Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 462 * 27. септембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

27.9.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

27.9.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 27.9.2020.

10 16 18 22 26 28 32 38 46 52 54 58 60 62 64 66 70 74 76 78 80 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Расут у комаде Ребаланс под лупом јавности Пут креће двадесет треће Пет нових закона Утврђени реформски приоритети Хотелијери на репу за исплату Љубав бера нада Агонија се наставља На првој линији одбране Будимо одговорни Ка остваривању основних права Из Мињине кухињице На репертоару Бисокопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Бити активан Мали сајам трећи пут Лозница - Слога Спартак - Рибница Дуга - ЖКК Краљево Тамиш - Слога Времеплов

МАГАЗИН 27.9.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

РАСУТ У КОМАДЕ етко када нека обрада надмаши оригиналну песму, али то је Икцу из рап дуета ВИП ипак успело. Да није било ове песме можда никада не бих дошао до Миладина Шобића, сјајног музичара из Никшића, чију је плодну каријеру прекинула саобраћајна несрећа. Послушајте и његов оригинал „Од друга до друга“, нећете се покајати. Обе песме носе емоцију која недостаје данашњем дану. У чије име сте убијали, у моје нисте, у чије име сте их поклали, у моје нисте, ваше ратове сте водили, моје нисте, и све сте их добили, а ја изгубио… Колико истине у једном рап стиху. И односи се на све моје Краљевчане. Често спомињем прва два-три реда на Новом гробљу. Моји вршњаци погубљени по туђим стратиштима… Са лоптом. Гитаром на споменику. Срце да ти се стегне. Нико од ових наших домаћих издајника, подгузних мува, није се сетио да господина одведе да се покло-

ни тим сенима када је посећивао наше мало место. Чудно, ни један претходни вођа нешто није мирисао болнице или гробља. Да обиђе момке без руку или ногу, да положи букет цвећа на гроб сина јединца. Вероватно су им бранили стручњаци за маркетинг. Да се не повезују са тим сликама. А више него повезани сте, битанге неморалне! Јер док се овај јунак усељавао у нови стан од сто и нешто квадрата ти момци су држали положаје на Кошарама или Паштрику. Одувек је тако било. Бар од када је Никола Пашић ушао у српску политику. Да сам у могућности, прво бих његов споменик скинуо из центра Београда и прелио га у кликере. Да се деца поново играју и друже. Док се земља кидала под огњем и гвожђем окупатора он је свог сина Радета ослободио војске и послао у Ницу. Касније је син Раде са своје јахте показивао српским војницима своју голу

гузицу у Солуну, окружен пијаним и дрогираним курвештинама. Али, Никола Пашић је био можда најбогатији, али никада није био елита. Права елита је своју децу дала. У тренуцима када се српска војска расипала дезетерством и недостатком официрског кадра, у помоћ је позвана будућност Србије. 1.300 каплара из Скопља. Школована будућност наше земље. Све нечији синови. Један од њих је био и син Бранислава Нушића. То је била наша последња официрска резерва. Та школована деца су водила сељаке у борбеним јединицама, увек на челу и увек добровољци за најопасније задатке. Бан Нушић је у свом џепу носио писмо адресирано на оца, у случају да погине. „Не кажем да ми није жао што сам погинуо. Осећао сам, шта више, да бих могао будућој Србији корисно послужити, али… Таква је судбина.“, стоји у његовом писму оцу. Некада смо били такав народ. Да-

МАГАЗИН

27.9.2020.

нас, наши највећи ратнохушкачи нису омирисали барут. Нису никога изгубили. Све раде у рукавицама, отисци не остају за њима. Онда су наши ветерани добијали потврде да могу да просе на потезу од Теразија до Калемегдана. Данас наши ратни ветерани могу да зимују испред Скупштине, џаба им. Вође су у међувремену постале миротворци. Непријатељи су постали саветници, радо виђени гости, добијали су милионске износе за своје кампање. Сиротиња је остала сиротиња. Шофери маскирани у министре њихове ампутиране удове називају гениталијама. Намножило се Радета по читавој мојој земљи. Показују нам голе гузице и смеју нам се у лице. Лагано остајемо без ичега у рођеној земљи. Мало шта је још остало непродато. Само да се не сете да почну нас да продају на комад.

Сво новинско смеће ове земље, бахати колонијалисти и домаће слуге хорски славе недавно потписан документ. Пре неки дан рекох, због много мањих захтева некада је шумадијски сељак гурнут у светски рат. Шта славимо? Мисли ли ико о нашим младићима у Либану, нашим војницима? До јуче Хезболах их је гледао као храбре и поносне људе, сада их гледа као непријатељ. Хоће ли ико да трепне ако се, не дај Боже, само један живот угаси због оловке, цедуљице и кључа? Вулин ће да плаче тетки на рамену? А то је тачка која је домаће аналитичаре најмање жуљала. Мене много жуља. Сваки живот, свака судбина. Данима ме прате полицајци у цивилу. Најчешће у пару, момак и девојка. Углавном их детектујем одмах. Често им и приђем, поздравим се са њима. Једном сам сео на њихову клупу и цр-

кавао од смеха. Хајде, децо, лепо питајте, шта вас занима? Извади блокче и пиши шта причам. Некада ми се униформисани јаве из својих џипова. Застанем и поразговарам са људима. На истој смо страни. Они брину о физичкој безбедности овога народа, ја о његовом здрављу. Бринемо о истом народу. Никада ружну реч нисам чуо. Поштујем њихов посао, поштују и они мене. Да ли ће ми правити непријатности? Можда, али не бринем због тога. И даље улицама ходам сам. Ова наша земља је расута у комаде. Декада освете лоших ђака се лагано приводи крају. Не знам да ли и они имају тај осећај, али након врха те чека само пад. То је неминовност. Да ли су опасни? Могу да буду. Али можемо и ми. Док ово будете читали Покрет За све моје људе ће да заврши своју акцију у Александровцу. Локални моћни-

ци су претили животом човеку који је купио и реновирао хотел у име швајцарског инвеститора. Човек месецима није излазио са супругом из куће. Децу је послао ван града. Покрет је, ако је све било по плану, јуче отишао до човека, извели смо га на кафу у центар вароши и прошетали са њим по граду. Свратили смо и до локалног одбора владајуће странке и оставили подсет-

ницу. Има и нас у овој земљи, нану ли вам вашу, и нико неће бити сам. Ту смо за три сата када год буде потребно. Свако од нас је овде расут у комаде. Опхрвани смо борбом за егзистенцију, бригама, бомбардовани свакога дана сулудим вестима. Само јак човек може да се одбрани од овог времена. Да нађе снагу у себи, да се прикупи и одбрани. Да остане свој. Ускоро, драге

комшије, ћемо да дођемо поново у Краљево. Да организујемо такве људе, јер сте заједно још јачи. Да можете да покренете локалне иницијативе које могу да поправе ваш живот у вашој улици, вашем граду. Ваша снага је, да поновим, ваш глас. А то није мала снага у алавом друштву. Време је да почнемо да правимо кликере…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

МАГАЗИН 27.9.2020.

Позив за учешће у јавним расправама о три значајна документа

МАГАЗИН

27.9.2020.

РЕБАЛАНС БУЏЕТА ПОО

ОД ЛУПОМ ЈАВНОСТИ

а последње седнице Градског већа, одржане у уторак 22. септембра, грађанима и стручној јавности је упућен позив за учешће у јавним расправама о три значајне теме за функционисање града. Прва се односи на Нацрт одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2020. годину у делу планирања инвестиција, а увид у нацрт документа омогућен је на званичном сајту града, у периоду од 22. до 28. септембра кад ће бити одржана јавна седница. До тада се на посебном обрасцу, у писаној форми или елек-

тронском поштом, Одељењу за привреду и финансије могу доставити примедбе на овај документ, предлози и сугестије за његово побољшање. У истом периоду јавној расправи је подложан и Нацрт одлуке о изменама Одлуке о накнадама за коришћење јавних површина за територију града Краљева, доступна на огласној табли званичног интернет сајта. Грађанима је остављено исто време да погледају и добро проанализирају документ, а примедбама, предлозима и сугестијама достављеним на адресу Пореске администра-

ције допринесу његовом побољшању. Јавна седница ће бити одржана сутра у исто време, али у другој сали зграде Градске управе. Позив на јавну расправу упућен је и о Нацрту одлуке о такси превозу путника, а примедбе, предлози и сугестије могу се достављати Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе до сутра у седам сати када почиње јавна седница у Свечаној сали Скупштине града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Јавна расправа о Нацрту одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2020. годину у делу планирања инвестиција, Нацрту одлуке о изменама Одлуке о накнадама за коришћење јавних површина за територију града Краљева и Нацрт одлуке о изменама о Нацрту одлуке о такси превозу путника. - Рок за подношења примедби, предлога и сугестија истиче сутра у седам сати када почињу јавне расправе

Активности на изградњи Моравског коридора

ПУТ КРЕЋЕ ДВА

МАГАЗИН

27.9.2020.

- Предузеће Коридори Србије упутило позив јавности, органима и заинтересованим организацијама на јавне консултације поводом израде Студије процене утицаја на животну средину и друштво, Плана управљања и мониторинга животне средине и друштва, Плана ангажовања заинтересованих страна и Оквира за расељавање и обнову егзистенције за реализацију пројекта Аутопут Е761 Појате – Прељина. - Сагласно стандардима Међународне финансијске корпорације јавне консултације и презентација докумената у Краљеву одржаће се у уторак 29. септембра у дворишту између Народног музеја Краљево и Основне школе „4. краљевачки батаљон“

АДЕСЕТ ТРЕЋЕ

МАГАЗИН 27.9.2020.

ћевац, Сталаћ, Крушевац, Трстеник, Врњачку Бању, Краљево и Чачак, на коме живи близу пола милиона становника, послује више од двадесет једне хиљаде малих и средњих предузећа и предузетника. Поред десет пословних и једне слободне зоне, у овом делу Србије се налази шест планина, двадесетак манастира и десет популарних дестинација бањског туризма. Изградња Моравског коридора утврђена је Просторним планом посебне намене инфраструктурног коридора аутопута Е-761, а за целу деоницу урађен је Генерални пројекат са предходном студијом оправданости. Израђени су и идејни пројекти за деонице Појате – Кошеви и Адрани –Прељина а за деоницу Кошеви-Адрани је у завршној фази. Моравски коридор је аутопут са двоструким коловозом дужине сто дванаест километара, који повезује Појате и аутопут А1, долином Западне Мораве пружа се у правцу исток - запад, а сматра се кључним покретачем економског коридора до индустријског града Крушевца и његових крајњих међународних веза са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Северном Македонијом. Пројекат подељен на три деонице и девет сектора развило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, састоји се од изградње аутопута са пратећим објектима, регулације реке и измештања комуналних објеката, а планирано је да буде завршен 2023. године. Влада Србије намерава да реализацију финансира зајмом од различитих међународних финансијских институција према чијим политикама и стандардима перформанси, пројекат ове размере захтева потпуну процену утицаја на животну средину и друштво. Циљ Студије о процени утица-

ја на животну средину и друштво је да изврши еколошку и социјалну процену пројекта, документује потенцијалне еколошке и социјалне утицаје повезане са фазама његове изградње и рада и обезбеди мере за ублажавање како би се спречили, избегли, смањили или надокнадили сви штетни утицаји. Извештај аутора студије потврђује да су утицаји пројекта углавном средњи, а резидуални утицај се смањује на низак ниво након спровођења предложених мера ублажавања. Значајнијим се сматрају утицаји ризика од поплаве током изградње и експлоатације, квалитета ваздуха, буке, промене пејзажа услед промена у намени земљишта, видљивости нових структура, губитка приватног земљишта, уситњавања пољопривредних земљишних парцела, физичког и економског расељавања лица погођених пројектом и саобраћај. Поред тога, процењују се и социјално позитивни утицаји који се заснивају на развоју у локалној економији и могућностима запошљавања током фаза изградње и рада аутопута. Неопходне активности за управљање и ублажавање утицаја и ризика представљене су у Плану управљања и мониторинга животном средином и друштвом који укључује све пројектне обавезе, а и национално законодавство и захтеве зајмодавца, мере ублажавања идентификоване из процене утицаја и друге мере добре праксе креиране да избегну, а када није могуће да умање или смање негативне утицаје и појачају позитивне утицаје. Као самостални пројектни планови припремљени су и други кључни планови управљања, Оквир расељавања и обнова егзистенције и План ангажовања заинтересованих страна. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

агласно стандардима Међународне финансијске корпорације предузеће Коридори Србије позива јавност, органе и заинтересоване организације на јавне консултације поводом израде Студије процене утицаја на животну средину и друштво, Плана управљања и мониторинга животне средине и друштва, Плана ангажовања заинтересованих страна и Оквира за расељавање и обнову егзистенције за реализацију пројекта Аутопут Е761 Појате – Прељина. Увид у документе може се извршити на интернет страници и просторијама предузећа и канцеларијама за односе са јавношћу локалних самоуправа Варварина, Ћићевца, Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање, Краљева и Чачка. Примедбе и мишљења у вези са документима подносе се у писаном облику и достављају на адресу предузећа Коридори Србије, Краља Петра 21, Београд, електронском поштом на адресу ofﬁce@koridorisrbije.rs, са назнаком на Жалбену комисију, или телефоном позивом на број 011/33 44 174. Сагласно стандардима Међународне финансијске корпорације јавне консултације и презентација докумената у Краљеву ће бити одржане у уторак 29. септембра у дворишту између Народног музеја Краљево и Основне школе „4. краљевачки батаљон“. Процена о значају саобраћајнице од Појата до Прељине, познатије као Моравски коридор, темељи се на податку да повезује централни део земље са два најважнија путна правца, Коридорима 10 и 11, и да ће изградњом бити повећана доступност општинским центрима, привредним зонама и туристичким дестинацијама. Будући аутопут биће изграђен на постојећој траси државног пута првог реда М-5 и повезиваће сва већа насеља у региону Ћи-

Пред јесење заседање Народне скупштине

МАГАЗИН

27.9.2020.

ПЕТ НОВИХ

Х ЗАКОНА - Законом о социјалној карти обезбедиће се правичнија расподела и транспарентније и ефикасније остварење свих права која по закону припадају. - Влада Србије тежи да створи друштво у коме неће постојати дискриминација по било ком основу. - Боља интеграција у друштво и остварење једнаких права особама са инвалидитетом, припадницима ромске и других националних мањина и верских заједница. - Од Закона о безбедности и здрављу на раду очекује се да значајно унапреди ову област, омогући већу заштиту и поштовање права радника. - У условима глобалне пандемије коронавируса доказано како запослени могу подједнако добро радити на даљину, посебно послове из области сектора информационих технологија, финансија и менаџмента

инистарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у претходном периоду израдило пет закона од којих се очекује да обезбеде бољи стандард грађана, једнака права и квалитетнијe условe живота. Очекивање да усвајање закона уследи на јесењем скупштинском заседању повод је за најаву Закона о социјалној карти на који се чекало тридесет година. У Министарству подсећају на сврху да сви подаци грађана буду на једном месту, чиме ће се обезбедити правичнија расподела и транспарентније и ефикасније остварење свих права која им по закону припадају. Податак да се Србија активно залаже за бољу заштиту деце од било ког облика насиља и злостављања, као и за остварење свих њихових права, основа је на којој ресорно министарство темељи израду закона о заштити права детета и заштитнику детета. Како је потврдио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, Влада Србије тежи да створи друштво у коме неће постојати дискриминација по било ком основу. У Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања очекују да измена и допуна Закона о спречавању дискриминације значајно унапреди ову област, а особама са инвалидитетом, припадницима ромске и других националних мањина и верских заједница, уз остварење једнаких права, омогући бољу интеграцију у друштво. Закон о родној равноправности, чијим ће се усвајањем обезбедити једнака права мушкараца и жена, још један је на који се дуго чекало, а уско је повезан са Законом о спречавању дискриминације. Податак да је претходна година проглашена Годином безбедности и здравља на раду у циљу обезбеђивања већих права радника и њихове боље заштите, основа је на којој је Министарство израдило закон о безбедности и здрављу на раду, од кога се очекује да значајно унапреди ову област, омогући већу заштиту и поштовање права радника. У условима глобалне пандемије коронавируса доказано је како запослени

МАГАЗИН

27.9.2020.

могу подједнако добро радити на даљину, посебно послове из области сектора информационих технологија, финансија и менаџмента, па је све више послодаваца који омогућавају запосленима да раде независно од тога где им је радни простор. Процењује се да ће тај тренд убрзано расти, и да ће у наредних петнаест година у свету приближно милијарду људи радити онлајн на даљину. Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања стиже потврда да ће, након формирања нове владе, иницирати измену Закона о странцима, који је у надлежности Министарства унутрашњих послова, и приступити измени Закона о запошљавању странаца. Усвајањем овог закона Србија би била међу првим иноваторима у овом сектору и могла да постане једна од најомиљенијих дестинација за све који у Европи раде на даљину. Додатна повољност очекује се након усвајања предлога да Србија издаје боравишне визе страним држављанима, односно визе за запослене који раде на даљину путем интернета, што би им омогућило да посао обављају из Србије боравећи у њој до годину дана. Прве реакције стижу из Иницијативе „Маме су закон“ подсећањем да ни после две године од најаве нема помена о измени Закона о финансијској подршци породици са децом. У саопштењу достављеном медијима подсећа се да је министарка без портфеља задужена за популациону и пронаталитетну политику, у јавности најчешће говорила о роковима и најављивала измене овог закона који је оцењен лошим. - Пре две године сам предала у скупштинску процедуру Предлог измена и допуна Закона о финансијској подршци породици са децом који сам написала у сарадњи са грађанима који су долазили на отворене расправе организоване у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу или су ми се обратили на неки други начин. То је свеукупно добар предлог који укључује десетак кључних измена и не би оставио ниједну породиљу без примања, као што је то данас случај. Од тренутка примене овог Закона око четрдесет хиљада жена прима надокнаде

мање од оних које су примале док нису прешле на породиљско одсуство, или одсуство ради неге детета. Ако знамо да се у Србији годишње роди око шездесет хиљада деце, а да трећина мајки остаје без примања у висини оних које је имала пре одласка на породиљско, онда лако долазимо до податка да је у питању најмање четрдесет хиљада жена које су оштећене применом овог Закона од јула 2018. године до данас, каже бивша народна посланица Странке модерне Србије, и оснивачица Удружења „Маме су закон“, Татјана Мацура. Законом су, каже она, највише погођене мајке које су запослене на црном, или сивом, тржишту рада, незапослене, мајке које су родиле децу са инвалидитетом, предузетнице, пољопривредне осигуранице, оне које су примале плате више од три републичка просека, мајке које су морале да одржавају трудноћу као и оне које немају осамнаест месеци везаног радног стажа. Поред уверења да је држава још пре две године све ове жене оставила на цедилу, верује се да је пандемија вируса корона додатно погоршала ситуацију у којој се налазе. Колико су поједини министри из одлазеће владе банализовали егзистенцијални проблем сведочи податак да су на локалне самоуправе усмеравали новац намењен одржавању позоришних представа, или пеглању веша, са циљем да се кроз такве пројекте тобож подиже наталитет. То је још једна потврда да новца у буџету има, али се троши на погрешан начин, расипа се на безначајне пројекте, прегломазну администрацију или се упумпава у министарства којима у овом тренутку није неопходан толики. Одлазећим министрима, али и онима који ће доћи на њихово место, упућено је упозорење да обећања која се дају грађанима, посебно она изговорена у Скупштини Србије, морају да се испуне, посебно по питању популационе и пронаталитетне политике које не може изненада да постане демоде и не представља посебан значај за оне који су пре само три месеца под паролом „За нашу децу“ освојили апсолутну скупштинску већину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Савез за здравство Националне алијансе за локални економски развој

МАГАЗИН

27.9.2020.

УТВРЂЕНИ РЕФОРМ

- Реформске приоритете Савеза за дравство подржава две трећине укупног чланства организације. - Неопходна пуна интеграција приватног сектора у здравствени систем, јер су капацитети јавних установа ограничени, а грађани скоро четрдесет одсто трошкова за лекове и услуге које не покрива обавезно здравствено осигурање, подмирују из својих џепова. - Приватно здравство има опрему и лекаре за помоћ у борби против ковида-19. - Неопходна пуна интеграција приватног сектора у здравствени систем, јер су капацитети јавних установа ограничени игитализација здравствених услуга кроз унапређење електронског заказивања прегледа, увођење еКартона и еДознака, само су нека од кључних реформских приоритета Савеза за здравство Националне алијансе за локални економски развој у наредној години, који подржава две трећине укупног чланства организаци-

је. У Савезу сматрају да је пуна интеграција приватног сектора у здравствени систем неопходна, јер су капацитети јавних установа ограничени, а грађани скоро четрдесет одсто трошкова за лекове и услуге које не покрива обавезно здравствено осигурање, подмирују из својих џепова. Као најсвежији пример истакнута је чиње-

ница да се приватни капацитети не користе за тестирање пацијената на присуство корона вируса. Новоизабрани председник Савеза за здравство, и директор MediGroup Sistema, Дејан Пешић подсећа да смањене листе чекања за операције катаракте и вештачку оплодњу показују како је интеграција приватног и јав-

МСКИ ПРИОРИТЕТИ ног сектора корисна и неопходна, да би се грађанима омогућила брза и квалитетна услуга. Приватни сектор могао би да буде од велике помоћи и током ковид кризе, јер располаже великим лабораторијским капацитетима, ЦТ скенерима и магнетном резонанцом, али и лекарима опште праксе који могу да препоруче грађанима где и како да наставе са лечењем и тако растерете државне установе. У Словенији, Македонији, Босни и Херцеговини и Црној Гори већ је успостављена добра сарадња приватног и државног сектора у лечењу ковид пацијената, што је повода за жељу да примери добре праксе заживе и у Србији. Државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић најављује даље кораке у дигитализацији и могућност сарадње са приватним сектором, пре свега у вођењу обједињене медицинске документације и отварања јединствених електронских картона пацијената. Позитивним искуством оцењује издавање сто осамдесет ми-

лиона електронских рецепата као добре основе за наставак активности на развоју електронског здравства у Србији. Оне пре свих подразумевају увођење еКартона, у коме ће бити сконцентрисане све информације о терапији грађана, и рад на развоју радиолошког информационог система, где ће бити евидентиране све дијагностичке процедуре. Од ових активности очекује се да допринесу великим уштедама у рендген филмовима и збрињавању пацијената јер ће, без об-

Ново руководство Савеза Чланови Савеза за здравство изабрали су ново руководство овог тела које ће наредне две године водити Дејан Пешић, док ће потпредседник бити директор компаније AstraZeneca за Србију и Црну Гору Александар Трипковић.

зира да ли је преглед обављен у државној или приватној установи, лекари имати увид у цео ток лечења из различитих градова и установа. Ванредно стање изазвано појавом корона вируса потврдило је значај дефинисања процедура за брзо реаговање у кризним ситуацијама, и успостављање механизама за убрзани увоз и извоз лекова и медицинске опреме, укључујући и хитне поступке, процедуре издавања дозвола за лек и медицинска средства. Највећим резултатом досадашњег рада Савеза за задравство оцењени су објављивање Сиве књиге здравства са педесет препорука за унапређење здравственог система и учешће Националне алијансе за локални економски развој у пројекту оптимизације плана мреже здравствених установа у Србији, под покровитељством Светске банке и организацији Министарства здравља Т. Радовановић Фото;: НАЛЕД

Скоро шесто милиона динара запосленима у новооснованим предузећима

МАГАЗИН

27.9.2020.

ХОТЕЛИЈЕРИ НА Р

- Новац добили запослени у више од осам хиљада предузећа основаних у периоду од 15. марта до 20. јула, као и запослени у две хиљаде сто четрдесет осам раније основаних привредних субјеката који нису користили мере помоћи. - У новооснованим предузећима уплату је добило нешто више од једанаест хиљада запослених, а у осталим њих пет хиљада четири стотине седамдесет. - Стопа незапослености у другом кварталу ове године достигла историјски минимум од само три десета дела изнад седам процената. - Почетком октобра финансијску помоћ могу да очекују и хотелијери. - Од скоро милијарду и по динара градски хотели ће добити триста педесет евра у динарској противвредности за сваки лежај и сто педесет за сваку собу

РЕПУ ЗА ИСПЛАТУ

рви радни дан у недељи је са великим нестрпљењем очекивало нешто више од шеснаест хиљада запослених у више од десет хиљада привредних субјеката основаних након 15. марта. Њима је на име помоћи исплаћено петсто деведесет шест милиона динара тако да су изједначени са запосленима у приватном сектору којима је, после три месечна износа у висини минималне зараде још два пута исплаћено по шездесет одсто те суме. У Министарству финансија потврђују да је петсто деведесет шест милиона динара уплаћено на наменске рачуне свих привредних субјеката због жеље да се, укључивањем нових предузећа у други пакет помоћи, да подстрек за даље пословање. Добрим сигналом оцењен је податак да су се предузећа оснивала и у време кризе изазване пандемијом корона вируса, што сведочи о поверењу у државу и у пословно окружење, али и способности да се пословање прилагоди новонасталим околностима. Новац су добили запослени у више од осам хиљада предузећа основаних у периоду од 15. марта до 20. јула, као и запослени у две хиљаде сто четрдесет осам раније основаних привредних субјеката који нису користили мере помоћи. У новооснованим предузећима уплату је добило нешто више од једанаест хиљада запослених, а у осталим њих пет хиљада четири стотине седамдесет. Током пет месеци запосленима у приватном сектору исплаћено је око пет милијарди и осам стотина милиона евра, што износи дванаест и по процената бруто домаћег производа. У Министарству финансија подсећају да овако обиман пакет, у односу на величину економије, нису имале ни много богатије земље, а потврда да је на тај начин спашена привреда стигла је и од међународних финансијских институација. О успеху да се задржи максималан број радних места најбоље сведочи податак да је стопа незапослености у другом кварталу ове године достигла историјски минимум од само три десета дела изнад седам процената. Већ почетком октобра, у оквиру секторских мера које је донела Влада Србије, финансијску помоћ могу да очекују и хотелијери, а од скоро милијарду и по динара градски хотели ће добити триста педесет евра у динарској противвредности за сваки лежај и сто педесет евра за сваку собу. Последњи подаци редовног праћења прилива од пореза на додату вредност сведоче да су приходи за милијарду и шест стотина милиона динара већи од планираних, што у Министарству

МАГАЗИН

27.9.2020.

оцењују добрим показатељем опоравка привреде који је био видљив већ у јулу и августу. Податак да расте и порез на додату вредност од увоза додатно појачава уверење да привредна активност расте, а Србија не одустаје од развојних пројеката као што је Србија 2025. Уз потврду да држава ради максимално, и чини све да обезбеди наставак инвестиција како би се подстакао раст и пензија и зарада, оптимизам појачава податак о доласку Америчке развојне агенције са годишњим буџетом од шездесет милијарди долара, довољним за гаранцију атрактивности и сигурности будућих инвестиција. Уз подсећање да је то први корак у имплементацији споразума из Вашингтона, који поред стабилности појачава сигурност у очима других инвеститора, значајним се оцењују очекивани разговори о различитим пројектима. Иако се у време интензивних радова на ребалансу буџета за ову, и креирања буџета за наредну, годину очекују разговари са представницима Међународног монетарног фонда у Министарству финансија оцењују да нема разлога за нова задуживања. Посебно радује саопштење од пре три недеље да су мере које је Србија предузела биле правовремене и свеобухватне, а потврдиле како имају огроман ефекат на очување запослености и привредних активности. Позитивни резултати су у директној вези са најављеним повећањем пензија од јануара наредне године у износу од 5,9 одсто. Од почетка наредне године на раст ће, по швајцарској формули, подједнаку утицати повећање плата и инфлација. Значајним за повећање стандарда оцењено је повећање минималне цене рада и неопорезивог дела дохотка, чиме је умањен притисак на послодавце. О смањењу оптерећења на зараде сведочи податак да је пре две године износило шездесет три, а сада смањено на 61,2 процента. Министар је подсетио да држава кроз пројекат Моја прва плата, током девет месеци ангажовања, обезбеђује посао и плату за десет хиљада младих људи којима лакше пријављивање омогућава посебна Вајбер апликација. Према подацима Министарства финансија за учешће у програму већ се изјаснило више од пет хиљада послодаваца који су огласили потребу за тринаест и по хиљада радних места на осам и по хиљада позиција. Од првог дана наредног месеца почеће пријављивање младих који желе да стекну прво радно искуство, што ће државу коштати око две милијарде динара. Т. Радовановић

Нова снага на политичкој сцени Србије

МАГАЗИН

27.9.2020.

ЉУБАВ ВЕ

- Друштво се поприлично удаљило од врлина које су одувек красиле српски народ. - Грађани су под сталним притиском и ударом оних који пропагирају нетрпељивост, себичлук, простаклук, лоповлук, корупцију и материјално богатство као идеале за које треба живети. - Иако је стање лоше, није све изгубљено, јер у Србији постоје нормални и поштени људи који се не плаше. - Читава држава почива на једном човеку и зависи од његове воље. - Није добро да један човек буде председник државе и владе, министар у свим министарствима, фудбалски селектор, градоначелник и директор сваког јавног предузећа. - Људи су забринути јер државне институције никада нису овако лоше функционисале, а осим легално изабраног председника државе нема ниједне легалне иинституције. - Избори у Србији никад нису били фер и коректни, а неће бити ни у наредном периоду

ЕРА НАДА

д поновног успостављања вишестраначја у Србији осамдесетих година прошлог века једна од значајних карактеристика политичке сцене је неретко одступање од принципа који су појединце мотивисали на политичко ангажовање. Резултат се огледа у оснивању великог броја нових политичких субјеката на чијем челу су се нашли незадовољни статусом у старом окружењу. Појава је по правилу била уочљивија након неуспеха на неким од избора, а да изузетак нису ни последњи ових дана потврђују два бивша истакнута члана Српске радикалне странке која после две деценије више није присутна у Народној скупштини. На истеку прве половине септембра одржана је оснивачка скупштина Удружења „Покрет Љубав вера нада“ основаног на неодређено време у циљу остваривања циљева у области државе и друштва. Агенција за привредне регистре је неколико дана касније потврдила исправност пријаве, а председник Удружења и његов заменик, Немања Шаровић и Божидар Делић, јавности су представили разлоге који су их навели на овај чин. Одлука да се покрет назове „Љубав вера нада“ заснован је на ставу о три универзалне хришћанске врлине неопходне да се у Србији гради будућност. Полазећи од претпоставке да термини љубав, вера и нада нису непознате никоме од иницијатора идеје о покрету, оснивачи упозоравају на невеселу чињеницу о друштву које се поприлично удаљило од врлина које су одувек красиле српски народ. Разлог се огледа у потврди да су грађани под сталним притиском и ударом оних који пропагирају нетрпељивост, себичлук, простаклук, лоповлук, корупцију и материјално богатство као идеале за које треба живети. - Данас се у Србији много тога врти око новца, много ствари и много људи је данас могуће купити новцем. Међутим, није могуће купити све и није могуће купити свакога. Данас у Србији највише одлучују одређени политички центри моћи, или практично о свему одлучује један човек у чијим је рукама концентрисана политичка, финансијска,

МАГАЗИН

27.9.2020.

медијска и свака друга моћ. Грађани Србије желе да живе у уређеној држави, у држави у којој ће закони важити подједнако за све, у другачијој држави. Због постојећег стања су веома незадовољни, али немају начин ни адекватну прилику да истакну своје незадовољство. Незадовољни су стањем у здравству, у економији, пољопривреди, просвети, у свим сегментима друштва. Незадовољни су и влашћу и опозицијом. Ми смо дошли да представимо покрет и покажемо да, иако је стање лоше, није све изгубљено, да нада постоји и да у Србији има нормалних и поштених људи који се не плаше ни Вучића ни његове пирамиде моћи, људи који нису на његовом платном списку, који са њим не шурују ни на који начин и људи који имају знање, способност и доследност да се супроставе и заслуже поверење грађана. Што је најбитније, да то поверење оправдају у наредном периоду, пре свега тако што нећемо постати исти као своји политички противници. Наш противник на политичкој сцени је Александар Вучић. То не значи да ми њега мрзимо, не значи да ћемо да га

псујемо и вређамо његову децу и породицу, већ да ћемо му свакодневно политички дисати за вратом, да ћемо указивати који су то начини да се у Србији боље живи, који су то начини да се сузбија системска корупција, који су то начини да се омогући да раде и напредују најбољи, а не партијски послушници са купљеним дипломама и купљеним докторатима, истакао је Шаровић уз потврду жеље да се поново изграде посрнуле институције, а не праве лажни идоли од појединаца на власти. Опасним за даљу судбину земље оцењен је податак да читава држава почива на једном човеку и зависи од његове воље, па није добро да буде председник државе и владе, министар у свим министарствима, фудбалски селектор, градоначелник и директор сваког јавног предузећа. Уверење да то не води ничему појачава стрепњу да ће такав систем пропасти, у Удружењу упозоравају много брже него што мисле они који су на власти. Да појава новог актера на политичкој сцени није ни мало безазлена ствар сведоче различите реакције доброна-

Циљеви Удружења - Очување и афирмација традиционалних српских и светосавских вредности - Заштита територијалне целовитости и суверенитета Републике Србије - Развој демократије и доследно спровођење принципа поделе власти на законодавну, извршну и судску и међусобна контрола грана власти - Владавина права, правде и остварење једнакости грађана пред државним и другим органима - Стварање услова за слободне, објективне, непристрасне и пристојне медије, промоција одговорности за јавну реч - Борба против свих облика криминала и корупције, а посебно криминала белог оковратника и системске корупције - Оснаживање институција и обезбеђивање јавности у њиховом раду - Заштита и поштовање основних људских права српског народа у расејању - Стварање услова за повратак у своје домове свих Срба избеглих и протераних са простора Републике Српске Крајине, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије - Унапређење међународе културне, економске и политичке сарадње, посебно са традиционално пријатељским државама које подржавају територијални интегритет и суверенитет Републике Србије

Немања Шаровић

27.9.2020.

МАГАЗИН

мерних и савети иницијаторима ове идеје да одустану од самосталног деловања и сметњи представницима власти, кад је боље договорити се са њима. Шаровић потврђује одсуство сваке жеље за било каквим видом поделе плена са некадашњим партијским истомишљеницима чак и у случају да се, а и то треба очекивати, свим средствима обруше на оне који им се нађу на путу. - Ми нисмо ти који се тале. Да смо то хтели могли смо било које друге године и било ког другог дана. Нама су говорили, не будите луди, они ће се сад сви обрушити на вас. Па нека се обруше, ако је суђено да се обруше. Обрушили су се на читаву Србију, па ако трпи читава Србија трпећемо и ми. Знамо за шта трпимо, спремни смо да трпимо, не плашимо се било кога и знамо да ћемо победити. Није питање да ли ћемо победити, питање је када ћемо и учинићемо све што је у нашој моћи да то буде у што краћем року, иако не потцењујемо ни Александра Вучића ни организацију коју је направио, која је и богата, и моћна и контролише све, и медије и финансијске, економске, политичке токове,

малтене читаву Србију. Међутим, нема назад, назад је Србија, каже Шаровић. Подсећањем да термин „љубав, вера и нада“ потиче из 134. године, да су из њих изведене све друге људске врлине и квалитети па и десет божјих заповести, а да их је проповедао и Исус Христ, Делић посебно истиче основни услов за чланство који подразумева поштење и честитост. То је и разлог за одбијање финансијске помоћи оних који су је понудили мотивисани чињеницом да је за озбиљнији рад на политичкој сцени потребно много пара. Чврсто уверење да може и са мање основни је разлог за одбијање понуде појединаца који су, као тајкуни и криминалци, окарактерисани генераторима стања какво је данас у Србији. - У нашим медијима то не пише, али ако читате стране они сматрају да је Србија најсиромашнија земља Европе. Србија је прелепа земља и грађани заслужују да живе боље. Моја генерација памти време када сте, идући улицама било кога града у Србији, видели насмејане људе. Млади а и ми данас то готово нигде не срећемо. Људи су за-

бринути јер државне институције никада нису овако лоше функционисале, а осим легално изабраног председника државе немамо ниједну легалну иинституцију. Скупштина на првој седници није завршила посао, па незнамо ко ће сазвати следећу. Имамо владу и министре који су потпуно нелегални, а ми желимо да се то промени, да Србија буде уређена попут других земаља и да све институције служе грађанима, а не тајкунима. Желимо да променимо и то да у институцијама, па и на челу државе, владе и министарстава, не буду људи којима је у првом плану лични интерес, већ који лични интерес постављају на неко далеко место позади а да им је први интерес грађанин, наша држава, наша отаџбина и борба да грађани живе боље. Ми то свакако нећемо моћи остварити сами, без грађана Србије, без честитих људи који веома тешко живе, а који се до сада нису усуђивали да проговоре. Нудимо им да поврате веру и наду у бољу будућност Србије и генерација које долазе, поручује Делић. Негативна искуства из претходне

две деценије, када су политичку сцену креирале неприродне коалиције, један су од разлога за жељу да се направи довољан отклон од њих и удруживање са грађанима Србије. Нема много жеље за позив земљама запада да утичу на стварање услова за фер и коректне изборе. Они, каже Шаровић, у Србији никад нису били фер и коректни, а неће бити ни у наредном периоду. Упркос томе не јењава оптимизам заснован на уверењу о довољно политичког искуства, снаге и доследности да се остваре циљеви због којих је и основано удружење. - Ми нисмо људи који су упали случајно у политику и кренули у оснивање новог покрета. Добро знамо какве нас тешкоће очекују и са каквим ћемо се проблемима сусретати, а ти проблеми неће бити мали. Знам добро који је значај добре политичке организације и страначке структуре. Основали смо покрет да бисмо дозволили да мало расте, да окупимо одређени број људи и онда полако формирамо одборе. Задовољни смо подршком коју добијамо, али нам није жеља да правимо лидерску организацију, да ја или било ко дру-

ги буде нови идол, јер је оно на чему су досадашњи победници на изборима у Србији падали то што нису успели да задрже нормалан однос према својој околини, друштву и институцијама. Политика опија људе, власт и моћ такође. Нама је циљ да останемо нормални и после успеха који очекујемо да ћемо остварити, да не постанемо попут ових који су пожелели да одлучују о свему. Треба остати нормалан, и то је највећи задатак, а после почетног успеха не помислити да си богом дан. То је оно што очекују грађани, што суштински желе, власт која постоји због народа, не да мисле како народ постоји због власти као што мисле властодршци у претходних двадесет година у Србији. Бићемо другачији, а мислим да смо и називом који обавезује показали да не мислимо како мисле други на политичкој сцени. Да је то тако са њима бисмо били у некој другој политичкој организацији, каже Шаровић. Оптимизам се заснива на уверењу о великом броју младих и паметних људи, али и старијих са значајним животним искуством, који у новој политичкој

опцији препознају нешто позитивно. Оснивачи су уверени да организација која није стабилна и чврста, и не почива на уважавању сваког појединца у својим редовима, никада неће моћи да обави задатак због кога је формирана. Због тога у први план стављају поштовање и међусобно уважавање, али и уважавање мишљења грађана, како би се направио значајнији помак у позитивном смеру. Обећање да ће будући рад заснивати на објективности, доследности, критикама одређених појава у друштву и предлозима да се законски уреди систем, основа је уверења да се само тако може остварити позитиван резултат. То је и повод за подсећање да циљ Удружења није обрачун са било којим појединцем, већ жеља да се систем уреди на начин да ствари у Србији буду много боље него што су данас. Колико су очекивања реална, и колико ће бити остварени циљеви на којима се заснива рад Покрета „Љубав вера нада“, тек треба да покаже време. Т. Радовановић Фото: Медија центар

Тихи рат око отварања и затварања моста

МАГАЗИН

27.9.2020.

АГОНИЈА СЕ Н

- У краљевачким јавним предузећима нема одговарајуће машине способне да уклони велику количину наноса на мостове током поплава. - Река која агресивно реагује на немар трајно оштетила два носећа стуба на средини моста преко Западне Мораве. - Последњих месеци мост више пута затваран и отваран. - Запреке које се поставе почетком недеље мештани уклоне следећег викенда. - Пуцање два носећа стуба последица интензивног саобраћаја преко моста чија носивост није била у сразмери са возилима која су пролазила. -Мост пројектован у време кад је преко њега, поред запрежних кола и путничких аутомобила, пролазио тек по који трактор. - Преко моста транспортоване хиљаде тона земље за градњу скоро два километра заштитног бедема у Грдици, без много размишљања о последицама

Фото: М. Радовановић

НЕ СТИШАВА

ад су пре нешто мање од три месеца обилне падавине одлучујуће утицале на нагли пораст водостаја мањих или већих водотокова према онима у нижим деловима кренула је велика количина различитог материјала. И док су пластичне боце и кесе различитих боја уобичајена појава у оваквим приликама чини се да је мало ко од одговорних, сем знатижељних пролазника, обраћао пажњу на велику количину друге врсте наноса који се задржавао на мостовима. Колику опасност представљају најбоље су

МАГАЗИН

27.9.2020.

могли да се увере мештани Опланића и њихове комшије којима је мост између овог села и Грдице једина веза са градом и њивама на другој страни реке. Иако је нанос грања, и балвана поприличне дужине и пречника, недељама повећаван готово нико, кажу мештани, није реаговао како би отклонио претећу опасност. Још једном се потврдило да река агресивно реагује на немар, па је кашњење у решавању проблема још једном постао узрок незадовољства становника овог и окол-

них села којима је пут до града продужен за десет и више километара. Прилика да се нанос одстрани пропуштена је у време повишеног водостаја кад је то са моста нешто и могло да се учини уз помоћ грађевинских машина, а погрешна процена, или нешто друго, утицали су на закаснелу реакцију, јер је са падом водостаја растао размак наноса од површине моста. Кад се у томе није успело нагло је спласнуо ентузијазам и реци препуштено решавање проблема, а како је реаговала на немарност најбоље потврђује податак да је трај-

но оштетила два носећа стуба на средини моста и угрозила његову стабилност због чега су надлежни органи најадекватнијим оценили затварање за саобраћај. Био је то почетак мука мештана Опланића и околних села, али и оних са друге стране реке који су деценијама уназад свакодневно прелазили преко моста. Најпоузданији сведоци свега што се последњих месец дана дешавало на овој локацији су риболовци који немају превише лепих речи за однос локалне самоуправе према мо-

сту који је био у употреби пуних четрдесет година. Наиме, 20. септембра је навршено четири деценије од датума када је, после вишемесчних радова на изградњи, мост коначно пуштен у саобраћај. Колико је био значајан потврдило се врло брзо кад је, због проблема на другим саобраћајницама око Краљева, сав саобраћај усмераван према овој локацији. О жељи надлежних да омогући пролаз путничким аутомобилима сведочи податак да је само неколико дана по затварању ослобођена једна сао-

браћајна трака, а да буде поново затворена утицало је неодговорно понашање возача тешког камиона и пролаз мање безбедном страном моста. Од тада траје тихи рат између оних који су затворили мост и појединаца који повремено уклањају препреке и најављују истрајност у настојањима да допру до њива на другој страни реке. Кад црвена трака дуж целог моста није била довољна опомена приступило се везивању бетонских препрека за конструкцију моста, а бољи познаваоци прилика у овом крају верују да ни то

МАГАЗИН

27.9.2020.

неће дуго трајати. Да је све могло да се избегне сведочи председник Месне заједнице Сирча Слободан Ђуровић који је на састанку са представницима Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта, организованог другим поводом, изнео предлог о ангажовању мештана који се баве шумским пословима, а поседују тракторе опремљеним посебним механизмом за извлачење дебелих стабала и са најнеприступачнијих терена. Предлог је уследио након признања директора да у краљевачким јавним предузећима

нема одговарајуће машине способне да уклони толику количину наноса. - Пошто сам живот провео у селу, и на Морави, закључио сам здраворазумски како нема потребе за неким великим машинама, јер због неприступачности није могуће прићи стубовима на средини реке. Зато сам предложио да се нађу људи који се баве шумском делатношћу, и на тракторима имају чекрке са сајлама, да то реше уз помоћ људи жаба који би везали нанос, каже Ђуровић. Да је неко послушао савет потврђује податак о ангажовању предузетника

из Сирче да обави овај посао, а прва информација о томе била је довољна да, као друштвено одговоран припадник села које има потребу за коришћење моста, помоћ понуди Ђуровић. Уверење да је способан за то појачано је након потврде да се у младости бавио различитим спортовима, посебно на води, али и да поседује чамац неопходан да се допре и до најугроженијег дела моста. Покушаји да се допре без њега нису дали резултата, па је уследио позив који иницијатор идеје о овом начину решавања проблема није могао да одбије.

Решавању озбиљног проблема приступила је малобројна екипа окупљена око Добросава Јаковљевића и Саше Маринковића из Сирче, којима се придружио грдички оџачар Боле Чанчаревић, а да посао није био нимало лак сведочи податак да су на реци провели цео дан. Рад се одужио, каже Ђуровић, због опасности од рушења стуба али и велике количине муља због кога није могло да се приближи угроженом делу моста. Да очекивање сусрета са гмизавцима није било без основа сведочи пацов на пласки сена који је ко зна откуда допливао низ ре-

ку и први пут изазвао сажаљење волонтера. Жеља да се мост што пре осигура од опасности коју би могла да проузрокује додатна колична наноса била је довољна да се истраје упркос свим тешкоћама. Зато је најповољнијим за спашавање оцењен довољно висок ниво водостаја и бујица која је олакшавала извлачење из муља. - Два најузводнија стуба су били накренути и откинути од моста у горњем делу, и кориту реке у доњем, па су их држали само нагомилани балвани. Били смо свесни опасности од пада када будемо склонили критични балван,

али смо свесно ушли у ризик и морали да будемо посебно обазриви да се неко не повреди. Уз помоћ чамца, пливањем и комбинацијом једног и другог, изводили смо различите акробације, посртали и падали, али нисмо одустајали. Тамо где је могло секли смо балване тестером, а где није извлачили целе. Тога дана је било нешто хладније него претходих, па није било нимало пријатно јер смо ту провели скоро цео дан, до пред ноћ. На мосту се окупило неколико десетина знатижељаника који свашта добацују, неке су примедбе можда биле

и добронамерне али су ван предметне јер мораш да се концентришеш на оно доле. Није било ни мало лако да трактор увек извуче товар, а кад се пропне на задње точкове и запрети да падне у реку користили смо два. Посебна опасност претила је у случају да пукне сајла, а све је изгледало као кајак на дивљим водама са отежаним условима, сведочи Ђуровић.

Мало је мештана околних села који су били у прилици да се увере у силину реке која је ваљала дебла дужине неколико метара, а свако кашњење је због количине наноса сужавало ток и повећавало притисак на носеће стубове. Иако из Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта стижу замерке на квалитет израде моста, ко-

Саобраћај

МАГАЗИН

27.9.2020.

- Кроз наша села иначе пролазе возила која по тонажи не одговарају ни путевима ни мостовима. И ранијих година смо имали ситуацију кад танак слој асфалта није био довољан да издржи тежину возила ангажованих на шумским пословима по брдима. Обавештавали смо полицију, они кажу да пут није обележен знаковима а уништавање траје и имамо последице. Пут Сирча - Опланићи је неформална северна обилазница око Краљева, посебно након што је пуштен у саобраћај Аутопут „Милош Велики“ и Врњачка Бања постала атрактивна за туристе који ове године нису могли да оду на море, а навигација их уредно шаље преко овог пута, као најкраћег. Како је уништаван годинама, а није адекватно одржаван, имамо хаос у саобраћају који представља велику опасност за пешаке, каже Ђуровић.

ји је издржао налете бујица различите снаге током пуних четрдесет година, мало је спремних да прихвате одговорност за немарност у одржавању значајног инфраструктурног објекта, утврде праве узроке опасности и штете чије размере још није могуће проценити. И док они у чијој је надлежности одржавање замерају квалитету израде, други верују да је пуцање два носећа стуба последица интензивног саобраћаја преко моста чија носивост није била у сразмери са тежином возилима која су пролазила преко њега. Заборавља се да је мост пројектован у време кад је преко њега, поред запрежних кола и путничких аутомобила, пролазио тек по који трактор. Ако се свему дода податак да су преко њега транспортоване хиљаде тона земље за градњу скоро два километра заштитног бедема у Грдици, а радова те врсте било је и током овог лета, није без основа сумња да није било много размишљања о последицама. - У проблему су мештани који су ег-

зистенцијално везани за град, на прагу је берба кукуруза, а једно коло детелине и крмних биља је већ пропало, јер је ово једини мост којим може да се дође до њива. Док је затворен до њива са десне обале реке, преко Поповића и Шумарица, треба прећи десетак километара више, а ако то треба урадити два три пута дневно јасно је у каквом су проблему мештани Опланића. И поред процене да је једна половина здрава, и довољна да се мост отвори за путнички саобраћај, до трајног решења проблема требало је поставити понтонски мост, тим пре што ће то бити неопходно и у случају санације или изградње новог, верује Ђуровић. И док надлежни најављују изградњу новог моста на који би, према досадашњим искуствима, сем што захтева значајна средства којих нема у градском буџету требало чекати годинама, помиње се исправљање порушених стубова као алтернативно решење за успостављање саобраћаја док проблем не буде трајно решен. У недостатку

правих, информација круже различите приче о даљој судбини моста преко Мораве, уједно расте незадовољство мештана околних села које се на најбољи начин сагледава у повременом уклањању бетонских препрека. Није познато колико ће трајати надмудривање са онима који их постављају, али је извесно да грађевинско гвожђе малог пречника, којим су бетонски блокови везани за ограду моста, неће зауставити оне који су претходних недеља уклањали препреке. Страх од опасности да ово потраје до у недоглед довољан је за потребу да неко од представника локалне самоуправе на прави начин обавести мештане о даљим корацима на решавању проблема. Активнији однос очекује се и од чланова савета месне заједнице о чијим активностима још нема никаквих информација, а све појачава уверење да о мештанима села баш нико не мисли. И поред најбоље жеље да се уклони сав нанос остало је неколико балвана чије је извлачење спречено

због високог водостаја, па прети опасност да и даље буде значајна брана свему што тече низводно. Наде мештана усмерене су према изградњи Моравског коридора када би, исправљањем тока Мораве, могао да буде решен и проблем моста преко реке о чијим ћудима најбоље сведочи податак о великој количини наноса узводно од моста који је сузио корито и појачао притисак на њега. Искуства из последњих неколико месеци појачавају стрепњу да однос власти ни према новом мосту на овом месту не би био битно повољнији, што додатно подгрева незадовољство чији се ефекти најбоље виде у уклањању препрека са обе стране реке. Онима којима је неопходан прелаз тракторима довољна претња нису ни саобраћајни знаци којима се потврђује забрана пролаза. Са десне стране реке постављен је непосредно на прилазу мосту, а са леве неколико стотина метара даље на раскрсници од које се одваја пут према Грдици. Т. Радовановић

Медицинске сестре и техничари оправдали поверење

МАГАЗИН

27.9.2020.

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ОДБРАНЕ

- Краљевачки здравствени радници су прве информације о реалној претњи имали пред крај претходне године. - Нагли пораст броја пацијената којима је била потребна респираторна подршка кисеоником утицао на формирање ковид одељења са сто постеља. - Значајну улогу одиграле главне сестре са готово свих одељења Опште болнице „Студеница“ које су се добровољно јавиле спремне да пруже помоћ. - Рад ковид одељења много се разликује од нормалног. - Да се задовоље све потребе ангажовано 246 особа, а посебна одговорност била је сачувати их од заражавања. - Ангажовани у раду ковид одељења успоставили однос високог степена присности, а медицинске сестре и техничари потврдили спремност да се снађу и у најтежим ситуацијама. - Сваки дан као месец

Марија Мијаиловић

рошло је више од пола године од проглашења ванредног стања изазваног појавом корона вируса, а ни после толико времена на светском нивоу још нису отклоњене све недоумице које се везују за ову врсту инфекције. Осврт на период од неколико месеци раније освежава сећање на понашање државног руководства, чланова кризног штаба за борбу против ширења инфекције, здравствених радника и становништва. Оно што се дешавало од почетка лета потиснуло је у други план дотадашња дешавања па је готово заборављено време кад се здравственим радницима сваке вечери аплаузом одавало признање за све што су учинили у лечењу оболелих. И у таквим околностима није било превише информација о правом стању ствари, а оне које су саопштаване често су изазивале различите коментаре и подгревале сумњу у веродостојност, понајвише јер се најчешће није чула реч оних који су све време били на првој линији одбране, пре свега армије медицинских сестара и техничара који су поднели највећи терет. Сећање на тај период, и ново искуство у борби против недовољно познате опасности које не може да се мери ни са једним пређашњим, освежава главна сестра Опште болнице „Студеница“ Марија Мијаиловић. Иако је дугогодишње искуство било прилика за сусрет са бројним изазовима, од ратова пред крај последње деценије двадесетог века преко повреда у земљотресу до епидемије свињског и птичјег грипа, појаве еболе и других инфекција, потврдило се да не помаже превише у сусрету са корона вирусом. Професионална знатижеља била је својеврсни окидач за појачано интересовање након првих информација о појави корона вируса у земљама Далеког Истока, касније и другим са знатно развијенијим здравстевним ситемима од онога у оквиру кога извршава свакодневне обавезе. И поред довољно оптимизма заснованог на спремности да се одговори на сваки изазов и даље је била присутна стрепња да ли ће то бити на адекватан начин. Иако је највећи број становника Србије тек половином марта почео да бива свестан опасности коју носи инфекција

МАГАЗИН

27.9.2020.

здравствени радници су прве информације о реалној претњи имали пред крај претходне године. Управо тада су отпочеле припреме, у сарадњи са епидемиолозима Завода за јавно здравље, а са свим релевантним информацијама свакодневно обавештаване главне сестре свих одељења Опште болнице. - У јануару и фебруару смо се припремали, па смо март дочекали спремни баш као и запослени на Инфективном одељењу који су раније имали сличну обуку приликом појаве еболе. Имали смо плаве униформе, па смо изгледали као мала екипа штрумпфова која је збрињавала пацијенте са лакшом клиничком сликом, или су чекали резултате бриса. Они код којих је потврђено присуство вируса одлазили су у ковид болнице, за нас је референтна била у Крагујевцу, а лакши случајеви су упућивани на Сајам. Та прича је за нас била прилично потпуно релаксирајућа све до јула кад је ситуација нагло погоршана. Са тридесет постеља на Инфективном одељењу и тринаест на хематологији која је, по грађевинској структури са посебним улазом, могла да одговори епидемиолошким потребама почели смо да укључујемо и друге тимове. Били су то тимови са хематолошког и пулмолошког одељења, који су се смењивали на петнаест дана, а са тимом сестара са Инфективног одељења смо успели да опскрбимо потребе наше болнице, објашњава Мијаиловић. Податак да је Краљево спремно дочекало епидемију, и да није било значајнијег притиска на здравствене установе, било је довољно да се прискочи у помоћ другима, пре свега Клиничком центру Крагујевац у који су упућивани медицинско техничари и анестезиолози. Иако се са слабљењем првог таласа очекивало да вирус током лета потпуно нестане већ почетком јуна потврдило се како није безазлен колико се мислило, па је нагли пораст броја од тридесет до четрдесет пацијената дневно којима је била потребна респираторна подршка кисеоником утицао на формирање ковид одељења са сто постеља. За мање од двадесет четири сата затворени су Интерно и Одељење неурологије, психијатрија пресељена у хируршки блок а

хематологија претворена у зелену зону. Нов режим рада захтевао је и прерасподелу расположивог кадра у коме су значајну улогу одиграле главне сестре са готово свих одељења болнице које су се добровољно јавиле спремне да пруже помоћ. Хетерогеном саставу особља, ненавикнутом на нови начин рада у специфичним условима, требало је само неколико дана да се ухода и формира хармоничну целину способну да одговори на све изазове. - Морала сам да водим рачуна кога ћу да ставим у тимове, да буду компатибилни, да функционишу, препознају се испод скафандера и бодре једни друге у ситуацији која није била ни мало једноставна, јер се рад ковид одељења много разликује од нормалног. Тимове су чиниле сестре са физикале, урологије, гастроентерологије, хирургије, пулмологије, инфективног, ОРЛ, очног, дечје хирургије, педијатрије, којима су додати лаборанти и рендген техничари. Да се опскрби све што је потребно ангажовано је 246 особа, а посебна одговорност била је сачувати их од заражавања. Да би се у једном тренутку покрило одељење са сто пацијената на полуинтензивној нези морало је да буде ангажовано дванаест сестара, које су се смењивале у тимовима, плус пет у интензивној нези које су радиле само са пацијенатима на респираторима. Нисмо могли свима да помогнемо, али смо се трудили максимално ма колико било тешко проводити у скафандеру три до четири сата, а од почетне дисхармоније требало је направити складан однос у тиму уз уважавање свачијег мишљења, каже Мијаиловић уз нагласак да је добру прилику за боље упознавање у ретким тренуцима одмора пружала зелена зона. Да је у нимало безазленој ситуацији било и светлих тренутака потврђује податак да су ангажовани у раду ковид одељења успоставили однос високог степена присности какав нису очекивали, а медицинске сестре и техничари потврдили спремност да се снађу и у најтежим ситуацијама и делују као тим. Сем сусрета са мање познатом опремом требало је поштовати строга правила понашања, а ако је и било проблема временом су

27.9.2020.

МАГАЗИН

кориговани уз помоћ колега. Иако је у скафандерима и три пара рукавица, у дубоким чизмама или каљачама, под маскама и визирима било тешко радити, још теже је било препознавање па је једини начин за то било исписивање имена на леђима. Колико су медицинске сестре биле посвећене послу, и одлучне да не одустају ни пред најтежим препрекама, најбоље сведочи податак да су поједине колабирале а после примљене инфузије већ у следећем турнусу настављале да пружају негу и деле терапију. - Наравно да је било и страха. Ја сам лично осећала страх да ли ћемо све одрадити како треба, да ли смо све путеве затворили, да ли смо нешто пропустили да одрадимо, а кад после само неколико месеци враћам филм чини ми се као да је то било прошле године. Колеге које су биле са мном знају колико смо се трудили да будемо добар тим, били смо добар тим и радили најбоље што смо знали и умели, исцрпели све из себе и успут учили. Иако је било изу-

зетно тешко и напорно, изискивало много труда и одрицања, а ни породице нас нису виђале јер дођемо кући касно увече а ујутру смо поново на послу, носим лепа сећања на тај рад, каже Мијаиловић. Ма колико да је страх појачавала стрепња од заражавања, а таквих је било и међу здравстевним радницима, радује податак да до тога није дошло приликом обављања радних задатака. Одлучујућим се показало стриктно поштовање свих превентивних мера, од држања прописаног растојања до механичких баријера и ношења заштитне опреме, посебно скидања по изласку из црвене зоне. Због свега је акценат стављен на адекватну едукацију, посебно на млађе сестре којима су поверавани одговорни задаци дезинфекције и контроле понашања свих који из црвене улазе у зелену зону. Ма колико едукација била важна није увек наилазила на адекватан пријем, посебно код старијих колега, али је значај задатка који им је поверен био довољан подстрек да се превазиђу не-

споразуми, а сујета потисне у други план, како би се на најбољи начин помогло оболелима. Настојање да се што боље одговори на изазове основ је на коме су формирани посебни тимови за рад у интензивној и полуинтензивној нези. Уз двадесеточасовну подршку инфектолога и лекара других специјалности, пре свега анестезиолога и анестетичара са искуством у раду на респираторима, тимове за интензивну негу чиниле су сестре са Одељења хирургије. Правило је било, подсећа Мијаиловић, да у петочланим тимовима буде бар три искусне сестре. Да ни у једном тренутку није ослабила пажња према пацијентима леченим од других болести, посебно оних најтежих, сведочи податак да су за рад одељења интензивне неге ангажоване медицинске сестре са одељења хирургије и урологије. У ситуацији кад је приоритетном оцењена потреба лечења пацијената инфицираних корона вирусом, чији је број у једном тренутку премашио сто, рад других одељења сведен је на минимум

но. У зависности од временских прилика смењају се на три или четири сата, а било је тренутака кад смо морали да се мењамо на два сата јер није могло да се и здржи. Изађе сестра која дехидрира, прими инфузију и врати се да ради. За пацијенте којима је у нормалним условима било потребно три до четири сестре, због специфичности које у себи носи ковид морали смо да ангажујемо дванаест. Посебан проблем је што због неизвесности не можете ништа да планирате на дуже стазе, јер све зависи од стања пацијента и здравственог особља. Као руководеће у раду ковид одељења укључене су главне сестре са других одељења са задатком да удаље све који су показивали знаке било каквог поремећаја, јер нисмо смели да ризикујемо заражавање. На то место у тиму неко мора да дође, па смо увек некако налазиле нека решења. Ово је огромно искуство које се некима дешава једном у каријери, каже Мијаиловић. Запослени у Општој болници „Студеница“, посебно ангажовани у ковид одељењу, са великим олакшањем су

дочекали 20. август кад је почео да се смањује број хоспитализованих. Била је то добра прилика за предах и коришћење бар дела годишњих одмора, али и да се детаљно очисте све просторије у којима су били пацијенти. Једна за другим у своје просторије су враћана привремено дислоцирана одељења урологије, гинекологије, дневне хирургије, интерне медицине, неурологије, психијатрије... Да опасност није прошла сведочи податак о благом повећању броја заражених што је повод да се са посебном пажњом прати рад амбуланте који се и у претходном периоду потврдио као добар показатељ тренутног стања. Забринутост здрвствених радника повећава приближавање периода кад се иначе појачава опасност од појаве грипа. Због тога се са посебном пажњом прати ситуација на коју би могло да утиче обавеза ношења заштитних маски и држање прописног растојања од других особа, посебно у затвореним просторима, што је и до сада било најбољи начин заштите од ширења инфекције.

Т. Радованови Фото: М. Радовановић

уз пријем само хитних случајева. Упркос томе број укупно хоспитализваних све време се кретао између сто деведесет и двеста тридесет, а кад су околности дозвољавале обављане су и интервенције које нису сврставане у категорију хитних. Ма колико да су грађани били дисциплиновани, и тражили помоћ само у хитним случајевима, потврда референтне лабораторије да је у само једном дану прусуство вируса констатовано у брисевима сто двадесет суграђана показала се алармантном за велики број других који су затражили преглед. О притиску на здравствену установу најбоље сведочи податак да је број оних који су у истом дану тражили хитан преглед достигао две стотине. - Толико се ствари дешавало да нам је дан изгледао као месец. Бодрили смо једни друге и шалили се, проблеме решавали на начин да пацијенти не осете, а да особље увек буде заштићено. Кад ујутру дођемо на посао знам да тим мора да има осам особа, четири иде на интерно а четворо мора да буде за инфектив-

МАГАЗИН 27.9.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

МАГАЗИН

27.9.2020.

На Светски дан контрацепције

КА ОСТВАРИВАЊУ - Планирање породице појединцима и паровима омогућава да остваре жељени број деце, планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. - Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права. - У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода највећа међу женама генеративног доба. - Скоро две трећине жена у у овом периоду користи неки облик контрацепције. - Употреба контрацепције у Европи, Латинској Америци, на Карибима и у Северној Америци изнад седамдесет, а у средњој и западној Африци испод двадесет пет одсто. - Употреба модерних метода контрацепције годишње би спречила триста осам милиона непланираних трудноћа, и шездесет седам милиона нежељених

ОСНОВНОГ ПРАВА акон 2007, кад је на глобалном нивоу покренута кампања са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања, 26. септембра се сваке године обележава као Светски дан контрацепције са циљем да се свим сексуално активним особама, посебно младима, омогући информисан избор о сексуалном и репродуктивном здрављу. На овај дан стручњаци подсећају како планирање породице појединцима и паровима омогућава да остваре жељени број деце, планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Подсећање да је у нераскидивој вези са питањем сексуалних и

репродуктивних права појачава уверење да право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права. Оно подразумева да је људима омогућено остваривање безбедних сексуалних односа на задовољство оба партнера, без принуде, насиља и страха од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће. Уз све то омогућава им да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по здравље. Светски дан контрацепције је прилика да Светска здравствена организација, креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контра-

цепције, потврди залагање за промоцију планирања породице и контрацепције. У кључне чињенице сврстава се потврда да је у скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода највећа међу женама генеративног доба, између петнаест и четрдесет девет година, било да су у браку или ванбрачној заједници. Резултати истраживања потврђују да на глобалном нивоу, скоро две трећине жена у генеративном добу користи неки облик контрацепције али и да је употреба контрацепције у Европи, Латинској Америци, на Карибима и у Северној Америци била изнад седамдесет, а у средњој и западној

МАГАЗИН

27.9.2020.

Африци испод двадесет пет одсто. Према проценама Светске здравствене организације двеста четрнаест милиона жена генеративног доба, из земаља у развоју, које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом. Процене ове организације упућују на податак да би употреба модерних метода контрацепције спречила триста осам милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних шездесет седам милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу. Исти извор потврђује

да око петнаест милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док двадесет три милиона њих има незадовољену потребу, па је под повећаним ризиком од нежељене трудноће. Познато је и да неке методе контрацепције могу да спрече преношење ХИВ-а, и других сексуално преносивих инфекција, али и да жене које живе са овом инфекцијом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице.

Модел планирања породице у Републици Србији Становништво у Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, због чије се недовољне ефикасности често суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају на резултате последњег репрезентативног истраживања вишеструких показатеља, према којима савремену и ефикасну контрацепцију користи мање од петине жена из опште популације, а традиционалну двоструко више. Међу

модерним методима контрацепције највише се користи кондом за мушкарце, много ређе комбинована орална контрацепција, интраутерини улошци, стерилизација жене и женски кондом, док се уопште не користе дијафрагма, спермициди, прогестагенска орална контрацепција, депо-инјекциони препарати, импланти и вољна стерилизација мушкарца. У овом истраживању није наведена хитна – посткоитална контрацепција, мада се вероватно често користи па и злоупотребљава међу млађим женама. Међу традиционалним методима, у нешто више од трећине случајева, доминира метод прекинутог сношаја, док је избегавања односа у „плодним

данима“ и остале „природне методе“ користило тек пет одсто испитаница. Ниједан метод контрацепције никада није користило скоро четвртина жена, а потребе за контрацепцијом нису задовољене код петнаестак посто анкетираних.

Контрацепција и пандемија ковид -19 Приступ ефикасној контрацепцији током пандемије корона вируса једна је од најисплативијих интервенција са циљем смањења смртности трудница, пре свега спречавањем настанка нежељене трудноће. Здравствени радници

упозоравају на важност да се и током пандемије осигура несметан приступ информацијама и услугама везаним за контрацепцију, како би се смањио притисак на преоптерећен здравствени систем. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, са мрежом института и завода, обележава Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних модерних метода контрацепције. Т. Радовановић

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

ШВАРЦВАЛД ПАЛАЧИНКЕ Потребно:

30 мл вишњеваче 50 мл сока из компота или воде

За палачинке (10-12 ком):

27.9.2020.

200 г брашна 25 г какао праха 2 јајета 30 мл уља 200 мл млека 200 мл минералне газиране воде прстохват соли Сједините брашно и какао прах. Јаја умутите. Додајте половину млека и воде као и брашно са какаом. мало соли и наставите са миксањем. Додајте остатак млека и воде, као и уље.Миксером умутите да нема грумуљица. Оставите да смеса одстоји 30 минута пре него што спремите палачинке.

За прелив од вишања:

МАГАЗИН

300 г вишања 50 г шећера

Сипајте све у шерпицу, промешајте и кувајте, да вири, 5-7 минута. Склоните са ватре, процедите вишње од сока и одвојте у две чиније.

Бели крем: 125 г Др Eткер Шлаг крема са укусом слатке павлаке 250 мл хладног млека 250 г масцарпоне сира У суд сипајте шлаг крем и млеко. Миксером умутите. Додаjте масцарпоне сир и наставите мућење. Сипајте у посластичарску кесу. Палачинку премажите преливом, сипајте крем, додајте вишње и преклопите по жељи. Палачинке додатно украсите кремом и прелијте преливом од вишања.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Снежана и седам патуљака

ма шта да изгуби – осим ње. Да ли је заиста спреман да се промени због љубави, колико је она спремна да опрости и, још важније, свиђа ли јој се заиста слика будућности с Хардином, само су нека од питања која очекују одговоре током сто пет минута филма. У саги о љубави, у режији Роџера Камбла према сценарију који су написали Ана Тод и Марио Селаја, водеће улоге тумаче Хиро Фајнс, Џозефин Ленгфорд, Дилан Спроус, Селма Блер и Чарли Вебер. Филм је на репертоару биоскопа до среде 23. септембра у пројакцијама које почињу од 20 сати.

Роберт Дениро, Ума Турман и Кристофер Вокен. Филм се приказује још данас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.

Краљ острва

27.9.2020.

Рат са деком

Филм доноси познату прича у новом издању, јер се чаролија овога пута не скрива у јабуци него у магичној црвеној ципелици помоћу које ће се принцеза ослободити клетве која ју је претворила у патуљка! Анимирана породична авантура у 2Д формату синхронизована на српски језик, оригиналног назива „Црвене ципелице и седам патуљака“, настала је по сценарију који је редитељ Сунг-хо Хонг написао са ВингСуб Ан. Филм се приказује до 23. септембра, а пројекције почињу у 18. сати.

МАГАЗИН

После судара

„После судара“ је наставак култног филма о љубави и страсти двоје младих која не признаје границе. Снимљен је према бестселеру Ане Тод који је проглашен новом глобалном сензацијом, попут еротско-романтичне трилогије „Педесет нијанси сиве“. Након бурног почетка везе,и шокантног открића, Теса и Хардин морају да пронађу начин да наставе своју романсу и одговоре на питање може ли заиста опстати љубав која не признаје границе.Док Теса полако почиње да увиђа како би могла да изгуби све, Хардин схвата како не-

Питер је веома близак са својим деком Џеком,али је од тренутка када се усели код његове породице присиљен да се одрекне спаваће собе као највредније имовине. Зато ни од чега неће презати како би је повратио, па са пријатељима смишља низ смицалица како би истерао Џека. Али, дека се не предаје тако лако па врло брзо долази до свеопштег рата. Породичну комедију са елементима драме, чије трајање за четрнаест минута премашује сат и по, Тим Хил је режирао према сценарију који су написали Том. Џ. Естл и Мет Ембер а водеће улоге тумаче

Скот је имао сметње у развоју од седме године, када му је погинуо отац ватрогасац. Сада је на средини двадесетих а мало тога је постигао јурећи санда постане мајстор тетоваже. Док његова млађа амбициозна сестра одлази на колеџ, Скот и даље живи с мајком, исцрпљеном медицинском сестром хитне помоћи и проводи дане тако што пуши траву и дружи се са екипом коју чине Оскар, Игори Ричи, а потајно се виђа са другарицом из средње школе Келси. Међутим, када његова мајка почне да се виђа са брбљивим ватрогасцем Рејем, започеће низ догађаја који ће Скота натерати да се избори са својим болом, направи прве кораке ка одрастању и напредовању у животу. Комедију са елементима драме, чије трајање за шеснаест минута премашује два сата, Џад Ептоу је режирао према сценарију који је написао са Питом Дејвидсоном. Филм се приказује дао средине недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН

27.9.2020.

Филмови које смо гледали - 1960.

МАГАЗИН

Д др

Зашто је Србија, дубока – „црна рупа“? Зато што је у рукама, страначких мангупа!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Достигнућа српске транзиције: ржава је постала – транзитна!?

Кад у Куплерају, не иде посао; не мењају кревете, него – курве!

Мој дугогодишњи минули рад; постао је: „преминули рад“!

27.9.2020.

Шеста Европска недеља спорта

МАГАЗИН

БИТИ АКТИВАН 66

Фото; М. Радовановић

- У оквиру Европске недеље спорта прошле године у више од тридесет градова Србије организовано двадесет шест догађаја уз учешће преко педесет хиљада грађана. - Спортом се бави само десет одсто популације старије од тридесет година. - Стање међу академским делом још поразније. - Рад на промоцији спорта и едукацији о значају физичке активности и здравог начина живота од кључне важности за обавезу друштва да пружи допринос у превазилажењу проблема. - Други пут организован TreninGO изазов „Трчим за школу“ уз учешће десет основних и средњих школа из Краљева, Шапца, Новог Сада, Суботице, Ниша, Крагујевца, Лесковца, Сремске Митровице, Пожаревца и Бајине Баште. - Данашња омладина није активна као претходне генерације

27.9.2020.

МАГАЗИН

лимпијски комитет Србије и Министарство омладине и спорта најавили су Европску недељу спорта која се шести пут у Европи, а трећи пут у Србији, одржава у периоду од 23. до 30. септембра. Манифестацију је покренула Европска комисија са циљем да грађане, без обзира на године, физичку спремност и едукацију о здравом начину живота, подстакне на бављење физичком активношћу, а какви су ефекти најбоље сведочи податак да је у оквиру ње прошле године, у више од тридесет градова Србије, организовано двадесет шест догађаја уз учешће преко педесет хиљада грађана. Најава догађаја, који на националном нивоу координирају Олимпијски комитет Србије и Министарство омладине и спорта, прилика је за подсећа-

ње на забрињавајуће статистичке податке, а иако је и ранијих година указивано на недовољан ниво физичке активности међу различитим популацијама у друштву, бројке се нису много промениле. О томе сведочи податак да се спортом бави само десет одсто популације старије од тридесет година, а да је стање међу академским делом још поразније. У Олимпијском комитету подсећају да пандемија корона вируса сигурно није допринела побољшању ових параметара, али да је ситуација и без тога драматична. Због тога је рад на промоцији спорта и едукацији, како младих тако и старијих, о значају физичке активности и здравог начина живота од кључне важности за обавезу друштва да пружи допринос у превазилажењу проблема. Оцена Међународног олимпијског

комитета о изузетној важности проблема, који је ставио на врх приоритета, довољна је да Олимпијска агенда 2020, као стратешки документ глобалног развоја олимпијског покрета, кроз једну од својих препорука третира и ову тему. То је још један од разлога за обавезу да се, кроз догађаје сличне врсте, спорт и здрав начин живота приближи свим грађанима Србије а и повод за позив да се у наредним данима прикључе некој од активности које ће се широм земље бити организоване у оквиру манифестације. Званични почетак Европске недеље спорта обележен је 23. септембра у Косјерићу где су одржани „Спортски изазов“, „Олимпијска трка“ и традиционална Меморијална атлетска трка „Светомир Ђукић“ у част утемељивачу олимпијске идеје у Србији. То-

ком целе недеље, у Аранђеловцу, Бору, Зајечару, Књажевцу, Пироту, Сомбору, Куршумлији, Голупцу, Деспотовцу, Крушевцу и Вршцу, организован је низ спортских догађаја као што су „Спортски изазов“, „Школски спортски дан“ и „Олимпијски час“, као прилика за демонстрацију различитих спортова, јавне тренинге, едукативне радионице и мини турнире. Како би се изборила са кризом неактивности Европска комисија је 2015. године, под слоганом „Бити активан“, покренула Европску недељу спорта у оквиру које Делегација Европске уније организује различите онлајн активности. У сарадњи са Олимпијским комитетом и Савезом за школски спорт Србије то је ТренинГО изазов „Трчим за школу“ који је ове године организован други пут уз учешће десет основних и

средњих школа из Краљева, Шапца, Новог Сада, Суботице, Ниша, Крагујевца, Лесковца, Сремске Митровице, Пожаревца и Бајине Баште. Европска недеља спорта има за циљ да покрене нацију, од најмлађих до најстаријих, да буде део велике европске спортске породице. У тренуцима када цео свет скреће пажњу на значај спорта, ради очувања физичког и менталног здравља, грађанима Србије је упућен позив да се покрену и подрже Европску недељу спорта у оквиру које је реализација и припрема свих догађаја спроведена у складу са мерама и препорукама Владе Србије и кризног штаба за борбу против ширења епидемије коронавируса. Спортски радници упозоравају да данашња омладина није активна као претходне генерације што се манифе-

стује порастом гојазности. Подаци истраживања сведоче да се само тридесет одсто деце бави спортом ван школе, спортом се бави само дванаест одсто младих, а било каквим видом физичке активности мање од пет одсто студената. И запослени најчешће проводе пет до шест сати седећи, због чега се неопходном сматра потреба да сваког дана вежбају бар пола сата, а идеалним окружењем за то сматра се радно место. Познато је да су запослени који су физички активни склони продуктивнијем раду, и имају мање здравствених проблема, што одговара послодавцима који могу да играју важну улогу у подстицању активности на радном месту кроз организовање различитих програма за вежбање. Т. Радовановић

Краљевчани у Европској недељи спорта

МАГАЗИН

27.9.2020.

МАЛИ САЈАМ

М ТРЕЋИ ПУТ

- Мали сајам отворио министар омладине и спорта Вања Удовичић. - На спортским теренима поред Ибра кошаркаши, одбојкаши, представници борилачких спортова, возачи мотора, кајакаши, атлетичари и многи други. - Циљ манифестације да се најмлађима који још нису донели коначну одлуку о томе који спорт да изаберу, представе повољности сваког од њих, пре свега мање популарних. - Сајам без организоване посете предшколаца и ученика основних школа. - Јединствена порука овогодишњег сајма спорта указује на потребу укључивања што више младих у спортске активности чији ће бенефит, кроз здрав живот, осетити као зрели људи

портски савез Краљева је ове године трећи пут, под покровитељством Министарства омладине и спорта, локалне самоуправе и Спортског савеза Србије, организовао Мали сајам спорта као прилику за окупљање представника бројних клубова који у овој средини пружају могућност да се слободно време искористи на најбољи начин. Ванредне околности утицале су на одлуку да се промени локација на којој је Сајам организован претходне две године, па су се представници клубова из свих грана спорта, спортисти и спортски радници окупили на теренима поред Ибра. Била је то јединствена прилика да се у једном од најспортскијих градова у Србији, поред реконструисаног атлетског стадиона, окупе кошаркаши, одбојкаши, представници борилачких спортова, возачи мотора, кајакаши, атлетичари и многи други. Иако је промењена локација није и циљ манифестације да се најмлађима који још нису донели коначну одлуку о томе који спорт да изаберу, представе повољности сваког од њих, пре свег мање популарних. Жеља да и ове године организује Сајам заснива се на уверењу да Краљево има шта да покаже и подичи резултатима који се остварују у овој средини, али и онима које остварују спортисти стасали у њој. Довољна потврда је да су се кошаркаши Слоге пласирали у Кошаркашку лигу Србије, одбојкаши после три првенствена кола са максималним бројем бодова чврсто држе челну позицију највишег ранга такмичења, рукометаши су пред пласманом у Супер Б лигу, а кошаркашице су поред првог места на табели у претходном првенству успеле да освоје и Куп Србије. Значајним за остварење овако значајних резултата у локалној самоуправи сматрају све више квалитетних спортских објеката, а да ће их бити и у будућности сведочи податак о градњи затвореног базена у оквиру пројекта Србија 2025 и новог фудбалског стадиона. Да се мислило и на рекреативце потврђује податак да су, уз помоћ Министарства омладине и спорта, изграђене три теретане на отвореном и две трим стазе, у склопу спортских терена поред Ибра, на Берановцу и Ратарском имању. Значајним за мотивацију младих за бављење спортом оцењују се међународна такмичења у Краљеву претходних година. Међу последњима су надметања одбојкаша и одбојкашица у оквиру Лиге нација, добра организација је повод да Краљево и наредне године, у оквиру истог такмичења, угости неке од најбољих светских репрезентација, а скори завршетак радова не реконструкцији атлетског стадиона добра прилика за најаву неколико пута одлаганог првенства Балкана за јуниоре. Сајам је отворио министар омладине и спорта Вања Удовичић и подсетио на главни задатак у

МАГАЗИН

27.9.2020.

Европској недељи спорта да се што већи број грађана мотивише на улазак у систем спорта. - Имамо промењену слику спорта, а то показују спортски резултати и измењена спортска инфраструктура, јер без јаке и квалитетне инфраструктуре не можете очекивати боље резултате. Пре десет година смо Краљево ставили на мапу где треба изградити атлетски стадион, а генерације атлетичара су сањале о дану кад ће се испунити сан свих нас. Надам се да ће на овом стадиону стасати будуће генерације младих атлетичара, а да ће он служити на понос овом граду. Можемо да се поносимо оним што смо радили у претходном периоду, али је много важније шта ћемо радити у наредном да бисте имали што боље услове, да бисте правили што боље резултате, али да би сви грађани Kраљева и околних места имали прилику да се опробају у разним спортским вештинама и да буду у спортској породици Србије, истакао је Удовичић и подсетио на циљ Министарства да на спортску активност мотивише што већи број најмлађих. Измењене околности у којима је одржан Сајам разлог су да није било организоване посете предшколаца и ученика основних школа, а прилику да се боље упознају са повољностима које пружају локални спортски клубови имало је неколико свршених ученика Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ који се на овој локацији окупљају три пута недељно у друштву професора физичког васпитања Зорана Корићанца. Ентузијазам пензионисаног просветног радника манифестује се радом са овом категоријом најмлађих која нема превише других прилика за бављење спортом. Иако повољне метеоролошке прилике дозвољавају редовна окупљања на спортским теренима поред Ибра, стрепња се појачава након сазнања да то неће трајати још дуго. У таквим околностима радује податак о разговорима са представницима локалне самоуправе да им у зимском периоду године буде уступљена на коришћење једна од просторија у близини школе. То се оцењује посебно значајним у ситуацији кад је минулог лета, због ситуације у којој се нашао градски базен, изостала организација традиционалне школе пливања. Јединствена порука овогодишњег сајма спорта указује на потребу укључивања што више младих у спортске активности чији ће бенефит, кроз здрав живот, осетити као зрели људи. Спорт је и прилика за учвршћивање другарства и ширење пријатељстава која трају и у годинама након престанка активног бављења спортом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.9.2020.

Лозница - Слога 2:1

МАГАЗИН

27.9.2020.

Спартак - Рибница 0:3

МАГАЗИН

27.9.2020.

Дуга - ЖКК Краљево 78:71

МАГАЗИН

27.9.2020.

Тамиш - Слога 80:72

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 27. СЕПТЕМБРА И 3. ОКТОБРА

МАГАЗИН

27.9.2020.

27. септембар

1540 — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militan{s eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола. 1905 — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2. 1922 — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо. 1937 — Основана Осма београдска гимназија 1939 — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19дневни отпор Варшављана и заузели град. 1940 — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине. 1947 — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту. 1962 — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умр-

лог оца имама Ахмада. 1964 — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату. 1968 — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара. 1970 — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану. 1990 — Иран и Уједињено Краљевство су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију. 1996 — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан. 1997 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1998 — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке. 2000 — Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су

поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића. У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара. 2001 — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне

скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство. 2015 — Појавила се Витлејемска звезда после више од 2000 година.

28. септембар 351 — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција. 1066 — Нормански војвода Вилијам, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске. 1864 — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс. 1928 — Шкотски биолог Александар Флеминг је отркио пеницилин ка-

да је открио да ова гљива убија бактерије у његовој лабораторији. 1944 — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора. 1949 — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра. 1965 — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот. 1988 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова. 1990 — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, којим је укинут комунизам, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије. 1994 — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“, усмртивши 852 особе. 1996 — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба. 1996 — У сарајевском насељу Анекс убијен је Неџад Угљен, помоћник директора Агенције за истраге и документацију (AID). Починилац убиства није пронађен. 1998 — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку. 2000 — Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле ма-

совне протесте широм земље. 2000 — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду. 2001 — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија. 2002 — Шахисти сарајевске Босне по четврти пут освојили Куп европских шампиона.

29. септембар 480. п. н. е. — Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса. 61. п. н. е. — Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима. 1227 — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат. 1273 — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством. 1399 — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине. 1739 — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат. 1911 — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију. 1923 — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини. 1938 — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој

27.9.2020.

МАГАЗИН

дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата. 1940 — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком. 1941 — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу. 1957 — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом. 1958 — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани. 1967 — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система. 1970 — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе. 1972 — Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе. 1979 — Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“. 1988 — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир. 1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1993 — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места

председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије. 1994 — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске. 1999 — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином. 2000 — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева. 2001 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

30. септембар 1399 — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо. 1846 — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба. 1912 — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти. 1915 — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања.

1918 — Ступило је на снагу „Солунско примирје“ којим је ефективно окончано бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила. 1941 — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је

окончана у јануару 1942. поразом Немаца. 1949 — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738

тона намирница. 1962 — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци. 1965 — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи. 1966 — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност. 1970 — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији. 1980 — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту. 1988 — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико. 1990 — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом. 1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1992 — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.

1993 — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи. 1994 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова. 1999 — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. 2000 — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти. 2005 — Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

1. октобар 331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III. 1777 — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала. 1910 — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство. 1914 — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте. 1918 — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака. 1926 — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу. 1928 — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде. 1938 — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском. 1943 — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.

27.9.2020.

МАГАЗИН

1946 — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година. 1949 — Проглашена НР Кина. 1979 — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами. 1982 — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита. 1988 — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза. 1989 — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца. 1996 — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни. 1997 — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику. 1999 — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана. 2000 — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара. 2000 — Одбојкаши репрезентације Југославије победом над Русијом 3:0 освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју. 2017 — Одржан је референдум о независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва.

2. октобар 1187 — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат. 1608 — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп. 1870 — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим. 1924 — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова. 1935 — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији. 1944 — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен. 1946 — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину. 1975 — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД. 1989 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова. 1990 — На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти. Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали. 1991 — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и

воде. 1998 — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије. 1999 — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље. 2000 — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада би-

ли под Милошевићевом контролом. 2002 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид. 2003 — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003. 2009 — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирске.

3. октобар 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја. 382 — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота. 1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици. 1824 — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика. 1866 — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција. 1906 — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908. 1929 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина. 1932 — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа. 1938 — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ 1944 — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији 1952 — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу. 1981 — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфа-

сту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача. 1989 — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“. 1991 — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“. 1993 — У Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1995 — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули. 1999 — У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега. Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе. 2001 — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД. 2010 — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

27.9.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs