Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 476 * 3. јануар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

3.1.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3.1.2021.

У овом броју: Без тебе Из дана у дан Боље, али недовољно Коронавирус за почетнике Будимо одговорни Без културе нема јаке државе Ваздух и даље проблематичан Испит о познавању града Највећа жртва образовање

8 12 18 22 24 32 40 44 48

54 62 66 74 82 84 86 88 90

Фото: М. Радовановић

Било, не повратило се Коначно у својој кући Шампиони хорског певања Деда Мраз прерушен у човека Из Мињине кухињице Филмови које смо гелдали На Репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 3.1.2021.

3.1.2021.

МАГАЗИН

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

Лични став: Др Дејан Жујовић

БЕЗ ТЕБЕ ада ме је Наташа Миљковић у Новом дану питала шта је за мене хит, у тренутку док ово будете читали, већ прошле године, рекао сам – интимно, Detour, Без тебе. Не знам да ли сте слушали ствар? Неки би рекли – песма за девојчице. Али мени је много драга. Интимна. Толико тога има без чега не могу. И једна без које не могу. Песма је из 2018. године и предивна је. Ово пишем таман када се смирила канонада новогодишње пиротехнике. Одговорио сам на сваку руком исписану новогодишњу честитку. Вама који шаљете генеричке слике, гифове и слична срања – шипак. Испунио сам и обећање мом Влади, пустио Београдски мали пијац, испио Jack и поново пустио сузу за свог брата. Без чега не могу? Не могу без наочара да напишем овакав текст. Некада сам видео као соко. Бахато завитлавао свакога ко не може нешто да прочита. А онда су почеле припреме за безбројне презентације. Сати испред рачунара. Да се мењам физички. Добијам килограме и да ми све више слаби вид. Почео сам да се зезам да ћу сав новац који зарадим кроз такве пројекте да потрошим на то да се вратим у стање како сам изгледао пре започињања те приче. Не могу да живим без својих кћерки. Старијој сам пожелео вечерас да се заљуби. И да ме кандидат преживи. Знам, сељак сам, али је то јаче од мене. Знам какве смо ми битанге. Плашим се да јој срце не рани, не бринем

за друго. Не могу да живим ни без млађе. Када ми загрли колена и љуби их. Када је узмем у наручје као малу коалу, онако чупаву, са бебећим мирисом. Не могу ни без тебе да живим. И стварно, не могу да дишем без тебе. Од оних дана када сам лежао у болници и борио се за ваздух. Када сам лежао у кревету и сабирао свој живот. Када сам одлучио. Да нећу исти да изађем. Да ћу све своје грешке да исправим. Док си ме неговала. Својом љубављу. И може овај свет да се расцепи на пола, да ме говнима измажу, да пропаднем до краја, али ти си моја. Јер без тебе не могу да дишем. Јер ти си једини разлог мог смеха. Моје снаге. Моје лепоте. Без тебе бих могао нешто, не све. Да живим као до сада. Да живим као да себе гледам са стране. Да све што ми се догоди пропуштам кроз такве филтере. Као да се дешава другом човеку. Али, са тобом ја сам жив. Поносни мушкарац који има свако решење. Шмекерско или брутално. Знаш када сам ти рекао шта ће се десити када видим туђу руку на твом рамену? Са тобом могу на крај света. Али без тебе не могу да дишем. Знам шта ће да се деси. Свет којим живим ће да се расцепи на пола. Она мања половина ће да разуме. И живећу као Мали принц на тој малој планети. Баш ме брига. Моја мала ружо. Болеће. Кидаће, али баш ме брига. Мала ружо. Ставићеш своју малу шаку на моје лице и проћи ће. Али ја не могу

више да губим дах. Боли ме. Нема боја ни мириса без тебе. Без тебе могу да наставим овако. Да глумим живот. Да немам слику на којој се искрено смејем. Да живим живот некога другог човека. Али онда, свакога јутра се питам – чему? Без тебе ја могу да живим, али да не будем жив. Када помислим на мог Владу, на болницу, на Косача, одмах кажем, ма зајеби све, јебеш све ако нема живота, ако није из душе. Извини што ти се не обраћам тоном школованих писаца, али ја сам само жив човек, препун грехова, грешака у свом животу, кроз који обична крв пролази, а не високоумна лимфа. Моји су преци шумадијски сељаци, а не дворске луде. Ја само знам да не могу без тебе. Ваљда си схватила до сада? Како се то догодило? Немам појма. Само смо живели. Проналазли се у ситницама. Погледима. Додирима. Тахикардијама. Док возиш да те гледам. Да знаш да сам рањив, а да ме није срамота од тебе. Да у твом погледу ухватим веру. У мене. Моје способности. И онај осећај самодовољног света када смо заједно. Када је свако други чист вишак. У нашем свету. Малом, тајном, прелепом, искреном. У овом тренутку могу да останем без тебе. Ако будем гледао фискалну касу живота – хоћу. Али ја гледам нешто друго. Моји рачуни су у мом срцу. Емоцијама. Сликама будућег живота. Могућег и реалног. И закорачићу. Макар погинуо.

МАГАЗИН 3.1.2021.

МАГАЗИН

3.1.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - За седам дана тестирано две хиљаде четрдесет четири особе од којих без мало половина ПЦР методом. - Међу седам стотина тридесет девет особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код сто седамдесет три, а међу двеста шездесет три тестираних по другим индикацијама код још осам. Антигенским тестом је проверавано здравствено стање хиљаду двадесет пет особа, а позитивним на присуство вируса оцењено триста двадесет пет. - Током последњих седам дана број укупно инфицираних повећан за пет стотина шест, а преминуло је шеснаест особа са територије Краљева

три особе. Сумирањем резултата дошло се до податка да је до тог дана са осамдесет пет новооткривених укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије за двеста деведесет седам премашио девет хиљада. Од последњег извештаја преминуло је шест особа тако да је укупан број повећан на сто четрдесет један. Да се ситуација полако смирује било је видљиво првог радног дана последње недеље у години кад су објављени резултати тестирања двеста четрдесет шест узорака бриса и потврђена још једна промена епидемиолошке ситуације. На присуство корона вируса ПЦР методом је тестирано сто четрдесет узорака, међу којима деведесет један узет од особа са симптомима болести. Резултати тестирања потврђују да је присуство вируса потврђено код деветнаест особа, а међу четрдесет девет тестираних по другим индикацијама ни код једне. Након што је међу сто шест узорака бриса тести-

раних антигенским тестом вирус доказан код четрдесет четири особе са шездесет три нововоткривена број укупно инфицираних повећан је на девет хиљада триста шездесет. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ преминуле су још две особе тако да је укупан број повећан на сто четрдесет три. О смиривању епидемије сведочи податак да је истог дана на болничком лечењу било осамдесет осам пацијената од којих осам на интензивној нези, по четири интубирана и на неинвазивној терапији. Током протекла двадесет четири сата примљено је пет нових а отпуштено шест пацијената, док су у ковид амбуланти прегледана сто двадесет четири пацијента. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље од наредног дана заснован на резултатима тестирања триста двадесет осам узорака назофарингеалног бриса током прет-

Фото: М. Радовановић

ако је тестирање укупно триста двадесет седам узорака назофарингеалног бриса током претходна двадесет четири сата наговестило извесно смиривање двадесет седми дан децембра ће трајно бити запамћен по податку да је у одељењима Опште болнице „Студеница“, од последица болести изазване корона вирусом, преминуло шест пацијената. Извештај Завода за јавно здравље Краљево од тог дана потврђује да су у здравственим установама са подручја града на присуство новог корона вируса ПЦР методом тестирана двеста три узорка међу којима су била и три контролна. Од сто четрдесет осам брисева узетих од особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код четрдесет две, а није било ниједног међу педесет два тестирана по другим индикацијама. Исти извештај сведочи да је антигенским тестом тестирано сто двадесет четири узорка бриса, а вирус потврђен код четрдесет

МАГАЗИН 3.1.2021.

ходна двадесет четири сата, од којих сто четрнаест ПЦР методом. Међу седамдесет осам узорака особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код двадесет једне, а међу тридесет шест тестираних по другим индикацијама ни код једне. Антигенским тестом је тестирано двеста четрнаест узорака бриса, вирус доказан код шездесет три особе, а са осамдесет четири новооткривена случаја укупан број потврђених од почетка епидемије достигао девет хиљада четири стотине четрдесет четири. Од последњег извештаја, у Општој болници су преминуле још три особе тако да је укупан број повећан на сто четрдесет шест. Након пријема осам оболелих, отпуста осамнаест излечених и смрти три пацијента, број хоспитализованих је смањен на седамдесет пет од којих осам на интензивној нези, пет интубираних и три на неинвазивној терапији. Између два извештаја прегледано је двеста шеснаест пацијената. Да број тестираних бележи благу стагнацију потврђује извештај од среде кад је тестиранo укупно триста десет узорака назофарингеалног бриса, а сто педесет пет ПЦР методом међу којима су и три контролна. Од брисева особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код тридесет пет, а од дадесет осам тестираних по другим индикацијама код још шест. Антигенским тестом је тестирано сто педесет пет узорака бриса, а вирус доказан код тридесет особа којима је са осамдесет нових укупан број потврђених случајева достигао девет хиљада пет стотина двадесет четири. У Општој болници „Студеница“ на лечењу је седамдесет осам пацијената од којих једанаест на интензивној нези, пет интубираних и шест на неинвазивној терапији. Током последња двадесет четири сата примљено је петнаест, отпуштено једанаест и преминуо један пацијент, а прегледано сто деведесет седам особа. Епидемиолошка ситуација је промењена и последњег дана у години

након што су објављени резултати укупно триста пет узорака назофарингеалног бриса, међу њима ПЦР методом сто тридесет седам, међу којима је и девет контролних. Провера брисева узетих од сто особа са симптомима болести потврдили су да деветнаест њих има разлога за бригу, док је међу двадесет осам тестираних по другим индикацијама присуство вируса потврђено у само једном случају. Антигенским тестом је тестирано сто шездесет осам узорака бриса, а вирус доказан код четрдесет пет што је утицало да, са шездесет пет новорегистрованих случајева, број укупно инфицираних у сада већ прошлој години достигне девет хиљада пет стотина осамдесет девет. Да болест коју изазива корона вирус и даље узима данак потврђује податак о смрти још две особе, чиме је број укупно преминулих повећан на сто четрдесет осам. Седамдесет један пацијент није успео да се опорави до мере да би Нову годину дочекао у кругу породице, а у најтежем положају је било десет којима је неопходна интензивна нега, по пет интубираних и на неинвазивној терапији. Између два последња дана децембра на лечење је примљено девет нових пацијената, а четрнаест добило прилику да Нову годину дочека у кругу породице. Последњег дана у години потврђено је да су у Општој болници „Студеница“ преминуле две особе, а да је прегледано сто деведесет пет пацијената. До сачињавања извештаја првог дана у години тестирано је триста пет узорака брисева, баш као и дан раније, а резултати тестирања сто педесет осам узорака ПЦР методом, међу којима је и један контролни, сведоче да је међу сто осамнаест брисева особа са симптомима болести присуство вируса потврђено код петнаест, а међу тридесет девет тестираних по другим индикацијама код још једне. Антигенским тестом је тестирано сто четрдесет седам узорака бриса, а вирус потврђен код четрдесет три особе. У Заводу за јавно здравље

потврђују да је првог дана ове године потврђено још педесет девет особа позитивних на присуство вируса чиме је укупан број повећан на девет хиљада шест стотина четрдесет осам. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ преминула је још једна особа са територије града Краљева тако да је укупан број повећан на сто четрдесет девет. О знатнијем смањењу броја сумњивих случајева сведочи извештај од 2. јануара о тестирању двеста двадесет три узорка назофарингеалног бриса. У здравственим установама са подручја града ПЦР методом је на присуство корона вируса тестирано сто једанаест узорака. Од осамдесет узорака брисева узетих од особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код двадесет две, а код тридесет једног тестираних по другим индикацијама није било сумњивих случајева. Антигенским тестом је тестирано сто дванаест узорака бриса, а вирус потврђен код четрдесет осам. О епидемиолошкој ситуацији другог дана јануара сведочи податак да је са седамдесет новорегистрованих случајева инфекције укупан број повећан на девет хиљада седам стотина осамнаест, а смрћу још две особе укупан број преминулих на сто педесет један. Недељни биланс потврђује да је за седам дана тестирано две хиљаде четрдесет четири особе од којих безмало половина ПЦР методом, а било је и шеснаест контролних. Међу седам стотина тридесет девет узорака брисева особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код сто седамдесет три, а међу двеста шездесет три тестираних по другим индикацијама код још осам. Антигенским тестом је проверавано здравствено стање хиљаду двадесет пет особа, а позитивним на присуство вируса оцењено триста двадесет пет. Током последњих седам дана број укупно инфицираних повећан је за пет стотина шест, а преминуло је шеснаест особа са територије Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2021.

МАГАЗИН

3.1.2021.

Позитивни помаци у борби против пандемије

БОЉЕ, АЛИ Н - Број хоспитализованих у одељењима Опште болнице „Студеница“ мањи од сто. - Највећи број преминулих из популације између седамдесет и седамдесет девет година, а следе они који су имали више од осамдесет. - Више од четири петине преминулих, поред основне, имао и пратеће болести, најчешће шећерну болест, висок крвни притисак, кардиоваскуларна и малигна обољења. - Од почетка епидемије оболело триста осамдесет радника Опште болнице „Студеница“. - Скоро триста педесет запослених оболело након 1. новембра. - Од почетка епидемије на лечењу оболелих ангажовано сто три од двеста лекара запослених у болници. - Квалитет услуга значајно подигнут од тренутка кад је за рад у свакој смени ангажован по један физиотерапеут

НЕДОВОЉНО д почетка епидемије корона вируса игра бројева је постала незаобилазни део свакодневице највећег броја становника сваке локалне заједнице, а најбоља потврда је податак да ни девет месеци након проглашења није ослабило интересовање за стање епидемиолошке ситуације. У таквим околностима са извесном дозом олакшања прихвата се сваки помак на боље, а да има разлога за то сведочи вршилац дужности директора Опште болнице „Студеница“ др Зоран Мрвић. Разлог за оптимизам огледа се у податку да је, између два последња понедељка последњег месеца у години, број хоспитализованих пацијената смањен за више од двадесет а на дневном нивоу је све даље од сто-

тине. И поред тога здравствени радници нису задовољни, јер је тренд пада броја оболелих знатно израженији у градовима из најближег окружења. У ситуацији кад је пажња усмерена на лечење неколико десетина оболелих да утврде разлоге таквом стању, и нађу одговарајућа решења, очекује се од епидемиолога и локалне самоуправе. Како минимално време лечења износи пуне три недеље свако побољшање здравственог стања, првенствено код млађих и особа са лакшом клиничком сликом, повод је да на неколико дана буду пребачени у специјалне болнице „Агенс“ и „Меркур“, како би се ослободила места за пацијенте којима је неопходна кисеоничка потпора. Приближавање краја године је по-

вод за свођење рачуна након чега ће, каже др Мрвић, бити познати ефекти пандемије а посебно најтеже последице. Статистика потврђује да највећи број преминулих потиче из популације између седамдесет и седамдесет девет година, а следе они који су имали више од осамдесет. Највећи број њих, више од четири петине, поред основне, имао је и пратеће болести, најчешће шећерну болест, висок крвни притисак, кардиоваскуларна и малигна обољења. Досадашње искуство потврђује да су шансе за излечење инфицираних старијих пацијената са малигним обољењима минималне, иако се примењује пуна терапија по важећим протоколима. Међу преминулима има и корисника Геронтолошког центра у

МАГАЗИН 3.1.2021.

Матарушкој Бањи, а у болници значајним оцењују све мањи прилив пацијената из ове установе. О томе какве су шансе да се епидемија обузда најбоље потврђује податак да је међу инфициранима и велики број здравствених радник. Он у Краљеву варира, а од почетка епидемије оболело је триста осамдесет особа што се у односу на број запослених сматра великом цифром. Поражавајућим се оцењује податак да је знатан број, од скоро триста педесет, запослених оболео након 1. новембра. Иако је највећи број након излечења враћен на посао почетком минуле недеље ван строја је било седамдесетак особа, међу којима је дванаест лекара, тридесет пет медицинских сестара. И поред тога није угрожено функционисање болнице у којој је на лечењу оболелих од почетка епидемије ангажовано сто три од двеста запослених лекара. Ако се има у виду податак да су од ове врсте радних обавеза у ковид болници изузети старији лекари, оболели од малигних обољења и специјализанти, долази се до потврде да су до сада били ангажовани сви други, међу њима лекари различитих специјалности. У болници подсећају да је квалитет услуга оболелима значајно подигнут од тренутка кад је за рад у свакој смени ангажован по један физиотерапеут. Поред медицинских сестара, чији је превасходни задатак брига о редовној примени одговарајуће терапије, физиотерапеути су се показали незаменљивим у пружању помоћи која укључује побољшање покретљивости пацијената. Значајно мањи број пацијената на болничком лечењу наговештава скори повратак болнице на рад у нормалним условима, а добра потврда је податак да ће Одељење пулмологије међу првима, након што се изврши дезинфекција, бити спремно да прими пацијенте који су привремено пресељени у хируршки блок. Посебно значајним оцењује се податак да има довољно опреме, али и потврда да су уместо ситнијих апарата који се чешће кваре нови набављани захваљујући донацијама. Са посебним

ничком сликом захтева болничко лечење. На прегледу пацијената у ковид амбуланти радним данима је ангажовано седам екипа, четири у преподневним сатима и три у поподневној смени, а у време новогодишњих празника са смањеним бројем.

Почела имунизација становништва

Др Зоран Мрвић интересовањем очекује се посебно опремљено санитетско возило, као покретна болница, набављено уз помоћ Министарства здравља. - Најлепша ствар је да се број заражених пацијената смањује. Зато подржавамо продужење трајања мера уведених пред новогодишње празнике, ма колико то било непопуларно, јер ако не буде како треба ми ћемо за Божић имати укључење трећег спрата у ковид систем и повећано ангажовање знатног броја лекара и медицинских сестара. Зато бих замолио суграђане да испоштују препоручене мере заштите уз забаве ограниченог типа и посебне мере опреза оних који нису преболели инфекцију, упозорава др Мрвић. Од тренутка кад су у Србију стигле прве дозе вакцина у Општој болници се прате препоруке Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарства здравља о редоследу вакцинације, а након вакцинације корисника домова за старе вакцинацији ће на доборовољној основи бити подвргнути припадници војске и здравствени радници. До тада се пажљиво прати кретање епидемиолошке ситуације која последњих дана указује на тренд смањења броја заражених од којих десетак процената са тежом кли-

На основу процене епидемиолошке ситуације у земљи и свету, доступних података о расположивости вакцина и могућностима њихове набавке, Влада Републике Србије донела је одлуку да се предузму потребне мере и активности за обезбеђење довољних количина квалитетних, безбедних и ефективних вакцина за вакцинацију најмање петине становника током 2021. године. Вакцинација је почела 24. децембра вакцином произвођача компанија Фајзер и Бионтек , чији је увоз одобрила Агенција за лекове и медицинска средства, а према плану имунизације који је припремио Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и одобрења Министарства здравља Републике Србије. Имунизација је почела у Београду, Новом Саду и Нишу, а према плану први ће бити вакцинисани корисници домова за стара и болесна лица. Национални координациони тим за припрему и спровођење имунизације је, уз стручну подршку Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, припремио и усвојио потребне оперативне планове и стручно-методолошка упутства за спровођење. На основу доступних епидемиоло шких података и препорука саветодавне групе експерата за имунизацију Светске здравствене организације постављени су стратешки циљеви ванредне препоручене вакцинације током трајања пандемије који укључују заштиту интегритета здравственог система и критичних инфраструктура у земљи, смањење оболевања и умирања и смањење трансмисије пандемијског вируса у заједници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

3.1.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

МАГАЗИН

3.1.2021.

КО ЗА

Др Миланко Шеклер

Шта свако треба да зна о коронавирусу? (4)

ОРОНАВИРУС А ПОЧЕТНИКЕ Ношење маске у хипермаркету, додатно смањују могућност заражавања, јер да сте се игром случаја налазили у близини оне особе Б (која је има симтоме болести и која је кашљала и кијала), управо у моменту када је кашљала или кијала, па да вам избачене микрокапљице (на којима корорнавирус лети и лебди у ваздуху као на каквом хеликоптеру) не би доспеле на слузокожу носа или ушле у дисајне путеве. - Маска врло ефикасно зауставља те микрокапљице у којима се налазе вирусне честице корона, и то стотине и хиљаде њих у једној микрокапљици. - Практично, маска треба да вас директно заштити од уношења микрокапљица, док се избачена количина вируса не разреди у огромној запремини ваздуха који се налази у хипермаркету и који непрестано путем вентилације улази у њега

ПРИМЕР 2. Сада замислите да је неко ко је инфективан (ваш први комшија који нема никакве симптоме, и не кашље и не кија), али седи и прича и гледа утакмицу са вама у трајању од 4 часа, у вашој дневној соби, која има свега 35 квадратаних метара и плафон висок 3 метра. Укупна запремина ваудуха у соби ће бити: 35 X 3 = 105, али ћемо ми због лакше рачунице то ипак заокружити на 100 кубних метара ваздуха!

Ваш инфицирани (али без симтома и знакова болести) комшија ће за проведено време од 4 часа у вашој дневној соби излучити следећу количину вируса: Претпоставимо да је од та 4 часа, он причао пола времена, а пола слушао како ви причате (и само дисао нормално). Дакле док је причао излучивао је 200 вирусних честица у минути, а пошто у 2 часа има 120 минута то значи да је излучио 120 X 200 = 24 000

вирусних честица. Још 120 минута је слушао вас, значи само ћутао и дисао, и тада је излучивао око 50 честица на минут, што ће бити укупно 120 X 50 = 6000 вирусних честица. Укупно је излучио 24 000 (док је причао) + 6000 (док је само слушао вас и ћутао, али дисао и избацивао вирусне честице) = 30 000 вирусних честица. Обзиром да смо рекли да та соба има 100 кубних метара ваздуха, онда значи да је постигнута концетрација

МАГАЗИН 3.1.2021.

вируса по кубном метру следећа: 30 000 : 100 (количина кубних метара ваздуха у вашој дмевној соби) = 300 вирусних честица по 1 кубном метру. Да ли ћете се ви инифицирати? Сада ћемо то да израчунамо: Обзиром да сте ви за 4 часа (то је укупно 240 минута) удахнули следећу количину ваздуха: Удишете 10 литара у минути, а за 240 минута X 10 литара, удахнули сте 2400 литара или 2, 4 кубна метра. Колико сте за то време удахнули вируса: 2, 4 кубна метра X 300 (јер смо малопре већ израчунали да вируса има 300 честица по кубном метру) = 720 вирусних честица! А обзиром да је инфективна доза најмање 500 вирусних честица, ви сте ту бројку превазишли, што значи да ћете се сигурно заразити! Чак би сте се заразили и да је остао само 2 часа. Али да је остао 1 час, вероватно не! А да је био пола часа – сигирно не! А сада само да претпоставимо, да сте све то време носили маске и ви и комшија (док комшија прича он избацује микрокапљице на којима се налази вирус, и те капљице не би отишле у ваздух у соби, већ би остале са унутрашње стране његове маске, а ако би комшија избацио неку каљицу док је рецимо скинуо маску и пио пиви, онда би те капљице остале на вашој маски споља и такође не би завршиле у ваздуху који удишете – а на вашој масци би се брзо осушиле све те капљица – а самим тим и коронавируси на њима би се осушили а рекли смо да је овај вирус врло осетљив на исушивање и он би брзо постао „мртав“). Дакле, не би сте се заразили! Чак и да је остао 4 часа! А да сте рецимо само отворили прозор на соби, и тиме омогућили проветравање или вентилацију и да се обаве бар 3 измене ваздуха за час у вашој соби (мало би се смрзли и ви и комшија – али обзиром да пијете неки алкохол издржали би), онда би за 4 часа се обавило укупно 12 комплетних измена ваздуха. То значи, да ће се оних 30 000 вируса, које ће ваш комшију свакако излучиити у вашој собу (без обзира да ли је отворен или затворен прозор), сада додатно разредити са много већом количином ваздуха, него што је то био случај када је био затворен прозор и када је соба имала само тих 100 кубних метара ваздуха. Сада се тих 100 кубних метара разредило 12 пута, односно ушло је још 100 X 12 = 1200 кубних метара ваздуха спољашњег ваздуха. Дакле сада оних 30 000 вируса делитe са 1200 кубних метара ваздуха (уместо само са 100 кубних метара –колико га је било у израчунатој запремини ваше дневне собе собној)што је једно = 25 честица вирусних честица по кубном метру (а било га је 300 без

отварања прозора – дакле мање 12 пута!). Рекли смо да ћете ви удахнути укупно 2,4 кубна метра за 4 часа седења, што знаћи да ћете теоријски унети 25 вирусних честица (толико га има сада у 1 кубном метру када ради вентилација због отвореног прозора) X 2,4 кубна метра = 60 вирусних честица укупно, што је скоро 10 пута испод минималне инфективне дозе ( око 500 вируса). Дакле, поред отвореног прозора се нећете заразити СИГУРНО! Још ако сте били носили маске, ваше инфицирање остаје само на нивоу теорије, али са врло малом вероватноћом! Дакле, овде смо видели значај проветравања - вентилације и значај ношења маски! ПРИМЕР 3. Отишли сте у велики тржни центар, односно у огроман хипермаркет, или на огромну затворену пијацу зелену, или на сајам. Ако тај хипермаркет има 1000 квадратних метара, и има висину до плафона 10 метара, онда је укупна запремина ваздуха у том објекту једнака: 1000 X 10 = 10 000 кубних метара. Ако знамо да сви ти хипермакети по правилу имају солидну вентилацију, и нека је она 5 измена ваздуха на час, онда је то 10 000 кубних метара X 5 (број измена на 1 час) = 50 000 кубних метара. Претпоставимо да је унутра ушло укупно 100 људи, и да су од њих 100 само њих 2 инфицирани, и то један без симптома, а други са симптомима (кашље и кија). Претпоставимо да ће се унутра обојица задржати 1 час (60 минута). Особа без симптома (нека он буде особа А) ће за то време излучити 50 вируса на минут (јер ћути и купује – само дише) или укупно 50 X 60 = 3000 вирусних честица за 1 час. Претпоставимо да се друга особа (нека он буде особа Б) са симптомима, сем што је провела 60 минута унутра излучујући дисањем око 50 вируса на минут (јер и он ћути и купује), још и 5 пута закашљала и 5 пута кинула. Онда ће та особа Б укупно избацити следећу количину вируса: Дисањем: 50 X 60 минута = 3000 вируса Закашљавањем: 5 закашљавања X 100 000 вируса (толико се избаци коd сваког закашљавања у облику микрокапљица) = 500 000 честица вируса Кијањем: 5 X 1 000 000 (најмање толико вируса се избаци сваким кијањем појединачно) = 5 000 000 честица вируса Та особа са симптомима је избацила укупно: 3000 + 500 000 + 5 000 000 = 5 503 000 вирусних честица! И сами примећујете да је особа са знацима болести (особа Б) излучила много више вируса од оне особе без симптома (особа А) или тачније 1834, 33 пута!!!

МАГАЗИН

3.1.2021.

(5 503 000 : 3000 = 1834,33)! Невероватно, зар не!? Зато је битно да они код којих се појаве знаци болести остану код куће одмах, јер излучују скоро 2000 пута више вируса!!! Обе ове инфициране особе су укупно излучиле (особа А + особа Б) следећу количину вируса 5 503 000 + 3000 = 5 506 000 вирусних честица. Укупна запремина ваздуха (рачунајући и запремину убаченог ваздуха јер ради вентилација) је 50 000 кубних метара. Дакле, концентрација вируса по кубном метру ће износити: 5 506 000 : 50 000 = 110, 12 вирусних честица по кубном метру! Да ли ће се заразити неко ко уђе у тај хипермаркет? Одговор: Зависи од времена проведеног у њему. Ево рачунице: Ако неко проведе 1 час у том хипермаркету, он удише 10 литара ваздуха на минут или 60 минута X 10 = 600 литара ваздуха удахнутог, односно 0,6 кубних метара. Обзиром да у једном

кубном метру има 110,12 вирусних честица то значи 110,12 X 0,6 кубних метара = 66,72. Израчуната количина вируса је скоро 8 пута мања од потребне минималне инфективне дозе, што значи да се посетилац који проведе 1 час неће заразити. Било би потребно да посетилаc тржног центра проведе минимално 6 часова, да би се евентулано заразио. Али за тих 6 часова би се одиграло још 5 измена на час X 5 часова = 25 измена, односно у хипермаркет ће ући следећа количина спољашњег ваздуха: 25 X 10 000 кубних метара (полазна запремина ваздуха у објекту) X 25 (толико пута ће се за 5 часова извршити додатних измена ваздуха) = 250 000 кубних метара ваздуха! Самим тим ће концентрација вирус опасти за додатних 25 пута (66,72 : 25 = 2,6688 вирусних честица по кубном метру!). Дакле, нећевише засигурно бити довољно вирусних честица да се било ко зарази! Наравно, ако сада претпоставимо да у том хипермаркету сви но-

се маске (и она 2 инфицирана, и сви остали посетиоци), онда та могућност постаје само теоријска, и изузетно је мала! Ношење маске у хипермаркету, додатно смањују могућност заражавања, јер да сте се игром случаја налазили у близини оне особе Б (која је има симтоме болести и која је кашљала и кијала), управо у моменту када је кашљала или кијала, па да вам избачене микрокапљице (на којима корорнавирус лети и лебди у ваздуху као на каквом хеликоптеру) не би доспеле на слузокожу носа или ушле у дисајне путеве. Маска врло ефикасно зауставља те микрокапљице у којима се налазе вирусне честице корона, и то стотине и хиљаде њих у једној микрокапљици. Практично, маска треба да вас директно заштити од уношења микрокапљица, док се избачена количина вируса не разреди у огромној запремини ваздуха који се налази у хипермаркету и који непрестано путем вентилације улази у њега.

ПРИМЕР 4. Налазите се у препуној бисокопској сали, позоришној сали или спортској хали. У том случају, иако су спољашњи услови слични онима које смо описали да постоје у хипермаркету (има велику количину ваздуха, има добру вентилацију и самим тим велики број измена ваздуха на час, а то значи да се убацивањем спољашњег ваздуха разређује евентуално присутан коронавирус излучен од стране некога ко је инфициран), овде су присутне и многе друге „отежавајуће“ околности, које ова поменута места чине додатно много ризичнијим за заражавање присутних на овим манифестацијама. Овде ћемо набројати и пописати само оне најважније за вас ниво знања: -У позоришту и биоскопу или конгресном предавању је присутан велики број људи који седе један поред другог, при чему они остају на тим местима, и по неколико часова, што по-

већава вероватноћу да они који седе непосредно поред инфициране особе (на свега десетак центиметара!), у том дугом периоду временском (неколико часова) удахнути довољно вируса, односно потребну инфективну дозу, да би се могли заразити. Чак и са маском на лицу, повећава се вероватноћа, да ћете удахнути довољно вирусних честица од неког ко седи поред, или иза или испред вас. Отуда су једне од мера заштите на овим локацијама, повећања међусобног растојања присутних, као и ограничавање броја присутних (сваки други ред, свако друго место). Наравно, то има смисла, уз ношење маски, и врло добру вентилацију! - На спортском такмичењу, навијачи су у врло блиском међусобном контакту, често загрљени, све време говоре, вичу и певају, што драстично повећава количину евентуално избаченог вируса у облику микрокапљица, и то баш непосредно и директне на оне са којима говоре, вичу и певају гла-

ва уз главу! Тим активностима избачене микрокапљице се лако удахну, а једна може имати и до неколико стотина, хиљада, па чак и неколико десетина хиљада вируса, и свега је једна једина таква микрокапљица довољна да вас инфицира! Наравно, у том случају, ни маске вам не помажу, јер се избацује толико велика количина микрокапљица, од великог броја људи, и на тако малом растојању, и то непосредно у лице осталих, тако да је велика вероватноћа да ће неке од свих тих микрокапљица, случајно моћи проћи и кроз малени простор између ваше коже лица и маске (јер нису оне никада тако затегнуте јер боле уши од гумица које затежу маску!), поготову, ако је само на моменат подигнете или намештате или померите, или приликом замене! У том случају не можете ништа предузети да спречите заражавање. Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2021.

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (10)

МАГАЗИН

3.1.2021.

БЕЗ КУЛТУРЕ И СТВАРАЛАШ

- Обим иностраних послова који се сливају у земљу у продукцији филма, ТВ програма и реклама је у периоду од 2016. до 2018. године утростручен, са снажном тенденцијом раста. - Највећи потенцијал лежи у две подобласти: креативна аудио-визуелна продукција и продукција видео-игара и интерактивни медији. - Изградња нових зграда и проширењу капацитета уметничких факултета – Факултета ликовних уметности, Факултета примењених уметности и Факултета музичких уметности. - Рад на унапређењу стручних уметничких средњих школа, јачању уметничког гимназијског образовања и отварању додатних специјализованих уметничких одељења попут четири која смо покренули ове школске године

ШТВА НЕМА ЈАКЕ ДРЖАВЕ

МАГАЗИН 3.1.2021.

Креативно стваралаштво и култура Последњих неколико година креативно стваралаштво постаје све важнија компонента српске привреде и један од кључних елемената за приступ креативној економији и друштву. Број предузећа у овој области показује растуће тенденције у периоду од 2014. до 2018. године у поређењу са остатком српске привреде. Импресивни резултати развоја креативних индустрија у Србији у последње две године – удео од чак 5% у БДП-у, пораст броја предузећа за 25% и укупни извоз који се за само две године повећао за невероватних 46,7% најбољи су доказ да је претходна Влада била у праву када је на почетку мандата дигитализацију и развој креативних индустрија одредила као стратешки циљ и оствариву визију. У оквиру овог сектора наш највећи потенцијал лежи у две подобласти: (1) креативна аудио-визуелна продукција и (2) продукција видео-игара и интерактивни медији. Захваљујући подстицајним мерама Владе Србије за инвеститоре у аудио-визуелну продукцију, обим иностраних послова који се сливају у нашу земљу у продукцији филма, ТВ програма и реклама је утростручен у периоду од 2016. до 2018. године, са снажном тенденцијом раста. Упоредо с тиме дошло је и до значајног повећања домаћег тржишта. Према подацима за 2018. годину, читав овај сектор учествује у укупној запослености са око 0,11%, али са просечном годишњом стопом раста запослености од чак 11,3% у периоду од 2016. до 2018. године. Академски сектор је такође препознао потребу овог сектора: у претходне четири године акредитовано је 12 студијских програма важних у креативним индустријама. У области развоја индустрије видео-игара смо већ изузетно добро профилисани на светском тржишту. Осим што имамо јаке домаће компаније, претходних година десила су се велика улагања страних лидера из ове области у нашу земљу. Сви ти страни привредни гиганти нису само купили домаће компаније и ангажовали наше стручњаке, већ су наставили да послују, запошљавају велики број наших људи, плаћају порез, региструју интелектуалну својину и извозе своје висококонкуретне, „Made in Serbia“, производе на светско тржиште. Развојем креативних индустрија у Србији и промоцијом наших талената, научника, уметника и иноватора у иностранству директно и на најбољи могући начин мењамо до сада устаљени и често негативни имиџ Србије у свету. Због тога смо осно-

вали националну платформу „Србија ствара“ – као унифицирани национални бренд и кровно тело које се бави подршком развоју креативног стваралашта у Србији и снажном промоцијом у иностранству. У контексту културне дипломатије већ смо створили предуслове за успостављање и одрживи рад мреже креативних центара Србије широм света, који ће управо имати за циљ подизање свести и видљивости нашег културног идентитета и континуирани развој позитивног имиџа Србије. Увелико радимо на креативној амбасади у Лондону, која ће бити отворена крајем 2021. године као центар за представљање наших достигнућа у оквиру креативног стваралаштва и умрежавање са британском и глобалном уметничком, научном, ИТ и бизнис заједницом. У плану је и ревитализација и боље повезивање постојећих и нових културних центара Србије широм Европе и света. Да смо се у свету већ етаблирали у том домену, говори чињеница да ће Србија 2021. године на Светској изложби у Дубаију, на позив домаћина, водити недељу посвећену креативним индустријама и недељу посвећену иновацијама. Потенцијал креативних индустрија никако не би требало посматрати искључиво кроз утицај на економски развој. Инвестиције у креативне индустрије уједно су улагања у бољи квалитет живота и јачање локалног и националног идентитета. У наредном мандату остаћемо фокусирани и на образовање младих талената у уметности и уопште креативним делатностима. Радимо на изградњи нових зграда и проширењу капацитета уметничких факултета – Факултета ликовних уметности, Факултета примењених уметности и Факултета музичких уметности. Радићемо и на унапређењу стручних уметничких средњих школа, јачању уметничког гимназијског образовања и отварању додатних специјализованих уметничких одељења попут четири која смо покренули ове школске године. Без културе и стваралаштва нема јаке државе. Зато су развој уметничких, културних и креативних делатности и сада у фокусу нове Владе. Наставићемо са улагањем у очување културног и археолошког наслеђа и олакшавање услова за рад с фокусом на појединце – самосталне и слободне уметнике чији ћемо статус коначно, после више деценија, решити. Бавићемо се и оснаживањем институција културе како бисмо поспешили њихову одрживост, одговорно управљање и јавно-приватна партнерства, те међусобну сарадњу, умрежавање и оптимизацију ресурса. Радићемо на побољшању програма финансијске подршке ванинституционалној културној сцени и пројектима, како би та подршка била тран-

3.1.2021.

МАГАЗИН

спарентнија, функционалнија и како би подстицала одрживи и одговорни развој. Подстицаћемо пренамену објеката културног и индустријског наслеђа отварањем нових културних центара и креативних простора за стварање и приказивање или извођење уметничких дела. Један од таквих примера биће преуређење Ложионице у Савској улици у Београду у модеран креативни простор са изложбеним и сценским капацитетима каквих немамо довољно. Као једну од важнијих ствари које морамо да уардимо је да до краја подржимо и са Новим Садом успешно реализујемо „Нови Сад Европска престоница културе“ 2022. године, а онда и да, по угледу на тај програм, покренемо домаћи пројекат Националне престонице стваралаштва. Циљ оваквог пројекта је децентрализација културних збивања и демократизација културе, развој савремених уметничких пракси и промоција културног наслеђа земље, али и повећање буџетских улагања градова у уметност и културу. Током претходног мандата отворили смо Народни музеј и Музеј савре-

мене уметности у Београду, Позориште „Бора Станковић“ у Врању и реновирану Галерију Матице српске у Новом Саду. До краја 2021. године морамо да завршимо Народно позориште у Суботици и покренемо читав низ нових пројеката, а пре свега изградњу нове зграде филхармоније. Са Развојном банком Савета Европе уговорили смо кредит у висини од 20 милиона евра за унапређење инфраструктурних пројеката у области културе.

Туризам У претходне четири године туризам је показао да има значајан потенцијал да допринесе динамичном расту и развоју Србије. Просечне стопе раста достигле су 12,95% у доласцима и 13,55% у ноћењима страних гостију. Укупан раст броја ноћења туриста у Србији прошле године је био на нивоу од 1,8 милиона и остварено је 6,1 милион ноћења. Нажалост, ова година је била погубна по сектор туризма у читавом свету. Ипак, ова криза нам је показала пун и изузетно снажан потенцијал до-

маће туристичке понуде, коју су у огромној мери користили наши грађани последњих месеци. Током мандата претходне Владе развили смо систем еТуриста који представља базу комплетних смештајних капацитета Србије. Први пут имамо праву евиденцију капацитета и њихове попуњености те ћемо моћи на значајно ефикаснији начин да пратимо статистику у туризму и имамо увид у реални допринос овог сектора нашој привреди. Овим такође спречавамо сиву економију која је у овом сектору цветала деценијама и представљала нефер конкуренцију онима који су све законе поштовали и своје обавезе плаћали. Овај систем омогућиће озбиљну реформу туристичке привреде, неупоредиво боље планирање, као и сагледавање резултата, највећих потенцијала, највећих слабости и циљних тржишта. Уводећи нарочите подстицаје за приватне инвестиције у смештајне капацитете у бањским местима током претходног мандата, омогућили смо брз развој наших бања као што су Врњачка Бања и Врдник. У том правцу ће-

мо свакако и наставити. Систем „Ваучери за одмор у Србији“ заживео је 2015. године и омогућио стимулисање развоја домаћег туризма и повећање броја домаћих туриста по просечној годишњој стопи раста од 7,8%. Из године у годину број ваучера се повећавао и допринео је да се преокрене негативни тренд броја домаћих туриста. Позитивно је и што се повећава број угоститеља који се пријављују да учествују у овој понуди. Само у 2020. години у јануару и фебруару је подељено 160.000 ваучера, а као мера подршке домаћем туризму током COVID кризе Влада је увела додатних 400.000 ваучера за одмор у Србији. Морамо још побољшати туристичку сигнализацију, ојачати већ изузетно вибрантан сектор винског туризма, боље промовисати наш здравствени туризам. Подршка домаћем туризму кроз издавање ваучера ће се наставити, а уз редефинисан систем и услове, верујемо да ћемо већи број наших грађана моћи да додатно стимулишемо да остану у Србији и следећих година.

Спорт Рекордна улагања у спорт у претходном периоду имају за резултат рекордне успехе које је забележио репрезентативни спорт у претходним годинама. Све награде за освојене медаље, 570 националних признања и око 400 стипендија на годишњем нивоу исплаћују се без дана кашњења. У претходних пет година имамо 265% више освојених медаља него некада за период од 14 година. У наредном периоду наставићемо са планским и системским финансирањем спорта. Поред тога што резултати у врхунском спорту представљају понос и радост за сваку државу, бављење спортом утиче на здравље целе нације, развој моралних вредности, такмичарског духа и солидарности. У наредном периоду Србија ће, по први пут, бити домаћин Светског првенства у рвању у децембру 2020. године, Европског првенства у одбојци за жене 2021. године, Европских универзитетских игара 2021. године, Светског првенства у атлетици у дворани

2022. године и Светског првенства у веслању 2023. године, а у очекивању је и домаћинство многих других европских и светских првенстава за које је поднета кандидатура. Незаобилазну карику у промоцији активног начина живота, развоју спорта и врхунског спортског резултата представља школски спорт. У систем школског спорта укључили смо преко 180.000 ученика основних и средњих школа, чиме смо дуплирали број деце у реализацији програма школског спорта. Наставићемо да развијамо школски спорт, јер је циљ да се деца анимирају за бављење физичким вежбањем кроз забаву и игру. Такође ћемо радити на томе да женски спорт добије промоцију, више пажње, отворене и доступне тренинге, боље услове за напредак и стварање врхунских резултата, али и за масовност. Желимо да анимирамо девојчице да се од најранијих дана укључе у спортске активности, јер спорт може само да им помогне у расту и развоју.

МАГАЗИН 3.1.2021.

Објављени резултати испитивања за новембар

ВАЗДУХ И ДАЉЕ П - Средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима у новембру испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад на мерном месту Пљакин шанац током једног дана. - Вредности суспендованих честица ПМ10 изнад граничних на мерном месту Полицијска управа двадесет два дана. - Према српском индексу квалитета ваздух у новембру по један дан био одличан и прихватљив, шест дана добар, шеснаест загађен и шест врло загађен. - На основу анализа сто педесет узорака, и стручног разматрања, вода за пиће из мреже градског водовода у току новембра хигијенски исправна. - Вода Ибра без фенолних материја

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на шеснаестој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови Градског већа успознати са резултатима провере у новембру минуле године. Последњи извештај Центра за

МАГАЗИН

3.1.2021.

хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у току новембра провераван квалитет сто педесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. На основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед анализирано је сто педесет шест узорака, а резултати испитивања показују да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни.

У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског

ПРОБЛЕМАТИЧАН водовода у току новембра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиок сида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току новембра биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад максимално дозвољених на мерном месту Пљакин шанац током једног дана. Средње двадесетчетворочасовне вредности су-

спендованих честица ПМ10 биле су изнад граничних на мерном месту Полицијска управа двадесет два дана. Према српском индексу квалитета ваздух је по један дан био одличан и прихватљив, шест добар, шеснаест загађен, а шест врло загађен. О озбиљности сутуације сведочи препорука грађанима да у периодима повећане концентрације штетних материја у ваздуху избегавају дуже задржавање на отвореном, посебно угрожене категорије становништва. Према истим критеријумима средње двадесетчеторо часове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла су биле испод граничних. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изло-

жености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентарција заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За минулу годину биће утврђен као просек за 2018, 2019. и 2020, а за последњу је било потребно обезбедити да не прекорачи дозвољени ниво. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

3.1.2021.

Проблеми и у децембру

Од 10. јануара нове обавезе за такси превознике

МАГАЗИН

3.1.2021.

ИСПИТ О ПОЗНА

АВАЊУ ГРАДА

- Радним данима и суботом, у периоду од шест ујутру до двадесет два сата, такси превозници се обавезују да старт наплаћују сто тридесет динара, пређени километар шездесет пет, време чекања четири стотине по сату, а пртљаг тежи од тридесет килограма педесет динара по комаду. - Од двадесет два до шест ујутру радним даном, недељом, државним и верским празницима, током свих двадесет четири сата исте цене, старт сто тридесет, пређени километар седамдесет пет, време чекања четири стотине по сату а пртљаг тежи од тридесет килограма педесет динара по комаду. - На петнаест стајалишта места за осамдесет четири аутомобила. - Такси превозник у обавези да обавља превоз по утврђеним ценама и да их примењују без попуста и могућности бесплатних вожњи.

МАГАЗИН 3.1.2021.

оремећаји у одвијању градског и приградског саобраћаја утицали су на интензивирање других врста превоза, о чему сведочи повећан број такси возила на градским улицама, али и путевима који воде до околних села. И док је број такси превозника који се легално баве овом врстом делатности познат никада званично није објављен број оних који се сврставају у категоријиу „дивљих таксиста“. Бројни покушаји да се стане на пут својеврсном јавашлуку у овој области нису дали значајније резултате, а прописи које доноси локална самоуправа на поштовање обавезује само оне који се легално баве превозом путника. О томе сведочи одлука усвојена на трећој седници Градског већа од конституисања актуелног савеза крајем септембра, на коју нису имали замерке ни одборници Скупштине града на заседању локалног парламента 5. октобра. Одлука је ступила на снагу након објављивања у Службеном листу, а почеће да се примењује од 10. јануара ове године. Тридесетим чланом овог докумета утврђена је обавеза лица која се баве такси превозом путника да положе испит и докажу да, поред прописа којима се уређује такси превоз, довољно познају и град у коме врше ову врсту услуге. Одлуком је предвиђено да се испит полаже пред комисијом чији је задатак да га организује за најмање пет пријављених кандидата, а најмање четири пута годишње. Испит се полаже усмено и вреднује са укупно сто бодова, а положио га је кандидат који је обезбедио најмање седамдесет. Успех кандидата из обе области оцењује се

Такси стајалишта На територији града утврђено је петнаест такси стајалишта са осамдесет четири места која су јавна и дотупна свим превозницима по истим условима. Стајалишта су обележена одговарајућом саобраћајном сигнализацијом, а на њима се могу заустављати и паркирати само такси возила која су обележена у складу са Одлуком о такси превозу путника. Такси стајалишта су дефинисна на локлацијама Бивша Задужбина, Пијаца, Хотел „Турист“, Биши СДК, Зграда Кула2, Улица Октобарских жртава, Аутобуска станица, Дом Војске, Ложионица, Пошта Јарчујак, Нова пошта Рибница, Касарна Рибница, Бивши Дом друштвених организација, Нова хала спортова и Храм Свети Сава. оценама „задовољава“ или „не задовољава“, а положио је онај који је оцењен оценом „задовољава“ из обе области. У случају да не добије прелазну оцену кандидат се упућује на поновно полагање, уз обавезу да плати новчани износ од половине висине средстава уплаћених на име трошкова полагања. Приближавање рока за почетак примене одлуке повод је за подсећање привредних субјеката са територије града Краљева, који обављају такси превоз путника, на обавезу коју имају од 10. јануара јер је, поред услова предвиђених законом за издавање одобрења за превоз путника,

неопхода услов да се за возача достави доказ о положеним испитима о познавању прописа којима се уређује такси превоз путника и познавање града. То је и повод за позив да благовремено поднесу захтев за полагање испита преко Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности Градске управе. Градско веће града је донело и одлуку о ценама елемената Такси тарифе за обављање такси превоза путника, Програм организовања такси превоза и Програм такси стајалишта на територији града Краљева. Одлуком о ценама елемената такси Тарифе за обављање такси превоза путника за радне дане и суботу, у периоду од шест ујутру до двадесет два сата, такси превозници се обавезују да старт наплаћују сто тридесет динара, пређени километар шездесет пет, време чекања четири стотине по сату а пртљаг тежи од тридесет килограма педесет динара по комаду. Одлуком је дефинисано да се не наплаћује долазак на назначену адресу. Цене превоза радним даном од двадесет два до шест ујутру, недељом, државним и верским празницима током свих двадесет четири сата су исте уз старт који се наплаћује сто тридесет, пређени километар седамдесет пет, време чекања четири стотине по сату, а пртљаг тежи од тридесет килограма педесет динара по комаду. Такси превозник је у обавези да обавља превоз по овим ценама и да их примењују без попуста и могућности бесплатних вожњи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

3.1.2021.

МАГАЗИН

Мионир Вукићевић

Тековине демократских промена: Миомир Вукићевић (4)

НАЈВЕЋА ЖРТВА ОБРАЗОВАЊЕ - Универзитети су средство за најефикаснији пренос знања из света у сопстевну средину. - За четири, или пет, година колико траје образовање од човека који има врло мало знања створи малтене стручњака. - Универзитет није спортско друштво, нити такмичарска институција, јер у науци никада није постојао систем такмичења да се добију бодови, освоји прво место или испадне из лиге. - При озбиљнијој реформи ниједна идеја не може да се реализује без довољне финансијске потпоре. - Нема много разлике између рада универзитетских професора и рада рудара. - Више школе и приватне факултете треба преиспитати, и врло малом броју дати дозволу за рад. - Велики број факултетски образованих људи води ка инфлацији знања. - Универзитет није за слабе. - Високо школство је далеко од нивоа на коме је било пре 2000. године

вака промена у друштву различито се одражава на одређене категорије становништва. И док једни, најчешће мали број, добија могућност да ужива у бенефитима највећи број нема неке велике користи. У најтежем положају су увек они који претрпе одређен степен штете која често може да произведе негативне последице несагледивих размера. Таквим може да се оцени и период који је уследио након демократских промена у јесен 2000. године, а две деценије након тога и даље се трага за узроцима који су оставили трајне последице у појединим сферама живота. Иако се оцена о коначним ефектима штете коју је претрпело тек очекује, проф. др Миомир Вукићевић посебно наглашава да је највећа жртва демократских промена образовање. Потврда се огледа у ставу да се током последње две деценије много тога променило, посебно у високом школству, а пресудном се оцењује 2005. година кад је усвојен закон који уређује стање у овој области. До тог периода, у складу

МАГАЗИН

3.1.2021.

са Законом о универзитету, задатак високошколских установа био је да се баве научно-образовним радом. Од усвајања новог закона задатак да се баве образовним и научним радом поверен је високим школама, а без обзира што се промена на први поглед чини безначајном све је чвршће уверење како је суштинске природе. - Универзитети су средство за најефикаснији пренос знања из света у сопствену средину а за четири, или пет, година колико траје образовање од човека који има врло мало знања створи малтене стручњака. Да га пустиш да преузима знање сам потрошио би цео живот, а не би успео да дође до тог нивоа. То је грубо објашњење значаја универзитета, па ме ужасава кад чујем да је београдски Универзитет на неком тристотом, или петстотом, месту неке Шангајске листе. Универзитет није спортско друштво, нити такмичарска институција, јер у науци никада није постојао систем такмичења да се добију бодови, освоји прво место или испадне из лиге. То не постоји, али постоји так-

мичење у стваралаштву па је смешно да се говори о позицији јер, коме је изван Србије битан Универзитет у Београду? Наука у суштини нема границе. Ми смо имали Центар за таленте и ја сам деци говорио да нема границе ни у космосу, ни у времену, ни у чему. Универзитет не може да буде космополитски, таква треба да буде наука у њему. Он је основан за потребе српске државе и ако не задовољава потребе српске државе мора да буде угашен, а да га одржавам да буде тристоти на Шангајској листи, и да то буде оправдање за његово постојање, то је глупост, каже Вукићевић подсећањем да је усвајањем закона прихваћен болоњски принцип организације универзитета. Да је усвојен исхитрено најбоље потврђује податак о томе да нису створени потребни материјални услови за његову примену, јер је одавно познато да при свакој озбиљнијој реформи, поготово у овој области, ниједна идеја не може да се реализује без довољне финансијске потпоре. У конкретном случају значајнији резултати се нису могли

очекивати без значајних средстава за оне који реформу треба да спроведу, а то су наставници. Искуство из неких ранијих времена појачава сумњу да су паре из неких фондова узете, али су задржане на путу до крајњег одредишта па нису ни стигле до наставника. Они би то можда и могли да прогутају да им нису повећани обим рада и друге обавезе које је тешко остварити. Баш то је, каже Вукићевић, било повод да на конференцији посвећеној проблемима високог школства рад универзитетских професора упореди са радом рудара јер, верује, између њих нема много разлике. - Професор универзитета треба да мисли. Он има привилегију, и задатак, да не ради много, не ангажује се много, али мора много да размишља и објави та размишљања. Ми сада имамо оне који раде као црнци, па немају времена да се баве тиме јер морамо да урадимо десет других ствари, да држимо наставу, бавимо се научно-истраживачким радом, сарађујемо са привредом, будемо друштвено актив-

ни а све се мери у избору и реизбору, јер у супротном нема напретка. На нашем факултету имамо случај да је ванредни професор враћен у звање асистента, и иде у пензију као доцент, не зато што је био неспособан него зато што се бавио струком, а то је невероватна будалаштина коју је донео овај закон, каже Вукићевић. Да реформа још није окончана сведоче бројне дилеме и експерименти, од наставе у учионицама до преласка на онлајн наставу посредством различитих интернет платформи, телевизије и мобилних телефона. Реформа је донела и акредитацију високошколских установа у циљу провере услова за рад, колико кадра неопходног за квалитетно извођење наставе толико адекватног простора, лабораторија и потребних учила. У ситуацији кад се логичним сматра да држава то обезбеди пре оснивања, констатација да нису испуњени сви критеријуми довољна је ускраћивање права на даљи рад и поред потврде да је установа потребна. Због тога се овлашћења државе у овој обла-

сти сматрају довољним поводом за уцењивање, малтретирање и различите финансијске малверзације. Прве су се на удару нашле више школе, а колико су због добре организације биле тврд орах на својој кожи су могли да осете чланови тела за акредитацију. О погрешном кораку у реформи високог школства сведочи уверење да би ефекат био знатно другачији да је акредитација почела од факултета. - Више школе и приватне факултете треба преиспитати, и врло малом броју дати дозволу за рад, не зато што не испуњавају услове него зато што нам не требају. Иако факултети треба да постоје, како би образовали одређену структуру становништва која треба да буде носилац развоја, не треба нам, као што је тражила Европа, да имамо тридесет шест посто факултетски образованих људи, јер то води ка инфлацији знања. Нама треба пет, можда десет посто уврх главе али да буду квалитетно образовани. Ја сам присталица теорије великих терета, па онај ко не издржи не треба ни да буде на универзитету. Универзи-

МАГАЗИН

3.1.2021.

тет није за слабе, а ми молимо да се упишу, радимо пропаганду да бисмо имали довољан број и проходност што је резултат овог закона, а то је колико смешно толико и жалосно. Све више школе и приватне факултете бих ставио под ригорозну проверу. Утврдио бих шта нам треба, а да би могли да утврдимо шта нам треба морамо да знамо шта хоћемо, који развојни пут хоћемо да негујемо и шта хоћемо да остваримо. Хоћемо да имамо индустрију памети? Вештачка интелигенција је чудо, а онај ко се није уверио шта је може само да нагађа. Наш мозак је и даље велика тајна, и организам је тајна за науку, па ће човек тешко да проникне шта је то тако да нема страха да ће машине да замене човека јер ће он увек да буде испред, каже Вукићевић. Дугогодишње искуство рада на факултету довољно је за потврду да је високо школство далеко од нивоа на коме је било пре 2000. године, а разлог се огледа у податку да су свршени сред-

њошколци на нижем нивоу образовања него раније генерације. И поред зачуђујуће ниског нивоа знања евидентан је висок степен спретности у коришћењу повољости које пружају нове технологије. У ситуацији кад техника, ма колико софистицирана, није довољна неопходност да се располаже потребним нивоом знања појачава потребу за факултетима који би помогли младим људима, не да имају огромну количину знања него омогуће да на прави начин употребе информације до којих су дошли на различите начине. Уверење да је у уској вези са тим и постојање универзитета способног да се прилагођава потребама времена, и нужним променама, појачава уверење како се након 2005. није догодило оно што се очекивало, пре свега у смислу повећане покретљивости студената који и даље морају да доказују шта су и где завршили, које су предмете слушали и у којим програмима учествовали. - Држава не зна шта јој треба, па за-

то школујемо огроман број правника, економиста, лекара... Иако је криза изазвана појавом пандемије корона вируса показала да их немамо довољно, на заводима за запошљавање их има. Сви који заврше медицину морају одмах да нађу посао, јер држава мора да програмира и предвиди колико јој треба лекара за наредних десет година. Кад сам завршио факултет могао сам да бирам где ћу да радим, а данас правимо вишак кадра различитих структура. Паметна држава мора да зна шта јој треба, колико лекара, правника, економиста... и мимо тог броја не може да школује о свом трошку, али мора да обезбеди услове за коректно студирање, каже Вукићевић уз потврду више очекивања од реформе високог школства. Годинама уназад једна од тема које се повремено актуелизују у јавности је могућност обједињавања високошколских установа у Краљеву и формирање универзитета. Прилика за то по многи-

ма је пропуштена непосредно након демократских промена у време кад су поједини факултети Униеврзитета у Приштини тражили погодно место на простору централног дела Србије. У ситуацији сукобљених мишљења о потреби универзитета Вукићевић верује да би он, мање као чаробни штапић а више један од додатних елемената да то поспеши, био добра прилика за образовање генерација младих како би остали у локалној средини. Иако је за формирање довољно само три факултета, а могу бити и из оближњих градова, и даље нема политичке подршке таквој идеји. Нема је ни у локалној самоуправи па преовладава уверење да њени челници, чак и кад је у питању високо образовање, више интересе подређују личним. Из тог миљеа својевремено је искочио само бивши градоначелник Краљева Драган Јовановић који је јавно наговестио како Краљево треба да има универзитет, уз очекивање да ће једног дана постати

универзитетски град. - Морамо у овој држави да прихватимо да нисмо сви исти, да су нам сагласно томе различите потребе, визије и виђења, то морамо да негујемо а не да причамо како нама треба вођа. Не треба нама вођа, нама требају структуре које ће да нас воде. Не видим никакву будућност високог школства са овим експериментима, са даљинским школовањем којим се припрема терен за нешто што није ни мало добро, а страх ме је да кажем како га видим. Плашим се да ће се изгубити улога човека у образовању, а она је главна јер је контакт ученика са наставником важан какав год да је он. То је најважнија ствар у развојном процесу, јер без тог контакта нема наставе ни на ком нивоу, од предшколског до факултетског образовања, а ако се укине не видим будућност ове врсте школства. Више школе су шљам, шунд, и то треба свести на најмању могућу меру,

јер не значе ништа ни овом народу ни овој држави. То је само прилика за претакање пара из џепова једних у џепове других појединаца, што није ни морално, ни људски, ни коректно, а ни корисно, каже Вукићевић. Осврт на период од претходних двадесет година сведочи да и у локалној средини постоји значајан број интелектуалаца који изузетно добро обављају свој посао, али то није довољно афирмисано. Разлог се огледа и у потврди како нису навикли да превише говоре, а не може се очекивати да то промене преко ноћи. Извесно је да таквих има на хиљаде али су, као бољи и паметнији, увек спремни да се повуку у страну. Без обзира на сво црнило, каже Вукићевић, неопходно је да се, решавањем проблема, настави даље јер нема повратка на старо. Одлучујућу улогу у томе треба очекивати од младих људи, а таквих нема много. Т. Радовановић Фото: М. РАдовановић

Културна дешавања у доба пандемије

МАГАЗИН

3.1.2021.

БИЛО, НЕ ПОВ

- Од почетка године састанци са директорима установа културе петнаестодневно, најкасније по истеку двадесет дана, како би се на прави начин сагледали услови рада и оно што их мучи у остваривању планираних програма. - У години чији је највећи део протекао у знаку пандемије корона вируса остварени завидни резултати. - Култура се у Краљеву, и у оваквим околностима, потврдила како врло жилав, можда најжилавији и најистрајнији, сегмент друштвеног живота. - Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ објавила деветнаест књига. - Две премијере Краљевачког позоришта. - Народни музеј и Историјски архив обновили часопис Наша прошлост. - Локална самоуправа довољно брине о установама културе за које се годишње издваја више од двеста педесет милиона динара

ВРАТИЛО СЕ!

риближавање краја године прилика је за сумирање резултата у различитим областима живота, са жељом да се укаже на најзначајније домете који су оставили значајан траг у локалној заједници. Потребу за тим у Краљеву су први осетили они који се старају о култури, о чему сведочи недавни састанак помоћника градоначелика и члана Градског већа задужених за ову област са директорима установа културе. О промени односа према њима сведочи обећање да ће већ од ове године слични састанци бити организовани петнаестодневно, најкасније по истеку двадесет дана, како би се на прави начин сагледали услови рада и оно што их мучи у остваривању планираних програма. На састанку је потврђено како су у години чији је највећи део протекао у знаку пандемије корона вируса остварени завидни резултати што сведочи да је култура у Краљеву, и у оваквим околностима, потврдила како је врло жилав, можда најжилавији и најистрајнији, сегмент друштвеног живота. До-

МАГАЗИН

3.1.2021.

каз се огледа у податку да је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ објавила деветнаест књига, а оваквим подухватом не могу се похвалити ни знатно веће издавачке куће. Уз две премијере Краљевачког позоришта, и велики број гледалаца без обзира на ограничен број места у сали, значајним се оцењује успех Културног центра Рибница да организује међународни џез фестивал Џезибар као једну од највећих манифестација ове врсте у земљи. Народни музеј и Историјски архив су обновили часопис Наша прошлост, а Архив добио нову зграду, чије опремање тек предстоји. Разлогом за задовољство оцењена је чињеница да има највише невоља од свих установа културе , понајвише смештајних јер је депо са километрима архивске грађе оцењен неупотребљивим. Разлога за задовољство имају и у Дому културе „Студеница“ у Ушћу где је реализовано оно што је у ванредним околностима могло да се реализује, а због ограничења у кретању изостала је у претхдном периоду веома развијена

међународна сарадња са земљама региона и шире. У таквим околностима Библиотека није могла да реализује планиране активности везане за сарадњу са пољским градом Зелене Гора, Народни музеј са Марибором а ушћански Дом културе са Требињем. Задовољство резултатима оствареним у ванредним околностима, и очекивање да пандемија ослаби са првим данима пролећа, довољни су за опредељење ка планирању као да више неће бити ограничења које је наметнула минуле године. Задовољство нису крили ни директори, посебно због потврде да локална самоуправа брине о установама културе. Довољна потврда огледа се у чињеници да се за културу издваја шест одсто укупних примања буџета што је знатно више него у другим срединама о чему сведочи податак да је просечни износ десет пута мањи. И поред потврде да би били задовољни истим износом средстава, који премашује двеста педесет милиона динара, жеља да се износ повећа била је видљива пред крај године, у време

кад се очекивало усвајања буџета за ову. Значајним за реализацију програма у овој области сматрају се и средства из других извора, пре свега Министарства културе и информисања које је издвојило четири милиона динара за опремање нове зграде Историјског архива функционалним полицама за смештај архивске грађе. За реализацију појединих програма средства су добијали Културни центар Рибница и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. На крају врло тешке, и по много чему стресне, године у Краљевачком позоришту се радило у мери колико су то дозвољавала ограничења која је наметнуо Кризни штаб за борбу против ширења пандемије. Извођење представа прекинуто је 11. марта, неколико дана пре увођења ванредног стања, а нова сезона отворена 5. септембра са људским и материјалним ресурсима који су били на располагању. Да нису прекинуте све активности сведочи податак о наставку проба и сређивању фундуса уз потврду да су у време ван-

редног стања запослени са статусом хроничних болесника упућени на рад од куће. Седамдесет прва сезона је отворена премијерним извођењем комедије „Гласине“, по тексту Нила Сајмона и режији Оље Ђорђевић, у дворани попуњеној до трећине капацитета. До краја месеца представа је била на репертоару укупно три пута, два пута представа за децу „Славуј и кинески цар“ а по једном „Следећи идиот“ и „Звезда луталица“. Иако је октобарски репертоар био богатији од укупно осам представа публици су два пута понуђене „Гласине“, а по једном „Где је истина“ и „Ружно паче“ којима треба додати два гостовања крушевачког и по једно позоришта из Ужица и Врања. Новембарски репертоар отворила је гостујућа монодрама „Ово није дражавни посао“, а уз два извођења „Гласина“ репертоар је попуњен представама „Звезда луталица“, „Сумња“, „Славуј и кинески цар“ и гостујућом „Власт и њена опозиција“ Народног позоришта из Ниша. Децембар је резервисан за онлајн представе

старијег датума, „Ивица и Марица“, „Да ли је то била шева?“, „Рогоња“, „Меца и деца“, „Вина и Пингвина“ и „Кокошка“. Позориште је ускраћено за уобичајену серију представа за децу пред крај календарске године, а да најмлађи нису у потпуности заборављени сведоче „Новогодишња чуда“ намењена публици старијој од четири године, реализована у сарадњи са Градском узправом. Током лета изостала је рализација идеје о извођењу представа на отвореном, а након прве две у дворишту Основне школе „4. краљевачки батаљон“ изостало је планираних осам гостујућих. Пандемија корона вируса је пореметила реализацију планираних програма Народне библиотеке, превенствено у сфери промоције нових издања. Годину која се оцењује једном од најтежих у једно и по вековном трајању прошла је у знаку смањене посете позајмним одељењима, а нису реализоване ни различите радионице намењене деци. Да има разлога за умерени оптимизам сведочи податак да су, са закашњењем, реализоване активности

МАГАЗИН

3.1.2021.

везане за овогодишњи Жички духовни сабор Преображење, додела Жичке хрисовуље и међународни стручни скуп. Начин на који су ову годину доживели запослени у Културном центру Рибница могла би да се окарактерише реченицом „Било, не повратило се“. Разлог се огледа у податку да нису реализовани програми у оквиру културног лета, а релаксирање рестриктивних мера у једном тренутку било је довољно да јубиларно десето издање међународног џез фестивала буде изведено у скраћеним издању уз ограничен број посетилаца. У Културном центру подсећају да је пандемија оставила најмање последице на оне активности које јавности нису превише познате, пре свега рад библиотеке за који је у овом периоду повећано интересовање као и куповину књига у књижари ове установе. И док ликовни програми нису превише трпели број књижевних је редукован до мере на коју су одлучујуће утицале

препоручене мере Кризног штаба. Сличну судбину доживеле су и радионице намењене најмлађима, сем програма „Култура из предграђа“ који се и у нормалним условима реализује са малим бројем учесника. У условима пандемије најгоре је прошла Музичка редакција, јер нису реализовани планирани бројни концерти и фестивали, пре свега перформанс „Златне хармонике Краљева“. Културни центар Рибница сваку календарску годину традиционално завршава програмом за децу. Ове године то је догађај који ће широј јавности бити доступан тек у наредној години, а укључује представљање књиге за децу Живорада Недељковића. Пандемија корона вируса утицала је да седамдесета годишњица Народног музеја прође незапажено, а сем што је Краљевчанима ускраћено да виде најављено гостовање изложбе из Марибора изостало је гостовање у Требињу и сарадња са Темишваром, који

је проглашен за европску престоницу културе ове године. Светлу тачку представља учешће у снимању филма аустријске телевизије ОРФ о злочинима аустријске војске, у оквиру немачких војних снага, током Другог светског рата на простору Југославије. У Музеју подсећају да су све остале активности реализоване у мањој или већој мери, пре свега изложбена и издавачка делатност, а посебно примарна на заштити кулруних добара која ни у једном тренутку није прекидана. Након 2019. године, која се оцењује најуспешнијом у историји Дома културе „Студеница“ из Ушћа уследила је својеврсна осека и редукција активности планираних за реализацију током наредне. Сем што су изостале радионице намењене деци нису реализовани Креативни распуст и велики годишњи концерт локалног културно - уметничог друштва. Од увођења ванредног стања половином марта није јењавао оптимизам да би неке од планираних ак-

тивности ипак могле бити реализоване. Ушћани су са великим интересовањем очекивали, а запослени у Дому културе припремали, велику смотру ветерана фолклора на којој се очекивало више стотина учесника, а због ванредног стања је морала да се одложи за нека повољнија времена. Изостала је смотра дечјег фолклора „Кад замиришу јорговани“ и чувено Ушћанско културно лето које није могло да се реализује са мањим бројем учесника, због планираног очекивања више од пет стотина гостију. Да нису у потпуносту усахле све активности сведочи податак да је овај период искоришћен да се посвети више пажње фундусу културно уметничког друштва и књижном фонду библиотеке у овом рударском месту. Чини се да је, због природе посла, најмање негативних последица пандемије било видљиво у раду Историјског архива Краљево који је, на истеку шесте деценије постојања, успео да реализује највећи део онога што је

планирано. У таквим околностима видљива је доза разочарања због потврде да, због актуелне ситуације, све активности нису промовисане на прави начин. Да јубилеј буде обележен на адекватан начин допринело је Министарство културе и информисања издвајањем значајних средства како би се створили адекватни услови за чување архивске грађе. Предуслов за смештај обезбеђен је захваљујући разумевању Министарства одбране које је за ове потребе Ахиву уступило на коришћење просторије у Чика Љубиној улици. Правна заштита у функцији урбаног развоја и рад на изради грађевинских пројеката на територији двадесет пет општина под ингеренцијом Завода за заштиту споменика културе основа је на којој се темељи став да, без обзира на ванредно стање почетком године и бројна ограничења у другом делу, нису биле угрожене редовне активности. Да не буду у потпуности реализоване и

друге, пре свих рестаураторско конзерваторски радови на средњовековној тврђави Маглич, мање је крива пандемија корона вируса а више елементарне непогоде, пре свих обилне падавине половином године које су одлучујуће утицале на повишен водостај Ибра и трајно оштећење моста преко реке. Онемогућен прелаз преко моста и приступ тврђави на врху узвишења основни је разлог што нису реализоване активности укључене у анекс уговора са Министарством културе и информисања, а у Заводу очекују да ће обавезе бити испуњене до почетка маја ове године. Овом приликом није било речи о значајним културним манифестација реализованим од стране организација цивилног друштва које ни ограничене могућности за путовање нису спречиле да у Краљеву угосте значајне ствараоце из различитих делова Европе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2021.

После шест деценија Историјског архива Краљево

МАГАЗИН

3.1.2021.

КОНАЧНО У С

- Поред свих ограничења која је наметнула пандемија корона вируса, у Историјском архиву Краљево реализовано све што је предвиђено програмом рада за ову годину. - Четири стотине регистратура сведочи да службе Историјског архива сваког дана на терену раде на прикупљању архивске грађе, како би била трајно сачувана. - Објављена сва планирана издања, пре свих „Век железнице“ Милана Матијевића, „Студеница“ Николе Крпића и „Занат историчара“ професора Здравка Делетића. - У години обележавања јубилеја Архив добио одговарајуће просторије за рад и чување архивске грађе. - Захваљујући помоћи Министарства културе и информисања у износу већем од четири милиона динара опремљен један део новог депоа

Фото: М. Радовановић

СВОЈОЈ КУЋИ

ездесет година представља значајан период у раду сваке установе, посебно Историјског архива основаног да чува основни и незаменљив део културног наслеђа са подручја више локалних самоуправа. Као такав 27. децембра 1960. основан је Историјски архив среза Краљево за територију општина Краљево, Врњачка Бања, Рашка, Нови Пазар, Сјеница и Тутин. Кад је три године касније права и дужности оснивача преузела Скупштина општине Краљево име је промењено у Историјски архив Краљево чија надлежност од 1980. обухвата подручја општина Врњачка Бања, Краљево и Рашка. Она се односи на архивску грађу и регистратурски материјал настале у раду ранијих органа власти, институција, организација и других правних субјеката, али и појединаца са подручја територијалне надлежности. Рад установе организован је кроз групе послова за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, архивски депо, сређивање и обрада архивске грађе, центар за информације, публиковање, микрофилмовање и дигитализовање архивске грађе, коришћење архивске грађе и библиотечког материјала, архивску библиотеку, културно-просветну, образовну и пропагандну делатност. На дан када се обележава значајан јубилеј у установи посебно специфичном и значајном оцењују минулу годину у којој је, и поред свих ограничења која је наметнула пандемија корона вируса, реализовано све што је предвиђено програмом рада. Пре свега у оквиру основне делатности обиласка више од четири стотине регистратура што сведочи да службе Историјског архива сваког дана на терену раде на прикупљању архивске грађе, како би била трајно сачувана. Јубилеји слични овом прилика су за подсећање на значајније успехе, а у Историјском архиву таквим оцењују поверење компаније Телеком Србија која је ове године други пут указала поверење да сређује архивску грађу. Успешним се оцењују и бројне друге активности у оквиру процеса рада, пре свега у оквиру издавачко пропаганде делатности. О томе сведочи податак да су објављена сва

МАГАЗИН

3.1.2021.

планирана издања, пре свих „Век железнице“ Милана Матијевића, „Студеница“ Николе Крпића и „Занат историчара“ професора Здравка Делетића. Посебно значајном оцењена је помоћ издању Друге бригаде Копнене војске, а највећим успехом податак да је Архив коначно добио одговарајуће просторије за рад и чување архивске грађе. У шездесетој години рада Историјском архиву је додељена на коришћење зграда у Чика Љубиној улици којој, у десетој деценији постојања, следи озбиљна реконструкција. Прва фаза радова је завршена, пре свега у грађевинском делу и потребној нивелацији подова због постављања шина за нове покретне ормаре, а захваљујући помоћи Министарства културе и информисања у износу већем од четири милиона динара опремљен један део новог депоа. Колико је улагање значајно најбоље потврђује податак да су савремени покретни ормари намењени смештају архивског материјала повећали капацитете Историјског архива за скоро осамдесет посто. О савремном решењу најбоље сведочи податак да су полице дигитализоване и обезбеђују коморне услове неопходне за адекватно чување архивске грађе, климатизацију, вентилацију и светиљке чиме се обезбеђују потребни услови за успешно обављање основне делатности. У Архиву сведоче да је то посебно значајно у периоду коме предстоји преузимање важне грађе бивших привредних гиганата као што су Магнохром и Фабрика вагона. Иако је нови депо у реконструисаном делу зграде отворен на дан када се обележава шеста деценија постојања у Архиву најављују наставак радова на рестаурирању зграде, а значајни грађевински радови и знатна финансијска средства довољан су разлог да у овом тренутку нико није спреман да предвиди када би могли да буду завршени. Разумевање Министарства културе и информисања и матичног Архива републике Србије довољни су за уверење да помоћ неће изостати ни у наредном периоду, а да ће нова зграда пре обележавања неког новог јубилеја у потпуности бити прилагођена трајном чувању архивске грађе у дужем периоду. Т. Радовановић

Нови успех Хора „Свети архиђакон Стефан“

МАГАЗИН

3.1.2021.

ШАМПИОНИ ХО

ОРСКОГ ПЕВАЊА

- Хор „Свети архиђакон Стефан“, под вођством Лејле Стојановић, освојио сребрну медаљу на Међународном фестивалу хорова „Мелодианум“ у Кикинди у конкуренцији четрдесет два хора, из седам држава,. - Такмичење организовано у дванаест категорија, омогућило учешће великом броју учесника. - Први у конкуренцији црквеног певања и други у генералном пласману на фестивалу хорова у Ваљеву. - Локални медији нису показали посебно интересовање за велики рад, залагање и успехе оствариване широм Европе. - По престанку рада Градског хора „Црвчанин“ један део бивших чланова приступио Хору „Свети архиђакон Стефан“, а други црквеном хору формираном при Храму Светог Саве

3.1.2021.

МАГАЗИН

ао виши ступањ развијености музичког осећања и друштвености, хорско певање је од вајкада уткано у живот човека и друштва, а од појаве у античкој Грчкој до данашњих дана било један од главних начина вокално-музичког изражавања. Да је тако потврђују званични подаци пројекта „Singing Europe“ по којима 4,5% европске популације, или тридесет седам милиона људи у око милион хорова и других ансамбала, даје активан допринос некој врсти колективног певања. Љубитељи хорског певања знају да је ова врста музичког изражавања пустила дубоке корене и у Краљеву о чему сведочи податак да су се хорови са бројних такмичења по правилу враћали са престижним признањима. Последње је стигло пред крај прве половине последњег месеца у години

кад је Хор „Свети архиђакон Стефан“, под вођством Лејле Стојановић, освојио сребрну медаљу на Међународном фестивалу хорова „Мелодианум“ одржаном у Кикинди између 11. и 13. децембра. О каквом се успеху ради најбоље потврђује податак да је остварен у конкуренцији четрдесет два хора, са око хиљаду и двеста чланова, из седам земаља. Још је већи ако се зна да је такмичење организовано у дванаест категорија што је, без обзира да ли се ради о етно музици, класичној хорској или малим групама, учешће омогућило великом броју учесника. Са циљем да афирмише хорско певање манифестацију је покренуо Културни центар у Кикинди, а актуелна ситуација коју је наметнула пандемија корона вируса основни разлог да, уочи Светског дана хорског певања, љубитељи-

ма ове врсте музике ускраћено задовољство да уживо присуствују извођењу, јер је фестивал одржан у онлајн формату. Историја Хора „Свети архиђакон Стефан“ започела је у периоду између два светска рата када је црквени хор, све до доласка комуниста на власт, на бројним путовањима и литургијским сабрањима пратио владику Николаја Велимировића. Традиција учешћа у богослужењима, и културном животу града, настављена је 1980. године, а интензивирана четрнаест година касније кад је, након окупљања искључиво младих и образованих музичара, променио назив у Омладински мешовити хор „Свети Сава“ и као такав био редовни учесник бројних културних манифестација у граду. Најзначајније су духовне академије са истакнутим

уметницима и бројна гостовања у различитим деловима земље, међу којима посебно место заузима учешће на летњим духовним академијама у Студеници. Читаву прву деценију двадесет првог века диригентска палица је била у рукама професорке виолине Дуње Маринковић, а хор под првобитним називом Свети архиђакон Стефан наставио проширење броја чланова, али и репертоара духовне и традиционалне музике. Наредних пет година под вођством професорке Сенке Мијаиловић хор је наставио учешће на литургијским сабрањима, учествовао у појању на крштењима и венчањима верника и Фестивалу хорова у Дому Војске у Краљеву, проширује делатност у културном животу града. У кратком периоду

након ње хором је руководио професор виолончела на Факултету музичких уметности у Нишу мр Александар Јаковљевић, који се оцењује посебно заслужним за даљу афирмацију због обнове и прикупљања нове литературе за извођење, а резултат таквог односа је учешће хора на бројним културним манифестацијама у граду. Посебно значајним оцењује се друга наградa на Фестивалу хорова у Ваљеву, када у конкуренцији двадесет девет исто толико квалитетних заузео треће место. Хор је у овом периоду учествовао у снимању телевизијске серије ,,Немањићи“, певао на бројним црквеним и манастирским славама, литургијским сабрањима и пригодним манифестацијама, гостовао у многим градовима Србије. Од тренутка кад је 2018. уметничко

руководство преузела професорка хармонике Милена Стојановић хор наставља учешће и појањем на литургијама, венчањима верника, манастирским и црквеним славама, Архијерејским литургијама епископа жичког Јустина, богослужењу приликом дочека иконе Пресвете Богородице Тројеручице и другим пригодним манифестацијама. Да активности нису ограничене само на црквена дешавања сведочи податак о учешћу на културним манифестацијама као што су имендан Краљева, Видовданско виђење, Дани Преображења, парастос стрељанима у октобру 1941. године, промоције књига у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Чланови хора су претежно верници при храмовима Свете Тројице и Светог Саве које везује љубав и приврженост

МАГАЗИН

3.1.2021.

духовној и традиционалној музици. Током богате историје, упркос променама руководилаца, хор је обнављао редове новим члановима одлучним да допринесу приближавању људи духовном животу, неговању духовне музике и саборности. Љубав према хорском певању је по правилу јак мотив трагања за средином у каквој се на најбољи начин остварује интерес који је мотивише. Миленко Симовић је такву нашао у Хору „Свети архиђакон Стефан“, а колико је свих ових година била инспиративна најбоље сведочи податак да је није мењао скоро две деценије. - За овај хор ме везује лепо друже-

ње, лепо певање, лепа путовања добрим делом Европе, посебно гостовања у организацији Удружења „Пријатељство за нова времена“ на Хиландару и Марибору, где смо имали част да певамо у католичкој цркви. У хору претежно састављеном од старијих чланова има тек неколико млађих, а награда коју смо освојили у Кикинди није први успех, јер смо већ били прваци Србије у категорији црквеног појања и други у укупном пласману на фестивалу у Ваљеву, каже Симовић док се присећа почетка рада у овој средини који је, иако најтежи, остао у најлепшем сећању. О необјашњивој енергији која га

као посебно преданог члана везује за хор најбоље сведочи податак да је за двадесет година са редовних недељних литургија изостао само неколико пута, због здравстевног стања и других обавеза. Обавеза учешћа на литургијама сваке недеље један је од основних разлога да изостане масовније учешће млађих певача у хору који великоушно подржава старешина Храма Свете Тројице протојереј ставрофор Јован Ђорем. У временима кад је ентузијазам основни мотив за озбиљан и предан рад у дугом периоду значајним за опстанак хора оцењује се председник Црквене општине при Храму Свете Тројице Зоран Божовић и његов до-

принос у организацији бројних путовања на различите дестинације. Да увежбавање нових, и усавршавање старих, композиција није ни мало једноставно најбоље потврђује податак да пробе хора, које се одржавају два пута недељно, по који пут потрају и три цела сата. То је посебно изражено пред значајније наступе, посебно ове године кад је пандемија корона вируса угрозила припреме за учешће на мајском такмичењу хорова, а припреме за велики концерт повод су за очекивање да број недељних проба буде повећан. У таквим околностима посебно тешко доживљава се сазнање да локални медији нису показали посебно интересо-

вање за велики рад, залагање и успехе оствариване широм Европе. Хор функционише као удружење грађана, регистровано у Агенцији за привредне регистре, а суочава се са проблемима као и сва друга на подручју града Краљева, пре свега материјалне природе. Да има и оних који према значајној институцији имају бољи однос од других после много година је потврдила Конфекција Елипса донацијом која је омогућила да учесници на бројним наступима и визуелно потврде углед озбиљног хора. О односу локалне самоуправе према хорском певању најбоље сведочи податак о престанку рада Градског хора

„Црвчанин“ основаног при Културном центру „Рибница“. Љубав према овој врсти музике основни је разлог да један део бивших чланова приступи Хору „Свети архиђакон Стефан“, а други црквеном хору формираном при Храму Светог Саве. Пред обележавање славе, Светог архиђакона Стефана 9. јануара, у хору прижељкују више наступа него минуле године, посебно у православној цркви у Марибору, и планирану посету Јерусалиму која је, због пандемије корона вируса, одложена за нека боља времена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.1.2021.

3.1.2021.

МАГАЗИН

МагазИН наставља серијал Седам деценија позоришног живота у Краљеву, прекинут половином марта прошле године након проглашења ванредног стања због пандемије корона вируса Живодраг Гајовић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Живодраг Гајовић (2)

- Глумац и на фронту. – Деда Мраз у Титовој вили. - У време кад је почело бомбардовање Југославије на репертоару позоришта је била представа „Варалица“, а глумци по завршетку похитали да што пре стигну кућама. – Прва симболична накнада за учешће у представама добра прилика да се допуни породични буџет. - За успех представе мање или више заслужни су сви који учествују у њеном стварању. - Све ловорике и заслуге за успех углавном покупе глумци, а он који се не виде на сцени као да и не постоје. - Односе међу људима највише је искварио новац, уклета ствар у причи која никад нема сретан завршетак. - Свако време има своју душу, све полако иде у круг и враћа се на оно што је било.- Улоге у филму „Оркестар једне младости“ и телевизијској серији „Село гори, а баба се чешља“. - За тридесет година у наручју читав град са око сто хиљада деце

Фото: М. Радовановић

ДЕДА МРАЗ ПРЕРУШЕН У ЧОВЕКА

д настанка па све до половине осамдесетих година прошлог века сала аматерског позоришта задовољавала је потребе града и увек је, тврде добри познаваоци прилика, била испуњена до последњег места. Како је град растао расле су потребе за задовољавањем потреба у области културе, али и понуда културних садржаја, а ако се има у виду да је од тада до данас број седишта у сали преполовљен није тешко закључити како се мењао однос према ономе што нуди позориште које је, по много чему, достигло до сада највиши ниво. Кад је зграда позоришта пред крај прве половине девете деценије прошлог века доживела детаљну реконструкцију шкрипава дрвена седишта у сали замењена су знатно удобнијим, а створени су и многи други услови за знатно комфорнији рад. Више од осталих повратак под стари кров прижељкивали су глумци који су у то време за припрему представе „Јулије Цезар“ користили просторије Дома друштвених организација и Дома ЈНА. Да се узбуђење при уласку у нове просторије није знатно разликовало од свих дотадашњих најбоље потврђује Живодраг Гајовић који је на даскама које живот значе провео скоро четири деценије. Сваки пут је, признаје поново, у овај храм културе улазио као у светилиште које буди посебно расположење какво се у данашње време све мање препознаје. Нови услови рада пробудили су донекле успавани ентузијазам, па су се једна за другом ређале нове представе које су наилазиле на повољан пријем у свим срединама широм Југославије у којима су наступали краљевачки аматери. Добра прилика за одмеравање снага са колегама из других средина били су фестивали, а поред смедеревског Гајовић посебно значајним сматра онај у Доњем Милановцу са кога се вратио са наградом за улогу у представи „Шта грицкаш друже“. Поред већ доказаних глумачких величина у позоришту тога времена стасавале су и млађе снаге, а међу онима који су правили прве кораке на сцени и Небојша Дугалић, данас један од најбољих српских глумаца.

МАГАЗИН

3.1.2021.

Тешко је претпоставити колико би позориште напредовало да у последњој деценији века земљу није захватио ратни вихор а глумци се, као и бројни други Краљевчани, нашли на различитим фронтовима. Иако је као командир интендантског одељења са јединицом провео четири месеца на граници са Хрватском Гајовић се није одрекао позоришта, а прилика да покаже глумачко умеће пружила се и на фронту. Како је јединица којој је припадао била смештена на пољопривредној економији један од начина да се запосленима узврати гостопримство биле су ситне услуге ограничене скромним могућностима, а приближавање краја календарске године било је прилика да неко од припадника резервних снага ЈНА у улози Деда Мраза њиховој деци уручи новогодишње пакетиће. - Командант је знао да сам из позоришта па ме позове, а ја се правдам како немам одговарајући костим. Он каже да је и то набављено тако да сам поделио деци пакетиће у Титовој вили у Моровићу, а да није било рата никад не бих био у њој. Како очеви не воле много да доводе децу на овакве догађаје и овај пут су то учиниле мајке, па је била јагма ко ће више да се фотографише са Деда Мразом, оне или деца – каже Гајовић док се присећа детаља из богате глумачке каријере. И док су глумци са мање или више ентузијазма водили прецизну евиденцију о учешћу у позоришном животу други су се, као и Гајовић, ослањали на посебну књигу у позоришту у коју су уписивани сви подаци о представама. У време кад су почеле да бледе слике са ратишта уследила је нова опасност. У време кад је почело бомбардовање Југославије на репертоару позоришта је била представа „Варалица“, а глумци по завршетку похитали да што пре стигну кућама. И поред ванредног стања уведеног због ратне опасности до краја позоришне сезоне радило се по нешто. Престанак ратних дејстава био је добар основ за стабилизацију прилика у земљи што се одразило и на рад позоришта у коме су приметни први знаци професионализације. До 2000. године

Жикица Гајовић је био у сталном радном односу у Ливници „Фабрике вагона“, а онда међу првима засновао радни однос у Краљевачком позоришту на радном месту сценског мајстора. Некако у то време и глумци су почели да примају симболичну накнаду за учешће у представама што је добро дошло да се допуни породични буџет. Искуство из ранијег периода кад су сви чланови позоришта равноправно учествовали у свима активностима везаним за стварање представе било је од велике помоћи на новом радном месту у стварању услова да се створи амбијент према замисли редитеља и сценографа. Много пута поновљен став да је позоришна представа илузија посебне врсте основ је за настојање да се створи атмосфера која ће довољно убедљиво деловати на гледаоца да је доживи као реалну. За успех представе мање или више заслужни су сви који учествују у њеном стварању, а искуство показује да је сразмеран познавању сваког детаља. - Глумац мора да познаје све да би у тренутку када наступи проблем, ако до њега дође, помогао колеги, себи или неком у техници. Познато је да све ловорике и заслуге за успех углавном покупе глумци, а он који се не виде на сцени као да и не постоје. Ово повезујем са оним када смо, у време аматерског бављења глумом, сви били као једна душа. Сви смо радили све што је потребно и све је одлично функционисало, а кад смо се поделили и свако обављао само свој део посла почело је отуђење, па се чини да више нико није био добар као раније. Односе међу људима највише је искварио новац, уклета ствар у причи која никад нема сретан завршетак. Почео је да квари односе јер ти није свеједно кад видиш да твој другар прима три пута више, почињеш да реагујеш несвесно, па ти то полако улази у свест. Пре тога је било другачије, Миле Недељковић је био директор и глумац, ја декоратер и глумац, неко трећи домар или столар и глумац и све је функционисало. Ипак, не треба жалити ни за једним временом, јер свако време има своју душу, а оно што нико не примећује је да све полако иде у круг и враћа се

МАГАЗИН 3.1.2021.

МАГАЗИН

3.1.2021.

на оно што је било. Период од сто или пет стотина година се човеку учини великим, а кад је позориште у питању то је као трунка песка у пустињи. Хиљаде година прођу, опет се деси оно што се већ дешавало, па не треба жалити или кудити ни једно време, јер свако има лепоте и мане – каже Гајовић. У животу сваког човека постоје тренуци, или периоди, који се памте више од осталих. За Гајовића то је октобар кога памти по запослењу у „Фабрици вагона“, почетку глумачке каријере и одласку у пензију. Проредио се и долазак у позориште и свео само на обавезе учешћа у две представе, „Камен за под главу“ и „Ружно паче“. Стижу и године, већ је шездесет трећа, а на актуелном репертоару нема много улога примерених овом животном добу. Ретке прилике за сусрет оних који су оставили значајан траг у историји позоришта су премијерна извођења нових представа и увек повод да се, из гледалишта, подсети на стара времена и упореди са најновијим остварењима. Колико су се времена променила сведочи и све мањи број фестивала, као начина за проверу колико је ко напредовао од претходног, а то је последица

општег стања у друштву и осиромашења које одлучујуће утиче и на избор репертоара. - Ми смо били запослени и могли да дођемо у позориште и будемо аматери. Деца данас немају други посао, нити фирму у којој раде, па да дођу у позориште да би играли из задовољства. Позориште је професионализовано, ради се за новац, а велики проблем је што у Краљеву ништа не ради па нема предузећа које би могло да помогне. Иако је позо-

риште исто публика је, у односу на данашње време, некада долазила више, можда и због репертоара на коме би требало да буде више комедија и дела домаћих аутора. Позориште треба да гаји све жанрове, да има фестивалске али и комерцијалне представе на које би гледаоци дошли да се опусте, насмеју и отргну од свакодневних проблема, а добра прилика за то су комедије – каже Гајовић. Од половине седамдесетих година

кад је у Краљеву снимљен филм „Црвена земља“ краљевачки аматери су имали прилике да се докажу у још два. Након улоге у филму „Оркестар једне младости“ обавезе у позоришту биле су основни разлог за прекида договора за снимање следећег који је припремао Жика Павловић. Кратка улога у једној епизоди серијала „Село гори, а баба се чешља“ прилика је да се опроба у новом жанру, али и потврду да је позоришно искуство довољна гаранција да се

испуне сви захтеви редитеља. Много значајнијим у овом раду сматра се шо је био у екипи великана српског филма међу којима се издвајао Лазар Ристовски. Скоро четири деценије позоришног живота довољно је да се заокружи успешна каријера и размишља о повлачењу са сцене и поред уверења да глумац никада не одлази у пензију. Добра потврда тог става је потреба за тумачењем улога какве не би могли да реализују млађи. - Поред глуме моја велика љубав, нешто што ми је највише пунило батерије и због чега ће овај град да ме упамти, од 1981. године је што сам радио као Деда Мраз, доносио деци поклоне и изазивао им осмех, а пред сваку Нову годину кроз моје руке је прошло од три до пет хиљада деце. Тако сам за тридесет година у наручју држао читав један град са око сто хиљада деце, а верујем да у Краљеву нема стана који нема бар једну моју фотографију са дететом. Обишао сам различита предузећа, вртиће, болницу и најудаљенија места. Сваки сусрет са децом доживљааво сам изузетно емотивно, посебно са болесном што је било повод и да се добро исплачем поготово после сусрета са тешко оболелом, а једном приликом сам

осетио кнедлу у грлу па нисам могао да дођем до кисеоника. Успео сам некако да им честитам Нову годину и, није ме срамота да кажем, добро се исплакао по изласку па ми је и сада тешко док причам о томе. Годинама сам одлазио у посети деци на Одељењу хирургије и доживео да ме једна од медицинских сестара упита да ли сам заиста тако добар човек, или само глумим – прича Гајовић. Пред почетак ове године навршило се тачно 36 од како је први пут обукао препознатљиву црвену униформу Деда Мраза што је повод да подсети како му недостају још четири како би и овај лик испунио услов за одлазак у пензију. Деда Мраз ће постојати онолико колико буде деце која у то верују. Да постоје тренуци кад су на одређеном узрасту у дилеми сведочи сусрет са групом у којој се једном од њих учинило да у Гајовићу препознаје Деда Мраза. Дилему да ли је или није на најбољи начин је разрешио његов учитељ потврдом да се Деда Мраз прерушио у човека како му не би досађивали за пакетиће. Поновни сусрет у позоришту био је повод за тврдњу да је баш као такав и препознат, али да тајна неће бити откривена. Т. Радовановић

Из Мињине кухињице

БОЖИЋНА КУЋИЦА Потребно за тесто: 250 г маслаца 150 г шећера у праху 1 жуманце 2 кашичице Др Еткер Ароме ванила 300 г меког брашна Т 400 150 г оштрог брашна Т 400 20 г Др Еткер Какао праха 6 г зачина за медењаке За роjал ицинг: 1 беланце 200 г шећера у праху 1 кашичица Др Еткер Густина 1 кашика сока од лимуна И још треба:

МАГАЗИН

3.1.2021.

Др Еткер Декор Микс перле црвени и браон фондан

У суд сипајте маслац и шећер у праху. Миксером умутите, па додајте жуманце, арому ваниле и још мало умутите. Посебно сједините брашна, какао прах и зачин за медењаке. Додајте у маслац уз просејавање. Прво миксером мутите а онда ручно умесите. Смесу поделите на два дела. Сваки део ставите у кесу за замрзивач величине 25 x 30 цм (3 Л) и оклагијом развуците. Пребаците у фрижидер најмање на 1 х, а може и преко ноћи, па и на неколико дана, ако је потребно. На папир за печење ставите тесто које сте извадили из кесе на начин како је приказано у видеу. По шаблону исеците делове за кућицу, од сваког по 2 комада. Кров 16 x 10 цм (2 ком.) Бочна страна са прозирима 14 x 8 цм (2 ком.) Предња страна са вратима 12 x 8 x 15 цм висина (2 ком.) Исеците прозоре. Од вишка теста можете направити јелкице и ограду, а део ис-

пеците, па касније можете тако испећен, али пажљиво, исећи димњак и надстрешницу изнад врата. Пеците у загрејаној рерни на 200 око 10 минута или зависно од ваше, углавном, ивице треба да благо порумене. Извадите плех из рерне и у удубљења за прозоре ставите исецкане гумене бомбоне. Вратите у искључену рерну на јос минут, да се бомбоне отопе. У овом тренутку немојте се склањати од рерне, јер брзо знају да се отопе, да направе мехуриће и прелију преко кекса, што баш и није лепо на изглед. Немојте да ме питате како знам. Оставите да се скроз охлади па тек онда пажљиво скините део где се налазе прозори јер бомбоне могу бити залепљене за папир. Ако се то деси, исеците део папира где се налази тај део и пребаците у фрижидер на 20 минута да се бомбоне стегну, па тек онда скините са папира. Направите ројал ицинг тако што миксером, најмањом брзином на пар секунди умутите беланце, а онда постепено додајте шећер у праху коме сте претходно додали густин. На крају или при крају, додајте сок од лимуна. Део ицинга сипајте у дресир кесу и исеците мањи врх. Сваки део украсите по жељи или на начин како сам ја то урадилла. Оставите да се стегне, пар сати. Ицингом лепите делове, део по део и змеђу стављајте мање чаше или шта је већ вама при руци и згодно. Оставите пар сати да се странице стегну, па тек онда ставите кров. Кров сам иначе обложила фонданом на који сам оставила отисак пахуља. Кров је исто потрено да при дну поткочите (код мене су то биле кутије од парфема). Када се све стегло, тек онда крећете са завршним украшавањем, тј додавањем снега, намештањем јелкица, ограде, ватре тј вате на димњак, итд. Знате како кажу, пустите машти на вољу.

www.minjina-kuhinjica.com

МАГАЗИН

3.1.2021.

Филмови које смо гледали - 1958.

МАГАЗИН 3.1.2021.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Викенд са ћалетом Од аутора филмова „Кад порастем бићу Кенгур“, „Седам и по“, „Чекај ме ја сигурно нећу доћи“, „Смрт човека на Балкану“ и „Смрдљива бајка“ Мирослава Момчиловића поново стиже најновија тужна комедија о односу оца и сина, под називом „Викенд са ћалетом“, која је на репертоару краљевачког биоскопа била пред крај октобра. Као средовечни београдски криминалац, припадник старе школе, заробљен у времену када је био у пуној снази, Кашика жарко пожели да проведе викенд са Огњеном, једанаестогодишњим сином из претходног брака. Бивша супруга му излази у сусрет, јер је свесна чињенице да му се ближи крај и да је то вероватно последњи сусрет сина са оцем. С обзиром да га није виђао пет година, јер је због „малих компликација“ имао забрану приласка дечаку, Кашика поку-

шава да у сина, по убрзаном курсу, утисне све што сматра важним за живот и преживљавање на улици, истовремено да из малог истера све што је по његовом мишљењу мекано, слабашно и девијантно. Одрастао у савременом wi-ﬁ окружењу, из виртуелног, муњевито, без времена да дође до даха, Огњен упада у подземни свет оца који покушава немогуће - да у неколико дана испоручи сву топлину, искуство и мудрост које поседује, истовремено покушавајући да, као прави београдски шмекер, од малог сакрије своју болест... Комедију у 2Д формату, и трајању од сто тринаест минута, Момчиловић је режирао према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Ненад Јездић, Васа Вранеш, Бранко Видаковић, Катарина Радивојевић, Јелена Ђукић и Миодраг Крстовић. Филм се приказује до 5. јануара, а пројекције почињу у 19 сати.

Сус Ја п

МАГАЗИН

3.1.2021.

Добили смо „С У примени је: „

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

сед вели: „Ја живим у нади“! ризнајем: „Да живим у јади“!

После свих „блиставих победа“, остадоше, само – рушевине!

Студију о изводљивости“?! „Страдија о издржљивости“!

Уместо истинитих информација, све су суптилне манипулације!

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 3. И 9. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

3.1.2021.

3. јануар

1777 — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона. 1781 — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца. 1795 — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске. 1815 — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије. 1868 — У Јапану укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана. 1919 — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока. 1924 — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона. 1925 — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом. 1961 — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом. 1962 — Папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра. 1970 — У Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.

1977 — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а. 1980 — Председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога. 1990 — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено. 1990 — У железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза. 1993 — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2. 1994 — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде. 1996 — Представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година. 1997 — Широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.

2000 — На првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори. 2001 — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму. 2002 — Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током

десетогодишњег рата у Сијера Леонеу. 2003 — У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено. 2009 — Створена је мрежа криптовалуте биткојн када је Сатоши Накамото изрударио први блок у ланцу.

4. јануар 46. п. н. е. — Војска одана Јулију Цезару је поражена у бици код Руспине од оптиматске војске под командом Тита Лабијена. 871 — Викиншка војска је у бици код Рединга нанела тежак пораз војсци весекшког краља Етелреда од Весекса. 1494 — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. 1717 — Енглеска, Француска и Хо-

ландија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи. 1797 — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији. 1842 — У дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду. 1885 — Др Вилијем Грант извршио прву успешну операцију слепог црева. 1896 — Јута је примљена у Унију као 45. америчка савезна држава. 1932 — Влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи. 1936 — часопис Билборд објавио прву топ листу поп музике. 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије. 1948 — Уједињено Краљевство признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином Нуом. 1951 — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул. 1958 — Совјетски „Спутњик-1“, први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу. 1967 — Дорси су објавили свој први албум The Doors. 1973 — Покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара. 1993 — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су супендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће. 1994 — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци

Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње. 1995 — Домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића. 1998 — Шеф израелске дипломатије Давид Леви поднео оставку, рекавши да више не жели да се једини брине о питањима мира и социјалним проблемима у земљи. 2002 — Неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање. 2003 — исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих пет година.

5. јануар 1834 — У Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу. 1895 — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци. 1916 — Пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена. 1919 — основана Немачка радничка партија, касније названа Националсоцијалистичка. У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1925 — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор

3.1.2021.

МАГАЗИН

Рос, прва жена-гувернер у историји САД. 1933 — Почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску. 1935 — Основан “Ошишани јеж” хумористичко-сатиричне, недељне новине. 1942 — На основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије. 1949 — На састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991. 1964 — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи. 1969 — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја. 1976 — У Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија. 1980 — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана. 1991 — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992. 1993 — Танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије. 1996 — У Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. 1997 — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепара-

тиста у тој републици. 1999 — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе. 1999 — Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову. 2001 — Неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад. 2003 — У истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено. 2003 — Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији Паломар.

6. јануар 1066 — Крунисан је Харолд II, последњи енглески англосаксонски краљ. 1148 — Војска Иконијског султаната је поразила крсташе у бици на планини Кадмус. 1322 — У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански. 1492 — Краљ Фернандо и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде, чиме је окончана реконкиста. 1579 — Потписана је Арашка унија католичких низоземских провинција против северних протестантских провинција. 1816 — Император Александар I Павлович је потписао наређење за протеривање исусоваца из Санкт Петербурга и Москве. 1832 — Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе. 1916 — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Цр-

ногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадранском мору. 1916 — Поштански брод СС Бриндизи потонуо је након што је ударио у мину усмртивши 450 путника (углавном Црногорце) 1929 — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. 1941 — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“ - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. 1945 — Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. 1950 — Уједињено Краљевство је признало Народну Републику Кину. 1963 — Ирански шах Реза Шах Пахлави почео је „белу револуцију“ увођењем аграрне реформе и права гласа за жене. 1978 — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску. 1995 — У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама тринитротолуола. 2000 — Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан. 2002 — Петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону „Цесна 172“ обрушио на зграду Банке Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије према Осами бин Ладену и подржао терористичке

нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. 2003 — Мировни преговори Тамилских тигрова и владе Шри Ланке означили су мали помак у помирењу након 19 година дугог грађанског рата.

7. јануар 1598 — На руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович. 1610 — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“. 1764 — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви 1785 — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом. 1789 — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује. 1807 — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте. 1872 — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908. 1920 — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска. 1927 — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка. 1946 — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 1953 — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба. 1979 — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади

3.1.2021.

МАГАЗИН

и исцрпљености између милион и два милиона људи. 1990 — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације. 1992 — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет. 1993 — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене. 1997 — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи. 1998 — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији. 1999 — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински. 2002 — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит. 2002 — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.

8. јануар 1297 — Италијански племић Франческо Грималди, прерушен у фрањевца, је заузео тврђаву Монако. 1679 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре. 1807 — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра. 1815 — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата. 1881 — Основана је Народна радикална странка, прва политичка странка у Србији. 1889 — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину. 1918 — Амерички председник Вудро Вилсон је објавио својих Четрнаест тачака за свет након завршетка Првог светског рата. 1923 — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура. 1926 — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија. 1959 — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске. 1959 — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа. 1973 — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата. 1998 — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински

центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона. 2002 — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века. 2003 — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић. 2003 — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони. 2006 — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.

9. јануар 1792 — Потписан је мир у Јашију између Русије и Османског царства којим је окончан руско-турски рат. 1793 — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента. 1804 — Испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка. 1878 — У српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. 1917 — Британска војска је поразила османску војску у бици код Рафе. 1942 — У Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба

с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба. 1945 — Почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага. 1953 — Потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа. 1962 — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991. 1978 — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави. 1992 — Реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије. 1996 — чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави. 1996 — Обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи. 1999 — Приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни. 2002 — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996. 2002 — Влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.

3.1.2021.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs