Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 457 * 23. август 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

23.8.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

2

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

3

4

МАГАЗИН 23.8.2020.

10 14 16 22 28 32 38 40 44 46 52 56 62 66 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Будимо одговорни Континуитет политике Моја прва плата Казне за возаче тротинета Традиција опстаје Поводом Жичке хрисовуље Песма међу прстима Приоритет настави у школи Високо подигнуте главе Грозница Западног Нила Љубав па све остало Култура поново живи Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - Кабел Времеплов

5

6

МАГАЗИН 23.8.2020.

7

8

МАГАЗИН 23.8.2020.

9

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН

МАГАЗИН

23.8.2020.

- До краја недеље стигли су резултати тестирања још педесет два узорка бриса, а два позитивна на присуство корона вируса повећавају број укупно инфицираних на хиљаду три стотине шездесет четири. - Са четири пријема и пет отпуста са лечења у ковид болници последњег радног дана у недељи број хоспитализованих смањен на четрнаест. - Од три пацијента на интензивној нези по један интубиран, на неинвазивној терапији кисеоником. - Преминуо још један пацијент чиме је број оних који су од почетка епидемије изгубили битку са болешћу повећан на тридесет осам

10

11

23.8.2020.

МАГАЗИН

12

ад је непосредно по проглашењу ванредног стања половином марта први пут заседао Градски штаб за ванредне ситуације обећано је да ће грађани бити редовно обавештавани о свим дешавањима и начинима за сузбијање ширења корона вируса. Није прошло много времена до тренутка кад је промењен формат, па се прешло на електронске седнице о чијем одржавању нема превише података сем редовних саопшетња за јавност о броју тестираних особа и онима код којих је потврђено присуство вируса. Следећа степеница праћења епидемиолошке ситуације била су обраћања неког од чланова штаба након одржане седнице, а потом координатора задуженог за контакте са јавношћу. Извештавање се проредило до тренутка кад је потпуно изостало тако да већ скоро три недеље нема потврде да

К

штаб уопште заседа у било ком формату. Од тренутка кад је Ветеринарски специјалистички институт престао са тестирањем узорака брисева проредила су се и саопштења за јавност иза којих месецима уназад није стајао Градски штаб за ванредне ситуације. О томе би се могло закључивати на основу оних која се упућују из Кабинета градоначелника, а потписује град Краљево позивајући се на извештаје Завода за јавно здравље. Према извештају с почетка минуле недеље епидемиолошка ситуација на територији града промењена је на дан 16. августа након што су, из Дирекције за националне референтне лабораторије Батајница - Београд, стигли резултати анализе узорака из здравствених установа на подручју града и потврде да је од шездесет три бриса узетa од

особа са симптомима инфекције, или по другим индикацијама за тестирање, присуство вируса откривено код три нове особе. Према истом извору укупан број регистрованих лица позитивних на вирус „SARSCoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“, повећан је на хиљаду триста тридесет и четири. Према подацима Опште болнице „Студеница“ истог дана је, након три отпуста и четири пријема, на Инфективном одељењу остало двадесет хоспитализованих пацијената, од којих четири на интензивној нези и сва четири интубирана. Након шест пријема и два отпуста број хоспитализованих је следећег дана повећан на двадесет два, а од четири пацијента на интензивној нези два су интубирана а један подвргнут неинвазивнох терапији. Епидемиолошка ситуација је промењена и следећег дана кад је, са де-

сет новорегистрованих позитивних на присуство вируса од четрдесет седам тестираних, укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на хиљаду триста четрдесет четири. Први пут од почетка епидемије 18. августа је из Завода за јавно здравље стигла информација да нема нових резултата, па ни информација у вези са тренутном eпидемиолошком ситуацијом на територији града. После једног новопримљеног и два отпуштења на лечењу у Општој болници остало је двадесет пацијената, а о променама здравственог стања три на интензивној нези сведочи податак да је један интубиран, а два на неинвазивној терапији. Већ следећег дошло је до нове промене епидемиолошке ситуације након што је међу осамдесет узорака брисева са пет позитивних на присуство ви-

руса још једном повећан број укупно инфицираних. Извештај о пацијентима који се лече у ковид болници сведочи да је, уз три отпуста и два пријема, хоспитализовано осамнаест пацијената. О свакодневној промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље од 20. августа који указује на податак да је од осамдесет три узорка бриса једанаест позитивно на присуство вируса, али и да треба поновити анализу у четири случаја. Према истом извештају број укупно заражених од почетак епидемије је хиљаду триста шездесет. Четири пријема и пет отпуста са лечења у ковид болници допринео је да број хоспитализованих буде смањен на четрнаест, а од три пацијента на интензивној нези по један је интубиран, на неинвазивној и терапији кисеоником. Преминуо је још један пацијент

чиме је број оних који су изгубили битку са болешћу повећан на тридесет осам. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај од петка кад је потврђено како су, међу педесет узорака брисева узетих у здравственим установама на подручју града, новорегистрована два позитивна, али и да анализу брисева две особе треба поновити. До последњег радног дана у недељи укупан број регистрованих лица позитивних на вирус повећан је на хиљаду триста шездесет два. До краја недеље стигли су резултати тестирања још педесет два узорка бриса, а два позитивна на присуство корона вируса повећавају број укупно инфицираних на хиљаду три стотине шездесет четири. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 23.8.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

15

МАГАЗИН

23.8.2020.

Конституисана Скуштина града Краљева

16

КОНТИНУИТЕ - Доношењем одлуке о потврђивању мандата одборницима конституисана је Скупштина града која ће до наредних избора одлучивати о свим питањима значајним за живот становника Краљева.

- Скупштину чини четрдесет шест одборника са изборне листе напредњака, дванаест из редова Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, пет са изборне листе Групе грађана Метла 2020 - Староседеоци - Иван Матовић, четири са листе Милан Стаматовић – Зоран Јовановић – Здрава Србија – Покрет Обнове Краљевине Србије – Боља Србија, а места у Скупштини града успела је да обезбеди и три са листе Александар Шапић - Победа за Краљево. - Ненад Марковић председник Скупштине града и у наредном периоду

ЕТ ПОЛИТИКЕ а истеку трећег месеца од избора за одборнике локалног парламента заказана је конститутивна седница Скуштине града којом је председавао најстарији кандидат за одборника са листе Партије Удружених пензионера Србије Живорад Дражовић, а помагали му најмлађи Лука Петровић и Стефан Аџић са изборнелисте напредњака. Након што је утврђено присуство шездесет два од седамдесет кандидата за одборнике усвојен је дневни ред за који су предложене само три тачке, извештај Изборне комисије о спроведеним изборима за одборнике у Скуштини града и доношење одлуке о потврђивању мандата одборницима, избор председника и се-

Н

кретара Скупштине града. Извештај Изборне комисије детаљно описује цео ток изборног процеса, од расписивања избора до издавања решења кандидатима за одборнике Скупштине града. Комисија је утврдила да је на сто тридесет бирачких места гласао 48.291 бирач, ван бирачког места још хиљаду сто шездесет два, а податак да је утврђено хиљаду седам стотина четрнаест неважећих сведочи како је о судбини Краљевчана у наредном четворогодишњем периоду одлучивало четрдесет шест хиљада пет стотина седамдесет седам пунолетних грађана. Како се и очекивало највеће поверење бирача остварили су напредња-

ци са коалиционим партнерима о чему сведочи податак од 27.539 гласова, што је више од педесет седам одсто изашлих на изборе. Четири пута мање бирача у своја обећања успела је да убеди Социјалистичка партија Србије која је, уз помоћ Јединствене Србије, успела да прикупи седам хиљада сто деведесет четири гласа што је нешто мање од петнаест одсто од укупног броја. Из корпуса опозиционих учесника овогодишњих избора најбоље је прошла листа Групе грађана Метла 2020 Староседеоци - Иван Матовић, којој је поверење поклонило две хиљаде девет стотина шездесет четири бирача чиме су премашили шест одсто учешћа

17

18

МАГАЗИН 23.8.2020.

19

23.8.2020.

МАГАЗИН

20

у локалном парламенту. Око три стотине гласова мање припало је кандидатима са листе Милан Стаматовић – Зоран Јовановић – Здрава Србија – Покрет Обнове Краљевине Србије – Боља Србија, а места у Скупштини града успела је да обезбеди листа Александар Шапић - Победа за Краљево са две хиљаде двеста једним гласом подршке, што чини нешто више од четири и по посто изашлих на биралишта. На основу гласова подршке место у локалном парламенту изборило је четрдесет шест кандидата са изборне листе напредњака, дванаест из редова Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, пет са изборне листе Групе грађана Метла 2020 - Староседеоци - Иван Матовић, четири са листе Милан Стаматовић – Зоран Јовановић – Здрава Србија – Покрет Обнове Краљевине Србије – Боља Србија, а ме-

ста у Скупштини града успела је да обезбеди и три са листе Александар Шапић - Победа за Краљево. Доношењем одлуке о потврђивању мандата одборницима конституисана је Скупштина града која ће до наредних избора одлучивати о свим питањима значајним за живот становника Краљева. Други важан корак у заокружењу изборног процеса представља избор председника Скупштине града, а обављање значајне функције поверено је Ненаду Марковићу који је и у претходном четворогодишњем периоду био на челу највишег органа локалне самоуправе. Предлог да буде кандидат подржало је тридесет девет одборника, а педесет гласова на педесет шест важећих листића у процесу тајног гласања довољно да му се укаже поверење. Процес конституисања Скупштине града окончан је избором за секретара Драгане

Петковић која је и до сада обављала ову функцију. Групацијама окупљеним око политичких партија поручено је да у што краћем року доставе спискове са саставом одборничких група, што би Скуштина града требало да потврди на првој наредној седници кад се очекује избор градоначелника, његовог заменика и чланова Градског већа. И док из редова напредњака стижу сигнали да састав локалног парламента на најбољи начин одражава расположење бирача, што је довољан разлог за потврду континуитета досадашње политике, четворогодишње одборничко искуство Ивана Матовић довољно је за закључак да у периоду до наредних избора не очекује ништа спектакуларно.

- Избори су били овакви какви јесу па мислим да ово неће дуго траја-

ти, поготово не на републичком нивоу. Ближе се председнички и београдски избори, са њима вероватно поново и парламентарни и да, ако бог да, ова власт коначно падне. Убрзо након тога би требало да буду локални избори тако да од овог сазива не очекујем ништа посебно. У недостатку других мислим да смо једина права опозициона групација са само пет одборника па се треба припремати за неке изборе који ће доћи брзо, за неких годину и по до две дана. Ако се тада на републичким изборима деси оно што треба да се деси онда ће убрзо бити и овде, јер је овакво стање и у републичком парламенту неодрживо, а без правих опозиционих странака не може дуго да траје - каже Матовић. Свесним чињеница да ни у најмањој мери не могу да утичу на доношење одлука, чак ни кад би имали само једног одборника мање од владајуће већине, опозиционим првацима не

остаје ништа до да критикују одлуке власти а грађанима указују на потезе које из њих произилазе. Староседеоци Краљева и околине су то чинили током претходне четири године а тако ће се, до неке нове прилике за значајнију улогу у одлучивању, понашати и у наредном периоду. Сличне ставове дели и новајлија у парламенту Зоран Јовановић, који је после неколико неуспешних покушаја успео да се докопа одборничког мандата, уверен да актуелна власт не пружа много могућности за напредак локалне заједнице.

- Тешко да ће напредовати, јер понављач остаје понављач а добар ђак је увек бољи од понављача. Очекујемо да ново руководство буде боље, квалитетније и успешније, а ми ћемо узети активно учешће у раду парламента. Ја сам и у изборној кампањи рекао да ће наша одборничка група пре свега бити конструктивна опозиција, јер не посто-

ји ни једна могућност да са Српском напредном странком уђе у власт - каже Јовановић уз подсећање да је то обећање дато бирачима. У ситуацији кад се очекује избор градоначелника, а има поузданих информација да ни на овом месту неће бити промене, у редовима опозиције нама дилеме да континуитет политике Српске напредне странке неће довести до значајнијег бољитка, јер је апсолутна већина у парламенту довољна гаранција за одсуство било какве спремности да се чује, камоли послуша, глас оних који мисле другачије. До конституисања преосталих органа власти очекује се расплет догађаја на републичком нивоу од кога ће у значајној мери зависити ко би, поред напредњака и њихових коалиционих партнера, могао да учествује у подели колача власти на локалном нивоу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

Подршка младима и привреди

МАГАЗИН

23.8.2020.

МОЈА ПРВА ПЛАТА

22

- Пријава кандидата за радне позиције у оквиру пројекта „Моја прва плата” почиње 1. октобра. - Програм се спроводи код послодаваца из приватног или јавног сектора, а приоритет је дат посебно приватницима из девастираних општина. - Посао за десет хиљада младих са средњим и високим образовањем, млађих од тридесет година. - Радно ангажовање траје девет месеци, а не подразумева заснивање радног односа. - Младима са завршеном средњом школом месечна надокнада од двадесет, а са високим образовањем двадесет четири хиљаде динара уз припадајући допринос за случај повреде на раду и професионалне болести

23

24

МАГАЗИН 23.8.2020.

ем што програмом „Моја прва плата“ жели да подстакне запошљавање младих Министарство финансија подсећа да је то и прилика да подржи привреду у решавању проблема недостатка кадрова. Овим програмом се младима без радног искуства омогућава да обаве праксу на конкретним пословима код послодавца како би стекли нова знања, вештине и компетенције за рад и тако повећали могућности за запошљавање. Пријава кандидата за радне позиције у оквиру пројекта за који је Национална служба за запошљавање расписала јавни позив почиње 1. октобра, програм се спроводи код послодаваца из приватног или јавног сектора, а приоритет је дат посебно приватницима из девастираних општина. Планирано је да се у програм укључи десет хиљада младих са средњим и високим образовањем, млађих од тридесет година, који немају радно искуство а налазе се на евиденцији Националне службе за запошљавање. Радно ангажовање траје девет месеци, и не подразумева заснивање радног односа, а Национална служба за запошљавање ће младима са завршеном средњом школом месечно исплаћивати месечну накнаду од двадесет, а онима са високим образовањем двадесет четири хиљаде динара уз припадајући допринос за случај повреде на раду и професионалне болести. Прва фаза реализације програма намењена је искључиво послодавцима, који се пријаве у периоду од 17. августа до 25. септембра, а друга незапосленим лицима која ће моћи да се пријаве од 1. до 15. октобра. Трећа фаза подразумева избор кандидата од стране послодаваца до 31. октобра након чега ће у року од наредних седам дана на сајту www.mojaprvaplata.gov.rs бити доступне коначне листе са именима изабраних. Последња фаза подразумева потписивање тројног уговора

С

између Националне службе за запошљавање, послодавца и изабраног кандидата и почетак спровођења програма, у периоду од 8. новембра до 7. децембра. Улагањем две милијарде динара Влада Србије очекује позитивне резултате, а очекивање да ће највећи број канидата трајно остати у тим компанијама појачава уверење да ће то бити само почетак оваквог вида подстицања запошљавања младих. Иако послодавци нису у обавези да поред ових средстава дају месечну надокнаду верује се да ће показати друштвену одговорност и добрим платама задржати младе и квалитетне кадрове. У Влади Србије обећавају да ће држава наставити разговоре са представницима привреде, и пратитит како се одвија реализација пројекта, а посебно скретати пажњу на друштвено одговорне компаније које дају додатан новац и стално запослење. Пријављивање послодаваца врши се електронски, па није потребан ниједан папир, нити одлазак у Агенцију за привредне регистре, а иста могућност је пружена и младима који су спремни да се укључе у пројекат. Председница Владе Ана Брнабић је почетком недеље позвала привреднике да редовно плаћају порез, а податак да се то избегава у трговинама, пекарама и мањим продавницама, повод за подсећање на обавезу, дужност и основни знак одговорног пословања и солидарности значајан за подстицаје запошљавања оних који трагају за првим радним ангажовањем. Да у позитивне ефекте реализације програма верују и друге државне институције потврђује податак да је у изради програма учествовала Канцеларија за информационе технологије и еУправу, која је направила портал „Моја прва плата“. Портал је оцењен и као нека врста мале берзе коју надгледа, и одобрава позиције, Национална служба за запошљавање а

25

26

МАГАЗИН 23.8.2020.

Влада ће помоћи тако што ће запослени преко овог портала добијати зараду. Према статистици Привредне коморе Србије млади су након факултета чекали на прво запослење двадесет три месеца, а основни разлог да буду у својеврсном зачараном кругу потврђује ограничење што немају радно искуство које траже послодавци. Да га стекну треба да омогући пројекат „Моја прва плата“, а привреди која се годинама суочава са недостатком квалификоване снаге да усклади оно што се учи у школи са потребама тржишта. Право учешћа у програму може остварити послодавац са седиштем на територији Републике Србије који у законским роковима измирује обавезе по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, у последњих шест месеци није био дуже од тридесет дана непрекидно евидентиран у регистру дужника принудне наплате Народне банке Србије, а измирио је раније уговорне и друге обавезе према Националној служби, осим за оних чија је реализација у току под условом да исте редовно измирује. Услов је и да има запосленог ментора задуженог за оспособљавање ангажованих лица, техничке, просторне и друге капацитете за то, односно да радни простор, техничка средства и опрему који по функционалности одговарају броју лица која се оспособљавају. Уз све то обавезан је да обезбеди све неопходне услове у складу са прописима о безбедности и заштити на раду. Приоритет за укључивање у програм имаће послодавци из приватног сектора, а нарочито послодавци из девастираних општина, у складу са прописом Владе Републике Србије о степену развијености јединица локалне самоуправе. У складу са интересовањем, Национална служба задржава право да ограничи број послодаваца по секторима и број оглашених позици-

ја по послодавцу који се могу укључити у програм како би се обезбедило равномерно учешће већег броја њих из више различитих сектора. Према јавном позиву послодавац који има до пет запослених стиче право да у програм укључи једно незапослено лице, од шест до четрнаест запослених највише два, а са петнаест и више да укључи незапослене чији број не може бити већи од петине укупног броја запослених. Незапослено лице се укључује у програм ако се налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, има најмање средње образовање, мање од тридесет година, нема радно искуство или је оно краће од трајања овог програма и у периоду од шест месеци пре подношења захтева није било у радном односу код изабраног послодавца. Пре укључивања у програм Национална служба ће извршити проверу испуњености законских услова и услова из јавног позива за незапосленог, а кандидат је у обавези да уз пријаву приложи радну биографију и скенирану диплому о стеченој квалификацији. По потписивању уговора послодавац је у обавези да оспособљава незапослено лице у дужини трајања уговорне обавезе, доставља Националној служби извештај о присутности лица на месечном нивоу, изда потврду о обављеном оспособљавању на конкретним пословима, омогући Националној служби контролу реализације уговорних обавеза и обавести је о свим променама од значаја за реализацију уговора у року од осам дана од дана настанка. У случају прекида оспособљавања лица, послодавац у року од тридесет дана може да изврши замену следећим незапосленим са листе који испуњава потребне услове, за преостало време дефинисано уговором увећано за период спроведене замене. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Упозорење инспекцијских органа

МАГАЗИН

23.8.2020.

КАЗНЕ ЗА ВОЗА

28

- Последњих дана на улицама, углавном у зони забране кретања одређене врсте возила, трговима и деловима насеља по којима је дозвољен искључиво саобраћај пешака, приметна појава све више тротинета на електрични погон. - Саобраћајна инспекција Одељења за инспекцијске послове и Одељење комуналне милиције ће, на основу Одлуке о техничком регулисању саобраћаја на територији града, вршити појачан надзор над њеном применом. - Нису испоштоване никакве мере у погледу безбедности и заштите лица која управљају тротинетом тако и случајних пролазника и пешака. - Казне од шет до седамдесет пет хиљада динара

АЧЕ ТРОТИНЕТА

29

30

МАГАЗИН 23.8.2020.

ао врста личног превозног средства, које нарочито употребљавају деца, тротинет је дуго био скоро заборављен све док пре неколико година, због све нижих цена, није постао доступан широком кругу најмлађих. Тротинет је био нарочито популаран у првој половини двадесетог века, а после деценија смањеног интересовања поново долази у жижу интересовања све већег броја најмлађих. Да су произвођачи мислили и на мало старије сведочи појава нешто робуснијих модела на електрични погон каквих је све више и на улицама Краљева. Тротинети су у великом броју европских земаља препознати као ново превозно средство у саобраћају, које у градовима делимично смањује гужве и загађење ваздуха. Поред потврде да се коришћењем за превоз до одредишта стиже брже него пешице, тротинети се лако склапају па се могу држати и на радном месту, у канцеларији, учионици или чекаоници. Податак да су све популарније превозно средство довољан је да се приступи производњи бољих и модернијих модела, са већим точковима и снажнијим мотором, због чега се указује на неопходност да се пре укључења у саобраћај и региструју. Истраживања потврђују уверење нешто више од четрдесет одсто испитаника која сведоче о бахатом понашању корисника тротинета као превозног средства, а добра потврда је и порука јавности која је Краљевчанима упућена из локалне самоуправе. Према њој последњих дана је на улицама, углавном у зони забране кретања одређене врсте возила, трговима и деловима насеља по којима је дозвољен искључиво саобраћај пешака, приметна појава све више оваквих возила. У вези са тим, а на основу Одлуке о техничком регулисању саобраћаја на територији града, грађанима и власницима електричних тротинета упућено је обавештење да ће Саобраћајна инспекција Одељења за инспекцијске послове и Одељење комуналне милиције вршити појачан надзор над њеном применом. У складу са тим родитељима малолетне деце, рођацима и другим пунолетним лицима која им, уз личне исправе, изнајмљују електричне тротинете, упућено је упозорење да то чине на личну одговорност, имајући у виду да нису испоштоване никакве мере у погледу безбедности и заштите лица која управљају тротинетом тако и случајних пролазника и пешака. Како се тротинети крећу великом брзином и представљају безбедносни ризик, могу изазвати повреде, али и далеко веће последице, Саобраћајна инспекција и Комунална милиција ће, у складу са овлашћењима, подносити прекршајне пријаве, при чему је за физичка лица запрећена казна од пет до седамдесет пет хиљада динара. Т. Радовановић

К

31

Завршен Жички духовни сабор Преображење 2020

ТРАДИЦИЈА ОПСТАЈЕ

МАГАЗИН

23.8.2020.

- Први програм Жичког духовног сабора изложба посвећена раду и животу Благоја Срдића, познатијег под псеудонимом Браца Бонифације. - Централни програм манифестације свечаност уручења уникатне златнопечатне повеље и иконе Преображења Господњег добитнику Жичке хрисовуље Милану Ненадићу у трпезарији Манастира Жиче, за поезију дубоког поистовећивања са матичним тлом и предањем. - Најобимнији део изложбе о добитнику значајног књижевног признања посвећен прегледу Ненадићевог поетског опуса где су, уз богат избор стихова који упечатљиво одсликавају његов стваралачки дискурс и поетичке оквире, истакнута упечатљива књижевнокритичка опажања најрелевантнијих проучавалаца поезије

32

33

23.8.2020.

МАГАЗИН

34

вадесет осам пута узастопно Краљево је, током четири августовска дана, било центар културних дешавања и духовности Србије, а Жички духовни сабор Преображење прилика за окупљање бројних песника, књижевних делатника, сликара, музичара и љубитеља писане речи, посебно поезије. Ограничења која је ове године проузроковала пандемија корона вируса, и ванредна ситуација на територији града Краљева проглашена почетком јула, донела је пред организаторе двадесет деветог издања Жичког духовног сабора нова искушења и потребу да се прилагођава тренутним околностима. То је основни разлог за одлуку организатора да решење потраже у одустајању од једних и одлагању других програма за време кад епидемиолошка ситуација буде стабилнија. У организационом одбору верују да би то могло да се догоди почетком октобра када ће, ако

Д

околности буду дозвољавале, бити приређен сусрет са овогодишњим добитником Жичке хрисовуље песником Миланом Ненадићем и округли сто посвећен његовом обимном, и за српску поезију важном, књижевном делу. Уместо свечаног отварања, и ограничења на окупљање највише десет особа у затвореном простору, у Галерији Народног музеја је, као први програм Жичког духовног сабора, отворена изложба посвећена раду и животу Благоја Срдића, познатијег под псеудонимом Браца Бонифације. Повод је податак да се донацијом двадесет четири репрезентативна платна, настала између 1988. и 2015. године, сврстао на чело листе највећих дародаваца Народног музеја. Изложбом чију је реализацију, у циљу промовисања међународне сарадње и уметничких вредности, помогла канадска амбасада у Србији јавности је први пут

представљена вредна колекција која представља својеврстан пресек рада канадског уметника српског порекла. Браца Бонифацио је уметничко име уметника који од 1973. године живи и ствара у Канади. Рођен у Београду, Срдић је још као младић учио цртање и сликање у чувеној школи у Шуматовачкој улици да би, након студија на Одсеку за сликарство и цртање Факултета примењених уметности, две године касније наставио усавршавање на Архитектонском факултету а допунио у Атељеу Кругер у Франкфурту, бавећи се сликарским техникама старих мајстора. Као млад уметник усавршавао је стечена знања у Риму, Милану, Паризу, Амстердаму, где је сликао и излагао са великим успехом. Срдић је до одласка у Ванкувер, почетком осме деценије двадесетог века, припадао Београдском ликовном кругу, а након тога постао члан Удружења канад-

ских професионалних визуелних уметника. Боравак у Канади обележиле су бројне стипендија Уметничког Савета Британске Колумбије, канадског Савета за уметност и других које су у знатној мери допринеле стваралачком раду уоквиреном у више од шездесет самосталних и колективних изложби на којима су представљена дела из јавних и корпоративних колекција. Два дана касније представљен је зборник о прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље, а 19. августа на дан Преображења, у оквиру централног догађаја Жичког духовног сабора, песнику Милану Ненадићу из Петроварадина уручена Жичка хрисовуља за поезију дубоког поистовећивања са матичним тлом и предањем. На Спасовдан ове године, као и свих претходних, жири Жичког духовног сабора – Преображење саопштио је да се

Жичка хрисовуља, као једна од најпрестижнијих песничких награда у Србији, додељује Милану Ненадићу за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва. Одлуку о додели донео је жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били прошлогодишњи лауреат Владимир Јагличић, потом Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић. Повод је потврда да лауреат „припада кругу изврсних српских песника чијим је гласом, у другој половини двадесетог века, проговорила пустошна и страшна прекодринска историја“. У образложењу се каже да Ненадић припада нараштају који се пред крај прошлог века, из Сарајева, расејао којекуда, по правилу без повратка. Зато је прошлост, из дубине изреченог и прецизног искуства, дошла изнова по своје и не пролази, а динарски свет из којег потиче одржан је и оличен епиком. Ту

епику су заменили индивидуални гласови чији се нагласци разликују, а показују да се од припадности своме простору не може побећи без тежих последица.

- Милан Ненадић припада кругу изврсних српских песника чијим је гласом, у другој половини 20. века, проговорила пустошна и страшна прекодринска историја, То је нараштај који ће се, из Сарајева као стецишта, поткрај прошлог века, расејати којекуда, по правилу без повратка. Прошлост, из дубине њиховог изреченог и неизрецивог искуства, дошла је изнова по своје и не пролази. Динарски свет из којег потичу одржан је и оличен епиком, али су епику, у речени час полувековног примирја, заменили индивидуални гласови чији се нагласци разликују, али који, сви до једног, показују да се од припадности своме простору не може побећи без тежих последица по себе самога. Ненадићев лирски дијалог са прецима

35

36

МАГАЗИН 23.8.2020.

непосредан је и болан, он се осећа потомком најпре по једној заједничкој црти, коју изражава давна његова „Ускочка песма“: „Ја не градим, ја звучно разарам, / Ја сам ропац после вашег крика.“ Основни изазов песника Ненадића било је суочење са разорним учинком постојања и трајања, на општем плану, а на унутрашњем – превладавање изазова нихилизма, тако податног за песничке побуњенике једног растрзаног века. Чини се да је основни поступак Ненадићеве поезије уживљавање у колективно искуство знаних и непознатих претходника, чији се тамни образац не мења, и где је, најчешће, једина светлост – светло свесне жртве или макар свиклост на страдални улог. Овако као Ненадић можда би певао његов земљак и јунак „Венца за Гаврила“, видовдански атентатор у Сарајеву, да се није остварио као атентатор него као песник. Милан Ненадић није постао атентатор, али се изразио као песник ванредног унутрашњег потиска, фермента жестине (како је давно критика то назвала), али и претањених лирских обрта, као насушне супротности томе громком језичком темпераменту и обликовној сабијености. Ништа је честа реч ове поезије, али Ненадић зна да ништа није ништа, заправо логос његове поезије то зна, надвладавајући и песникове личне слабости. Очију загледаних у потомство, Ненадић оцртава лук од наслеђеног побуњеничког ропца до благослова и похвале. Тиме је најдубљи слој ове поезије свладао изазов ништавила с којим се непрестано песник рве и завредео да се уброји међу песничке изабранике којима се на Преображење, у Жичи, одаје признање за стваралачки подвиг и искупљење - записао је у образложењу одлуке о награди председник жирија за доделу Жичке хрисовуље др Драган Хамовић Први боравак у Жичи прилика је за подсећање да је ово место уткало своје биће у биће национа, почев од Стефана Првовенчаног до свих које је у наредним вековима надахњивала на посебан начин.

- Издржала је све буре и недаће, носила увек нешто што се зове жижак, жишка, искру светла које се одатле видело што даље то боље. Жича је била место где су крунисани краљеви, хиротонисани патријарси, и увек је било нечег у чудном споју између владарске моћи и и духовне моћи оваквих здања То су увек били бастиони за спас народа и за спас душе једног народа. Жичка хрисовуља ми значи утолико што морам опет да се враћам перу и папиру, а иако знам да се на папиру често тугује и рида, мање пева, оно што сам досад потписивао углавном су називали песмом, изјавио је Ненадић. У холу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ приређена је изложба „Мртво било огњишта“ посвећена лауреату Жичке хрисовуље сачињена од богатог документационог материјала о песниковом полувековном песничком раду. Податак да је у том периоду завредео најзначајнија књижевна признања било је довољно да га ауторке Данка Спасојевић и Нина Раденковић, систематизују унутар три тематска сегмента. Уводна целина доноси значајне биографске појединости из живота лауреата и опсежан списак његових песничких књига. Најобимнији део изложбе посвећен је прегледу Ненадићевог поетског опуса где су, уз богат избор стихова који упечатљиво одсликавају његов стваралачки дискурс и поетичке оквире, истакнута упечатљива књижевнокритичка опажања најрелевантнијих проучавалаца поезије. Завршни сегмент чини обиље аутентичних докумената о наградама и признањима којима је овеначна његова поезија.

Милан Ненадић Милан Ненадић је рођен 1947. године у Грковцима код Босанског Грахова где је завршио основну школу и гимназију, а потом уписао студије југословенских књижевности и савременог српскохрватског језика на Филозофском факултету у Сарајеву. По завршетку студија започео је рад као слободни умет-

ник, након десет година проведених у Београду 1984. преселио се у Зрењанин а петнанест година касније у Петроварадин, где и данас живи. Од прве „Стефанос“, издате у Сарајеву 1971. године, Ненадић је објавио више од двадесет књига које су превођене на готово све европске језике. Међу њима су „Нови Стефанос“, „Општи одар“, „Усамљена историја“, „Осветна маска“, „Песме“, „Књига четворице“, са Зораном Вучићем, Слободаном Стојадиновићем и Мирославом Цером Михаиловићем, „Општи одар и друге песме“, са Иваном Кордићем и Стеваном Тонтићем, „Вриснула је мајка“, заједно са Илеаном Урсу, „Почињем да бирам“, „Дрхтање у своду“, „Изабране песме“, „Бели Анђео“, „Венац за Гаврила“, „Уточиште“, „Средовечан соко“, „Угрушак: наставак Уточишта“, „Суви печат“, „Општи одар и нове песме“, „Ноћна слика“, „Дивљи бог Балкана“, „Пола капи росе: изабране и нове песме“, „Песме“, „Камен са именом“, „Горко изобиље“, „Више од имања“, „Редна чаша“, „Укус пелина“, „Венац за Гаврила, завештање“ и још једно издње под истим насловом, али другачије у односу на претходно. Ненадић је добитник бројних награда и признања од којих битније укључују „Дучићеву награду“ на Требињским вечерима поезије, „Печат вароши Сремскокарловачке“, награде Удружења књижевника Србије „Милан Ракић“, БИГЗ-а и Универзитетске ријечи, потом „Змајеву награду“ Матице српске, награду „Станко Симићевић“ и награду Друштва књижевника Војводине, „Кочићево перо“, награду „Бранко Ћопић“ Српске академије наука и уметности, награду Савеза књижевника Румуније, награду „Овидије“ Савеза књижевника Румуније и Владе Румуније која му је доделила и орден. Следе награде „Лаза Костић“, „Кондир Косовке девојке“, повеља „Пјесник - свједок времена“, награде „Шушњар“, „Ђура Јакшић“, „Милица Стојадиновић Српкиња“, „Заплањски Орфеј“ и „Петровдански вијенац“. Т. Радовановић

37

38

Милан Ненадић

МАГАЗИН 23.8.2020.

Обраћање добитника: Милан Ненадић

ПОВОДОМ ЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ адост коју осећам примајући ову повељу у Жићи тешко је обухватити речима мада се зна да су од постања песници господари речи, дакле најизлишнијег сјаја. И сама Жића од свог постања, од Стефана Првовенчаног и брата му Саве, уграђена је у биће нашег национа и стоји у времену као златна жишка, као светионик, као она дивна ватра коју су преци ложили да се и на удаљеним местима види и разгорева међу својима. Ту су се крунисале српске краљевске главе и устоличавани епископи, а Бог је добар и ваљда ће дати да тако и остане. Од објављивања прве књиге 1971 под називом Стефанос прошло је безмало пола века. Долази време подвлачења црте. Поезија ми је, нећемо се лагати, пружила тренутке радости али и сате тешке муке, поготово кад крај толиких речи бирам ону праву која би требало да се, попут медоносне пчеле, заустави на правом месту и понесе све мисли и осећања као угаони камен. Већ дуго знам да је реч страшна одговорност и да се целог живота упињем да ту одговорност понесем. Али још ме не напушта осећај пред тим реченичним изобиљем да бих могао да погледом прогорим папир на оном месту које тражи праву реч, а та реч неће и неће. Као што сам знао да се од радости глано насмејем, да вриснем што је она права, она неопходна, она лековита реч слетела баш тамо где треба. Ко не зна с каквим је мукама скопчано певање тај не зна ни за задовољство о добро обављеном послу. Певање на мом матерњем српском језику причинило ми је резка задовољства. Једно од таквих је и ово у Жичи. Захвалан на признању Милан Ненадић

Р

19. август 2020.

39

Двадесет четврта књига Библиотеке Преображење

МАГАЗИН

23.8.2020.

ПЕСМА МЕЂУ ПРСТИМА

40

- Зборник радова са прошлогодишњег научног скупа посвећеног ралу прошлогодишњег добитника Жичке хрисовуље Владимиру Јагличићу двадесет четврта књига угледне Библиотеке Преображење, чија су издања означена неизбежним полазиштима за свако проучавање савремене српске поезије. - Иако није нешто што привлачи ширу читалачку публику зборник је важно обележје Жичке хрисовуље као начина да се легитимишу савремене књижевне вредности. - Издање овог типа посебно је важно за песнике као што је Владимир Јагличић који је, и поред обухватног и разуђеног дела, у приличној мери запостављен у књижевно критичкој перцепцији

41

обичајено је да неколико дана пре почетка Жичког духовног сабора Преображење буде представљен зборник радова са претходне године одржаног научног скупа посвећеног добитнику Жичке хрисовуље, а све до ове године најпогоднијим местом за то чинила се Римска дворана Библиотеке града Београда. Ограничења која је донела пандемија корона вируса основни су разлог да значајно буде измењен и програм овогодишњег Жичког духовног сабора, па је и представљење зборника о прошлогодишњем лауреату Жичке хрисовуље, песнику Владимиру Јагличићу, уприличено у дворишту Аџића куће у оквиру програма у коме су поред добитника учествовали уредник Драган Хамовић и Ана Гвозденовић као један од аутора чији су текстови заступљени у књизи. Зборник радова је двадесет четврта књига угледне Библиотеке Преображење, чија су издања означена неизбежним полазиштима за свако проучавање савремене српске поезије. У зборнику је објављено шеснаест радова који су се прошле године чули у оквиру програма посвећених Владимиру Јагличићу, Вече са добитником, Научно-критички скуп и свечаност Уручења Жичке хрисовуље. Текстови су организовани у две целине, прву од дванаест радова који се са различитих аспеката баве поетским стваралаштвом Владимира Јагличића, конкретним збиркама или појединачним песмама, и другу сачињену од слободније интонираних прилога међу којима је и беседа лауреата изговорена приликом уручења признања у трпезарији Манастира Жиче. Зборник употпуњава исцрпна библиографија Владимира Јагличића од око шест стотина билблиографских јединица, а објављен је и регистар имена који читаоцима олакшава сналажење у обимном и разноврсном материјалу. По оцени др Хамовића двадесет четврти зборник Едиције Преображење научно и критички сведочи о прошло-

МАГАЗИН

23.8.2020.

У

42

годишњем добитнику значајног књижевног признања, а иако није нешто што привлачи ширу читалачку публику важно је обележје Жичке хрисовуље као начина да се легитимишу савремене књижевне вредности. Представљање јединственог издања је и прилика за подсећање како је књижевни живот у великој мери нарушен, па су награде као што је Жичка хрисовуља добра прилика да, када се кроз награђивање издвајају одређена нова а већ формирана квалитетна ауторска имена, супституише недостатак књижевног живота као прве рампе пред историјом књижевности. Издање овог типа посебно је важно за песнике као што је Владимир Јагличић који је, и поред обухватног и разуђеног дела, у приличној мери запостављен у књижевно критичкој перцепцији.

- Циљ оваквих књига је да постану нека врста међаша и крајпуташа у дивном систему који се назива српска култура и који има тако недосежне домете. Том систему сам хтео одувек да припадам и том нашем народу хтео увек нешто да кажем. Кад све сведем на крају, и погледам унутра из себе, ја се опет враћам на оцену свог колеге како ми је песма међу прстима. Велика је ствар дисати исти ваздух који су дисали људи који су пролазили кроз порту Жиче. То само са собом тера човека да осети неку врсту страхопоштовања и зато се увек пита да ли заслужује да буде на таквом месту. Тако се и ја увек питам кад је у питању Жичка хрисовуља, и уопште култура Србије, да ли сам тај који може да одговори таквом терету. Али нема нам друге, тај терет морамо да носимо и морамо да га пронесемо до краја - нагласио је Јагличић. Према уреднику издања зборник представља једно од настојања да се прекине дуга завера ћутања и потискивања поезије која, зато што није сагласна хуку и ритму данашњег светског тока, мада га је дубоко свесна, следи свој хук и ток. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Владимир Јагличић

43

Од почетка школске године

МАГАЗИН

23.8.2020.

ПРИОРИТЕТ НАС

44

- Школама поверено да изврше анкетирање родитеља како би до почетка школске године биле отклоњене све недоумице и на најбољи начин био организован рад. - Анкетирање обављено у више од половине школа потврдило да је мање од пет одсто родитеља изабрало учење од куће. - Снимљене готово све наставне јединице за септембар, а припремљено приближно три четвртине садржаја за све нивое наставе. - Настава за основну школу, гимназију и опште стручне предмете петнаест струковних области рада снима се на осам језика националних мањина. - Ускоро решење за школе које похађају деца са посебним потребама настојању да дође до најбољег решења за организацију наставе од почетка нове школске године Министарство просвете, науке и технолошког развоја је Кризном штабу за борбу против корона вируса предло-

У

жило неколико модела након чега је уследила одлука да најмлађи ђаци похађају наставу у школи, док ће за старије узрасте она бити организована комбиновано. Након потврде да ће најмлађи похађати наставу уз пошто-

вање свих мера заштите, обавезну употребу маски и довољну дистанцу, одређен је и максималан број од петнаест ђака који се истовремено могу налазити у учионици. То је и разлог да часови буду скраћени на пола сата,

СТАВИ У ШКОЛИ а до решења се дошло након разматрања различитих аспеката о броју ђака у школама и узрасту деце. Да су могуће модификације одлуке потврђује податак да ће се посебно водити рачуна о развоју епидемиолошке ситуације и понашати у складу са тим. Од тренутка када је родитељима остављена могућност да се определе да ли ће деца пратити наставу искључиво онлајн, уз обавезу да долазе у школе у одређеним терминима само због провере знања, школама је поверено да изврше анкетирање како би до почетка школске године биле отклоњене све недоумице и на најбољи начин био организован рад. Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић је половином минуле недеље потврдио да је анкетирање, обављено у више од половине школа, показало да је мање од пет одсто ро-

дитеља изабрало учење од куће. За оне који су се определили за наставу путем програма Радио телевизије Србије, и платформе РТС планета, значајним се оцењује податак да су већ снимљене готово све наставне јединице за септембар и да је припремљено приближно три четвртине садржаја за све нивое наставе. Настава за основну школу, гимназију и опште стручне предмете петнаест струковних области рада снима се на осам језика националних мањина, а очекује се да у сарадњи са Заједницом школа за децу са посебним потребама буду пронађена адекватна решења за ученике које их похађају. Све што је до сада учињено потврђује колико је ресорно министарство водило рачуна о потребама националних мањина, наставницима и њиховим радним листама, али и потреби појачане хигијене у школама, одржавању дистанце и ношењу маски.

Током недеље у јавности су биле присутне бројне недоумице везане за ношење заштитних маски, како о врстама тако и начинима употребе током боравка у школи. Последње информације из Министарства просвете, науке и технолошког развоја обавезује ђаке да носе маске током уласка у школу и боравка на часовима, осим ако ученик не одговара када му се евентуално дозвољава да је скине. Одлука о скраћењу часова на тридесет минута заснована је на уверењу да је то довољно за главни део часа, уз обавезу да део посла који не буде обављен током наставе у школама буде урађен онлајн. У Министарству потврђују да је већ направљено упутство које говори да први часови у свим образовним установама буду посвећени епидемији, а већ је упућено школама. Т. Радовановић

45

Знаменити Краљевчани: Др Ивона Ранђеловић

МАГАЗИН

23.8.2020.

ВИСОКО ПОДИГНУТЕ ГЛАВЕ

46

- Општа пракса је окосница здравственог система, јер је прва на удару различитих врста пацијената. - Служба за плућне болести и туберкулозу је годинама уназад важила за посебно компактну са осам до девет лекара специјалиста којима је поверавана брига о посебно тешким болесницима. - Загађење атмосфере, коришћење различитих препарата у пољопривредној производњи, тешка економска ситуација изазвана кризом и безнађе које изазива стрес, основни су разлози за промену патологије, па је последњих десетак година приметан нагли пораст оболелих од карцинома. - Недељно се открије два до три случаја.

- Туберкулоза готово искорењена

Фото: М. Радовановић

Др Ивона Ранђеловић

47

48

МАГАЗИН 23.8.2020.

рагање за послом одувек је било повод бројних миграција, не ретко и према дестинацијама о којима се до тада није размишљало. Тако је било од памтивека, а и данас кад највећи број младих шансу за било какво запослење тражи далеко од своје куће, све чешће у иностранству. То је и разлог да Краљево буде препознато као средина са врха листе оних из који се највише одлази, а да није увек било тако сведоче примери оних који су шансу за запослење, и успешну професионалну каријеру, пронашли баш у овој средини. Др Ивона Ранђеловић је једна од многих код којих је потреба за самосталношћу надјачала чврсту везу са средином у којој је одрасла где је, као једино дете у нишкој грађанској породици, имала посебан третман. О односу према родитељима, мајци Љубинки и оцу Миодрагу, најбоље сведочи податак да је након завршене средње школе послушала савет, потиснула љубав према археологији и у родном граду определила се за студије медицине. Да је избор био исправан потврдило се неколико година касније кад је, као и много пута до тада, из првог покушаја положила последњи испит и 4. маја 1980. стекла диплому лекара опште праксе којом се потврђује оспособљеност за рад у здравству. До сталног запослења ју је, као и све друге младе лекаре, делио једногодишњи приправнички стаж као потврда оспособљености за самосталан рад. Иако је на евиденцији службе за запошљавање у Нишу најчешће било по сто педесет незапослених лекара, и још толико стоматолога, друго или треће место на листи чинило се добром гаранцијом за ступање у радни однос. Да ни то није довољно било је јасно након сазнања да је политичка припадност јачи адут на путу до запослења. У периоду чекања да се ситуација промени слободно време испуњавано је различитим активностима, а да се прилика за значајан заокрет у животу по неки пут јави кад се неко најмање нада потврдило се након сазнања да у Краљеву постоји шасна за запослење младог лекара. Одлучујућа карика на

Т

том путу била је др Миланка Симовић која се сетила ентузијазма којим је Ивона прилазила свим обавезама на факултету и позвала је да конкурише за једно од два слободна места у Здравственом центру „Др Љубинко Ђорђевић“. Радост због указане шансе донекле је помућена разочарањем родитеља због одласка у непознато, тим пре што током претходних двадесет седам година ништа није наговештавало такву могућност. Месец дана пробног рада било је довољно да искусни начелник Службе опште медицине др Илија Благојевић препозна капацитет младе колегинице и изврши притисак на директора др Десимира Сретовића да прими Ивону у стални радни однос.

- Општа пракса је, као и данас, била окосница здравственог система, јер смо први на удару различитих врста пацијената. Две и по године сам до једанаест сати радила у амбуланти Женева, и сваког дана прегледала по шездесетак пацијената, а од једанаест до три у Конфекцији Рудник још тридесетак жена. Ту сам провела више времена од свих доктора, који су се задржавали шест месеци до годину дана и бежали, и издржала две и по године. Кад је расписан конкурс за специјализацију одлучим се за пнеумофизиологију, где је већ била Миланка, а после три године у Краљеву и једне у Београду завршим пре рока. У периоду специјализације сам родила двоје деце, и са поодмаклом трудноћом радила у диспанзеру у коме су лечени туберкулозни болесници, због чега је увек била присутна могућност заразе. Иако је на одељењу било и по тридесет пацијената нисмо носили ни маске ни рукавице, јер нико од нас није размишљао о томе како може да се зарази, сећа се др Ивона. До почетка осамдесетих година прошлог века антитуберкулозни диспанзер је био смештен у посебној згради на крају Доситејеве улице, па је пресељење у круг Здравственог центра „Студеница“ био добра прилика да се у четири амбуланте и одељењу, у знатно комфорнијим условима, потврди јединство запослених грађено годинама раније. Колико су били оптерећени нај-

боље сведочи податак да су лечени пацијенти оболели од астме, бронхитиса, запаљења плућа и туберкулозе која је до пре неколико година показивала стални тренд раста. О томе најбоље сведочи податак о тридесет до четрдесет оболелих годишње, што је и до пет пута више него данас. Служба за плућне болести и туберкулозу је годинама уназад важила за посебно компактну са осам до девет лекара специјалиста којима је поверавана брига о посебно тешким болесницима. Тако је било све до пре неколико година кад је, из различитих разлога, дошло до осипања што је допринело да половина преосталих буде знатно оптерећенија од других колега. Кад је пред крај деведесетих година прошлог века детаљно реконструисана зграда старе болнице, и у њу пресељена одељења интерне медицине, неурологије, психијатрије, инфектологије и дијализе, диспанзер је остао у старој све док, због притиска изазваног различитим утицајима, запослени нису били принуђени да се иселе. Разлогом за пресељење оцењен је велики комфор у коме ужива служба и поред потврде да су запослени у различитим временским условима, подједнако по киши, снегу или високим температурама током топлијег дела године, под кишобранима на колицима пратили непокретне пацијенте или одлазили на консултације у друге делове здравственог центра. И поред потврде да су услови били добри, период од неколико година рада у одељењу распоређеном у различитим деловима интернистичког блока, и амбулантом у згради поликлинике, оцењује се једним од најтежих. Разлог се огледа у податку да се до појединих делова стизало лифтом који је, осим пацијената, лекара и техничког особља, коришћен за допремање хране а није било неуобичајено да се у њему нађе и по неко од преминулих. Ако се зна да је у горњим деловима зграде повишена температура, а мали прозори и клима уређаји не погодују пацијентима са вирусним инфекцијама, посебно оболелим од туберкулозе и онима који имају бактерије у себи, он-

49

50

МАГАЗИН 23.8.2020.

да је јасно зашто су се запослени жалили за дотадашњим простором у коме је тераса пружала посебан комфор хоспитализованима.

- Одељење у коме сам дочекала пензију имало је предности, али и мана јер смо били принуђени да у току двадесетчетворочасовног дежурства по хладним и мрачним ходницима у пола ноћи трчимо до хируршког блока на консултације, а након прегледа одређеног броја пацијената у амбуланти опет се враћам горе на одељење, јер ми тамо стоји посао. У време епидемије свињског грипа 2009. прва сам схватила како не треба да се прави толика паника, иако патогени вирус може да изазове запаљење плућа са компликацијама. Кад сам после тога отишла на један конгрес један професор ми је пружио руку и рекао да сам једина рекла праву истину. Толико су ме нервирали сви са идејом да се народ заплаши, баш као и сада, јер су негативно утицали на становништво, док сам се ја трудила да откријем и на време укажем на право стање. У ситуацији кад нисмо имали места да сместимо све оболеле морали смо да их лечимо у кућним условима, а болести смо одолевали бистром главом, искуством и знањем. Слично је и сада кад знамо да корона учествује у тридесет посто свих риновируса, а уопште није инцидент каквим се представља, каже др Ивона. Осврт неколико деценија уназад сведочи како је почетак радног века обележен доминантном појавом астме и хроничног бронхитиса, за чије је лечење примењивана терапија коришћењем инфузије, лекова и пумпица са краткотрајним деловањем. Кад су се на тржишту лекова појавили квалитетнији препарати, и пумпице које обезбеђују трајнију заштиту, драстично је смањен број хоспитализованих па су оболели, у зависности од облика и тежине болести, лечени и амбулантно. Загађење атмосфере, коришћење различитих препарата у пољопривредној производњи, тешка економска ситуација изазвана кризом и безнађе које изазива стрес, основни су разлози за промену патологије, па је послед-

њих десетак година приметан нагли пораст оболелих од карцинома. И док је осамдесетих година прошлог века међу плућним болестима до опасних граница била заступљена туберкулоза у послењој деценији примат преузима карцином. Колико је присутан најбоље илуструје податак да се недељно открије два до три случаја, а туберкулозе готово да нема. Слична искуства деле и лекари из других делова земље, а прилика да их поделе са другима су конгреси који се одржавају у различитим деловима. Значајном за рано откривање оболелих стручњаци оцењују редовна флуорографска снимања у за то опремљеним аутобусима који су деценијама стизали и до најудаљенијих крајева.

- Држава је закључила да јој то не треба, па су укинили флуорографију тако да сигурно већ двадесет година нема прилике за правовремено реаговање, па се повећао прилив пацијената који долазе у запуштеном стању. За све болести је најважније рано откривање, поготово за плућа која су филтер целог организма. Мислим да у ужем делу Србије још нико није почео да ради флуорографисање које се потврдило као корисно јер, не само туберкулозу, открива карциноме и запаљења плућа у зачетку. Рано откривање туморских промена ограничено је на бронхоскопију, а кад се открију пацијенти се упућују у Крагујевац или Београд, да би се након операције, зрачења или хемотерапије, вратили код нас на даљи третман, амбулантно или хоспитално, каже др Ивона. Тридесет девет година апсолутне посвећености послу довољно је за чврсту одлуку да одоли искушењу паралелног бављења приватном праксом, колико због великих обавеза толико и уверења да се то коси са моралним принципима који су је определили да се определи за овај посао. На такав однос према професији обавезује и Хипократова заклетва, а колико је поштована најбоље потврђује податак да су доласком на радно место, због интереса пацијената, у страну увек били потиснути и породични проблеми. Све то је допринело да, каже др Ивона,

кроз град пролази високо подигнуте главе сигурна да никада никоме није учинила ништа лоше.

- Увек сам била отворена за разговор и спремна да пацијентима и њиховим рођацима објасним све што је потребно, ма колико то у одређеним ситуацијама било посебно тешко. Зато су и колеге до последњег дана рада тражиле да баш ја будем та која ће саопштити информације које проузрокују највећи стрес. Успела сам да нађем баланс, и да се на прави начин приближим људима, тако да нису излазили из ординације шокирани. Указивала сам на позитивне и негативне стране болести и приступа пацијенту, па мислим да су ме људи схватали тако да није било проблема. У Нишу сам провела првих двадесет седам година живота, у Краљеву више од тога иако сам имала примамљиве понуде да одем и у иностранство. Имам богат друштвени живот, није ми досадно у Краљеву, па ми је сваки дан кратак ма колико га добро испланирала, каже др Ивона. По који пут зажали што то није тако мирно место као пре скоро четири деценије, што су људи смушени и без толико осмеха на лицу као некада. Оптимизам не може да пољуља ни сусрет са све више старијих на улицама, јер су млади отишли из града, ни то што син, иако дипломирани економиста, носи гајбице у једном од локалних супермаркета. Ма колико то у данашње време изгледало чудно углед какав је, међу пацијентима са територије целог Рашког округа, градила др Ивона Ранђеловић био је довољно покриће за одлуку да не злоупотреби њихово поверење, чак ни ако је у питању лични интерес. У складу са васпитањем понетим из родитељског дома у Нишу добар део живота посветила је настојању да децу, Филипа и Иву, изведе на прави пут. Разлог задовољства је чињеница да су посвећени пословима којима се баве за разлику од многих вршњака који највећи део времена проводе са даљинским управљачем и флашом пива у руци. Т. Радовановић

51

Комарци поново прете

МАГАЗИН

23.8.2020.

ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА

52

- Инфекција вирусом Западног Нила је крајем јула 2012. први пут званично регистрована у хуманој популацији на територији Србије, а до 2019. регистровано је укупно хиљаду шеснаест случајева. До 14. августа ове године није регистрован ниједан потврђени случај оболевања. - Завод за биоциде и медицинску екологију од 1. јуна спроводи надзор над вирусом у популацији комараца на територији једанаест градова Србије. - До 4. августа присуство генома вируса откривено у домаћим комарцима са различитих локација на територији Суботице, Сомбора, Параћина, Зрењанина, Панчева, Краљева, Палића, Апатина, Новог Сада, Пожаревца и Београда

53

розница Западног Нила је сезонско обољење највише заступљено у периоду највеће активности комараца, а искуства земаља региона потврђују да се први оболели региструjу у другој половини јула, највећи број током августа. На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у складу са Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2020. године и лабораторијских критеријума, према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести, до 14. августа није регистрован ниједан потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила. У земљама Европске уније је до 6. августа пријављено дванаест случајева оболевања, десет у Грчкој и два у Румунији, а нису пријављене епидемије међу коњима и птицама. Институт за јавно здравље Србије је 1. јуна ове године мрежи завода и института проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији земље, а они клиникама за инфективне и тропске болести, односно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. У исто време, у сарадњи са Националном референтном лабораторијом за aрбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, омогућена је етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса. Институт за јавно здравље прикупља све релевантне податке о оболелим особама, при чему постоји одређен протокол по којем се информације обједињују. У оквиру научноистраживачких активности на којима сарађују Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“ и Пољопривредни факултет у Новом Саду, у периоду између 13. и 17. јула извршено је сакупљање комараца на шездесет пет локалитета у свим окрузима Војводине, а вирус Западног Нила детектован је у само једном пулу кућних комарца сакупљених у Темерину. Завод за биоциде и медицинску

МАГАЗИН

23.8.2020.

Г

54

екологију од 1. јуна спроводи надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца на територији једанаест градова Србије. На основу извештаја од почетка сезоне до 4. августа присуство генома вируса откривено је у домаћим комарцима са различитих локација на територији Суботице, Сомбора, Параћина, Зрењанина, Панчева, Краљева, Палића, Апатина, Новог Сада, Пожаревца и Београда. Грозница Западног Нила присутна је на појединим подручјима Европе од шездесетих година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији током последњих петнаест година регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе. Иако је констатовано да се обољење првенствено јавља у руралним областима, крајем прошлог века епидемијско јављање у хуманој популацији регистровано је и у урбаним срединама. Током 2010. регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било. Тако је у земљама Европске уније, и суседним земљама, пријављено укупно триста четрдесет вероватних или потврђених аутохтоних случајева, са четрдесет једним смртним исходом. Највећи број оболелих регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија и Шпанија. Инфекција је крајем јула 2012. први пут званично регистрована у хуманој популацији на територији Србије, а до 2019. регистровано је укупно хиљаду шеснаест случајева. У истом периоду бележи се и деведесет осам смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила. Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца, а главни преносилац је врста која је одомаћена и у Србији. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни домаћин са кога се инфекција не преноси

даље. Познато је да већина особа инфицирана вирусом, чак четири петине, нема никакве симптоме и знаке болести, док код преосталих симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Код мање од један одсто долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести који захтева хоспитализацију. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор, дезоријентисаност, кома, тремор и конвулзије, слабост мишића и парализа, а након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Познато је и да је леталитет већи код старијих особа, нарочито изнад седамдесет пет година живота. Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента, уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести, неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог. У циљу смањења ризика од заражавања вирусом, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца које подразумевају избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности, у сумрак и у зору, употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одеће дугих рукава и ногавица светле боје, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу. Код куће се препоручује употреба заштитне мреже на прозорима, вратима и око кревета, редукција броја комараца у затвореном простору, по могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен, и избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре. Смањењем броја комараца на

отвореном где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде, са њима и број места на које могу да положе јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки, уклонити одбачене аутомобилске гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду. Приликом путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно је придржавати се мера превенције, а након појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроинвазивним обликом болести, неопходно је одмах се јавити изабраном лекару. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

Милан Арсовић

МАГАЗИН 23.8.2020.

Уматичено стадо оваца у Трешњару

-Јагњад се најбоље продају пред Ускрс кад се, уз одређен ниво квалитета, достиже најповољнија цена. - Ванредно стање у земљи, уведено након потврде о појави корона вируса, у значајној мери утицало на смањену потражњу па је цена по килограму смањена за двадесетак процената. - Субвенција од седам хиљада динара по уматиченом грлу покрива добар део трошкова, али поступак наплате није једноставан па се на то одлучују пре свих они који не журе превише. - Услов да произвођач има најмање тридесет грла у неповољан положај ставља оне који нису у могућности да га испуне. - Обавезе доста велике а могућности за бољу зараду мале. - Податак о паду цена на тржишту основни је разлог да узгајивачи не планирају увећање стада

Фото: М. Радовановић

ЉУБАВ ПА СВЕ ОСТАЛО

57

вчарство је грана сточарства која се бави узгојем оваца и њиховим искоришћавањем ради добијања вуне, млека и меса, и док је гајење јагњади мотивисано производњом меса код оваца је примарнија вуна. У многим еропским земљама, и на другим континентима, производња и промет јагњећег и овчијег меса, вуне, млека и млечних производа одавно се организују на принципима индустрије у оквиру које се стварају велики контигенти робе којом се диктира цена на светском, тржишту. Уз повољне еколошке и економске услове за развој овчарства у Србији, и улагања са циљем да се осигура повећање робне производње, да би се искористиле ове повољне могућности и настојања потребни су и одговарајући кадрови

МАГАЗИН

23.8.2020.

О

58

наоружани новим знањима. Да има и оних који су у ову област ушли са другим мотивима сведочи пример Милана Арсовића из засеока Трешњари у Жичи који је до пре двадесетак година у овај крај долазио сваког дана само како би помагао све старијој мајци да одржава повелико породично имање. Од првих пет 1999. стадо се сваке године све више умножавало, док последњих година није нарасло на шездесетак уматичених оваца. Матичну популацију чине приплодне јединке мушког и женског пола натпросечног квалитета и раса обухваћени одгајивачко-селекцијским програмом. Све животиње у матичној популацији, обухваћене су селекцијским радом путем контроле продук-

тивности и осталих поступака за унапређење генетске структуре, односно производних особина меса, млека или вуне. Као матично и репродуктивно проглашава се само грло, или стадо, које испуњава услове предвиђене законом о сточарству и одговарајућим правилницима. Уз све то неопходна је спремност власника да прихвати прописане мере и поступке за постизање и одржавање квалитета и одгајивачких циљева у популацији сагласно одгајивачко селекцијском програму за производњу меса, млека и вуне. Величина матичног стада подразумева минималан број оваца на једном газдинству, које испуњавају прописане одгајивачко селекцијске критеријуме, а да би газдинство ушло у регистар, и стадо постало матично, мора имати најмање

двадесет квалитетних приплодних грла одређене популације, осим уколико се ради о посебно угроженој врсти где број јединки може бити најмање пет. Поред тога матична фарма која је регистрована и као репродуктивна, мора имати сопствени одгајивачко селекцијски програм усклађен са главним одгајивачким програмом.

- Почео сам са расом витенберг која ми се допала због крупноће, а онда сам од пријатеља сазнао за илдефранс, делимично шталску којој погодује и испаша. Како поседујем сопствену определио сам се за њих, тим пре што јагњад добро напредују па је пласман олакшан, а сада правим селекцију да би у наредних неколико година задржао само најквалитетнија грла - каже Арсовић.

Оно мало оваца из првобитног стада које није било уматичено продато је током маја, а јагњад из новог се углавном испоручују овлашћеним купцима на местима која могу да обезбеде субвенцију, остатак месним печењарама. Одгајивачи оваца знају да се јагњад најбоље продају пред Ускрс кад се, уз одређен ниво квалитета, достиже најповољнија цена. Тако је било до ове године кад је ванредно стање у земљи, уведено након потврде о појави корона вируса, у значајној мери утицало на смањену потражњу па је и цена по килограму смањена за двадесетак процената. Да узгајивач не доживи потпуни крах омогућила је испорука дела јагањаца у Црну Гору и пријатељска цена договорена са локалном печењаром са којима година-

ма одржава успешну сарадњу. И поред потврде да субвенција од седам хиљада динара, која се исплаћује по сваком уматиченом грлу, покрива добар део трошкова поступак наплате није једноставан па се на то одлучују пре свих они који не журе превише. Услов је и да произвођач има најмање тридесет грла што у неповољан положај ставље све који нису у могућности да га испуне. Контролу тежине и квалитета сваког грла врши матична служба, а произвиођач приликом предаје овлашћеној кланици стиче право на још две хиљаде динара по грлу без обзира да ли је уматичено или није.

- Мени ово није основна делатност, а овце сам држао јер стварају ђубриво којим ђубрим имање и то даје добре

59

60

МАГАЗИН 23.8.2020.

тезултате. Дошло је грдно време, обавезе су доста велике а могућности за бољу зараду мале. Ово ми је добро дошло, јер да немам сопствену испашу не би се ни исплатило. Добро храним, а имао сам интерес зато што већином сам вршим селекцију тако да у околини нема боље овце јер за четири месеца јагњад достигну тежину од четрдесет килограма, по нека и више. Ако се томе дода квалитетно месо онда је јасан интерес рада у овој области - каже Арсовић. Да се ситуација повремено мења најбоље сведочи податак о праву на субвенције које су имали и власници стада од само десет уматичених оваца. На разлог да изостане одлучујуће је утицала спорост поступка након пријаве матичној служби, уз припадајућу документацију, и информације да је рок за одобрење одавно прошао пре него је потврђено да право имају само одгајивачи са дупло већим бројем оваца. Годину дана је требало да прође пре обавештења да субвенција није одобрена због недовољног броја грла, иако је у том тренутку стадо било три пута веће. Податак о паду цена на тржишту основни је разлог да узгајивачи не планирају увећање стада. Слично искуство дели и Арсовић који је број грла ускладио са сопственим могућностима уз потврду да се испод тога не би ни исплатило радити. И док овце пасу између редова воћака ни у једном тренутку не сме да ослаби пажња пастира јер би, кад се добро наједу, из досаде почеле да љуште кору. Дугогодишње искуство потврђује како три и по хектара сопственог имања није довољно за испашу стада са преко шездесет оваца, а податак да је за то потребна три пута већа површина разлог је да се користи и део у власништву рођака. Ако се свему дода потреба за производњом довољне количине сена која се мери

бројем од око хиљаду и пет стотина бала онда је јасно колико је хране и рада потребно за одржање стада посебно квалитетних оваца.

- Ове године сам их најбоље хранио и постигао најбоље резултате. Дневно им дајем по џак кукуруза, а кад су затворене чим осетим да дижу главу одем да их храним, бацим сламу или сено и додам кабасте хране. Да бих имао оптималан број оваца задржао сам део матичњака, а када њих ослободим оптимално је да задржим педесет, јер су у овом простору и боксови за јагњад. Деда је био у Немачкој у заробљеништву и по повратку применио немачки систем, направио је шталу у којој сву храну стављам на таван тако да не излазим из куће а све имам на оку, а можда је и то један од разлога што сам наставио са узгојем оваца. Кад се ојагњи свака мора десет до двадесет дана да проведе у боксу. Мајкама од скоро дајем концентрат за краве музаре који се показао као добар, а кад овцама посветиш мало више пажње, обилазиш редовније и добро храниш, мање је проблема са њима. Како сам стрији све више сам ту са њима и зато имам све мање проблема каже Арсовић уз подсећање да се оријентисао на узгој оваца које дају јагњад за производњу меса. Разлог се огледа у чињеници да мужа захтева посебне хигијенске услове, а и обавезе какве Арсовић није спреман да прихвати у овим годинама. Да се проблеми по који пут јаве и кад им се најмање нада потврђује појава паса луталица који су се потврдили као велика претња стадима оваца, а колико могу да буду опасни, и направе штету, најбоље потврђује податак о дванаест закланих. Да се свака школа скупо плаћа потврђује податак да због непознавања процедуре прве није ни пријавио нити остварио право на накнаду штете за коју је, уз потврду припадника Комуналне полиције,

одговорна локална самоуправа. Деценије рада прилика су за потврду да много успеха у овој области не може да има онај коме је једини мотив само зарада. Искуство потврђује да је, сем довољно простора за смештај и површина за испашу, неопходна знатна количина љубави према послу која се потврдила као најбољи покретач сваки пут кад се испречи било каква потешкоћа. Да је тако најбоље потврђује пример оца Радомира који се поред основног занимања музичара бавио и пчеларством. И поред жеље да интерес за то повећа код сина није имао превише успеха што додатно учвршћује уверење да посао у коме се гледа само комерцијални ефекат по правилу нема дуг век. Додатна потврда огледа се и у податку да се ни радници ангажовани за бригу о овцама нису показали као добро решење, јер је ускраћена пажња често прилика да се преједу и тако угрозе живот. Одгајивачима оваца је ове године додатне проблеме донело ванредно стање, уведено половином марта, а ни релаксирање рестриктивних мера није утицало на очекивани број породичних весеља на којима је јагњеће печење део обавезног менија. Све је, због смањене потражње, утицало на значајан пад цена, а негативни ефекти на овај вид сточарске производње моћи ће да се процењују у дугом периоду након окончања епидемије. Првих десетак дана маја је период када се овце шишају, али су ниске температуре током већег дела пролећне сезоне утицале да се ови послови одложе за касније. Да ни то ни једноставно потврђује податак о ангажовању екипе из Крагујевца и особа које су знатно спретније за ову врсту посла, а да ни од вуне нема превелике користи потврђује податак да вредност само покрива трошкове шишања. Т. Радовановић

61

Институције културе почињу са радом

МАГАЗИН

23.8.2020.

КУЛТУРА ПОНОВО ЖИВИ

62

- Председница Владе Ана Брнабић састала се са представницима позоришта, биоскопа и манифестација. - Размотрене предложене мере здравствене заштите и препоруке за безбедно организовање рада институција које се баве културном делатношћу. - Представницима културе и културних радника упућен апел за одговорније понашање у тренутној ситуацији. - Институције културе и културни посленици трпе озбиљне последице током епидемије због чега је посебно важно да што пре почну са радом. - Од понедељка дозвољено одржавање културних дешавања са присуством публике, попут биоскопа, позоришта и концерата у институцијама културе

63

лада Србије је, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и представницима културних радника и институција, предложила мере здравствене заштите и препоруке за организовање рада установа културе које ће упутити на разматрање Републичком кризном штабу за сузбијање коронавируса. Активности ове врсте инициране су потребом да се у што краћем року донесе најбоља и најодговорнија одлука о начинима рада тих установа. Председница Владе Ана Брнабић састала се недавно са представницима позоришта, биоскопа и манифестација, на коме су размотрене предложене

МАГАЗИН

23.8.2020.

В

64

мере здравствене заштите и препоруке за безбедно организовање рада институција које се баве културном делатношћу. Била је то прилика за још једно подсећање да институције културе и културни посленици трпе озбиљне последице током епидемије због чега је посебно важно да што пре почну са радом, уз редовно праћење епидемиолошке ситуације и пажљиво поштовање мера безбедности. Да су учињени велики напори како се током епидемије не би угрозио статус запослених у установама културе, и хонорарно ангажованих уметника, сведочи податак да је Влада омогућила реализацију конкурса за финансијску

подршку пројектима у области културе и креативног стваралаштва, као и финансијске мере за додатну подршку самосталним уметницима, као најугроженијој категорији. После састанка је потврђено да се разговарало и о даљој финансијској и другој подршци овог сектора у складу са потребама и могућностима, јер је култура важан сегмент друштва, због чега је неопходно учинити додатне напоре како њен опстанак не би био додатно угрожен. Уз потврду да ће Влада Србије и Републички кризни штаб и даље са пажњом пратити развој, и доносити мере и одлуке у складу са евентуал-

ним променама, епидемиолошке ситуације у земљи, представницима културе и културних радника упућен је апел за одговорније понашање у ситуацији која је оставила дубок траг на њихов рад. Састанку са представницима позоришта, биоскопа и манифестација присуствовали су и представници Министарства културе и информисања, Секретаријата за културу града Београда, група биоскопа и филмских дистрибутера у Привредној комори Србије, удружења организатора манифестација и директор Филмског центра Србије. Кризни штаб за заштиту здравља

становништва од заразне болести COVID-19 је у петак разматрао стање епидемиолошке ситуације и донео одлуку да се од понедељка дозволи одржавање културних дешавања са присуством публике, попут биоскопа, позоришта и концерата у институцијама културе, уз ограничења којих се организатори морају строго придржавати. Присуство публике или гледалаца ограничено је на пет стотина што значи да ни у биоскопским и позоришним салама, али ни у већим халама и аренама, не сме да их буде више. Обавеза организатора је да се придржавају прописаних превентивних мера, које су договорене на састанку председнице Владе са

представницима позоришта, биоскопа и манифестација. То подразумева ношење заштитних маски и поштовања физичке дистанце од најмање метар и по, што се обезбеђује празним седиштем између две особе. Уз све то адекватна физичка дистанца обавезна је и на догађајима на отоверном простору. Кризни штаб упозорава да је, иако се епидемиолошка ситуација постепено побољшава, опасност од заразе коронавирусом и даље присутна па је и даље неопходно одржавати висок степен дисциплине у поштовању заштитних мера. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

БРЗА ПИТА САМЛАДИМ СИРОМ Потребно: 500 г кора за питу и гибаницу 3 јајета 150 мл јогурта 100 мл уља 100 мл минералне газиране воде 70 г брашна 1 прашак за пециво 1/2 кашичице соли 250 г младог сира 150 г свињске печенице 5 стапића траписта оригано сусам и лан

МАГАЗИН

23.8.2020.

За прелив умутите јаја, додајте јогурт, уље, со и брашно са прашком за пециво.

66

Пребројте коре и одвојите по 3 или 4 коре.

Између сваке ставите по 2 кашике прелива и размажите. На трећу кору ( или четврту) ставите сир, печеницу, комад траписта и поспите ориганом. Преклопите на начин како је приказано у видеу,премажите преливом и уролајте. На исти начин направите и од преосталих кора. Сложите на плех обложен папиром за печење, премажите преливом и поспите семенкама. Пеците на 200 °Ц око 30 минута или зависно од ваше рерне. Напомена: Користила сам Понс коре за питу и гибаницу и у ових 500 г имала сам 16 кора, тако да сам направила 4 пите по 3 коре и једну од 4 коре. Трапист је у комаду и исекла сам на не много дебеле штапиће, али може, тако да то урадите по вашем укусу.

67

МАГАЗИН

23.8.2020.

Филмови које смо гледали - 1963.

68

69

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„Милосрд „Неча

МАГАЗИН

23.8.2020.

Беше поштен и „виђен“ човек! У власти постаде, невиђена – фука

70

„Супарници“, не играјте соло; хватајте се у народно коло!

дни анђео“ рушио је Србију! астиви ђаво“, је обнавља!

ра!

Знате, где се највише лаже? На посмртним и предизборним говорима.

71

72

МАГАЗИН 23.8.2020.

Слога - Кабел 0:2

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 23. И 29. АВГУСТА

МАГАЗИН

23.8.2020.

23. август

74

1268 — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона Светог римског царства и Сицилије.

1514 — Турски султан Селим I победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516).

1775 — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783.

1839 — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг.

1914 — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.

1939 — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску.

1942 — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту.

1944 — Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ. Краљ Михај је распустио проосовинску владу генерала Јона Антонескуа и ставио Румунију на страну Савезника до краја Другог светског рата.

1945 — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.

1958 — ТВБ започиње емитовање свог првог програма — Дневника у 20 сати.

1962 — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар” емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе.

1973 — Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром”.

1979 — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД.

1990 — Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза.

1992 — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом.

1996 — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти

СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку.

1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир” 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.

2000 — Авион Ербас А320 компаније „Галф ер” са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих.

2001 — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.

24. август

49. п. н. е. — Оптиматске снаге предвођене Публијем Ацијем Варом и нумидијским краљем Јубом су нанеле тежак пораз легијама одане Јулију Цезару предвођене Гајом Скрибонијем Курионом у бици на Баграду.

79 — У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло.

410 — Визиготски краљ Аларих I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро.

1572 — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске.

1814 — Британци су у другом англоамеричком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град.

1821 — Потписан је Кордопски споразум, чиме је ратификован план из Игуале и окончан Мексички рат за независност.

1893 — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи.

1914 — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Сте-

пе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату.

1922 — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину.

1954 — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије.

1968 — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету.

1975 — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом.

1976 — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита.

1989 — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940.

1991 — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова.

1991 — Парламент Украјине прогласио је независност од СССР.

1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.

1998 — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.

2006 — Међународна астрономска унија је редефинисала појам планета и рекласификовала Плутон као патуљсту планету пошто он није „очистио простор” око своје орбите.

2016 — Турска започела војну интервенцију у Сирији.

25. агуст 325 — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар.

766 — Цар Константин V Копроним понизио је деветнаест високих званичника, након откривања завере против њега. Он кажњава вође, Константина Подопагоуроса и његовог брата Стратегиоса.

1248 — Холандски град Омен добија градска права и права на утврђења од Ота III, надбискупа у Утрехту.

1258 — Регент Ђорђије Моузалон и његова браћа убијени су током пуча под вођством аристократске фракције, отварајући пут свом лидеру, Михајлу VIII Палеологу, да у крајњој линији узурпира престол Никејског царства.

1270 — Краљ Француске Луј IX Свети умро је у Тунису док је трајао Осми крсташки рат.

1537 — Формирана је Почасна артиљеријска компанија, најстарији преостали пук у британској војсци, а други по старини.

1543 — Антонио Мота и неколико пратилаца постају први Европљани који посећују Јапан.

1580 — Рат сукцесије у Португалу: шпанска победа у Бици код Алкантара доводи до Иберијске уније.

1580 — Галилео Галилеј демонстрира свој први телескоп за венецијанске законодавце.

1530 — Португалске снаге поразила је Краљевина Канди у Бици код Ранденивела на Шри Ланки.

1758 — Седмогодишњи рат: Фридрих Велики поразио је руску војску у Бици код Цорндорфа.

1814 — Рат из 1812.: Други дан Пожар у Вашингтону, британске трупе отварају ватру на Конгресну библиотеку, Трезор Сједињених Држава, Министарство рата Сједињених држава и друге јавне зграде.

1823 — Амерички крзнар (трапер) Хуг Глас је открио гризли медведа док је био на експедицији у Јужној Дакоти.

75

23.8.2020.

МАГАЗИН

76

1842 — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића.

1875 — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш, пливајући из Довера, из Енглеске, у Калис, у Француској, за 21 сат и 45 минута.

1883 — Француска и Вијет Нам потписују Уговор о Хуангу, признајући француски протекторат над Анамом и Тонкином.

1894 — Китасато Шибасабуро открива инфективни агенс бубонске куге и објављује своје налазе у The Lancet.

1898 — Седам стотина грчких цивила, 17 британских стражара и британског конзула убила је турска мафија на Криту у Ираклиону, Грчка.

1814 — Први светски рат: Јапан је прогласио рат против Аустро-Угарске.

1814 — Први светског рат: Библиотеку Католичког универзитета у Лувену намерно уништава немачка војска. Хиљада незаменљивих књига у готици и ренесансних рукописа су изгубљене.

1816 — Створена је Служба Националних паркова Сједињених Држава.

1920 — Пољско-совјетски рат: Пољске снаге под командом Јозефа Пилсудског су успешно приморали Русе да се повуку од Варшаве у бици за Варшаву, одлучој бици Пољско-совјетског рата.

1921 — САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата.

1933 — Земљотрес у Диеки у области Мао, Сичуан, Кина, погинуло 9.000 људи.

1939 — Уједињено Краљевство и Пољска формирају војни савез у којем Велика Британија обећава да ће бранити Пољску у случају инвазије од стране стране власти.

1940 — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби.

1942 — Други светски рат: други дан битке код источних Соломона; конвој јапанског поморског саобраћаја који се

креће према Гуадалканалу повлачи се под савезничким ваздушним нападом.

1944 — Снаге Слободне Француске и Покрета отпора су ослободиле Париз у Другом светском рату.

1945 — Десет дана након завршетка Другог светског рата са Јапаном најављујући своју предају, наоружане присталице Кинеске комунистичке партије убили су америчког обавештајног официра Џона Бирха, који је по неким америчким правницима сматран за прву жртву хладног рата.

1948 — Одбор Представничког дома за антиамеричке активности одржао прво слање телевизијског извештаја: “Дан конфронтације” између Витакер Чемберса и Алгера Хиса.

1950 — Председник САД Хари Труман је нареди америчкој војсци да преузме контролу над националном железницом како би се спречио штрајк.

1961 — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“.

1964 — Кенет Каунда је постао први председник Замбије.

1965 — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи.

1967 — Џорџа Линколна Роквела, оснивача америчке нацистичке партије, убио је бивши припадник његове групе.

1980 — Зимбабве се придружи Уједињеним нацијама.

1981 — Амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ имао је свој најближи прилаз Сатурну.

1989 — После 12 година и шест милијарди пређених километара, „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун, предпоследњој планети у Соларном систему у то доба, и њеном сателиту Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.

1991 — Белорусија је добила независност од Совјетског Савеза.

1991 — Почела је Битка за Вуковар.

1991 — Линус Торвалдс је објавио прву верзију оног што ће постати Линукс.

1992 — Почиње “Операција Смолућа” од стране Војске Републике Српске 1997 — Егон Кренз, бивши вођа источне Њемачке, осуђен је због политике

убистава на Берлинском зиду.

1999 — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини.

2001 — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона.

2001 — Америчка певачица Алиах и неколико чланова њене издавачке куће су погинули у авиону који је пао непосредно након полетања са аеродрома Марш Харбоур, Бахами.

2006 — Бивши премијер Украјине Павло Лазаренко осуђен је на девет година затвора због прања новца, преваре и изнуде.

2012 — „Војаџер 1“, свемирски брод, ушао је у међузвездани простор и постао први предмет произведен од стране човека који је то учинио.

2017 — Ураган Харви настао у Тексасу представљао је моћан ураган 4. категорије, најјачи ураган у Сједињеним Америчким Државама почев од 2004.

године. У наредних неколико дана олуја је изазивала катастрофалне поплаве у великом делу источног Тексаса, убивши 106 људи и изазивајући 125 милијарди долара штете.

26. август 55. п. н. е. — Јулије Цезар напада Британију.

1071 — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије.

1278 — Ладислав IV Куманац и Рудолф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу.

1346 — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. 1541 — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.

1789 — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.

1883 — Почела је ерупција вулкана

Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи.

1896 — Јерменски револуционари напали су Османску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена.

1914 — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника.

1920 — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа.

1939 — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе.

1944 — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника.

1945 — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији.

1972 — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.

1986 — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну.

1990 — У експлозији у јами „Добрњајуг“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.

1991 — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних

борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град.

1993 — Председник Русије Борис Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком.

1996 — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима.

1997 — Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.

1999 — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.

1999 — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима.

2000 — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника.

2001 — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

27. август 55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије.

1189 — Започела је Опсада Акре.

1388 — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску.

1689 —Руско царство и Кина династије Ћинг су потписали Нерчински споразум о разграничењу.

1776 — Британске снаге предвођене генералом Вилијамом Хауом су порази-

77

23.8.2020.

МАГАЗИН

78

ли америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајланд, највећој бици Америчког рата за независност.

1793 — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона.

1813 — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи.

1832 — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америчким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба.

1896 — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања - Англо-занзибарски рат.

1907 — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936.

1916 — Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској.

1921 — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака.

1928 — У Паризу је потписан БрајанКелогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија.

1936 — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства.

1940 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара.

1945 — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана.

1946 — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом.

1990 — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону.

1992 — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН.

1995 — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе.

2000 — У Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина.

2001 — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа.

2003 — Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од 55.758.005 km.

28. август 475 — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула.

1619 — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата.

1805 — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији.

1849 — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији.

1850 — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист.

1903 — Оснивачка скупштина Кола

српских сестара 1910 — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.

1916 — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој.

1922 — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута.

1936 — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника.

1944 — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон.

1963 — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон говор под називом „Сањао сам сан“.

1973 — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи.

1975 — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономи-

ја. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794 — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом.

1985 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1990 — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака.

1994 — На референдуму у Републици Српској 94 % Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину.

1995 — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југоза-

падних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.

2001 — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

29. август 1189 — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону.

1521 — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.

1526 — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.

1756 — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.

1820 — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца.

1825 — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842 — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем

је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима.

1873 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна.

1885 — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.

1943 — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.

1944 — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.

1945 — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.

1949 — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.

1965 — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити.

1978 — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966.

1991 — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа).

1995 — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs