Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 471 * 29. новембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

Хвала што читате

29.11.2020.

Краљевски

МАГАЗИН

29.11.2020.

МАГАЗИН

У овом броју: Лепи Марио Из дана у дан Будимо одговорни Брже и сигурније до резултата Корак напред, два корака назад Јасна политичка алтернатива Политика активног умрежавања Отпад опаснији од короне Више времена у затвореном Одговор на ковид кризу Солидарност и потенцијал за развој Продужен зимски распуст У свему највећи Рол виршле са качкаваљем Филмови које смо гледали Наличја српског лица Времеплов

8 14 18 20 24 30 34 40 50 54 56 60 62 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

ЛЕПИ МАРИО

МАГАЗИН

29.11.2020.

(18+ колумна)

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

олико година имате? Колико год да сте стари тешко да знате ко је Сатан Панонски. Морате да уроните у најдубљи underground ex-yu punk сцене. Ивица Чуљак. Хомосексуалац. Лудак. Човек склон самоповређивањима на својим наступима. Уметник. Нежна душа. Сатан је имао, мислим 1990. наступе у Београду. Са пријатељем Слобом сам отишао на његов перформанс у Битеф Театар. Гледам оне скоцкане рибице и смејем се. Кажем пријатељу да неће седети дуже од 10 мин. Овај лудак излази на сцену са неким наочарама са свећама у оквиру. Нешто рецитује и вуче са собом неке пинкле. Узима V мердевине, пење се на њих и посипа бензином. Рецитује песму Моја лева руко. Пали мердевине док је на врху и ставља руку у пламен. Трендсетерке вриште, месо црврчи и шири се мирис, људи заглављују на врата. Озбиљно сам забринут док пожарни са апаратом гаси ватру и прекида перформанс. Сатан сутра треба да наступи на Академији, спремио сам се за то. Сутрадан одлазим са другим ортаком, Србом, на Академију. Хватамо први ред поред сићушног стејџа. Сатан излази са завијеном руком, го до појаса. Ко је дошао да ме гледа како се сечем, вечерас се зајебао. Крећу први тактови хита Лепи Mарио, он ексира велико пиво, разбија флашу о главу и са патрљком се сече по грудима. Нереална сцена. Сатану липти крв са главе, а у потоцима са груди, а мој другар лежи на патосу. Сагињем се и схватам да му се парче стакла забило испод скалпа. Крвари најстрашније. И знате шта ми је занимљиво из ове перспективе? Није било неких Вацића, румених квазидесничара да нешто прдуцкају. Београд је тада био метропола. Свиђа ти се? Дођи, можеш да гледаш. Не свиђа ти се? Увек можеш прекопута, у Звезду. Није било „спонтаних“ упада дебелгузих нацоша, поштовала се различитост. А онда је Ђуро направио патриоте. Увезао кумове, направио им странке, посвађао и кренуо да пржи рају. О Боже, како смо се пржили. Бар неки од нас. А неки су били тужни. Знали су како ће тај ентузијазам

МАГАЗИН

29.11.2020.

да се заврши у говнима и плачу. Као што је и било. Како смо то од небеског народа дошли до народа на равној плочи од Земље, а без земље? Систематичним радом Ђуре и другара. Осамдесетих смо се спрдали са западњачком плиткоумношћу. А на крају смо постали гори од најглупљег Амера. Претерујем? Наравно да не. Ако вам се не свиђа ово огледало увек можете да окренете канал на ружичасти уложак и утонете у заборав. Све је индустрија. Па и политика. Као што имате забављаче који са дебилним песмицама згрћу лепе новце, тако и припадници политичке сцене траже адекватан, једноставни акорд, да би зарадили. Неки ће да кењају о вакцинама. Други о псима. Трећи о савршености, само им РТС недостаје. Четврти о светским заверама. Некада када их гледам жао ми је што не напишем неки сценарио. Ма какав Лун краљ поноћи, роман би био о штетности пејотле. Трип до трипа. Проблем је само што сви они имају један резултат свога рада – заглупљивање. Не напредак, унапређење, већ додатно сатирање збуњеног човека. Први пут сам чуо за појам педер као дете. За једног ужасно високог, безопасног човека, клинци у крају су причали да је педер. Не знам да ли је то стварно био, али знам да је на штап упецао највећег сома који је извађен из Мораве. Опасан риболовац. Следећи припадник „чудне сорте“ је био цимер мог пријатеља у студентском дому. Феминизаран, пискавог гласа, нисмо имали трунку агресије према

њему. Поштовали смо ту различитост. Сви до једног. И заиста не знам зашто би белом хетеросексуалцу, сигурном у свој либидо, сметало присуство хомосексуалца? Да ли је то стварно тема 2020? У Србији очигледно јесте. Због једног концерта. Због Божа Врећа. Знам да многе од вас његов досадашњи стил облачења шокира. Али верујте ми, Божо је мало дете за Сатана. Упознао сам га једне године на аеродрому. Најнормалније пришао и упознао се. Путовали смо заједно за Загреб. Зезао сам се да сам једини купац његове књиге, и то у два маха. Лице му се озарило осмехом. Скроман, бојажљив, ситан. Дивно обучен у дугу хаљину, предивне чизме. Само је брада сметала… Како вас нервирам, јел да? Исус је рекао – ко је безгрешан, први нека баци камен. И за то време учинио незамисливо. Спасао курву. Марију Магдалену. Нисам гледао Brokeback Mountain. Није ме занимало. Као што ме не занима ни шта ви радите иза својих зидова. Нисам се залетао на двојцу младића у Мадриду док се нежно љубе. То не би ни Миша Вацић радио. Нити било ко од ових рентираних десничара. О како би поштовали правила лепог понашања негде на страни. Али овде, на својој улици, где треба човек да буде најбоље своје ја, претварају се у хијене. Можда су рођени на овим улицама, али Ђуро није. Јебе се њему. Ђуро ће да нас сатре на крају. Не због хомосексуалаца. Због мржње. Мржња доказано скраћује човеку животни век. Мржња скраћује и време постојања овог народа. Ако смо сигурни у своју историју, своју веру, своје врлине, зашто се не отворимо више према различитостима? Као такви имали би више аргумената да критикујемо девијантности у уџбеницима, са више аргумената можемо наступити према сваком живом проблему. Као затуцани, примитивни Срби, само можемо да гледамо како нам праве малу децу… Грицкао си клиторис, лепи Марио. Добио си сифилис, лепи Марио. Јеби се сада ти…

МАГАЗИН 29.11.2020.

29.11.2020.

МАГАЗИН

Развој епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Са сто деведесет девет новорегистрованих случајева укупан број регистрованих лица позитивних на вирус „SARSCoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“, на територији града Краљева последње суботе у новембру повећан на четири хиљаде сто шездесет пет. - Негативан биланс додатно погоршава податак да су још три особе изгубиле битку са болешћу тако да је број укупно преминулих повећан на седамдесет

особа, при чему је присуство вируса доказано код четири, тако да је осамдесет седам новорегистрованих случајева повећало укупан број регистрованих лица позитивних на вирус на три хиљаде двеста педесет шест. Ситуацију је додатно погоршала информација о смрти још три особе чиме је број преминулих од почетка пандемије повећан на шездесет један. Да је промена епидемиолошке ситуације редовна појава доказано је следећег дана кад су објављени резултати тестирања сто четрдесет три узорка бриса, од којих пет контролних. Од сто тридесет три узорка особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код деведесет две, од пет тестираних по другим индикацијама

код још једне, а на присуство антигена вируса тестирано је сто седамдесет седам особа, при чему је вирус доказан код седамдесет две. Тако је, према информацијама Завода за јавно здравље, са сто шездесет пет новорегистрованих случајева број лица позитивних на вирус повећан на три хиљаде четири стотине двадесет један. Од претходног дана преминула је још једна особа што потврђује да су битку са болешћу изгубиле укупно шездесет две. Из Градског штаба за ванредне ситуације стиже потврда да је овако велики број новорегистрованих случајева последица знатно већег броја укупно тестираних новим антигенским тестовима. Грађанима је поновљен апел да се придржавају прописаних епидеми-

Фото: М. Радовановић

свакодневној промени епидемиолошке ситуације на територији Краљева севдоче редовни извештаји Завода за јавно здравље који се саопштавају преко Градског штаба за ванредне ситуације. Да је ситуација промењена у односу на претходни дан сведочи извештај од понедељка који потврђују резултати тестирања сто четрдесет два узорка назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса у здравственим установама. Од сто двадесет једног узорка особа са симптомима болести „ковид-19“ – присуство вируса је потврђено код осамдесет, а од шеснаест тестираних по другим индикацијама код још три. Уз пет контролних на присуство антигена вируса тестирано је једанаест

29.11.2020.

МАГАЗИН

олошких мера, носе маске, воде рачуна о хигијени руку и држе прописану дистанцу, како би сачували своје и здравље својих најближих. Разлог више за појачане мере опреза односе се на потребу да се одговорним и савесним понашањем помогне у очувању здравственог система. У Општој болници „Студеница“ хоспитализована су педесет четири пацијента од којих је на интензивној нези девет, троје је интубирано а петоро на неинвазивној терапији. Током првог радног дана у недељи на лечење је примљено дванаест особа, а осам отпуштено. О тренутној ситуацији најбоље сведочи податак да су током дана у ковид амбуланти прегледане сто педесет три особе. Да нема значајнијег побољшања потврђено је у среду кад је регистрована нова промена епидемиолошке ситуације. Међу сто шездесет осам узорака

бриса седамнаест је контролних, а код сто тридесет девет узетих од особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је у седамдесет пет случајева. Њима треба додати још два позитивна међу дванаест узорака брисева узетих по другим индикацијама. Подаци Завода за јавно здравље сведоче да су на присуство антигена вируса тестиране сто деведесет три особе, при чему је вирус доказан код осамдесет седам. Тако је укупан број новорегистрованих случајева сто шездесет четири, а укупан број регистрованих лица позитивних на вирус за осамдесет пет премашио три и по хиљаде. Од последњег извештаја преминуле су још две особе чиме је укупан број од почетка епидемије повећан на шездесет четири. На одељењима Опште болнице „Студеница“ хоспитализована су педесет два пацијента, на интензивној нези

је седморо од којих три интубирано а четири на неинвазивној вентилацији. Током протекла двадесет четири сата примљено је седам и отпуштено шест особа, а преминуло троје пацијената. У истом периоду у ковид амбуланти обављено је сто осамдесет пет прегледа. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација је промењена и у четвртак 26. новембра кад су стигли резултати тестирања двеста шеснаест узорака бриса, од којих су двадесет четири контролна. Од сто седамдесет пет узорака особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено у деведесет три случаја, а од седамнаест тестираних по другим индикацијама код још пет. У истом периоду на присуство антигена вируса тестирано је сто деведесет особа, при чему је вирус доказан код осамдесет две па је са сто осамдесет нових случа-

јева инфекције укупан број регистрованих лица позитивних на вирус достигао три хиљаде седам стотина седамдесет седам. Од претходног извештаја у Општој болници „Студеница“ преминуле су још две особе што укупан број од почетка епидемије повећава на шездесет шест. У болници је потврђено да је на лечењу педесет један пацијент од којих на интензивној нези осам, троје интубирано а пет пацијената на неинвазивној вентилацији. Током последња двадесет четири сата на лечење је примљено тринаест, а из болнице отпуштено дванаест пацијената. Последњег радног дана у недељи у Градском штабу за ванредне ситуације потврђена је информација да је међу двеста петнаест узорака бриса послатих на тестирање било шеснаест контролних. Од сто седамдесет два узорка особа са симтомима болести присуство

вируса је потврђено у шездесет девет случајева, а од двадесет седам тестираних по другим индикацијама код још пет. На присуство антигена вируса тестирано је двеста деведесет особа, при чему је вирус доказан код сто двадесет седам. Са двеста једним новорегистрованим случајем број укупно инфицираних достигао је три хиљаде девет стотина шездесет шест, а од последњег извештаја у Општој болници „Студеница“ преминула је још једна чиме је број смртних исхода од почетка епидемије повећан на шездесет седам. Да се ситуација погоршава доказују подаци из болнице који сведоче о хоспитализацији шездесет пацијената од којих је једанаест на интензивној нези, седам је интубирано а четири на неинвазивној вентилацији. Током последња двадесет четири сата на болничко лечење је примљено двадесет и отпуштено десет пацијената, а у ковид амбуланти

прегледано двеста тридесет особа. Последња недеља новембра окончана је у знаку нових рекорда, а са сто деведесет девет новорегистрованих особа код којих је утврђено присуство корона вируса број укупно инфицираних је за сто шездесет пет премашио четири хиљаде. Према Извештају Завода за јавно здравље, контролисано је сто девет два узорака бриса, од којих дванаест контролних. Од сто седамдесет узорака особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код шездесет две, а од десет тестираних по другим индикацијама још четири. На присуство антигена вируса тестирано је триста осамнаест. особа при чему је вирус доказан код сто тридесет три. Негативан биланс додатно погоршава податак да су још три особе изгубиле битку са болешћу тако да је број укупно преминулих повећан на седамдесет. Т. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

29.11.2020.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Нова опрема за детектовања корона вируса

МАГАЗИН

29.11.2020.

БРЖЕ И СИГУРНИ И

- Опрема за детектовање корона вируса, вредна око двеста педесет хиљада евра, Ветеринарском специјалистичком институту „Краљево“, Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ и Научном институту за ветеринарство „Нови Сад“. - Главни циљ примена нуклеарне технологије за брзо детектовање корона вируса ради контролисања растућег броја заражених. - Донација наставак пре седам година успостављене сарадње са Међународном агенцијом за атомску енергију са седиштем у Бечу

Фото: М. Радовановић

ИЈЕ ДО РЕЗУЛТАТА

МАГАЗИН 29.11.2020.

андемија корона вируса ставила је пред велике изазове читаво друштво, пре свега оне који се баве здравственом заштитом становништва. Опасност која се појавила пре скоро годину дана указала је на потребу мобилизације великог броја здравствених радника на откривању инфицираних овим вирусом, а ограничени капацитети домаћих лабораторија значајно утицали на потребу да се прошире како би се на време открило присусто вируса код свих потенцијално заражених. Погоршање епидемиолошке ситуације било је повод да Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије код Међународне агенције за атомску енергију, у својству државног органа који координира техничку сарадњу са овом организацијом, још у марту иницира захтев за донацију у виду опремања јединице за ПЦР тестирање на ковид. Након што је иницијатива прихваћена молба је почетком априла проширена на још два комплета, а опрема је донирана Ветеринарском специјалистичком институту „Краљево“, Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ и Научном институту за ветеринарство „Нови Сад“. Укупна вредност донације процењена је на више од двеста педесет хиљада евра, а главни циљ је примена нуклеарне технологије за брзо детектовање корона вируса ради контролисања растућег броја заражених. Део донације који је пристигао у Ветеринарски специјалистички институт вредан је осамдесет хиљада евра, а укључује ламинарне коморе бионивоа два и три, Real-Tme PCR уређај, MasterMIX прајмере потребне за дијагностику корона вируса Real Time методом и бар код читач који омогућује брзу и недвосмислену идентификацију узорака. У ламинарној комори бионивоа два врши се обрада и манипулација узорака који садрже опасне бактери-

је и вирусе, узрочнике болести људи и животиња, која спречава да се особље лабораторије зарази овим узрочницима. Слична је и улога ламинарне коморе бионивоа три с тим што је намењена обради и манипулацији узорака који садрже најопасније бактерије и вирусе. Real-Tme PCR уређај са великом осетљивошћу и прецизношћу врши откривање присуства опасних бактерија и вируса у узорцима пореклом од људи или животиња, а тренутно представља најпоузданији начин дијагностике заразних болести. Иако је у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“ се од проглашења епидемије корона вируса на територији Србије ставио на располагање Градском штабу за ванредне ситуације. Тиме је омогућено да се узорци, не само са простора Рашког управног округа већ и из суседних, обрађују у лабораторији Института, што је допринело да грађани Краљева и околине на време добију резултате. У локалној самоуправи верују да ће вредна донација додатно допринети да Институт и у будућности правовремено реагује како би се резултати тестирања добијали на време. Директор Института Мишо Коларевић подсећа да донација представља наставак пре седам година успостављене сарадње са Међународном агенцијом за атомску енергију са седиштем у Бечу. Она се огледа у обуци кадрова у лабораторијама широм света, пре свега у Аустрији, а у више наврата су и колеге из других делова планете боравиле у Краљеву због обуке из разних области. Посредством Директората и Међународне агенције за нуклеарну енергију стручњаци Ветеринарског специјалистичког института прошли су обуку за детектовање треће генерације генома вируса што је омогућило да се, у оквиру епидемиолошке студије, обради око сто педесет узо-

рака. Значај дониране опреме огледа се у могућности тестирања знатно већег броја узорака брисева на дневном нивоу, а иако Институт тренутно није у ковид систему спреман је да се укључи у тестирање кад год то буде потребно. - Друга ствар је повећање нивоа биобезбедности и биосигурности. Биобезбедност се односи на сигурност људи који раде у лабораторији, а биосигурност на околину тако да патоген не може да „побегне“ из лабораторије, па донација представља значајан квалитативни искорак у погледу безбедности и сигурности рада. Опрема није уско специфична, па ће се користити у даљем раду и рутинским испитивањима заразних болести животиња, и оних које са животиња прелазе на људе. Јако је корисна јер ће омогућити рад без загушења, чиме се повећава пропусна моћ лабораторије. У ковид смо ушли са три апарата, а сада ће бити пет што говори да се пропусна моћ лабораторије драстично увећава. Донација се састоји из уређаја, кабинета, заштитне и лабораторијске опреме попут микро пипета различитих запремина, што је значајно јер омогућава да се више људи укључи у процес обраде и дијагностике узорака, истакао је Коларевић уз потврду да се у овом Институту тестирања применом PCR методе врше пуних петнаест година. Вредна донација Ветеринарском специјалистичком институту је последица процене радне групе која је вршила процену капацитета свих лабораторија, а колико је значајна у време пандемије најбоље сведочи податак да је број тестираних у земљи на дневном нивоу премашио двадесет хиљада. Директор Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Слађан Велинов посебно наглашава чињеницу да ово није једина донација краљевачком Инсититуту, а кад стигне сва планирана опрема вредност ће премашити сто хиљада евра. Т. Радовановић

29.11.2020.

МАГАЗИН

Сретен Јовановић

Тековине демократских промена: Сретен Јовановић (2)

КОРАК НАПРЕД, ДВА КОРАКА НАЗАД - Демократским променама започела ревизија историје, па је комплетно промењена слика по питању патриотизма и обавезама према онима који су народу доносили слободу. - Јавна предузећа као мали феуди разлог неслагања међу партијама које су преузеле власт. - Седнице Скупштине општине одлагане због немогућности да се обезбеди кворум. - Први корак промена урбанистичких планова. - Код сваке промене ребаланс буџета и промена програма Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. - Предосећај да нова власт неће трајати дуго додатни повод за повећано интересовање према јавном сектору. - Прегласавање при доношењу свих значајнијих одлука у локалном парламенту. - У управним одборима краљевачких предузећа партијски кадрови од којих пола није из града. - Термоакумулационе пећи са линије у штали о крајњих граница наелектрисана атмосфера каква је обележила прве дане јесени 1999. године различито је утицала на понашање одређених група становништва. И док су се једни осећали оснаженим због промена које су наговештавале оштар заокрет у политици земље, са

њом и значајније побољшање животног стандарда, није тајна да су блиски дотадашњим властима са извесном дозом неверице и стрепњом очекивали даљи развој догађаја. У такве се убраја високи функционер Социјалистичке партије Србије Сретен Јовановић који признаје како је дане

непосредно након 5. октобра обележила неизвесност помешана са дозом страха, па је било и тренутака кад је морао да бира пут којим ће доћи у град. Чини се да је еуфорија била и превише јака да би се локални социјалисти сматрали опасношћу, па је напетост која се осећала у атмосфери

МАГАЗИН 29.11.2020.

полако попуштала, посебно након потврде да нису испуњена обећања на којима је грађено незадовољство грађана. - У ситуацији када су само затварали фабрике и остављали људе без посла народ се мало почешао по глави и каже чекај, па ови су били бољи. Онда смо добијали све више простора у медијима, после пар година кад је то било на кашичицу и по сат времена, и нормално је да смо све време објашњавали шта се догађа. У тим променама добили смо ревизију историје, па је одједном постало најбитније да ли је на лагерском гробљу стрељано шест или две хиљаде људи, а назив спомен парка промењен у гробље стрељаних иако није класично гробље. Од парка који треба да послужи младима да се покаже шта је фашистичка сила била у стању да уради дошло се до тога да је практично обустављен долазак деце а у граду, као и држави, комплетно је промењена слика по питању патриотизма и обавезама према онима који су народу доносили слободу. Када смо ушли у власт са некима од њих видело се како нису могли да се договоре око најједноставнијих питања, а то је ко ће коју функцију да преузме. Одједном су толико интересантна постала јавна предузећа као мали феуди и очигледно да ту није било договора. Председник скупштине је био главна личност у граду, а кад закаже седницу нема кворума због одсуства тих који су га изабрали. То се догађало више пута, што значи да није постигнут договор пре почетка, а имали смо и ванредних седница. Кад сам први пут изабран за одборника материјал за седницу смо добијали месец и по дана пре почетка, како би свако могао добро да се припреми, а овде је све нешто било на брзину, сведочи Јовановић. Представницима нових власти замера се што су међу првим корацима приступили измени урбанистичких планова како би се створили услови за градњу и на местима која су ранији урбанисти сматрали непримереним. Последица таквог односа према граду огледа се у својеврсном зиду према

Ибру који спречава струјање ваздуха према густо насељеном делу на северу, што је значајно утицало на промену микроклиме, посебно током летњих месеци. Чини се да је и то било један од повода за неслагање представника оних политичких опција којима је то угрожавало добар део интереса. У таквим околностима посебно збуњени били су представници опозиције, а Јовановић признаје како су бројни покушаји да се проникне у намере нових власти остајали без успеха. Сем што је неслагање било разлог за одлагање седница локалног парламента јачало је уверење о предосећају да нова власт неће трајати дуго што је било додатни повод за повећано интересовање према јавном сектору, подједнако јавним предузећима и установама. Последица таквог стања биле су промене на челним позицијама, а податак да су постављане особе које никада нису биле руководиоци један од генератора бројних сукоба. У ситуацији кад није могла да утиче на доношење одлука опозиција се задовољавала критиком понашања које је утицало на све израженије сукобе, а колико су били изражени најбоље свегочи прегласавање при доношењу свих значајнијих одлука у локалном парламенту. Са позиције шефа одборничке групе у том периоду Јовановић сведочи о драстичним променама и урушавања свега што је било у друштвеном власништву, а протести и штрајкови у највећим предузећима засновани су на захтевима за промену челних људи у њима. - Данима су организовани протести и обуставе рада, а кад је дошло до промене у управни одбор су постављани партијски кадрови од којих пола није ни било из Магнохрома, чак ни из града. Касније је међу њима било људи из Београда којима је задатак био само да виде колико је од вредности капитала остало, а чим су стигли долази до изазивања кризе. Слична је ситуација била са Фабриком вагона и свим друштвеним фирмама које су запошљавале на хиљаде радника, јер се радило на стварању слике како мора да се иде у уништење. Тврдило се како су тро-

шкови већи од прихода, па смо дошли до непослушности радника због дилеме ко је у праву. На тај начин су се губили купци и од гиганта се дошло до фирме са сто до двеста радника. То није морало да се деси, а последица је производња термоакумулационих пећи са стотинак радника на линији у штали у Витановцу, каже Јовановић и подсећа да је у време урушавања највећег краљевачког колектива одбијено више иницијатива одборника Социјалистичке партије да се о судбини Магнохрома проговори која реч у локалном парламенту. Да сукоби међу представницима власти нису били нимало безазлени сведочи податак како нису могли да их избегну ни највиши представници локалне самоуправе, председници највишег законодавног и извршног органа, али и секретар општине. Овај период обележен је сменом на челу града и ванредним изборима, а све је појачавало утисак како Краљево није повољна средина за било какво улагање. О негативним ефектима сведочи податак да је први корак сваке нове гарнитуре на челу града био ребаланс буџета и промена планова Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, често у прилично неповољном периоду године. Свака промена условљавала је расписивање јавне набавке, па није необично да се након окончања пред крај године радовима приступи последњег месеца у години. О несналажењу власти најбоље сведочи податак да по истеку календарске године у буџету остане значајан део неутрошених средстава. - Јавна предузећа су постала место најсигурнијег живљења, па су сви хтели да раде у њима што није било пракса у периоду рада великих педузећа, као што су била Магнохром и Фабрика вагона, која су усисавала највећи број незапослених. Кад их није било свако је желео да дође до „Путева“, „Топлане“ или „Воводода“, а то је једино могуће преко политике. Уз све већи број запослених у општини је са сто педесет повећан на више од три стотине, уз потребне и значајан део непотребних, што је представљало значајно оптере-

МАГАЗИН 29.11.2020.

ћење за буџет. Тако је било и у јавним предузећима која имају велики број радника, а све је постојећу ситуацију учинило додатно лошом. Многа села су добила путеве, добили смо нове објекте, комплетно је сређена лева обала Ибра, а ружни део града промењен изградњом тржних центара, каже Јовановић уверен како је могло да се уради много више. Кривцима за то оцењени су посланици Народне скупштине којима се замера недовољно ангажовање у лобирању да се реализују бар неке од активности под ингеренцијом државних органа. Таквом се сматра изградња обилазнице око Краљева која годинама уназад представља један од значајних проблема локалне средине, а утисак да нису урадили оно што се од њих очекивало појачава уверење о малом броју суграђана који се уопште сећају ко их је представљао у највишим органима током последњих десет година. За разлику од других градова у земљи Краљево је прихватило обавезу да, у деценији која је претходила демократским променама, прими велики број избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине и интерно расељених лица са простора Косова и Метохије. И поред снажног удара на комуналне капацитете није било адекватног одговора државе, па није чудно појачано незадовољство локалног становништва, посебно након потврде да су многи од придошлих лакше долазили до запослења. Јовановић се сврстава међу носталгичаре који сматрају да ни образовни систем није био у складу са потребама средине, како у сфери средњег тако и високог образовања, и подсећа на бројне облике оганизовања који су одавно нестали са ових простора. У такве се убраја више од тридесет облика пољопривредног удруживања као прилике за радно ангажовање значајног броја појединаца, а колико је то било значајно најбоље потврђује податак да је и најмања задруга за-

пошљавала бар двадесетак радника. - Није постојао план о томе шта је потребно сваком селу, па смо често имали захтеве за изградњу пута до заселака где су остала само по два старачка домаћинства. У таквој ситуацији исплативије је било да их сместимо у хотел него да градимо пут. Села су остала празна јер деца иду тамо где могу да нађу посао, најчешће према Београду и Новом Саду, а ми смо направили ситуацију да је срамота остати на земљи и бавити се пољопривредом. Некада је она била прилика за додатни приход, па су и запослени имали баште и радили, а данас то неће ни они који су без посла. Поодавно се потврдило како Краљево нема јаког човека, али мора да га створи. Не може неко да се учлани у странку и одмах буде народни посланик, а има и тога, јер такав нема ауторитет који се стиче на основу резултата у животу. Да се неко створи потребно је време, а честим променама власти, и давањем поверења људима који иза себе немају резултате, дошли смо до тога да њихова реч не вреди ништа. Мислим да смо назадовали у многим сферама, јер нисмо у ситуацији да одлучујемо сами ни као земља као ни град. Видимо да су често присутне међународне организације, као што је Међународни монетарни фонд, које нам ударају пацке или нас похвале за нешто, а у суштини је то спровођење политике која нам доноси мрвице а светској политици важне поене. Ми смо полуколонијална држава која не може да утиче на пословање, обим и проширење пословања, јер имамо стране фирме и морамо да играмо по њиховим правилима. У ситуацији кад смо остали без ичега и то је добро, али смо у суштини много изгубили. Некада је свако село имало представнике у локалном парламенту, а данас сви одборници могу да буду из града. Тако смо изгубили могућност да свако одлучује о себи,

па већина одлучује о свему без обзира да ли познаје или не познаје проблематику, а народ је све то подржао верујући да ће бити боље. Краљево је било центар региона са петнаест општина, а сада немамо ауторитете способне да позиционирају град као који је крунисао седам краљева. Посланици се задовољавају тиме што су ту, а могли су много више да ураде, каже Јовановић чврсто уверен како је у многим областима живота могло да се уради знатно више, како у привредним токовима тако у спорту, култури, образовању и другим. Колико се каскало за временом сведочи податак да су пројекти конципирани деведесетих година прошлог века реализовани много касније, а и то је један од разлога за уверење о неопходности агресивнијег приступа решавању значајних проблема локалне средине. У ситуацији кад је значајан број способних да то учини одавно напустио ову средину решавање проблема остаје задатак оних који су остали. Међу њима је велики број оних који су силом прилика дошли у Краљево, а ни са високих функција у локалној администрацији не остварују значајније резултате јер, каже Јовановић, не познају потребе ове средине. Завидан број посланика у највишем законодавном органу земље подгрева наду да би у наредном периоду ефекат њиховог рада могао бити видљивији. Првим кораком у том смеру оцењује се неопходност разговора са градским челницима и дефинисање приоритета чијем би решавању требало посветити посебну пажњу. Бројне несугласице међу градским челницима током претходне две деценије добра су основа за промену расположења због уверење да се само заједништвом, поштовањем, уважавањем и толеранцијом према онима који нису на власти могу искористити сви потенцијали локалне средине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Грађански демократски форум и Заједно за Србију

МАГАЗИН

29.11.2020.

ЈАСНА ПОЛИТИЧКА АЛТЕРНАТИВА

- Педесет два одсто испитаних сматра да, у случају сукоба, Србија треба војно да интервенише на територији Косова и Метохије. - Четрдесет осам одсто спремно да лично учествују у интервенцији. - Само девет одсто испитаника сматра да је чланство у Европској унији главни спољнополитички приоритет земље, а петина како би држава требало да усклади спољну политику са Бриселом. - Савез Грађанског демократског форума и странке Заједно за Србију заснован на три тачке, Србија на западу, што пре решавање косовског проблема нови људи у политици. - Нова политичка опција ускоро доминантна алтернатива езултати истраживања које је недавно објавио Београдски центар за безбедносну политику изазвали су бурну реакцију у јавности, а први који су на њих реаговали су председници Грађанског демократског форума Зоран Вулетић и странке Заједно за Србију Небојша Зеленовић. Посебно алармантним оцењен је податак о педесет два одсто испитаних који сматрају да, у случају сукоба, Србија треба војно да интервенише на територији Косова и Метохије. Узнемирење појачава податак о спремности четрдесет осам одсто анкетираних да лично учествују у интервенцији. Вулетић посебно истиче забринутост педесет четири одсто испитаника да ће у будућности доћи до стварања Велике Албаније и четрдесет одсто анкетираних да косовски Албан-

ци имају највећи интерес од почетка сукоба на Балкану. Значајним се оцењује очекивање педесет осам одсто грађана да се Република Српска отцепи од Босне и Херцеговине и припоји Србији, при чему огромна већина сматра да такав расплет догађаја не би неминовно довео до сукоба. Оцене спољне политике сведоче да четрдесет одсто испитаника који Русију види као највећег пријатеља, а седамдесет два одсто да је руски утицај веома повољан и позитиван по интересе Србије. Истраживање сведочи да само девет одсто испитаника сматра да је чланство у Европској унији главни спољнополитички приоритет земље, а петина како би држава требало да усклади спољну политику са Бриселом. Резултати истраживања показују да педесет један одсто грађана

не подржава чланство Србије у Европској унији, док четрдесет шест одсто подржава овакво опредељење. У светлу поражавајућих података посебно значајном оцењује се анализа драстичне промене расположења грађана, посебно према Европској унији, што се тумачи погледом на ратну пршлост током последње деценије двадесетог века која никада није објашњена и анализирана на прави начин. Поражавајућим се оцењује став припадника генерација које су две деценије раније у значајнијем проценту подржавали евроинтеграције, а имали блажи однос и према НАТО пакту само годину дана након оружане агресије на земљу. Без одговора је остало питање шта се догодило са људима који не могу да ускладе лични са општим политич-

Зоран Вулетић

Фото: Медија центар

29.11.2020.

МАГАЗИН

ким интересом друштва, без обзира што најпотентнији део становништва одлази на запад? Тренутна ситуација је добра прилика за потребу артикулисања политичке опције која би морала да тражи подршку на следећим изборима. Таквом се оцењује савез Грађанског демократског форума и странке Заједно за Србију заснован на три тачке око којих је, кажу Вулетић и Зеленовић, врло брзо постигнута безрезервна сагласност. Једна од њих је Србија на западу, друга што пре решавање косовског проблема, који као тег виси о врату, и трећа нови људи у политици. Заговорници ових идеја сматрају да ће нова политичка опција ускоро постати доминантна алтернатива, не само власти него комплетном политичком естаблишменту, јер се темељи на јасном политичком циљу и програму како доћи до њега. - Релативизација ратне прошлости почела је 2003. године након атентата на премијера Ђинђића, јер смо до тада у истраживањима имали другачије цифре и приоритете друштва, другачије политичке критеријуме и амбиције. Сада смо отупело друштво, јер су се све владе од 2004. до данашње трудиле да релативизују деведесете године, да негују заборав и практично бране неповољну ратну прошлост Србије. Шта имамо као резултат 2020. и како да га протумачимо кроз ово истраживање? Имамо да је Србија на моралном издисају и врло преживелу политику коју последњих седамнаест година подржавају све владе, а нарочито ова последњих девет година. Не смемо да дозволимо да таква политика доминира, па морамо да понудимо алтернативу како би друштво схватило да је наш интерес на западу, не само као појединаца који одлазе и интегришу се тамо. Тамо им не смета ни тржишна економија, ни НАТО пакт, тамо налазе уточиште и мир, а наше друштво овде не жели да направи одлучујући корак и крене путем тих интеграција, каже Вулетић. Упозоравајући резултати истраживања Београдског центра за безбедносну политику сигнал су за узбуну и упозорење на негативан тренд као повод за

профилисање јасне политичке алтернативне. Иницијатори су уверени да ће већ на следећим изборима понудити довољно јасно објашњење зашто је врхунски интерес земље чланство у Европској унији. Да пут до циља није ни кратак ни лак сведочи податак о потреби да се коначно открије истина о дешавањима на просторима региона током последње деценије двадесетог века, посебно односа према косовском проблему. У супротном, каже Вулетић, тешко је схватити значај Европске уније. - Све политике уназад седамнаест година објашњавају како морате да признате Косово да би ушли у Европску унију, у преводу нама Европска унија отима део територије, а то није тако и није тачно. Овде смо дошли зато што друштву није објашњено шта се десило, и због чега смо у оваквој позицији, а ми ћемо се потрудити да објаснимо зашто смо у глибу и шта је неопходно да урадимо како би Европска унија била афирмисана као озбиљан партнер, а не неко ко нам отима територију, каже Вулетић. Небојша Зеленовић упозорава да извештај Београдског центра за безбедносну политику о расположењу грађана не пружа превише прилике за оптимизам оних који би инвестирали у Србију, па се ни изгледи о бољем животу наредних година и деценија не чине превише реалним. То је и повод за уверење да ће свако ко има било какву способност настојати да што пре оде из Србије, што појачава стрепњу да ће на овим просторима бити све мање способних људи. Генератором нестабилности оцењује се нерешено питање коначног статуса јужне српске покрајине и неопходност да се успостави трајни мир. - Он није могућ ако договором не успоставимо прилике да нам омогуће напредак, јер кад имате трајни мир имате околности у којима људи могу да улажу свој новац, у којима може да се дође до прилике да се живи боље. Није Косово само наше. То што Вучић жели да створи атмосферу у којој је то питање нас против њега, или њега против нас, није тако и из тог оквира морамо да изађемо, а изаћи ћемо тако што ћемо од ко-

совског питања учинити демократско питање. То не значи да ћемо да продамо ни предамо Косово, него ћемо се укључити у процес, јер смо обавезни да то урадимо. Није само Косово то што нас оптерећује и онемогућује да на добар начин дођемо до решења. Истраживање показује да су људи и збуњени, а то није случајно. Србија треба да буде део западног света зато што се тамо најбоље живи, што су тамо гарантоване слободе, најбоље образовање, а социјална и здравствена заштита на највишем нивоу. На западу се најбоље живи и ми желимо да живимо такав живот. Имамо право на такав политички став, борићемо се за њега мирним путем, тражићемо решења мирним путем и желимо да охрабримо грађане да се са нама укључе у ту борбу. Ово је позиов свим грађанима, иницијативама, покретима да се са нама укључе у борбу за нормалан живот, да изађемо из глиба у који нас је увукао Вучић, да изађемо на најважнијим и најтежим питањима како би могли сва остала да извучемо као изведена. Дошао је тренутак да Србија о томе одлучује, а верујемо како ова политика може да нађе подршку и код других, да ће се нашем покрету прикључити и остали, да ћемо врло брзо постати политички фактор који нема страха и који на добар начин отвара све најважније теме, каже Зеленовић. Нова политичка алтернатива посебно штетним по интересе Србије оцењује устав из 2006. године и Кумановски споразум из 1999. који сведочи о капитулацији земље. Њиме је стављена тачка на последњи од четири рата Србије током последње деценије двадесетог века, и сукоб са северноатланском алијансом, као последице националистичке политике руководства земље у том периоду. Уверење да је националистички наратив из Србије започео ратове који су резултирали распадом земље темељи се на ставу да је војском, паравојним јединицама и полицијом управљала ратовима чије се последице мере са више од сто тридесет хиљада жртава и милион расељених. Т. Радовановић

Небојша Зеленовић

Фото: М. Радовановић

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (5)

ПОЛИТИКА АКТИВН

МАГАЗИН

29.11.2020.

Влада Србије наставиће да води активну, транспарентну, предвидиву и јасно профилисану спољну политику, која служи заштити виталних националних интереса, унапређењу квалитета живота грађана Републике Србије, изградњи стабилног окружења погодног за наставак убрзаног реформског пута, као и што бољем позиционирању на регионалном, европском и ширем међународном плану. - Србија је опредељена да јача одбрамбене капацитете и развија одбрамбену индустрију, ефикасан и економски одржив систем одбране и професионалну и ефикасну војску. - На међународном плану се залаже за јачање улоге Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу и ЕУ и за стварање механизама за очување безбедности у свету, уз равноправно уважавање интереса свих држава, народа и етничких група

НОГ УМРЕЖАВАЊА Очување независности и самосталног одлучивања Србије Република Србија је слободна, независна и суверена држава. Главни спољнополитички циљ Србије јесте приступање ЕУ, најбољем оквиру за свеукупне реформе, модернизацију и развој Србије. Србија је искрено посвећена унапређењу регионалне сарадње, те ће јачање односа са суседима наставити да буде у фокусу наредне Владе. На међународном плану Србија ће наставити да води политику поштовања, пријатељства и партнерства са Народном Републиком Кином, да чува традиционално пријатељске односе и стратешку сарадњу са Руском Федерацијом, као и да предано ради на уна-

пређењу и изградњи што бољих односа са САД. Србија ће у наредном периоду такође улагати напоре у даљем развијању односа и унапређењу сарадње са појединачним државама, чланицама ЕУ, попут Немачке, Француске, Италије, држава В4, као и са другим земљама широм света, попут Турске, Израела, УАЕ, Индије, Јапана, Бразила и других. Влада Србије наставиће да води активну, транспарентну, предвидиву и јасно профилисану спољну политику, која служи заштити виталних националних интереса, унапређењу квалитета живота грађана Републике Србије, изградњи стабилног окружења погодног за наставак убрзаног реформског пута, као и што бољем позиционирању Републике Србије на регионалном, европском и ширем међународном

плану. Искуство које имамо са епидемијом корона вируса нас је научило да је данашњи свет међународних односа и логика међународне сарадње радикално другачија од оне од пре свега неколико година. Ми се данас налазимо у високо глобализованом и радикално повезаном добу. Услови комплексне међузависности између држава су учинили да се добробити сарадње, али и све кризе и изазови (здравствене, економске, климатске, миграционе) великом брзином преносе и преливају преко граница појединачних држава. Чињеница јесте да ми данас живимо у веома умреженом свету, али истовремено свету са све више граница и међусобних баријера. У таквом свету, поред војне, економске и здравствене моћи, снага и

МАГАЗИН 29.11.2020.

значај држава каква је Србија је све више дефинисана умреженошћу – ко је са ким повезан и колико дубоко. У пракси се показало да су државе са највећем бројем веза, односно оне које су умрежене са другим државама и актерима међународних односа, много способније да одговарају на кризе, штите интересе својих грађана и глас им се чује много даље. У годинама пред нама способност продубљивања и стварања поузданих и кредибилних веза све више ће одређивати снагу и значај држава. Принципијелно одбацујући политику изолације, сукобљавања и замрзавања конфликата, Влада Србије ће наставити да води Политику активног умрежавања, даље и дубље се повезујући са глобализованим мрежама, предано радећи на активном убрзавању европских интеграција, регионалној сарадњи, проширивању веза са осталим партнерима широм света, као и јачања свог присуства у међународним организацијама и транснационалним форумима. Полазећи од позиције, значаја и економске снаге Србије у регионалним оквирима, наша је одговорност и обавеза да још снажније играмо улогу мотора регионалног умрежавања, увезивања, подстицања сарадње, и стабилизације прилика. Само развој добросуседства и даља сарадња у свим областима омогућава одржив развој и саме Србије. Управо се руководећи потребом унапређења економске сарадње и даљег економског увезивања у региону Западног Балкана, председник Републике Србије Александар Вучић је покренуо иницијативу усмерену на олакшавање слободе кретања људи, робе, услуга и капитала. Њен смисао је продубљивање Регионалног економског простора на Западном Балкану, реализација различитих мера које ће донети брзе, конкретне и јасне резултате, а који ће бити видљиви нашим грађанима и компанијама, довешће до много већег протока робе и људи, смањиће трошкове пословања и подићи конкурентност фирми које овде послују – домаћих и страних. Све ово ће допринети бржем и одрживом развоју

наших економија. Влада Републике Србије ће наставити са имплементацијом иницијативе ,,Мини Шенген“, односно „четири слободе“ (људи, роба, капитала и услуга) како бисмо допринели стабилности и повезаности региона. Најзад, Влада Србије ће наставити да, у складу са општеприхваћеним међународним нормама и уставним и законским обавезама, показује посебан интерес за статус Срба и српског језика у државама региона и наставиће да инсистира на поштовању основних права, језика, идентитета, верске припадности и културног наслеђа Срба, на исти начин на који се права других народа и националних мањина доследно поштују у Републици Србији. Паралелно са процесом убрзавања европских интеграција и јасном проевропском опредељеношћу нове Владе, Република Србија ће, а у оквирима Политике активног умрежавања, наставити да ради на унапређењу билатералних односа, јачању сарадње и даљег повезивања са другим значајним партнерима у свету. Република Србија ће, као и у претходном периоду, наставити да унапређује традиционално пријатељство и стратешку сарадњу са Руском Федерацијом. У претходном периоду односи и везе са НР Кином су значајно ојачани и подигнути на ниво свеобухватног стратешког партнерства и челичног пријатељства. Србија је један од главних партнера НР Кине у оквиру Иницијативе „Појас и пут“, као и у Механизму сарадње Кина-ЦИЕЗ-,,17+1“. Нова Влада ће наставити да активно ради на унапређењу и оснаживању даљих политичких, трговинских, инвестиционих, научноистраживачких, медицинских и других односа са НР Кином. Република Србија је споразумом у Вашингтону о нормализацији економских односа Београда и Приштине, као и састанком председника Србије Александра Вучића са председником САД Доналдом Трампом у Вашингтону, отворила нови лист у односима са овом земљом. Са САД су склопљени неки од најважнијих споразума после више деценија, а отварањем регионалне канцеларије Фонда за развој САД

(ДФЦ) у Београду постављени су темељи даље пројектне и финансијске сарадње двеју држава. Нова Влада ће наставити да активно развија сарадњу и да се даље повезује са САД, предано радећи на даљем међусобном приближавању, разумевању, тежећи да искористи повећано интересовање инвеститора из САД за улагање у Србију, ради унапређења домаће привреде и интереса грађана Србије. Република Србија ће наставити да води рачуна о неговању што бољих односа са државама чланицама Покрета несврстаних земаља, чији је некадашња СФРЈ била оснивач. О данашњој позицији и уважавању Србије у свету говори и чињеница да носиоци пасоша Републике Србије без виза или уз олакшану визну процедуру могу да путују у 134 државе. Такође, број стипендија кандидатима из држава чланица и посматрача Покрета несврстаних земаља у оквиру пројекта „Свет у Србији“ је четвороструко увећан са 50, у 2018. години, на 200, у 2020. години. Србија је чланица свих битних међународних економских и финансијских организација, а у наредном периоду ће даље радити на чланству у Светској трговинској организацији (СТО), што је, иначе, један од услова за приступање ЕУ.

Безбедност и одбрана земље Ставови и опредељења безбедносне и одбрамбене политике, исказани у највишим стратегијским документима Стратегији националне безбедности и Стратегији одбране ¬који су усвојени 2019. године, представљају основу за даљу доградњу и јачање система националне безбедности и система одбране Републике Србије. У овим документима су, кроз седам приоритета, још једном утврђени национални и одбрамбени интереси и основе система националне безбедности и система одбране: очување суверенитета, независности и територијалне целовитости Републике Србије; очување унутрашње стабилности и безбедности Републике Србије и њених грађана; очување постојања и заштита српског народа где

МАГАЗИН

29.11.2020.

год он живи, као и националних мањина и њиховог културног, верског и историјског идентитета; очување мира и стабилности у региону и свету; европске интеграције и чланство Републике Србије у ЕУ; економски развој и укупни просперитет; као и очување животне средине и ресурса Републике Србије. Република Србија је опредељена да, у складу са одлуком о војној неутралности, јача одбрамбене капацитете и развија одбрамбену индустрију, ефикасан и економски одржив систем одбране и професионалну и ефикасну војску. На међународном плану Република Србија се залаже за јачање улоге Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу и ЕУ и за стварање механизама за очување безбедности у свету, уз равноправно уважавање интереса свих држава, народа и етничких група. Истовремено,

спремна је да својим ангажовањем у активностима Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу, Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, НАТО програма Партнерство за мир, као и кроз сарадњу са Организацијом Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и другим међународним безбедносним и одбрамбеним субјектима, јача сопствену безбедност, мир и стабилност у региону и свету. Ангажовање припадника Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама УН и ЕУ представља значајан елемент спољне политике и конкретан допринос очувању међународног мира и безбедности. Учешћем у мултинационалним операцијама Република Србија показује да је активни чинилац очувања међународног мира и безбедности, потврђује соп-

ствени углед и јача поверење у Војску Србије у међународном окружењу. Када се говори о уведеним средствима наоружања и војне опреме из домаћег развоја у Војску Србије, у периоду од 2017 2020. године у наоружање Војске Србије укупно је уведено 98 средстава наоружања и војне опреме из домаћег развоја, што представља 2,8 пута већи пораст у односу на период 2008 2011. године. По питању финансирања развоја наоружања и војне опреме бележи се значајан пораст одобрених финансијских средстава у периоду 2017 2020. године у односу на ранији период, што је око 8 пута више у односу на период 2006 2009. година. У 2020. години ће се наставити са реализацијом задатака који су у току, са циљем завршетка развоја и увођења средстава у наоружање и војну опрему. Кључни борбени системи на којима се

ради и чији се завршетак развоја очекује ускоро су: више типова вођених и далекометних артиљеријских ракета као и Вишецевни лансер ракета – ОГАЊ модуларни, Модернизовано возило пешадије БВП М80А, Модернизовани тенк М¬84 и Модернизовани авион ОРАО (фаза 1А). У периоду од 2016. до 2020. године извршено је или уговорено опремање капиталним системима наоружања и војне опреме за око 3,5 пута више у односу на период 2008 2012. године. Наведеним набавкама унапређене су способности Војске Србије, и то, између осталог: после више од 20 година располагаћемо ескадрилом од 14 авиона МиГ-29; након више од 25 година набавили смо најсавременије вишенаменске хеликоптере; утростручили број авиона типа Орао; увели у наоружање све школске авионе Ласта (14 комада);

реализовали испоруку 2 система борбених беспилотних летелица; набавили Артиљеријско¬ракетни систем за ПВД „Панцир С1“; уговорили и завршили израду „нулте“ серије система ПАСАРС; уговорили набавку преносног ракетног система за противваздухопловна дејства малог домета „Мистрал 3“ итд. И поред потреба за улагањeм у безбедносну инфраструктуру и директно јачање самих служби, оно што је посебно значајно за Републику Србију су људи. Људи који нас бране, људи који ризикују своје животе да би очували безбедност наших грађана и наше земље. Имајући у виду значај и одговорност посла који припадници снага безбедности обављају, на иницијативу председника Републике Србиј Александра Вучића у претходном мандату одлучили смо да покренемо пројекат

станоградње за припаднике служби безбедности. У седам градова Србије (Београду, Новом Саду, Нишу, Врању, Крагујевцу, Краљеву и Сремској Митровици) у оквиру прве фазе овог пројекта у изградњи је 7.802 стана које припадници служби безбедности могу да купе под изузетно повољним условима. Изградња ових станова представља општи интерес од значаја за јачање система националне безбедности Републике Србије и у мандату ове Владе настављамо са изградњом нових станова на новим локацијама, у нади да ћемо тако додатно оснажити наше припаднике служби безбедности и помоћи им да реше важно животно питање, а тиме и ојачати безбедносни сектор и сигурност Републике Србије и њених грађана. Фото: М. Радовановић

Поражавајуће стање животне средине

МАГАЗИН

29.11.2020.

ОТПАД ОПАСНИЈИ ОД КОРОНЕ

- Еколошка прича је на нивоу на коме се треба озбиљно забринути за будућност. - Одсуство титулара добра прилика за релаксиран однос према очувању природе. - Ситуацију све неповољнијом чини на хиљаде сметлишта која се полако, али сигурно, претварају у дивље депоније. - Градска депонија још пре двадесет година попунила капацитет, а сада надвисила и Барутану. - Смрад од кога отпадају уши. - Припаднике ромске популације еколошки покрети сматрају позитивним примером у области селекције отпада која се потврдила као значајан извор прихода. - Уколико се што пре не учини нешто значајније, велика количина отпада могла би да направи веће проблеме него пандемија корона вируса. - Ромска популација је на депонији урадила већи посао него сви еколошки покрети у земљи

Мирослав Павловић

29.11.2020.

МАГАЗИН

раљево је деценијама важило за један од најчистијих градова у Југославији, а онда је ситуација полако почела да се мења и полако пада све ниже на листи којом се мери способност локалне средине у овој области. Није познато да ли су други много напредовали, или је ова средина назадовала, али је свакодневно видљиво да се заштити животне средине посвећује све мања пажња. Повремене опаске становника да стање никада није било горе могле би се тумачити као последица субјективног утиска, а кад нешто тако каже неко коме је екологија деценијама уназад сфера посебног ин-

тересовања онда би то могло да буде сигнал за узбуну. Управо такав став ових дана истиче директор Еколошког друштва „Ибар“ Мирослав Павловић уз подсећање да је еколошка прича на нивоу на коме се треба озбиљно забринути за будућност. На почетку трећег миленијума еколози признају како су до пред крај другог сматрали како највећи број еколошких проблеме представља далеку прошлост. Добар повод је била најава демократске транзиције после деценија ретроградног система и ратова који су у значајној мери утицали на погоршање стања у овој области. Ма

колико да су се од транзиције очекивали значајнији резултати две деценије касније је све видљивије да се није много одмакло. Једним од разлога таквог стања оцењује се власништво и чврсто уверење да је одсуство титулара добра прилика за превише релаксиран однос према очувању природе. У таквим околностима као да се заборавило на време кад је било грех пљунути у воду и када се за генерације које долазе чувало готово свако дрво. Колико се у томе успело најбоље потврђује податак да су велике површине у деловима Надибра остале без дрвета. Краљево је од шездесетих година

прошлог века успело да се, са високог места на листи најчистијих градова, сврста међу оне у којима стање ваздуха процењују светски познате институције. Поразно делује податак да је ситуација достигла забрињавајуће размере иако годинама уназад нема „Магнохрома“ који је био један од главних загађивача плодних ораница у долини Мораве. Сем што су до забрињавајућих размера загађене шуме и реке, ситуацију све неповољнијом чини на хиљаде сметлишта која се полако, али сигурно, претварају у дивље депоније. Једним од разлога таквом стању сматра се нагли пораст броја становника током по-

следње деценије прошлог века кад је у кратком периоду повећан за скоро половину. Податак да су за одржавање чисте животне средине потребна значајна средства један је од разлога што је појавом економске кризе, потом пропадањем друштвеног сектора ,Краљево доспело у групу најнеуређенијих градова у овом делу Србије. - Наша депонија је још пре двадесет година попунила капацитет, а сада је надвисила Барутану. Радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ улажу некакве напоре, поготово што се код нас на истом месту депонују различите врсте отпада, грађевински шут, јалови-

ште, цркнуте животиње, комунални отпад из станова и свега осталог а кад се све брља остану три врсте, гасовита, течна и чврста. Чврсте остану, а течне се цеде у поток Чађавац који се улива у Мораву па је пре моста у Сирчи пола реке црно. То је мали пакао, јер на десет метара од потока морате да затворите нос. Посебно је проблематичан гасовити део, јер су гасовита једињења пуна угљенмоноксида, због чега су радници „Чистоће“ још пре двадесетак година бушили одређени део и отплињавали да гас иде увис. Депонија често данима гори, а најгора је ситуација лети, што

МАГАЗИН 29.11.2020.

МАГАЗИН

29.11.2020.

најбоље осећају становници у Доситејевој улици где не може да се живи од дима, а ни веш не могу да суше јер толико смрди да уши отпадају. Смрад је ужасан, људи се годинама буне, а ако екипа избуши и навуче количину земље да се поравна оно што ураде држи воду док мајстори оду, каже Павловић. Да у ономе што се допрема на депонију има доста употребљивог материјала најбоље потврђују десетине припадника ромске популације који редовно чекају камионе Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Управо њих еколошки покрети сматрају позитивним примером у области селекције отпада која се потврдила као значајан извор прихода. Податак да је држава издвојила значајна средства којима се страни инвеститори стимулишу на отварање што већег броја радних места чврста је основа уверења да би улагање макар дела у селекцију отпада омогућило да

се добар број оних који су се оријентисали на депонију уведе у легалне токове. Тако би се, каже Павловић, остварио двоструко позитивни ефекат, сем што би значајан број незапослених добио стално радно ангажовање селекцијом отпада остварила би се значајна финансијска средства. Бољи познаваоци локалних прилика упозоравају на опасност да већ до краја наредне године више неће бити могуће одлагање отпада на простору садашње депоније. Разлог више за стрепњу је опасност да, као што се седамдесетих година прошлог века догодило у Сарајеву, депонија експлодира и изазове последице немерљивих размера. Једним од разлога за тапкање у месту, и очекивање да неко други реши проблем, оцењује се недовољно разумевање опасности која прети, па задужени за хигијену града и очување животне средине не чине ништа да би

се стање поправило. Из Еколошког покрета „Ибар“ стиже озбиљно упозорење да би, уколико се што пре не учини нешто значајније, велика количина отпада могла да направи веће проблеме него пандемија корона вируса. То је још један разлог више који учвршћује уверење да је депонија кључни проблем града Краљева. У ситуацији кад у све сиромашнијим буџетима локалних самоуправа нема довољно средстава ни за задовољавање потреба које се оцењују значајнијим решење се тражи у удруживању више њих у градњи заједничке депоније. У Краљеву је актуелно трагање за погодном локацијом на којој би се депоновао отпад са простора неколико општина, а две потенцијалне су добра прилика за изражавање незадовољства становништва из најближег окружења јер нешто тако не желе у непосредној близини. Слична је ситуација и у другим општинама, што додатно отежава решавање

проблема без обзира на значајна средства која се за то троше. - Трећи у Србији смо усвојили Локални еколошки акциони план и све одрадили папиролошки, али живот је нешто сасвим друго јер проблем није могла да реши не само ова него ни било која друга владајућа гарнитура. Мислим да се на депонију дневно довуче сто до сто педесет камиона различитог отпада, а неколико пута смо покушавали да вршимо селекцију и рециклажу, али није успело. Поделили смо домаћинствима кесе за селекцију, али није успело. И „Чистоћа“ је имала погон за рециклажу, али нисмо успели. Изгледа да су други народи бољи, јер су некако успели, а нас као да је ухватио неки немар. У покушају да истражимо ко баца ђубре утврдили смо да су жене од тридесет до педесете година бацале кроз прозор, јер од посла не могу да сиђу доле. Циљ нам је био да урадимо стазу здравља до Мирине чисме и то је један

од најбољих пројеката јер култ пешачења постаје нешто што су грађани добили, али никада није било разумевања за депонију јер увек има пречих ствари, каже Павловић. Познато је да реализација свих обавеза из Поглавља 27, у оквиру преговора за пријем Србије у пуноправно чланство Европске уније, захтева огромна средства али и да велики део активности очекује локалне самоуправе. Еколози упозоравају да решавању проблема депонија за одлагање комуналног отпада треба додати и пречишћавање отпадних вода, а ограничене финансијске могућности добра су прилика за подсећање на могућност да се селекција препусти приватном сектору. Иако је као пројектно оријентисана организација Еколошки покрет „Ибар“ основне активности усмерио на едукацију грађана чини се да у досадашњем раду није било значајнијег утицаја на

понашање становништва. Једина светла тачка су најмлађи, од обданишта преко основних до средњих школа, који су потврдили довољан степен спремности за усвајање потребних знања. У ситуацији кад се очекивало да би кажњавање старијих било добар начин за макар мале помаке значајнији учинак очекивао се од припадника комуналне милиције, а оцена да нема значајнијих резултата међу еколозима се тумачи као добра прилика за бежање од проблема. Значајним загађивачима на територији Краљева оцењени су погони некада значајних предузећа, пре свих Фабрике вагона, Магнохрома и Аутотранспорта, где су остале велике количине отпада о коме нико не води рачуна. - Нама не треба ковид. Ми умиремо од нездравог ваздуха, а могло би што шта да се уради кад би било мало више слуха за то. Количина отпада по глави становника процењује се на два до три

29.11.2020.

МАГАЗИН

килограма дневно, што је више него у региону чија би нам искуства добродошла кад је у питању одвајање отпада у кесе различите боје. Посебан проблем је опасан медицински отпад и шприцеви који се уредно одлажу у кутију, а на крају баце у камион и заврше на Барутани. Ромска популација је на депонији урадила већи посао него сви еколошки покрети у земљи, па морамо некако да их мотивишемо за наставак рада уз одговарајућу заштитну опрему, одећу, обућу и рукавице, и то не само овде него и у другим градовима, каже Павловић. Ситуација се чини додатно неповољном у светлу чињенице да је дозвола за депоновање отпада на простор градске депоније већ истекла. У таквим

околностима трачак светла представља потврда о скорој градњи дела Моравског коридора у непосредној близини депоније и могућност да се, исправљањем тока Мораве, део искористи за одлагање отпада. Идеја добија на значају након потврде да је и раније било покушаја ове врсте, али нису реализовани до краја због противљења републичких органа. Прилика за корак напред био је јавни увид у пројекат коридора, а податак да су у расправама преовладавали лични интереси још једном потврдио како је пропуштена прилика да се обезбеди простор за одлагање отпада током неколико наредних година. Еколози указују на недовољно података о начину на који се троши еколошки динар, али и чињеницу да

одлагање није једини проблем који се везује за очување животне средине. Потврда се огледа у податку да значајни делови града и даље немају решено питање канализације која се слива према Конаревском пољу где су смештени бунари из којих се град снабдева пијаћом водом. Колико може да буде опасно оно што на различите начине доспева у токове река ове јесени су најбоље могли да се увере мештани околних села којима је због оштећења моста преко Мораве између Грдице и Опланића онемогућено да користе овај део значајне саобраћајнице. - Кад дођу велике воде имамо ситуацију да се од Еко куће до атлетског стадиона нагомила велика количина

отпада који се багером враћа у реку. То је такав ментални склоп да нико неће ђубре у свом дворишту па га гура комшији и тако личи на неки полусвет који не размишља својом главом. Никако да предупредимо ствари, него трчимо од проблема до проблема, а стручњаци смо за одлагање решавања. Проблем тешко може да се реши јер нам је привреда танка, а ни ово мало што ради не знам како ће да се покаже. До скора нам је Амига са осам стотина радника била највећа фирма, а некада је у четири предузећа било запослено петнаест хиљада људи. И краљевачке фирме имају отпад, поготово Леони у коме постоје сона купатила која су лепи загађивачи. Неко ће у овом предузећу да добије плату, а да ли је могуће да не видимо колико је све

то корисно. Није познато како решавају проблем, нити да су се похвалили како су нешто урадили еколошки иако је у свету уобичајено да ови који имају деци направе обданиште, или пруже помоћ старачком домаћинству. Код нас то није пракса, јер изгледа да у овој земљи ништа није трајало сто година. Депонија нема више где да се шири, па иде увис, сем ако не будемо почели да гурамо ђубре у Мораву, а страх ме је да ћемо онда да преградимо реку, упозорава Павловић. Није тајна да је развој цивилизације донео бројне повољности које живот човека чине угоднијим, али и проблеме од којих значајно више од половине представљају они еколошке природе. У таквим околностима разочаравајуће делује сазнање о изостанку подршке

еколошким странкама, подједнако на републичком и локалном нивоу где не премашује ни три процента. Разлоге треба тражити и у чињеници да туђа мука не боли превише, посебно не она становнике Доситејеве улице због чега су бројне критике упућене и на адресу Еколошког покрета означеног као удружење које не чини довољно да се ситуација поправи. Извесно затишје током хладнијег дела године прилика је да се смире страсти, а услови у којима живе становници овог дела града за уверење да већ на пролеће, посебно током лета, не би било изненађење ако би због незадовољства радикализовали понашање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Док се не побољша квалитет ваздуха

ВИШЕ ВРЕМЕНА - У периоду од првог до двадесетог новембра, тринаест дана прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху. - По индексу квалитета ваздух је у Краљеву три дана био у категорији јако загађен, а десет дана загађен. - Препорука грађанима да избегавају физичке активности у спољашњој средини, скрате боравaк на отвореном и, док се не побољша квалитет ваздуха, преусмере обављања уобичајених активности у затворени простор. - Препоруке се односе на целокупну популацију, а посебно на осетљиве групе, старије особе, децу и особе са обољењима срца и плућа

очетак грејне сезоне је по правилу сигнал за узбуну због наглог повећања количине штетних материја у ваздуху, које се негативно од-

МАГАЗИН

29.11.2020.

ражавају на здравље становништва. Малом броју Краљевчана познато је да Завод за јавно здравље свакодневно контролише квалитет ваздуха на не-

колико мерних места, а резултате мерења једном месечно доставља Градском већу. Да свако правило има изузетака, и да има довољно разлога

У ЗАТВОРЕНОМ да се јавност упозна са подацима о квалитету ваздуха и пре седнице Градског већа, потврдило се ових дана кад је из Одсека за заштиту животне средине Одељења за инспекцијске послове Градске управе стигло упозорење да је у периоду од првог до двадесетог новембра, тринаест дана прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху. По индексу квалитета ваздух је у Краљеву три дана био у категорији јако загађен, а десет дана у категорији загађен. Иако је у прва четири дана ваздух три пута оцењен као загађен нико није реаговао, јер је благо попуштање петог указивало на краткотрајно побољшање ситуације. Надлежни ни-

су реаговали ни кад је осмог дана у месецу концентрација суспендованих честица ПМ10 више него два пута премашила граничну и толерантну вредност. Нико није реаговао ни након четири узастопна дана са повећаном концентрацијом штетних материја, а ни кад је два пута узастопно, према параметрима за оцену квалитета, ваздух оцењен као јако загађен. Надлежни су се огласили тек двадесетог дана у месецу препоруком грађанима да избегавају физичке активности у спољашњој средини, скрате боравaк на отвореном и, док се не побољша квалитет ваздуха, преусмере обављања уобичајених активности у затворени простор. Препоруке се односе на

целокупну популацију, а посебно на осетљиве групе, старије особе, децу и особе са обољењима срца и плућа. Осталима се преоручује да скрате дужину и смање интензитет напорних активности које су праћене убрзаним и дубоким дисањем. Јако загађен ваздух може изазвати озбиљне здравствене тегобе и код здравих особа због чега се целокупној популацији препоручује избегавање свих физичке активности у спољашњој средини, скраћење боравка на отвореном и преусмеравање обављања уобичајених активности у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 29.11.2020.

Солидарност, приватно и јавно партнерство

ОДГОВОР НА К - Без обзира што постоји официјелни модел, приватно јавно партнерство још увек није заступљено у довољној мери, па је и даље присутно неповерење у овај вид заједничког деловања. - Пандемију корона вируса и атмосферу нове нормалности требало би искористити за подстицање партнерског деловања. - Од држава се очекује да пруже почетни импулс, а затим подстакну приватни сектор за инвестиције, јер би се на тај начин добио заокружен систем који би повећао отпорност на нове надолазеће кризе, укључујући и оне изазване климатским променама ести међународни MITECO Forum окупио је експерте из земље и света који су у хибридној форми, онлајн и офлајн панела, дискутовали о правцима даљег развоја Србије у политикама заштите животне средине, анализирајући их кроз призму нових реалности какве је

МАГАЗИН

29.11.2020.

донела пандемија корона вируса. Форум је одржан под слоганом „Знам, значи могу!“ уз потврду да, у глобално измењеним околностима, знање и информација посебно добијају на значају. У оквиру првог од три панела из призме академског и иновационог знања фокус је стављен на нове моде-

ле инвестирања у заштиту животне средине. Други је био прилика да се са представницима медија разговара о одговорном извештавању и подизању свести о овој веома важној теми, док се трећи панел бавио односом корпорација и друштва из угла позитивних интеракција, креирања јавно приват-

КОВИД КРИЗУ них сарадњи и кружне привреде. Значајна порука Форума потврђује како кружна економија пружа могућност да се природи врати оно што се од ње узима, али без нарушавања природе и биодиверзитета. Уверење да економије деветнаестог и двадесетог века нису применљиве у новој реалности, добар је мотив за неопходност да се тренутна не базира на резулатима на уштрб природе и животне средине. Јединим о каквом се у таквим околностима може говорити оцењен је одрживи развој који нема негативне утицаје на друштво и природу. Због тога се од држава очекује да пруже почетни импулс, а затим подстакну приватни сектор за инвестиције, јер би се на тај начин добио заокружен систем који би повећао отпорност на нове надолазеће кризе, укључујући и оне изазване климатским променама. Иако је видљиво да медији извештавају више, детаљније и посвећују

већи простор темама животне средине у односу на период од пре неколико година, уобичајне омашке при Први MITECO Forum одржан је пре тачно осамнаест година, а да његов значај из године у годину расте огледа се у чињеници да представља референтно место за покретање актуелних тема из области заштите животне средине и одрживог развоја, са посебним освртом на област управљања отпадом. Форум представља платформу за проналажење нових одрживих решења кроз размену искустава и примера добре праксе, а посвећен је стручној јавности, компанијама, представницима локалних самоуправа и заинтересованим појединцима који својим деловањем желе да утичу на здравију будућност.

извештавању потврђују да се те вести везују за неопходност огромних инвестиција што, као последица, одбија публику и ствара утисак да теме немају везе са њиховим животом. Порука Форума је да, без обзира што постоји официјелни модел, приватно јавно партнерство још увек није заступљено у довољној мери, па је и даље присутно неповерење у овај вид заједничког деловања. Учесници форума верују да би пандемију и атмосферу нове нормалности требало искористити за подстицање партнерског деловања. Податак да је тренд коришћења отпада као енергије превазиђен основа је на којој се заснива став о потреби да се претвара у нови производ, па је неопходно пронаћи алтернативне и иновативне изворе енергије, попут сунчеве и енергије корака која се претвара у електричну. Т. Радовановић

Нове могућности за запошљавање и заштиту од корона вируса

МАГАЗИН

29.11.2020.

СОЛИДАРНОСТ И ПОТ

ТЕНЦИЈАЛ ЗА РАЗВОЈ

- Према званичним подацима у Србији има приближно сто педесет хиљада Рома, незванично и до четири пута више. - Запошљавање и помоћ у запошљавању најважнији путеви изласка из зачараног круга сиромаштва. - На евиденцији Националне службе за запошљавање око двадесет пет хиљада Рома. - Обуке за активно тражење посла за око три стотине Рома и других особа из маргинализованих група, како би обезбедили дугорочну запошљивост. - Три и по хиљаде ромских породица у осамнаест градова и општина биће информисани о мерама превенције и опоравка од корона вируса

оследице првог таласа пандемије корона вируса огледају се у отпуштању две стотине хиљада особа, што чини осам процената запослених у Србији, а неизвесност на тржишту рада посебно се негативно одражава на припаднике ромске популације и других маргинализованих група. У циљу економског оснаживања, двеста десет особа из категорије теже запошљивих лица добиће прилику за додатни ангажман кроз „Cash for work“ послове сличне јавним радовима. То је најављено на конференцији „Инклузија – солидарност и потенцијал за развој“, коју су организовали Немачка развојна сарадња и Национална алијанса за локални економски развој са Асоцијацијом координатора за ромска питања. Подршка радном ангажовању предвиђена је у Врању, Пироту, Алексинцу, Крушевцу, Крагујевцу и Суботици, где ће око три стотине Рома и других особа из маргинализованих група похађати обуке за активно тражење посла, како би обезбедили дугорочну запошљивост. Запошљавање и помоћ у запошљавању оцењени су као најважнији путеви изласка из зачараног круга сиромаштва што је посебно значајно ако се зна да се већ неколико година број Рома на евиденцији Националне службе за запошљавање креће око двадесет пет хиљада. Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања стиже потврда да је у тешком периоду пандемије посебним мерама оснажен значајан број припадника ромске популације и других маргинализованих група и тако ојачан њихов положај. Након што је пандемија корона вируса унела велику неизвесност у свакодневни живот локалних заједница у посебно тешком положају нашли су се припадници маргинализованих група, Роми, жене, старије и особе са инвалидитетом које, као посебно осетљиве, трпе значајне последице тренутне ситуације. У таквим околностима уочена је потреба за боље координисаним одговором локалних самоуправа како би се помогло локалним заједницама, посебно онима који су највише погођени

МАГАЗИН

29.11.2020.

тренутном ситуацијом. Пандемија је изузетно снажно погодила заједнице Рома, пре свега због могућности које имају за обављање личне хигијене, хигијене простора, због санитарних и других услова у којима живе. То је и повод за очекивање да пројекат допринесе унапређењу положаја већине маргинализованих група и покаже да су солидарност и партнерство од суштинског значаја за целокупно друштво. Други део пројекта „Побољшање услова живота Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у осамнаест јединица локалне самоуправе у време пандемије КОВИД-19“, који се имплементира уз подршку Националне алијансе за локални економски развој и Асоцијације координатора за ромска питања, обухватиће и три и по хиљаде ромских породица у осамнаест градова и општина, који ће бити информисани о мерама превенције и опоравка од корона вируса. Иницијатива је део пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у Ср-

Деманти Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је најоштрије демантовало наводе који су презентовани на конференцији посвећеној побољшању услова живота Рома у Србији, да је први талас пандемије довео до отпуштања приближно двеста хиљада особа. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, од почетка пандемије евидентирано је укупно нешто више од четрдесет четири хиљаде лица којима је престао радни однос, а која су поднела захтев за новчану накнаду због губитка посла. Исти извор потврђује да је просечан број ових лица на месечном нивоу мањи у односу на исти период претходне године.

бији“, који спроводи ГИЗ. Извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић сматра да ће се здравствене и економске последице кризе најбрже пребродити кроз солидарност, при чему ниједна група грађана и радника не сме да буде занемарена. То је и основа на којој се темељи потреба да се помогне локалним самоуправама кроз подршку локалним кризним штабовима за ванредне ситуације. Према званичним подацима у Србији има приближно сто педесет хиљада Рома, незванично и до четири пута више. Како би се остварила боља комуникација са њима, и брже реаговало на потребе које имају, планирано је да у свакој од осамнаест локалних самоуправа, у сарадњи са Асоцијацијом координатора за ромска питања, буду ангажовани и обучени локални медијатори који ће у континуираном раду са осетљивим групама радити на њиховом информисању и оснаживању. Да пандемија не утиче негативно само на здравствено стање већ и ментално здравље целог становништва, посебно маргинализованих група, истиче вршилац дужности директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ доц. др Верица Јовановић уверена да је реализација пројекта почетак заједничког доприноса побољшању живота маргинализованих група кроз бољи приступ свим облицима здравствене и социјалне заштите. Процењено је да, на основу процена потреба, осамнаест изабраних општина представљају прави избор, а повољност више је податак да располажу капацитетима који могу да подрже реализацију пројектних активности. Мере превенције, информисање и обуке као одговор на све већу присутност вируса, спроводиће се у Апатину, Бачу, Београду, Новом Београду и Звездари, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревцу, Рашкој, Сомбору, Ваљеву, Вршцу, Врању, Пироту, Алексинцу, Крушевцу, Крагујевцу и Суботици. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

29.11.2020.

Нове мере у сузбијању епидемије

ПРОДУЖЕН ЗИМ - Од 30. новембра до почетка зимског распуста настава за ученике од петог до осмог разреда основних школа и ученике средњих школа, изводиће се на даљину. - Зимски распуст од 21. децембра завршава се 18. јануара наредне године за све ученике основних и средњих школа на територији Србије. - У шклским клупама млађи основци, од првог до четвртог разреда лада Републике Србије усвојила је нове мере за сузбијање епидемије корона вируса, које се односе на ученике основних и средњих школа. Према њима у периоду од 30. новембра до почетка зимског распуста, 21. децембра, настава за ученике од петог до осмог разреда основних

школа и за ученике средњих школа, изводиће се на даљину. Зимски распуст који почиње 21. децембра завршава се 18. јануара наредне године, а важиће за све ученике основних и средњих школа на територији Србије. Распуст је дужи него ранијих година због уверења да ће се тиме обезбеди-

ти да сви нивои образовања буду обухваћени великим празницима, а ученици и студенти буду што више код куће и мање у контактима и великом ризику. Два дана раније епидемиолог и члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић потврдио је како је то тело пред-

ложило да све средње и ђаци од петог до осмог разреда основне пређу на онлајн наставу, док ће млађи основци, од првог до четвртог разреда, наставити да иду у школу. Разлог се огледа у констатацији да је у средњим школама највећи ризик заражавања деце, која вирус онда доносе кућама. Након седнице Кризног штаба потврђено је да се вртићи не затварају јер за то нема ни потребе, ни оправдања. На истој седници донета је одлука да се продужи мера скраћења радног времена кафићима, баровима, клубовима, кладионицама, ресторанима и тржним центрима до осамнаест сати, а продавницама и другим малопродајним трговинским објектима до двадесет један. Мера ће се примењивати до

15. децембра, а све претходно усвојене остају на снази. На седници је усвојен Предлог закона о фискализацији којим се Пореској управи омогућава да ефикасније прати и контролише пореске обвезнике код којих постоји ризик од избегавања плаћања пореза. Законом се омогућава повећање броја пореских контрола у седишту пореског органа, чиме се смањује потреба за теренским контролама. Од новог закона се очекује да омогући ефикаснију контролу свих испорука добара и пружених услуга на мало, укључујући и примљене авансе за будући промет добара и услуга. Законска решења предвиђају да се у моменту промета сваки рачун фиска-

лизује и Пореској управи у реалном времену обавља пренос података о издатим рачунима путем сталне интернет везе. Нови модел предвиђа свеобухватни обим фискализације, уз могућност да поједине делатности, само у посебно оправданим случајевима, буду изузете од обавезе евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. Поред овога, предложено законско решење ће отклонити уочене недостатке садашњег система који укључује поступак фискализације и дефискализације каса, редовно сервисирање, чување контролних трака и слично, чиме се смањују трошкови пословања, укида непотребно администрирање и ствара бољи пословни амбијент.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МСКИ РАСПУСТ

Др Ђорђе Радић, пољопривредник, просветитељ и научник

МАГАЗИН

29.11.2020.

У СВЕМУ НАЈВЕЋИ

- Др Ђорђе Радић је основао прве пољопривредне школе, у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву. - Радић је први Србин који је положио пољопривредни стручни и професорски испит, у двадесет осмој години одбранио докторат из области пољопривредних наука, а као млад научник пре Американаца почео да ради на хибридизацији кукуруза. - Три пута пензионисан из политичких разлога. - Пољопривредна школа у Краљеву почела да ради са фондом од само четири хектара земље што није било довољно да буде пример у Србији. - Четири медаље на Светској изложби у Анверсу 1885. године. - На краљевачком гробљу нема споменика Ђорђу Радићу. - Од 1990. године име др Радића носи Пољопривредна школа у Краљеву, а сећање на суграђанина чува и једна улица у Зрењанину свакој средини има људи који су оставили значајан печат на бројне догађаје, а ипак остали мање познати ширем кругу суграђана. У Краљеву се у такве убраја др Ђорђе Радић, а да неправда буде колико толико исправљена потрудио се историчар Драган Драшковић, аутор изложбе о знаменитом пољопривреднику, научнику и просветитељу који се пером и делом потврдио као највећи у овој области. Прва сазнања о др Радићу стечена у краљевачком Историјском архиву допуњена су пре непуне две

деценије кад је уприличена изложба поводом обележавања сто двадесете годишњице од оснивања Пољопривредне школе, а приближавање сто педесете годишњице повод је за наставак истраживања која бацају више светла на значај који др Радић има за Србију. Идеју за изложбу која је потекла од Друштва инжењера и техничара „Добривоје Божић“ прихватио Савез инжењера и техничара Србије са жељом да употпуни научни скуп у Српској академији наука и уметности посвећен др

Ђорђу Радићу. Да план не буде реализован у потпуности допринела је пандемија корона вируса, па је испуњена жеља Савеза инжењера и техничара о организицији изложбе а научни скуп одложен за време кад епидемиолошка ситуација буде повољнија. Уз ауторе Драгана Драшковића и Оливеру Ћосовић у реализацији изложбе учествовао је велики број сарадника који су допринели да истраживање и прикупљање материјала за изложбу буде окончано пре проглашења пандемије. У потрази за

значајним документима који сведоче о животном путу др Радића истраживачи су пречешљали депое Архива Србије, државних архива Црне Горе и Вуковара, историјске архиве градова Новог Сада, Краљева, Зрењанина, Пожаревца, Суботице и Матице српске, Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Музеја науке и технике. Све то, а и други извори, допринело је да се сагледа живот и рад др Ђорђа Радића у пуном обиму струке, приватног живота и опредељења да се посвети пољопривреди и пољопривредној науци, а то посвећење стави у сврху напретка српског народа. - Од раних дана блиске су му биле идеје уједињења српске омладине у Војводини, које је предводио Светозар Милетић. У Новом Саду је био потпредседник друштва основаног шездесетих година деветнаестог века у коме су учешће узели сви значајнији интелектуалци, а које је у том периоду имало великог утицаја на омладину. О Радићу говоримо као изузетном великану српског народа који је задужио Србију, допринео напретку пољопривреде и имао утицаја на многе значајне одлуке за побољшање живота и рада српског сељака. Иако је највише времена провео у Краљеву, од 1882. до 1922. године, његов рад и значај су мало познати па је изложба омогућила да расветлимо период рада Пољопривредне школе и његов значај и допринос да се развије уз доста проблема, каже Драшковић. Истраживање потврђује да је др Радић објавио више од четрдесет књига и више од пет стотина шездесет чланака, претежно у листу „Сељак“ који је основао 1862. у Новом Саду. По преласку у Србију 1869. године, на место секретара Српског пољопривредног друштва, већ од следеће је уређивао лист „Тежак“ а објављивао је текстове и у другим, као што су „Домаћин“ и „Пекарство“. Истраживачи сведоче да је објавио тридесетак чланака у великим календарима, али и да је био члан шездесет седам пољопривредних и култур-

них друштава, од којих три из Сједињених Америчких Држава. Као члан Српског ученог друштва, и почасни члан Српске краљевске академије, др Радић је држао предавања широм Србије а основао је и пољопривредне школе у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву. У трагању за новим зна-

29.11.2020.

МАГАЗИН

њима обишао је целу Европу и све што је научио у контакту са релевантним професорима и научницима безрезервно поклањао Србији, а да је велики потенцијал препознан још у раној младости сведочи позив кнеза Михаила Обреновића да се за стално насели у Србији. Радић је први Србин који је положио пољопривредни стручни и професорски испит након чега је примљен за професора у Новом Саду. У двадесет осмој години одбранио је први докторат из области пољоривредних наука, а као млад нучник организовао екскурзију и основао опитно поље у Новом Саду где је применом стечених знања пре Американаца почео да ради на хибридизацији кукуруза. О свестраности младог научника сведочи податак да се у Угарској бавио производњом памука, основао савремени живинарник и пчеларник и, сматрајући да без доброг плуга нема напретка, почео да формира збирку пољопривредних справа и алата. - Што се тиче чланака и књига невероватно је како је стизао, и на који начин, јер је све рађено ручно, пером, мастилом и читким рукописом. Лист „Сељак“ који је 1862. покренуо у Новом Саду излазио је све до одласка у Београд 1869. када је преузео лист „Тежак“ који се бавио конкретним проблемима српске пољопривреде. Још док је био у Новом Саду кнез Михаило га је ангажовао за пројекат опоравка Пољопривредне школе у Топчидеру која је основана 1859. годне, али пројекат није реализован због неслагања министра финансија. Први је почео да организује велике пољопривредне земаљске изложбе тако да је, већ по преласку у Београд 1870. године, направи пројекат за прву у Топчидеру која је, због неких прилика, премештена у Крагујевац. Друга је одржана у Топчидеру следеће године, а наредне поново у Крагујевцу. Већ 1905. организовао је велику изложбу пернате живине са конгресом који су препознати као пројекат од значаја за развој српске пољопривреде, подсећа Драшковић. Др Ђорђе Радић је рођен 22. априла 1839. у свештеничкој породици Великом Бечкереку а у Сремској Цркви,

где је деда по мајци обављао свештеничке послове, завршио три разреда основног школовања пре него се уписао у гимназију, потом пољопривредну школу у Колчатцима код Прага. Колико се током школовања истицао знатижељом потврђује податак да је одлазио на медицински факултет како би унапредио знања из области марвеног лекарства, завршио је и школу за земљомера а свуда оцењиван као одличан у сваком погледу. Да се није задовољавао само теоријским знањима сведочи податак о практичној примени на више грофовских имања, а потреба да их подели са другима преточена је у прву књигу о плугу 1861. Следеће године је покренуо лист „Сељак“, а Радић постао професор и уважени члан Новог српског друштва, а први пут се оженио. Мало је познато да је са супругом Настасијом добио сина Звездана и кћи Зорку, али ни да за њих дуго није могао да добије српско држављанство. Подаци из архива потврђују да је, у време кад су овим делом земље харале опасне болести, држављанство тражио само за децу, али и да је касније са другом супругом Миленом добио кћи Даницу. Др Ђорђе Радић је био председник певачке дружине у Пожаревцу, што потврђује да је имао изузетну енергију за посао и рад, али и жељу и вољу да учини нешто за српство. Иако је јак осећај родољубља стекао још у породици политички се није опредељивао, а доживео је да из политичких разлога три пута буде пензионисан, први пут 1889. Три године касније враћен је на посао, али је убрзо поново пензионисан и одмарао до 1895. кад је још једном враћен на посао где је провео наредне две године. - Србији су биле преко потребне пољопривредне школе, али не за административни посао него рад на имањима где би свршени ученици својим примером ширили знање међу комшијама и рођацима. Србија је три пута покушавала да путем школе дође до потребних кадрова за село, па је прва основана у Топчидеру 1879. врло брзо је угашена. Нови закон је био основа

да 1870. у Пожаревцу буде основана Земаљско шумарска школа, која је брзо угашена, а након усвајања новог закона о нижим пољопривредним школама уследио је трећи покушај 1882. кад су формиране пољопривредне школе за ратарство, винодеље и сточарство. Карановац је дужи низ година покушавао да дође до средње школе, а имао и школску зграду која се у то време по лепоти мерила само са зградом београдске Велике школе. Како је седиште округа било у Чачку многи захтеви за отварање школе стајали су и чекали погодније време, а приликом посете Карановцу и промене имена у Краљево 19. априла 1882. године краљ Милан је обећао отварање средње школе, што је остварено већ 29. јуна. Директор Пољопривредне школе у Пожаревцу Чедомир Петровић и професор Ђорђе Радић дошли су да извиде испуњеност услова за рад након што је у међувремену школа у овом граду угашена због продора социјалистичких идеја, каже Драшковић. Пољопривредна школа у Краљеву почела је да ради у отежаним условима, јер Радић у првој години није успео да добије адекватну школску зграду што је било повод да се обрати министру просвете и обавести га како ће примити прве питомце тек 15. октобра. Потреба да се обезбеди адекватан простор за пријем ученика изискивала је различите радове, а како у Краљеву тога времена није било довољно радника одређених струка морао је да их тражи у другим срединама. Једним од значајнијих проблема оцењена је недовољна површина обрадивог земљишта, па је школа почела да ради са фондом од само четири хектара што није било довољно да буде пример у Србији. Да није било довољно разумевања за рад сведочи податак да је земљишни фонд увећаван парцелама зараслим у коров, због чега је било неопходно приступити додатним радовима како би се прилагодила потребним захтевима. Ђорђе Радић се није устручавао да надлежним органима укаже на про-

Драган Драшковић

МАГАЗИН

29.11.2020.

блеме са којима се среће у раду, између осталих и да локација школе у центру вароши није најбоље решење јер су питомци на калдрми изложени различитим развратним утицајима. То је било и разлог залагања за градњом нове школске зграде на садашњој локацији у чему је активно учествовао од зачетка те идеје. Краљевачки кројач Тоша Петровић је од почетка шио унииформе и кошуље за тридесетак питомаца, уз двадесет пет државних по неколико који су сами плаћали школовање, а сем ниске цене и квалитетног рада са пет запослених радника једини је био у ситуацији да испоштује постављене рокове.

То није обесхрабрило незадовољне краљевачке трговце да се у више наврата обрате ресорном министарству након чега је школа била обавезана да и за ову врсту услуге расписује јавне набавке. Да је било и других проблема сведочи набавка сена за школу, набавка хране, прање униформи и кошуља и много тога још. - Његовим доласком Краљево је добило фабрику пољопривредних справа у којој су се производили плугови, круњачи, ветрењаче и све што је било потребно за рад. Фабрику су отворила ортаци Срећко Васић и Аксентије Богдановић, а једна од обавеза школе била је да на крају школовања награди

најбоље матуранте. Радић је успео да за награде најбољим ученицима прве генерације обезбеди две ветрењаче, шест плугова и два круњача, који су произведени у овој фабрици, а ресорно министарство одредило да надгледа квалитет производа које су ученици користили. То је требало да буде пример за остале, али и помогне фабрици да ради, а када је сукоб међу ортацима довео у питање даљи опстанак Радић је, поред свих проблема које је имао, био одређен за стечајног управника. Иако је законом било регулисано да се у школу уписују деца из сеоских породица које имају близу педесет хектара земље, а искључена деца занатли-

поред школе награде су добила још двојица Краљевчана, Љубо Новковић и Сретен Крсмановић за вино и кукуруз, каже Драшковић. До 1904. године, кад је поново изабран за секретара Српског пољопривредног друштва, повремено је ангажован за рад ушколи, а по повратку у Краљево шест година касније књигом „Моја педесетогодишњица“ обележио пола века рада и у основним цртама описао све што је урадио. Парадоксално звучи податак да, и поред свега што је учинио и чиме је задужио Србију, у краљевачком гробљу не постоји споменик, а да почива ту сведочи регистар гробних места у коме је уредно уписана парцела на којој је

сахрањен. Фотографија из периода кад је постојао споменик основ је на коме се темељи жеља аутора изложбе о постављању новог јер др Ђорђе Радић, као највећи у свему, то заслужује. Од 1990. године име др Радића носи Пољопривредна школа у Краљеву, а сећање на суграђанина чува и једна улица у Зрењанину. После Мале галерије Српске академије наука и уметности и Народног музеја у Краљеву изложба наставља пут по земљи, а на листи оних који су показали интересовање за њу већ се налазе Пожаревац, Зрењанин, Лозница, Александровац... Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ја, избор кандидата препуштен је среским начелницима који нису поштовали правила па је међу ученицима било старих између дванаест година, у првој години чак и оних који нису знали да читају. Било је непријатних систуација и поремећених међуљудских односа међу професорима који су дошли из Пожаревца, али је Радић покушавао да школу развије у складу са европским искуствима и допринесе развоју пољопривреде. Само захваљујући његовом знању, искуству и жељи успео је да постигне успех на Светској изложби у Анверсу 1885. године успео је да освоји четири златне, сребрне и бронзане медаље, а

Из Мињине кухињице

РОЛ ВИРШЛЕ СА КАЧКАВАЉЕМ Потребно за 16 ком: 250 мл млека 1 кесица сувог квасца (7 г) 50 мл уља 1 јаје 1 кашичица шећера 1 кашичица соли 500 г брашна +за посипање 8 виршли 16 штапића качкаваља сенф сусам У суд сипајте топло млеко, шећер, квасац и мало брашна. Промешајте па додајте беланце, уље, со и брашном замесите тесто.

МАГАЗИН

29.11.2020.

Науљите чинију и у њу оставите тесто да нараста, око 30 минута.

Након тога, тесто поделите на четири дела. Сваки део поново поделите на четири дела тако да укупно имате за 16 кифлица. Сваки део развуците и исеците како је приказано у видеу. Виршле, које сте претходно обарили, исеците по дужини на два дела. Једну половину премажите сенфом па залепите штапић качкаваља. Ставите на почетак теста и уролајте. Пребаците на плех и оставите да нараста па премажите жуманцетом коме сте додали мало уља. Поспите сусамом. Пеците у загрејаној рерни на 200 °Ц, око 20 минута.

www.minjina-kuhinjica.com

МАГАЗИН

29.11.2020.

Филмови које смо гледали - 1926.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

29.11.2020.

„Србијице“, ипак, пород

По Болоњској, ја сам – мастер; да преживим, „мешам“ малтер!

Градило се, р данас би, да ж

све ти добро желим; д морам да иселим!

радним акцијама; живе од „акција“!?

Шта Србима, данас оста? Да, свакој власти кажу – доста!

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 29.НОВЕМБРА И 5. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

29.11.2020.

29. новембар

1777 — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније. 1781 — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање. 1830 — Новембарски немири избијају у Пољској. 1847 — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови. 1864 — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо. 1872 — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке. 1877 — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут. 1890 — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје. У Вест Поинту у савезној држави Њујорк, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке акадеије. 1915 — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији. 1929 — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол. 1941 — На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага.

Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку. 1943 — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу. 1944 — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе. 1945 — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003. 1947 — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја. 1950 — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје. 1952 — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт. 1961 — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика). 1963 — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија. 1963 – Five minutes after takeoﬀ from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard. 1963 — Канадски DC-8 на лету лету

831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону. 1965 — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 . 1967 — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара

објављује своју оставку. 1975 — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-so “ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену. 1981 — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем. 1982 — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана. 1987 — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе.

1990 — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991. 1992 — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса. 2017 — Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је зауставило рад срца. Смрт је константована неколико часова касније.

30. новембар 1609 — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа. 1700 — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски “краљ ратник”, симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку. 1782 — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност. 1838 — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз. 1853 — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе. 1872 — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0. 1939 — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински “Зимски рат”, окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље. 1967 — Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије састављена од 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колони-

јалне владавине и формирали Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен. 1975 — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин. 1995 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини. 1996 — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима. Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата. 1999 — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе. 2000 — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени. 2002 — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

1. децембар 1640 — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португалије признала тек 1668. 1821 — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније. 1822 — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835 — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки. 1903 — Приказан први вестерн

29.11.2020.

МАГАЗИН

филм „Велика пљачка воза“. 1906 — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова. 1918 — Одлуком данског парламента Исланд стекао независност. У Београду проглашена Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом (Дан уједињења). Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустроугарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења. 1925 — У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Адолф Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску. 1941 — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка) 1955 — Кројачица Роса Паркс је ухапшена након што је одбила да уступи место белцу у аутобусу у Монтгомерију, што је довело до бојкота аутобуса у Монтгомерију. 1971 — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ. 1976 — Ангола постала чланица Уједињених нација.

1981 — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-Adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде. 1988 — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље. 1989 — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана. 1991 — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР. 2000 — Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929. 2001 — У два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа. 2002 — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

2. децембар 1254 — Краљ Сицилије Манфред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство. 1804 — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске. 1805 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица. 1823 — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио Монроову доктрину, којим је проглашена изолационистичка политика САД. 1848 — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I. 1852 — У Француској проглашено

Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом. 1859 — Милитатни аболационистички вођа Џон Браун је обешен због свог препада од 16. октобра на Харперс Фери. 1901 — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом. 1908 — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години. 1917 — Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску и започели мировне преговоре који су довели до Брест-литовског мира. 1942 — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија. 1950 — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област. 1954 — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти. 1971 — Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс. Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата. 1972 — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа. 1975 — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије. 1982 — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана. 1990 — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара

Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932. 1994 — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа. 1998 — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора. 2001 — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света. 2003 — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.

3. децембар 1694 — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године. 1800 — Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена. 1910 — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод. 1912 — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону. 1944 — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата. 1962 — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.

29.11.2020.

МАГАЗИН

1967 — Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана. 1971 — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира. 1973 — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине. 1984 — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“. 1989 — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије. 1993 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов. 1995 — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната. 1997 — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. 2005 — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia FoundaTon) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

4. децембар 1110 — Крсташи су освојили Сидон. 1154 — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639 — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере. 1563 — Одржано је последње засе-

дање Тридентског концила. 1791 — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету. 1829 — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији. 1841 — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено “Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић. 1943 — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој. 1944 — Динарска четничка дивизија под командом Момчила Ђујића рано ујутру успешно извршила пробој из партизанског обруча, поразивши на препад многобројније и боље наоружане партизане код села Пађене и наставила пробој према западним савезницима у Италији. До циља је стигло преко 10,000 бораца и цивила чиме је динарска дивизија остала једина непоражена формација Југословенске војске у отаџбини. 1974 — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191. 1977 — Отмичари преузели лет 653 малезијске авиокомпаније и авион се срушио у Тањонг Купанг-у, Јохор, усмртивши 100. Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље. 1980 — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португалије Франсиско Са Карнеиро.

1991 — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985. 1995 — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром. 1998 — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага. 2001 — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.

5. децембар 1766 — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију. 1917 — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1931 — Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен по налогу Јосиф Стаљина. 1933 — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана. 1934 — Жене су у Турској добиле право гласа. 1945 — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у

области данас позната као Бермудски троугао. 1946 — национализован САРТИД и преименован у Државна железара у Смедереву 1952 — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи. 1952 — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962 — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе. 1977 — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела. 1978 — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину. 1993 — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писмабомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији. 1995 — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника. 2001 — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 2006 — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија. Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.

29.11.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs