Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 465 * 18. октобар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

Хвала што читате

18.10.2020.

Краљевски

МАГАЗИН

18.10.2020.

У овом броју: Лутак Краљеву под земљом Уздигнуте главе пред недаћама Шест најцрњих дана Између хаоса и лутања Узми рачун и победи Обострана корист Варница за ватру промена Здравље на уста улази

8 14 20 22 28 36 38 42 48

54 58 60 66 70 72 74 76 78

Фото: М. Радовановић

Све је у твојим рукама Бицикл па базен Континуитет Епархије жичке Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Рибница - Партизан Времеплов

МАГАЗИН 18.10.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

МАГАЗИН

18.10.2020.

ЛУТАК

давно ме није нешто тако приковало да одслушам до краја ствар на коју сам случајно налетео. Сјајна Романа Павлиша, ака Anna Moor, у Yakka Deep Remiksu. Колико се добро осећам када неко са ових простора направи нешто овако модерно, актуелно, светски. Сјајна dance ствар, идеална за маштати о неким плажама у ове сиве дане. Лутак је доказ да и уметници са периферије, упркос увек ограниченим буџетима, могу да стварају уметност 21. века. И тако. Имамо музичаре који могу да стану уз раме сваком актуелном МТВ уметнику, имамо кошаркаше који без проблема пикају лопту са зверима Источне и Западне обале, имамо научнике који остављају до-

принос светској памети. Имамо писце који се преводе на безброј језика и читају се по метроима нама непознатих градова. А шта

ми радимо? Гледамо небо и бројимо линије. Ходамо улицама и зевамо у репетиторе. Ми верујемо да је Земља равна плоча. Како нација која може да изнедри тако светле примере може да крене у том смеру? Случајно? Спонтано? Не верујем, рођаци. Да пробам да вам објасним највероватнији сценарио. Неко из владајуће гарнитуре помисли да би један такав покрет могао да буде од користи. Инвестира. Оснује се организација. Брину о деци или животињама. Идеално, ко може да каже било шта лоше о таквом покрету. Међутим, љубитељи животиња не воле људе који другачије мисле, којима је кожа погрешне боје. Апсурд, јел’ да? Па се више чланова такве хуманитарне

МАГАЗИН

18.10.2020.

организације нађе иза решетака због тешког пребијања. Није важно које је боје пас, али је врло важно које је боје човек? Зашто пишем о свему овоме? Ако сте на друштвеним мрежама свесни сте броја и агресивности људи који негирају корона вирус, који упорно износе теорије о тровању сарином, утицају 5Г мрежа, запрашивању из авиона. Да ли заиста мислите да су то слободоумни, мислећи, ослобођени људи од светске лажи и завере? Нису, драги моји… Они само причају и куцкају оно што је њихов задатак. Свему томе доприносе и одлуке назови Кризног штаба, који се од почетка ове приче није снашао и не сналази се. Упорно. Имамо најбоље резултате у Европи? Чему онда насловнице државних таблоида које вас поново плаше полицијским часом? Не видите мустру у свему овоме? Екипа са интернета, екипа из таблоида и екипа из КШ вас слуђују до тачке пуцања!!! Имам утисак да ће се ово само појачавати како будемо улазили у зиму. Када крену прави економски подаци да се појављују. Корона вирус је ту од марта месеца. Много наших драгих и блиских је било хо-

спитализовано, неки од нас су остали без најближих. Да ли се ова ситуација политизује и монетизује? Још како! Преко леђа слуђеног народа. Сва три јахача апокалипсе то раде из својих себичних разлога. Покрети који заговарају такво посматрање ове епидемије пецају нестабилне, усамљене и несигурне јединке. Таблоиди дижу или спуштају панику према потреби владајуће клике, а она руководи јавним мњењем према својим себичним потребама. Нећете мислити о својим примањима, о свом месту у друштву, о правди и закону, о проблемима који уништавају ову заједницу. Мислићете о корони. А шта је стварно потребно? Објаснити људима да 80% заражених неће ни да зна да су заражени, и да им неће бити потребна било каква специјална нега. Али, и да ова инфекција може да одведе човека у болницу и да га озбиљно повреди. Лекари данас знају зашто се то догађа и какве терапијске мере морају да се примене. Да би ове ситуације свели на минимум, шта је неопходно да ми, грађани, радимо? Да поштујемо физичку дистанцу и смањимо руковања и грљења при поздравља-

њу на минимум. У ситуацијама где је поштовање дистанце немогуће, да ставимо маску на своје лице. Да перемо руке чешће и бар двадесет секунди. Људима мора да буде јасно да је немогуће поседовати лек за болест коју смо упознали пре пар месеци. И да морају да буду одговорни. Ако су заражени, али без симптома, да поштују прописану изолацију од десет дана. Да докторима пријаве све контакте али и јаве својим контактима да крену са самоизолацијом. Ово је тачка где је Предраг Кон пао. Током марта и априла ово су радиле полицијске службе, а ово је чист епидемиолошки посао. Проблем је окренути 100-200 телефонских бројева? Колеге, ваше колеге у Домовима здравља имају по 60 прегледа током свог радног времена. Нема оправдања! Зашто све ово пишем? Зато што нисам ничији лутак! Зато што бринем о својим суграђанима. Зато што сам одговоран лекар. И није ме брига да ли ћу имати мање гласача у антиваxер популацији. Каквим ће ме све изразима називати. Разумем ја да бране своју кору хлеба, али се надам да је се неће најести, бар што се ове епидемије тиче.

Ово је борба која захтева здраву главу, вредноћу и упорност. И можемо да будемо победници! Само заједно, сви, да решимо да ћемо од овог тренутка да будемо одговорни. Да поштујемо наведене основне препоруке. А када све прође сешћемо и видећемо ко је какав био у овој борби. Неки ће црвенети, неки ће нестати у лимбусу интернета, а неки ће, бога ми, да одговарају. Покрет За све моје људе је против свих неодмерених и неутемељених мера. Ми имамо став да ношење маски на отвореном није неопходно и да само изазива оправдани отпор код становништва. Нема потребе за поновним увођењем полицијског часа и

затварањем људи. Од надлежних захтевамо информације о раду епидемиолошких служби и праћењу предложених самоизолација. Покрет захтева потпуну транспарентност у доступности информација, као и гашење Кризног штаба и формирање Стручне комисије за заштиту становништва од заразних болести. Покрет захтева и транспарентност делегирања чланова Стручне комисије и сарадњу Министарства здравља са стручним удружењима, Лекарском комором и Српским лекарским друштвом. Наше друштво нема луксуз да се игра са полуистинама, лажима и теоријама завере.

Да би сви становници ове земље имали адекватну доступност здравствене заштите, да би наша деца имала нормално школовање, потребан је друштвени консензус. Тренутно га нема, јер се наши становници посматрају као објекти. Ништа им се не објашњава преко медија, већ се диригује паником. Јасне препоруке и доступност информација, кориговање препорука према резултатима на терену и сви потези базирани на науци. Аутор није лутак и никада то неће бити. Ни за кога и ни за шта.

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

МАГАЗИН 18.10.2020.

КРАЉЕВУ ПО О

На седамдесет девету годишњицу страдања

ОД ЗЕМЉОМ

Фото: М. Радовановић

- Од 15. до 20. октобра 1941. године у Краљеву убијено око 2.300 људи, већином Срба, али и Словенаца, Хрвата и Руса који су Србију прихватили као матичну државу. - Било је међу њима жена и деце, доктора, ђака, радника, сељака... - У досадашњим проучавањима масовног стрељања од 15. до 20. октобра свесно занемаривана чињеница да су злочин починиле регуларне војне јединице немачког Вермахта као одбрамбених снага немачке државе

МАГАЗИН 18.10.2020.

МАГАЗИН

18.10.2020.

Као и сваког 14. октобра и овог су се из правца железничке станице и Ложионице тачно у једанаест сати огласиле сирене локомотива у знак сећања на све који се у јесен 1941. године, са места познатог као Гробље стрељаних, никада нису вратили кућама. Након интонирања химне „Боже правде“ уследио је почасни плотун припадника Војске Србије уз подсећање да је касно пре подне сунчаног јесењег дана још једном било прилика да се на некадашњем губилишту окупи мање суграђана него било када раније, како би се још једном подсетили најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. Догодило се то у јесен 1941. године кад су нацисти под голготним грдичким брегом извршили масовно стрељање Краљевчана и других невољника који су се, из различитих разлога, нашли у овој средини. Од не тако давно више нема живих сведока

нацистичког зверства у коме је убијено више од две хиљаде људи којима се на овом месту традиционално одаје пошта, а започиње полагањем венаца. Сенима предака прво су се поклонили потомци палих жртава, а потом представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Друге бригаде Копнене војске, Полицијске управе Краљево, Удружења учесника ратова 1991-1999, Покрета социјалиста, Народне странке и Српске странке Заветници. На дан 14. октобра пре седамдесет девет година војници Вермахта започели су хапшење недужних Краљевчана и невољника који су у град избегли од домобранских цеви и усташких ножева. У наредних неколико дана хитлеровци су под Грдичком косом пред митраљеске цеви извели и зверски убили више хиљада људи, а недужно стрељани се још пребрајају. Подсећање да се на овом месту налази још јед-

но Краљево, нажалост под земљом, повод је за традиционално окупљање све мањег броја потомака како би се одала почаст жртвама, а присутни поклонили ранама житеља мртвог града на чијим је костима и темељима израсло ново, живо Краљево. Уместо традиционалног уметничког програма прочитана је песма Добрице Ерића „Балада“ о њима, написана 1991. године, а парастос жртвама су, као и претходних година, служили свештеници Епархије жичке Октобар је месец важних догађаја за Краљево, истовремено и за целокупан српски народ, због чињенице да су радост и успон током претходних година првих дана јесени 1941. заменили жалост и трагедија библијских размера. О томе сведоче жртве бројних од тринаест хиљада становника колико је Краљево имало те године. Било је међу њима Словенаца, Хрвата, Словака,

Чеха, Руса, Срба избеглих са подручја Независне Државе Хрватске и територија Косова и Метохије. Много унесрећених и протераних нашло је нови дом у окупираној и пониженој Србији, и Краљеву који се и овом приликом показао као град огромног срца. Историчари изражавају сумњу да је у досадашњим проучавањима масовног стрељања од 15. до 20. октобра свесно занемаривана чињеница да су злочин починиле регуларне војне јединице немачког Вермахта као одбрамбених снага немачке државе. Вилхелм Кајтел, Франц Беме, Ото Деш, Паул Кениг и Алфонс Мациович само су неки од немачких официра који су командовали тим јединицама на тлу Србије, а многи носили гвоздени крст као највише одликовање немачке војске. У Краљеву је у том периоду убијено око 2.300 људи, већином Срба, али и Словенаца, Хрвата и Руса који су Ср-

бију прихватили као матичну државу. Било је међу њима жена и деце, доктора, ђака, радника, сељака... Погибија четрнаест и рањавање десет војника Вермахта, у борбама за Краљево, имало је за последицу увођење ванредног стања са преким судом, а војници 749. пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су две трећине били Аустријанци, спровели су наређење о стрељању, и извршили један од највећих ратних злочина на територији Србије. Стрељање краљевачких мученика, сахрањивање и прекопавање гробова, скидање крсних знамења и манипулисање бројевима, показују да је у последњих осам деценија европска цивилизација доживела свој највећи суноврат. Обележавању седамдесет девете годишњице страдања на Гробљу стрељаних претходила је комеморативна седница Скупштине града којој су при-

суствовали представници Српске православне цркве, Католичке цркве, локалне самоуправе Рашког управог округа, народни посланици, чланови Градског већа, представници снага безбедности, локалних и републичких институција, друштава, удружења и потомци стрељаних. Била је то прилика за потврду да Краљево у седам дана октобра обележава најрадоснији празник и подсећа се своје највеће туге, ове године у прилично измењеним околностима услед пандемије вируса корона. Комеморативна седница је први пут одржана без представника партнерског града Марибора који је, заједно са Краљевом, у стрељању 1941. поднео највеће жртве, а минут ћутања у част невино страдалих жртава био је увод у излагање историчара Немање Трифуновића. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.10.2020.

Обраћање градоначелника Краљева

УЗДИГНУТЕ ГЛАВЕ ПРЕД НЕДАЋАМА Драги наши што нас поносним потомцима створисте, ево нас и ове године на овом светом месту. Мада, чини ми се, октобара попут овог имали нисмо. Сабирали смо се на земљи вашом крвљу натопљеној, због вас, на вашем и нашем Лагерском гробљу, да нас увек буде више, а данас... зарад оних после нас, због пошасти назване вирус корона, сабисмо своје редове. Нема дечје граје. Иначе бисмо своје наследнике утишавали, а данас нам недостаје да нас надгласају... Превише је трагедија убележио овај град у своје трајање. Али и даље траје. Превише је туга уткано у историју овог нашег краљевског града. Али се још лепше радујемо сваком новом јутру. Много бола је протекло кроз наше Краљевчане. А они опет уздигнуте главе пред недаћама, с осмехом у коштацу са сваком новом муком. А оне не јењавају. Ипак, ми смо потомци вас који сте у достојанственом трпљењу животних удараца гробове своје копали, мудрост нам из њих поручивали, с вером у вечност ступали. И ма шта да се пред нама испречи, не сме нам бити несавладиво, не смемо вас изневерити и издати понашањем недостојним предака какве ретко који народ има. Сваког октобра, овде, као да постајемо искуснији, мудрији, свеснији шта је вредно, шта је вечно, шта је човечно. Тај ратни октобар 1941. лекција нам је из историје, али и људскости, храбрости... живота. На темељима ваших живота, драги наши невино стрељани, почива наша садашњост, будућност наших потомака. Велика је то одговорност. Велики је то задатак ступати након вас, не поклекнути пред животом, уписати се у наследнике вас који нисте поклекли пред смрћу. За оне који су град у црно завили тог крвавог октобра био је то тек још који ратни дан, а рат броји жртве. То што сте ви били недужни цивили, њихове метке није зауставило, то што сте ви били нечији најмилији, није их поколебало... Не желимо им зло, не светимо се, не кажњавамо.... само се у Бога уздамо да ће прича о вама као херојима надживети и надвисити помињање њихових зверстава. Да га не призовемо. И као што сваке године, 14. октобра, из ове животне учионице пошаљемо поруку мира, са страхопоштовањем и трудом да вам будемо достојни наследници, поручујемо – не дамо вас забораву, не дамо се немару! Слава и вечно сећање на краљевачке страдалнике! Нека живи Србија! Нека живи наше Краљево!

Реч историчара: Немања Трифуновић

ШЕСТ НАЈЦР

МАГАЗИН

18.10.2020.

- Почетком октобра 1941. године устаничке јединице из краљевачког и чачанског краја и из Ибарске долине затварају обруч око Краљева чиме је отпочела једномесечна опсада града. - Одговор немачког гарнизона на опсаду било је хапшење најпре 600 радника Фабрике авиона, потом 800 радника Железничке радионице и 360 радника Железнице. - Ванредно стање је подразумевало примену репресивне мере стрељања 100 талаца за једног убијеног немачког војника, а за рањеног 50. - У групама од по 100 људи усмрћивани су рафалном паљбом немачких митраљеза, а устрељени који су давали знаке живота ликвидирани су из пиштоља немачких официра. - Стрељања су трајала шест дана, а последњи таоци су стрељани 20. октобра 1941. године. - За злочин нико никада није одговарао, ни наредбодавци ни непосредни извршиоци

Фото: М. Радовановић

РЊИХ ДАНА

купили смо се да освежимо сећање на наше суграђане и оне који су то постали силом ратних прилика. Тих октобарских дана 1941. године они су били жртве једне крваве рачунице по којој је живот једног немачког војника вредео сто српских живота. Регуларна немачка војска је спровела ову размеру пресекавши митраљеским мецима животни пут мушкараца и жена различите старосне доби, различитог места рођења, различитих занимања, али заједничког места страдања: лагера Железничке

МАГАЗИН

18.10.2020.

радионице под Грдичком косом. Краљево спада у градове којима је географски положај представљао опредељујући фактор развоја у мирнодопским временима. Смештено на месту спајања Ибарске клисуре са Западноморавском долином, на месту укрштања виталних саобраћајних праваца, Краљево је у периоду између два светска рата било административно, привредно, просветно и здравствено средиште Жичког среза. Као значајан центар железничке и авио-индустрије бележило је константан демографски

раст, па је, по неким проценама, почетком 1941. године имало 13.000 15.000 становника. У ратним временима, међутим, тај исти географски положај претварао би овај град у важну стратешку тачку чијој контроли су тежиле зараћене стране. Та трагична улога припала му је октобра 1941. године. Након уласка окупационих трупа у Краљево 14. априла 1941. године и завршетка краткотрајног Априлског рата, Краљевчани се враћају својим редовним активностима у донекле измењеним околностима. Присуство немачких

трупа, интернирање официра и војника Југословенске војске у Немачку, свакодневни долазак избеглица из окупиране Словеније, Независне државе Хрватске, са Косова и Метохије и из области које је анектирала Бугарска, неколико инцидената са смртним исходом у којима је актер била немачка војска подсећали су грађане Краљева да се њихов град и држава налазе под окупацијом. У лето 1941. године Западну Србију је захватио устанак против немачке окупационе војске. Устанак су водила

два идеолошки различита покрета: припадници војске Краљевине Југославије који нису признали капитулацију, за које се усталио назив Југословенска војска у отаџбини - четници и оружане формације Комунистичке партије Југославије познате под именом партизани. Удружени четници и партизани пред собом су имали трупе трећепозиваца званичне немачке војске Вермахта, слабо наоружане и распоређене на широком простору. Услед немогућности одбране појединих места Немци их напуштају и повла-

че се у градове од изузетне стратешке важности, где је требало да сачекају долазак оперативних јединица. Један од тих градова било је и Краљево. У њему су се, почетком октобра, након повлачења из Ужица и Чачка стационирали штаб и први батаљон 749. пешадијског пука, други батаљон 737. пешадијског пука, извиђачки батаљон, батерија топова, вод тенкова и остале пратеће установе. Устаничка стратегија ширења слободне територије подразумевала је ослобођење Краљева, па је у том циљу

МАГАЗИН

18.10.2020.

формиран заједнички четничко-партизански оперативни штаб који је руководио борбом за Краљево. Почетком октобра 1941. године устаничке јединице из краљевачког и чачанског краја и из Ибарске долине затварају обруч око Краљева чиме је отпочела једномесечна опсада града. Одговор немачког гарнизона на опсаду било је хапшење најпре 600 радника Фабрике авиона, потом 800 радника Железничке радионице (Фабрике вагона) и 360 радника Железнице. Сви таоци су затворени у Локомотивску халу Железничке радионице. Устаници врше напад на Краљево у ноћи 14/15 октобар 1941. године. Највише успеха, али и жртава имао је Јелички четнички одред који је заузео Ратарску школу и спустио се до Гимна-

зије (данашњи Музеј) и Окружног суда. Ту је заустављен, а затим потиснут од Немаца који су спремно дочекали напад. Биланс ове акције био је 80 погинулих устаника, 14 погинулих и 10 рањених немачких војника. Петнаестог октобра у 9:20 h заповедник Команде места у Краљеву Алфонс Мациеович и командант 749. пешадијског пука мајор Ото Деш заводе ванредно стање у Краљеву. Ванредно стање је подразумевало примену репресивне мере стрељања 100 талаца за једног убијеног немачког војника, а за рањеног 50. Ова злогласна наредба шефа Вермахта Вилхелма Кајтела, прослеђена почетком октобра опуномоћеном главнокомандујућем генералу у Србији Аустријанцу Францу Бемеу, пренета је штабу 717. пешадиј-

ске дивизије која је исту наредбу проследила својим пуковима, између осталих и 749. пуку чији су војници били непосредни извршиоци стрељања. Пошто број прикупљених талаца није био довољан да би се задовољила крвава математика 1:100 уследила су хапшења по граду. Улицама Краљева немачки војници су спроводили људе који ни на који начин нису били повезани са погибијом њихових сабораца. Њихов једини „грех“ био је што су се тих октобарских дана затекли у граду који је представљао борбени полигон двеју зараћених страна. Док су ухапшени спровођени ка Железничкој радионици, у кругу те фабрике, на локацији званој „лагер“ извођени су први таоци пред стрељачки строј 749. пешадијског пука. У групама од по 100 љу-

ди усмрћивани су рафалном паљбом немачких митраљеза. Устрељени који су давали знаке живота ликвидирани су из пиштоља немачких официра. Звуке митраљеза пригушивало је дејство немачке артиљерије, тако да нико у граду није могао ни да претпостави шта се дешава иза зидина Железничке радионице. Први становници Краљева који су сазнали за злочин били су чланови Ватрогасног друштва Краљево, њих 29, који су 17. октобра доведени у круг фабрике да копају раку за сахрањивање стрељаних. Стрељања су трајала шест дана, а последњи таоци су стрељани 20. октобра 1941. године. Истог дана генерал Беме је у својој дневној заповести похвалио немачке јединице у Краљеву следећим речима: „Петнаестог окто-

бра у том месту стационирајућа трупа уз помоћ првог пешадијског батаљона 737. пука, који је наступио од Крушевца одбила је данима припремани устанички напад. Непријатељ је изгубио најмање 80 мртвих, 1755 талаца стрељано је у знак одмазде за сопствене губитке. Свим официрима, подофицирима и људству који су учествовали у овим успешним подухватима, одајем признање. Напред на нова дела“. За генерала Бемеа стрељање недужног цивилног становништва представљало је „успешан подухват“! Треба поменути да су октобра 1941. године у офанзивним испадима немачке војске из Краљева, у циљу слабљења блокаде, страдали житељи поједних краљевачких села. Казнене експедиције немачке војске које су

остављале за собом људске жртве и материјална уништења прокрстариле су тих дана кроз Витановац, Печеног и Витковац; кроз Сирчу; кроз Грдицу, Јарчујак и Адране (где су убијали старце које су затекли код својих кућа); кроз Рибницу, Коваче и Жичу; кроз Кованлук, Ратину и Врбу. Не може се речима описати несрећа која је задесила Краљево и околину у јесен 1941. године. Оно што ствара горчину је чињеница да за овај злочин нико никада није одговарао, ни наредбодавци ни непосредни извршиоци. Оно што је остало нама, који живимо у граду у коме су страдалници из октобра 1941. године живели, који ходамо улицама којима су они ходали, јесте да их се увек сећамо, да их помињемо и да никад не заборавимо.

Тековине демократских промена: Милан Вучетић (1)

МАГАЗИН

18.10.2020.

ИЗМЕЂУ ХАОСА И ЛУТАЊА

- Петооктобарски догађаји 2000. закаснили више од деценије. - Пети октобар круна борбе да се Србија уведе у ред нормалних земаља постојећег глобалног поретка који је настао падом Берлинског зида и потпуном доминацијом либералног друштва. - Значајнији помаци изостали због бројних лутања и трвења међу странкама које су учествовале у подели власти. - Опозиција није била уједињена јер се најјача странка у том периоду залагала за бојкот избора. - Није искоришћена шанса да се замах догађаја искористи за коначни раскид са прошлошћу. - Највиши представници режима су се 5. октобра бојали за властите животе, 6. октобра за имовину а 7. су се сви чланили у Демократску странку Србије

Милан Вучетић

МАГАЗИН 18.10.2020.

и после две деценије нема јединственог става историчара о могућности да се пружи адекватан суд о дешавањима која су у јесен 2000. године означила нову епоху у развоју земље. Још мање су спремни да говоре о дометима петооктобарских промена, понајвише због чињенице да су многи учесници бурних догађаја и даље активни на политичкој сцени, а коначни епилог се још не назире. Подсећање на некадашње правило да на историјски суд о неком догађају треба чекати бар пола века након смрти последњег активног учесника заснива се на искуствима из прошлости и збивањима у пролеће 1941. на чије се разјашњење чекало пуних седам деценија. Опрезнији историчари указују на податак да се до отварања архива и увида у документа из тог периода о догађајима из октобра 2000. године, и оно што им је претходило, може говорити из угла маргиналних учесника и поређења услова живота у то време и данас. У такве се сврстава Милан Вучетић који препознаје неке елементе континуитета уз подсећање на значај сагледавања међународних околности у деценијама које су претходиле петооктобарским догађајима. Временска дистанца од две деценије довољна је за потврду става како су петооктобарски догађаји закаснили више од деценије. Правим временским оквиром за то сматра се Видовдан 1989. године кад је обележавање шестоте годишњице од Косовске битке, уместо у демократске токове, Србију одвело у оживљавања националних митова, постизање лажне кохезије у друштву и ратове који су уследили две године касније. Да је било покушаја просвећених делова становништва сведоче деветомартовски догађаји 1991. године, демонстрације незадовољних 1996. и 1997. и други касније, па се 5. октобар сматра круном борбе да се Србија уведе у ред нормалних земаља постојећег глобалног поретка који је настао падом Берлинског зида и потпуном доминацијом либералног друштва. Иако није био револуционаран, у смислу корените промене система, 5. октобар се сматра величанственим догађајем који је допринео да се на миран начин одбране бирачка права. Да промене не буду значајније, и земља се укључи у нормалне европске токове, сведочи уверење да је друштвена кохезија остала мање више иста. На раст незадовољства грађана током последње деценије двадесетог века утицали су бројни догађаји који ни до данас нису у потпуности ра-

светљени. Најзначанијим се оцењују убиства новинара, Даде Вујасиновић и Славка Ћурувије, политичка убиства људи блиских режиму, цветање криминала, убиство Ивана Стамболића, покушај атентата на Вука Драшковића и убиство особа из његовог најближег окружења. Овај период карактерише економска политика на коју је у значајној мери утицала највећа пљачка у историји земље оличена у раду банака Дафине Милановић и Јездимира Васиљевића. Никада није утврђено у којој мери и где је завршила огромна количина новца, у шта су могли да се увере највиши представници власти који су након петооктобарских промена покушавали да му уђу у траг. Ситуацију су додатно погоршали ратови, који су у Србију довели велики број избеглица, затварање граница, пропаст Републике Српске Крајине, санкције међународне заједнице, шверц лекова из Мађарске, нагло осиромашење грађана. Све је то зауставио 5. октобар који се сматра врхунцем вишегодишњих покушаја да се земља демократизује, а разлогом због чега су изостали значајнији помаци оцењују се бројна лутања и трвења међу странкама које су учествовале у подели власти. - Прелиставајући штампу из тог периода закључио сам да стање у опозицији није било ништа боље него данас. Иако данима нису сазрели од тог догађаја, 5. октобар је изнедрио народ и политичка странка са Зораном Ђинђићем и Војиславом Коштуницом који је у народу представљен као човек који никад није претпрео директни пораз на изборима, није се експонирао а са имиџом чистог и скромног политичара, блиског демократској интелигенцији и националном бирачком телу, виђен је као добар пројекат за рушење Милошевића. У тај пројекат се ушло у јуну 2000. иако опозиција ни тада није била уједињена. Људи често заборављају колико је опозиција била хетерогена, јер је обухватала партије из свих сфера политичког спектра, од тврдо националних попут Веље Илића, који је претходно изашао из Српског покрета обнове, Демократске странке која је више била странка благог десног центра, до Небојше Човића и војвођанских аутономашких странака, Лиге социјалдемократа Војодине као ултралевичарске странке, Социјалдемократске уније, Грађанског савеза Србије и других. Био је то покушај да се Србија коначно спасе из лудила деведесетих година. Опозиција није била уједињена јер се Српски покрет обнове, као најјача странка у том периоду,

18.10.2020.

МАГАЗИН

у јуну залагао за бојкот избора. Прича мало подсећа на садашњу опозицију која се жали на изборне услове, на медије, потребу да међунарона заједница успостави присуство, а то виђење није победило. Други део опозиције се самоорганизовао, а главни организатор је био Зоран Ђинђић који није био високо котиран у бирачком телу, али је успео да умрежи људе из свих политичких странака. Добио је међународну подршку, имао личне способности и енергију, а менаџерским радом успео да успостави стратегију и изврши тај велики чин у историји нашег народа, каже Вучетић као поборник става да приче о 5. октобру укључују и оно што се никада није догодило. Податак о изостанку 6. октобра заснива се на уверењу да никада није освануо толико очекивани дан, нити искоришћена шанса да се замах догађаја од претходног искористи за коначни раскид са прошлошћу. Добра илустрација је популарна анегдота из тог периода која каже да су се највиши представници режима 5. октобра бојали за властите животе, 6. октобра за своју имовину а 7. су се сви учланили у Демократску странку Србије. Да се историја понавља потврдило се дванаест година касније приликом преласка власти Демократске странке у руке Српске напредне странке кад је потврђена једна од константи српских политичара да врло лако прелећу из једног табора у други. Вучетић разлог види у потврди да никада нису схватили шта је национални интерес, јер не гледају даље од сопственог носа и сопственог интереса. Последица је тумарање по ходницима Европе и света, од једне до друге собе, без изгледне прилике да се седне за главни сто и буде озбиљан партнер међународним токовима. - Покушавајући да, као историчар, у том кратком периоду од тридесетак година извучем неку периодизацију, период до 5. октобра бих назвао периодом хаоса. То је период који није толико својствен само распаду Југославије и ратовима, него уопште глобалним токовома. Пао је Берлински зид, распали су се Совјетски Савез и Југославија, а због лоше политичке мисли у Србији нису схватили шта се дешава, што се манифестује урушавањем економије, падом енергетске ефикасности у земљи у којој се шверцује гориво и купује у пластичним флашама. Пе-

риод од 2000. до убиства премијера 2003. године назвао бих периодом консолидације и демократије до агресивнијег уласка у промене. Ђинђић се кретао на ивици легалности и прагматичности, па ради врло непопуларне ствари. Испоручује Милошевића Хагу, а овде се води политичка борба под окриљем закона које је донео Милошевић, и у оквиру судства које је Милошевићу давало подршку свих тих година. С једне стране имате линију која гура напред, а другу која гура назад, и причу да је Ђинђић веровао да ће промене које је прагматично остваривао обезбедити усмеравање Србије у правцу из ког никад неће да изађе. Можемо процењивати да ли је успео, и да ли су се касније владе удаљавале од тог пута, али бих рекао да је био у праву и да смо на добром путу. Што не идемо брже, што нисмо спремни да дајемо гас и да претичемо на пуној линији, то је друга врста проблема. Период од његовог убиства до 2012. је период власти Коштунице и Тадића који бих назвао периодом лутања, тражења себе, период жестоког удара због јаке улоге хашког клана и великог међународног притиска с једне стране, а с друге симпатија друштва према успоравању процеса, кочењу Коштунице и благим постављањем Тадића. Уверење о лутању потврђују јаке борбе унутар служби безбедности и судства, и врло лош покушај смена у правосуђу, а види се и у утицају различитих амбасада приликом састављања владе. Тврди се да је Коштуница требало да састави владу са радикалима, па је Николић био изабран за председника скупштине и изазвао хаос у држави и јавности, а онда преврат и његова смена. На власт долази Борис Тадић и са доста мука наставља Ђинђићеву причу. Уз врло танку већину донекле успева да се избори са опозицијом, а најбољи доказ лутања оличен је у поруци на изборима 2008. године, и Косово и Европска унија. Народ зна да те две ствари не могу заједно, па и данас трпимо последице те максиме јер нисмо свесни проблема Косова, а свесни смо да без решавања тог питања не можемо у Европску унију. Зато сам то назвао периодом лутања, јер од тог момента 2003. Србија не зна шта хоће, каже Вучетић. Податак да су од двадесет четири сумњиве приватизације двадесет три окончане у

МАГАЗИН

18.10.2020.

време владавине Војислава Коштунице на најбољи начин сведоче о периоду његове и смушености друштва у коме су главни функционери бивше власти нашли интерес у новим демократским странкама, али и неким мањим где би њихова улога била значајнија. Захваљујући њиховим активностима све време је присутан покушај прикривене контрареволуције која није усмерена на потпуно уништење демократске мисли и традиције, одувек присутне код српског народа.

Више је видљива у економском смислу, у спречавању развоја нове економске елите, заштите стеченог богатства и интереса у својим редовима. Покушај Демократске странке да створи нову елиту народ је препознао у условима економске кризе, а казна од стране сопствених бирача стигла је већ на следећим изборима кад либерална интелигенција окреће леђа лутању и тихој корупцији која је постојала у друштву. Уверење да се ни о једном догађа-

ју из тог периода не може говорити ван контекста међународних односа, распада Совјетског Савеза и других земаља, Европске уније и Сједињених Америчких Држава који од мањих траже да следе демократске принципе. - Преузели су логику из Кине да их је баш брига која је власт у некој земљи све док следи њихове геостратешке интересе. У таквим условима 2012. морамо да сагледавамо не само због приватизације и корупције. Срби су се помирили са тим да мењају сво-

јинске односе у фирмама, али мислим да је те године пресудан био однос према решавању косовског питања. Тадић дефинитивно није био спреман да у том погледу буде више кооперативан са немачком канцеларком Ангелом Меркел а Николић је, са друге стране, дао обећање о одмрзавању преговора. Ако смо за време Тадића жмурели на једно око, после њега жмуримо на оба. Косово развија државност без икаквих проблема, тај процес ће се развијати и у наредном периоду, а по-

сле 2012. године нема партнера међунродној заједници у реализацији неких геостратешких циљева који су постављени доста давно. Оно што можемо да видимо је да су бројни функционери из демократске опције прешли у опцију Српске напредне странке, а мења се и економска логика. За време Тадића имате покушај спасавања економије кроз велике инфраструктурне пројекте које је финансирала држава. Данас те пројекте немате, имамо велике пројек-

те које држава реализује искључиво у партнерству са приватним фирмама, тако да је потпуно победио неолиберални концепт схватања друштва, државе и природних ресурса. Србија је велика пијаца и ко шта види, а понуди најбољу цену, то ће да уради. Изгубила се свест о друштвеном интересу па, као што немао национални интерес, немамо ни схватање о томе шта је друштвени па пливамо у незнању где не можемо да схватимо шта нам је свима заједничко, каже Вучетић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Трећи круг наградне игре

МАГАЗИН

18.10.2020.

УЗМИ РАЧУН И ПОБЕДИ

- Од 15. октобра нови круг наградне игре „Узми рачун и победи 2020“. - Критеријуми за учешће у наградној игре идентични као и у претходним издањима. - У коверту потребно спаковати десет фискалних рачуна или слипова, који се не смеју мешати, појединачне вредности од најмање сто динара и не старијих од 1. септембра ове године. - Прво извлачење крајем новембра. - Најсрећнијима шездесет аутомобила и дванаест станова у Београду лада Србије је на седници од четвртка усвојила закључак којим је одређено да сви пунолетни грађани од 15. октобра могу да шаљу фискалне рачуне, и потврде о плаћању картицом, како би учествовали у новом кругу наградне игре „Узми рачун и победи 2020“. Као и претходна два пута, наградна игра се организује у циљу сузбијања сиве економије кроз јачање свести и мотивације грађана да плаћа-

ју безготовински и узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине, јер једино тада могу да буду сигурни да трговац послује у складу са законом и плаћа порезе из којих се финансирају здравство, школство и друге јавне услуге, што је у време пандемије важније него икад. Критеријуми за учешће у наградној игре идентични су као и у претходним издањима, па је у коверту потребно

спаковати десет фискалних рачуна или слипова, који се не смеју мешати, појединачне вредности од најмање сто динара и не старијих од 1. септембра ове године. Организатори поручују да се могу користити коверте било које боје, величине или облика, докле год стају у поштанско сандуче. Приликом адресирања на предњој страни коверте треба написати „Узми рачун и победи 2020“, а на полеђини пошиљке

обавезно је да се читко упише име и презиме, адреса пребивалишта или боравишта из личног документа и контакт телефон. Слање коверата је бесплатно, а о њиховом чувању до формалног почетка наградне игре стараће се Пошта Србије. Грађанима је упућен позив да приликом учествовања у наградној игри воде рачуна о здрављу и поштују све епидемиолошке мере, да коверте припреме код куће и да их, без задржавања и чекања у реду, убаце у најближе поштанско сандуче. Додатни начин да се заштите, али и да дуплирају шансе за добитак, јесте да плаћају безготовински кад год је то могуће, јер тако избегавају директан контакт са продавцем и новчаницама. Детаљна правила наградне игре биће благовремено објављена у средствима јавног информисања и на сајту: w w w . u z m i r a c u n . r s , у складу са законом, а прво извлаче-

ње очекује се крајем новембра. Грађане који испуне услове за учешће у наградној игри и овога пута очекују вредне награде, шездесет аутомобила и дванаест станова у Београду. Овога пута биће организовано такмичење градова и општина у броју послатих рачуна, а најактивније локалне заједнице поделиће укупан фонд од сто осамдесет хиљада евра за пројекте од јавног значаја по избору грађана. Организација наградне игре једна је од активности предвиђених Националним програмом за сузбијање сиве економије, а на основу позитивних искустава из претходних година. Према истраживању Националне алијансе за локални економски развој, у претходном кругу наградне игре „Узми рачун и победи 2018“, учествовао је четрдесет један одсто грађана Србије, директно или преко чланова породице, који су послали више од сто седам милиона фискалних рачуна и

слипова, минималне процењене вредности која премашује тридесет седам милијарди динара. Организатори потврђују да је наградна игра остварила позитиван утицај на пореску културу, о чему сведочи податак да су грађани Пореској управи упутили педесет пет одсто више пријава за неиздавање фискалних рачуна у односу на исти период пре наградне игре. У истом периоду безготовинска плаћања су повећана за 18,8 одсто. Истраживање доказује да више од трећине грађана истиче како их је наградна игра подстакла да узимају фискалне рачуне, а четрдесет два одсто да би поново учествовало у таквој акцији. Најновије информације о наградној игри биће редовно објављиване на сајту: www.uzmiracun.rs, а грађанима је за додатна питања и подршку на располагању и контакт центар путем мејла: kontakt@uzmiracun.rs. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.10.2020.

Позитивна искуства сезонаца у пољопривреди

ОБОСТРАНА КОРИСТ - Увођење у легалне токове чека осамдесет хиљада непријављених радника. - Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно, а поред пољопривреде, највише их је још у туризму, угоститељству и грађевинарству. - На кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора, права на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду за сваки дан који проведе на послу. - Од увођења новог система у пољопривреди, број пријављених сезонаца порастао више од десет пута, са три и по хиљаде на више од четрдесет две хиљаде радника. - Држава добила ефикаснију администрацију и остварила четири милиона евра додатних буџетских прихода на основу пореза и доприноса

роцењује се да најмање осамдесет хиљада радника на грађевини, помоћних бармена и конобара, бебиситерки, спремачица и сличних професија, ради на црно а најчешћи разлози због којих послодавци не размишљају да их пријаве су високи трошкови, компликована процедура и недовољно флексибилан начин уговарања. То је показала анализа Националне алијансе за локални економски развој и Немачке развојне сарадње о могућностима проширења система поједностављеног ангажовања радника на сезонским и повременим пословима, који тренутно функционише само у пољопривреди. Анализа показује да од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно, а поред пољопривреде, највише их је још у туризму, угоститељству и грађевинарству. У исто време на кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора, права на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду за сваки дан ко-

МАГАЗИН

18.10.2020.

ји проведе на послу. Шефица Јединице за храну и пољопривреду у Националне алијансе Тиса Чаушевић начином да се ови радници уведу у легалне токове, и тиме заштите њихова права, сматра потребу да се поједностављена процедура пријаве сезонаца путем е-портала, или онлајн апликације, прошири и на друге делатности. Колико је то делотворно најбоље потврђује податак да је за годину и по од увођења овог система у пољопривреди, број пријављених сезонаца порастао више од десет пута, са три и по хиљаде на више од четрдесет две хиљаде радника. То се сматра огромним успехом и примером добре праксе који се, уз одређена прилагођавања, може применити и у другим секторима. Пројектни менаџер Немачке развојне сарадње Зоран Јаковљев истиче значај подршке увођењу електронске пријаве сезонских радника како би се повећале прилике за запошљавање и

смањила сива економија. Повод је анализа која је показала да су остварени значајни позитивни ефекти за све заинтересоване стране. О томе сведочи податак да су послодавцима смањени трошкови ангажовања сезонаца а процедура пријаве и одјаве са пет сати смањена на пет минута, док су радници добили право на пензионо и осигурање од повреде на раду. Уз све то држава је добила ефикаснију администрацију и остварила четири милиона евра додатних буџетских прихода на основу пореза и доприноса. Све је чвршће уверење да је неформално запошљавање један од кључних генератора сиве економије, што потврђује процена да је на сваких сто динара који се обрну у сивој зони, шездесет два од непријављених зарада, а остатак непријављени профит. Проблем продубљује чињеница да у Србији трећина неформално ангажованих ради краће од три, сваки пети до шест месеци. Тек шеснаест одсто ангажовано је на рок до

годину дана, а око сто двадесет шест хиљада ради само на основу усменог договора. Ово је највидљивије у туризму и угоститељству, пре свега на пословима за које се радници ангажују по потреби, а због повећаног обима посла ангажовани бармени, кувари или конобари. Познато је и да често са непуним радним временом и по неколико дана у недељи, раде у више локала током једног дана, због чега је процедура пријаве за њих компликована и скупа. Слична је и ситуација са радницима за помоћ у кући, које у просеку годишње ангажује више од педесет пет хиљада домаћинстава, а често раде за више њих у току једног дана. Специфична ситуација је и са градилиштима где се процењује да више од трећине ангажованих ради на црно, а сваки трећи само повремено има посла, због чега послодавци не улази у процедуру пријаве. Ако се зна да су повреде на раду код ових послова честе, непријавље-

ни су посебно угрожени јер зависе искључиво од воље послодавца да ли ће покрити трошкове лечења. За високу стопу рада на црно послодавци кључним разлогом оцењују високо пореско оптерећење рада јер, за уговор о привременим и повременим пословима, за порезе и доприносе месечно издвајају просечно шеснаест хиљада динара. Пример сезонског онлајн ангажовања радника у пољопривреди предвидео је фиксни износ за ове сврхе од око триста динара по дану ангажовања, што послодавцима доноси флексибилност, држави приход, а радницима могућност да остваре право на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду. Резултати анализе потврђују да у Србији има између тридесет пет и педесет пет хиљада сакупљача секундарних сировина који раде неформално, а између оператера и њих не постоји класичан однос послодавца и радника. Зато Национална алијанса и Немачка

развојна сарадња препоручују успостављање посебног Регистра индивидуалних сакупљача, уз увођење подстицаја. У таквим околностима радници не би губили статус незапослених, могли би да добију увећање социјалне помоћи за петину, држава би могла да им уплаћује пензијско осигурање, имали би првенство учешћа на јавним радовима, могућност коришћења субвенција и других буџетских трансфера и право да за рачун јавних комуналних предузећа врше послове сепарације отпада. Верује се да би, уз одређена прилагођавања, електронски систем пријављивања сезонских радника у пољопривреди могао да се прошири на кућне и помоћне послове чувања деце. У туризму и угоститељству, повољност би имали кувари, конобари, шанкери и чистачи који се по потреби ангажују на дан, а у грађевинарству радници на неквалификованим физичким пословима Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Андреа Ћирић

МАГАЗИН 18.10.2020.

Знаменити Краљевчани: Андреа Ћирић

ВАРНИЦА ЗА ВАТРУ ПРОМЕНА - Добитница Специјалне награде за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ не размишља о повратку у Краљево након мастер студија електротехнике. - У локалној средини нема довољно изазовног посла, нити прилике за стицање нових искустава. - Младим стручњацима се не пружа шанса за бржи раст, понекад их намерно коче они који схвате да има бољих од њих. - Уместо прихватилишту за децу у Београду донација завршила на Одељењу педијатрије Опште болнице „Студеница“. - Део новца од награде нова донација. - Вест о хуманом гесту стигла и на другу страну Атланског океана риближавање Дана Краљева Краљевдана повод је да Комисија за награде и признања Скуштине града 2. септембра, на првој седници ове године, утврди текст јавног позива за подношење предлога а на трећој, двадесетак дана касније, и коначне предлоге о додели признања и награда за ову годину. Комисија је прихватила предлог Ненада Марковића да се Специјална награда за подсти-

цај хуманости „Миломир Главчић“ додели Андреи Ћирић, за показану солидарност, хуманост и доброчинство. У образложењу предлога наводи се да је студенткиња Електротехничког факултета Универзитета у Београду показала солидарност и лично одрицање „гестом који враћа наду у хуманост и доброчинство које нам у овим временима често недостаје“. - Кад имате двадесет три године,

најчешће размишљате где ћете отићи са друштвом у провод и како ћете себи угодити. Насупрот томе, ова девојка је много више размишљала о другима и организовала хуманитарну рођенданску журку и од скромних поклона својих колега студената прикупила новац, кога се одрекла у корист поклона за краљевачку болницу, наведено је у предлогу уз подсећање како „њен гест треба да буде пример младима, а и

18.10.2020.

МАГАЗИН

свима нама како да покажемо више саосећајности и хуманости и да то поделимо са другима“. Уручење награде на свечаној седници Скуштине града било је добар повод да се лауреат дода на не тако дугачку листи знаменитих Краљевчана које је МагазИН установио пре неколико година, али и да проникне у разлоге који су Андреу мотивисали на овај чин. Да су корени доброчинства много дубљи од кратке информације у неком од локалних медија сведочи повратак две деценије уназад и сећање на дане најранијег детињства проведене са дедом Мирославом Костићем, а колико је дружење привлачило пажљу најбоље сведоче суграђани којима на путу од куће до обданишта нису могли да не примете несвакидашњи пар. Оно за шта је основа постављена у родитељском дому две године је надограђивала васпитачица Косана Димитров која је, признаје Андреа, у великој мери заслужна да овај период до поласка у школу доживи ка најлепшу бајку. Уверење да повучена ученица зна много више него што би се о томе могло закључивати на основу њеног понашања приметио је и учитељ Љубинко Симовић, а колико је био успешан у учвршћивању њеног самопоуздања најбоље сведочи податак да је Андреа врло брзо постала неко ко уме да се избори за оно што жели, пре свега за уважавање ставова о одређеним појавама. Да се ради о несвакидашњем таленту било је видљиво већ од трећег разреда основне школе након првих такмичења из математике, а да разлог нестрпљења да што прене у школу није само стицање знања довољно јасно потврђује жеља да заигра фудбал са друговима из одељења. - У старијим разредима сам се више посвећивла такмичењима и добијала награде из математике, техничког образовања, историје, физике, саобраћајног... У основној школи сам добијала награде и била ђак генерације па је после десет година, рачунајући и предшколско образовање, било ред да ме као таквог окаче на зид. После основне школе изабрала сам специјализова-

но математичко одељење у Гимназији које ради по програму београдске Математичке гимназије и доста потенцира физику, математику и програмирање, а то су предмети за које сам се највише интересовала. Од деде и родитеља сам наследила заинтересованост за техничке науке и зато се одлучила за смер на који се, после посебног пријемног испита, уписало нас осамнаест. Јако смо слични, делимо иста интересовања, одлично смо се слагали и заиста је то било лепо искуство, каже Андреа. Иако би се на основу склоности према фудбалу и вожњи скејта могло закључивати како то нема превише везе са балетом Андреа подсећа да је пуних тринаест година посветила баш овој активности. Одлучујућим за то показала се мајка Снежана која је, у жељи да кћерки пружи још једно искуство, отворила балетски студио кроз којих је прошао велики број деце, међу њима и нека која су наставила професионалну каријеру у беогардском Народном позоришту. Није тајна да су балетске представе Петар Пан, Пепељуга, Снежана и седам патуљака и сличне оставиле неизбрисив траг у свести заљубљеника у ову уметност којима се на том узрасту чинило како сваки пут проживљавају нову бајку. Иако су додатни мотив да се истраје биле награде на бројним такмичењима превагнула је љубав према науци учвршћивања у Истраживачкој станици Петница, која пружа прилику за присуство различитим семинарима, како из области природних тако и друштвених наука. Од првог сусрета са Петницом успостављена је чврста веза која и данас траје, у првим годинама пажљивог слушаоца који је активно учествовао у рализацији различитих пројеката до предавача са задатком да на млађе преноси стечена знања из области аналогне и дигиталне електронике, компјутерске визије, машинског учења, вештачке интелигенције и других. - Доста сам научила од онога што се учи на Електротехничком факултету што је утицало да се определим за студије. Слушали смо предавања и радили мале пројекте да би касније сама

осмислила велики истраживачки пројекат, написала рад и са њим учествовала на конференцији у Петници. По угледу на вршњаке из Крагујевца, који су по повратку из Петнице у својој школи направили секцију и преносили знања ученицима који нису могли да дођу тамо, сличну смо организовали и у Краљеву. На Електротехнички факултет сам примљена у првом кругу и определила се за смер електроника. Није лако, има доста да се ради и учи, стално су пред нама нови пројекти, али ми се свиђа и не пада ми тешко јер су и моји родитељи одувек много радили па је то и мени постало нормално. Нема превише слободног времена за провод и путовања, јер и преко лета мора да се учи, недостаје ми скијање и друго што је уобичајено у слободном времену, али радим са другарима тако да ми не недостаје друштво, каже Андреа. Након завршне година академских Андреу очекује још једна година мастер студија и жеља за запослењем у некој од бољих београдских фирми, а да очекивање није без основа сведочи податак да у метрополи нема незапослених инжењера електротехнике и рачунарства. Уз потврду да изван Београда нема толико изазовних послова, и подсећање на маштање из периода детињства о раду у Њујорку, тренуно нема превише жеље да професионалну каријеру гради изван земље. Сигурно је једино да се, и поред потајне наде о стварању повољних услова за то, неће враћати у Краљево. Много значајнијим од потврде да у локалној средини нема довољно изазовног посла, нити прилике за стицање нових искустава, чини се уверење да се младим стручњацима не пружа шанса за бржи раст, понекад и да их намерно коче они који схвате да има бољих од њих. Јак осећај обавезе према средини из које је потекла, и жеља да јој се на неки начин одужи добијали су на интензитету након одласка на студије, али никад до ове године није искристалисан довољно јак повод за то. - Већ неколико година размишљам како ми не требају поклони за рођендан, родитељи су ми пружили све што

18.10.2020.

МАГАЗИН

је потребно а и не захтевам много. Пошто другари неће да дођу на рођендан а да не купе ништа, рекла сам како је довољно да уплате хуманитарне поруке за нечије лечење што ће бити довољан поклон. Међутим, дешавало се и да уплате поруке и да купе поклон, па сам ове године затражила да оно што би поклонили мени донирају другоме. Зато сам решила да направим журку за много више људи како би скупили што више новца, а у сусрет ми је изашао кафић Квака 22, који организује различите хуманитарне активности, па су са одушевљењем прихватили идеју да нам уступе локал за скупљање донације. Другари су ми помогли при организацији, окачила сам позив на друштвеним мрежама, а одазвали су се другари из Краљева, Београда, из Петнице и њихови пријатељи тако да се окупило око сто људи. Први пут сам организовала нешто овако, па нисам знала колико ћемо новца скупити, а имала сам жељу да новац донирам прихватилишту за децу у Београду. Скупили смо шездесет пет хиљада динара, а кад сам схватила како не може да се донира новац, па мора нешто да се купи, ступила сам у контакт са Удружењем Пријатељи деце Србије. Онда је кренула корона, држава је забранила донације, а како после неколико месеци покушаја више нисам могла да чувам паре одлучила сам да помогнем некоме у Краљеву, прича Андреа. Добрим сарадником потврдио се начелник Одељења педијатрије Опште болнице „Студеница“ др Срђан Вукашиновић и за само сат времена ступио у контакт са фирмом која дистрибуира инфузионе пумпе за дозирање лекова која, сем што је сигурнија, знатно олакшава рад лекарима и медицинским сестрама. Да се добар глас далеко чује потврдила је спремност добављача да снизи цену пумпе до износа прикупљених средстава, а вест о хуманом гесту врло брзо се проширила по земљи о чему сведоче бројни коментари, поруке подршке и честитке због спремности на хумани чин. Све то је прилично изненадило по природи скромну Андреу

која не крије жељу да на сличне активности мотивише и друге из генерације којој припада. Кад се слегла прашина, а Андреа сконцентрисала на редовне обавезе пред почетак завршне године на факултету, стигло је ново изненађење, номинација за награду која носи име великог донатора Миломира Главчића. - Веровала сам да постоји неко ко је урадио више, да сам инспирисала неког и да ће бити више оваквих случајева, а размишљала о мојим другарима из Црвеног крста који су провели недеље достављајући намирнице суграђанима који у време карантина нису могли да изађу из својих кућа. Размишљала сам како и они треба да добију награду, да се чује за њих, па сам била срећна кад су од градоначелника добили захвалницу. Мени ово признање представља огромну част, јер је Главчић узор свима нама. Примила сам награду захвална онима који су ме кандидовали и осећала се поносно што се налазим међу другима који су добили вредна признања. За награду сам сазнала у време испитног рока, па нисам имала

времена да се посветим размишљању о томе шта ћу са новцем. Волела бих да донирам некоме, али и да купим нешто што ће ме подсећати на овај догађај, каже Андреа одлучна у намери да настави хуманитарни рад. Иако се прва прилика пружа на следећи рођендан, већ у фебруару наредне године, Андреа не крије жељу да настави и наредних, уверена да ће њеним путем кренути још неко од вршњака свесних како је време за промену коју сви желе колико и окружење боље за све. Верује да ће млади бити варница која ће запалити ватру и покренути што већи број њих, јер се ситуација неће променити набоље сама од себе. Вест о хуманом гесту стигла је и на другу страну Атланског океана, до Миломира Главчића који је у писму прочитаном пред одборницима Скупштине града на свечаној седници поводом Дана Краљева похвалио овај хумани чин. Било је то повод да Андреа пресавије табак и одговори великом донатору чији пример следи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Поштовани господине Главчићу, огромна ми је част да будем добитница награде која носи Ваше име. Желим да искористим ову прилику да Вам се захвалим на свој несебичној помоћи коју већ годинама пружате нашем граду, као и томе што дајете диван пример свима нама и враћате веру у људе. Морам признати да када сам организовала хуманитарну прославу и донирала уређај ОБ „Студеница“ нисам ни сањала да ћу бити награђена од стране града овом дивном наградом. Ја сам у овом граду одрасла окружена најдивнијим људима који су ми својим делима давали пример и учили ме правим вредностима. И осим што сам имала огромну жељу да подарим нешто свом граду као захвалност за предивно детињство, желела сам и да својим вршњацима покажем да можемо да будемо племенити, добронамерни и да покажем да можемо и морамо да кренемо од себе како бисмо своје окружење учинили лепшим и бољим. Надам се да сам успела у томе и да ће бити још пуно оваквих прича у годинама које долазе. Посматрајући и своје другаре који су ми помагали и пружили ми подршку, као и другаре из Црвеног крста који су када је било најпотребније посветили своје слободно време пружању помоћи и достављању намирница најугроженијим суграђанима како би сачували једни друге, дошла сам до закључка да нас има много и да не морате да бринете да ћемо дати све од себе да окружење учинимо бољим. Хвала Вам још једном на свему! С поштовањем, Андреа Ћирић

18.10.2020.

МАГАЗИН

Октобар – месец правилне исхране, 16. октобар Светски дан хране

ЗДРАВЉЕ НА УСТА УЛАЗИ 48

- Тема овогодишње глобалне кампање поводом Светског дана хране „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност“. - Неправилна исхрана је значајан фактор ризика за појаву многобројних незаразних обољења. - Више од две милијарде људи у свету нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране, а очекује се да ће се тај број до 2050. повећати пет пута. - Широм света гладно шесто деведесет милиона људи, што је за десет милиона више него претходне године. - Савети које нутриционисти пружају пацијентима нису за једнократну употребу, они су правила понашања за цео живот

ветски дан хране се од 1981. године обележава у више од сто педесет земаља, а као датум за то узет је 16. октобар, дан када је 1945. године, као специјализована агенција при Уједињеним нацијама, основана Светска организација за храну и пољопривреду. У складу са овим цео месец октобар проглашен је Месецом правилне исхране. Светски дан хране 2020. обележава 75. годишњицу Светске организације за храну у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести изазваних пандемијом корона вируса и њеним последицама. У таквим околностима очување приступа здравствено безбедној храни јесте, и остаје, део одговора на пандемију, посебно за сиромашне земље у којима је довела до још израженије економске кризе. Због тога се посебно значајном оцењује потреба за обезбеђењем адекватне подршке пољопривредницима и запосленима у ланцу производње који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе. У Светској организацији за храну

МАГАЗИН

18.10.2020.

упозоравају да више од две милијарде људи у свету нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране, а очекује се да ће се тај број до 2050. повећати пет пута. На повећање броја гладних утицала је пандемија корона вируса о чему најбоље сведочи податак да је широм света гладно шесто деведесет милиона људи, што је за десет милиона више него претходне године. Процене стручњака указују да би из истих разлога овај број могао бити увећан за још осамдесет три до сто тридесет два милиона људи. Познато је да неухрањеност, укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената, као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију, а стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране. Упркос чињеници да има најмање тридесет хиљада јестивих биљака, данас две трећине свих усева чини само

девет биљних врста, због чега је све израженија потреба узгајања што разноврсније хране како би се нахранио све већи број становника планете. Познато је да је свет последњих деценија остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње, а иако се производи више него довољно хране потребне да се нахране сви, нису уравнотежени системи производње хране. Колико је проблем комплексан најбоље потврђује низ питања која се односе на глад, гојазност, деградацију животне средине, губитак агро-биолошке разноликости, велику количину хране која се баца и недостатак сигурности за раднике у прехрамбеном ланцу. Стручњаци подсећају да је, у оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије, потребно искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа. Зато је Светски дан хране прилика за позив на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, посебно најугроже-

нијим популацијама да се опораве од кризе, уједно да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове, омогући да здравствено безбедна храна одговарајуће хранљиве вредности буде доступна свима и да се обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране. Значајним за побољшање стања оцењује се потреба да државне институције, приватни сектор и цивилно друштво заједно раде на обезбеђивању производње довољних количина разноврсне здравствено безбедне хране у циљу одржања живота на планети. Кључним за трансформацију начина производње, прераде, промета и конзумирања хране, и за изградњу отпорнијих и снажнијих система производње хране, оцењене су дигиталне технологије које имају потенцијал да премосте велики јаз између развијених и земаља у развоју, градова и руралних подручја, мушкараца и жена, младих и старих. У таквим околностима поразно делује податак да је дигитализација недости-

жна за више од три милијарде људи на свету који немају приступ интернету, јер већина живи у руралним и удаљеним областима. Нове технологије обећавају револуционарне промене за власнике малих фарми, који производе и до осамдесет одсто светске хране, јер омогућавају даљинско праћење путем сателита и мобилних телефона, коришћење апликација са потенцијалом за оптимизацију ланаца хране, повећање приступачности намирницама одређене хранљиве вредности, смањење бацања хране, борбу против штеточина и болести… Да би се остварили значајнији помаци у овој области потребна је интензивна обука за унапређење дигиталних вештина пољопривредника, уважавање њихових идеја и потреба, као и подстицаји за производњу разноврсне хране одговарајуће хранљиве вредности. Заједничке активности у сто педесет држава света чине да Светски дан хране буде један од најчешће обележаваних датума у Календару јавног здравља

у оквиру кога владе држава, предузећа, невладине организације и медији заједничким снагама организују различите манифестације у циљу заговарања шире јавности да се помогне гладнима и да се обезбеде услови за правилну исхрану за све. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом окружних института и завода за јавно здравље сваке године обележава Светски дан хране, 16. октобар и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова деце предшколских установа и ученика основих школа на тему „Здравље на уста улази“, са циљем подстицања здравственоваспитног рада на тему правилне исхране. У оквиру обележавања Светског дана хране и Месеца правилне исхране смернице и корисне савете суграђанима припремила је нутрициониста Опште болнице „Студеница“ Данка Нешовић.

МАГАЗИН

18.10.2020.

- Важно је поштовати принципе правилне исхране, да не једемо кад смо гладни него када је време оброку, да оброк не буде ни оскудан ни преобилан, да поштујемо сатницу, да имамо пет оброка у току дана, три главна и две ужине, по могућству воћне које у току недеље могу да се замене орашастим плодовима, лешником, орахом и слично. Обавезан састојак сваког оброка је кратко термички обрађено поврће, а врло важно је да то буде са нашег поднебља јер то највише прија организму. Од меса се препоручује конзумирање јунетине, пилетине и ћуретине, а рибе обавезно два пута недељно која треба да буде грилована или печена у фолији, са додатком маслиновог уља, преливена лимуновим соком и прилогом од бареног поврћа, поручује Нешовић уз подсећање да то представља медитерански начин исхране који се показао најправилнијим. Стручњаци упозоравају на неопходност правилног уноса добро сажвакане и избегавање превише топле или хлад-

не хране. Да то није довољно за здрав живот потврђује подсећање на потребу редовне контроле уноса масти, шећера и соли коришћење довољне количине течности, најбоље воде којом се најефикансије гаси жеђ. Из Саветовалишта за правилну исхрану стиже препорука да се, с обзиром на значајно време које становништво проводи ван куће, сваког јутра направи план исхране и понесе довољна количина хране за задовољење потреба до повратка. Посебно значајним за здрав живот оцењује се правилан размак између оброка и потреба да се у организам унесе нешто свака три сата, макар јабука, шака грожђа, две мандарине, једна поморанџа или нешто слично. Добра прилика за упознавање са начинима правилне исхране, и исправљање евентуалних грешака, пружа Саветовалиште за правилну исхрану које је, после паузе условљене појавом корона вируса, поново почело да ради у сутерену Поликлинике, преко пута Службе хитне помоћи, а пацијенте прима

уторком и четвртком. Досадашње искуство сведочи да се за помоћ обраћају особе готово свих старосних доба а долазе из различитих разлога, због превелике тежине или дијагнозе болести које захтевају посебан режим исхране. Препорукама за режим исхране претходи биохемијска анализа крви и консултација са изабраним лекаром, а контроле у интервалима између две и три недеље показале су се добрим начином за проверу да ли је пацијент поштовао препоруку, да ли је грешио и колико му препоручени режим исхране одговара. Појаву све више гојазне деце и у локалним условима нутриционисти оцењују последицом недовољне физичке активности, нередовним оброцима, конзумирањем недовољно здраве хране, различитих грицкалица и енергетских напитака, а посебно великим проблемом нередовност оброка и обедовање изван куће. У односу на период од пре десетак година видљива је повећана гојазност, али и спремност родитеља да се нутриционистима обрате

за помоћ и савете како да исправном исхраном контролишу телесну тежину деце. Стручњаци нису спремни да прихвате тврдњу како правилна исхрана, уз коришћење довољно поврћа воћа и меса одређеног квалитета, посебно рибе, изискује повећане трошкове. Много значајнијом оцењују добру организацију која укључује редовност оброка и квалитет термичке обраде уз потврду да савети које пружају пацијентима нису за једнократну употребу, они су правило понашања за цео живот. Основни задатак редовних кампања је да се укаже на важност правилне исхране по здравље становништва, а добар показатељ успеха су истраживања која спроводи Институт за јавно здравље. Она показују да се навике становништва споро мењају, да се у исхрани претежно користи бели хлеб, велика количина масти и бели шећер а, супротно принципима правилне исхране, недовољно воће и поврће. Од давнина позната изрека да здравље на уста ула-

зи повод је за подсећање о потреби повећане опрезности приликом избора хране, посебно оној која се даје најмлађима. Кад су они у питању посебно важним се сматра потреба да бар један оброк у току дана имају заједно са родитељима, што треба да помогне у стварању навика којима се обезбеђује већи степен правилне исхране. У Србији се Светски дан хране, уз подршку Министарства здравља, обележава од 2001. године, а овогодишњи је и повод за подсећање на пет кључних правила за безбедност хране која укључују хигијену, прање руку сапуном и водом пре и током припреме хране, као и после употребе тоалета, прање и дезинфекцију свих радних површина и прибора за припрему хране, као и заштиту намирница од инсеката и глодара. Приликом припреме значајним се сматра потреба за одвајањем свежих од куваних, као и одвајање меса и рибе, од осталих намирница. За припрему свежих препоручује се коришћење посебног прибора и даске за сечење,

док се за чување већ припремљене хране потребним сматрају добро затворене посуде. Разлог лежи у податку да свеже намирнице, а посебно месо, риба, морски плодови и њихови сокови, потенцијално садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања. Све намирнице, а посебно месо, живину, јаја и морске плодове, непопходно је кувати темељно уз посебан нагласак на довољно врење на високој температури како би се отклонила опасност од микроорганизама. Ма колико се термичком обрадом обезбедио довољан степен заштите од штетних микроорганизама ништа мање значајно није ни чување после тога, па се препоручује да то буде на безбедним температурама. Како скувана храна на собној температури није довољно безбедна након стајања дужег од два сата све свеже и скуване намирнице, посебно оне које се брзо кваре, неопходно је чувати у фрижидеру. Т. Радовановић

МАГАЗИН

18.10.2020.

Светски дан борбе против артритиса

СВЕ ЈЕ У ТВОЈ - У Србији од артритиса болује седамдесет хиљада одраслих особа и две хиљаде деце. - Артритис припада групи системских болести што у значајној мери повећава могућност да захвати било који орган у телу. - Скраћење животног века и до двадесет година последица је негативног утицаја на крвне судове срца, мозга и других органа. - Најчешћи фактори ризика акутни и хронични стресови, вирусне, бактеријске или парадитарне инфекције, нарочито пушење цигарета. - Ако се болест лечи неадекватно, после десет година сваки други пацијент постаје инвалид. - Улагање у терапију оболелих од аутоимуних реуматских болести нигде није тако добро као у артритисима

а седамдесет хиљада одраслих и две хиљаде деце оболелих од артритиса, и чланове њихових породица, 12. октобар је најважнији дан у години јер је ретка прилика да се широј јавности укаже на значај и последице које изазива ова болест. То је повод за кампању која, као и свих ранијих година, има за циљ подизање свести о овој тешкој болести и укључивање државних институција у решевање проблема оболелих од хроничних артритиса, али и о значају личног ангажовања оболелих у унапређењу квалитета сопственог лечења. Удружење оболелих од реуматских болести Србије и Удружење ре-

уматолога Србије обележили су Светски дан борбе против артритиса под слоганом „Све је у твојим рукама“, а прилику да јавности укажу на најзначајније чињенице искористиле су председнице прим. др Мирјана Лапчевић и проф. др Мирјана Шефик-Букилица. Значајнијим од потврде да половина од укупног броја оболелих у Србији болује од реуматоидног и псоријазног артритиса, а обе болести су присутне и код две хиљаде најмлађих, оцењује се податак да припадају групи хроничних, што значи да трају од појаве до краја живота. Стање оболелих додатно отежава податак да артритис припада гру-

пи системских болести што у значајној мери повећава могућност да захвате било који орган у телу. И док су то код деце често очи, а уколико се не реагује на време адекватном терапијом могу и да изгубе вид, није необично да се прошире на плућа, бубреге или срце. Др Лапчевић посебно истиче чињеницу на скраћење животног века и до двадесет година, а разлог је негативан утицај на крвне судове срца, мозга и других органа. Светски дан борбе против артритиса је прилика да се јавности укаже да реума подразмева око две стотине различитих реуматских болести. Најчешће су

Фото: Пеес центар УНС

ЈИМ РУКАМА

18.10.2020.

МАГАЗИН

то дегенеративне болести од којих болује више од седамдесет хиљада радно способних људи и жена у репродуктивном периоду. Једном од суштинских оцењује се потреба грађана да схвате како тих болести има много и да имају факторе ризика који изазивају њихову појаву. - У разговору са академиком Владетом Јеротићем, који је тврдио да је реуматоидни артритис психосоматска болест, схватила сам да је мој ментални склоп такав да сам превише захтевна, превише одговорна, тражим много од себе и других и болест је дошла по своје. Лепо је да будете одговорни и вредни, али се треба одредити. Треба да будемо добри, али да се сетимо да је јако важно клонити се фактора ризика. То су најчешће акутни и хронични стресови, вирусне, бактеријске или парадитарне инфекције, нарочито пушење цигарета. Ако се клонимо фактора ри-

зика, ако се довољно одмарамо, ако легнемо да спавамо пре 22 сата и омогућимо организму да се током спавања опорави, ако се преко дана одморимо, имамо шансе да се не разболимо. Ово су болести које захватају зглобове, али захватају читав организам, врло су озбиљне и проградијентне. То значи да, ако се на време не открију и адекватно не лече, напредују, изазивају оштећење зглобова и других органа и доводе до инвалидности, упозорава др Лапчевић. Искуства здравствених радника сведоче да, ако се болест не лечи неадекватно, после десет година сваки други пацијент постаје инвалид. У таквим околностима циљ два удружења је да се подигне свест грађана о чињеници да такве болести постоје, али и да информишу и придобију државне институције како би схватиле да улагање у терапију оболелих од аутоимуних реуматских болести нигде није тако добро

као у артритисима. Европска лига за борбу пртив реуматизма је 2010. усвојила Бриселску декларацију која сведочи да сваки четврти грађанин Европе, без обзира на године, болује од неког облика хроничног реуматизма. Поразно делује процена да су то болести које најчешће доводе до инвалидности. и због којих се најчешће иде у пензију. што је довољно за закључак да највише коштају целокупно друштво. У Удружењу оболелих од реуматских болести Србије значајним оцењују реализацију пројекта препознавања реуматских болести. - Као удружење сталним предавањима, и материјалима доступним на нашем сајту, едукујемо грађане да узму ствар у своје руке и схвате да су главни играчи у игри који треба да чувају и унапреде своје и здравље чланова своје породице, да рано препознају симптоме болести и на време се јаве изабра-

ном лекару, а он препозна болест и упути пацијента реуматологу који успоставља коначну дијагозу и започиње специфичну терапију. Ако је ово испоштовано имамо реалне шансе да пацијенти, добрим лечењем и брзим деловањем, спрече настанак инвалидности и сачувају радну способност, подсећа др Лапчевић. Поразно делује податак да Србија у увођењу иновативне терапије касни за Европом пуне две године али и да, и поред увођења биолошких лекова са различитим мехнизмима дејства, само три одсто оболелих има шансу да дође до неког од њих. Колико Србија заостаје потврђује податак је лек доступнији и у земљама региона, у Хрватској три а Словенији седам пута више. У таквим околностима значајном се процењује могућност да бар десет одсто оболелих прими овај тип терапије, понајвише због потврде да се ни у једној болести

као у артритису не види тај бенефит од односа уложеног и добијеног. Из Удружења реуматолога Србије стиже потврда да је сваки дан у години дан борбе против хроничног артритиса заснован на уверењу да само рана дијагноза, и правовремено уведена терапија, доводе до спречавања инвалидитета. То је и повод за обилазак домова здравља са циљем да се адекватно едукују лекари опште праксе, којима се прво јаве пацијенти са симптомима болова и отоком зглобова, како да препознају хронични артритис и такве пацијенте што пре упуте реуматолозима. - Врло је важно да едукујемо пацијенте да не прикривају симптоме него да се, чим осете бол и оток зглобова, јаве надлежном доктору. Некада је постојао некакав родитељски однос доктора према пацијенту. Други вид односа је да се пацијент понаша као по-

трошач, зна шта му треба, захтева одређене снимке и тако даље. Ниједан од та два није добар, па тежимо партнерском односу са нашим пацијентима. Сви они болују од хроничних болести па је неопходно да, пре свега, имају поверење у нас, да нам кажу када прескоче терапију и када нешто евентуално мењају у терапији, да имају крајње искрен однос из којих разлога су то радили. Ми дајемо поуздане информације какву терапију треба да примењују, зашто да се придржавају, али није само терапија довољна. Потребно је да промене начин живота који укључује редовну и разноврсну исхрану, физичку активност, престанак пушења, а све то утиче на ефикасност терапије, подсећа др Мирјана Шефик-Букилица уз нагласак на тесну везу оболелих са лекаром и редовно јављају на контроле, чак и када им је добро. Т. Радовановић

Дечја недеља у доба короне

БИЦИКЛ ПА БАЗЕН

МАГАЗИН

18.10.2020.

- На спортским теренима поред Ибра деца две припремно предшколске групе Предшколске установе „Чуперак“ користе лепе октобарске дане за реализацију спортског дана у оквиру Дечје недеље. - Следеће недеље сви на маскенбалу. - Недељом пливање у базену врњачког Хотела „Пегаз“

ао национална манифестација која представља успешан модел сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација, повезивања свих важних актера у заштити дечијих права, Дечија недеља се почетком октобра сваке године реализује у циљу побољшања положаја детета у Србији. Учесници су деца различитог узраста, пре свих она која су укључена у рад прешколских установа. Пандемија корона вируса је ове године у значајној мери утицала на програме различитих манифестација, па и Дечје недеље што је повод да се протегне на знатно више од седам дана. Повољне метеоролошке прилике у многоме су допринеле да неке од активности буду реализоване на отвореном простору што су искористила деца и васпитачи из Предшколске установе

„Чуперак“ који су лепо време искористили како би у оквиру спортског дана проверили способности вожње бицикла и тротинета. Након активности реализованих од почетка месеца у сарадњи са Црвеним крстом и Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“, где је организована изложба дечјих цртежа, до краја Дечје недеље следи још маскенбал који са посебним нестрпљењем очекују и деца и родитељи. На спортским теренима поред Ибра затекли смо двадесет четворо малишана једне од две мешовите предшклске групе међу којима, каже васпитачица, нема ни једног који није савладао вожњу бицикла. Да се у „Чуперку“ посебна пажња поклања спортским активностима сведочи податак да сва деца једном недељно користе прилику да, подеље-

ни у две групе, пливају у базену Хотела „Пегаз“ у Врњачкој Бањи. И док они који су савладали основне елементе пливања учвршћују сигурност у води мање вични непливачи се полако ослобађају како би ускоро направили прве самосталне завеслаје. Поред предшколаца, док су родитељи на послу, активности прилагођене узрасту реализују деца из јаслене и васпитне групе састваљене од тро и четворогодишшњака. Васпитачи посебно истичу податак да се сви лепо друже и спремни су на сарадњу баш као и њихови родитељи. Велики број деце а ограничен простор да истовремено прими све са возилима једнан је од разлога да буду подељени у две групе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На имендан Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“

МАГАЗИН

18.10.2020.

КОНТИНУИТЕТ Е

ПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

- Први део монографије „Жичка епархија: осам векова светосавског континуитета“, назван „Осам векова Манастира Жиче - седиште архиепископије и епархије“, садржи седам поглавља у којима аутор хронолошки износи и објашњава догађаје који су битно утицали на историјски развој архиепископије и епархије. - Други део „Сакрално наслеђе Жичке епархије, манастири и цркве“ осветљава црквено градитељство на подручју Жичке епархије, које се сматра изузетно значајним за културу и историју српског народа. - Књига је писана научно популарним језиком, а лишена стереотипних набрајања. - Стеван Немања је желео да у Србији постави узоре православног хришћанства, а његово дело су наставили Стефан Немањић и архимандрит Сава

ан Краљева Краљевдан је посебно значајан за краљевачку Народну библиотеку која од 7. октобра 2001. године носи име Стефана Првовенчаног коме је и посвећен овај празник. Поред Краљевданске беседе, која је од те године саставни програм у част празника, у Бибилитеци традиционално подсећају и на неки од значајних догађаја током минуле године. Овога пута то је капитално издање монографије „Жичка епархија: осам векова светосавског континуитета“ објављено прошле године поводом обележавања великог црквеног и државног јубилеја, осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Монографија чији су аутори историчар др Драгољуб Даниловић и археолог Гордана Гаврић представља синтезу научних и стручних знања о широкој теми, а подељена је на два тематска дела који се гранају на посебна поглавља. Први део назван „Осам векова Манастира Жиче - седиште архиепископије и епархије“ садржи седам поглавља у којима др Даниловић хронолошки

МАГАЗИН

18.10.2020.

износи и објашњава догађаје који су битно утицали на историјски развој архиепископије и епархије, а засновани су на праћењу историјских извора и најрелевантније историјске литературе. Посебна поглавља сведоче о широком временском раздобљу који је аутор темељно истражио и осветлио период од оснивања Жичке архиепископије до проглашења Пећке патријаршије, а потом од тада до пропасти српске државе. Следе поглавља посвећена обнови Пећке патријаршије и положају Ужичке и Жичке епархије, историјату Жичке епархија од епископа Корнелија Станковића до завршетка Великог рата, њеном животу у Краљевини Југославији, немачкој окупацији, првим послератним годинама и периоду од епископа Германа до Јустина Стефановића. Податак да је сачињавање синтетичког дела захтеван и тежак посао, јер се дуг временски распон и бројни догађаји морају сместити у одређени оквир, а да у рам буде смештена читљива и занимљива слика, сведочи о изазову који је аутор прихватио и успешно га привео крају.

Други део „Сакрално наслеђе Жичке епархије, манастири и цркве“ Гордане Гаврић, осветљава црквено градитељство на подручју епархије које се сматра изузетно значајним за културу и историју српског народа. У њему су обухваћени сви сакрални објекти који су утврђени за културна добра, међу њима и Студеница као манастир на листи Светске културне и природне баштине. Ауторка целовито обрађује црквену баштину и доноси податке који се односе на историјат, архитектуру и сликарство, са посебним акцентом на најзначајније периоде историје. Овај део књиге подељен је на природне целине у чијем се средишту налазе кључни црквени објекти, а сваки део је рашчлањен на цркве и манастире. Уверење да наизгед крута, и за ширу јавност често одбојна, стручна тематика може бити доступна и занимљива поткрепљује податак да је књига писана научно популарним језиком и лишена стереотипних набрајања. Представљање монографије је прилика да се научни сарадник Историјског института у Београду др Владета

Петровић осврне на осмовековни континуитет Архиепископије и Епархије жичке као једне од најважнијих вредности у историји српског народа када су црква и држава имали улогу свепрожимајућег једнинства осведоченог у деловању представника династије Немањића. Срби су имали државу и у раном Средњем веку, и пре појаве династије Немањића захваљујући којој је у тринаестом остварено јединство са помесном аутокефалном црквом у манастиру одређеном за крунидбено место и центар коначног охристовљења народа. У време кад је велики жупан Стеван Немања подизао цркве и манастире желео је да у Србији постави узоре православног хришћанства, а његово дело су, предано радећи на организацији државе и цркве и њиховом међународном признању, наставили Стефан Немањић и архимандрит Сава. У турбулентном времену у коме су главну улогу имали римокатолички папа и крсташи, који су демонстрирали моћ у рушењу ромејског царства и стварању крсташких држава, међуна-

родно признање издејствовано је 1217. и 1219. године. Иако су источни православни хришћани били под снажним ударом крсташа, папе и Венеције, Стефан Немањић и његов брат Сава су, у изузетно тешким околностима, успели да добију титуле краља и архиепископа. - Оснивање манастира Жиче проистекло је из братског помирења Вукана и Стефана чији је најмлађи брат Сава, доносећи мошти светог Симеона Мироточивог са Свете Горе, иницирао дирљиво и искрено покајање. У изградњи манастира Жиче учествују браћа Стефан и Сава, који у потпуности разумеју политичку стварност тог времена и изванредно промишљају о организацији државе и цркве. Стефан Првовенчани је свети краљ, књижевник, ктитор, дипломата и коначно монах Симон, а тројица његових синова биће у наредним деценијама краљеви Србије, што је опет доказ о континуитету. Свети Сава је личност која превазилази и надилази своје савременике и често изазива неразумевање код пото-

њих генерација. Његове способности да организује међуепархије, парохије и црквена манастеринства, објављује законике и типике, одређује кандидате за епископске катедре, пише књижевна дела и оснива школе, путује као дипломата и угледни црквени великодостојник, пружају нам јасне доказе о човеку који је својим делима највише сведочио, и сведочи, а и данас без сујете, егоцентричности и таштине, онако како га је отац и саветовао. Дом спасов звани Жича грађен је стрпљиво, по светоготском узору, као прилог синхроничних стремљења Стефана и Саве да се изборе за признање суверенитета државе и аутокефалност цркве, подсетио је др Петровић. Иако би се из данашње преспективе могло закључивати како је градња Манастира Жиче споро напредовала на то је утицао сплет често неповољних околности. Др Петровић подсећа да је Жича грађена у време дугих промена на Балканском полуострву, после Четвртог крсташког рата, а студенички архимандрит намеравао да постане не

18.10.2020.

МАГАЗИН

само седиште архиепископије већ и центар једне од нових епархија. У првој половини 1219. године Сава се налазио у Никеји где је од цара и васељенског патријарха тражио да међу монасима из српске делегације изаберу најдостојнијег за место епископа. На велики хриишћански празник Цвети 1219. ромејски цар Теодор Ласкарис је именовао Стефана а патријарх Манојло Сарантен Харитопул рукоположио архиепископа Саву, а донели су и акт о аутокефалности Српске православне цркве. По њему, српски архијереји су добили право да сами бирају и хиротонишу архипепископа под чијом су се духовном влашћу налазили сви градови и земље немањићке државе, али и сви архијереји, попови и ђакони, што потврђује да су границе јурисдикције Жичке епископије биле омеђене политичким границама Србије. Као архиепископ свих српских и поморских земаља Сава је, после стицања аутокефалности, прихватио

обавезу да организује и уреди живот цркве, а колико је новој дужности приступио озбиљно сведочи податак да је време до повратка у земљу провео на Светој Гори и Солуну, како би извршио неопходне припреме за организовање Жичке архиепископије. На Светој Гори је у светим црквама освећивао попове и ђаконе а у Солуну, у то време још под латинском влашћу, био гост митрополита Коснтантина Месопотамика. Ту је марљиво радио на стварању Номоканона, првог српског правног акта писаног на народном језику познатог као Законоправило и Крмчија, као зборника грађанских и црквених прописа византијске државе. Свети Сава их је одабрао и превео почетком 13. века како би утврдио чистоту православног вероучења и исправно функционисање литургијског живота. При повратку у Србији 1220. године са собом је повео монахе из манастира Хиландара достојне будућег епископског чина у новоуспоста-

вљеним епархијама српске цркве, а у годинама које су уследиле сазивао саборе да би, преко епископа, монаха и свештеника, преносио праву и савршену веру. - Континуитет Жиче у средњевековно доба огледа се и после Светог Саве, њеног седишта као епископије, зато што никада није изгубила оно што је била 1219. а то је место где се налази сваки српски архипеископ. То видимо и по свим историјским изворима касније. Посебно ћу издвојити причу о сусрету цара Душана и патријарха Јоаникија у манастиру Жича 1354. године када су расправљали о неком важном питању везаном за тадашњи положај Србије. Патријарх Јоаникије се потом, враћајући се у Пећ, упокојио у господу а нешто касније и цар Душан 1355. и ту видимо колико је Манастир Жича било важно место за доношење најбитнијих одлука у Средњем веку. Тако је у Жичи донета одлука о оснивању манастира Денче. По свему судећи патри-

њали од разрушених зидова и уништених фрескописа а као главни циљ поставили жртвовање незнатног дела материјалног богатства за обнову средњовековног сјаја. Српска држава која је у овом перидоу тек узрастала имала је велики ослонац у образованим и ученим владикама, посебно у њиховим настојањима да створе интелектуалну елиту која ће континуирано радити на успостављању здравих верских и националних осећања. Међу значајним именима тога доба су епископи Никифор Максимовић, Јоаникије Нешковић, Доситеј Новаковић и Викентије Красовић који су столовали у времену када је и Српску православну цркву и њене храмове требало подизати из пепела, а истовремено развијати организацију државних институција и задужбинарство. Историјски подаци сведоче да су многи од њих били књижевници, издавачи, чланови Друштва српске словесности и Српског ученог друштва, рестауратори

и ревносни молитвеници. Српска православна црква и њени великодостојници, предвођени митроплитом Петром, 1832. године су добили аутономију под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Једно од најзначајнијих током деветнаестог века је име Јоаникија Нешковића који је, после епископа Никифора Максимовића, изабран за еписопа и дошао у Жичу првих година друге половине деветнаестог века. Иако је затекао оронуле зидове, и манастир без крова, успео је да током две године обнови средњовековну светињу. После његове смрти на трон Ужичке епархије ступио је епископ Викентије Гашевић, а кад се велики задужбинар и добротвор упокојио 1882. већ следеће га наследио Корнелије Станковиће за време чије је епархијске владавине, 20. маја 1884. године, успостављена Жичка епархија и добила назив из средњовековног доба који је сачувала до данас.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

јарх Данило Трећи је у Жичи био рукоположен, а објављивање Стигменске повеље, у доба деспота Ђурђа Бранковића, нешто што је несумњиво потврђено у том документу где се каже да је донета у Патријаршији у Жичи. Од седамнаестог па све до деветнаестог века подаци о Жичкој епархији и Манастиру Жичи веома су скромни, због великих ратова и сеоба које су потресале Србију. Ми о Жичи проналазимо вести 1654. године по митрополиту ужичком Макарију, митрополиту ваљевском и ужичком Митрофану, а на основу записа из 1730. где се каже да је митрополит ахејски и моравски Јосип заједно са братијом обновио кров на Жичи, каже др Петровић. Почетком деветнаестог века у редовима Српске православне цркве појавила се плејада пожртвованих и самопрегорних људи чија је мисија поставила темеље духовне и културне обнове српског народа. Скромно, и често потпуно невидљиво, они су започи-

Из Мињине кухињице

МАГАЗИН

18.10.2020.

www.minjina-kuhinjica.com

БАНАНА РОЛАТ СА КРЕМ ПУДИНГОМ И још треба: 3 банане Банана ролат са којим нема грешке ! Још кад се у причу умеша крем пудинг са укусом ваниле и млевеним кексом, стварно је преукусно. Погледајте рецепт, направите и јавите како вам се свиђа, а иначе овај крем пудинг је мој фаворит.

Потребно: За патишпањ: 7 јаја 7 кашика шећера 5 кашика брашна 2 кашике Др. Еткер Какао Прах 1 кашичица Др. Еткер Прашак за пециво 2 кашике топле воде 1 кашика уља За фил: 2 кесице Др. Њткер Крем пудинг са укусом ваниле и млевеним кексом 500 мл хладног млека Др. Еткер Чоко комадићи За декорацију: 1 кесица Др. Еткер Крем пудинг са укусом ваниле и млевеним кексом 400 мл хладног млека 50 г Др. Еткер Шлага са укусом слатке павлаке

Патишпањ: Беланца измиксајте уз постепено додавање шећера, а онда додајте једно по једно жуманце непрестано мутећи миксером. Сједините брашно, прашак за пециво и какап прах па додајте у припремљена јаја. На крају додајте топлу воду и уље, а онда шпатулом промешајте. Сипајте у плех од рерне, 30 x 40 цм, који сте претходно обложили папиром за печење. Пеците 13-15 минута на 200 °Ц. Печени патишпањ извадите из плеха и заједно са папиром увијте ролат. Оставите да се охлади. Фил: У суд сипајте млеко и додајте садржај кесица. Масу мутити миксером око пола минута минималном брзином, а затим наставити мућење максималном брзином, око 3 минута. Патишпањ попрскајте млеком, премажите филом, па преко поспите чоко комадићима. Сложите банане и уролајте. Оставите да се охлади око 60 минута. Након тог времена у суд сипајте 300 мл хладног млека. Додајте крем пудинг и на исти начин умутите миксером. Ролат премажите, па декоришите какао прахом на начин како сам приказала у видеу. У суд сипајте 100 мл млека и додајте шлаг крем. Умутите миксером, сипајте у посластичарску кесу и украсите. Охладите пре служења.

МАГАЗИН 18.10.2020.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Леси се враћа кући

Породични авантуру у 2Д формату, чије трајање за десет минута премашује сат и по, Хано Олердисен је режирао према сценарију Јане Ејскоу у Ерика Најта, а главне улоге тумаче Себастиан Бизел, Ана Мариа Миле, Матиас Хабик, Бела Бејдинг и Нико Маришка. Филм се приказује до 21. октобра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

18.10.2020.

Један сасвим нормалан дечко А.С.(25)

Дванаестогодишњи Флоријан и његова вољена Леси су најбољи пријатељи, нераздвојни су и живе срећно у идиличном селу на југу Немачке. Али, када Флоријанов отац изгуби посао, морају да се преселе у мањи стан у ком није дозвољено држати псе. Флоријан је скрхан, јер мора да се растави од Леси, која бива предата грофу фон Шпренгелу. Они путују на Северно море заједно са грофовом дванаестогодишњом унуком, Присилом. Међутим, када гроф покаже право, зло лице и кад се Леси осети веома угроженом, она користи прилику да побегне и отпочне велику авантуру, путовање преко целе Немачке како би пронашла Флоа. Али, није Леси једина која се отиснула на путовање. Ни Фло није могао више да издржи па креће у потрагу за својим псом, јер њих двоје није тако лако победити.

Филм „Један сасвим нормалан дечко А.С.(25)“ прати главног јунака Салета, који заједно са ортаком Андрејем једне вечери пљачка мењачницу. Међутим, акција полази по злу па, сплетом околности, завршавају у стану студенткиње из Пољске која постаје њихов талац. Сценарио трилера са елементима драме у 2Д формату, у трајању од дванаест минута више од сата, инспирисаног истинитим догађајем од пре неколико година, написала је редитељка Милена Грујић а водеће улоге

тумаче Владимир Гвојић, Никола Шурбановић, Доминика Вало, Ненад Пећинар, Сара Пејчић, Рамбо Амадеус, Мики Крстовић, Саша Торлаковић и Анастасија Мандић. Филм је на репертоару биоскопа до среде 21. октобра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Ава Ава је професионални убица, специјализована за ликвидације високо рангираних особа, а кад један од задатака који је добила од владине тајне организације пође по злу мора да се бори за сопствени живот. Деведесетседмоминутни акциони филм настао је према ссценарију Метју Њутона и режији Тејт Тејлора, а водеће уоге тумаче Џесика Частиен, Џина Дејвис, Колин Фарел и Џон Малкович. Филм се приказује до средине недеље, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

МАГАЗИН

18.10.2020.

Филмови које смо гледали - 1973.

МАГАЗИН

18.10.2020.

Косово, није на Оно је – на по

Е, тако се с народом „бара Србин „гољо“, „елита“ - бо

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

продају! оклон!

ата“; огата!

„Наше је право, да знамо све“!? Ко је „водитељке“ обукао и нацију – свукао!

Пред изборе, лажу, „мажу“, обећавају; па до краја мандата, рају – зајебавају!

МАГАЗИН

18.10.2020.

Рибница - Партизан 3:2

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 18. И 24. ОКТОБРА

МАГАЗИН

18.10.2020.

18. октобар

31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри. 1016 — Данска војска предвођена Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске. 1081 — Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч. 1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље. 1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље. 1692 — Ростављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака. 1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу. 1867 — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара. 1922 — Основана је Британска радио компанија (BBC). 1955 — Почела производнја Заста-

ве 750 - једног од симбола СФРЈ. 1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере. 1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара. 1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене. 1991 — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита. 1998 — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949. Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.

2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез. 2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у

Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци. 2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.

19. октобар 202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме. То је завршна битка Другог пунског рата. 439 — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, су освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци. 1781 — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнво-

лисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу. 1812 — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве. 1813 — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне. 1872 — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена. 1915 — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама. 1918 — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. 1932 — У Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката. 1935 — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију. 1944 — Почела је Гватемалска револуција када је група официра предвођена Франциском Хавијером Араном и Хакобом Арбензом покренула пуч против диктатора Хорхеа Убика. 1954 — Закључен је Англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци. 1964 — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу. 1987 — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе. 1987 — (Црни понедељак) Дау

Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова. Ово се сматра крах берзе. 1994 — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа. 2000 — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту. 2001 — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве. 2005 — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

20. октобар 1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II. 1572 — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској. 1728 — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града. 1803 — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане. 1818 — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера. 1827 — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту. 1935 — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара. 1935 — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, оп-

18.10.2020.

МАГАЗИН

ште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола. 1936 — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. 1944 — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције. 1949 — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација. 1961 — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13. 1964 — Основан ВИС Силуете 1971 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир. 1973 — Британска краљица Елизабета II отворила Сиднејску оперу. 1984 — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991 — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа. 1992 — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН. 1992. — Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба. 1998 — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића. 1999 — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије. 2000 — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епиде-

мије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа. 2001 — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске. 2011 — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом. 21. октобар 1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји. 1097 — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520 — Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз. 1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната. 1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. 1879 — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима. 1938 — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије. 1943 — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници. 1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене. 1950 — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969 — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и

либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. 1986 — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991 — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994 — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997 — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001 — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду. 2002 — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

22. октобар 1721 — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773 — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797 — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочив-

ши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844 — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа. 1873 — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894 — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1895 — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу. 1944 — Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије у Другом светском рату ослободиле Оџаке. 1944 — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947 — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1964 — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987 — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991 — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. 1992 — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11

година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000 — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009 — Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

МАГАЗИН

18.10.2020.

23. октобар

42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа. 425 — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година. 1702 — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија. 1739 — Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса. 1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке. 1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу. 1917 — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. 1944 — Партизанске јединице из

Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату. 1944 — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. 1944 — У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте. 1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке. 1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956. 1958 — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен. 1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир. 1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира. 1983 — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“. 1990 — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности. 1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи. 1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и

кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа. 1996 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд.

1998 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири без-

бедносна пункта. 2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

24. октобар 1360 — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. 1648 — Минстерским миром су окончани Тридесетогодишњи рат и Холандска револуција и званично су признате Низоземска република и Швајцарска конфедерација за независне државе. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи. 1789 — Почела је Брабантска револуција ивазијом Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике. 1795 — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.* 1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“. 1912 — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату. 1917 — Почела је битка код Кобарида у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство. 1922 — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру. 1939 — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду. 1944 — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни

брод „Мусаши“, један од највећих у свету. 1945 — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација. 1964 — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом. 1960 — Прототип совјетске интерконтинелтане балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа. 1970 — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче. 1980 — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“. 1991 — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење. 2000 — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије. 2001 — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакатул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру. 2002 — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен. 2003 — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

18.10.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs