Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 473 * 13. децембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН

Хвала што читате

13.12.2020.

Краљевски

МАГАЗИН

3

4

МАГАЗИН 13.12.2020.

6 14 20 22 28 34 38 42 50 54 60 66 70 72 76 78 80 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Док чекаш Сабах са шејтаном Из дана у дан Будимо одговорни Стање тешко, али под контролом Коронавирус за почетнике Постепени повратак кући Ко није за себе није ни за друге Председник из ината Куд плови овај брод? Оснаживање људских капацитета Једина оправдана опција Заштитимо реке и језера Из Мињине кухињице Солидрност не познаје границе Филмови које смо гледали Наличја српског лица Војводина 021 - ЖКК Краљево Времеплов

5

6

МАГАЗИН 13.12.2020.

7

8

МАГАЗИН 13.12.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

ДОК ЧЕКАШ САБАХ СА ШЕЈТАНОМ

икада нисам био неки фан „Забрањеног пушења“, али ово ми је стварно драга ствар. Свестан сам да млађи од четири банке немају појма о чему причам, али киндери - на YТ па учите. Ово није прича о шизофреном босанском бенду, јер имате и сарајевску и београдску верзију истог, већ прича потакнута једним стихом ове песме: „И широм си му отворио душу и пустио у њу шејтана…“ Када је, у ком тренутку, ова нација у своју душу пустила шејтана? У ком тре-

Н

нутку је нешто што је било за нас незамисливо постало оправдано или још горе, прихватљиво. Потпуно сам свестан да после овога следе критике о аутошовинизму, али хајде да као људи продискутујемо мало. Читалац нека замисли да живи у стану, у једној згради са десетак сличних станова. Замислите да нико не жели да прича са вама, да не жели да вам се јави на ходнику, у лифту. Шта бисте рекли? Да су сви они једна гомила лудака, или бисте почели да се преиспи-

9

10

МАГАЗИН 13.12.2020.

тујете где грешите? Знам да ће добар део вас одабрати опцију под А, али само зато што никада нису били у таквој ситуацији. Е, тај стан у том улазу је наша мила Србија, којој су некада и Далматинци клицали, а сада је сама, несхваћена, посматрана са подигнутом обрвом. Када је почело? Са Николом Пашићем и Краљем Александром? Са руским тенком и острашћеним носиоцима петокрака на челу? Када је реч Србин постала непожељна. Када су десетине хиљада најумнијих, вредних и невиних побацали од Белог Потока до анонимних рака, никада обележених? Са кумовима увеженим преко Дрине, логистички и организационо потпомогнутим од стране Ђуре? Да мало србују, да мало сав рад Југословенске војске у отаџбини претворе у карикатуру? Са плавооким генералима полиције и никада осуђеним шефовима ДБ-а? Са проевропским фацама недорасле српске опозиционе сцене? Са блазираним лоповима танких прстију и оформљених манира? Када год да је почело, имам утисак да се улази у завршну фазу пројекта. Потпуном отимачином природних ресурса, претварањем ове, некада лепе земље, у Бангладеш Европе. Затроване земље и продане земље, уништених река у које више ни животиње не улазе, затрованог ваздуха. Са народом који има најкраћи животни век у Европи. Са народом од којег 99% њих не зна где лежи Душан Силни, највећи владар његове историје, али зна да каже

коју лошу за свакога комшију. Зато Србија мора да умре. Зашто? Зато што су је деценијама уназад представљали ликови који је нису волели. Нису волели ни нас. Да су нас волели не би нас измазали говнима од којих се деценијама нећемо опрати. А реално, нису наша. Да не набрајам све гадости, да се држим само једне. Хладњача пуних лешева и сејања масовних гробница по нашој лепој Србији. Шејтан? Јесте, али мора да има и име и презиме. Наши преци су заробљене Аустријанце гледали као голубове. Нису их покидали и побацали, а имали су више разлога од ових новопечених патриота. Били су часни војници. Зато сваки Ђуро који је то осмислио, планирао и логистички подржавао, мора да има име. И због тога мора да робија три доживотне. Да би наша земља очистила своје име Државна безбедност мора да буде растављена на саставне делове. То Ђурово легло. Како је Немачка, наравно уз помоћ западног Великог брата, превазишла тај проблем? Када гледате савремене документарце имате осећај да су све те гадости око концентрационих логора, геноцидног чишћења руских степа радили неки ванземаљци који су пали са неба и назвали се нацистима. Мог Младена није 1944. стрељао Немац, стрељао га је ванземаљац. Ванземаљци су и побили хиљаде мојих суграђана у Краљеву, Крагујевац да не спомињем. Дајмо сподобама неко име и одрекнимо их се. Да они младићи

што попуњавају прве редове новог краљевачког гробља имају мир. Да их не поистовећују са најгорим олошем који се излегао из српских мошница. Србија јесте стожер, али није и матица свих Срба на Балкану. Они морају да науче да поштују државе у којима живе. Звучи вам прегрубо? Направите анкету колико Крајишника би волело да се врати својим виноградима и маслињацима. И који проценат њих је поносни власник путовнице? Питајте Српску листу зашто је мирођија свакој косовској влади? Ако је тако, Србија има обавезу најпре према себи да води политику сходну својим интересима. А наши интереси су добри односи са свим комшијама. На крају се све своди на исто. Они, који прљају име и образ овог друштва, упорно ће да серу да ви, који градите ово друштво и за сваки пример сте, нисте патриоте и да сте мањи Срби од ових митских бића. Када чујем реч патриотизам или „Живела Србија“ одмах проверавам где ми је новчаник. Пустили смо шејтана у наше душе попут наивне деце. Време је да одрастемо и почнемо да волимо и бранимо часно име ове земље. Да асфалт и бетон покажу камену где му је место. Ако не слуша да га дохватимо и шибнемо што даље од нас. И онако није ни за… Кафана је већ поодавно пуста, а пријатељ ти је остао још само он. Куцнуо си се и искапио чашу, док чекаш Сабах са шејтаном…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.

Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

11

12

МАГАЗИН 13.12.2020.

13

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

13.12.2020.

ИЗ ДАНА У ДАН

14

- У последњих седам дана тестирано три хиљаде осам стотина тридесет девет брисева, од њих хиљаду седамсто шездесет седам ПЦР методом и шест контролних. - Са хиљаду шест стотина девет новооткривених случајева инфекције број укупно заражених од почетка епидемије за двеста педесет седам премашио седам хиљада. - Током последњих седам дана преминуло шеснаест особа чиме је укупна број достигао троцифрен износ. - По броју инфицираних у једном дану Краљево одмах после Београда, Новог Сада, Крагујевца и Ниша

15

рема Извештају Завода за јавно здравље Краљево претходна недеља је окончана тестирањем пет стотина тридесет четири узорка назофарингеалног бриса од којих провери ПЦР методом подвргнуто три стотине два, а три била контролна. Од двеста четрдесет девет узорака брисева особа са симптомима болести присуство корона вируса потврђено је у сто тридесет пет случајева, а код педесет тестираних по другим индикацијама код још десет. Антигенским тестом су тестирана двеста тридесет два бриса, а вирус доказан код сто девет особа. Кад се све сабере и одузме прва недеља децембра окончана је потврдом да је са двеста педесет четири нова укупан број инфицираних корона вирусом од почетка епидемије за девет стотина два премашио пет хиљада.

МАГАЗИН

13.12.2020.

П

16

Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ са територије града Краљева преминуле су још четири особе тако да је укупан број преминулих од почетка епидемије повећан на осамдесет осам. О притиску на здравствене установе сведочи податак с краја првог дана друге недеље децембра и потврда да је у последња двадесет четири сата тестирано триста педесет осам узорака назофарингеалног бриса. У здравственим установама са подручја града Краљева ПЦР методом је тестирано двеста седам узорака међу којима су била и три контролна. Од сто осамдесет осам узорака узетих од особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено у деведесет девет случајева, а код шеснаест тестираних по другим индикацијама код једног. Након потвр-

де да је антигенским тестом тестиран сто педесет један брис, а вирус доказан код деведесет три особе, констатована је нова промена епидемиолошке ситуације, а са сто деведесет три новорегистрована случаја број укупно инфицираних за деведесет пет премашио пет хиљада. Након смрти још две особе на одељењима краљевачке болнице број укупно преминулих достигао је деведесет. Првог дана минуле недеље на болничком лечењу је било осамдесет осам пацијената од којих седам на интензивној нези, један интубиран и шест на неинвазивној терапији. Између два извештаја на лечење је примљено десет пацијената, отпуштено пет а преминуло три. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто тридесет три прегледа.

Да се ситуација погоршава било је видљиво у уторак кад је потврђено да је тестирано шест стотина двадесет три зорка узорка назофарингеалног бриса. На присуство новог корона вируса ПЦР методом је проверавано двеста четрнаест узорака брисева особа са симптомима болести коју изазива, а присуство вируса потврђено код сто седам. Антигенским тестом је тестирано четири стотине девет брисева, а вирус доказан код сто педесет једне особе. Тако је 8. децембра на територији Краљева, са двеста педесет осам новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на шест хиљада триста педесет три. У Општој болници „Студеница“ је преминула једна особа, а једна у Клиничком

центру Крагујевац, тако да је укупан број преминулих од почетка епидемије достигао деведесет два. На лечењу у болници било је деведесет три пацијента од којих девет најтежих на интензивној нези, три интубирана и шест на неинвазивној терапији. Током претнодна двадесет четири сата примљен је двадесет један, отпуштено четрнаест пацијената, а два су преминула. О интензитету епидемије сведочи податак о повећању броја обављених прегледа који је достигао двеста седамдесет осам. Да се епидемија у Краљеву не смирује могло је да се закључи након извештаја Завода за јавно здравље од 9. децембра кад је потврђена нова промена епидемиолошке ситуације након што је тестирано шест стотина двадесет осам узорака бриса од којих скоро

половина ПЦР методом. Од двеста педесет седам узорака особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код сто тридесет седам, а од тридесет пет тестираних по другим индикацијама код још седам. О озбиљности ситуације сведочи податак да је антигенским тестом тестирано још триста тридесет шест брисева, а вирус доказан код сто двадесет девет особа. Са двеста седамдесет три новозаражена укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан је на шест хиљада шест стотина двадесет шест. Од претходног извештаја борбу са болешћу изгубила је још једна особа тако да је број укупно преминулих повећан на деведесет три. Након пријема тридесет три а отпуста пет пацијената број укупно хоспитализованих повећан је на сто осам од

17

18

МАГАЗИН 13.12.2020.

којих је осморо захтевало интензивну негу, два пацијента су интубирана а код преосталих шест примењена неинвазивна терапија. Дан је окончан потврдом о смрти још једног оболелог и двеста четрдесет једним прегледом у ковид амбуланти. Ако би се о развоју епидемије могло закључивати само на основу броја тестираних особа онда би шест стотина девет на истеку прве трећине децембра могло закључивати о благом попуштању у односу на претходни дан. У претходна двадесет четири сата тестирано је шест стотина девет особа, од којих нешто мање од половине ПЦР методом. Резултати испитивања потврђују да је међу двеста педесет особа са симптомима болести присуство вируса потврђено код сто две, а међу тридесет две по другим индикацијама код још четири. Антигенским тестом тестирано је триста двадесет седам брисева, а вирус доказан код сто дванаест особа. Тако је прва декада децембра окончана са двеста осамнаест новорегистрованих случајева инфекције чиме је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на шест хиљада осам стотина четрдесет четири. Коначни биланс допуњава податак о смрти још две осове због чега је укупан број преминулих повећан на деведесет пет. Добрих вести нема ни у Општој боници у којој је, након пријема двадесет три, отпуста једанаест и смрти четири особе, број хоспитализованих достигао сто петнаест, а број прегледаних двеста педесет шест. Последњи радни дан друге недеље децембра обележен је ни мало оптимистичким резултатима о чему сведочи тестирање пет стотина педесет пет узорaка назофарингеалног бриса који су утицали на нову промену епидемиолошке ситуације. ПЦР методом је тестирано двеста педесет четири узорка, од којих двеста тридесет особа са симптомима болести међу којима је присуство вируса потврђено у сто једанаест случајева, а по другим индикацијама двадесет четири међу којима је четири позитивно. Антигенским тестом је тестиран триста један брис, а вирус доказан код сто две особe. Коначну слику на дан 11. децембра употпуњује податак да је са двеста седамнаест новооткривених укупан број инфицираних повећан на седам хиљада шездесет један, а смрћу још једне особе број преминулих на деведесет шест. У Кри-

зном штабу за борбу против ширења инфекције потврђено је како Краљево заузима неславно место по броју инфицираних у једном дану, одмах после Београда, Новог Сада, Крагујевца и Ниша. У Општој болници „Студеница“ лечи се сто једанаест пацијената, а код свих седам којима је потребна интензивна нега примењује се неинвазивна терапија. Током последња двадесет четири сата примљено је осамнаест и отпуштено двадесет, а преминула су два пацијента. У истом периоду у ковид амбуланти је урађен двеста педесет један преглед. Последњи недељни извештај Завода за јавно здравље сведочи да су у периоду од претходног тестирана пет стотина тридесет два узорка назофарингеалног брисам од којих две стотине шеснаест ПЦР методом. Провером сто деведесет четири узорка узетих од особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено у осамдесет три случаја, а међу двадесет два тестирана по другим индикацијама код још једног. Антигенским тестом је тестирано триста шеснаест, а вирус доказан код сто дванаест особа тако да је са сто деведесет шест новорегистрованих број потврђених случајева од почетка епидемије нарастао на седам хиљада две стотине педесет седам. Током последња двадесет четири сата преминуле су још четири особе тако да је укупан број преминулих повећан на сто. О неславном билансу сведочи податак да је за последњих седам дана тестирано три хиљаде осамсто тридесет девет брисева, од њих хиљаду седамсто шездесет седам ПЦР методом. Од хиљаду четири стотине седамдесет пет брисева особа са симптомима болести присуство вируса је доказано у шест стотина шездесет седам случајева, а од сто седамдесет девет тестираних по другим индикацијама код још двадесет осам. Антигенском тесту је подвргнуто две хиљаде седамдесет два узорка, а вирус потврђен у осамсто деведесет осам случајева. Са хиљаду шест стотина девет новооткривених случајева инфекције број укупно заражених од почетка епидемије је за двеста педесет седам премашио седам хиљада. Током последњих седам дана преминуло је шеснаест особа чиме је укупна број достигао троцифрен износ. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 13.12.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

21

Капацитети за смештај оболелих на измаку

МАГАЗИН

13.12.2020.

СТАЊЕ ТЕШКО, АЛИ

22

И ПОД КОНТРОЛОМ

- У Општој болници „Студеница“ хоспитализовани пацијенти којима је дијагностикован тежи облик клиничке слике. - На болничко лечење примају се само оболели којима је неопходна оксиногена терапија. - У ковид систему Интернистичка болница и Специјална болница „Агенс“ у Матарушкој Бањи.

- Оболели Краљевчани у Врњачкој Бањи, Нишу и Београду. - Забрињава ширење епидемије међу здравственим радницима. - Број инфицираних варира између сто тридесет и сто четрдесет а сем медицинског ван строја има и немедицинског особља. - У ковид амбуланти скоро триста прегледа дневно. - Краљево високо на листи локалних средина у којима инфекција узима маха

23

13.12.2020.

МАГАЗИН

24

а епидемија корона вируса не попушта најбоље сведочи стање у одељењима Опште билнице „Студеница“ где је током само четири дана број хоспитализованих повећан за двадесет. О томе сведочи начелник Инфективног одељења, и помоћник директора болнице, др Милан Парезановић потврдом да је средином недеље на болничком лечењу било сто петнаест оболелих од којих је њих осам захтевало интензивну негу. Да ситуација буде за нијансу релаксиранија него претходних дана потврђује податак да ниједан није био на респиратору, па је примењена неинвазивна терапија. О стању оболелих најбоље сведочи податак да је код свих констатован тежак облик клиничке слике, а да нема превише разлога за оптимизам то што се на болничко лечење примају само они којима је неопходна оксиногена те-

Д

рапија. Страх да сто тридесет места намењених лечењу најтежих болесника не буде довољан основни је разлог за припрему двадесет четири нова што значи да је, уколико не дође до значајније промене епидемиолошке ситуације, на располагању још тридесетак постеља. Ако и они буду попуњени, каже др Парезановић, цела Интернистичка болница ће бити претворена у ковид болницу. Настојање да се предупреди најгоре разлог је за разговоре са менаџментом Специјалне болнице „Меркур“ у Врњачкој Бањи, а прве болеснике очекује и Специјална болница „Агенс“ у Матарушкој Бањи. Најтежи болесници лече се у Клиничком центру Ниш, а за неке је решење тражено у Клиничко болничком центру „Др Драгиша Мишовић - Дедиње“ у Београду. У ситуацији чији развој нико са си-

гурношћу не може да предвиди посебно забрињава ширење епидемије међу здравственим радницима. Томе није могла да се одупре ни Општа болница „Студеница“ у којој, каже др Парезановић, број инфицираних варира између сто тридесет и сто четрдесет а сем медицинског ван строја има и немедицинског особља. Међу хоспитализованим су претежно особе старије од шездесет година али има и млађих, па су два у петој деценији живота због тежине обољења морала да буду смештена у установу терцијарне здравствене заштите. Баш то је, каже др Парезановић, добра потврда појаве теже клиничке слике и код млађих пацијената.

- Придржавамо се криетријума и хоспитализујемо оне болеснике којима је, због тежине клиничке слике, неопходна оксигена потпора. Одређене боле-

ком и придруженим болестима, пружила шанса за брже излечење. Здравствени радници упозоравају на неопходност придржавања препоручених мера заштите од ширења инфекције, пре свега ношење заштитне маске и држање довољне дистанце у контакту са другима, јер је то једини начин да се избегну теже последице. Додатни разлог за забринутост представља приближавање краја године, различита славља и породична весеља која су се и у претходном периоду потврдила као жаришта инфекције. Искуство из претходног периода сведочи о окупљањима великог броја особа у затвореном простору без заштитних маски што је узначајном мери допринело да се Краљево високо котира на листи локалних средина у којима инфекција узима маха. Из Опште болнице стиже потврда да ће се здравстве-

ни радници борити док им то могућности буду дозвољавале, у крајњем случају док инфекција не прође, а тренутно стање оцењују тешким, али под контролом. Сем потврде да се број заражених повећава из дана у дан посебно забрињава потреба великог броја инфицираних за болничким лечењем због чега су ангажовани додатни капацитети Специјалне болнице Агенс у Матарушкој Бањи. Оперативни део Градског штаба за ванредне ситуације свакодневно прати развој ситуације на терену, а недовољан број немедицинског особља у Дому здравља Краљево повод је за ангажовање три возача из локалних јавних предузећа. Уз помоћ Републичког штаба за ванредне ситуације обезбеђено је додатних двеста ћебади за потребе Опште болнице, а очекује се и набавка додатног броја јастука.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

снике пратимо амбулантно током мањег броја дана, а свима дајемо шансу да се лече у болници кад је то потребно. Клиничка слика се код ове инфекције мења из сата у сат, па тако данас имамо стабилно стање а већ сутрадан клиничка слика је тешка. Колико је притисак на нашу амбуланту велики најбоље говори скоро триста прегледа дневно, а сваком од тих болесника потребно је снимити плућа, очитати снимке и већини урадити лабораторијске анализе. Са једним рендген апаратом то је тешко, а иако по четири екипе раде и пре и после подне немамо могућности да урадимо више, каже др Парезановић. Ограничене могућности су један од разлога за апел млађим суграђанима, и лакше оболелим, да проведу дан два у кућној изолацији како би се старијима, пацијентима са тежом клиничком сли-

25

26

МАГАЗИН 13.12.2020.

27

МАГАЗИН

13.12.2020.

КОР ЗА П

28

Др Миланко Шеклер

Др Миланко Шеклер: Шта свако треба да зна о коронавирусу? (1)

РОНАВИРУС ПОЧЕТНИКЕ Коронавируси су врло осетљиви на спољашњу средину, и људи се врло тешко могу заразити вирусом тако што ће га „покупити“ са неке инфициране површине.

- Само теоријски се може заразити преко инфициране површине стола, чаше прозора – и то само ако је инфицирана особа буквално кинула, или пљунула, на ту површину а друга после пар минута додирнула још увек влажну површину и „убацила“ себи у нос или уста Уводне напомене Унапред се извињавам због дужине и опширносто овог текста, али је мој циљ и жеља била, да на једном једином месту, сви заинтересовани могу да дођу до најважнијих и најпрактичнијих одговора. Циљ је био да ЗНАТЕ ШТА И ЗАШТО ТРЕБА ДА РАДИТЕ за време пандемије коронавируса. Сви изнети ставови, у овом тексту, представљају мој потпуно лични став, и иза њих не стоји ниједна институција, организација, удружење или било каква интересна група људи. Све изнете чињенице и ставови у овом тексту, представају синтезу, и то: мог вишедеценијског искуства у раду са заразним болестима (на дијагностици, сузбијању и превентиви) код животиња (домаћих и дивљих), мог искуства у

сузбијању зооноза (болести заједничких за животиње и људе), и најновијих научних и стручних сазнања, до којих сам дошао у периоду од почетка појаве пандемије коронавируса до сада. Такође желим да напоменем, да сам у такозваним „примерима“, који се налазе у другој половини овог текста, изнео доста конкретних бројки, неопходних за боље разумевање начина и механизама преношења коронавируса међу људима, и да су оне у складу са највећим делом до сада објављених научних радова. Но те бројке, не треба схватити потпуно „буквално“, већ за сада оријентационо, јер су многа истраживања још увек у току, али се, моје је мишљење, свакако неће много разликовати од овде изнетих.

29

МАГАЗИН

13.12.2020.

Увод

30

Идеја за овај текст је настала, након неколико стотина, можда и хиљада питања које су ми свакодневно постављана, како од стране мојих рођака, пријатеља и познаника, тако и од стране мени потпуно непознатих људи, које сам сретао, на улици, у продавници, ресторану, кафани, код фризера итд, и који су, приметио сам, кроз сва та силна питања, само испољавали велику жељу да ствари што боље и суштински разумеју и самим тим што боље заштите себе и своје најмилије. Дакле, након свих ових протеклих месеци и месеци одговарања на разна питања обичних и врло различитих људи (по старости, полу, образовању, интелигенцији итд.), схватио сам да је огромна већина њих, и даље врло слабо упозната са неким важним чињеницама, које би им биле од велике користи приликом свакодневног спровођења мера самозаштите и заштите, и то како себе и своје породице, тако и других од себе самог. Да закључим, сигуран сам, да просечни становник Србије није ни „недисциплинован, ни тврдоглав, ни заостао, ни глуп“! Лакше бих могао наћи људе са таквим особинама, код неких врло високопозиционираних и одговорних званичника, као и многих јавних личности, да не кажем „инфлуенсера“! Напротив, просечни становник Србије воли све потпуно и суштински „да разуме, да зна, да научи“, како би знао шта због чега ради, и шта је циљ онога, свега онога што треба и мора да предузима. Тек тако информисан, сваки становник Србије ће бити савестан и одговоран, онолико колико је потребно свима нама у овом тренутку! Најгора могућа

ствар јесте, да држава покуша да „натера такве просечне становнике Србије на поштовање донетих мера – а да им нико никада није ни покушао да „објасни и појасни“, на њима разумљив и приступачан начин, шта се и због чега ради! Кажњавати је најлакше! Просто речено – какав је учитељ, коме ниједно дете, после првог полугодишта, не зна, ни да пише, ни да чита, ни да сабира, ни да одузима!? Да ли су сва та деца „лоша, глупа, недисциплионавана, заостала“, или је можда тај учитељ неспособан? Према томе, искључива намена овог текста је да покуша да пружи најважније и најкорисније информације о коронавирусу, свим заинтересованим појединцима – како оним испод просечним и просечним, а богами и оним „назови“ надпросечним појединцима, који сви заједно чине становнике Србије! Данас, по питању познавања коронавируса, „напредних или искусних“ скоро и да нема у читавом свету – јер је овај коронавирус, релативно нов и интезивно се изучава тек непуних годину дана – тако да смо сви ми, бар за овај нови коронавирус, укључујући и моју маленкост, мање-више потпуни почетници, и бар за сада, гарантовани „губитници“! Да тако не би било и у будућности, мораћемо сви да порадимо на што бољем информисању што више људи. Наравно, уз ту претпоставку, да сви они професионалци, којима су вируси, епидемиологија и имунологија, поље рада – морају да дају све од себе, како би се, за почетак, пронашло најмање „штетно“, а у будућности, и најбоље могуће решење за заустављање постојеће хумане пандемије коронавируса.

Др Миланко Шеклер Аутор је доктор ветеринарске медицине са две специјализације, здравствена заштита живине и клиничку микробиологија. Магистрирао је из области имунологије, а докторирао из области микробиологије, на вирусу птичијег грипа. Тренутно је у највишем научном звању научног саветника, што је еквивалентно наставном звању редовног професора. Изабран је за редовног члана Академије ветеринарске медицине.

31

32

МАГАЗИН 13.12.2020.

1. Какав је бре ово коронавирус? Ми који се бавимо заразним болестима живитиња, односно ветеринарском вирусологијом, познајемо и „боримо“ се са овом групом вируса, и то код различитих врста домаћих животиња (кокошке, свиње, говеда, пси, мачке, итд), скoро 100 година! Да, добро сам написао: први описи болести инфективног бронхитиса кокошака су објављени још давне 1931. године, а после само неколико година је изолован и вирус који изазива ту болест – тачније – баш коронавирус! Производња вакцина против ове болести кокошака, као и почетак спровођења вакцинације код кокошака почиње да се интезивно спроводи већ почетком шездесетих година, што значи да ветеринарска медицина има већ више од пола века искуства у примени вакцина против појаве инфекција коронавирусом код кокошака! Сходно том „нагомиланом“ полувековном искуству у борби против коронавируса можемо доста тога „искористити“ и у борби против овог новог „хуманог“ соја вируса. Прво и основно – мишљења сам, да је и овај коронавирус системски вирус (а не респираторни!), и да инфицира читав људски организам, односно скоро све његове органе. То значи да без обзира што су улазна врата инфекције коронавирусу органи за дисање (ждрело, гркљан, нос, синуси, душник, плућа итд), он се врло брзо, након умножавања у поменутим органима, путем крвотока (и вероватно лимфотока) шири по читавом организму. Наравно, обзиром да коронавирус прво инфицира органе за дисање, ту су и штетне последице његовог присуства и умножавања најлакше и прво уочљиве, и сигурно су и најобимније и најопасније (упале носне слузокоже, грла, ждрела, синуса, душника, бронхија и на крају тешка упала плућа – јер инфекција постепено и напредује баш тим редоследон: од горњих партија дисајних органа „силази“ све дубље до плућа). На пример, поменути коро-

навирус који изазива болест код кокошака која се зове инфективни бронхитис, али поред обољења органа за дисање код кокошака, оштећује још и бубреге, и оставља често тешке последице по јајоводе кокошака, тако да уколико се кокошка инфицира у првих неколико месеци живота, може се десити да не снесе никада ниједно јаје читавог живота! Ово истичем само као очити пример, да иако и овај коронавирус улази у организам кокошака премо органа за дисање, оштећује и многе друге органе, што је случај и код људи!

2. Шта је важно да одмах научимо о коронавирусу? Сви вируси се могу поделити или класификовати на много начина, али ја ћу овде поменути само једну једину поделу, која има врло практичну примену, због које је овде и помињем. Сви вируси се могу поделити на оне вирусе који немају мембрану и на оне вирусе који имају мембрану. Та врста подела је веома важна, јер је директно повезана са најважнијим особинама вируса од којих директно зависи како ће се сам вирус ширити међу оболелима. Они вируси који немају омотач су много отпорнији на утицаје спољашње средине, а то значи да могу преживети и суву средину (преживљавају на инфицираним површинама дуго, на пример столовима, чашама, квакама, славинама итд), и високе температуре (не убијају га уобичајене високе температуре), и детерџенти и сапуни (морају се користити јача дезинфекциона средства која су због тога често опасна и оштећују кожу људи), и киселину (толико су отпорни на деловање киселина, да ова група вируса може да прође кроз наш желудац и да преживи дејство желудачне киселине и да потом инфицирају наша црева, јетру итд.), итд. Најважнији вируси, за које сте сви чули, а који имају ове особине, су хепатитис А и Е, коксакивируси (који може да оштети срчани мишић), као и норовирус (који се преноси преко ин-

фицираног воћа, на пример малина, као и поврћа, на пример салате, а изазива упорне и тешке проливе). Друга група вируса има омотач, а тај омотач по правилу садржи и велики удео липида (масти), што их чини много осетљивијим на дејство спољашње средине. Дакле, ови вируси са омотачем су веома осетљиви на исушивање (брзо губе инфективност на сувим површинама као што су столови, чаше, столњаци, кваке, прозори, зидови, бетон итд), на високе температуре (већ температуре од 56 Ц им драстично смањују инфективност), на све врсте дезифицијенса (чак и обичан алкохол, као и сви детерџенти и сапуни који по правилу растварају липиде то јест масти), на киселине (ово вируси када се нађу у нашем желудцу бивају тренутно убијени желудачном киселином – тако да не могу инфицирати тим путем наша црева и остале унутарње органе). Управо у ову групу вируса спадају сви коронавируси, па и овај најновији! То значи, да су и коронавируси врло осетљиви на спољашњу средину, и да се људи врло тешко могу заразити овим вирусом тако што ће га „покупити“ негде са неке инфициране површине неког предмета (само теоријски се можете заразити коронавирусом преко неке инфициране површине стола, чаше прозора – и то само ако је инфицирана особа буквално кинула или пљунула на ту површину а ви буквално после пар минута додирнули још увек влажну ту површину и „убацили“ себи у нос или уста! Дакле, само теорија! Од самог старта је тако – и зато ношење рукавица у свакодневном животу више нико и не помиње! А искрено, то је била невиђена глупост! Ова група вируса може опстати и пренети се на друге само ако се налазе „заштићени“ у некој телесној течности као што су слина или пљувачка (или измет или мокраћа или крв). У овакве осетљиве вирусе сем овог „нашег“ коронавируса још спадају и хепатитис Б и Ц, херпес, рубела, вирус грипа, цитомегаловирус, итд.

33

После десет година неизвесности

МАГАЗИН

13.12.2020.

ПОСТЕПЕНИ ПОВРАТАК КУЋИ

34

- Измена у пројекту како би се створили услови за инсталирање најсавременије опреме из иностранства основни разлог за кашњење у завршетку нове зграде Завода за јавно здравље. - Савремена ПЦР лабораторија у оперативној употреби до краја јануара наредне године.

- Дефинитивни прелазак свих служби најкасније до јуна следеће године.

- Амбуланта ће бити завршена до краја јануара а, након техничког пријема, око марта или априла ће моћи да пружи здравствене услуге.

- Кол центар Завода за јавно здравље са три линије не успева да обради више од хиљаду телефонских позива у току дана. - Вредност последње фазе радова нешто више од сто тридесет милиона динара. - Деведесет пет одсто средстава обезбеђено посредством Канцеларије за јавна улагања

35

36

МАГАЗИН 13.12.2020.

земљотресу који је почетком новембра 2010. године погодио Краљево и околину поред великог броја стамбених значајна оштећења претрпели су и објекти од општег интереса. Најгоре је прошла зграда Завода за јавно здравље која је морала да буде срушена, јер није било могућности да се санацијом обезбеди довољан степен безбедности за рад у деценијама које предстоје. Запослени су пресељени на другу локацију одакле пуних десет година очекују да буду исуњена обећања о завршетку радова на изградњи нове зграде. Да је крај неизвесности близу средином минуле недеље могли су да се увере представници локалне самоуправе који су посетили градилиште на почетку насеља Хигијенски завод и уверили се како ће делови објекта бити стављени у функцију врло брзо. О томе сведочи и вршилац дужности директора Завода за јавно здравље др Александар Мацан, а закашњење тумачи неопходношћу измена у пројекту како би се створили услови за инсталирање најсавременије опреме из иностранства. Међу првима се очекује савремена ПЦР лабораторија, набављена уз помоћ Владе Србије, која би требало да се стави у оперативну употребу до краја јануара наредне године. Пре дефинитивног повратка на стару локацију очекује се да у функцију буду стављени и други делови новог објекта како би се растеретили капацитети Опште болнице „Студеница“ које је Завод користио десет година. У Заводу за јавно здравље очекују да нови услови у значајној мери допринесу побољшању квалитета рада и пружања услуга грађанима. Најбоља потврда је нова ПЦР лабораторија оспособљена да, поред тестирања на присуство корона вируса, обавља и друге анализе. Колико је то значајно у време пандемије најбоље потврђује податак да ће током једног дана моћи да изанализира око четири стотине

У

узорака брисева. Др Мацан подсећа да се ПЦР технологија користи и за друге врсте анализа, пре свега на присуство вирусних и бактеријских инфекција, па се очекује да знатно допринесе квалитету дијагностике у локалној средини. У којој мери је пројект мењан у току реализације сведочи податак да ће једна од две просторије у оквиру помоћног бјекта, намењеног третману инфективног отпада, бити претворена у магацин а друга у хладну комору за чување вакцина. У Заводу очекују да прве количине, намењене малом броју најугроженијих категорија становника, стигну већ у фебруару или током марта, а вакцине против грипа већ за десетак дана.

- Очекујемо дефинитаван прелазак најкасније до јуна следеће године, понајвише због компликованог процеса акредитације, а објекат живи и сада јер овде и сада има доста људи. Међутим, нешто интензивније ће почети да

Максимум - Епидемија узима свој данак, данас је на максимуму и то ће трајати до Нове године, а све зависи од тога како ће се грађани понашати током предстојећих празника. Мислим да смо свесни како славља треба да одложимо, а да се дочеци Нове године који су заказани мало успоре, јер ће нових година бити и други пут. Апеловао бих још једном на поштовање заштитних мера, ношење маски и држање дистанце, јер само тако можемо да спречимо ширење инфекције док не дође вакцина. Вакцина је на прагу, биће доступна за пар месеци и надам се да ћемо врло успешно обавити и тај посао, каже др Мацан.

живи у јануару, а крајњи рок очекујемо најкасније до краја јуна. Амбуланта ће бити завршена до краја јануара а, након техничког пријема, мислим да ће око марта или априла већ моћи да пруже здравствене услуге, каже др Мацан и подсећа да је тренутно под највећим притиском кол центар Завода за јавно здравље који са три линије не успева да обради више од хиљаду телефонских позива у току дана. Потреба за проширењем капацитета повод је да већ ове недеље, уз помоћ локалне самоуправе и Медицинске школе, буде проширен за десетак оператера како би грађанима код којих је утврђено присуство вируса било омогућено да се пријаве и добију документацију за регулисање обавеза на радном месту, а пописом што већег броја контаката ограничи кретање и спречи ширење епидемије. За рад у кол центру су, поред професора, ангажовани ученици завршног разреда Медицинске школе којима ће, ради бржег уношења података, помагати вршњаци из Економско трговинске школе. Вредност последње фазе радова процењена је на нешто више од сто тридесет милиона динара, а значајним се оцењује податак да је посао поверен конзорцијуму краљевачких предузећа. Деведесет пет одсто средстава обезбеђено је посредством Канцеларије за јавна улагања уз обавезу локалне самоуправе да припреми пројектно-техничку документацију, ангажује надзор и помогне у свим питањима неопходним за реализацију пројекта. Колико су сви били успешни потврђује процена да је изведено деведесет одсто планираних радова, након електро, водо и канализационих преостаје финиширање ентеријера, а најдаље за месец дана очекује се енергетски пасош као услов за технички пријем објекта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

Милица Алексић

МАГАЗИН 13.12.2020.

Иницијативни одбор Странке слободе и правде

КО НИЈЕ ЗА СЕБЕ НИЈЕ НИ ЗА ДРУГЕ - Усвојен предлог да члановима Градског већа који су у сталном радном односу у Градској управи месечне принадлежности буду повећане за четрдесет одсто. - Уместо педесет месечна зарада седамдесет хиљада динара - Предложена одлука ће имати ефекат на буџет града Краљева у 2021. и наредним годинама. - Чланови Градског већа нису добили мандат да новац свих грађана Краљева троше на повећање сопствених месечних принадлежности.

- Лични интерес испред интереса осталих грађана локалне заједнице

39

оследњег дана новембра градоначелник Краљева је, под бројем 3070/20, Градском већу упутио Нацрт одлуке о измени Одлуке о коефицијентима за обрачун и исплату плата изабраних и постављених лица у органима града, ради разматрања и утврђивање предлога за доношење од стране локалног парламента. Правни основ за доношење Одлуке нађен је у Закону о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, којима се утврђује начин утврђивања плата, коефицијената за исплату плата, највиши додатни коефицијенти за увећање по основу сложености и одговорности послова. Законом је прописано да се коефицијенти за обрачун плата изабраних лица у градовима утврђују највише до коефицијента 9,40 а изменом одлуке да се, у оквиру највише

МАГАЗИН

13.12.2020.

П

40

прописане висине коефицијента, увећава коефицијент за обрачун и исплату плата чланова Градског већа на сталном раду тако што се, уместо важећег 5,10, утврђује у износу од 5,95. Предложена одлука ће имати ефекат на буџет града Краљева у 2021. и наредним годинама на начин да утиче на повећање средстава планираних по основу додатка за чланове Градског већа који нису у сталном радном односу, док се за оне који су на сталном раду обезбеђују прерасподелом унутар постојеће ограничене масе средстава за плате на нивоу директних и индиректних корисника буџета. Прва званична реакција на одлуку Градског већа о прихватању предлога стиже из Иницијативног одбора Странке слободе и правде који сведочи о актуелности теме која је ових дана привукла значајно интересовање јавности. Разлог се огледа у податку да повећање није занемарљиво јер

повећање износа месечних принадлежности за четрдесет одсто, или двадесет хиљада динара, значи да ће уместо педесет примати седамдесет хиљада динара. Из повећања нису изузети ни они који су запослени у другим предузећима, па могу да очекују четрдесет пет одсто од овог повећања. Градоначелнику се замера што је подржао предлог Градског већа упоређујући примања именованих и постављених лица у Краљеву и Крагујевцу. У Странци слободе и правде поређење оцењују неадекватним, потврду овог става налазе у податку да је Крагујевац дупло већи, а и просечне зараде у овом граду неупоредиво веће у односу на Краљево. То је и разлог за предлог да се по који пут упореди и са градовима сличне величине у којима су и просечне зараде запослених и накнаде за рад чланова градског већа мање него у Краљеву. У Странци слободе и правде не кри-

ју да су непријатно изненађени поступком чланова Градског већа, понајвише због уверења да нису добили мандат како би новац свих грађана Краљева трошили на повећање сопствених месечних принадлежности, а посебно иритира уверење да су лични интерес ставили испред интереса осталих грађана локалне заједнице. То је и повод за предлог да се новац намењен повећању накнаде за рад чланова Градског већа искористи на бољи начин јер је потреба за тим посебно изражена у време када се грађани Краљева суочавају са последицама економске кризе, додатно погоршане епидемијом корона вируса, кад су многи изгубили посао или се боре да га сачувају радећи за минимилану плату која незнатно премашује тридесет хиљада динара. Податак да предлог за повећање зарада члановима Градског већа стиже пред крај године појачава уверење о вишку у градском буџету ко-

ји би делотворније могао да се потроши за помоћ егзистенцијално угроженим грађанима.

- Сматрамо да овај град има велике проблеме које треба решавати, а односе се на квалитет живота становника, па ако има вишка новца у буџету могао је да буде уложен у поправку инфраструктуре у крааљевачким селима. Зар није време да се након годину и по дана од бујичних поплава које су погодиле град санирају мостови у Сирчи, Опланићима, Трговишту, Мрсаћу, Милочају и Роћевићима? Зар није време да градска власт коначно реши проблем аерозагађења, јер су грађани Краљева само у новембру двадесет дана удисали отрован и загађен ваздух? Питамо се да ли градски већници излазе из центра града и да ли су новембру посећивали Рибницу или Берановац где грађани буквално нису могли да изађу из својих кућа од загађености? Такође се питамо да ли би тај новац из

градског буџета можда требало определити као помоћ нашој деци, јер је слоган Српске напредне странке био „За нашу децу“? Ако се већ боре за нашу децу зар не би било логично да се вишак новца из градског буџета определи за бесплатне уџбенике основцима или за стипендије надарених ученика који су, или би бар требало да буду, будућност овог града, истиче председница Иницијативног одбора Странке слободе и правде Милица Алексић. Апел упућен одбодницима Скупштине града указује на потребу да се понашају одговорно према грађанима који су им доделили мандат и одбију предлог Градског већа о повећању плата његовим члановима а да новац, уколико га има у градском буџету, определе као подршку или помоћ суграђанима који су егзистенцијално угрожени због епидемије корона вируса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

Тековине демократских промена: Др Миомир Вукићевић (1)

МАГАЗИН

13.12.2020.

ПРЕДСЕДНИК ИЗ ИНАТА

42

- На месту председника Скупштине општине Краљево изненада, неочекивано и против интереса значајних групација које би на овом месту радије виделе неку другу особу. - Први дан рада са штрајкачима „Стотекса“. - Збег неслагања шест месеци без председника Извршног савета општине. - Директори највећих предузећа подржали екипу младих људи на челу општине. - У највишем извршном органу особе из области привреде, науке и са факултета. - Општинска бирократија довољно јака и способна да одоли свим искушењима. - Мало је познато да је др Миомир Вукићевић сменио, или отпустио, највећи број људи из општинске администрације а резултат је потврда да није било афера

Фото: М. Радовановић

Др Миомир Вукићевић

43

44

МАГАЗИН 13.12.2020.

ознато је да корене значајнијих промена у друштву треба тражити у прошлости, али и појединцима који су по који пут залутали у политику а оставили значајан траг на живот у локалној заједници. У такве се убраја др Миомир Вукићевић који се пред крај осамдесетих година прошлог века изненада појавио на месту првог човека локалне средине, некако у време кад је био све видљивији коначни повратак вишестраначја на ове просторе. Поприлично удаљен од политичких збивања, али не и политички аналфабета, заузео је место председника Скупштине општине Краљево изненада, неочекивано и против интереса значајних групација које би на овом месту радије видели неку другу особу. Када се деси преседан ове врсте најмање што се може очекивати од онога ко је направио изненађење је да траје што краће. Избор првог човека локалног парламента у предвечерје обновљеног вишестраначја организован је у атмосфери обележеној појавом првих политичких партија иако, према важећим законима, није постојала могућност регистрације. Пажљивији посматрачи прилика тај период памте по трансформацији Савеза комуниста у Социјалистичку партију Србије и чињеници да тај акт нису подржавали сви који су годинама следили његов пут. У такве се убраја др Вукићевић као осведочени левичар који је, за разлику од највећег броја других, у чланство Савеза комуниста ушао због опредељења што је, каже, значило да воли људе.

- Не припадам оним категоријама људи који су у стању да форсирају своје интересе на рачун других, већ у оне који свима желе добро, па сам сматрао да је Савез комуниста таква организација. Био сам млад, а како је то био начин да се успостави контакт и комуникација са другим младим људима не жалим због тога и никад се због тога нисам стидео. Кад је дошло до трансформације ја то нисам хтео да прихватим зато што је урађена на силу, и начин који није био статутаран, каже др Вукићевић.

П

Након што су деценијама пре тога председници локалног парламента бирани из редова Савеза комуниста прилика да се огледају у наизглед равноправној борби пред крај осме деценије прошлог века пружена је и другима. Између десетак кандидатата за најзначајнију позицију у локалној средини нашао се и др Вукићевић као кандидат без подршке било које политичке опције. Томе је погодовала процедура која је пружала могућност свакој изборној јединици да предложи кандидата за највише функције. Машински факултет на коме је био запослен припадао је изборној јединици образовања, а како се налазила на дну хијерархије мало ко је претпостављао како уопште може да има кандидата. Чини се да је то пресудно утицало на групу запослених у опредељењу да за председника општине прделоже др Вукићевића, више због знатижеље да провере колико би оваква врста провокације могла да има успеха.

- Иако уопште није било озбиљно испало је озбиљно кад је наша изборна јединица, која је обухватала средње школе и Машински факултет, прихватила предлог за моју кандидатуру. Кандидатура прође а зашто су ме људи подржавали не знам, јер ме шири круг грађана није познавао. Кад је требало да дам изјаву о прихватању кандидатуре догодило се да ме позове неки човек из ССРН. Дођем с намером да то буде неозбиљно, а он буде безобразан и пита како ја као клинац мислим да се канднидујем. Кад је тако узмем папир па из ината потпишем а онда, степеница по степеница, на крају се нађем у фотељи, сећа се др Вукићевић. Уочи надолазећих промена власт је била под посебним притиском политичких субјеката у настајању, што је било повод за прилику да се затражи изјашњавање грађана и о кандидатима за председника општине. Избор је организован паралелно са избором делегата Скупштине општине коју су чинила три већа, Друштвено политичко састављено од представника друштвено политичких организација као што су Социјалистички савез радног

народа, Савез социјалистичке омладине, Савез синдиката, Савез комуниста, Савез удружења бораца Народноослободилачког рата и други, Веће месних заједница од представника свих месних заједница са простора општине и Веће удруженог рада састављеног од представника привреде. Иако је тачка на избор председника скупштине стављена у новембру 1989. након одустајања др Предрага Стојановића ни много година касније није разјашњена дилема да ли је то било због усавршавања у иностранству, за које је добио стипендију, или страха од убедљивог пораза. Истог дана кад је преузео дужност др Вукићевић је добио позив од радника „Стотекса“ који су штрајковали и затражили помоћ у решавању проблема везаног за реорганизацију предузећа.

- Хоћу да помогнем али не знам да ли могу, и шта уопште могу да урадим, јер сам тек изабран за председника. Кад се неко бави политиком замишљамо да ће, као преварант свих врста и боја, лажима и обманама да се одржава на власти. Данашња политика и јесте то, да гледаш човека у очи и да га лажеш, али у том времену није била, посебно није била за мене. Сутрадан дођем на посао и окупим људе који су већ изабрани. На избор већине нисам могао да утичем, али на двојицу јесам па сам инсистирао да др Раде Вукашиновић и Часлав Милошевић буду у Већу удруженог рада, јер сам сматрао да је оно најважније у скупштини. Остали чланови екипе бирани су у својим већима и водили седнице којима сам могао да присуствујем по потреби. Тако је формиран тим у коме је потпредседник био Зоран Николић, што је за мене била велика срећа јер је као искусан у политици, познавао град, односе и људе у њему а био верзиран у пословању, каже др Вукићевић. Колико сукоб различитих интереса може негативно да утиче на функционисање локалне заједнице било је видљиво при избору председника Извршног савета. На нивоу општине постојало је координационо тело, састављено од представника свих друштвено-политичких организација, на

45

13.12.2020.

МАГАЗИН

46

чијим се седницама до тада договарала кадровска политика. У време кад је требало потврдити подршку предложеном Данилу Ивановићу успротивили су се готово сви чланови новог тима на челу локалне самоуправе због чега је скоро шест месеци по истеку мандата функцију председника Извршног савета обављао Андрија Раковић. Противљење да буде изабран предложени кандидат темељи се на жељи новог руководства да на овом месту буде личност њихових година. У таквим околностима није много утицаја имао став других чланова координационог тела и подсећање да др Вукашиновић искаче из овог клишеа. Ма колико то било тачно основ да се прихвати такво решење огледа се у потврди да је на место постављен вољом бирача, а не било каквог органа локал-

не самоуправе какав је скупштина. Добрим начином да се одлучивање одложи до повољнијег времена огледало се у договору председника и потпредседника, др Вукићевића и Зорана Николића, да наизменично присуствују седницама координационог тела а да без другог није могуће донети коначну одлуку.

- Многе ствари су се тада догађале испод жита, јер није било толико средстава информисања као данас. Постојале су Ибарске новости, али прође година док информација о тако шкакљивим темама дође. Онда се догодило чудо. Тадашњи директор Магнохрома устане и каже, ми стојимо иза ових младих људи. Придруже му се директори Фабрике вагона и Јасена, а како ни на следећој седници није могао да буде изабран председник Извр-

шног савета затражим од скупштине да предложим кандидата. Морали смо да сачекамо још једну седницу на којој предложим Радишу Грабовца, а скупштина га изабере. То је потрајало скоро шест месеци, а кад је именован председник Извршног савета могли смо да изаберемо и остале чланове. Били су то људи из области привреде и науке, колеге са факултета које сам наметнуо, тако да је Извршни савет био сјајан. На седницама се расправљало о различитим проблемима, чланови се нису слагали у многим стварима али су се договарали и то је суштина стваралаштва. Кад се ствара нешто нису сви истомишљеници, а то што постоји разлика у мишљењима не значи да треба да се блокира рад, каже др Вукићевић. Председниковање др Миомира Ву-

кићевића потрајало је две и по године током којих је донет закон о вишестраначју као први корак ка значајним променама у држави. Примена је почела касније у односу на друге републике у саставу Југославије што је још једном потврдило колико је Србија храмала и каснила у примени многих ствари значајних за опстанак државе. Чврста одлука младих људи да преузму одговорност за функционисање општине огледа се у потврди да је бирократија била довољно јака и способна да одоли свим искушењима. Иако није било значајнијих искакања мало је познато како је др Вукићевић сменио, или отпустио, највећи број људи из општинске администрације а резултат је потврда да није било афера. Није тајна да се промена на челу било које јединице локалне самоуправе у

првом реду одражава на менаџменте јавних предузећа и установа, пре свих на оне који њима руководе. Иако је у значајној мери утицао на постављења у готово свим јавним предузећима неосвојивом тврђавом се показала „Топлана“ у којој је дубоке корене пустио кадар Социјалистичке партије Србије Мирко Рајичић.

- Када кажу да није било вишестраначја пре вишестраначја, што је велика заблуда и невероватна глупост јер је постојало и пре озваничења, само што није било легално. Вишестраначје је једна врста интересног организовања људи према сопственим потребама, визијама и интересима. Наше странке нису формиране на идеолошкој основи у смислу да се најпре утврди шта желе да постигну као што је то некад било кад су дефинисале

циљеве, за те циљеве се бориле и у складу са тим циљевима бирале руководство. Интересно организовање те врсте постојало је и пре појаве политичких партија, а знам како смо то доживљавали на нивоу града. Ми повучемо један потез, а онда почну да нас шибају са свих страна. После таквог отпора и реакције увек схватиш да сваки потез који направиш код неког изазива прихватљивост, код неког одбојност, мржњу и разноразне осећаје. Онда се на тој основи људи организују с тим што је то организовање од догађаја до догађаја. Вишестрначје које је касније конституисано постало је интересно организовање у смислу освајања власти, јер они немају ништа друго осим тог интереса, каже др Вукићевић. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 13.12.2020.

49

13.12.2020.

МАГАЗИН

50

Демократска странка и криза институција у Србији

КУД ПЛОВИ О - У парламенту се таргетирају политички противници и тако доводе у животну опасност. - Специфичан вид преког суда велика опасност за друштво. - Демократска странка представља опасност јер је у стању да ревитализује идеје Зорана Ђинђића. - Режим покушава да убије све трагове из прошлости и ревидира историју. - Доминација искључивости вирус јачи него што је корона. - Парламент се, преко другог канала РТС, користи као онлајн комуникација са опозицијом. - Нормално је да у парламенту дође до озбиљног разговора свих политичких субјеката о различитим погледима на ситуацију и животне околности

ОВАЈ БРОД? и два месеца после избора нема разрешења дилеме која је од две супростављене опције легитимни представник Демократске странке. Довољна потврда је податак да у Министарству државне управе и локалне самоуправе још није извршен упис новог руководства које овакво стање оцењује последицом преклапања надлежности државних институција. То је порука првог обраћања јавности после избора, уз подсећање да је ресорно мнистарство, као представник извршне, присвојило прерогативе судске власти. Замерке су упућене

Н

на адресу министарке државне управе и локалне самоуправе која је на дан истека рока за упис потврдила како још нема довољно чињеница на основу којих би могло да се утврди ко је законити заступник Демократске странке. Тако се, каже Бранислав Лечић, игнорише више од четири и по хиљаде чланова који су гласали за ново рузководство, што потврђује да се ради о кризи индивидуалности као појаве карактеристичне за ауторитарни поредак. Став о изједначавању извршне и судске власти указује на кризу институ-

ција, а добра потврда је изједначавање законодавне и судске власти у парламенту у коме се, уз помоћ медија, таргетирају политички противници и тако доводе у животну опасност. Демократе то виде као специфичан вид преког суда, а оштра реакција на такво понашање условљена је уверењем о великој опасности за друштво. У недостатју јачих аргумената овакво понашање министарства тумачи се последицом политике Демократске странке и уверењем да представља подједнаку опасност за власт и остатак опозиције.

51

52

МАГАЗИН 13.12.2020.

- Знају да смо компетентни да критикујемо ово друштво, јер имамо стручни кадар, јако добро промишљамо о друштву и можемо да видимо тачно и оно што греши и оно што треба да ради. Демократска странка представља опасност јер је у стању да ревитализује идеје Зорана Ђинђића, оснивача Драгољуба Мићуновића и свих других, зато што режим покушава да убије све трагове из прошлости и ревидира историју, а то нећемо дозволити. Криза идентитета институција и политичких партија, криза личности и карактера човека, су озбиљне последице које овај режим изазива на друштво, па морамо се упитати куда овај брод плови. По ко зна који пут у историји парламентаризма потврђује се стара истина да природа власти одређује природу опозиције. Сада имамо доминацију искључивости, што је велика болест у друштву, па је овај вирус можда јачи него што је сама корона, каже Лечић. Као антагонизам Српској напредниј странци део демократа који се сматра легитимним наследником странке одбија сваку могућност да у будућности нађе заједнички језик са напредњацима због оцене да међу њима доминира ауторитарни карактер. Насупрот томе Демократска странка доноси истинску демократију, и бори се за њу, а мантра која се понавља има за циљ да се створи тржиште у коме је могуће протурити неке амбиције и идеје, не само позиције него и опозиције. Будуће деловање демократе заснивају на давно најављене три тачке, а савезницима сматрају све политичке субјекте који их препознају и деле иста уверења. На првом месту је бескомпромисна борба за цивилизовану Србију, што подразумева чланство у Европској унији, посебно након констатације да су процеси придруживања заустављени о чему сведочи податак да годину дана није отворено ниједно поглавље у процесу преговора о ступању у пуноправно чланство. То међу демократама, каже Лечић, појачава уверење да је прикључивање гурнуто у запећак због чега је неопходно акту-

елизовати потребу да се друштво потпуно демократизује. Друга тачка, названа Грађанска Србија, подразумева више ангажовања у дефинисању друштва са јасном поделом власти и слободом медија, а трећа неопходност једнаких шанси, борбу за праведније друштво, правну државу, равноправност, међусобно уважавање и солидарност. Програмски циљеви искључују сваку могућност партијског запошљавања, а подразумевају формирање владе експерата уз жељу да се контролише бешчашће, егоизам и похлепа. Обраћање јавности поклопило се са стотом годишњицом оснивања Демократске странке и трећом деценијом од обновљеног рада уз обећање да ће, у неким бољим околностима, јубилеји бити достојно обележени наредне године. Обраћање јавности насловљено Криза институција у Србији мотивисано је уверењем о повратку земље у једнопартијски систем.

- Са парламентарног система се прешло на председнички што је очигледна потреба за тоталном контролом јер се парламент, преко другог канала РТС, дословце користи као онлајн комуникација са опозицијом. У суштини имамо деформисану причу о демократији, извршена је нека ревалоризација историје па смо се вратили

Таргетирање - Ако апологета у скупштини таргетира свог противника у великоје је опасности да се тако емотивна душа, која нема дистанцу као што то обезбеђују култура и уметност, реагује тако што ће на крају да нападне политичког противника јер сматра да спашава председника којег воли. То је понашање које не сме да дозволи ниједан председник демократске државе, а ако хоћемо да је дефинишемо као тоталитарну и ауторитарну ни тада не треба да се дешава, каже Лечић.

уназад. Сада имамо једнопартијски систем, очигледан самим напредњацима и председнику, јер начин васпитања политичког кадра који слуша и имитира оно што вођа треба да мисли и каже на крају се претвара у стару народну пословицу да потурица окрвави руке до рамена, а Турчин до лаката. Имамо бића која живе у парламенту и небића изван парламента што доказује колико је потребна опозиција и колико је нормално да у парламенту дође до озбиљног разговора свих политичких субјеката о различитим погледима на ситуацију и животне околности у којима смо се затекли. Вишепартизам и демократија су неопходни за једно модерно и просперитетно друштво, јер га све остало затвара у изолацију и рађа дубоке антагонизме који су опасни по њега. Добар пример је парламент у коме нема политичког дијалога, јер нема ни разлике у мишљењу, али има издајника изван њега. Доживљавање опозиције као издајничке, и непријатељске, је нешто што уништава вредносни систем у друштву и пласира нас у ретроградна друштва конзервативног типа која нису у стању да препознају модерно доба. Политички снајперисти таргетирају противника у опозицији а онда, пошто имају вишак муниције а немају противника у парламенту, то раде преко медија, подсећа Лечић. Нападима су подвргнути професионалци који раде свој посао а осуђују се речником недостојним посланика, подједнако они из сфере културе и других области живота. Сукоб између стручног и политичког мишљења демократе оцењују опасним за друштво, посебно у условима кад политика почиње да доминира у свим сегментима живота. Највише замерки упућено је на адресу председника Србије, првенствено због наступа у медијима који доводе у сумњу намере да манипулише емоцијама грађана а то, упозорава Лечић, појачава уверење о сличности са једнопартијским системима и владавином великих ауторитета. Т. Радовановић Фото: Медија центар

53

13.12.2020.

МАГАЗИН

54

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (7)

ОСНАЖИВАЊЕ ЉУД

едан од кључних приоритета Владе Србије остаће образовање. У претходном мандату је урађено много, посебно у области основног и средњошколског образовања, а у мандату нове Владе те реформе морају да се наставе, да се дигитализација школа приведе крају, додатна енергија и ресурси треба да се посвете предшколском образовању, квалитету и ефикасности високог школства и полажају просветних радника. На почетку 2016. године плата учи-

Ј

теља била је 44 хиљаде динара, док је плата васпитачице износила 43 хиљаде динара. У току мандата успели смо да обезбедимо средства за увећања плате за укупно 39%, тако да, у овом тренутку, основна плата учитеља износи најмање 62 хиљаде динара, док у вртићима немамо васпитачице које имају мању плату од 60 хиљада динара. У овом периоду смо успели да створимо услове за даље континуирано повећање плата запослених у образовним установама. Нова Влада ће и

кроз платне разреде посебно радити на бољем положају радника у просвети и награђивању изузетности. Од априла 2021. године Србија ће по први пут имати Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП). По први пут ћемо у Србији имати јасан преглед нашег целокупног образованог система, који ће нам омогућити да доносимо информисане одлуке о стратешким улагањима како би образовни систем адекватно одговорио на потребе савременог друштва и економије.

ЈИСП ће нам помоћи да тачно знамо колико смо као држава уложили новца у формално образовање сваког нашег грађанина и како да побољшамо ефекте тих улагања како би и појединци и наше друштво од тог улагања добили више. У наредном периоду Влада ће подржати развој система предшколског васпитања повећаним улагањима у вртиће, опремање предшколских установа и подршку стручном кадру. Наставићемо да уводимо нову про-

грамску концепцију предшколског образовања са којом смо почели у септембру 2019. године, а у све предшколске установе ће бити уведена до септембра 2022. године. Дуално образовање је неопходан услов за достизање квалитета, како у погледу стицања знања, тако и вештина. Ове школске године (2020/2021) уписали смо трећу генерацију средњошколаца по дуалним програмима. Од почетка реализације дуалног модела образовања у овај систем укључено је

120 средњих стручних школа и израђено је укупно 47 дуалних образовних профила са стандардима квалификација. У дуални систем образовања укључено је преко 10 хиљада ученика и 880 компанија. Истраживање које је спроведено на средњим стручним школама које су учествовале у пилотирању програма дуалног образовања показало је да се из генерације ученика која је 2018. године завршила ове програме 70% ученика запослило у првих шест месеци по завршетку програ-

Фото: М. Радовановић

ДСКИХ КАПАЦИТЕТА

55

56

МАГАЗИН 13.12.2020.

ма. Наставићемо да ширимо опсег дуалног образовања у средњим школама, а у овом мандату морамо посебно да се фокусирамо на увођење дуалног образовања на факултетима, за шта је законска основа постављена 2019. године. Ово ће нам омогућити боље везе привреде са факултетима и покретање много софистициранијих инвестиција у Републици Србији. Влада такође мора да покрене отварање 12 регионалних тренинг центара који ће омогућити да широм Србије људи стекну додатне вештине, нађу добре послове или отворе своје фирме. У инфраструктуру и најмодернију опрему будућих регионалних тренинг центара у Суботици, Кули, Новом Саду, Зрењанину, Панчеву, Београду, Шапцу, Ваљеву, Врњачкој Бањи, Пожеги, Зајечару и Власотинцу биће уложено преко 25 милиона евра у различитим областима важним за даљи развој локалне привреде (грађевина и геодезија, машинска и обрада метала, електротехника, здравство, туризам и угоститељство, саобраћај и др.) Огроман потенцијал лежи и у нашој дијаспори. Услед економске кризе проузроковане корона вирусом бројни наши грађани који живе и раде у иностранству су већ изразили интересовање да се врате у Србију. Влада мора посвећено да ради на стварању услова за њихов повратак. У претходном мандату смо поједноставили поступак признавања иностраних диплома и направили га јаснијим и транспарентнијим. Такође смо изменили Уредбу о царинским повластицама како би људи из дијаспоре могли да се врате у Србију не плаћајући царине на сопствену имовину. Увели смо порески подстицај за запошљавање повратника, а на иницијативу наших организација из дијаспоре покренули „Тачку повратка“ која за циљ има пружање информација нашој дијаспори на које све начине може бити укључена у српско друштво. „Тачка повратка“ тренутно спроводи велико истраживање „Мапирање дијаспоре“, које ће нам дати прецизнију слику потреба наших људи у иностранству, а у припреми су и водичи за повратнике који ће олакшати по-

вратак у Србију онима који се на тај корак одлуче. Већ сада „Тачка повратка“ ради на проширењу свог програма како би у будућности била не само партнер дијаспори приликом повратка већ партнер у проналаску запослења, пословних, инвестиционих и других прилика у Србији.

Иновације у циљу стварања додате вредности Влада Србије наставља да ради на јачању наших иновационих капацитета како би полако прелазили на производњу и активности са већом додатом вредношћу и тиме повећали нашу општу конкурентност. У мандату претходне Владе, између 2016. и 2020. године, много је урађено на овом пољу, а резултате смо видели одмах. Извоз ИКТ услуга се између 2016. и 2019. године скоро два пута увећао и крајем прошле године износио је 1,42 милијарде евра (престигао извоз пољопривредних производа). Суфицит у 2019. години у размени ИКТ услуга највећи je у размени било које робе или услуге из Србије, а индекс профитабилности ИКТ сектора по запосленом је 6 пута већи у односу на просечан индекс профитабилности за целу нашу економију. Удео овог сектора у нашем БДП-у достигао је скоро 6%, што значи да је већи од грађевинског сектора или угоститељства и да полако достиже пољопривреду. Током мандата претходне Владе завршили смо важне инвестиције у инфраструктуру која обезбеђује подршку научним истраживањима, трансферу знања и технологија, и развоју иновација. Данас Србија има четири научнотехнолошка парка – у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку, а Факултет техничких наука (ФТН) из Новог Сада потпуно нову зграду, како би повећали своје капацитете. Ускоро завршавамо још једну зграду за Електронски факултет у Нишу, а током следеће године и додатну зграду Факултета организационих наука (ФОН) у Београду. У мандату ове Владе морамо да започнемо изградњу Биосенс института у Новом Саду, до-

датну зграду Електротехничког факултета (ЕТФ) у Београду, завршимо изградњу Истраживачко-развојног института у Крагујевцу и пружимо подршку приватним иницијативама за отварање истраживачких центара у Србији. Морамо да радимо и на унапређењу телекомуникационе инфраструктуре у Републици Србији како бисмо омогућили свима једнаке шансе за развој, образовање и научну делатност. Изградња „дигиталних“ путева – довођење брзог и квалитетног интернета до сваког села и насеља у Србији и до сваког домаћинства је приоритет. На овоме смо кренули да радимо (расписали позив за 60 насеља), а нова Влада овај посао мора да настави и заврши. У првој фази пројекта „Рурални интернет“ обухваћено је 600 насеља широм земље са око 90.0000 домаћинстава. Јавни позив за избор оператера за првих 60 насеља је расписан у септембру ове године, а до краја године расписаћемо остале позиве. Наша визија је да у 2025. години више не постоји домаћинство у Србији које није покривено широкопојасним интернетом. У међувремену, обезбедићемо услове и финансирање да од средине следеће године широкопојасни интернет не великих, али опет довољних, брзина постане део пакета универзалних услуга. Ово подразумева да сваки грађанин, где год он живео или радио, па чак и на најудаљенијој територији у Републици Србији, добије право приступа интернету, исто као право приступа струји и води. Морамо наставити да јачамо нашу конкурентност у области интелектуалне својине и патената. У претходном периоду усвојен је читав пакет измена и допуна закона који се односе на интелектуалну својину, као и сет измена важних пореских закона у циљу увођења подстицаја за истраживање и развој. Такође смо увели подстицаје за иновативна стартап предузећа, која су сада ослобођени пореза и доприноса на зараде у прве три године пословања. Неопходно је да даље промовишемо ова унапређења како бисмо стимулисали отварање нових истраживачких и

57

МАГАЗИН

13.12.2020.

развојних центара у Србији. Такође је неопходно да испратимо компаније које се баве истраживањем и развојем, региструју патенте и баве се иновацијама и да анализирамо каква је додатна подршка потребна за њихов даљи развој. Коначно, досадашњи систем подстицаја ради привлачења директних улагања проширићемо и подстицајем за улагање у опрему, технологију и знање како бисмо значајно повећали продуктивност. Морамо такође да, преко релевантних институција, као што су Фонд за развој и Развојна агенција Србије (РАС), стимулишемо наше компаније да купе модерну опрему и технологију и континуирано повећавају продуктивност своје производње и логистике како би подигли своју конкурентност, како на домаћем, тако и на страним тржиштима. Размотрићемо и

58

могућност да, путем пореског кредита за набавку машина и опреме, али и нематеријалне имовине као што је софтвер који ће им унапредити пословање, подстичемо наше компаније на веће инвестиције у модернизацију.

Стимулација предузетништва и стартап екосистема Како бисмо стимулисали предузетништво, 2018. године смо увели посебне олакшице за младе људе који су у претходних 12 месеци завршили школу уколико желе да оснују своју фирму, као и за старије који су дуже од 6 месеци регистровани на НСЗ и не могу да нађу посао. Захваљујући овим олакшицама, укупно је до сада регистровано преко 1.100 привредних субјеката, међу којима преко 1.000 предузетника.

Од укупног броја, 20,9% оснивача чине млађи од 30 година, а 26,9% су оснивачи старости између 31 и 40 година. Чињеница да је мање од 10% привредних субјеката угашено од оснивања говори у прилог томе да млади, који се иначе тешко одлучују на оснивање својих компанија, после оснивања не гасе компаније. Према Глобалном индексу конкурентности, Република Србија је изузетно лоше рангирана у домену става према предузетничком ризику, односно вољности да се ризикује и започне сопствени бизнис. У овом сегменту заузимамо 107. место од 141 државе. Нама је неопходно унапређење и подршка развоју предузетничког духа. У наредном периоду планирана је анализа досадашње примене Закона о младима и припрема измена и допуна Закона. Планирана је и ревизија Наци-

оналне стратегије за младе, а један од приоритета у раду биће усмерен ка унапређењу омладинског предузетништва и поједностављењу пословања младих предузетника. Током мандата претходне Владе држава је по први пут почела системски да подржава развој стартап компанија. Од тада је за развој стартапа у Србији урађено много ствари, од сталног увећавања буџета Фонда за иновациону делатност, преко олакшаног финансирања почетка пословања кроз трогодишње ослобaђaње стартапа од плаћања пореза и доприноса на зараде оснивача и пореског кредита од 30% за компаније које улажу у стартапе, до омогућавања учешћа запослених у капиталу путем права на сопствени удео. Такође је створен правни основ за пословање алтернативних инвестиционих фондова („venture capital“

фондови) у Србији. У наредном периоду покренућемо нове активности са циљем да од 2021. до 2025. године наш стартап екосистем има убрзани раст од 20% годишње, и тиме, са око 300 стартапа, дођемо на више од 700 стартапа. За подстицање ових улагања држава ће уложити око 6 8 милиона евра годишње у наведеном периоду, а да бисмо постигли зацртане циљеве морамо да се фокусирамо на три кључна циља: (1) подизање броја стартапа финансирањем идеја у најранијој фази путем доделе грантова Фонда за иновациону делатност; (2) повећање финансирања стартапа у раној фази развоја обезбеђивањем додатних средстава за инвестиције од стране бизнис анђела и „venture capital“ фондова, које ће држава преко Фонда за иновациону делатност подржати различитим

механизмима суфинансирања; и (3) повећање квалитета стартапа кроз акцелераторске програме. Посебан фокус ћемо ставити на секторе у којима већ постоји јака основа и који су препознати на глобалном нивоу. Један од примера је усвајање подстицајног, развојног и глобално конкурентног Закона о дигиталној имовини, чије усвајање очекујемо до краја 2020. године. Његовим усвајањем очекујемо још бржи раст домаћих стартапа у области „blockchain“ технологије, као и лакше финансирање иновативних идеја. У домену пореских подстицаја, a како бисмо подржали конкурентност ИТ сектора на глобалном тржишту и обезбедили даљи раст након истицања привремених подстицаја за квалификоване новозапослене, увешћемо подстицаје за активности које генеришу већу додату вредност.

59

Перспективе српске војне неутралности

МАГАЗИН

13.12.2020.

ЈЕДИНА ОПРАВ

60

- Грађани Србије у огромној мери опредељени за војну неутралност.

- Само три одсто испитаника подржава чланство у НАТО, док осамдесет сматра како то не би требало да се догоди. - Политика независности и војне неутралности једина оправдана коју Србија може да води у овом тренутку. - Први, и неспоран, интерес трансатланске заједнице је да прикључи Западни Балкан у сферу интереса и затвори овај простор у функцији супростављања другим глобалним играчима. - Европска унија је овај простор дефинисала као своје двориште. - Улазак у НАТО би директно довео у питање српске државне и националне интересе и подразумевао признавање независности Косова. - Чланство у НАТО служи интересима северноатланске алијансе, и стратешким циљевима трансатланске заједнице, а не земаља чланица на овим просторима

ВДАНА ОПЦИЈА

61

О

обзира на истакнуту позицију непридруживања ниједном од војних савеза и жеље да се одрже добри односи са НАТО савезом и традиционално чврсте и партнерске везе са Руском Федерацијом. Полазна основа за разговоре су бројна истраживања која потврђују да су грађани Србије у огромној мери опредељени за војну неутралност, а резултати недавног које је спровео Београдски центар за безбедносну политику показују да само три одсто испитаника подржава чланство у НА-

околности у Европи и свету. Све то је утицало на жељу организатора да укаже на потенцијалне домете неутралности Србије у сложеним међународним и регионалним околностима, перспективе и кључне дилеме које су повезане са овим питањем од изразито националног значаја. Прилика да подробније објасни положај Србије у међународним односима пружена је бившем амбасадору, и каријерном дипломати са мандатима у Белгији, Сједињеним Америчким Државама,

стратегији војне неутралности, или да се она, додатно нормативно учврсти. У светлу недавних дешавања на домаћој и међународној сцени, формирања нове Владе Србије, договора у Вашингтону, избора у Сједињеним Америчким Државама и замрзавања војних вежби са међународним партнерима, у организацији Института за политичке студије и Секције младих новинара Удружења новинара Србије одржан је скуп са задатком да баци мало више светла на ову изузетно значајну тему. Разлог се огледа у констатацији да је питање војне неутралности константно у жижи интересовања јавности, без

ТО, док осамдесет сматра како то не би требало да се догоди. Број оних који негативно гледају на одређене видове сарадње са северноатланском алијансом, чак и оне који се не везују директно за приступање овом савезу, опада на трећину испитаника, скоро половина је неопредељених а само четрнаест одсто има позитиван став о овом питању. Неспорно је да су се од проглашења војне неутралности значајно измениле околности у окружењу јер су сви суседи Србије, изузев Босне и Херцеговине, прикључили НАТО савезу а значајно су се промениле и геополитичке

Француској и Хрватској, др Зорану Миливојевићу који сматра да је политика независности и војне неутралности једина оправдана коју Србија може да води у овом тренутку.

- Већ смо зашли у нови међународни поредак кога дефинише мултиполарност, а изашли из поретка обележеног падом Берлинског зида, униполарности и доминације једне светске силе. Америка тврди да има Кину као озбиљног ривала на међународној сцени, а не помиње друге што је довољан аргумент да се налазимо у мултиполарном свету. Кад говоримо о њему треба рећи о факторима који од-

МАГАЗИН

13.12.2020.

д проглашења војне неутралности Србије 2007. године, колико у стручној толико и свеукупној јавности, присутни су дијаметрално супротни ставови о предностима и манама ове одлуке која се на директан начин одражава на положај земље у свету, али и живот грађана. Тринаест година касније представници Народне скупштине Републике Србије, научни истраживачи и стручњаци из политичког и невладиног сектора, разматрали су политичку вољу да се истраје на

62

ређују темпо и садржај међународних односа. У овом тренутку мислим на троугао Пекинг, Вашингтон, Москва, али не треба искључити ни неке друге актере и покушај Европске уније да се врати на глобалну сцену. Друга релевантна чињеница је да регион у коме се налази Србија поново постаје интересантан за глобалне факторе, али и да теза да је на периферији интереса глобалних сила и да се помера на ову или ону страну, није нетачна. Али, није тачно да регион није

коју глобални играчи сматрају да треба да уђе на једну или другу страну, односно да постане дефинитвно интересна сфера у том надметању, објашњава др Миливојевић и подсећа да је први, и неспоран, интерес трансатланске заједнице да прикључи Западни Балкан у сферу интереса и затвори овај простор у функцији супростављања другим глобалним играчима. Податак да је Кина присутна развојном стратеријом Појас и пут довољан је за настојање запада да се на дирек-

мент и механизам за то. Због тога је присутно уверење да треба рачунати и на Европску унију, поготово што је за овај простор пројектована политика приступања као нешто што би требало да буде бити или не бити за Европску унију будућности. Присутне су и регионалне силе и интереси различитог типа, јер је овај простор интересантан не само политички, географски и економски, зато што се ту укрштају изузетно важни путеви, а ускоро ће бити и неких цевово-

од интереса из разлога што се ту преламају неки конкретни интереси, а то није само предмет политичких разматрања него и конкретних докумената. Вратићемо се на Америку и узети њихову стратегију одбране, или безбедности, где фигурирају Кина и Русија и настојање да се њихов утицај сузбије и на простору Балкана. Западни Балкан је у фокусу великих сила, али и регионалних где имам у виду Турску. Присутни су сви, интерес је очигледан, и како се са временом односи заоштравају због сукобљених глобалних интереса он све више добија на значају и постаје интересна сфера за

тан и непосредан начин усмери на сузбијање њеног утицаја. Због традиционалног присуства Русије на простору Западног Балкана њен малигни утицај је постао платформа за супростављање запада и наступе у политичком, економском и сваком другом смислу. Не треба заборавити ни Европску унију која је овај простор дефинисала као своје двориште, и нешто у искључивој надлежности, али и проблем што је изгубила водећу позицију у глобалним односима. То је и разлог за настојање да се и реконструише и неки начин врати на глобалну сцену, а овај простор треба да буде јак аргу-

да. Са друге стране мултиконфесионалан простор је повод за интерес Турске, која претендује да заузме своје место и позицију, али и других фактора происламског карактера. По безебдносном осонову овај простор је на путу нових имиграција ка Европи, а османски фактор је добио своје место и постао садржај кретања не само у безбедносном него још демографском и политичком смислу.

- Сви ти фактори су присутни, делују различитим механизмима и траже простор да остану, или да се етаблирају, а одатле врше утицај и реализују своје интересе. Деловање има три

63

МАГАЗИН

13.12.2020.

кључне димензије, једна је политичка, друга економска, као инструмент који се у последње време показује као најефикаснији и најитересантнији, и трећа војна. Једини војни савез на овим просторима је НАТО и цела прича око наше неутралности се врти око њега. НАТО циљеви су врло јасни и недвосмислени, а проширење се односи и на овај простор. Црна Гора и Македонија су већ ушле у НАТО, а остали смо само ми па је јасно шта је циљ и намера који се везују за проширење. Највише је изражен војни елемент зато што је претпоставка за улазак Србије у НАТО полазна претпоставка за све друге циљеве и интересе који се овде везују. Где смо и зашто је важно да останемо на позицијама политичке независности и војне неутралности? Улазак у НАТО би директно довео у питање срп-

64

ске државне и националне интересе и подразумевао признавање независности Косова. Само због тога та прича мора да отпадне, па војна неутралност мора да буде константа у спољној политици и аргумент који иде у прилог одбране државних и националних интереса. Уласком у НАТО Србија би се у доброј мери одрекла доброг дела суверенитета и, у политичком смислу, морала да се одрекне доста аргумената који у овом тренутку штите њене државне и националне интересе. Морала би да промени политику државних и политичких интереса у односу на Косово и Метохију, али и на српско питање на овим просторима. Према томе, одбрана тих елемената и српске позиције дугорочних интереса би се на директан начин довела у питање. Политика везана за одбрану Косо-

ва и Метохије, и за питање Косова и Метохије, је неспорна и не може се довести у питање. Самим тим се мора искључити било која могућност приступања НАТО, или било ком војном савезу који би подразумевао да се тај политички став редефинише на штету српских државних и националних интереса, каже др Миливојевић. Додатни аргумент за наставак политике војне неутралности огледа се у уверењу да улазак у НАТО није никаква гаранција, а најбоља потврда је чланство Северне Македоније јер је не штити од угрожавања државних и националних интереса који се везују за њену самобитност, идентитет или улазак у Европску унију. Отуда чврст став да чланство у НАТО пре свега служи интересима северноатланске алијансе, и стратешким циљевима трансатлан-

ске заједнице, а не земаља чланица на овим просторима. Све то учвршћује уверење како нема аргумената који би ишли у прилог очекивања да би Србија уласком у НАТО заштитила државне и националне интересе. То се чини још значајнијим у светлу чињенице да је једина држава која у овом тренутку нема гарантоване границе, што додатно отежава отворено питање заштите на начин како то налажу повеље Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу по којима су суверенитет и територијални интегритет неприкосновени.

- То сигурно не би не би могао да гарантује улазак у НАТО. Напротив, могао би да гарантује границе без Косова и Метохије како је то промовисано у западној трансатланској заједници. Период који је пред нама не иде у прилог

тезе да бисмо променом политке назависности и војне неутралности побољшали међународни положај и лакше штитили државне и националне интересе. Јасно је да се ствари заоштравају на линији конкуренције великих на овим просторима, и покушаја заузимања овог простора на линији стратешких интереса али са тенденцијом која нама не иде у прилог. Разлог је што је тежиште да се на овим просторима реше два преостала суштинска питања за транасатланску заједницу и западне интересе, а то су Босна и Херцеговина и Косово и Метохија. Ни једно ни друго не иде у прилог Србији, односно и једно и друго су дирекно везани за српске државне и националне интересе. Присутна је тенденција да се нова администрација у Вашингтону посвети том питању на

начин који се не поклапа са нашим државним и националним интересима, па у наредном периоду треба очекивати појачан притисак, каже др Миливојевић одбацујући тезу да је улазак у Европску унију, као стратешки циљ Србије, у директној вези са чланством у НАТО. Податак да су 1994. године у Европску унију ушле Аустрија, Шведска и Финска, које ни до данас нису ступиле у НАТО, довољан је за закључак да се чланство не доводи у питање. Бројни су аргументи, каже др Миливојевић, који потврђују да војну неутралност не треба доводити у везу са чланством у Европској унији, па нема разлога да је се Србија одриче зарад европског пута. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

Децембар „Месец вода“

МАГАЗИН

13.12.2020.

ЗАШТИТИМО Р

66

- Предузећа која испуштају отпадне воде до 2025. морају да ускладе емисије са прописаним вредностима и реше проблем пречишћавања.

- Неопходно да се унапреди надзор кроз спуштање надлежности на локални ниво, јер поштовање прописа контролише само шест републичких инспектора. - У Србији се пречишћава између пет и десет процената вода. - Од укупно испуштених четири стотине милиона кубних метара годишње, највећи део долази из домаћинстава, од којих је мање од две трећине прикључено на канализацију.

- Највећи загађивачи су сектори прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом и рударства. - Велики проблем непознавање прописа и слаба комуникација привредника и локалних самоуправа

РЕКЕ И ЈЕЗЕРА

67

13.12.2020.

МАГАЗИН

68

дружење 3е, Мрежа инспектора Србије и Национална алијанса за локални економски развој лансирали су кампању „Месец вода“ током које ће заинтересовани грађани, привреда и организације цивилног друштва, путем сајта jpd.rs, моћи да номинују предлоге за заштиту водних ресурса. Кампања је део пројекта „Јавно-приватни дијалог за развој“ који спроводе Национална алијанса и Републички секретаријат за јавне политике, а финансира Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој. Партнери на пројекту припремају анализу стања управљања отпадним водама у Србији која је, као потенцијална решења, већ идентификовала сарадњу привреде и локалних самоуправа на изградњи погона за

У

пречишћавање, усаглашавање прописа и јачање инспекцијског надзора, као и мапирање свих директних испуста отпадних вода у реке и канализацију. О овим и другим потенцијалним унапређењима заштите вода разговарано је и на вебинару за привреду, посвећеном правилнику који ће обавезу извештавања о испуштеним водама проширити са више од осамсто шездесет, од којих је тек триста тридесет извештава, на четири и по хиљаде предузећа. Наредна онлајн радионица са представницима референтних лабораторија за испитивање квалитета вода планирана је за 15. децембар, а на последњој осам дана касније биће представљена анализа и препоруке добијене кроз јавно-приватни дијалог, док ће финална анализа бити достављена јавности и институцијама по завршетку кампање.

Председник Удружења за едукацију, екологију и енергетику (3е) Срђан Гајић потврђује жељу да се током кампање „Месец вода“ упознају привредници са најбољим праксама које ће им помоћи да ускладе пословање са прописима. Основ је Европска регулатива која прописује да предузећа која испуштају отпадне воде до 2025. морају да ускладе емисије са прописаним вредностима и реше проблем пречишћавања. До тада је потребно да израде акционе планове према којима ће постепено смањивати количину загађења и о томе извештавати надлежне институције. Осим тога, важно је да се унапреди инспекцијски надзор кроз евентуално спуштање надлежности на локални ниво, јер поштовање прописа у овој области контролише само шест републичких инспектора.

калних самоуправа. Имајући у виду велика улагања која очекују оба сектора, неопходна је боља сарадња како би се дошло до најбољих решења за пречишћавање и комуналних и индустријских вода. Почетак кампање је прилика за подсећање како, развојем сопствених погона, део проблема могу да реше и локалне самоуправе а заснива се на податку да је у протеклих неколико деценија изграђено нешто више од педесет постројења од којих је у функцији мање од тридесет, а тек десетак ради по највишим стандардима. Познато је да градови и општине са локалним погонима имају већу предност у привлачењу улагања, јер инвеститорима штеде милионске износе на развоју сопствених капацитета. Поред милијарде и по евра, колико

је неопходно за постројења, локалне самоуправе ће морати да уложе додатних две и по милијарди у обнову постојеће и изградњу нове канализационе мреже, како би успешно прикупиле отпадне воде и усмериле их у погоне за пречишћавање. Верује се да би то помогло да се повећа број домаћинстава која су обухваћена неким степеном пречишћавања отпадних вода, а којих је тренутно тек нешто више од десет процената. Током кампање на сајту www.jpd.rs биће отворена форма за достављање информација о проблемима и предлозима за побољшања у области заштите вода, који ће постати део базе и препорука за унапређење а бити достављени надлежним институцијама и промовисани у медијима. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

О тренутном стању најбоље сведочи податак да се у Србији пречишћава између пет и десет процената вода, а од укупно испуштених четири стотине милиона кубних метара годишње, највећи део долази из домаћинстава, од којих је мање од две трећине прикључено на канализацију. Одмах иза њих је индустрија која је, према подацима Завода за статистику, током прошле године испустила сто деветнаест милиона кубика. Највећи загађивачи, са учешћем од четрдесет седам одсто, су сектори прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом чији се удео мери са нешто више од четрдесет два процента и рударства скоро једанаест. Велики проблем у овој области представљају непознавање прописа и слаба комуникација привредника и ло-

69

МАГАЗИН

13.12.2020.

www.minjina-kuhinjica.com

70

Из Мињине кухињице

РАТАТУЈ СА МЕСОМ Сочно и укусно јело од поврћа које сам допунила месом. Наравно, ако постите, само изоставите месо

Потребно (опционо): 500 г мешаног млевеног меса 1 главица црног лука суви биљни зачин 1/2 кашичице бикарбоне соде 100 мл газиране минералне во-

сипајте минералну газирану воду и добро умесите. Оставите у фрижидеру док припремате поврће. Поврће оперите и просушите,а кромпир и ољуштите, па исеците на колутове дебљине око 1/2 цм. Кромпир сипајте у чинију, попрскајте уљем и зачините сувим зачином. Промешајте.

де 5 кромпира 2 тиквице 2-3 парадајза 10 шампињона 2-3 црвена лука суви босиљак млевени бибер 350 г паста соса од парадајза Кока-Кола Сједините млевено месо са ситно исецканим црним луком. Додајте бикарбону соду и суви зачин, па

Паста сос од парадајза сипајте на дно пекача. Извадите месо из фрижидера и наизменично стављате поврће и месо, како је приказано у видео рецепту. Сложите у пекач, попрскајте уљем и још мало зачините. Пеците у загрејаној рерни на 200 °Ц 50-60 минута. Можете ставити и алу фолију па на половини да је скинете. Напомена: Пожељно је да поврће буде приближне величине.

71

Радови средњошколаца на страницама календара

МАГАЗИН

13.12.2020.

СОЛИДАРНОСТ НЕ

72

- У партнерству са Министарством за европске интеграције Европска унија више од деценије подржава ликовно такмичење и мотивише младе да буду креативни, али и активни чланови својих локалних заједница. - Солидарност, као суштинска европска вредност, лековита, брише границе међу људима, генерацијама и државама - Ученица Техничке школе из Шапца Олга Кијурина добитница прве награде на конкурсу развојног програма ЕУ ПРО за календар за 2021. годину.

- Радови Краљевчанки Милице Чаировић и Александре Симић на страницама календара за наредну годину

ПОЗНАЈЕ ГРАНИЦЕ

73

ченица Техничке школе из Шапца Олга Кијурина добитница је прве награде на конкурсу развојног програма ЕУ ПРО за календар за 2021. годину. Друго и треће место припали су Елми Агуши, из бујановачке Средње школе „Сезаи Сурои“, и ученици Средње школе „Вук Караџић“ из Бабушнице Иви Аранђеловић. Према гласовима публике и стручног жирија оне су најбоље одговориле на тему „Солидарност нас спаја“, чији је циљ да подстакне младе у препознавању значаја солидарности у доба пандемије. На основу приспелих ликовних радова изведен је закључак да су млади у Србији показали како је за њих солидарност, као суштинска европска вредност, лековита, брише границе међу људима, генерацијама и државама. Оно што су показали учесници конкурса потврђује да није тешко бити солидаран и пратити једноставне превентивне мере које дају резултате у превазилажењу тешке тренутне ситуације. Средњошколци из различитих делова земље показали су да брину о најугроженијима којима је потребна помоћ – старима, деци, трудницама, особама са инвалидитетом или неком болешћу, а да су лекари хероји нашег доба. Проглашење резултата конкурса је прилика да министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић подсети како је Европска унија значајно помогла Србији да се током ове године лакше суочи са пандемијом корона вируса, пре свега пренаменом неутрошених средстава из предприступних фондова којима је финансирана куповина медицинске опреме и набавка медикамената. Важнијим од тога сматрају се значајна средства опредељена за постпандемијски економски и друштвени опоравак наше земље. Да је солидарност постала базична тема односа Србије и Европске уније и ове године су доказали радови младих уметника који потврђују да су ученици средњих школа то добро уочили, разумели и илустровали својим цртежима. Тема овогодишњег конкурса је повод за подсећање да је Србија као кандидат за чланство у Европској унији демонстрирала солидарност са државама чланицама у тешким тренуцима по њих и показала се као земља која може да допринесе оснаживању Уније у будућности. У партнерству са Министарством за европске интеграције Европска унија више од деценије подржава ово ликовно такмичење и тако мотивише младе да буду креативни, али и активни чланови својих локалних заједница.

МАГАЗИН

13.12.2020.

У

74

Да је година на измаку још једном је потврдила стару изреку да се пријатељ најбоље препознаје у невољи, а да солидарност сваког појединца чини јачим, оценила је заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Матеја Норчич Штамцар и додала да је криза изазвана ширењем корона вируса потврдила да солидарност превазилази генерације и нације.

- Као што су ученици дочарали примере солидарности који су покренули заједницу тако су и земље Европске уније према Србији, али и Србија према земљама Европске уније, конкретном подршком, током ове кризе показале да солидарност не познаје границе. Помоћ коју је Европска унија обезбедила превасходно је била фокусирана на оснаживање здравственог система Републике Србије, донацијом неопходне здравствене опреме и ангажовањем медицинског особља, али се водило рачуна и о подршци маргинализованим групама набавком основих намирница и хигијенских производа, закључила је она и истакла да ће у наредном периоду наставити са већ пруженом подршком коју је обезбедила за опоравак привреде, истакла је она. Поред прва три награђена рада на страницама календара ЕУ ПРО за предстојећу годину наћи ће се и радови Милице Чаировић и Александре Симић из Краљева, Николине Марковић из Александровца, Теодоре Матијаш и Катарине Стојановић из Ниша, Анастазије Стамболић из Чачка, Милице Жујице из Жагубице, Ђуле Хидановић из Крагујевца и Ибрахима Чаушевића из Новог Пазара. Школа са домом за ученике оштећеног слуха из Крагујевца проглашена је за најбољу на основу ангажовања и преданости приликом припрема школског такмичења. Компјутером и пројектором је награђена јер су њени ђаци својим радовима поручили да само удруженим снагама и моћним оружјем као што су осмех, љубав и пружене руке, из ове ситуације може да се изађе као победник. Захваљујући свима на учешћу и посвећености менаџерка програма ЕУ ПРО Оливера Костић је потврдила да су учесници такмичења ове врсте помогли да се, из перспективе младих и талентованих људи, сагледа са каквим се изазовима сусрећу њихове заједнице, како се решавају наизглед нерешиви проблеми, која врста подршке је уродила плодом, али и дали нове идеје како подршка Европске уније може додатно да помогне развоју локалних заједница. Т. Радовановић

75

МАГАЗИН

13.12.2020.

Филмови које смо гледали

76

77

13.12.2020.

МАГАЗИН

78

Власт се труди да збрине – старе! Младе су – забринули!

Да л ун

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Власти не учи народ, да сам „лови“! Уче га, да „лови у мутном“!

Права влада, мора да служи, кад влада. Српска, само влада, Србин, само страда!

ли могућ „одржив развој“; неодрживим условима?

79

МАГАЗИН

13.12.2020.

Војводина 021 - ЖКК Краљево 65:68

80

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 13. И 19. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

13.12.2020.

13. децембар

82

1545 — Тридентски концил, који је у мају 1542. сазвао папа Павле III, почео рад, Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима заседао до 1563 — На основу закључка овог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648.

1570 — Миром у Шћећину је окончан Северни седмогодишњи рат, a Данска је признала независност Шведске.

1642 — Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1806 — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а по слому устанка 1813. Турци су поново заузели Београд.

1877 — Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству. У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.

1921 — САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику.

1937 — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у исто-

рију као “силовање Нанкинга”. Основана је државна индонежанска новинска агенција Антара.

1939 — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице “Ексетер”, “Ајакс” и “Ахил” код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод “Граф Шпе”, који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1944 — Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица, у Другом светском рату ударио у америчку крстарицу “Нешвил” и усмртио 133 члана посаде.

1967 — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.

1978 — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.

1981 — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката “Солидарност”, а на хиљаде синдикалних активиста притворено.

1982 — У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, на стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи.

1988 — У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975.

1991 — Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.

1996 — Кофи Анан изабран за генералног секретара Уједињених нација. Са обављањем ове дужности почео 1. јану-

ара 1997.

2000 — Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру од распада СССР 1991.

2001 — У самоубилачком нападу екстремиста на зграду индијског парламента у Њу Делхију убијено 13 особа. За напад осумњичени муслимански сепратисти који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру.

2002 — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.

2003 — Амерички војници су током операције Црвена зора пронашли и заробили бившег ирачког председника Садама Хусеина.

14. децембар 557 — Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ.

1481 — Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства.

1542 — Шест дана стара Марија Стјуарт је наследила престо Шкотске.

1782 — Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом.

1819 — Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава.

1822 — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.

1836 — Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген.

1900 — Немачки физичар Макс Планк објавио “Квантну теорију”, према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.

1911 — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол.

1916 — Грађани Данске су на рефе-

рендуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.

1918 — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.

1918 — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.

1927 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.

1935 — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.

1937 — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.

1939 — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску.

1939 — У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.

1950 — Основан је Комесаријат Уједињених нација за избеглице.

1959 — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра.

1960 — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.

1962 — Сонда Маринер 2 је постала прва летеница која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.

1962 — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.

1963 — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.

1964 — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.

1981 — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Го-

ланску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967.

1989 — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.

1994 — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.

1994 — Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце.

1995 — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.

1998 — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.

1998 — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.

2001 — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.

2004 — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.

2008 — Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу.

2012 — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.

83

МАГАЗИН

13.12.2020.

15. децембар

84

1640 — Војвода од Брагансе крунисан као Жоао IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганса која је владала Португалом до 1910.

1711 — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.

1791 — Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.

1801 — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмедага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804.

1806 — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.

1840 — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.

1890 — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.

1914 — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1938 — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 km, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.

1961 — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију. Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском ра-

ту, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.

1965 — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.

1967 — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.

1970 — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.

1991 — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.

1996 — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.

1999 — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.

2000 — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.

2001 — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.

2002 — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.

2011 — Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.

16. децембар 1598 — Корејска морнарица адмирала Ји Сан-шина је поразила јапанску флоту у бици у Норјаншком мореузу.

1653 — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.

1689 — Парламент Енглеске је усвојио Повељу о правима.

1773 — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван “Бостонска чајанка”, наговестио Амерички рат за независност, започет 1775.

1835 — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.

1838 — Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена.

1885 — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист “Босанска вила” 1916 — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.

1920 — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.

1934 — Пуштен у саобраћај први бе-

оградски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.

1944 — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту. У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000.

1949 — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.

1960 — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе.

1966 — Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији.

1971 — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971.

1993 — Шест земаља-чланица Европ-

ске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију.

1995 — Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.

1997 — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година.

2001 — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране.

2002 — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ.

17. децембар 497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.

1531 — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.

1538 — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.

1583 — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.

1903 — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.

1908 — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.

1926 — У државном удару у Литвани-

ји, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.

1939 — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.

1948 — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.

1960 — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.

1973 — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.

1983 — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобилбомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.

1983 — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.

1985 — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.

1989 — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.

1989 — Прва епизода Симпсонових Simpsons Roas\ng on an Open Fire је емитована у САД.

1990 — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.

1991 — Савет министара Европске за-

85

13.12.2020.

МАГАЗИН

86

једице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу.

1992 — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске.

1995 — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.

1996 — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета “Тупак Амару” заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.

1997 — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

1999 — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.

2000 — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.

2000 — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација.

2001 — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.

2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

18. децембар 218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци.

1271 — Кублај-кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији.

1398 — Монголски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.

1499 — Муслимани у Гранади су се побунили против својих владара због присилне конверзије на католицизам.

1642 — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.

1777 — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру.

1787 — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД.

1865 — Амерички државни секретар Вилијам Сјуард је објавио да су три четвртине америчких савезних држава ратификовале Тринаести амандман на Устав САД, чиме је он ступио на снагу.

1903 — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.

1916 — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке - погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца.

1935 — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.

1940 — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром “Операција Барбароса”.

1966 — Амерички астроном Ричард Вокер је открио Сатурнов сателит Епиметеј.

1970 — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве.

1972 — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.

1972 — Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији.

1989 — Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи.

1993 — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године.

1999 — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе.

2000 — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе,

који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001.

2003 — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992.

2006 — У Уједињеним Арапским Емиратима одржани су први избори од оснивања те земље.

19. децембар 1154 — Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет.

1793 — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.

1842 — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана

1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.

1863 — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.

1905 — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.

1920 — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.

1941 — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.

1941 — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.

1944 — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.

1946 — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.

1950 — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи.

1958 — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.

1965 — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.

1971 — Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону.

1972 — Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана. Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом.

1984 — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година

британске управе, прелази под суверенитет Кине.

1986 — Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком.

1991 — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.

1995 — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.

1997 — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.

1998 — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива предсеника Била Клинтона након афере Левински.

2001 — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.

2002 — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.

2004 — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.

2016 — Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.

87

13.12.2020.

МАГАЗИН

88

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs