - Од пет стотина осамдесет једног узетог од особа са симптомима болести вирус потврђен код седамдесет три и још две чији су узорци тестирани по другим индикацијама. -Антигенским тестом тестирано хиљаду педесет три узорка брисева. - Триста седамнаест новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, а преминуло пет особа са територије града Краљева. - Повећан број хоспитализованих. - На болничко лечење примљен тридесет један пацијент, отпуштено осамнаест излечених, а у ковид амбуланти прегледано четири стотине шест особа

звештај Завода за јавно здравље од 17. јануара сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације којом је окончана претходна недеља. Закључак је изведен након тестирања двеста двадесет четири узорка назофарингеалног бриса, од којих сто двадесет осам ПЦР методом. Резултати тестирања потврђују да је међу осамдесет осам узорака брисева узетих од особа са симптомима болести у шест случајева потврђено присуство корона вируса, као и код једног од четрдесет тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано деведесет шест узоракa бриса, а вирус потврђен код тридесет једне особе тако да је, са тридесет осам новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на десет хиљада четири стотине осамдесет. Да се током викенда број тестираних суграђана смањује потврдио је извештај Завода за јавно здравље од понедељка који сведочи да је током претходна двадесет четири сата тести-

И

рано сто осамдесет шест узорaка бриса, а ПЦР методом осамдесет седам. Међу њима је било шездесет осам узетих од особа са симптомима болести и вирус потврђен код једанаест, а ни код једног међу деветнаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано деведесет узоракa бриса, а вирус потврђен код двадесет четири особе што је допринело да, са тридесет пет новорегистрованих случајева, укупан број од почетка епидемије буде повећан на десет хиљада пет стотина петнаест. После неколико дана мировања болест је поново узела данак и са две новопреминуле повећала укупан број на сто шездесет девет. О константном смањењу броја хоспитализованих сведочи извештај од првог радног дана у недељи који показује да је на болничком лечењу задржано двадесет шест најтежих случајева. Шест од њих је смештено на одељење интензивне неге, један је интубиран а код пет преосталих примењено лечење неинвазивном вентилацијом. Током последња дваде-

сет четири сата на лечење су примљена четири пацијента, два излечена су отпуштена кућама а три нису успела да се изборе са болешћу. У истом периоду у ковид амбуланти је прегледано шездесет седам особа. Након тестирања двеста педесет једног узорка бриса на дан Богојављења је потврђена нова промена епидемиолошке ситуације. У здравственим установама са подручја Краљева је на присуство новог корона вируса тестирано седамдесет осам узоракa бриса, а међу шездесет седам узетих од особа са симптомима болести присуство потврђено код седам. Од једанаест узорака тестираних по другим индикацијама ни код једног нису пронађени трагови инфекције, а антигенским тестом су тестирана сто седамдесет три узорка од којих је код четрдесет једног потврђено присуство вируса. Резултати објављени деветнаестог дана у месецу сведоче да је, са четрдесет осам новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за пет стотина шездесет три премашио десет хиљада.

19

24.1.2021.

МАГАЗИН

20

Између два извештаја на одељењима Опште билнице „Студеница“ преминула је још једна особа, тако да је укупан број повећан на сто седамдесет. Након пријема пет новооболелих, отпуста четири излечена и два преминула пацијента укупан број хоспитализованих је смањен на двадесет пет, међу њима и четири случаја са најтежом клиничком сликом од којих је један интубиран а код три примењена неинвазивна вентилација. Током последња двадесет четири сата у ковид амбуланти је прегледано осамдесет шест особа. Следећег дана је тестирано двадесет узорака више, а од укупног броја сто осам ПЦР методом. Међу њима је било осамдесет пет узетих од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код седам као и код једне од двадесет три тестирана по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана сто шездесет три узоркa бриса, а вирус потврђен код тридесет пет што је допринело да, са четрдесет три новорегистрована случаја инфекције, укупан број потврђених од почетка епидемије буде за шест стотина шест већи од десет хиљада. На лечењу су задржана тридесет три пацијента од којих је за шест са најтежом клиничком сликом неопходна интензивна нега, па су два интубирана а код четири примењена неинвазивна вентилација. Између два извештаја на лечење је примљено десет пацијената којима кућно лечење није могло да помогне у побољшању клиничке слике, два излечена су отпуштена а прегледана је деведесет једна особа. Да нема превише повода за опуштање сведочи извештај Завода за јавно здравље од 21. јануара који, након тестирања двеста осамдесет четири узорка брисева а сто тридесет ПЦР методом, сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације. Извештај потврђује да је, након провере здравствене исправности

сто три узорка бриса особа са симптомима болести, присуство вируса потврђено код шеснаест и код још једне од двадесет седам тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто педесет четири узорака бриса, а вирус потврђен код тридесет четири особе тако је, са педесет једним новорегистрованим случајем, укупан број потврђених за шест стотина педесет седам премашио десет хиљада. Током последња двадесет четири сата на лечење је примљено шест пацијената, отпуштено је три а преминуо један чиме је укупан број повећан на сто седамдесет један. На лечењу је задржано тридесет пет пацијената од којих шест на инвазивној вентилацији, а у ковид амбуланти прегледано осамдесет пет особа. Анализа десетак узорака мање следећег дана, од којих сто осам ПЦР методом, сведочи да је међу брисевима сто шездесет шест особа са симптомима болести педесет један био позитиван на присуство вируса и још два међу двадесет три тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто шездесет шест узоракa бриса, са педесет једним потврђеним број новорегистрованих случајева повећан на шездесет пет а укупан потврђених од почетка епидемије на десет хиљада седам стотина седамдесет два. Пред крај последњег радног дана у недељи на болничком лечењу су била тридесет три пацијента, од којих осам на интензивној нези, један са најтежом клиничком сликом је интубиран а седам на неинвазивној вентилацији. Од претходног извештаја до тада примљено је пет новооболелих, отпуштено седам излечених пацијената а прегледано седамдесет седам особа. Првог дана викенда потврђена је нова промена епидемиолошке ситуације након што је за претходна два-

десет четири сата тестирано двеста деведесет осам узорака бриса, а трећина ПЦР методом. Тестирано је деведесет узорака брисева узетих од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код четрнаест као и код још једне од десет тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана двеста три узорка, а вирус потврђен код четрдесет две особе што је допринело да, са педесет седам новорегистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених буде повећан на десет хиљада седам стотина седамдесет девет. Борбу са болешћу изгубила је још једна особа што је утицало да број преминулих буде повећан на сто седамдесет два. Недељни биланс сведочи да је тестирано хиљаду седам стотина осамдесет осам узорака брисева међу којима седам стотина тридесет четири ПЦР методом. Пет стотина осамдесет један је узет од особа са симптомима болести, а установљено да су седамдесет три позитивне на присуство вируса. По другим индикацијама су тестирани брисеви још сто шездесет две особе, а вирус потврђен у само два случаја. Слику тренутног стања употпуњава податак о тестирању хиљаду педесет три узорка брисева антигенском методом и потврда да је откривено двеста педесет осам позитивних. Током недеље је потврђено триста седамнаест новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, а преминуло је пет особа са територије града Краљева. Од двадесет шест хоспитализованих првог дана минуле недеље број је до петка нарастао на тридесет три, што је последица чињенице о пријему тридесет једног новооболелог и отпуста осамнаест излечених пацијената. У истом периоду у ковид амбуланти је прегледано четири стотине шест особа. Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 24.1.2021.

23

24

Миланко Шеклер

МАГАЗИН 24.1.2021.

Знаменити Краљевчани: Др Миланко Шеклер (2)

ЖИВОТ ОД ИЗАЗОВА ДО ИЗАЗОВА

анредно стање уведено половином марта прошле године, кад је проглашена епидемија корона вируса, донело је бројне изазове и дилеме којима су у значајној мери погодовале често контрадикторне поруке здравствених радника и водећих људи у држави. У таквим околностима није било необично очекивање да се адекватна информација потражи од оних

В

којима се верује више него другима. За велики број Краљевчана таквим се показао др Миланко Шеклер чије је познавање вируса било довољно за висок степен поверења. Сваког дана иста питања, и потреба за адекватним одговорима, била су повод за детаљан опис опасности која прети са адекватним саветима за понашање како би се избегле негативне последице.

Озбиљност ситуације и потреба да се пружи одговор на бројна питања како би се одагнале све дилеме били су основа текста на двадесет седам страна који је објављен на порталу Нова српска политичка мисао. Оно што је саопштио др Шеклер у знатној мери је узбуркало јавност о чему сведочи појачано интересовање медија из земље и региона.

Фото: М. Радовановић

- До појаве пандемије коронавируса нико није обратио пажњу на важност едукације становништва. - Епидемиолози нису довољно пратили нова сазнања него све свели на курс од шест месеци, а то не може да се научи у том периоду. - Епидемиологијом се баве на нивоу од пре двадесет до тридесет година кад су били млади. - Аутор првих научних радова из области вирусологије. - У колекцији пет диплома магистратура и два доктората. - Звање вишег научног сарадника највише у овој области, равно звању редовног професора. - Међународна сарадња један од водећих изазова. - Врхунске могу да буду само институције спремне да сазнања до којих су дошле поделе са другима.

- Човек на себи, и у себи, има кило до кило и по бактерија

25

24.1.2021.

МАГАЗИН

26

- Досадила су ми иста питања великог броја људи који очигледно нису били довољно информисани, па сам се потрудо да одговорим на сва, јер овде нико није обратио пажњу на важност едукације становништва. Није постојала ниједна емисија после дневника на нивоу да буде разумљиво и то сам приметио по питањима. Ишчитао сам све о вирусима да бих приближио ту материју и остао месец дана да пишем, јер нико од епидемиолога то није способан да учини зато што су сви у просеку седе главе. Они су престали да школују епидемиологе, да уписују јер им не треба, и то је проблем. Друго, нису довољно пратили сазнања него су све свели на курс од шест месеци, а то не може да се научи за шест месеци. Магистратура ветеринарског епидемиолога траје две године, а они се баве епидемиологијом на нивоу од пре двадесет до тридесет година кад су били млади. Обрадио сам све и одговорио на најчешћа питања, какав је ово вирус, шта је важно да одмах научимо, како се тачно вирус понаша кад уђе у организам, шта се дешава ако сте удахнули честице које је неко издахнуо, а да укупна количина није прешла тридесет до педесет, да ли маске штите или не штите, али и практичне примере из животне свакодневице о томе како се заражавамо, каже др Шеклер. И док су из кризног штаба за борбу против ширења инфекције стизале информације о броју заражених и преминулих свакодневне потребе становништава биле су основа интересовања за моделе конкретног понашања у малој продавници, бутику, пекари, апотеци, кући... Оне који су се обраћали др Шеклеру интересовали су се за могућност ширења заразе у стану од тридесет пет квадрата са комшијом који је инфициран, како се понашати у биоскопу, позоришту, спортској дворани, дискотеци, ноћном клубу, породичним весељима са већим бројем особа. Сви одговори

усмерени су према једном циљу, повећању нивоа знања због уверења да је то једини начин ка избору праве вакцине. Текст на двадесет седам страна резултат је акумулираног искуства и знања стицаних на бројним скуповима широм света, али и истраживањима у оквиру Ветеринарског специјалистичког института Краљеву. Све је почело далеке 1996. године кад је као почетник у овој области послао два рада на конгрес у Америци и, као једини научник из источне Европе, боравио у Кентакију. Посебно значајним оцењује се податак да су то била прва два рада из ове области.

- Био сам на обуци у Америци, Шкотској и Лондону, а два пута примљен на постдипломске студије. Школарина од педесет хиљада фунти била је повод да кажем како нећу моћи, а декан потврди како и то може да се реши. Иако сам добио неповратну стипендију Светске банке морао сам да размислим па сам се 1998. вратио, а како је већ следеће године било бомбардовање нисам ни конкурисао. Иако је уписница важила и даље нисам могао да оставим све и поред могућности да радим на Краљевском ветеринарском колеџу у Лондону. Нудили су ми посао за пет наредних година и то ме је одбило, јер бих вероватно остао тамо а то нисам желео. И у Америци сам имао понуду да останем на факултету, али је већи изазов био да овде створим услове какви су тамо, и то је поента мог рада. Лабораторија нам је била празна, а циљ да овде нешто направимо. Кад сам дошао почели смо од мале зграде, па је изазов био да завршимо лабораторију која би била видљива у овом делу Европе. Покренуо сам сарадњу са националном лабораторијом у Немачкој, био тамо на обуци за уређај који смо купили, а контакти из тог периода су били добра основа за долазак колега из Немачке у Краљево, каже др Шеклер.

Мало по мало успостављана је сарадња са лабораторијама из најближег окружења, Скопља, Подгорице, Загреба, Беча, са сличнима у Бугарској, Грчкој, Палестини, Босни и Херцеговини и Белгији као референтној за болест квргаве коже говеда на простору Европске уније. Широј јавности је мање познато да Ветеринарски специјалистички институт одржава присну сарадњу са сличним лабораторијама у Падови, Будимпешти, Москви... У Краљеву су два пута боравили стрчњаци две највеће вирусолошке лабораторије у Руској Федерацији, али и колеге из Анголе и Руанде који се ту школују по препоруци Међународне агенције за атомску енергију. Након магистратуре 2004. до докторског звања пет година касније требало је уложити много рада на проучавању болести изазваних вирусима, али и других узрочника. Да ентузијазам посвећеног научног радника нема граница потврђује други докторат којим је употпуњена колекција од пет диплома, поред основних студија две специјализације, магистратура и докторат. Све то је, каже др Шеклер, било довољно за избор у звање вишег научног сарадника што је највише у овој области равно звању редовног професора.

- Предајем на Природно математичком факултету у Крагујевцу, држао сам предавања за докторанте Медицинског и Природно математичког факултета, а предавао и на Природно математичком факултету у Нишу и Факултету за примењену екологију. Сем што смо учесници на изради епидемиолошке студије Владе Србије, у оквиру кога смо радили секвенционирање, Центар за медицинска истраживања је тражио да будемо партнери на пројекту који финансира Министарство науке. Од преко двеста пројеката изабрана су четири, међу њима и наш у партнерству са Институтом за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“. Бавимо се изуча-

27

24.1.2021.

МАГАЗИН

28

вањем корона вируса, а влада је финансирала пројекат због потребе да се утврди како се вирус шири и да ли се мења, каже др Шеклер. Дугогодишње искуство указује на значај међународне сарадње, још више укључивање младих у истраживачке тимове како би се, поред нових сазнања, упознавали са начином рада и успостављања контакта са међународним органицијама. Податак да је објављивање научних радова добра прилика за ширење знања појачава уверење да је међународна сарадња један од водећих изазова запосленима у Ветеринарском специјалистичком институту. Носиоци послова ове врсте су знатан број стручњака који су у овој установи стекли услове за стицање докторских звања и као такви позиционирали се у одређеним областима рада. Потреба да нова научна знања стичу и припадници млађих генерација, и тако напредују у научном смислу, темељи са на потреби стварања основе која ће у будућности усмеравати нове генерације.

Ветеринарски специјалистички институт се у претходним годинама потврдио као водећа институција спремна да стечена знања поклони онима којима је то потребно, а у ситуацији кад већина других на то није спремна потребна помоћ је пружена десетинама будућих доктора наука. Разлози се огледају у податку да врхунске могу да буду само институције спремне да сазнања до којих су дошле на различите начине поделе са другима. То пред њих ставља нови задатак, да савладавају нова знања и стално напредују, јер у супротном нису много потребне било коме. Управо то је, каже др Шеклер, једини начин да сви напредују.

- Корона је била најактуелнија, а изучавање вируса је посебан изазов, па се трудимо да искомплетирамо опрему и направимо систем рада за изучавање микробиома, односно вирома. Имамо технике којима може да се узме брис уста, након што урадимо анализе за дан два знамо које смо све бактерије нашли, а да тај списак буде

триста до пет стотина. Иако није једноставно много је значајно па је велики изазов да порадимо на томе. Човек на себи, и у себи, има кило до кило и по бактерија, јер да их нема био би болестан. Оне разлажу храну, стварају састојке које организам упија из црева и директно користи. Ако немаш бактерије болестан си, јер ремећење односа бактерија узрокује болесна стања за која не знамо зашто настају и због тога је то велики изазов. Оне су ваше здравље, јер бисте без бактерија умрли за пар дана. Бактерије и њихова разноврсност доприносе здрављу, јер има пуно корисних које пропадају, полако нестају и губе се иако су биле неопходне за нешто, зато што једноличном исхраном пропагирате умножавање само одређених. Ако сваки дан једете хамбургер и помфрит, а пијете кока колу, пет хиљада бактерија сведете на двеста а у ових четири хиљаде и осам стотина сте имали и оне које контролишу ниво шећера у крви и понашање, каже др Шеклер уз потврду жеље да Ветеринарски специ-

јалистички институт буде прва институција ове врсте која би се бавила истраживањем микробиома. Уз довољну количину знања из ове области неопходно је ангажовање младих и амбициозних информатичара који би помогли да се у компјутерском тумачењу података до којих је током истраживања дошао мали број експерата у области која се оцењује посебно компликованом. Да све буде мало јасније треба да потврди податак о секвенционирању сто педесет вируса од којих сваки има двадесет девет нуклеотида. Једноставније речено сви су део речи са толико слова која могу бити на различитим местима, а треба упоредити сто педесет таквих што је повод за неопходност адекватног софтвера који би омогућио да се упоређивањем што пре дође до жељеног резултата. О коликом се изазову ради потврђује податак да бактерија салмонела има пет милиона нуклеотида. Сем одговарајућег софтвера, подсећа др Шеклер, неопходан је и довољно брз компјутер који би омогућио да се

дође до резултата.

- Велики је изазов изучавање значаја микроорганизама за здравље, јер смо имали погрешну слику да је сваки штетан и изазива болест а то није тачно, сем у ретким случајевима. Највећи део микроорганизама се ту налази зато што треба. Бактерије из уха су врло специфичне, и само су ту, као и испод пазуха и на препонама. Оне ту живе, и имају неку функцију а не знамо која је. Бактерије ока, црева, плућа штите и не дају да дође друга, ако их немате не ваља а то је потпуно обрнута слика од онога што су нас учили до сада. Антибиотицима побијеш и оне бактерије које ти требају, па је највећи изазов наћи шта ваља, а шта не ваља, шта користи а шта не користи. То вероватно нико неће да заврши, па отуда порука млађима да уче, раде оно што их занима и не боје се да погреше, јер стално мора нешто да се покушава. Здрава логика уз пуно читања и знања, али не ићи утабаним стазама које воде само до одређене локације. Ако хоћете да стигнете до места која су

непозната морате да идете беспућима и негде скренете са те стазе. Ако хоћете да откријете неко ново важно место ка њему се не иде утабаним стазама. То је ваше школовање. Онда се пут грана и нестаје, а кад нестане не смеш да станеш. Мораш да нађеш свој пут према ономе што те занима и да се ту пробијеш, концентришеш се на једно место, једну тачку, и бавиш се тиме, поручује др Шеклер. Хендикеп научника у сиромашним земљама огледа се у чињеници да никад нису могли да се баве само једном ствари. О томе сведоче примери колега из богатијих који се током читавог радног века баве једном врстом вируса, евентуално две, што ствара знатно повољнију климу за остваривање врхунских резултата. У локалним условима приморани су да се баве проучавањем понашања вируса свих животиња, јер нема довољно пара да би се платио неко ко би се бавио само респираторним вирусима птица, говеда или других, као што је то случај у свету. Т. Радовановић

29

24.1.2021.

МАГАЗИН

30

Драган Вукадиновић

Тековине демократских промена: Драган Вукадиновић (1)

ИЗНЕВЕРЕНА ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА

поред настојања да се проникне у суштину дешавања која су претходила демократским променама у јесен 2000. године, и ономе што се дешавало наредних година, у локалној средини нема довољно релевантних информација о централном догађају каквим је оцењен велики протестни скуп у Београду 5. октобра. Један од оних који пуне две деценије чувају сећање на те догађаје је Драган Вукадиновић који подсећа да је петооктобарском протесту претходио низ активности које се сматрају својеврсном артиљеријском припремом за одлучујући напад. Актив-

И

ни учесници били су и Краљевчани који су пружали подршку истомишљеницима у другим градовима, а путовали и до Пожаревца због учешћа на митингу локалне организације Отпора против Марка Милошевића и његових следбеника. Сличних активности било је и у Краљеву, а најзначајнијом се сматра грађански отпор изборној крађи након септембарских парламентарних и председничких избора. Према информацијама које су опозиционе партије сматрале релевантним Војислав Коштуница је обезбедио победу у првом кругу председничких избо-

ра, а одбијање да то буде и званично верификовано деловало је као окидач за изражавање незадовољства и протесте демократски оријентисаних снага на простору целе Србије. У нешто повољнијем положају су биле средине као Краљево у којима је неколико година раније, после масовних грађанских протеста, окончана полувековна владавина комуниста а кључне позиције у локалној администрацији преузели припадници коалиције Заједно. Прва сазнања о организацији великог митинга опозиције у Београду 5. октобра била су довољна за одлуку

Фото: М. Радовановић

- Прве барикаде већ у Адранима. - Преко Ибарске магистрале паркиран ватрогасни камион и двоје полицијских кола са петнаест до двадесет полицајаца. - Кад је камион завршио у јарку појавио се вод интервентне полиције са комплетном опремом за разбијање демонстрација. - Чачани први започели чарке са припадницима полиције. - На демонстранте сузавцем из скупштине, са зграде главне поште и неких стамбених зграда. - На улицама Београда цивилна лица са деловима полицијске опреме, шлемовима, пендрецима и штитовима за разбијање демонстрација. - Челници Демократске опозиције Србије без Зорана Ђинђића нису могли да промене систем, јер су разлике и интереси осамнаест политичких субјеката унутар коалиције биле исувише велике

31

МАГАЗИН

24.1.2021.

неколицине одборника Скупштине општине о пружању подршке па су се, у једном од десетак аутобуса из Краљева, према Београду упутили Драган Вукадиновић, одборници Српског покрета обнове др Слађана Петровић и Милија Славковић и Демократске странке Зоран Радоњић а по доласку им се придружио шеф Одборничке групе Заједно у локалном парламенту Драгојло Бажалац. Вукадиновић сведочи да у то време није био члан ниједне странке, па није ни знао да ли је било страначих договора о одласку на митинг, а руководио се информацијама из средстава јавног информисања која су, каже, била много слободнија него данас. Да је постојао план сведочи податак о учесницима из Ужица и околних места, под вођством високог функционера Грађанског савеза Горана Свилановића, којима је требало да се придруже Чачани а у Прељини и Краљевчани.

- Од парка код железничке станице кренули смо око седам ујутру и већ у Адранима наишли на прву барикаду, јер је преко Ибарске магистрале био

32

паркиран ватрогасни камион и двоје полицијских кола са петнаест до двадесет полицајаца у свакодневним униформама. Како је пут био блокиран аутобуси су стали, а путници изашли и започели разговор са полицајцима. Кад су сазнали да је даље кретање забрањено гурнули су камион у јарак и разбили барикаду, а појавио се један вод интервентне полиције са комплетном опремом за разбијање демонстрација. Били су распоређени у два реда преко коловоза спремни да реагују, а кад сам препознао једног који је командовао пришао сам и питао да ли мора овако да буде кад су ови момци спремни на све. Потврдио је како ће да ослободи пролаз, а кад смо пришли на пар метара склонили су се у страну. Колона је прошла, али смо изгубили пола сата јер су колоне из Ужица и Чачка већ отишле, сећа се Вукадиновић. У време кад мобилни телефони нису били тако честа појава тешко се долазило до правовремених информација о кретању, а да је чачанска колона доживела судбину сличну

краљевачкој могло је да се закључује на основу остатака барикада поред магистралног пута. Тек по доласку у Београд потврђена је информација да су на пут кренули спремнији од осталих, па је колону предводио багериста Џо и, једну за другом, разбијао полицијске барикаде. Један део краљевачке колоне упутио се према Лазаревцу како би пружио подршку радницима Колубаре, које је полиција спречавала да крену према Београду, а други наставио пут и од железничке станице кренуо уз Немањину улицу која је изгледала као и сваког другог дана. О томе сведочи податак да ни интензитет саобраћаја није наговештавао да се спрема нешто што ће за неколико сати узбуркати светску јавност. Чачани који су стигли раније већ су започели чарке са припадницима полиције, а да је враг однео шалу могло је да се закључи на основу препознатљивог мириса сузавца који се осећао у ваздуху. Како је од поднева до почетка митинга преостало скоро три сата до тада пристигли учесници су се повукли на безбедно растојање пре него што су се

вратили у заказано време. Већ тада је било видљиво да са свих страна пристижу нове колоне и попуњавају простор између зграде Народне скупштине и Пионирског парка, Теразија и тадашњег Булевара револуције.

- У једном моменту су опет почеле чарке са полицијом која је испалила велике количине сузавца из скупштине, са зграде главне поште и неких стамбених зграда. Пуцано је директно у средину да би се маса разбила, па смо се повукли до тадашње Улице маршала Тита док се сузавац није слегао. а онда се вратили. Настала је гунгула која је све више добијала на замаху, а информације које смо добијали биле су прилично противречне. Према једнима припремају се специјалне јединице војске да интервенишу, по другима како је војска одбила да изађе а Специјална антитерористичка јединица и већи део полиције прикључили се демонтрантима, па је тензија мало спласнула. У међувремену је извршен упад у зграду РТС у Таковској улици, запаљено је приземље а багер ушао унутра. Ми

смо стајали на ивици Пионирског парка, и чинили део догађаја без непосредног агресивног учешћа, али смо видели кад су демонстранти ушли у скупштину и са прозора просипали џакове са гласачким листићима који су богзна одакле донети. Видели смо кад су избацивали намештај и запалили неке папире због чега је кроз прозоре почео да куља дим, прича Вукадиновић и подсећа на време кад су на улицама Београда могли да се виде цивилна лица са деловима полицијске опреме, шлемовима, пендрецима и штитовима за разбијање демонстрација. Ситуација је постала посебно напета у тренутку потврде да су демонстранти упали у најближу станицу полиције и узели део наоружања. Напетост је трајала до првих вечерњих сати, а да се демонстранти не разиђу у већој мери допринело је очекивано обраћање Војислава Коштунице са терасе градске скупштине. Колико је догађај деловао изненађујуће сведочи његова смушеност и утисак да је пробуђен из сна и на терасу доведен на силу. Иако је највећи

број учесника био уверен у коначну победу међу једним делом је био присутан страх о могућем контраудару сутрадан, због чега је и део краљевачке експедиције одлучио да остане и брани оно што је извојевано. Сведоци овог догађаја подсећају да је град деловао неуобичајено пусто без иједне отворене продавнице где би могло да се купи нешто како би се утолили глад и жеђ. У таквим околностима са радошћу је примљена информација о позиву грађанима преко радија да донесу нешто од хране, још више да су након непуних петнаест минута почели да пристижу са оним што се затекло по домовима. Првог дана живота у слободи уследио је повратак кући, а за извесно време одложен због одласка у Чачак где је на централном градском тргу организовано велико славље.

- Кад смо пошли за Београд нисам имао превелика очекивања јер сам након учешћа у многим митинзима знао да не може много да се промени у једном дану, зато што је за све потребно време. Било је очигледно како је сазре-

33

24.1.2021.

МАГАЗИН

34

ло да се преломи и коначно реши, али су промене кратко трајале, само до убиства Зорана Ђинђића. Био је то период кад је полако почело да се назире како би требало да изгледа демократско цивилно друштво. Већина људи није имала појма како треба да функционише, па је требало времена да промене буду видљиве, да би схватили да идемо у добром правцу, ка нечем бољем од онога што је било до тада. Основни циљ је био срушити Слободана Милошевића, а други преузети републичку власт. До републичких избора 2001. када је ДОС однео убедљиву победу, и устоличио нову власт као основу за промене, могло би се рећи да је постојало својеврсно двовлашће. Огроман број људи је у то време био превише нестрпљив па је желео промене преко ноћи што није било могуће, јер је режим вукао дубоке корене из социјалистичког периода. Многи функционери су још били на власти као део машинерије коју је тешко демонтирати у кратком периоду, поготово што смо били у блокади, под санкцијама међународне заједнице и без праве подршке, каже Вукадиновић. Иако је после пада Слободана Милошевића престала да постоји Југословенска левица, која се оцењује интересном организацијом људи са жељом да остваре што већу материјалну корист, наставила је да живи Социјалистичка партија Србије која је имала дубоке корене и ентузијасте задојене идејом да остане на власти, без обзира што наноси штету народу и држави. О њеним дометима у претходном периоду сведочи изузетно висок степен корупције која се пореди са данашњом, уз подсећање да су актуелни властодршци научили много тога па не понављају старе грешке. Значајном прекретницом оцењује се март 2003. године кад је извршен атентат на премијера Зорана Ђинђића што су посебно тешко доживели сви који су очекивали брзу промену система засновану на уверењу како није довољно променити само људе у државној администрацији. Челници Демократске опозиције Србије без Ђинђића нису могли да промене систем, јер су разлике и

интереси осамнаест политичких субјеката унутар коалиције, од крајње деснице до крајње левице, биле исувише велики. Неспорно је да их је ујединила идеја о рушењу старог режима како би се створили услови за нове изборе а бирачима пружила могућност да се, на основу адекватних информација, определе за оне који могу да наставе пут трансформације система у Србији као једине нереформисане земље из социјалистичког лагера.

- После убиства нестао је ентузијазам који је до тада постојао а људи на неки начин уплашени за сопствену егзистецију, јер ако неко може да убије премијера може сваког ко има другачији став и не слаже се са мишљењем оних који су наметали дотадашњи начин функционисања друштва и државе. Почело је полако да се круни оно што је од 1990. до 2000. полако стварано, а одједном поново почело да буја дрво неслободе. Полако су се губиле тековине петооктобарске револуције а ми, мало по мало, дошли довде где смо данас. СПС је задржан у власти, што није никако смело да се догоди. Демократска странка Србије је од комби странке постала огромна странка, јер су примили највише бивших чланова Југословенске левице, Социјалистичке партије Србије и других, па нарасла и имала снагу а истовремено блокирала све. Позивајући се на легализам Коштуница је блокирао многе промене па је дошло до размимоилажења, несналажења и сукоба унутар власти. Они који су били у претходној користе нову власт да би остварили интересе које су имали пре, па је полако почо да се урушава углед нове власти која је требало да изведе промене. Губило се поверење, губио се елан који их је изгурао на врх и требало да их носи до коначне промене система, каже Вукадиновић. Агонија је трајала до мајских избора 2012. кад је захваљујући превасходно белим гласачким листићима, на таласу незадовољства конкретним потезима, дошло до промене власти. Вукадиновић се сврстава међу оне који верују да је превагнуло незадовољство демократски опредељених бирача који су очекивали промене, а добили много го-

ре него што је икада било, а језичак на ваги била Социјалистичка партија Србије чији се председник полакомио на место премијера. У међувремену су, подсећа Вукадиновић, институције уништавали људи доведени да би их уништили, ућуткали и затворили, тако да институције демократског друштва практично не постоје.

- Дошли смо до тога да не функционишу скупштина, влада, правосуђе, тужилаштво, чак ни институције цивилног друштва које треба да омогуће бољи живот и лакше решавање проблем. Све је подређено вољи једног човека, тако да смо данас у далеко горој ситуацији него што смо били, а нема снаге, елена и енергије која је тада експлодирала. Од 2012. године, кад су одржани последњи коректни избори, и даље су присутне крађе, посебно на последњим 21. јуна прошле године кад због бојкота релевантних опозиционих странака уопште није било контроле. За првих пет година колико је на власти Српска напредна странка распала се опозициона инфраструктура, па нема ни довољно квалитетних људи за чланство у бирачким одборима. Крађа је била потребна како би се доказало да је бојкот избора доживео неуспех, иако су знали да ће освојити огромну већину било битно да докажу како грађани масовно излазе на изборе, а од скоро половине бирача који су наводно изашли, бар једна трећина уопште није. Поред оних који су желели на изборе су изашли натерани, уцењени и застрашени, а огроман број није иако су се њихови листићи нашли у кутијама. Опозиција је сатрвена од овако агресивне власти и више нема снагу коју мора да има у демократском друштву. Нема више те снаге, а да ли ће се појавити не знам па је можда потребно да се појаве неке нове странке, и неки нови људи. Са друге стране зашто би се појављивали кад већ имамо странке у које само треба да се укључе млади људи и кроз њих остваре своје интересе, а основни интерес је да ова земља постане оно што треба да буде, каже Вукадиновић. Т. Радовановић

35

Богојављењско пливање у доба короне

МАГАЗИН

24.1.2021.

ХЛАДНА ВОДА,

36

- Богојављање се сматра једним од највећих хришћанских празника због чега су се временом развили бројни народни обичаји везани како за сам дан тако и ноћ уочи њега. - Најпознатији обичај је пливање за Часни крст, а огледа се у надметању због веровања да ће онај ко први доплива до њега имати среће током целе године. На велики празник људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима. - Пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост. - После много лутања пливање на Западној Морави у Сирчи. - Међу педесетак учесника и знатан број оних који први пут уечствују у пливању за Часни крст. - Без политичких обележја у мајицама са ликом почившег митрополита Амфилохија Радовића

Фото: М. Радовановић

А ТОПЛО СРЦЕ

37

24.1.2021.

МАГАЗИН

38

ао један од петнаест највећих хришћанских празника Богојављење слави откровење Бога Сина оваплоћеног у Исусу Христу. И док га цркве које се држе јулијанског календара обележавају 19. јануара западни хришћани углавном славе посету тројице мудраца младом Исусу и Исусову физичку појаву пред иноверницима. Дан пре Богојављења источне цркве славе крштење Исусово које се обележава као објава свету да је он Син божји. По хришћанском веровању, 30. године нове ере Исус Христос је као дрводеља живео са мајком Маријом и

К

њеним мужем Јосифом, а тада позвао Јована Претечу да га крсти у реци Јордан. Према Библији, непосредно по крштењу обављеном три пута порињањем у воду, отворило се небо а Бог Отац објавио да је његов син Исус на чије је раме у обличју голуба слетео Свети Дух. Овим крштењем Исус је означио почетак своје мисије и проповеди. Код Срба је присутно веровање да се у поноћ отварају небеса и да се тада може испунити свака жеља. Богојављањем се завршава божићно светковање, а у народу се овај дан зове још и Водице, јер се освећује вода за коју се

верује да је лековита и чудотворна. Прва забележена сведочанства ο освећењу воде за крштење оглашених у поноћ потичу из четвртог века а о свежини воде, која се годинама чува и не поквари, говори Свети Јован Златоусти. По Јерусалимском типику, којим се у богослужењу руководи Српска Православна црква, вода се освећује два пута, уочи Богојављења у спомен Јовановог крштења и на сам дан празника после молитве. У давним временима постојао је заједнички празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Исуса Христа, рођење,

поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Празник се у множини називао Богојављења, као и данас у богослужбеним песмама, али и празником Просвећења јер су се уочи њега крштавали оглашени и просвећивали се Христовом духовном светлошћу која се симболизује мноштвом упаљених свећа. Прво забележено празновање ове врсте потиче из трећег века у Египту. Црква је 379. године почела да обележава рођење Христово као самостални празник 7. јануара, а Богојављење 19. када се слави успо-

мена на његово крштење. Иако су од Божића до Богојављења мрсни дани чак и среда и петак, уочи празника на Крстовдан пости се ма који дан био. Некада од 28. новембра до Богојављења није могло бити свадби ни венчања, па је код народа постојао обичај да се на тај дан, ако је лепо зимско време, девојке и младићи лепо обуку, иду на литију и водоосвећење, а највише „да би се гледали“, да се младићима јаве прилике за женидбу а девојкама за удају, па од тог дана настају прошевине и свадбе. Вековима је присутно веровање да се дан пред Богојављење, тачно у по-

ноћ, отварају небеса па треба погледати у небо и замислити жеље за које се верује да ће се сигурно остварити. Обичај је и да неудате девојке ставе огледалце испод јастука, јер се верује да ће тако сањати младића за кога ће се удати. У неким крајевима је уобичајено да на дан празника одлазе до нетакнутог извора воде, и пре него захвате да би је понеле укућанима, баце у њега неколико зрна пшенице или неке друге житарице и изговоре: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. Није неуобичајено да укућани попију мало воде са извора преко секире, јер се верује да ће се тако

39

24.1.2021.

МАГАЗИН

40

избећи свађа међу њима. Један од обичаја потврђује да старије жене на Богојављење посебну пажњу посвећују временским приликама и на тај начин предсказују каква ће година бити. Ако дан протекне без мраза и снега верује се да ће година бити родна, док ведро време најављује сушну годину. Од старина је познат обичај да се на Богојављење излази на ветрометину и из руке пушта мало пепела како би се одредило који је ветар био победник на Крстовдан. Верује се да ће година бити сушна ако дува источни ветар, а родна ако дува са запада, док јужни ветар указује на опасност од кише и болести. И док се ритуално купање у реци

пред само свануће изводи зарад бољег здравља најпознатији обичај је пливање за Часни крст, а огледа се у надметању због веровања да ће онај ко први доплива до њега имати среће током целе године. Годинама уназад Богојављење се у Краљеву памти по обновљеном прастаром обичају ритуалног бацања крста у воду, након чега би најхрабрији суграђани пливали да се у витешком надметању домогну Часног крста као највећег симбола људског спасења. Искуство показује да на велики празник као што је овај људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима, а пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост, јер

41

24.1.2021.

МАГАЗИН

42

показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су претходних неколико година показали најхрабрији Краљевчани потврђује да су у хладну воду набујалог Ибра улазили вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста, јер циљ пливања није победа већ учешће због чега се и сматра да су сви учесници подједнако били победници овог јединственог надметања. Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра, што симболише исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Првих година обновљеног обичаја број учесника је био ограничен на 33, али је све веће интересовање утицало да се укине ли-

мит и омогући старт свима који то желе, а задовољавају постављене услове. Организатор обновљеног пливања првих седам година је била Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ да би осме организација била предата црквеним властима, а епископ жички Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано. Прве две године се пливало на језеру поред Манастира Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар, јер је залеђено језеро у многоме отежавало организацију манифестације и онемогућавало да се од леда ослобо-

43

24.1.2021.

МАГАЗИН

44

ди већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и уверење да би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца. Након само две године црква је одустала од организације, а неколико дана пре Богојављења следеће процурела је вест да је то учињено из безбедносних разлога. Добар део оних који су годинама учествовали у пливању нису били спремни да прихвате овакво објашњење, јер се услови на старту нису променили у односу на раније године, па су петнаест најхабријих на овај дан самоиницијативно дошли до старта испред просторија Кајак клуба „Ибар“ и симболичним уласком у воду тачно у подне спречили да традиција буде у потпуности прекинута. Уверење да је одустајање од организације резултат тренутног неспоразума између локалне самоуправе и Црквене општине Краљево показало се

погрешним, јер ни следеће године нису показали интересовање да на било који начин подрже Богојављењско пливање. То није обесхрабрило највећи део оних који су годинама уназад, без обзира на временске услове, на Богојављење улазили у залеђено језеро у Жичи или набујалу воду Ибра, па су покушали да се организују и истраже могућности за још једно окупљање. Наговештај локалне самоуправе да црква не жели да организује пливање, и информације из цркве како град неће да помогне организацију није утицао на најхрабрије одлучне у жељи да тога дана ипак дођу до стартне позиције испред просторија Кајак клуба „Ибар“. И док су догађаји из претходне две године могли да се схвате као мањи неспоразум који би брзо могао да се превазиђе, у трећој је добио забрињавајуће размере уз благи оптимизам да проблем није нерешив. Иако све што се дешавало баца све тамнију сенку на ову манифестацију они којима је у

претходне две године ускраћена могућност учешћа у овој манифестацији окупила се и трећи пут са жељом да организују Богојављењско пливање. Још једном се потврдило да свађу двојице по правилу користи трећи, овом приликом Црквена општина Чукојевац – Витановац која је, уз подршку града Краљева, претходне две године на Западној Морави организовала пливање за Часни крст. Пандемија корона вируса је ове године угрозила одржавање манифестације која је почела да пушта дубоке корене, а кад су бољи познаваоци прилика у овој области помислили да неће ни бити одржано стигла је информација да ће најхрабрији закорачити у хладну воду Мораве у близини висећег моста у Сирчи. Они који су годинама уназад учествовали у пливању признају да су до последњег тренутка чекали да се огласе локална самоуправа или црквени великодостојници, а кад је било јасно

да о томе ни не размишљају одлучили су да се саморганизују као и два пута раније. Није им требало превише времена да нађу заједнички језик, а колико је било интересовање најбоље потврђује податак да се у порти цркве Светог Илије окупило педесетак најхрабријих, међу њима и знатан број оних који први пут учествују у овој врсти пливања. Међу осведоченим ветеранима, од којих су поједини на старту шесте деценије живота, било је и оних који тек корачају према пунолетству. Без политичких обележја у мајицама са ликом почившег митрополита Амфилохија Радовића, са жељом да сачувају сећање на њега и подсете на потребу поштовања традиције, упутили су се према неколико стотина метара удаљеној реци у пратњи мештана међу којима значајно место припада најмлађима из припремно предшколске групе при Основној школи „Јован Цвијић“. Колона је преко висећег моста до-

стојанствено прешла на десну обалу до неколико дана раније уређеног места са кога су, један по један, улазили у реку да би тридесетак метара даље низводно пољубили Часни крст. Ма колико да је ангажованошћу осведочених ентузијаста настављена традиција остаје жал што већи број институција није учествовао у овом несвакидашњем догађају како би била подигнута на виши ниво. То је разлог више за очекивање да следеће године неће бити ограничења које је наметнула епидемија и да ће традиција бити настављена због православља и угледа локалне заједнице. У ванредним околностима кад ниједна од званичних институција није показала спремност да преузме одговорност за организацију манифестације сваки од учесника је ушао у воду на сопствену одговорност.

- Температура воде је била између три и четири степена, а ваздуха у дебелом минусу. Колико је вода била хладна толико је срцу и души топло и тај

осећај не може да се опише. Зато свако ово мора да одради на начин као ми, па ће да осети оно што речима не може да се опише. Традицију морамо чувати, посебно у данашње време кад се све више гуше традиционалне вредности, а ми покушавамо да их сачувамо и спречимо све који то желе. Несхватљиво је да такви људи данас постоје у Србији, као и велики број медија који им даје огроман простор да пропагирају лоше вредности, каже вишеструки учесник пливања за Часни крст Страхиња Ерац уз подсећање на вишегодишње искуство које потврђује да је при нижим температурама лакше пливати. Као успомена на пливање за Часни крст сваком од учесника су додељени медаља и крстић, а дружење уз грејану ракију било је добра прилика за подсећање на сличне догађаје у прошлости и планове за знатно бољу организацију наредне и свих следећих година. Т. Радовановић

45

Превентивне мере на заштити изворишта воде

МАГАЗИН

24.1.2021.

ОПАСНОСТ П

46

- Након пуцања бране у Лепосавићу, велика количина опасног отпадног материјала из рудника Трепча кренула ка Краљеву. - На подручју од Руднице до Краљева ванредне анализе садржаја реке на материје које се изливају из јаловишта. - Уз редовну и проширена анализа воде на присуство тешких метала. - Погодује висок водостај реке од кога се очекује да разблажи концентрацију штетних материја до мере да не буду ни детектоване у Краљеву. - Предузете превентивне мере ради безбедности здравља становништва на подручју од уласка у кањон Ибра. Искључени бунари у Жичком и Конаревском пољу

РЕТИ СА ЈУГА

47

тарији Краљевчани су скоро заборавили, а млађи нису имали прилику ни да упознају, проблеме које је у другој половини двадесетог века стварао фенол због кога су водом за пиће морали да се снабдевају из цистерни. Да опрезност није на одмет сведоче месечни извештаји Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској води за пиће који у дужем периоду сведоче да концентрација фенолних материја у реци Ибар није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Да река прети и другим аргументима потврђено је ових дана кад је на повећану забринутост јавности утицала информација да је, након пуцања бране у Лепосавићу, велика количина опасног отпадног материјала из рудника Трепча кренула ка Краљеву. Податак да се у непосредној близини реке налазе

МАГАЗИН

24.1.2021.

С

48

бунари из којих се добар део града снабдева пијаћом водом довољан је разлог за повећану забринутост суграђана, а обавезу да је амортизују у понедељак су преузели вршиоци дужности директора Завода за јавно здравље Краљево др Александар Мацан и Јавног комуналног предузећа „Водовод“ Александар Протић. До инцидента је дошло дан раније око петнаест сати кад се са јаловишта у Лепосавићу у Ибар излила одређена количине материјала који се јавља у току процеса прераде руде олова. У време кад није било познато ни шта се све излило у Ибар, ни у којим количинама, преко Јавног предузећа „Србијаводе“ је активиран републички Кризни штаб који је дао налог да се, преко Агенције за заштиту животне средине надлежне за водотоке првог реда, на подручју од Руднице до Краљева изврше потребне анализе садржаја реке на материје ко-

је се изливају из јаловишта и предузму одговарајуће мере. Иако до преподневних сати првог радног дана минуле недеље поплавни талас није стигао ни до Рашке у Краљеву су се потрудили да појасне како река има систем пречишћавања на потезу дугом педесет километара, а погодује и висок водостај од кога се очекује да разблажи концентрацију штетних материја до мере да не буду ни детектоване у Краљеву. Иако су стручњаци проценили да опасност, ако је и буде, не треба очекивати наредних неколико дана, до суботе или данас, предузете су одговарајуће превентивне мере ради безбедности здравља становништва на подручју од уласка у кањон Ибра. Оне подразумевају заштиту свих изворишта воде због чега је појачано уверење да неће бити угрожена. У „Водоводу“ подсећају да су неколико дана пре очекиване опасности искључени

је, Инспекторатом за воде и Заводом за јавно здравље. Забринутост због изливања јаловишта рудника Трепча у Ибар, а сумњу у адекватне активности на утврђивању степена опасности и стварању услова за снабдевање здравом пијаћом водом, први је изразио Градски одбор Покрета за преокрет. У саопштењу достављеном медијима истакнут је захтев за хитним утврђивањем квалитета воде за пиће на шта је утицало сазнање како су грађани појачано почели да се снабдевају у трговинама и на локалним извориштима. Разлог се огледа у потврди да саопштење Завода за јавно здравље и локалног Јавног комуналног предузећа „Водовод“ није убедило грађане да је вода здравствено исправна.

- Директор краљевачког „Водовода“ изјавом да се „бунари визуелно прегледају“ уноси додатну забринутост грађана. Визуелну контролу могу извр-

шити и сами, али је нужна стручна контрола здравствене исправности воде за пиће. Градски одбор Покрета за преокрет Краљево захтева од надлежних да у најхитнијем року изврше све потребне анализе воде за пиће и да те резултате презентују јавности, наводи се у саопштењу. Још једном се показало да додатну забуну стварају противуречне информације, пре оне које се пласирају из званичних извора. И док су у Заводу за јавно здравље најављивали да мрљу дугу километар и по до два не треба очекивати пре суботе члан Градског већа Радоица Кочовић је потврдио како је без последица по квалитет пијаће воде прошла кроз Краљево већ наредног дана по изливању јаловине. Поред потврде да је вода за пиће исправна остаје дилема колико је тешких метала остало у Ибру узводно и када би могли да дођу до Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

бунари у Конаревском и Жичком пољу, а надлежнима у Заводу за јавно здравље дат налог да уз редовну уради и проширену анализу воде која подразумева контролу присуства тешких метала. Сем тога запосленима на извориштима наложено је да редовну контролу, у смислу визуелног прегледа изворишта и бунара, уместо на сваких два до три сата врше у периодима од по сат времена. То се сматра довољним да се систем водоснабдевања одржи у границама које прописује Правилник о хигијенској исправости воде за пиће, а у „Водоводу“ обећавају да ће, док опасност не прође, поступати у складу са налозима Инспектората за воде и Завода за јавно здравље Краљево. Предузете мере проистичу из акционог плана предузећа за поступање у оваквим ситуацијама а предузете су након првих сазнања о опасности у координацији са Градским штабом са ванредне ситуаци-

49

24.1.2021.

МАГАЗИН

50

Михајло Вуковић

In memoriam: Михајло Мики Вуковић (2)

РУДАР МЕЂУ КОШЕВИМА - На Светском првенству у Малезији женска репрезентација Југославије под вођством Микија Вуковића освојила сребрну медаљу и остварила успех који никад није поновљен. – Након победе светских сила против Кине, Кубе и Русије пораз у финалу од Американки. - Кад је управа Валенсије пожелела да прави добру женску екипу тражила је најбољег тренера, а према њиховим мерилима најбољи је Михајло Вуковић, освајач титуле клупског првака Европе и вицешампона света. – Опасност да буде селектор репрезентације земље која се распада.

– Трећеразредна екипа Валенсије, без и једне репрезентативке и пораза, освојила национални куп и првенство, шампионат Европе.

– Валенсија победник Светског купа у Бразилу

Фото: М. Радовановић

МагазИН 141 од 12.10.2014.

51

ошаркашки тренери су одувек трагали за талентима, а за њих сазнавали на различите начине. У време док су фудбалери тузланске Слободе заједно са кошаркашицама из овог града тренирали у сали „Партизана“ новинар који је присуствовао тренингу донео је информацију о ученици седмог разреда основне школе у оближњем селу високој скоро два метра. Михајлу Вуковићу није требало много да стигне до школе и први пут види Разију Мујановић чија је висина у то време достизала невероватних 196 сантиметара. Иако није честито знала ни да хода правилно, а камоли да размишља о озбиљном бављењу спортом, оку врсног стручњака није могао да промакне потенцијал, па није био претерано задовољан реакцијом клуба од кога се очекивало да у своје редове што пре доведе Разију. Вести овакве врсте се брзо шире, а опасност да до потенцијално добре играчице пре стигне неко од ловаца на таленте из финансијски много јачих клубова упућивала је на брзо реаговање. Агилношћу Микија Вуковића Разија Мујановић је смештена у дом ученика средњих школа уз универзитетску дворану у којој су игране кошаркашке утакмице иако као основка на то није имала право.

- Није била амбициозна и стално говорила да не може да издржи. Била је асоцијалан тип, па сам са професором на факултету морао посебно да радим са њом. Требало је разбијати психолошке баријере и страх од тога да је неко гледа, јер је тражила да буде сама у сали. Дојадило ми је и само сам чекао тренутак како то да пресечем, па запретим да ћу да је вратим тамо одакле је дошла. Њен отац ме је добро проценио, имао апсолутно поверење, и препустио да радим све што мислим да је потребно, а ја чак ишао на родитељске састанке и разговарао са њеним професорима. Нисам знао ништа о методу рада са високим играчицама, распитивао сам се и код селектора руске селекција, до потребних сазнања најчешће долазио сам. Један лекар из Тузле и лекар спортске медицине помагали су ми да

МАГАЗИН

24.1.2021.

К

52

извршимо мерења и утврдимо до којег нивоа могу да је оптеретим. Тако је, као једна од ретких, стварана играчица која је у истој сезони играла за три селекције, кадетску, јуниорску и сениорску екипу Југославије – каже Вуковић. До играчице светског калибра Разија је нарасла на 204 сантиметра, а са растом нивоа њене игре растао је и ниво целе екипе. Са временом је дошла и техника, а тактика већ била на светском нивоу, што се на најбољи начин манифестовало освајањем титуле клупског првака Европе којој је на најбољи начин, као стрелац са највећим учинком, допринела Разија Мујановић три пута проглашавана за најбољу кошаркашицу старог континента. Колико је Мики Вуковић озбиљно прилазио одговорном задатку формирања играча сведочи и пример шпанске кошаркашице Амаје Валдеморо, власнице четири прстена женске НБА лиге која се освајањем титуле шампиона Европе прошле године опростила од активног бављења спортом. До пред крај осамдесетих Мики је већ имао неколико титула првака државе, титулу првака Европе и био под све већим притиском да прихвати дужност селектора националног тима Југославије. Уместо тога одлучио је да остане у Тузли, напусти женску кошарку и преузме екипу локалног клуба Слобода Дита. На прву утакмицу против београдског Партизана дошли су и представници Кошаркашког савеза Југославије да покушају још једном да утичу на њега не би ли променио одлуку. Шушкало се о томе и пре утакмице, а публика посебно бурно у негативном смислу реаговала на присуство оних који су претили да из Тузле одведу човека кога обожавају. Све то, и чињеница да је Партизан из Тузле отишао са минусом од 18 кошева, било је довољно да се бар за неко време у други план потисне идеја о ангажовању Микија Вуковића који је на половини сезоне ипак прихватио да водим репрезентацију на турниру у Анкони. Након победе у финалу над екипом домаћина Италије Вуковић се уписао у

јединствен списак спортских радника који је истовремено био селектор женске репрезентације и тренер једне мушке екипе. Притисак из Кошаркашког савеза Југославије се појачавао пред Светско првенство у Малезији 1990. године све док није пристао да тамо отпутује као селектор, јер женска репрезентација никада до тада није направила значајнији резултат на неком од важнијих такмичења. Комплетно реализован програм припрема на завидном нивоу требало је да буде финализован на неком од турнира у близини Малезије, а идеалним се показао онај у Сеулу на коме се репрезентација Југославије појавила уз помоћ високог функционера светске кошаркашке федерације Боре Станковића. Временска разлика између Јужне Кореје и Малезије је само један сат, температура и влажност ваздуха скоро исти, а оно на шта је Вуковић мислио више него селектори других репрезентација је адаптација на временске услове. Да би се прилагодиле разлици од седам сати требало је седам дана, а ретко која репрезентација је могла да дозволи луксуз и дође у Малезију толико раније. Већи део припрема већ је протекао у Тузли, а екипа Југославије се на првенству света појавила као најбоље обучена. Борац из Травника је свакој од играчица сашио уиформу по мери, а тузланска Аида обезбедила по десетак пари ципела и сандала.

- Добили смо прву утакмицу у групи и пошли да гледамо сусрет следећих противника Кине и Кубе. Кад су наше кошаркашице виделе Кубанке, које су победиле Кину са више од 20 кошева разлике, срце им је сишло у пете. Мара Лакић која је играла у тиму, а данас је директор тузланског клуба, прича да се још сећа састанка након ове утакмице који није дуго трајао. Иако су све биле поприлично уплашене ми сутрадан добијемо Кубу, па нам долази Кина. Ако изгубимо они иду даље, а отпада Куба. Био сам увређен јер се говоркало да би могли да режирамо утакмицу, а кад смо победили са 20 разлике прво су нам на коректности честитале Ку-

53

54

МАГАЗИН 24.1.2021.

банке. Као први у групи отишли смо на завршни турнир у Куала Лумпур, а утакмицу са Русијом, коју никад нисмо победили, могли смо да изгубимо резултатом до 8 разлике па да и ми и они идемо даље. Ако победимо уместо Русије даље иде Чехословачка. Први пут у историји кошарке смо на једном великом такмичењу победили Рускиње које су у то време биле много јаче од Американки од којих смо изгубили у финалу са десетак кошева разлике и вратили се у земљу са сребрном медаљом што се није догодило никада касније – прича Вуковић. Велика шпанска фирма Дорна спонзорисала је фудбалере Реала из Мадрида и кошаркашице Валенсије чији је председник клуба био трећи по значају од пет акционара. Кад су пожелели да праве добру женску екипу тражили су најбољег тренера а према њиховим мерилима најбољи је Михајло Вуковић, освајач титуле клупског првака Европе и вицешампиона света. Плате селектора мушке и женске кошаркашке репрезентације Југославије биле су у рангу плате председника владе која је комплетан износ уплаћивала Кошаркашком савезу. Ма колико су Шпанци инсистирали да прихвати примамљиву понуду Вуковић се опирао све док није постало извесно да би могао да буде селектор репрезентације земље која се распада. На упорно наваљивање Шпанаца на неколико дана је прекинуо годишњи одмор у Будви да би отишао у Валенсију у којој су понудили услове какве није могао да одбије. Коректни односи са Кошаркашким савезом допринели су брзом решавању свих формалности да би се обрео у новој средини у настојању да током прве године боравка обезбеди све услове како би могао да доведе и породицу.

- Прва година рада била је врло интересантна јер смо почели да правимо добре резултате и крај сезоне дочекамо на првом месту, освојимо куп Шпаније и стигнемо до полуфина-

ла Купа Лилиане Ронкети. Након два три месеца која сам провео у хотелу понудили су ми да пређем у вилу коју су ми одабрали. У амбијенту палми у најекслузивнијем делу Валенсије вила са неколико соба и купатила деловала је као на филму. Кад сам одбио председник клуба обећа да ће да нађу бољу, а ја од преводиоца затражим да дословно каже да сам овде дошао да радим, не да се луксузирам, и зато ми не треба вила него кревет у неком ћошку у дворани. Вила је била на једном крају града од милион и 700 хиљада становника, хала у којој смо играли на другом, а просторије клуба на трећем. Зато сам и тражио стан у близини просторија клуба или дворане – каже Вуковић. Ниво женске кошарке у Шпанији је био на врло ниском нивоу и одговарао трећелигашком такмичењу у другим европским земљама. Успех какав је постигнут до краја прве такмичарске сезоне до тада није успео да оствари ни један шпански клуб, а био је још већи ако се зна да је читаву сезону, у склопу припрема за Олимпијаду у Барселони, наступала и кошаркашка репрезентација Шпаније. У екипи Валенсије није било ни једне репрезентативке, а једине играчице које су нешто вределе биле су, каже Мики, две половичне Американке и две њима сличне Шпањолке које као такве нису могле да обезбеде место у националном тиму ове земље. Уз сазнање да такмичење организује национални кошаркашки савез који делегира судије и делегате, а као такав може да утиче и на ток шампионата, као гром из ведра неба деловало је сазнање о рађању новог шампионског тима. Схватили су то и у клубу па су и пре истека двогодишњег уговора, и исплате свих обавеза које проистичу из њега, понудили нови са 30 одсто повољнијим финансијским условима. Уз то је председник клуба великодушно исписао чек на десет хиљада долара и дао задатак главном менаџеру да са тренером оде у најекслузивнију

робну кућу како би одабрао поклоне за себе и чланове породице. Разија Мујановић се већ професионално посветила кошарци и играла у Италији, али није била задовољна средином у коју је дошла па је почела да размишља о томе да напусти клуб и врати се кући. У клубу се мало радило, тренинзи одржавани једном дневно само три пута недељно. Пожалила се Микију Вуковићу, а овај саветовао како да ради самостално да би одржала форму до истека једногодишњег уговора. Сви су били свесни да без озбиљног рада не може да буде ни резултата, а напуштање клуба на половини сезоне би било нешто што би је у негативном смислу пратило до краја каријере. Издржала је Разија, јер је знала да је већ следеће сезоне чека место у Валенсији. У припреми за нову сезону поред Разије Мујановић Мики је бацио око на Рускињу Наталију Засулскају која у завршници лигашког такмичења није показивала посебне резултате. То је и био повод да управа клуба искаже извесну дозу подозрења због избора играчица. Иако је Рускиња била висока тек 193 сантиметра била је изузетно јака и брза и имала сигурну руку, а са Разијом која је доминирала под кошевима током наредне сезоне чинила најбољи центарски пар у Европи, можда и у свету.

- Карактеристике једне и друге играчице су се уклопиле и следеће године направимо сензацију, освојимо титулу првака Шпаније испред националне репрезентације, Куп Шпаније и шампионат Европе и све без и једног пораза. То је перфекција и у тренерском послу пред освајање Светског купа у Бразилу следеће године након чега више нисам имао никаквих амбиција да наставим рад у женској кошарци па прелазим у мушку. Иако ми је председник клуба нудио још више пара 1995. године одлазим у Памесу и ту правим хаос – прича Мики Вуковић. Т. Радовановић

55

24.1.2021.

МАГАЗИН

56

Славољуб Ђорђевић

Краљевачка позоришна сцена: Славољуб Ђорђевић (1)

ГЛУМА УМЕСТО ПЕСМЕ И ИГРЕ - Свршени средњошколци су највећи део слободног времена проводили у позоришту које је постало својеврсно састајалиште заљубљеника у уметност чије су тајне откривали са великим задовољством.

- Клуб пријатеља уметности у оквиру позоришта био је место на коме су одржаване књижевне вечери, а много деценија касније још није избледело сећање на оно током кога је, уз гитару, стихове говорио Марко Николић. - „Прљаве руке“ нису живеле више него већина других представа, а десетак извођења било је довољно је да је погледају сви који су у Краљеву тога времена имали потребу да долазе у позориште.

- Славољубу Ђорђевићу понуђено место првог секретара у историји озоришта

57

раљевачком позоришном сценом су, од половине прошлог века до данашњих дана, протутњала бројна мање или више значајна имена и остaвљала на њој траг сразмеран времену проведеном на даскама које живот значе. Међу ретке који је у позоришном животу града провео више деценија сврстава се Славољуб Ђорђевић, један од оних који је са непуне четири године присилно доведен у Крaљево, a разлог је премештај који је, због потребе посла на железници, добио његов отац. Педесете године двадесетог века онима који су тек улазили у живот нису пружале превише, а осим толико пута помињане крпењаче дечацима који нису могли да дођу до ораха прилику да се забаве пружали су кликери. Генерације Краљевчана које су до пред крај педесетих полазиле у школу још се сећају старе школске зграде која је заувек нестала кад је одлучено да на том месту буде изграђена нова у коју треба сместити општинску администрацију. Баш у то време отпочело је сељакање од једног до другог објекта које и данас живи у сећању Ђорђевића на половини седме деценије живота. Иако је уписан у Основну школу „Светозар Марковић“ после само једног полугодишта у згради на месту на коме се и данас налази реновирана зграда Градске управе до завршетка нове требало је причекати месец или два. Светозарцима је у том периоду уточиште пружила суседна школа „4. краљевачки батаљон“, а Ђорђевићу само до краја трећег разреда. Повећан прилив становника у град који се развијао, и добијао обрисе значајног индустријског центра, неминовно је везан за све већим бројем деце којој је требало обезбедити довољно школског прoстора. Кад је такав створен у тек завршеној згради Основне школе „Чибуковачки партизани“ уследила је нова сеоба и чврсто уверење да је последња до краја школовања. Тако би и било да Ђорђевић није одлучио да се упише у Економску школу не знајући да ће већ првог дана нове школске године са осталим ученицима бити приморан да носи тешке школске клупе све до Ра-

МАГАЗИН

24.1.2021.

К

58

тарског имањa. Теже ствари су превожене камионима, а све што није превише оптерећивало неколико генерација тинејџера на бригу препуштано баш њима. Ма колико по нешто било теже од очекиваног није представљало велики проблем у поређењу са седењем на часу пред строгим професорима у новој средини. Економска школа се, сем стицања знања које ће определити даље професионално ангажовање сваког појединца који је успео да је заврши, сматра значајном и због тога што баш ту почиње прво интересовање за позоришни живот. Друга половина седме деценије прошлог века у сећању највећег броја ученика остала је по такмичењима средњих школа на којима је свaка од њих настојала да се докаже што бољом у некој од дисциплина. Једна је била везана за дрaмско стваралаштво што је било повод да се и у Економској школи формира драмска секција.

- Пошто нисам знао ни да играм ни да певам пријавим се у драмску секцију како бих, у време припрема за такмичење, мало врднуо са часова и дружио се са осталим ученицима међу којима су били Миодраг Николић Џвиндо, Бранко Бркић, Миодраг Дуканац, Милка Недељковић, Мирјана Лазаревић и још неки. Мирко Папакоча је био једини редитељ у позоришту па се управа школе договoри са њим, а он прихвати да припреми представу „Краљевић Марко по други пут међу Србима“ у којој сам играо неког сељака. У позоришту тог времена владало је некакво мртвило што je било прилика да тамо припремамо представу два до три месеца пре премијере у препуној сали Дома друштвених организација. Био је то мој први излазак пред публику која је до последњег места испунила салу, а ни данас не знам да ли сам више имао трему због тога или у шчекивању резултата – прича Ђорђевић. Завршетак једног циклуса такмичења увек је прилика за анализу остварених резултата и, на основу искустава, почетак припрема за следећи. За њега је у драмској секцији изабран ни мање ни више него филозофски текст ученика

Драгана Максимовића који се бавио односима у породици и школи. Режија је још једном поверена Папакочи, а једна од водећих улога Ђорђевићу који није био превише задовољан текстом, поготово што је његова дужина претила да премаши пропозицијама за такмичење одређено време. То је било повод да приликом извођења самоиницијативно скрати монолог за читавих пет минута и тим поступком изазове бес младог аутора. Рад са омладинцима током две године припрема за такмичење, и податак да у позоришту није било значајнијих дешавања, утицало је на одлуку Мирка Папакоче да са групом средњошколаца, појачаном неколицином старијих глумаца међу којима су били Михајло Баљозовић, Димитрије Глушац и Миодраг Пиљојчић, за извођење на великој сцени припреми представу „Дугоња, Митоња и Трбоња“, а убрзо затим и „Лисица и грожђе“ по истоименом Езоповом тексту. Припреме су почеле првих дана школске 1968/69. године, а премијера заказана тек који дан пре краја првог полугодишта.

- Тумачио сам улогу Етиопљанина без и једне речи текста, али је схватио озбиљно као и сваку другу, и играо са великим одушевљењем. Да бих више личио на Етиопљанина намазали су ми ималином лице и врат све до дела који је прекривала црна ролка. Била је то прва званична позоришна представа коју је публика примила врло лепо, али је изведена само осам пута. Одмах после ње почнемо да радимо „Лажу и пралажу“. Процес стварања је трајао дуже него данас, јер нисмо имали довољно искуства, а улогу сам добио зато што редитељ Папакоча није имао никога другог. Врло брзо су у позориште дошли и ученици других школа, међу њима Александар Марјановић Бонасера, и Зоран Јованов познатији као Стакленац. Припрема представе је већ била у завршној фази кад је из Приштине дошао Александар Ковачевић и окупио око себе екипу старијих глумаца међу којима су били Миша Марић, Јелена Бартуловић, Михајло Баљозовоћ, Мио-

59

60

МАГАЗИН 24.1.2021.

61

62

МАГАЗИН 24.1.2021.

драг Костић, Димитрије Глушац, Наташа Ковачевић, Миодраг Дуканац... Папакочи више не дају да ради, ми после неколико месеци рада прекидамо са припремама, али остајемо у позоришту – каже Ђорђевић. Као редитељ са професионалним искуством Ковачевић је изабрао да краљевачким аматерима стави у руке крупан залогај, представу „Прљаве руке“ Жан Пол Сартра у којој, због захтевног текста, није било места за младе глумце. Да би се задржали у позоришту свакоме од њих је поверен по који задатак на припреми, а Славољубу Ђорђевићу указано поверење да буде инспицијент. До октобра 1969. године кад су припреме приведене крају Ђорђевић је већ завршио средњу школу и највећи део слободног времена проводио у позоришту које је постало својеврсно састајалиште заљубљеника у уметност чије су тајне откривали са великим задовољством. Клуб пријатеља уметности у оквиру позоришта био је место на коме су одржаване књижевне вечери, а много деценија касније још није избледело сећање на оно током кога је, уз гитару, стихове говорио Марко Николић. Током читавог преподнева позорница је била слободна, па се у појединим тренуцима чинила добрим местом за различите играрије, импровизованог хокеја или жмурке у затамњеној позоришној сали идеалној за скривање између редова све док се коленом добро не удари у неко од случајно спуштених седишта. Ни „Прљаве руке“ нису живеле више него већина других представа, а десетак извођења било је довољно је да је погледају сви који су у Краљеву тога времена имали потребу да долазе у позориште. Та година остаће забележена као прва у историји позоришта кад је доласком Радослава Веснића као својеврсна школа глуме отворен Драмски студио. Међу двадесетак полазника било је и нових лица, али и новопечених глумаца са извесним искуством који су први пут почели да савладавају дикцију, начин дисања и остале вештине од којих зависи успех у реализацији једне представе. Веснић се показао као изузетан

педагог, а колико је стечено знање било квалитетно најбоље потврђује податак да је Миодраг Дуканац после Драмског студија добио професионали ангажман у Пиротском позоришту. Колико је дугогодишњи управник позоришта Василије Туцаковић водио рачуна о сваком новом члану на најбољи начин потврђује податак о настојању да сваком ко пожели, помогне у заснивању радног односа у неком од краљевачких предузећа. За разлику од осталих Ђорђевићу је понуђено место првог секретара у историји ове установе. Ма колико понуда била прихватљива супроставио јој се отац коме се није допадала варијанта да син по завршетку школе буде упослен само половину радног времена од четири сата дневно, а у позоришту проводи читавих двадесет. Зато је Славољуб после само два месеца напустио ово место на коме га је заменио Михајло Баљозовић са пуним радним временом. Некако у то време стигао је и позив за одлазак на одслужење војног рока и нова прилика за укључење у рад драмске секције у касарни. Повремени доласци на одсуство прилика су за упознавање са стањем у позоришту у коме се пуном паром ради на представи „Ђидо“ у режији Милутина Јаснића. Међу четрдесетак оних који се у једном тренутку појављују на сцени били су Димитрије Глушац, Миодраг Бишевац, Миљан Каличанин, Миодраг Дуканац, Сретен Степић, Дана Крљар, Миодраг Пиљојчић, Зоран Златановић, Миле Недељковић, Зоран Стошић, Зоран Савковић Џери, Бранко Бркић и други.

- У јуну долазим из војске баш у време припреме представе „Ревизор“ у режији Добривоја Говедарице који ми је поверио да будем шаптач. Онда долази следећа сезона и припрема представе „Хамлет у селу Мрдуша доња“ по тексту Иве Брешана у режији Душана Добрића који нас је прописно намучио. Дуго смо радили представу јер смо се мучили с далматинским нагласком, а мени је поверена мала улога неког сељака. Кад неко пријави Општинском комитету Савеза комуниста да представа

није на линији партије стигне њихова комисија да провери у којој мери. Одиграмо представу, они кажу да не ваља и мора да се скине са репертоара што нам је посебно тешко пало јер смо уложили доста труда, а не може да се види резултат – каже Ђорђевић. Да би се смириле узбуркане страсти, и на неки начин додворило партијском руководству, избор је пао на представу „Јелена Ћетковић“ са темом везаном за рад илегалаца током окупације у Другом светском рату. Режија је поверена Петру Говедаревићу, насловна улога Јелени Бартуловић а остале Жанки Кочовић, Дани Крљар, Рацу Кочовићу, Миодрагу Пиљојчићу, Душану Тодоровићу, Нади Орлић, Димитрију Глушцу, Првославу Рачићу, Животију Савићу... Кад је у сезони 1973/74. Петар Говедаревић прихватио режију представе „Браните љубав“ прилика да се појави на сцени пружена је данашњој првакињи Краљевачког позоришта Биљани Костантиновић. Љубав су бранили она, Жанка Кочовић, Дана Крљар, Бојана Пантић, Антоније Кочовић, Михајло Баљозовић и Саво Анђелковић, а нападали Миле Недељковић, Зоран Јовановић, Славољуб Ђорђевић и Родољуб Словић. После једне сезоне у којој није било улоге по мери Славољуба Ђорђевића на ред су дошли „Хајдуци“ у режији Велимира Митровића који се у Краљеву налазио на одслужењу војног рока.

- Улога хајдучког вође Чеде Брбе била је прва главна која ми је поверена у позоришту, а редитељ нам је допустио слободу да се играмо. Зоран Јованов је био Симо Глуваћ, Јовица Нетковић Брана, Жељко Станков Мита Трта, Миле Недељковић Врабац, Верољуб Андријанић Јешо је играо Стамболића, а глумачку екипу су допуњавали Сретен Степић, Дивна Павловић, Бранка Закић и Првослав Рачић. Коју годину раније сам почео да радим у „Керамици“, поподне одлазио на пробе, а по потреби и на гостовања. Гостовали смо у великом броју места широм земље, а да није било позоришта не знам да ли бих икада видео онолико колико сам видео у том периоду – прича са сетом Ђорђевић. Т. Радовановић

63

МАГАЗИН

24.1.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

64

Из Мињине кухињице

ДВОБОЈНИ ОБЛАНДА РОЛАТ СА КИДИ ЧОКОЛАДИЦАМА Потребно: 2 обланде 350 мл воде 400 г шећера 250 г маслаца/маргарина 400 г млевене плазме 100 г кокос брашна 100 г млевених ораха 25 г какао праха 5 кидy чоколадица јагода + јогурт Обланде ставите између мокрих крпа. Сједините млевену плазму, кокос брашно и млевене орахе. У суд сипајте шећер и воду и ставите да се кува. Када вода проври, ставите маслац . Када се маслац отопио, склоните са ватре и додајте смесу са

млевеном плазмом, кокосом и орасима. Промешајте па поделите на два једнака дела. У један део кокајте какао прахи промешајте да се смеса уједначи. На прву обланду ставите светлу смесу. Сложите кидy чоколадице и увијте у ролат. Другу обланду премажите тамном смесом. Ставите припремље ролат са кидy чоколадицама и све заједно увијте у ролат. Пребаците у фрижидер да се стене и охлади, а онда исеците на ролате око 1 цм дебљине. Напомена: Оригинал рецепт је стари са крем бананицама, али сам га овог пута радила са кидy, које се, иначе, теже секу у односу на крем бананице.

65

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

24.1.2021.

Дублерка

66

Не више тако актуелна глумица Кенди, ухваћена због утаје пореза, ангажује своју бившу дублерку Паулу да уместо ње иде на рехабилитацију. Између њих се развија специфичан однос када Кенди схвати како може да користи Паулу као резерву за све стресне делове свог живота. Али, Паула у потпуности прихвата нови идентитет, преузимајући Кендину каријеру и дечка, да би је на крају избацила из сопствене куће. Кенди сада мора да преживи у стварном свету док се Паула грчевито држи крхког, али славног живота о којем је одувек сањала. Комедију у 2Д формату, у трајању од сто једног минута, Џејми Бебит је режирао према сценарију Сема Беина, а главне улоге тумаче Дру Беримур, Мајкл Зиген и Т. Ј. Милер. Филм је на репертоару још данас, а пројекција почиња у 19 сати.

Стрелац На заједничком путу, међусобна нетрпељивост Џима и Мигела уступиће место разумевању и саосећа-

њу. Џим који прихвата улогу Мигеловог херојског заштитника неће се зауставити ни пред чим како би га одвео на сигурно. У Аризони, дуж границе између Сједињених Америчких Држава и Мексика, ранчер и вијетнамски ратни ветеран Џим Хенсон пролази кроз тешка времена, након што је његова вољена супруга управо преминула од рака, а банка само што није запленила огромно имање. Миран живот изненада нарушава неочекивани долазак двоје илегалних имиграната који прелазе границу преко његове земље. Мајка и њен мали син очајнички беже од бруталног мексичког картела, а кад током пуцњаве мајка погине Џим постаје невољни бранилац малог дечака невероватни двојац је у бекству од немилосрдних убица и поткупљених полицајаца. Акциони трилер у 2Д формату, у трајњу од сто осам минута, Роберт Лоренц је режирао према сценарију Криса Чарлса и Дени Кравица, а водеће улоге тумаче Кетрин Викик, Лиам Нисом и Тереса Руиз. Филм се приказује до среде 27. јануара у пројекцијама које почињу у 19 сати.

67

МАГАЗИН

24.1.2021.

Филмови које смо гледали - 1961.

68

69

МАГАЗИН

24.1.2021.

Добрица Кобрица

70

ЧАКАНОВИЋ

Стегли смо каиш, до последње рупе; за даље стезање, остаје нам – врат?!

Није нужна промена Пословника; нужна је промена – посланика!

У Србији, раде бројне „кухиње“! Народне су најперспективније!

Светски моћници черече Србе; Срби, сами себе!

71

У сусрет предтакмичарској сезони

МАГАЗИН

24.1.2021.

ЈЕДАНАЕСТИ И

72

- На старту једанаестог Ибарског гроса седамдесет четири учесника једанаест клубова из Чачка, Ужица, Београда, Смедерева, Крагујевца, Трстеника, Апатина и других места. - Међу учесницима знатан број рекреативаца који су дошли без позива, а организатори одустали од намере да им ускрате задовољство учешћа. - Задатак сталног организационог одбора да трасира и одржава стазу за крос.

- Атрактивна локација добра основа за размишљање о организацији сличног такмичења током летњих месеци. - Победник у најатрактивнијој трци дана Апатинац Денис Фируловић, актуелни вицепрвак државе у трци на педесет километара

ИБАРСКИ КРОС

73

раљево је претходног викенда једанаести пут било домаћин значајног атлетског такмичења коме је на истеку прве деценије још једном промењена траса, овога пута до ресторана Куће сећања где је тачно у подне дат знак за старт прве трке Ибарског кроса. Такмичење је покренуто другог дана 2011. године, након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу, а кад је већ следеће у овом месту настављена дугогодишња традиција у Атлетском клубу „Краљево“ нису били спремни да одустану од организације, али ни да се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан Нове године по Јулијанском календару. Прве три године такмичење је одржавано у дане викенда након 14. јануара, а потом традиционално на први дан Нове године. Ибарски крос се одржава према правилима Атлетског савеза Србије, уз

МАГАЗИН

24.1.2021.

К

74

подршку локалне самоуправе, а право учешћа су и ове године имали сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, потом сениоре, сениорке и ветеране разврстане у старосне групе у распону од по десет година старости. Почасни председник Атлетског клуба „Краљево“ др Милан Матијевић подсећа да су пре 2011. године краљевачки атлетичари пуних четрдесет година организовали Новогодишњу атлетску трку у Мрсаћу, а након што месна заједница ни после толико времена није показала спремност да стане иза јединственог такмичења дошли на идеју да је преместе у Краљево. Кад су након једногодишње паузе у Мрсаћу схватили да је враг однео шалу, и да прети опасност да заувек остану без спортске манифестације овог типа, од-

лучили су да наставе са одржавањем новогодишње трке другог дана у новој години. Реконструкција Атлетског стадиона изместила је Ибарски крос на терене поред нове спортске хале, а почетак градње тржног центра на овој локацији померио старт и циљ трке неколико стотина метара низводно до ушћа Рибнице у Ибар. Атлетски стручњаци нову локацију сматрају довољно квалитетном за одржавање крос такмичења, па треба очекивати да ће у дужем периоду бити место укупљања учесника Ибарског кроса. Такмичење се одржава по правилима Атлетског савеза Србије, па је програмом предвиђено да пионири, пионирке и јунорке истрче хиљаду метара док је два пута дужа деоница намењена јуниорима, ветеранкама и двема група ветерана. Такмичарима у

најбољим годинама за бављење овим спортом постављен је задатак да се докажу након што претрче пет хиљада метара, а да се мислило и на могућности најстаријих сведочи податак да им, у зависности од година, удаљеност између старта и циља варира између хиљаду метара и четири километра. Није на одмет напоменути да су ветереани разврстани у више категорија у распону од по пет година тако да се посебно бодују такмичари стари између тридесет пет и четрдесет година и даље све до оних који су закорачили у девету деценију живота. Ванредне околности условљене појавом епидемије корона вируса наметнуле су обавезу организатора да из трка пионира и јуниора искључе учешће такмичара изван Краљева, па је у овим старосним категоријама организовано само првенство Атлетског клу-

ба „Краљево“. У категорији пионирки кроз циљ је прва прошла Тамара Савић која је хиљаду метара претрчала за четири минута и четрнаест секунди. Петнаестак секунди касније стигла је Ива Јанковић а за њом и Јана Савић. У истој старосној категорији у мушкој конкуренцији најбољи је био Никола Бељаковић који је стазу исте дужине претрчао за четири минута и седам секунди. Десетак секунди је закаснио Марко Брковић а још неколико трећепласирани Андреј Павловић. Међу јуниоркама, које су трчале на стази дугој хиљаду метара, није било јаче конкуренције о чему сведочи податак да је првопласираној Анђели Крстић од старта до циља требало нешто више од пет минута, а друго место је припало Јовани Јосифљевић која је закаснила осамнаест секунди. На два пута дужој стази најбољи у категорији

јуниора био је Андрија Поповић са резултатом седам минута и дванаест секунди, десетак секунди касније кроз циљ је прошао Никола Јеленић, док је трећепласирани Андрија Ћосовић каснио за победником више од минута. Највеће интересовање посматрача и ове године је било за трку сениора на пет хиљада метара, а колико је првопласирани атлетичар атлетског клуба из Апатина Денис Фируловић био надмоћан сведочи податак да је са осамнаест минута на циљ стигао читавих четрдесет осам секунди пре другопласираног Чачанина Огњена Чорбића, а више од минута пре клупског колеге Александра Стајића. Много изненађења није било ни међу сениоркама у трци на три хиљаде метара где је тријумфовала чачанска атлетичарка Маријана Јаковљевић. Са више од минута заостатка кроз циљ је про-

75

24.1.2021.

МАГАЗИН

76

шла краљевачка атлетичарка Јована Миладиновић, потом и Александра Буркановић из Апатина. Слабији одзив је основни разлог да међу ветеранкама, које су на стази дугој две хиљаде метара наступиле у три старосне категорије, није било већих изненађења. У категорији старијих од четрдесет година победила је Јасмина Рашковић, која је кроз циљ прошла испред Александре Филиповић, док су победнице у категоријама старијих од четрдесет пет и педесет година биле Биљана Котеска Вељковић и Ариана Илић. Почев од тридесет пете ветерани су, са размаком од по пет година, наступили у девет категорија. Најмлађи међу њима претрчали су четири хиљаде метара, а најбољи је био члан Младости из Ужица Петар Божовић коме је до циља тербало четири секунде мање од шеснаест минута. Знатно слабије резултате остварили су другопласирани Никола Мачкић из лучанске Младости и и Краљевчанин Иван Милетић. На стази исте дужине надметали су се ветерани старији од четрдесет година, а најбољи је био Драган Нешовић из чачанског ЧААК-а који је у циљ ушао са истим временом као и прволасирани из категорије млађих. Друга два места припала су Краљевчанима, Ивану Јовановићу из Маратон тима и Милану Јовићу из Атлетског клуба „Краљево“. Посебно узбудљиво било је надметање атлетичара старих између четрдесет пет и четрдесет девет година. О томе сведочи податак да је првопласирани на четири хиљаду метара члан ПСК Балкан Александар Јовановић прошао кроз циљ само пет секунди пре другопласираног Краљевчанина Живана Драговића и трећепласираног члана Планинарско смучарског друштва „Љуктен“ из Трстеника. Старији од педесет година трчали су на хиљаду метара краћој стази, а победио је Краљевчанин Дејан Јеротијевић испред Београђана Мирослава Ранђеловића и Александра

Ковачевића. У категорији пет година старијих победио је члан Ателтског клуба Смедерево Радомор Дабић, испред Александра Бокарева из Београда и члана краљевачког маратон тима Александра Илића. Трку на две хиљаде метара завршио је по један ветеран у категоријама старијих од шездесет и шездесет пет година, Радован Петковић и Миодраг Танасијевић, оба из крагујевачке Шумадије. Најстарији су се надметали на стази дугој хиљаду метара. Међу ветеранима старијим од седамдесет година тријумфовао је Смедеревац Лазар Секулић који је далеко иза себе оставио Љубишу Денића из Краљева и Радослава Вукојичића из Крагујевца. Да елан не попушта ни код оних који су дубоко зашли у осму деценију живота сведочи пример члана Атлетског клуба „Краљево“ Милана Матијевића који није имао конкурената у трци на хиљаду метара. Ибарски крос је и ове године изазвао велико интересовање атлетичара из целе Србије, јер је после Мрсаћа добра прилика за проверу форме у предтакмичарској сезони пре интензивнијих зимских припрема. О томе сведочи податак да су се на старту појавила седамдесет четири учесника једанаест клубова из Чачка, Ужица, Београда, Смедерева, Крагујевца, Трстеника, Апатина и других места, међу њима и већ број рекреативаца који су дошли без позива а организатори одустали од намере да им ускрате задовољство учешћа на крос такмичењу. Међу такмичарима је било освајача златне медаље на првенству Србије, а победник у конкуренцији сениора Денис Фируловић је актуелни вицепрвак државе у трци на педесет километара. Да такмичење добија међународни карактер сведочи учешће атлетичара из Републике Српске, потомка предратног првака Југославије и првака Балкана у бацању кугле и кладива Алексе Ковачевића који је касније освојио и 11. место на Олимпијским играма у Берлину 1936. године.

Добар одзив такмичара, и жестока борба за што бољи пласман на стази крај Ибра, потврђују да „Ибарски крос“ из године у годину учвршћује позицију међу сличним такмичењима у земљи. О томе најбоље сведоче резултати које је организатор наградио пригодним признањима, најуспешнијима су намењене пригодне награде, медаље и дипломе за по три првопласирана у свакој категорији а за победнике и пехари. Податак да се на старту кроса прве године појавило четрдесетак такмичара, а да је одзив из године у годину све већи, даје довољно оптимизма за уверење да би сваке наредне такмичење могло да буде још масовније. Мало је познато да се Ибарски крос организује скромним средствима која обезбеђује локална самоуправа, по правилу за набавку медаља, а податак да на такмичењима ове врсте нема значајнијих атлетских имена тумачи се чињеницом да није могуће обезбедити новчане награде. Искуство из година кад их је било довољно је за подсећање да је сваки пут учествовало бар троје од значајнијих имена у овом спорту. И поред тога једанести по реду Ибарски крос оцењен је успешним, тим пре што је одржан у отежаним временским условима и на тешком терену, а дугогодишњи атлетски радник др Милан Матијевић га оцењује значајним јер је атлетичарима пружио могућност да провере спремност пред следећу такмичарску сезону. Трку су ове године подржали бројни спонзори, па се у стартном пакету за сваког тркача уз ланч пакет, нашла учесничка медаља, заштитна маска и награде у виду ваучера. Организатори потврђују како су формирали стални организациони одбор са задатком да трасира и одржава стазу за атлетски крос уз потврду да је атрактивност локације добра основа за размишљање о организацији сличног такмичења током летњих месеци. Т. Радовановић

77

24.1.2021.

МАГАЗИН

78

Проглашени спортисти године

КРАЉЕВО ЗАСЛ - Пригодна признања додељена најбољим пионирима, кадетима, јуниорима, сениорима, екипама и појединцима који су у последњих неколико деценија допринели развоју краљевачког спорта. - Због пандемије корона вируса многи спортисти нису успели да остваре циљеве којима су тежили током читаве сезоне. - Остварени резултати каквим не могу да се похвале друге локалне заједнице. - Најбољи спортисти у категодији сениора Павле Здравковић и Драгана Гобељић. Женски кошаркашки клуб „Краљево“ трећу годину заредом најбољи спортски колектив. - Двоструки светски шампион без признања

ЛУЖУЈЕ ВИШЕ рај сваке календарске године је прилика за сумирање резултата у различитим областима живота, између осталих и у спорту који заокупља пажњу све већег броја припадника локалне заједнице. Да се после година стагнације ситуација у овој области полако поправља потврђује избор најбољих спортиста, спортских радника и организација током претходне године који је, други пут заредом, организовао Спортски савез Краљева. Да успшену спортску годину испрати на адекватан начин потрудио

К

се пригодном свечаношћу, уз присуство спортиста и спортских радника, као приликом за подсећање на значајне догађаје из претходне и указивање на планова за ову годину. До тада локалној самоуправи предстоји да обезбеди услове за бављење аматерским и школским спортом, али и за професионална такмичења. Пригодна признања додељена су најбољим пионирима, кадетима, јуниорима, сениорима, екипама и појединцима који су у последњих неколико деценија допринели развоју краље-

вачког спорта. Била је то прилика за подсећање на значајне резултате остварене током претходне године међу којима се посебно истиче пласман кошаркаша Слоге у Кошаркашку лигу Србије, одбојкаша Рибнице у највиши ранг такмичења, Куп Србије који су освојиле кошаркашице Женског кошаркашког клуба „Краљево“, фудбалери су први пут у историји успели да се домогну Прве лиге а рукометаши постали чланови Супер Б лиге. Пандемија корона вируса се негативно одразила и на спортска такмиче-

79

24.1.2021.

МАГАЗИН

80

ња, јер нека нису ни завршена а нека су одложена за боља времена, па многи спортисти нису успели да остваре циљеве којима су тежили током читаве сезоне. И поред тога преовладава уверење да је било значајних резултата каквим не могу да се похвале друге локалне заједнице. Опредељење да се улагање у спорт из године у годину повећава огледа се у чињеници да је износ издвајања током последње три године у сталном порасту а, поред средстава намењених спортским клубовима, удружењима и организацијама, значајним се оцењује улагање у спортску инфраструктуру. Износ од седамдесет девет милиона динара, колико је током неколико последњих година улагано у развој спорта, буџетом за ову је повећан на сто због уверења да се сваки динар уложен у спорт вишеструко враћа. У локалној самоуправи верују да то, у поређењу са резултатима, није превелик износ јер су млади, способни и полетни људи потврдили како се са знатно мање улагања остварују неупо-

редиво бољи резултати у односу на средине у којима ти спортови нису традиционални. И поред успеха преовладава уверење о потреби да се Краљево врати на праву спортску мапу Србије уз очекивање да, поред борачких спортова и кајака, титула првака државе стигне и у неком од колективних спортова са лоптом. По речима градоначелника то мора да буде циљ до 2024. године, јер Краљево то заслужује. Церемонија доделе признања отпочела је минутом ћутања у част свих спортиста и спортских радника који су окончали живот током претходне године. Најуспешнији пионир претходне године је члан Кајак клуба „Ибар“ Вук Базић, првак Србије у седам а другопласирани у две дисциплине. Ореолом шампиона Србије овенчао се у дисциплинама К1, 3X К1 и Ц1слалома, К1 и Ц1 спуста и Ц1 спуст класик, а друга места на Првенству Србије освојио у К1 и 3X К1 спуст-класик. Најуспешнија пионирка је чланица истог клуба

Ања Богдановић, првакиња Србије у дисциплинама К1 слалом, К1 спустспринт и спуст класик. Најбоље резултате међу кадетима оставрио је члан Атлетског клуба „Краљево“ Андрија Поповић, а да буде најуспешнији у овој старосној категорији допринело је освајање првих места на првенству Србије у дворани у тркама на шездесет и две стотине метара. Шампионским титуалама придружио је треће место у трци на двеста метара на отвореном, два четврта у тркама на шездесет метара и штафети 4х200 метара на балканском првенству у Истамбулу. Да у Кајак клубу „Ибар“ стасавају успешни спортисти сведочи Жељана Чингелић која током прошле године није имала премца међу кадеткињама о чему сведоче прва места на првенству Србије у дисциплинама К1 слалом и К1 спуст-спринт. Најуспешнији јуниор је члан АМСК КВ Рејсинг тима Милош Мирковић, шампион у класи „мали н“ и три пута победник на кружним стазама, а јуни-

проглашен најбољим у овој категорији након што су бициклисти „Металца“ током сезоне остварили најзапаженије резултате. Млади тренер задужен за рад са свим категоријама, преузео је велику одговорност за рад клуба са блиставом традицијом, а плановима за будућност одмах се потврдио као врстан стратег и вођа тима, а као такав постављен и за тренера младе репрезентације Србије. Најсупешнији спортски радник је Драган Симовић, дугогодишњи рукометни судија, контролор у такмичењима под окриљем Рукометног савеза Србије и директор Прве лиге Запад. Признање је заслужио након потврде да је директно укључен у сва дешавања у рукометном спорту Краљева као директор лиге, и члан скупштине Рукометног савеза Србије, а у заслуге му се приписује организација рукометних утакмица репрезентације Србије у Краљеву и свих које играју краљевачки клубови. Симовић се сматра заслужним што рукомет и рукометни клубо-

ви успешно опстају и остварују значајне резултате. Посебна признања заслужили су Основна школа „Димитрије Туцовић“, за достигнуће екипе на Спортским играма младих, градоначелник Краљева, због најбољег односа према краљевачком спорту и изузетан допринос његовом подизању, и Владимир Дашић коме је припало признање за изузетан допринос и афирмацију спорта. Иако је током претходне године у више пута истицана чињеница да су пласманом у прволигашки ранг такмичења кошаркаши, фудбалери и одбојкаши остварили посебно вредне резултате за њих овом приликом, у јакој конкуренцији, није било довољно аргумената како би били сврстани међу најбоље спортисте Краљева. Они који су процењивали успехе спортиста нису узели у обзир ни податак да је др Милан Матијевић освајач два прва места на светском првенству атлетских ветерана у трци на сто метара и скоку у даљ. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

орка атлетичарка Јована Миладиновић, трећепласирана на првенству Србије у трци на три хиљаде метара и четвртопласирана у седмобоју. Титуле првака Србије у дисциплинама Ц2 слалом, Ц1 спуст спринт и Ц2 спуст спринт, и друго место на државном првенству у дисциплини 3хК1 слалом, било је довољно да Павле Здравковић буде проглашен најбољим у категорији сениора, а исто признање заслужила је и кошаркашица Женског кошаркашког клуба „Краљево“ Драгана Гобељић, најзаслужнија што је клуб освојио Куп Србије и што су кошаркашице, са само једним поразом, претходну сезону завршили на челу табеле. Драгана Гобељић је и током ове сезоне играчица са најбољим појединачним учинком у дресу краљевачких кошаркашица, а резултати клуба током прошле године били су довољни да екипа трећи пут заредом буде проглашена за најсупешнији спортски колектив. Колико су за успех спортиста заслужни тренери најбоље потврђује пример Милоша Миладиновића који је

81

МАГАЗИН

24.1.2021.

Ниш - Рибница 3:0

82

83

84

МАГАЗИН 24.1.2021.

Спартак - ЖКК Краљево 74:93

85

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. И 30. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

24.1.2021.

24. јануар

86

41 — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу.

1458 — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија.

1742 — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII. 1848 — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице.

1838 — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.

1915 — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.

1924 — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина.

1927 — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.

1927 — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.

1937 — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.

1943 — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки.

1946 — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.

1972 — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.

1978 — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.

1983 — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.

1984 — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.

1986 — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.

1986 — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ураном, на удаљености од око 81.500 km од планете.

1989 — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.

1994 — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ.

1998 — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи.

1999 — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.

2000 — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у дру-

гом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.

2002 — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.

2001 — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.

2003 — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу.

2006 — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала.

2011 — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.

25. јануар 750 — Абасидски побуњеници су поразили Омејадски калифат у бици на Забу, што је довело до смене династија.

1533 — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Елизабетом, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII. 1831 — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм.

1874 — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији.

1899 — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака.

1904 — У Београду је почео да излази дневни лист Политика.

1916 — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе.

1924 — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре.

1942 — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД.

1961 — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.

1971 — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.

1983 — Кинеске власти су преина-

чиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин.

1987 — Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц.

1991 — Скупштина (Собрање) Македоније је усвојила декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.

1996 — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.

1999 — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.

2000 — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992—95).

2001. - ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе.

2006 — Одржани избори за Палестинско законодавно веће.

2007 — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“.

2011 — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.

26. јануар 1500 — Шпански морепловац Висенте Јањез Пинзон открио Бразил.

1531 — Снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа.

1564 — Папа Пије IV потврдио је булом “Benedictus Deus” одлуке Тридентинског сабора и затражио од католика да их се строго придржавају и под

87

24.1.2021.

МАГАЗИН

88

претњом екскомуникације забранио свако њихово неовлашћено тумачење.

1699 — Потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју.

1885 — Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898. године, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956.

1905 — Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата.

1930 — Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности.

1934 — Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939.

1935 — Изашао први број београдског недељника „Недељне информативне новине“.

1942 — Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију.

1947 — У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф.

1950 — Индија формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта.

1965 — Хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески.

1972 — Изнад Чехословачке, после

експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић.

1993 — Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације.

1994 — Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“.

1996 — Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета.

2000 — Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора.

2001 — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи.

2006 — Пронађена најмања планета, ОГЛЕ-2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система

27. јануар 447 — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина.

661 — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат.

1785 — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД.

1822 — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.

1825 — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза.

1865 — Шпанија признала независност Перуа.

1919 — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава неде-

ља.

1924 — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.

1926 — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.

1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве.

1943 — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен.

1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц.

1964 — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином.

1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америч-

ка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.

1967 — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.

1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.

1980 — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих.

1981 — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо

у Јаванском мору.

1991 — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.

1991 — Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.

1993 — У Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.

1996 — У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.

1997 — Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.

1998 — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.

1999 — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.

2002 — У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.

2006 — Сурчински аеродром у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.

28. јануар 98 — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе.

1077 — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког

пута у Каносу.

1393 — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра.

1573 — Почела велика хрватскословеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења.

1573 — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској.

1689 — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску.

1724 — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петерсбургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917.

1813 — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству.

1820 — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали.

1846 — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића.

1871 — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена.

1878 — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон.

1909 — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанскоамеричког рата.

1915 — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД.

89

24.1.2021.

МАГАЗИН

90

1932 — Јапанске снаге напдају Шангај.

1935 — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај.

1958 — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компитабилне и са данашњим издањима.

1965 — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент.

1985 — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији.

1986 — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута.

1994 — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни.

1995 — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских ектремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри.

1997 — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи.

1998 — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија.

2002 — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске.

2006 — Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170

29. јануар 1412 — У Новом Брду издат „Закон о рудницима“ деспота Стефана, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног си-

стема у средњем веку.

1635 — Основана је Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII. 1676 — Фјодор III је постао цар Русије.

1814 — Француска је поразила Русију и Пруску у бици код Бријена.

1845 — У „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу.

1850 — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850.

1856 — Британска краљица Викторија је установила Викторијин крст, највише британско војно одликовање.

1861 — Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава.

1863 — Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци.

1886 — Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин.

1889 — Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча.

1891 — Лилијуокалани је проглашена последњим владаром и једином краљицом Хаваја.

1896 — Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1916 — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.

1933 — Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара.

1942 — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено.

1950 — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке.

1959 — Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа.

1963 — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.

1964 — У Инсбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре.

1964 — Премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика.

1996 — Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје.

1999 — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских

Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.

2002 — Председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету.

2002 — У Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.

30. јануар 1018 — Потписивањем Будишинског мира између светог римског цара Хајнриха II и пољског кнеза Болеслава

I завршен је Немачко-пољски рат.

1648 — Потписивањем Минстерског мира окочан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске.

1649 — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела.

1661 — Оливер Кромвел, лорд-протектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио.

1661 — Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова.

1826 — Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост.

1841 — Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза.

1847 — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско.

1862 — Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор.

1913 — Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи.

1933 — Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар.

1937 — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.

1937 — Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.

1943 — Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.

1945 — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што је највећа поморска несрећа.

1964 — У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орби-

те, „Електрон 1“ и „Електрон 2“ 1967 — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.

1968 — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму.

1969 — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција.

1972 — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика.

1992 — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.

1995 — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.

2000 — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.

2003 — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине.

2007 — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Windows Vista, после више од пет година од публиковања претходног Windows оперативног система (Windows XP).

91

24.1.2021.

МАГАЗИН

92

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs