Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 455 * 9. август 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

9.8.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

9.8.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 9.8.2020.

12 18 20 26 30 36 46 50 52 58 62 70 76 78 80 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Још рано за опуштање Будимо одговорни Дубоки трагови „Олује“ Време сећања и туге Неизвесност која убија Људи из колоне Против мечке решетом Перспектива у туритсичком и економ... За здравију планету Економско чудо? Удружење са именом и презименом Сеаћње на Краљево не бледи Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 9.8.2020.

Епидемиолошка ситуација боља, али и даље неповољна

МАГАЗИН

9.8.2020.

ЈОШ РАНО ЗА ОПУШТАЊЕ

- На преглед у ковид амбуланти јавља се све мање суграђана, мање од сто дневно. - Број инфицираних у односу на број тестираних испод тридесет процената. - Значајно смањен број хоспитализованих пацијената. - Забрињава број пацијената са тежом клиничком сликом. - Четрдесетак пацијената позитивних на присуство вируса није се јавило на контролни преглед. - Опасност прети од великог броја заражених, али и још већег броја асимптоматских случајева. - Још дуго без затворених скупова и великих прослава. - Нема довољно поузданих података о понашању вируса у периоду који предстоји

поред потврде да неки статистички показатељи наговештавају смиривање епидемиолошке ситуације стручњаци је и даље сматрају неповољном на шта је, током последњег редовног недељног обраћања јавности, указао координатор Градског штаба за ванредне ситуације др Радован Чеканац. Престанак тестирања узорака у Ветеринарском специјалистичком институту, због недостатка потребних реагенаса, продубио је конфузију која тренутну ситуацију чини додатно магловитом. Разлог се огледа у податку да, након лутања од једне до друге лабораторије, нема тачних информација о дневном интензитету епидемије корона вируса. Да је тако потврђују резултати узорака послатих у Клинички центар Србије „Ватрено око“ након што лабораторија у Батајници није била у могућности да правовремено реагује и у разумном времену обради

МАГАЗИН

9.8.2020.

довољан број. Иако је првог дана минуле недеље из лабораторије стигао неуобичајено велики број резултата дилема је отклоњена након потврде да је међу четири стотине педесет четири са простора Рашког округа, сакупљених током три дана, триста седамдесет из Краљева. У структури узорака највише је контролних, чак двеста педесет шест, а сто двадесет четири прикупљена током три дана потврђује да се на преглед у ковид амбуланти јавља све мање суграђана. Ако се зна да је од броја тестираних у том периоду присуство вируса потврђено у тридесет једном узорку, што представља четвртину укупних, јасно је зашто јача оптимизам заснован на податку да се током претходне недеље проценат инфицираних кретао између двадесет осам и двадесет девет процената. Податак да се број инфицираних у односу на број тестираних спустио испод тридесет про-

цената добра је основа за уверење о стабилности, а јасан став елидемиолога да не треба очекивати нагли пад довољно за жељу да се одржи тренутни однос. О тренутној ситуацији најбоље сведочи податак да је од 17. јуна, који представља прекретницу у развоју епидемиолошке ситуације, до почетка минуле недеље број оболелих достигао хиљаду сто осамдесет девет, или од почетка епидемије хиљаду двеста четрдесет један. Да се тренутно стање држи под контролом сведочи податак о појединачним случајева смрти претходних дана тако да је број укупно преминулих од болести коју изазива корона вирус достигао тридесет. Доктор Чеканац охрабрујућим оцењује податак о смањењу броја пацијената који се, због сумње на инфекцију, јављају на преглед у ковид амбуланти. Оно што је до пре недељу две била само пуста жеља тренутно је реалност

коју потврђује податак да је број прегледа у току једног дана пао испод сто. Ако се има у виду да у њему фигурира по педесетак који су, после периода самоизолације, дошли на контролу онда се са доста оптимизма може потврдити да је амортизован до недавно прилично јак притисак на ковид амбуланту. Охрабрује податак да се, због одређених симптома везаних за инфективну болест, јавља педесетак пацијената дневно, јер је до скора тај број био скоро четири пута већи. Пажљивији поглед на структуру пацијената потврђује да се код осамдесет пет одсто постављају индикације за тестирање и сумњу на корона вирус, док десетак пацијената сваког дана имају друге етиологије што је карактеристично за ово доба године. Недељу дана раније на одељењима Опште болнице „Студеница“ било је хоспитализовано више од осамдесет

Др Радован Чеканац

пацијената да би почетком друге недеље августа овај број био смањен на три до четири изнад педесет. Позитиван помак видљив је и у односу отпуштених и примљених на болничко лечење коме је подвргнуто педесет четири особе. И поред тога забрињава број пацијената са тежом клиничком сликом о чему сведочи седам којима је потребан интензивна нега коришћењем респиратора и неинвазивне вентилације коришћењем кисеоника. О ефектима лечења закључује се на основу контролних прегледа, а прецизни подаци о томе у Заводу у јавно здравље сведоче да је од 1. јула до 3. августа на проверу исправности послато осамсто пет узорака. Резултати тестирања охрабрују јер је потврђено да код шест стотина двадесет пет нема трагова инфекције корона вирусом, па се може закључити да је исто толико њих излечено. Ако се зна да више од

МАГАЗИН 9.8.2020.

четрдесет узорака очекује поновну проверу, а да у укупном броју фигурира по два или три теста исте особе, онда се може закључивати о још бољим резултатима лечења. Да тренутна ситуација није у потпуности јасна потврђује податак да се четрдесетак пацијената позитивних на присуство вируса није јавило на контролни преглед, али се са довољно поузданости може закључивати да је око пет стотина особа било на лечењу, у самоизолацији са лакшом клиничком сликом, или у болници. Оно што интересује највећи број суграђана, посебно оне којима је угрожено пословање, је могућност ублажавања рестриктивних мера које су на снази од проглашења ванредне ситуације пре нешто више од месец дана. И поред потврде да су најнестрпљивији угоститељи, и они који се баве делатностима везаним за ову област, сем појединачних случајева још нема званичне потврде да је од Градског штаба за ванредне ситуације тражено ублажавање мера. - Затворених скупова, великих прослава, свадби и весеља нема до даљњег, а питање је кад ће их у наредном периоду бити јер се показало да су то места где долази до заражавања. Опасност нарочито прети од великог броја људи који су заражени, али и још већег броја асимптоматских случајева. Ова ситуација ће потрајати још десет до четрнаест дана, након чега можемо очекивати спорадичне случајеве. То ће бити кад буде смањен број прегледа у ковид амбуланти, а проценат позитивних падне испод десет посто. Али, не треба нагло попуштати са рестриктивним мерама, јер сваки пут кад се то деси дође до наглог скока броја инфицираних. Без обзира што је у том периоду ситуација била нешто повољнија Нови Пазар је платио високу цену великом скупу на коме је имао и госте из иностранства. Гледајући телевизијске снимке не можемо закључити да се људи придржадају прописаних мера, излетишта, бање и планине су пуни и док год постоји таква циркулација постоји опасност. Ми смо се опекли, што потврђује овај други талас кад смо имали

највише оболелих, па се и на одмору треба придржавати прописаних мера - упозорава др Чеканац уз подсећање да још нема довољно поузданих података на основу којих би се могло закључивати о понашању вируса у периоду који предстоји. У ситуацији кад резултати тестирања касне по неколико дана тешко је закључивати о току епидемије, још теже предвиђати како ће се развијати у скоријој будућности. Ако би се за ограничен простор, као што је територија града Краљева, на основу досадашњег кретања могли доносити било какви закључци то се не би могло применити на целу земљу, понајвише због потврде да не постоје јединствене мере које се у њима примењују. Повод за опрез огледа се у потврди о почетку сезоне годишњих одмора и интензивнијег кретања великог броја људи на ширем простору. Одмори су у период кад попушта пажња што је разлог више за још један апел за строго поштовање свих препоручених мера. Једно је сигурно, упозорава др Чеканац, вирус је присутан што намеће потребу привикавања на живот са њим. - Апелујем на људе да се придржавају мера заштите, не сме да буде опуштања и понављања грешака. Биће времена да изанализирамо неке ствари и заузмемо јединствене ставове за убудуће, бар док се не пронађе вакцина. Не знамо како ће се овај вирус понашати, надамо се да ослаби његова вирулентност што можда и није реално, јер може и да ојача. Једно је што би желели, а реалност је нешто сасвим друго - упозорава др Чеканац уз поновљен апел за поштовање мера заштите, пре свега одржавање довољне дистанце од других уз обавезно ношење маске, јер тренутно не постоји ништа друго на шта би неко могао да се ослони. Иако ни ове мере не гарантују стопостотну сигурност познато је да у великој мери позитивно утичу на спречавање ширења инфекције. У тренутној ситуацији извесно је да од здравог дела популације најтеже последице трпе угоститељи који ће још дуго морати да чекају на укидање ограниченог броја особа које би безбедно могле да се нађу на једном месту. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.8.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Четврт века од највећег страдања Срба у новијој историји

МАГАЗИН

9.8.2020.

ДУБОКИ ТРАГОВИ „ОЛУЈЕ“

- Док се 4. август у Хрватској слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“ у Србији и Републици Српској обележава се као дан жалости. - Војска Срба у Крајини имала је на располагању само педесет пет хиљада војника што није било довољно да се чува фронт дужине шест стотина километара у Хрватској и још сто уз границу са Бихаћким регионом у Босни и Херцеговини. - Хрватске снаге су бројале између сто и сто пет хиљада војника у западним деловима и око тридесет хиљада у Славонији. - Хрватске и бошњачке армије су, и поред ембарга на увоз, имале ново и модерније наоружање али и стратешку предност која се огледала у знатно краћим линијама комуникације. - Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале операцију етничког чишћења. - Подручје захваћено офанзивом напустило готово двеста педесет хиљада становника српске националности

9.8.2020.

МАГАЗИН

етвртог дана августа 1995. године отпочела је војна операција названа „Олуја“ са циљем да се овлада највећим делом територије Републике Српске Крајине. Операција је званично трајала четири дана, а завршила се успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је, у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, операцију окарактерисао као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине, али су у другостепеној такве тврдње одбачене. Генерали су ослобођени услед политичких притиса-

ка на пороту, чиме је направљен међународни преседан и изругивање правди и жртвама. У Хрватској, федералном делу Босне и Херцеговине и хрватској дијаспори одлука је дочекана са неописивим слављем, а оптуженике су током суђења у Хашком Трибуналу подржавали хрватски државни и војни врх и Римокатоличка црква у Хрватској. Иако је са територије Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска избегло око две стотине хиљада Срба Међународни суд правде је у фебруару 2015. одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид. Насупрот потврде да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, није доказана специфична

геноцидна намера. И док се 4. август у Хрватској слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“ у Србији и Републици Српској обележава се као дан жалости. Након што су у јануару 1992. године председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, потписали споразум о прекиду ватре између Хрватске армије и Срба у Хрватској, које је подржавала Југословенска народна армија, уследио је период припрема за следећу битку против већинског српског становништва. Током следеће три године, хрватске војне операције су на овом простору биле ограничене на проверавање способности српске одбране, с изузетком Операција „Медачки џеп“ у септембру 1993.

кад су хрватске снаге сравниле три српска села у планинама у личком региону. Хрватска армија је играла важну улогу у западној Босни и Херцеговини и Посавини где су се, заједно са снагама босанских Хрвата, борили против снага Војске Републике Српске. Након заустављања хрватско муслиманског сукоба и потписивања Вашингтонског споразума, почела је припрема за операцију названу „Олуја“. У септембру 1994. хрватска влада је, уз одобрење Стејт дипартмента, потписала уговор с америчком војно-консултантском компанијом МПРИ под називом „Демократски транзициони програм“. Према њему су службеници ове фирме, које је предводио пензионисани амерички генерал Карл Вуоно,

интензивно радили на обуци хрватске војске и официра у војном училишту „Петар Зрињски“ у западном делу Загреба, као и другим гарнизонима. Због тога је група грађана Чикага „Крајинске жртве геноцида“ тужила суду у Илиноису компанију Л-3 Комјуникејшнс јер је МПРИ, данас део холдинга Л-3, обучавала и опремала хрватске снаге и учествовала у планирању и спровођењу акције „Олуја“. Пензионисани пуковник Анте Котромановић је изјавио да су, поред наведене фирме, хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помогли француски војни стручњаци који су у Шепуринама код Задра основали подофицирску школу и оспособљавали официрски кадар. Током 1995. војна ефективност кра-

јишких Срба и Војске Републике Српске је значајно опала, јер нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Бољи познаваоци прилика у овом периоду сведоче да су морал и ефективност били на ниском нивоу, многе српске трупе су биле слабо обучаване, а разарали су их унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство. Војска Срба у Крајини имала је на располагању само педесет пет хиљада војника што није било довољно да се чува фронт дужине шест стотина километара у Хрватској и још сто уз границу са Бихаћким регионом у Босни и Херцеговини. Ако се зна да је од укупног броја војника шеснаест хиљада било стационирано у Источној Славонији

9.8.2020.

МАГАЗИН

онда је јасно зашто тридесет девет хиљада преосталих није било у могућности да се значајније супростави бројчано знатно надмоћнијем нападачу. Борбени извештај начелника Главног штаба српске војске у Крајини Главном штабу Војске Југославије потврђује да је на дан напада хрватских снага на западне делове српска војска у деловима Книнске Крајине, Лике, Баније и Кордуна имала само двадесет четири хиљаде бораца, што је последица медицинског одсуства и дезертерства пре почетка напада. У исто време хрватске снаге су бројале између сто и сто пет хиљада војника у западним деловима и око тридесет хиљада у Славонији. У светлу чињенице да је са територије Босне и Херцеговине нападало око седам хиљада војника, а да је у операцији учествовало и три хиљаде припадника хрватске Сепцијалне полиције, процењује се да се број нападача на западне делове Републике Српске

Крајине кретао између сто десет и сто петнаест хиљада што потврђује однос од седам према један у корист агресора. Насупрот српској војсци, хрватске и бошњачке армије су, и поред ембарга на увоз, имале ново и модерније наоружање али и стратешку предност која се огледала у знатно краћим линијама комуникације. Након што су се хрватске и муслиманске снаге удружиле заузеле су стратешки важне висококрајишке градове Гламоч, Босанско Грахово, касније и Дрвар, као и доње Ливањско поље где су већинско становништво чинили Срби. Последица се огледа у пресецању линије снабдевања и окружење Книна са три стране због чега је велики број становништва са ових простора морао да напусти домове и исели се у Републику Српску и Савезну Републику Југославију. Четири сата после поноћи на православни празник Благе Марије, америчке ваздухопловне снаге су, само пар

сати пре почетка операције „Олуја“, бомбардовале два радара снага крајишких Срба, што је још више деморалисало њихове борце. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале операцију етничког чишћења, јер је њихова опрема коришћена за ометање српских комуникација због чега је њен командни сектор био потпуно одсечен. Акција је отпочела нападима на секторе „Север“ и „Југ“, фронта дугог седам стотина километара на коме су хрватске снаге пробиле прве линије одбране на тридесет тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Великим успехом првог дана акције оцењено је заузимање Светог Рока и окружење Книна пред којим су хрватске јединице биле на само неколико километара. Око поднева 5. августа објављена је вест да су хрватске јединице ушле у Книн, а на средњовековној тврђави у

овом месту постављена је огромна хрватска застава. Заузета су околна места Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица, а како је до вечери остварено четири петине плана акције српски цивили су преко Срба и Дрвара напустили заузета подручја. До 6. августа Прва хрватска гардијска бригада је пробила територију око Слуња и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где се састала са снагама Армије Босне и Херцеговине на западу Босне, а једино снажан отпор пружен је у Глини и код Петриње. Кад су се на реци Корани код Тржачких Раштела хрватске снаге спојиле са војском босанских Хрвата и Петим корпусом Армије Босне и Херцеговине пресечен је стратешки правац српског снабдевања између Бихаћа и Книна у који је после подне дошао и председник Хрватске Фрањо Туђман. Након потврде да су трећег дана

„Олује“ српске снаге у расулу, 21. кордунашки корпус је био у окружењу, а 15. лички и 39. банијски пред разбијањем па је у недељу ујутро хрватска војска ушла у Петрињу, а сат пре поноћи и у Глину. Последњег дана „Олује“ пали су Турањ и Тушиловић, Војнић, Топуско, Горњи и Доњи Лапац... Хрватски министар одбране Гојко Шушак је у касним поподневним сатима објавио да је акција „Олуја“ с војног аспекта успешно завршена, јер је већина границе са Босном била под контролом, а пар преосталих дивизија српске војске предале су се у року од неколико следећих дана. Након операције, Република Српска Крајина престала је да постоји јер је подручје захваћено офанзивом напустило готово двеста педесет хиљада становника српске националности. И док су колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Бо-

сни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага, у Хрватској је отпочело темељно минирање и рушење празних српских кућа. После завршетка акције настављени су злочини над преосталим српским становништвом, а процењуј се да је спаљено више од двадесет хиљада српских кућа, док су остале опљачкане и разорене. Евиденција Документационо-информативног центра „Веритас“ сведочи о именима 2.313 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце. Током 2013. године у Србији је живело четрдесет две хиљаде Срба из Хрватске са статусом избеглице. Њихов повратак после почетка нормализације односа између Београда и Загреба тече споро, и са скромним резултатима, а углавном се у одређеном броју враћа само старије становништво. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.8.2020.

Четврт века од једног од најтужнијих догађаја у модерној историји

ВРЕМЕ СЕЋАЊА И ТУГЕ - Пре двадесет пет година са простора Хрватске протерано више од двеста педесет хиљада припадника српског народа из свих крајева новоформиране државе. - После толико времена непозната судбина седам стотина особа којима се не зна ни место на коме су остали сахрањени посмртни остаци. - Нови живот у Србији потражило приближно шест стотина осамнаест хиљада Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине. - Стамбено збринуто више од двадесет две хиљаде, а економски оснажена двадесет једна хиљада породица. - Стамбене зграде завршене на територији тридесет три локалне самоуправе, а градилишта отворена у још двадесет општина и градова

рви дани августа сваке године већ четврт века су добра прилика за подсећање на исти период 1995. године и један од најтужнијих догађаја у модерној историји када је, пред најездом оружаних снага Хрватске током војне интервенције названа „Олуја“, са вековних огњишта протеран највећи део српског становништва. Коначни ефекти никада нису у потпуности сагледани о чему сведоче различити подаци који се пласирају из различитих средина. Најпоузданијим се оцењују они у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије који је уочи дана кад се обележава сећање на овај догађај саопштио да је пре пуних двадесет пет година са простора Хрватске протерано више од двеста педесет хи-

МАГАЗИН

9.8.2020.

љада припадника српског народа из свих крајева новоформиране државе. Због тога је ово време за сећање, парастосе, паљење свећа и туговање за више од хиљаду седам стотина погинулих и несталих, уз потврду да је и после толико времена непозната судбина седам стотина особа којима се не зна ни место на коме су остали сахрањени посмртни остаци. Ратна дејства на простору некадашње Југославије су током последње деценије двадесетог века проузроковала велике таласе избеглица који су из свих крајева земље похрлили према Србији. Према информацијама Комесаријата за избеглице уточиште, сигурност и нови живот овде је потражило приближно шест стотина осамнаест хиљада

Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине, а након бомбардовања 1999. године и више од две стотине хиљада интерно расељених са простора Косова и Метохије. И поред повремених покушаја ни после четврт века, није се много одмакло у успостављању климе поверења, пре свега због чињенице да се Србима протераним из Хрватске и даље не признају имовинска и друга права, а мали број оних који су имали довољно храбрости да се врате и даље живи у атмосфери националне нетрпељивости. Напретку и унапређењу положаја Срба у Хрватској није много помогло ни то што имају представнике у Влади и Сабору, о чему најбоље сведоче бројни нерешени проблеми, није обновљена

уништена имовина нити враћено одузето пољопривредно земљиште некадашњим власницима. Једним од значајних фактора који отежавају нормализацију ситуације представља потврда да Хрватска ниje спрoвeлa Устaвни зaкoн o прaвимa нaциoнaлних мaњинa кojим сe Србимa гaрaнтуje прoпoрциoнaлнa зaступљeнoст и зaпo шљaвaњe у oргaнимa држaвнe упрaвe, пoлициjи, прaвoсуђу и другим jaвним институциjaмa, а нису извршене ни обавезе према пензионерима. У Комесаријату за избеглице и миграције подсећају да су свих ових година реализоване бројне активности на стамбеном збрињавању и економском оснаживању избеглица и интерно расељених лица. О односу према њима нај-

боље сведочи податак да је у седам стотина колективних центара у првом тренутку прихваћено више од шездесет хиљада особа. Током година стамбено је збринуто више од двадесет две хиљаде а, из буџета Републике и обезбеђених донаторских средстава, економски оснажена двадесет једна хиљада породица. Кроз Регионални стамбени програм кров над главом је обезбеђен за више од пет хиљада породица, стамбене зграде су завршене на територији тридесет три локалне самоуправе, а да активности нису утихнуле сведочи податак да су градилишта отворена у још двадесет општина и градова. О доприносу решавању стамбеног питања сведочи податак да је усељен

хиљаду триста шездесет један стан, додељено хиљаду осамсто шездесет пет пакета грађевинског материјала, изграђено двеста деведесет монтажних кућа и купљена хиљаду триста четрдесет четири сеоска домаћинства за избеглице из Босне и Херцеговине и Хрватске. Посебно значајним оцењује се податак да су средства за решавање стамбених питања обезбеђена из донација при чему не треба занемарити улогу међународних организација. Даља подршка међународне заједнице очекује се и у наставку активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији, али и другим које воде решавању избегличких проблема. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Удружење несталих и погинулих лица „Суза“

МАГАЗИН

9.8.2020.

НЕИЗВЕСНОСТ

- Ни после четврт века није се много одмакло у процесу ексхумације и идентификације погинулих, али ни остваривању других права крајишких Срба. - На институтима за судску медицину у Загребу, Осијеку и Сиску налазе се посмртни остаци око девет стотина особа. - Хрватска је једина земља у региону у којој су позната регистрована гробна места, али нема добре воље за решавање питања несталих лица. - Настојању државних органа да оповргну тезу о постојању злочина. - Борба да списак несталих буде што краћи. „Олуја“ завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја Хрватске. - Највећи део српског народа није остварио имовинска, стечена, статусна и друга права

Фото: Прес центар УНС

Т КОЈА УБИЈА

очи годишњице страдања и погрома српског народа из Хрватске у акцији хрватске војске назване „Олуја“, Удружење несталих и погинулих лица „Суза“ сваке године подсећа на трагичне догађаје из тог периода који су оставили дубок траг у животима више стотина хиљада особа. Први пут од како то чини, због актуелне ситуације изазване пандемијом корона вируса, изостало је присуство чланова породица и директних учесника акције па су обавезу да баце мало више светла на овај догађај, и последице које је проузроковао, преузели представница Удружења Драгана Ђукић, председник Одбора за дијаспору и Србе региона у Скуштини Србије Миодраг Линта и председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић. Двадесет пета годишњица „Олује“ прилика је за подсећање да се ни после четврт века није много одмакло у процесу ексхумације и идентификаци-

МАГАЗИН

9.8.2020.

је погинулих, али ни остваривању других права крајишких Срба који до 2000. нису били уважавани као жртве, а ни данас се не третирају подједнако у односу на остале нације са простора бивше Југославије. Више од тога брине што борба за то траје пуних двадесет пет година, а још јој се не назире крај. Разлог се огледа у различитим погледима на дешавања из тог периода, и док се у Хравтској слави победа поводом протеривања више од четврт милиона Крајишника са огњишта где су вековима живели чланови породица убијених и даље тугују. Разочарање појачава потврда да још нико није оптужен за почињене злочине над српским народом, а ако су за мали број злочина и изречене пресуде казне нису адекватне. Из Удружења несталих и погинулих лица „Суза“ стиже подсећање да је процес ексхумације и идентификације жртава „Олује“ од почетка био веома успорен, првенствено због политиза-

ције, а у време пандемије корона вируса потпуно заустављен. У таквој ситуацији породицама жртава не преостаје ништа друго сем да се, у атмосфери неизвесности, надају како ће једног дана ипак успети да сахране погинуле чланове. Основ наде је потврда да се на институтима за судску медицину у Загребу, Осијеку и Сиску налазе посмртни остаци око девет стотина особа, а као изговор да се не врши идентификација наводе се различити разлози, најчешће да нема поклапања коштаних са крвним узорцима чланова породица које, уморне од чекања, нису спремне да их прихвате. Много је доказа који потврђују како је Хрватска једина земља у региону у којој су позната регистрована гробна места, а податак да нема нових ексхумација и идентификације жртава појачава уверење да нема добре воље за решавање питања несталих лица. Чланови породица који четврт века очекују да на достојан начин сахране

посмртне остатке својих најмилијих разлог за такво понашање виде у настојању државних органа да у одсуству тела оповргну тезу о постојању злочина. У посебно тешком положају биле су породице које су покренуле судске процесе. Сем што нису довољно правно заштићене губе спорове, обавезне су да плаћају високе судске таксе а ако не плате прети им се одузимањем имовине због чега се већина не усуђује ни да крочи у Хрватску. - Све нам је тежа борба за убрзање процеса несталих. Све теже је бодрити породице да не одустају. Већина се плаши и да прича о почињеном злочину страхујући да тиме не угрозе преживеле чланове породице, а само ћутање о злочину је исто као да се тај злочин није ни десио. Ових дана су нас, за обележавање годишњице страдања Срба, контактирали новинари из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије и тражили да им доставимо приче о судбинама и повежемо са породица-

ма из избегличке колоне. Иако је породицама тешко да по ко зна који пут причају своју причу изађемо им у сусрет, али интересовање траје само неколико дана а онда се опет о несталима не говори до неке следеће годишњице. Године пролазе, а породице чекају да жртве буду сахрањене. Откако је цео свет окупирао овај несрећни вирус породицама смо потребнији више него икад, не само зато што се плаше вируса који је смртоносан. Више се плаше да за живота неће дочекати да реше случај несталог члана породице и да ће ту тугу морати пренети деци и унуцима. Неизвесност убија више од ове ситуације, каже Драгана Ђукић уз обећање да ће се Удружење „Суза“, без обзира на све тешкоће, залагати за реализацију постављених циљева и мисије коју је прихватило, а значајно место међу њима заузима неговање културе сећања на жртве из ратова вођеним деведесетих година прошлог века и борбу да списак несталих буде што краћи.

Акцију хрватске војске и полиције, у којој је протерано преко двеста педесет хиљада Срба, убијено или се води као нестало више од две хиљаде а систематски уништаване, пљачкане и паљене српска имовина и комунална инфраструктура, Линта види као завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја Хрватске. Тоје прилика за подсећање на стратешки циљ проусташког режима Фрање Туђмана да уместо демократске мултиетничке државе створи Хрватску са што мање Срба. - Страдање и прогон српског народа почиње доласком режима Фрање Туђмана на власт у мају 1990. године. Од тада имамо протеривање нашег народа из стотине хрватских градова и места, протеривање са већег подручја Западне Славоније у лето јесен и зиму 1991. у злочиначким акцијама Оркан, Откос и Папук. Према извештају изасланика генералног секретара Уједињених нација из маја 1993. године, од 1990. до 1993. са подручја која су била

9.8.2020.

МАГАЗИН

под контролом хрватске власти протерана је двеста педесет једна хиљада Срба. Јад томе додате и злочиначке акције Масленица, Медачки џеп, Бљесак и Олуја, протерано је преко пола милиона Срба колико је у Хрватској живело према попису из 1991. године. Ако се узму у обзир Југословени и неопредељени то је преко седам стотина хиљада особа, подсећа Линта. Податак да се двадесет пет година од завршетка рата у Хрватској и даље говори о бројним последицама на најбољи начин потврђује да је Олуја за породице српских жртава злочин који траје пуних четврт века. О томе сведоче бројне чињенице од којих се најзначајнијом оцењује она која потврђује да ни после толико времена највећи део српског народа није остварио имовинска, стечена, статусна и друга права, решио проблем отетих станова, неисплаћених пензија, новчаних накнада за миниране куће, отимања земље, решавање питања радног стажа и бројна друга. У таквим околностима посебно погађа величање наредбода-

ваца и извршилаца злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима, по којима се дају називи улица и институција. Паралелно са тим присутно је константно умањивање и негирање српских жртава, уз то расписивање потерница за припадницима војске и полиције Републике Српске Крајине без икаквих доказа. Кад је у априлу 2011. године првостепено веће Хашког трибунала донело осуђујућу пресуду генералима Готовини и Маркачу део српског народа се понадао да ће то обавезати Хрватску на решавање бројних проблема, пре свих хуманитарног питања несталих у војним операцијама. Као хладан туш деловала је ослобађајућа пресуда другостепеног већа којом их ослобађа и амнестира хрватску политику од свих последица и трегедије коју је доживео српски народ. - Двадесет пет година након завршетка рата веома је важно да Србија још снажније, активније и јаче, ради на свим питањима која се тичу ратног наслеђа. Веома је важно да покренемо

снажну политичку, дипломатску и правну офанзиву за истину о стварним дешавањима, узроцима и карактеру ратова деведесетих година. Пуних тридесет година из Загреба, Сарајева и Приштине слушамо да су Срби агресори, да је српски народ злочиначки народ, а да су Бошњаци, Хрвати и Албанци невине жртве које су водиле ослободилачке ратове. Имамо срамну, скандалозну декларацију коју је 2000. године донео хрватски сабор по коме су Србија, крајишки Срби и ЈНА проглашени за агресоре а Хрватска за жртву те агресије. Те декларације се држи свака хрватска власт и све хрватске институције. Важно је да као држава износимо чињенице и аргументе, упознајемо међународну јавност са истином да је главни кривац за рат проусташки режим Фрање Туђмана који није желео договор са представницима српског народа. Није желео демократксу мултиетничку хрватску државу, него државу која је наследник злогласне НДХ и поглавника Анте Павелића. Морамо још снажније да радимо на

неговању културе сећања, па је важно да се оснује меморијални центар српских жртава деведесетих година, да то буде простор где ће се на документован, озбиљан и научно верификован приступ, показати шта се дешавало нашем народу од 1990. до погрома са Косова 2004. године, каже Линта. Од тужилаштва за ратне злочине очекује се да покрене оптужнице против припадника свих војних формација које су чиниле злочине према српском народу, а од нове владе да снажнијом иницијативом подстакне примену анекса Г бечког споразума о сукцесији који је ступио на снагу 2004. године. Од седам коју су саставни део споразума не примењује се само овај који се тиче имовине и стечених права, а јасно прецизира да ће свим грађанима и правним субјектима бити враћена права која су имали на дан 31.12.1990. уз обавезу да уговори склопљени за време рата под притисцима и претњама буду проглашени ништавним. Најболнијим се оцењује питање несталих лица, посебно након потврде да

је на територији државе чланице Европске уније идентификовано више од тридесет гробних места. Одбијање државе да отпочне радове на ексхумацији, и идентификацији више од преко девет стотина посмртних остатака у заводима за судску медицину, додатни је разлог за потребу да се снажније афирмише код међународних организација. Одбијање да се учини оно на шта се Хрватска обавезала, подсећа Линта, указује на лицемерно понашање представника власти чији званичници истичу како имају једнаки однос према свим несталим лицима. Пракса потврђује супротно јер се потражују само нестали Хрвати због чега се стиче лажни утисак да је питање несталих Срба решено. Да није тако потврђује податак о најмање половина од девет стотина посмртних остатака који припадају особама српске националности, а додатно разочаравајуће да чланица Европске уније, и поред најсавременије технологије, одбија идентификацију како би предала породицама њихове посмртне остатке.

Поред бројних проблема протеране тишти питање интеграције у нову средину, јер се годинама уназад не спроводи регионални стамбени програм. На почетку реализације 2011. идентификовано је седамнаест хиљада породица које немају решено стамбено питање и јасно указано на крајњи циљ да свака буде стамбено збринута. Иако охрабрује наговештај Комесаријата за избеглице и миграције да ће до краја спровођења програма следеће године бити решено стамбено питање више од седам хиљада породица, прилично песимистички делује стрепња да за десет хиљада неће. Зато се неприхватљивим оцењује да двадесет пет година након завршетка рата највећим жртвама није решено кључно питање интеграције. То је довољан разлог за очекивање да нова влада још снажније и јаче инсистира на покретању свих ових питања, јер без тога није могуће говорити о било каквој нормализацији односа и успостављању поверења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9.8.2020.

МАГАЗИН

Цео живот у завежљају

ЉУДИ ИЗ КОЛОНЕ

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.8.2020.

МАГАЗИН

9.8.2020.

Јавашлук на улицама Краљева

ПРОТИВ МЕЧК - На саобраћајницама Краљева приметан велики број возила физичких лица којима се обавља законом забрањен вид вршења услуге јавног превоза. - И такси превозници пружају услуге линијског превоза наплаћујући их по цени аутобуске карте, а не по таксиметру. - Угрожено функционисање аутобуског и такси превоза, а безбедност путницима који користе законом забрањен јавни превоз. - Аутомобили углавном дотрајали и технички неисправни, а возачи непрофесионални и често под утицајем алкохола. - Саобраћајна инспекција појачава надзор уз упозорење грађанима да не користе, а превозницима да одустану од обављења ове врсте превоза

КЕ РЕШЕТОМ? рганизација јавног градског и приградског превоза је један од значајних задатака локалне самоуправе, а колико проблема може да проузрокује сваки поремећај више од деценије је приметно и на улицама Краљева. Најбоља потврда је својеврсни јавашлук у овој области створен након појаве великог броја превозника који нису спремни да се укључе у легалне токове, а сви покушаји представника локалне самоуправе да му стану на пут остали су без успеха. И док се у редовима оних који упућују критике на све потезе предстаавника власти решавање овог питања сматра начином да се побегне од обавеза они

који имају обавезу да организују јавно градски и приградски превоз и даље тврде како трагају за решењима која не би угрозила ничије интересе. Нелегални превоз сматра се једним од значајних фактора за вишегодишње стагнирање локалног аутотранспортног предузећа и додатних проблема након његове ликвидације. У последњих неколико година превоз је организован на начин који су оптерећивали додатни проблеми, а нису елиминисани ни након што је јавним позивом коначно изабран превозник који ће вршити ову услугу у наредном десетогодишњем периоду. Ситуација је додатно усложњена прихватањем обавезе да локална само-

управа стане на пут нелегалном превозу, а пуних седам месеци касније на саобраћајницама Краљева и даље је приметан велики број возила физичких лица којима се обавља законом забрањен вид вршења услуге јавног превоза. Да буде још гора потврђује податак о појави и регистрованих такси превозника који пружају услуге линијског превоза наплаћујући их по цени аутобуске карте, а не по таксиметру. Тренутна ситуације је повод да из Одељења за инспекцијске послове Градске управе стигне потврда како овакво стање угрожава нормално функционисање аутобуског и такси превоза, а и путници који користе законом забра-

МАГАЗИН 9.8.2020.

њен јавни превоз угрожавају своју безбедност из више разлога. Основним је оцењено уверење да су аутомобили којима се обавља превоз углавном дотрајали и технички неисправни. Потврда да су возачи непрофесионални, често и под утицајем алкохола, додатно појачава став о несигурности путника који користе ову врсту јавног превоза. У Одељењу за инспекцијске послове подсећају да им је безбедност додатно угрожена јер возачи ових аутомобила, избегавајући инспекцијску контролу, неретко бирају макадамске и тешко проходне сеоске путеве. Ако се зна да при том возе неприлагођеном брзином, а утркују се међусобно и са аутобусима како би превезли што више путника, онда је јасније зашто се сматра да путнике додатно доводе у опасност. Да то није све потврђују и непријатности због задржавања ради давања изјава у току инспекцијског надзора заустављеног возила, а после искључења из саобраћаја морају да наставе путовање на други начин. Уз потврду да је то разлог кашњења на одредиште нису занемарљиви ни додатни трошкови превоза, а не треба заборавити да у поступку утврђивања чињеница имају обавезу да се појаве као сведоци у процесу који против возача води Прекршајни суд, чиме додатно губе време. Све је то повод да Саобраћајна инспекција у наредном периоду појача надзор над овом врстом вршења услуга уз упозорење грађанима да не користе, а превозницима да одустану од обављења ове врсте превоза. О покушају локалне самоуправе да стане на пут нелегалним превозницима сведочи својевремено проширење Градског већа стручњаком за ову област са образложењем како је то добар пут за решење проблема. Колико је било искрено најбоље потврђује податак да је стручњак врло брзо преузео друге задатке у оквиру локалне самоуправе, а на решавање проблема јавног превоза, који није у сагласности са важећим прописима, као да се заборавило. Са позиције заменика председника Скупштине града Ненад Марковић је у то време указивао на законску обавезу сваког ко се бави такси превозом да вр-

шење услуге усагласи са Законом о јавном превозу путника у друмском саобраћају. Нагомилани проблеми у овој области допринели су да закон буде измењен и предвиди строжије услове за обављање такси превоза, али и строжије казне за оне који га не поштују. И поред тога неколико покушаја да се у Краљеву уведе ред у област такси превоза остали су без резултата, а уверење да би том послу могло да се приступи енергичније сведочи податак да је локална самоуправа решење потражила у приватно јавном партнерству за обављање градског и приградског саобраћаја. Кад је 2012. године укинуто ограничење броја од двеста педесет таксиста, владало је уверење да би између шест и седам стотина било превише за град величине Краљева. Укидање ограничења подстакнуто је уверењем да ће, стварањем могућности да сви под једнаким условима раде по закону, утицати на смањење броја нелегалних такси превозника. Врло брзо се потврдило да нема значајнијег помака, а прве процене указале су да је број нелегалних возила у такси саобраћају премашивао три стотине. Значајније резултате нису дале ни акција контроле нелегалних такси превозника, јер они који се баве овом врстом услуга нису били спремни да помогну и пруже подршку бар тако што би сведочили на суду. Интензиван рад инспекцијских органа је у кратком периоду резултирао подношењем више стотина прекршајних пријава против нелегалних такси превозника, а познат је случај једног од њих који је петнаест дана штрајковао глађу испред зграде Градске управе. Отежавајућом околношћу оцењен је податак да град има само два саобраћајна инспектора што није довољно ни за редовне послове, а камоли значајније сузбијање рада неколико стотина нелегалних таксиста. Због тога се неопходним сматрала потреба ангажовања већег броја овлашћених лица, од оних који пишу прекршајне пријаве до других који учествују у даљем процесуирању. Да се до решења долази тешко сведочи и једна пресуда Апелационог суда која потврђује да саобраћајни ин-

спектор нема надлежност контроле нелегалног превоза на линији између Врњачке Бање и Краљева. Чини се да је баш то утицало на оптимизам у брзо решавање проблема који је потиснут у страну због уверења да ће склапањем уговора о јавно приватном партнерству град имати интерес да стриктније примењује Закон о превозу у путничком саобраћају, јер има користи од броја путника у аутобусу. Разлогом више за одустајање од агресивније примене прописа оцењен је социјални моменат и уверење да је у процесу транзиције нелегални превоз прилика да се прехрани одређен број породица. Да опрезност није имала превише јаку подлогу потврђује уверење да је вршење ове врсте услуга постало прилично уносан посао, што потврђује податак о онима којима је то омогућило да купе нове аутомобиле, чак и више возила која су на управљање поверена другим особама. Иако важећи закон омогућава одузимање возила онима који се баве нелегалним превозом недостатак подзаконских аката је у дужем периоду спречавао стриктну примену, посебно у делу који се односи на обезбеђивање адекватног простора за смештај. Искуство из ранијег периода показује да су онима за које је утврђено да немају дозволу за рад са аутомобила скидане регистарске таблице, али их ни то није спречавало да возе. Није редак случај ни да приликом контроле изјаве како возе рођаке и пријатеље што је потврда уверења о зачараном кругу из кога је тешко изаћи, због чега је требало имати довољно памети да би се дошло до резултата. Да ли ће најава пооштрене контроле дати резултате, или је то још један покушај плашења мечке решетом, остаје да се види, а значајан фактор би могла да буде обавеза према конзорцијуму коме је поверено вршење услуге јавног градског и приградског саобраћаја. Да се нешто мења потврђују информације из јавног комуналног предузећа коме је наложено да обезбеди адекватан простор за паркирање одузетих возила. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.8.2020.

Ткачка колонија на Старој планији

ПЕРСПЕКТИВА У ТУРИСТИЧКО - Јединствени ручни радови сведоче о богатом културном наслеђу једне земље. - Покровитељство амбасада Канаде и Сједињених Америчких Држава ткачким колонијама говори о пажњи коју ова врста садржаја изазива у свету, посебно у дипломатским круговима. - Домаће рукотворине имају перспективу и у туристичком и економском смислу. - Потребна подршка државе да се, кроз пласман рукотворина као пословних поклона и туристичких производа, из заната обезбеде плате

мбасадорка Канаде Кати Чаба и супруга америчког амбасадора Ен Годфри опробале су се у околини Пирота на разбоју за ткање, а у са-

ветима су им помогле веште ткаље из различитих делова Србије које су се окупиле да поделе своје знање у оквиру пете Ткачке колоније. Колонија је

одржана од 4. до 7. августа у Планинарском дому Дојкинци на Старој планини, а организовали су је кровно удружење произвођача рукотворина

Етно мрежа и Град Пирот, уз покровитељство амбасада Канаде и Сједињених Америчких Држава. Иако је због епидемиолошке ситуације, и поштовања прописаних мера заштите, на колонији учествовао нешто мањи број ткаља, све су показале добар ниво расположења у откривању малих трикове које су усавршавале годинама. Међу учесницама се нашла и супруга америчког амбасадора Ен Годфри, која се у више наврата потврдила као особа која посебно вреднује културно наслеђе и рукотворине жена из Србије. Податак да долази из Ирске а бави се плетењем, шивењем и израђује прекриваче, довољан је изазов да током

минуле седмице покаже интерес да савлада основне елементе ткања. Чувени пиротски ћилими из Србије, и бренд ових крајева, оставили су снажан утисак и на амбасадорку Чаба која подсећа да јединствени ручни радови сведоче о богатом културном наслеђу једне земље. Подсећање да долази из Канаде, познате као земље имиграната, довољно је за потврду да још више цени очување традиције због чега радо подржава све манифестације сличне оријентације. Да покровитељство амбасада Канаде и Сједињених Америчких Држава ткачким колонијама говори о пажњи коју ова врста садржаја изазива у све-

ту, а посебно у дипломатским круговима, истакла је председница Етно мреже Виолета Јовановић. То је довољан разлог за уверење да домаће рукотворине имају перспективу и у туристичком и економском смислу због чега је потребна подршка државе да се из заната обезбеде плате кроз пласман рукотворина као пословних поклона и туристичких производа. Управо то би, верује она, била добра основа за подршку закона о занатству, а помогло би уколико би се у туристичким местима отварале галерије у којима би се представљали стари занати и продавале рукотворине. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ОМ И ЕКОНОМСКОМ СМИСЛУ

МАГАЗИН 9.8.2020.

Активности током Светске недеље дојења

ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ - Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. - Дете сисањем остварује повезаност са мајком и потребу за блискошћу, стимулише развој свих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. - Око две петине беба рођених у току године искључиво доји до шест месеци старости, а само четрдесет пет одсто наставља дојење до друге године живота

МАГАЗИН 9.8.2020.

ветска недеља дојења се сваке године обележава у више од сто седамдесет земаља света како би се повећало знање и свест о значају и свим предностима, али и обезбедила подршка дојењу. Кампању је иницирала Светска алијанса за подршку дојењу како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за ову активност. Иако на глобалном нивоу Светска недеља дојења траје од 1. до 7. августа, државама, организацијама и институцијама остављена је могућност да за обележавање изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. Национална недеља промоције дојења се у Србији обележава четрдесете недеље у години, која симболично представља трајање трудноће, а ове године ће то бити у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „Подржи дојење - За здравију планету“. Слоган указује на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину. На Светске недеље дојења здравствени радници поручују да дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Познато је да мајчино млеко представља потребу сваког новорођенчета, а одојчета до навршене друге године живота, због чега су састав и количина прилагођени узрасту детета и његовим потребама. Стручњци подсећају да, осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и потребу за блискошћу, стимулише развој свих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење се сматра кључним фактором преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки, и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Мајчино млеко је природна, обновљива храна произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада, а да на најбољи начин штити животну средину потврђује податак да доприноси смањењу емисије угљен-диоксида. Сем тога, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину, јер доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште који изазивају глобално загревање и климатске промене. Колико је то важно потврђује податак да очување планете утиче на здравље наших будућих генерација. Пред обележавање Светске недеље дојења ове године дефинисани су бројни циљеви у које је укључено информисање о повезаности између дојења и животне средине, односно климатских промена, истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину, подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету и ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку како би имали здравију планету. Констатација да је деградација животне средине последица загађивача у ваздуху, води или храни, прекомерној употреби оскудних ресурса, прекомерном отпаду и уништавању станишта, које често изазива људска активност, у складу је са ставом да системи производње хране и обрасци потрошње значајно доприносе климатским променама и деградацији животне средине. Због тога Светска здравствена организација и УНИЦЕФ препоручују рано започињање дојења, први пут у року од једног сата након порођаја, искључиво дојење током првих шест месеци живота и континуирано до друге године или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци. У Институту за јавно здавље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ указују на чињеницу да је производња хране одговорна за око четвртину емисије гасова стаклене баште, за око трећину глобалне стопе закисељења земљишта и две трећине прекомерне минерали-

зације водених токова. Због тренутне праксе производње и потрошње хране, која деградира копнене и водене екосистеме и покреће климатске промене, значајним се оцењује одговорно коришћење ресурса као што су земља, вода и извори енергије и очување биолошке разноликости. Стручњаци указују да коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Како је главни састојак већине адаптираних млечних формула кравље млеко, у процесу индустријске производње обично се ослобађа значајне количине метана и других гасова стаклене баште. Сем тога, оброци хране или пашњаци потребни млечним говедима могу довести до крчења шума што додатно повећава количину угљен-диоксида, јер нема довољно стабала која би га апсорбовала и спречила климатске промене. Како се за исхрану крава од којих се добија млеко користе житарице и соја, узгајани уз интензивну употребу пестицида и ђубрива, није тешко закључити колико то оставља иза себе још један еколошки траг. Свему треба додати податак да процеси производње, паковања, дистрибуције и припреме адаптираних млечних формула, као и код већине производње хране, захтевају енергију, а не треба занемарити ни чињеницу да отпад посебно негативно утиче на квалитет животне средине. Довољна потврда је податак да ће лименке, ако се не рециклирају, завршити на депонијама, а пластични, алуминијумски и папирни отпад у речним токовима и океанима. За производњу и припрему адаптираних млечних формула потребна је вода, а како су њени природни ресурси ограничени све је значајнија потреба да се у што је могуће већој мери сачувају извори. Подаци Института за јавно здравље Србије потврђују да само око две петине беба рођених у току године искључиво доји до шест месеци старости, а четрдесет пет одсто наставља дојење до друге године живота. Уз потврду да је често приметна недовољна подршка

МАГАЗИН

9.8.2020.

дојењу, у здравственом систему, на радном месту или у заједници, велики изазов за оптимално дојење представља и недостатак породиљског одсуства и подршке на радном месту. Податак да представља једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације, а да подршка има краткорочни и дугорочни утицај на здравље планете, неопходним се сматра заговарање за дојење као јавноздравствену интервенцију која спашава животе а спречава инфекције и болести у целој популацији. То је основ на коме се темељи потреба за усклађивањем националних и међународних смерница за дојење са иницијативама за заштиту животне средине, унапређењем примене принципа „болница – пријатељ беба“ и промовисање дојења у општој популацији. Значајнијим ефектима дојења треба да допринесе поди-

зање свести доносилаца одлука у циљу препознавања доприноса дојења у смислу здравствено безбедне хране која унапређује животну средину, заговарање политике усмерене на смањење емисије угљен-диоксида који се ослобађа при производњи адаптираних млечних формула, примена и поштовање одредби Међународног кодекса маркетинга адаптираних млечних формула и одговарајуће резолуције Светске здравствене скупштине и заговарање за плаћено породиљско одсуство и дојење на радном месту засновано на Конвенцији о заштити материнства од стране Међународне организације рада. Како би успешно спровеле дојење, све жене имају право на подршку друштва, било да је у питању њихова породица, заједница, здравствени систем или радно место, а Саветовалиште за дојење је врста коју им директно пружају обучени здравствени радници и

саветници. Саветовање о дојењу се сматра суштински значајним за повећање стопе дојења, јер има за циљ оснаживање жена за овај тип активности, уз поштовање њихових жеља, а укључује и практичну помоћ при демонстрирању како се поступа са бебом. Значај дојења основ је потребе за инвестирање у одговарајуће програме обуке за различите нивое здравствених радника, колико консултаната за дојење толико и здравствених радника у заједници коју треба информисати о утицају храњења новорођенчета адаптираним млечним формулама на животну средину. Значајном се оцењује и узлога медија, али и додатна истраживања о утицају адаптираних млечних формула на климу и животну средину за шта је неопходно обезбедити одговарајуће ресурсе. Светска недеља дојења је још једна прилика да се скрене пажња здравствене и шире јавности на значај доје-

ња у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, заштите и унапређења здравља детета и мајке, али и заштиту животне средине и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење. У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ сваке године расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова деце предшколских установа и ученике основних школа. Циљ је да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. Из Института поручују да ће, због актуелне ситуације изазване пандемијом корона вируса, конкурс бити расписан на јесен. Светски дан дојења је ове године

обележен у Дому здравља Краљево где су начелница Службе за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста др Наташа Миленковић и виша медицинска сестра Снежана Радивојевић Лекић настојале да подсете на предности дојења за здравље детета, али и мајке. Да разлога за то има потврђује податак да проценат мајки које се одлучују на овај корак није на потребном нивоу. То најбоље потврђује статистика у скандинавским земљама где деведесет посто мајки током првих шест месеци дојењу даје приоритет пред другим видовима исхране новорођенчета. Обраћање јавности било је и прилика да се, у време пандемије корона вируса, разреше дилеме везане за дојење уз потврду да вирус не пролази кроз мајчино млеко. То је још један повод за апел мајкама да наставе дојење уз коришћење препоручених мера за-

штите, уз заштитне максе и чешће проветравање просторије у којој борави дете. Подаци Поливалентне патронажне службе Дома здравља у Краљеву сведоче да је у јуну током првих петнаест дана након порођаја анкетирано осамдесет четири мајке од којих је шездесет потврдило да доји своје бебе. Податак да двадест то чини уз дохрану, а четири само на тај начин, оцењује се довољно добрим и у складу са препорукама Светске здравствене организацији које потврђују да дојење до навршетка друге године детета. Здравствени радници указују на невеселу чињеницу да се у Србији, и поред бројних активности, и даље не ради довољно на промоцији дојења. Значајан допринос требало би да буду школе родитељства које још не могу да се похвале довољним степеном посећености. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Исплаћен други пакет економских мера

МАГАЗИН

9.8.2020.

ЕКОНОМСКО ЧУДО?

- Износ од сто педесет пет евра по запосленом је део другог пакета економских мера који је Влада Србије усвојила 30. јула са циљем ублажавања последица насталих услед болести узроковане корона вирусом. - Право на помоћ остварило тринаест хиљада и пет стотина педесет фирми основаних од 15.марта до 31. јула. - Новац ће им бити уплаћен у септембру у износу који за двадесет одсто премашује висину минималне зараде. - Друга уплата за привредне субјекте који су већ користили помоћ следи у првој декади септембра. - За један месец одложена обавеза уплате пореза и доприноси на зараде. - Први пакет мера, вредан пет милијарди и сто милиона евра, је оправдан јер је исплата минималца, одлагање кредитних и пореских обавеза, помогло предузећима да обезбеде ликвидност и не прибегну отпуштању запослених

оследњи радни дан у недељи са посебним нестрпљењем очекивало је више од милион запослених у преко двеста тридесет пет хиљада привредних субјеката због најаве министра финансија Синише Малог да ће им тог дана на посебне ковид рачуне код пословних банака бити уплаћен износ од око осамнаест хиљада динара. У радним јутарњим часовима отпочела је уплата првог од два дела новчане помоћи запосленима, у износу од шездесет одсто минималне зараде, за шта је у буџету државе опредељено осамнаест милијарди и четири стотине милиона динара. Износ од сто педесет пет евра по запосленом је део другог пакета економских мера који је Влада Србије усвојила 30. јула са циљем ублажавања последица насталих услед болести узроковане корона вирусом. Једна од највећих промена у односу на први пакет мера је што се односи и на привредне субјекте који су основани након 15. марта, а најкасније до 20. јула ове године. То значи да је ова мера нека врста подршке почетницима у бизнису, а у Министарству финансија верују да међу њима има доста младих људи. Према подацима Агенције за привредне регистре таквих фирми је укупно тринаест хиљада и пет стотина педесет, а новац ће им бити уплаћен у септембру у износу који за двадесет одсто премашује висину минималне зараде. Једини услов је да до 15. септембра поднесу Пореској управи ППП-ПД образац на коме ће као датум доспећа пореза и доприноса ставити 5. јануар наредне године, а за све новоосноване који желе да користе мере помоћи биће отворени посебни наменски рачуни. Друга уплата за све друге привредне субјекте, који су већ користили помоћ, следи у првој декади септембра, а значајном помоћи оцењује се и податак да ће за један месец бити одложена обавеза уплате пореза и доприноси на зараде. Министар очекује да ова мера додатно оснажи привреду и пружи време предузетницима за економско

МАГАЗИН

9.8.2020.

прилагођавање новим околностима. Оптимизам се заснива на податку да је први пакет мера, вредан пет милијарди и сто милиона евра, био оправдан јер је исплата минималца, одлагање кредитних и пореских обавеза, помогло предузећима да обезбеде ликвидност и не прибегну отпуштању запослених. Најновији подаци из Министарства финансија показују да је Србија, упркос кризи, успела да одржи стабилан број запослених и да у другом кварталу ове године,у односу на исти период прошле, забележи раст броја запослених за 1,6 одсто. Привредни субјекти који су у јулу добили минималну зараду, неће морати да се пријављују за нови пакет подршке, већ ће бити пријављени аутоматски, а онај који је остварио право а не жели новац или не испуњава услове, не треба да га троши јер ће средства бити аутоматски враћена у буџет најкасније до 31. октобра. Исплата новца ће се извршити на већ отворени ковид рачун,а директна давања се могу користити искључиво за исплате зарада и накнаде зарада запосленима. Обавеза послодавца је да у периоду од три месеца након исплате последњег директног давања, а најкасније до краја године, не смањују број запослених за више од десет одсто. Рачунајући оба економска пакета за помоћ привреди издвојено је пет милијарди и осамсто милиона евра, или 12,5 одсто бруто домаћег производа, што чини једним од највећих издвајања у региону. Министар је уверен да су економске мере допринеле да Србија прву половину године заврши са падом бруто домаћег производа од свега 0,9 одсто што је знатно мање него код других земаља а то се, у околностима у којима су се нашле светска и европска привреда, сматра одличним резултатом. Податак да су резултати остварени у другом кварталу бољи од очекиваних подгрева наду и наговештава да се у другој половини године, заједничким снагама, одго-

ворном економском политиком и инвестиционим циклусом који је држава покренула, дође до резултата који ће дати основу за још бољи квалитет живота и стандард становништва. Податак да је у тешким околностима, у јуну остварен благи раст од 0,1 одсто оцењује се као економско чудо ако се зна да је Европска унија у другом тромесечју забележила рекордан пад економске активности од око 12 процената, а америчка привреда потонула 32,9 одсто на годишњем нивоу. У истом периоду, према блиц процени државне статистике, Србија је завршила други квартал са падом бруто домаћег производа од 6,5 одсто што је довољан разлог да креатори економске политике не буду незадовољни. Према анкети Привредне коморе Србије у другом кварталу се 72 одсто анкетираних фирми изјаснило да је остварило повећан или исти обим инвестиција, готово 56 одсто планира инвестиције у трећем кварталу, а чак 65 одсто већи обим улагања у том периоду. Све то појачава оптимизам за препородом и очекивање да ће земља из периода кризе изазване поремећајима због пандемије корона вируса изаћи јача, снажнија, флексибилнија и спремнија за нове утакмице на међународном тржишту. Радује и податак да чак 94 одсто анкетираних компанија не очекује смањење броја запослених ни у трећем кварталу. За период који предстоји држава припрема додатне програме подршке од којих се најважнијим сматра програм „Моја прва плата“, чија се реализација очекује у другој половини августа, као и додатне преквалификације и друге мере за подстицање предузетништва, иновативности и пословних идеја. Из Министарства стиже потврда да ће и у наредном периоду пратити пословне промене и препоруке, радити на развоју електронске управе и електронског пословања, смањењу сиве економије и унапређењу пореског система. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.8.2020.

Петнаест година „Пријатељства за нова времена“

УДРУЖЕЊЕ СА ИМЕН -Пре петнаест година на почетку Омладинске улице полка и шумадијско коло. - Током последњих петнаест година „Пријатељство за нова времена“ у значајној мери допринело обнови пријатељских односа са градовима Марибор, Зелена Гора, Ново Горажде и Плужине. – Четири пута домаћини Дана српске културе у Истри. – Домаћини славе Манастира Хиландара у Какову. – Петнаест година хуманитарног рада. – Више од три стотине бесплатних виза за улазак у Словенију. – Организатор Матурског плеса и учешћа Краљевчана у обарању Гинисовог рекорда. - Иницијатива за враћање назива Улици краља Милана

ОМ И ПРЕЗИМЕНОМ ре распада земље у последњој декади двадесетог века, Краљево је деценијама одржавало братске и пријатељске односе са бројним градовима у земљи и иностранству. Са захлађењем односа између новонасталих држава почеле су да слабе везе на које су додатно негативно утицале санкције које је деведесетих година Србији увела међународна заједница. Тумачећи на свој начин однос Словеније према остатку земље општински челници су у писму упућеном дотадашњој браћи поручили „да се граду Марибору врати Повеља о братимљењу и да се са општином Марибор прекину све културне и друге везе које

проистичу из Повеље. Препоручује се свим месним заједницама, културним, спортским и другим заједницама и организацијама са подручја општине Краљево да раскину повеље о братимљењу и прекину све контакте са одговарајућим организацијама и заједницама са подручја општине Марибор“. Одлука је усвојена 2. јула 1991. године, само десетак дана након изласка Словеније из Југославије, а потписали су је тадашњи председник Скупштине општине и председник Већа месних заједница. Кад су се страсти стишале, а власт у Краљеву неколико година касније преузела дотадашња опозиција окупљена око

Српског покрета обнове, огласила се амбасадор Словеније у Мађарској Ида Мочилник и представницима локалне самоуправе пренела жељу градоначелника Марибора Бориса Совича за поновним успостављањем партнерских односа два града. Тајним оружјем се у даљем току разговора потврдио Хаџи Момир Бакрачевић кога су, у периоду до захлађења односа, са Словенијом и Марибором везивале пословне и родбинске везе. У време кад Србија и Словенија као самосталне државе још нису успоставиле дипломатске односе за визе се путовало у Мађарску а делегацији Краљева, у којој су поред др Предрага Стојановића били

9.8.2020.

МАГАЗИН

Владимир Илић и Милутин Мандић, решавањем административних проблема пут је крчио Бакрачевић. Приликом прве посете Марибору потпредседник општине Краљево др Стојановић и потпредседник градске општине Марибор Јоже Протнер потписали су Протокол о сарадњи и обнављању партнерских односа након чега су делегације два града настојале да их унапреде. Кад је међународна заједница укинула санкције, а у Београд се вратиле словеначке дипломате, до тада успостављене везе биле су довољна гаранција да конзул Јоже Кечег Краљевчанима обезбеди око три стотине бесплатних виза за улаз у Словенију. Главни посредник и у овом послу по правилу је био Хаџи Момир Бакрачевић. Случај је хтео да директор Радио Марибора Тони Петелиншек оснује удружење „Радијска делатница“ са идејом да у Краљеву пронађе истомишљенике спремне да помогну у обнови манифестација „Воз братство-јединство“ која је деценијама уназад везивала становнике Србије и Словеније. Велико интересовање Словенаца за долазак ограничавали

су смештајни капацитет краљевачких хотела, па се пут Србије упутило само дванаест аутобуса са око шест стотина Мариборчана. Сазнање да је долазак организован под називом „Пријатељство за нове часе“ било је повод да Бакрачевић у Краљеву формира удружење грађана и назове га „Пријатељство за нова времена“. Осим покретача ове идеје међу оснивачима су се у то време нашла нека од значајнијих имена политичког и друштвеног живота. Приснији односи са неким од путника утицали су на чешће узајамне посете а једна у Марибору потврдила се као добра прилика за прве информације о могућности да се и Краљево укључи у организацију матурског плеса. У првој години помоћ у опремању учесника обезбедио је мариборски Примат, а већ следеће укључили су се краљевачка „Амига“, „Радијатор“, „Банка Интеза“ и Апотекарска установа. Локална управа је још од завршетка Другог светског рата газдовала одређеним пословним простором који су користила различита предузећа или

организације. Након што је у једном од њих на почетку Омладинске улице избио пожар зграда је до те мере урушена да је представљала све већу опасност по безбедност пролазника. Без крова, од кога је остало тек неколико греда, под дејством атмосферских падавина стање се погоршавало из дана у дан што је био повод да челници локалне самоуправе дођу на идеју о уступању некој непрофитној организацији. Испоставило се да је захтевног задатка био најспремнији да се прихвати Бакрачевић са жељом да ту, после обимних радова на реконструкцији, смести седиште удружења „Пријатељство за нова времена“. Углед који је уживао у Краљеву било је довољно да помоћ пруже Јавно предузеће Србијашуме, Блажекс, Завод за заштиту споменика културе, Одељење за урбанизам, краљевачки керамичари, водоинсталатери, стаклоресци и други. Од локала изграђеног између два светска рата остали су само зидови, а обимни радови изведени у кратком периоду допринели су да добије сасвим нов изглед.

Шестог дана августа 2005. године пред реновираним просторијама засвирао је дувачки оркестар „27. септембар“, а Мариборчани са домаћинима заиграли полку и шумадијско коло. Иако је удружење формално основано нешто раније дан када се прешло у нове просторије обележава се као значајан датум у историји, а ове године је на истом месту обележена петнаеста година постојања и рада. Омладина Краљева је осамдесетих година прошлог века била носилац активности на организовању радне акције са циљем да Србија до 2000. године буде без голети. Седамдесетих година потписана повеља о братимљењу са градом Зелена Гора била је повод да у Краљево стигне бригада пољских омладинаца, а исто толико Краљевчана отпутује у њихову земљу како би били ангажовани на уређењу грађевинског земљишта. Захлађени пријатељски односи два града током санкција учинили су да сарадња стагнира, а први корак ка успостављању нове направили су Пољаци уз посредство некадашњих омладинаца. У краљевачкој бригади је те године био и Хаџи Момир

Бакрачевић који је још једном одиграо одлучујућу улогу у учвршћивању веза са пољским колегама. Идеја се учинила интересантном и председнику општине др Милошу Бабићу па је у Краљеву примио трочлану делегацију Зелене Горе у којој је био и њихов посланик у парламенту заслужан за обнављање односа. Од тада па све до недавно сарадња два града се развијала узлазном линијом, претежно на културном и спортском плану, а у Зеленој Гори су већ гостовала сва краљевачка културно-уметничка друштва и бројне спортске екипе. Да много тога, по правилу, даје знатно слабије ефекте кад се укључе политичари потврђује вишегодишње учешће краљевачких представника на јесењем Пословном форуму у овом пољском граду у време манифестације Винобрање, од којег ни после толико времена нема видљивих резултата. Петнаестодневни боравак краљевачких омладинаца у Зеленој Гори био је прилика за склапање бројних пријатељстава, а опет се као значајна карика потврдила улога Хаџи Момира Бакрачевића.

Пољацима је у то време за добијање дозволе о изласку из земље било потребно позивно писмо домаћина. - У Зелену Гору сам понео писаћу машину потребну за уређење неких бригадирских новина. У згради где смо били смештени отворим канцеларију и како дође било који Пољак са жељом да посети Србију напишем позивно писмо, упишем име и презиме онога кога зовем и оверим печатом, а он у полицији добије дозволу за излазак из земље. Тако сам за те две недеље бар педесеторици Пољака омогућио да први пут дођу на летовање у Србију – прича Бакрачевић. Иако је у три мандата био градоначелник Зелене Горе Јанош Кубицки је у Краљеву први пут боравио на Краљевдан 2009. а кад му је Бакрачевић показао копију Повеље о братимљењу два града потписану седамдесетих година није се устезао да призна како о томе не зна ништа. Краљево је први град из Србије у коме је, на иницијативу побратима из Марибора, организован матурски плес. Пут према Сарајеву у коме је организована

9.8.2020.

МАГАЗИН

додела сертификата о обарању Гинисовог рекорда водио је кроз Горажде што је било повод да Бакрачевић тамо понесе копију повеље о братимљењу са овим градом. Случај је хтео да стигне у време верског празника кад су све институције локалне самоуправе затворене, а да разочарање не буде потпуно потврдило се при сазнању да на путу према Вишеграду постоји Ново Горажде. - Дођем пред зграду општине, испричам ко сам и шта желим, они ме приме а у канцеларији председника акварел Стива Арсића са мотивом краљевачког Споменика српским јунацима. Наиђем на разумевање и на тај начин обновимо сарадњу са Гораждем, а круна тог дружења је била прошле године кад је обележавано пет стотина година штампарије у овом граду коме смо присуствовали градоначелник Краљева, помоћник за сарадњу са братским градовима и ја. Следећи корак било је успостављање контакта са Плужинама, градом са којим смо се братимили јер је тамо током Другог светског рата погинуо Живан Маричић. Окренем телефон, јави ми се

председник општине Мијушко Бајагић, изложим му идеју а он оберучке прихвати. Више пута је био наш гост, а два пута ишао са нама на Хиландар и водио целу породицу – прича Бакрачевић видно потиштен због чињенице да још није остварена давнашња жеља у поновном успостављању партнерских односа са израелским градом Лодом значајним по томе што чува мошти Светог Ђорђа. Кад је Србија 1991. године обновила односе са Израелом, а кад је сваки од градова за партнерски добио по један из ове земље Краљеву је припао Лод. Након што од потписивања повеље о братимљењу ништа званично није урађено Бакрачевић је дошао на идеју да ствар узме у своје руке у покушају да обнови још један мост сарадње. Када је, у оквиру квалификација за Европско првенство у рукомету, у Краљеву боравила репрезентација Израела руководство националног тима је са играчима посетило просторије „Пријатељство за нова времена“ што је у удружењу окарактерисано као први корак према циљу који се више не чини толико далеким.

Иако о партнерским односима са лионском општином Сен Фоа нема званичних докумената она траје захваљујући пре свега приватним везама, баш као што је случај и са Пулом у Хрватској. Заслуга за то, поред Бакрачевића, припада и суграђанину Миомиру Јеремићу који је пре много година из краљевачке Југобанке прешао у Београд, а професионалну каријеру наставио у филијали у Пули у којој је још од педесетих година прошлог века чест гост био и Хаџи Момир Бакрачевић. Кад је Јеремић постао председник Заједнице Срба у Истри прво је њему понудио да заједно организују Дане српске културе у овом делу Хрватске. Краљевчани су четири пута били домаћини ове манифестације где су наступила сва овдашња културно-уметничка друштва, међу њима „Абрашевић“ и „Краљевачка тизница“, потом дувачки оркестар „27. септембар“, краљевачке сликарке, Миланко Каличанин и многи други. Круну ативности представља пре две године организована изложба православних икона Манастира Жиче. На чврсте везе Краљева и Марибора

ватрогасних возила. Иако је потписано неколико нових протокола о сарадњи, са градовима Нијагара Фолс у Канади, Јужни Јуклид у америчкој савезној дражави Охајо, кинеским Ђилином и некима из Руске Федерације последњих година је приметна силазна путања у односима са неким градовима које је стрпљиво градило „Пријатељство за нова времена“, а главном кочницом се оцењује смањено интересовање градских челника задужених за сарадњу са братским градовима. После много долазака прошле године приликом обележавања Дана Краљева први пут није било представника Зелене Горе, а 14. октобра је полагању венаца на Гробљу стрељаних 1941. године присуствовао само један представник Марибора. Због тога се у периоду пред конституисање новог сазива локалног парламента, и извршних органа локалне самоуправе, са посебним нестрпљењем очекују кадровска решења чијим би активностима, ако не унапређен, бар био задржан досадашњи ниво партнерских односа са пријатељским градовима.

- Гледајући са ове дистанце презадовољан сам оствареним резултатима током протеклих петнаест година. Ми у Европи имамо име и презиме што би требало неко да искористи, али се чини да нема те стране. Власти се мењају а ми опстајемо јер нисмо ни у једној партији. У Удружење је забрањен улаз партијама и могућност да будемо зависни од неке, али имамо одличну сарадњу са свима баш као и са локалним привредницима. Очекујем да се односи са братским градовима појачају и одрже. Темељ је урађен, и лако надграђиван, али треба да постоји много више интересовања због чега све зависи од првог корака нове власти - каже Бакрачевић спреман да и даље гради мостове сарадње са свима који за то покажу интерес. У ишчекивању да му поново буде поверено оживљавање посусталих односа „Пријатељство за нова времена“ у жижу интересовања ставља друге активности. Тренутно је то иницијатива да се у Краљеву врати име Улице краља Милана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

подсећа садница најстарије винове лозе на свету која је донета из овог града и засађена испред зграде у којој је смештена редакција часописа Повеља. Делегација Краљева је боравила у Марибору и у време кад је Словенија славила улазак у Европску унију, а овај град био Европска престоница културе. Као доказ искреног пријатељства Мариборчани су након земљотреса 2010. и поплава прошле године уручили Краљеву помоћ од по 40 хиљада евра. Половина прве суме утрошена је за смештај оних којима су куће оштећене у земљотресу, 15 хиљада за санацију штете на згради Интернистичке болнице, а пет хиљада подељено на десет најугроженијих породица према процени Центра за социјални рад. На адресу „Пријатељства за нова времена“ стигло је и 1.230 евра из Ротердама, а подељено онима за које је процењено да су највише угрожени. Других 40 хиљада евра уплаћено је на посебан рачун за отклањање последица поплава, а „Пријатељство“ је у значајној мери допринело да у Краљево, Врњачку Бању, Рашку, Врбу и Крагујевац на поклон стигне један број

МАГАЗИН 9.8.2020.

Др

Зоран Ђорђевић 1951 - 2020

9.8.2020.

МАГАЗИН

Др Зоран Ђорђевић

Знаменити Краљевчани: Др Зоран Ђорђевић

СЕЋАЊЕ НА КРАЉЕВО НЕ БЛЕДИ - Земље у развоју су стално заостајале за водећим у свету и ма колико да су хирурзи, кад је у питању оперативни поступак, већ достигли завидан ниво држава је, у смислу опремљености, тешко могла да прати светска кретања. – Мале плате повод да све више лекара одлази на рад у иностранство, мање због жеље за богатством а више да би се обезбедила колико толико пристојна егзистенција. - Први проблеми због недостатка квалитетног кадра су све присутнији, а велики се очекују за неколико година. – Плате лекара неколико пута мање него у време интензивног развоја земље кад је почетник зарађивао и по 2.500 марака месечно, они искуснији и два пута више

Фотот: М. Радовановић

МагазИН 252 од 30. октобра 2016.

ве до 1992. године, када је усвојен нови Закон о здравственој заштити, краљевачки Дом здравља, Општа болница, Апотека и Диспанзер за медицину рада функционисали су у склопу медицинског центра који је носио име познатог краљевачког лекара др Љубинка Ђорђевића. У породици лекара, хирурга Љубинка и педијатра Мирославе, првих једанаест година сам, а касније уз сестру Мају, стасавао је још један хирург, др Зоран Ђорђевић који пред крај радног века у Београду тек по који пут наврати у Краљево. Сваки долазак прилика је за подсећање на дане младости кад се, поготово током лепшег дела године, највише времена са вршњацима проводило у безбрижној игри ван куће, не ретко у посматрању голубова којима је пријатељ из суседства поклањао велику пажњу. Нека од пријатељстава зачетих током основношколског периода учвршћивала су се у гимназији у време кад су почела да се мењају интересовања, а већу пажњу од посматрања голубова привлачио лепши пол. Догађало се то у доба убрзаног развоја послератне паланке која је израстала у озбиљан индустријски центар коме је требало све више високо образованих кадрова различитих профила. До озбиљнијег размишљања о будућности знатно интересантнијим су се чиниле игранке у великој сали на последњем спрату Електрокомбината и Дому ЈНА којих никада није било довољно да би се задовољиле потребе за новим познанствима. У време кад није било игранки повод за окупљање, најчешће у истом друштву и на истој локацији, био је корзо у центру града који ће много година касније уступити место неким другим видовима забаве. Због корзоа је главна улица била затворена за саобраћај већ од 18 сати, да би након 22 по који од не тако честих аутомобила умереном брзином прошао релацију од почетка Омладинске улице до Задужбине. Пријатељства склапана у том периоду остаће трајнија од било каквих других током студија, а многа прерасти у кумства која су често повод за понов-

МАГАЗИН

9.8.2020.

ни долазак у Краљево и из најудаљенијих делова земље. Судбину краљевачких гимназијалаца делио је и Зоран Ђорђевић, па у вечерњим сатима све чешће погледао на часовник понајвише због крутих правила која је наметао директор школе Драгутин Јововић, због нешто тамније пути међу ученицима познатији као Фирга. Разлог није био ни мало наиван, свакоме ко би после 20 сати био примећен на улици већ следећег дана следила је примерена казна због чега, у време док су се још поштовали ауторитети, никоме није падало на памет да се поиграва са судбином. Стиче се утисак да је директор добро познавао сваког ученика што је било разлог више да се поведе рачуна о понашању. Због тога су тинејџери једва чекали матуру која је означавала нов период живота и могућност да се по завршетку корзоа неко време, најчешће уз само једну флашу Јагодинског пива, проведе у некој од краљевачких кафана. Они из боље стојећих породица би након пунолетства по који пут добили могућност да очевим аутомобилом отпутују до Гоча, најдаље до Врњачке Бање, што је била прилика да поведе и неког од другова. У време кад се Фирга преселио за Београд притисак је полако почео да попушта све до данашњег времена кад је припадницима истих генерација тешко објаснити да довољна доза дисциплине нема превише везе са терором. У сећању бројних генерација тадашњи директор гимназије је остао као строг, али правичан, човек од кога су се прибојавали и млађи професори. - Ја сам био врло добар ђак, али сам једном приликом школску годину завршио са слабом оценом из математике јер је, некако пред крај трећег разреда, професор погрешно протумачио један мој поступак на часу и казнио ме слабом оценом. Родитељи нису били задовољни развојем ситуације, али ту ништа није могло да се исправи ма колико касније покушавао професору да објасним шта се заиста догодило. У време кад је требало изабрати будуће занимање оријентисао сам се

на биологију и тај предмет узео за матурски рад. Поред одбране рада у то време су се на матури полагала још три предмета која су била увод у будуће студије медицине. Маестрално сам урадио и одбранио рад, а након летњег распуста започео студије медицине – прича др Ђорђевић. Први конкретнији контакт са здравством успостављен је током волонтирања у Општинској организацији Црвеног крста што је било повод за стицање драгоцених искустава на различитим нивоима такмичења из ове области. У породици лекара било је нормално да се често говори о медицини, па иако родитељи нису стварали посебан притисак овај избор се сматра нормалним следом догађаја. Због повећаног притиска на београдски Медицински факултет алтернатива је била стоматологија, а неуспех на пријемном испиту, и поред повољног на стоматологији, био је повод за упис на Медицински факултет у Нишу. Након свих успешно савладних испита прве године студија није било проблема да се друга упише у Београду где је Зоран Ђорђевић, после непуних шест година, у рукама имао диплому лекара. Током студија није било посебних проблема, а ни средња оцена није била врхунска, али је рад првих година по запослењу био довољна препорука за специјализацију хирургије. Др Љубинко Ђорђевић је у Краљево дошао као шеснаестогодишњак и ту провео време до почетка рата да би, након ослобођења, уписао медицину и по завршетку студија прве послератне генерације добио посао у Краљеву. За хирургију се определио уз непосредног руководиоца др Ђуковића поред кога су стасавали и нешто млађи, касније надалеко познати хирурзи, др Миодраг Поповић Мујо и др Миленко Васиљевић Кокан. Краљево је доживљавало експанзију, а доста напредовала и хирургија којој су значајан допринос дала четворица врхунских хирурга. - Мој отац је отишао у Белгију да докторира, а после шест месеци се вратио у Краљево и радио неко време

МАГАЗИН 9.8.2020.

пре него је добио посао у Београду. Био је помоћник министра а потом и министар здравља, али је сваког другог викенда долазио у Краљево да оперише. Уз све то предавао је хирургију на Стоматолошком факултету све до 1977. кад је у 55. години доживео инфаркт у тренутку кад је, као министар здравља, отишао у Земун да отвори нову кардиолошку јединицу. Остао је запамћен као заслужни грађанин Краљева, али и човек кога су волели и обични људи јер је увек био спреман да сваког саслуша и посаветује, а старији га и данас помињу. Медицински центар је једно време носио његово име све док није ушао у састав Здравственог центра „Студеница“ – каже др Ђорђевић. Професионална каријера млађег др Ђорђевића отпочела је одмах по одслужењу војног рока кад је примљен на Прву хируршку клинику. Пуних пет година је трајала специјали заци ја након које је све искуснији хирург следећих десет провео на Другој хируршкој клиници на којој се развијала кардиоваскуларна хирургија. Хирургија се стално развијала што је био повод за усавршавања у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, Француској, Немачкој, Аустрији... У свим случајевима, било да су вишемесечне специјализације или само конгреси и симпозијуми од по неколико дана, стицана су драгоцена искуства које је касније требало применити у пракси. Земље у развоју су стално заостајале за водећим у свету и ма колико да су хирурзи, кад је у питању оперативни поступак, већ достигли завидан ниво држава је, у смислу опремљености, тешко могла да прати светска кретања. Развој хирургије утицао је да се из опште издвајају врсте специјализоване за поједине делове тела што је утицало да се др Ђорђевић определи за жучне путеве и жучну кесу што је била и тема докторске дисертације. Искуство сведочи да се развојем дијагностике потврђује све већи број случајева малигнитета код значајног

броја младих људи што се сматра последицом ратних дешавања. Кочница успешнијем лечењу је и даље пословични недостатак средстава јер не дозвољава да се прати све бржи развој технике. И поред тога постижу се завидни резултати па се, глобално гледано, не заостаје много за развијеним светом. - Мање пратимо светска збивања него раније кад смо могли да пошаљемо човека на усавршавање у трајању од годину дана. Сада је то петнаест до месец дана, па се шаљу они који нешто већ знају а не потпуно млади. Нема више могућности па се људи сналазе и, колико могу, сами учествују у томе. Ја сам имао среће да добијем посао одмах по завршетку факултета кад је плата младог лекара била пристојна и са дежурствима достизала око 2.500 марака. Плате професора су биле два пута веће, па нико није ни размишљао о одласку у иностранство. Данас је плата лекара око 600 евра, са дежурствима и нешто више, а нагли пад је почео од 1990. године па је до сада све обезвређено – каже др Ђорђевић. То је повод да све више лекара одлази на рад у иностранство, мање због жеље за богатством а више да би се обезбедила колико толико пристојна егзистенција. Први проблеми су, због недостатка квалитетног кадра, све присутнији а велики се очекују за неколико година. И поред великог броја младих који се одлучују за студије медицине, од којих велики број на старту школовања планира да оде у иностранство, држава не може да учини много све до тренутка док не пронађе начин да битније повећа плате. Овакав став деле готово сви запослени у здравству, посебно врхунски лекари, а повод је велика одговорност у процеу од кога све чешће зависе многи животи. У последњој години рада пред пензијом осећања су помешана. Велико искуство је довољно за став о могућности да се бар годину, или две, након тога активно бави овим послом, можда и на некој од приватних клиника које су организоване на начин који се

разликује од онога у државним здравственим установама. Проблем је што ни оне нису претерано заинтересоване за старије лекаре ма колико да су искусни. Долазак у Краљево једном месечно могао би након пензионисања да се учеста, а боравак се продужи и на по који дан више. У време кад је као деветнаестогодишњак одлазио на студије Краљево је још било град људи који се, мање више, препознају на улицама. Последњих тридесетак година град се знатно проширио према периферији, структура становништва се битно променила а велики број познатих лица више не живи у овој средини. - Увек ми је драго да видим познате људе, мада је све више оних које не знам. Град је велики, а нисам сигуран да је успео да испрати све оно што је дошло. Кеј се изградњом нових зграда потпуно изменио, гради се доста, а кад се оде мало од центра има свега и свачега, зграда и оваквих и онаквих због чега све изгледа доста шарено. Видим да раде једино кафане, продавнице хране и по неки бутик, а чујем да је Краљево жртва неких политичких варијанти које не разумем. Познато ми је да се није инвестирало колико у неким мањим градовима у којима се по нешто и ради, а овде нема баш ничега. Чујем и да Краљево нема ни политичку подршку, а велико је питање да ли ће шта без пара моћи да уради нови градоначелник, па ћемо, ако се овако настави, доћи у мањак разноразних ствари, од саобраћајних проблема па даље – каже др Ђорђевић. Мала је утеха много пута поновљено подсећање на изузетно повољан географски положај и културно-историјско наслеђе. Иако су бројни фактори утицали на прилично незавидну економску ситуацију није мали број оних који се при крају радног века враћају у средину из које су отишли. У такве се убраја и др Ђорђевић и потврђује да му је Краљево, и поред свих тешкоћа, дубоко урезано у свест што је повод да му се увек радо враћа. Т. Радовановић

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

СЛАТКЕ КОРПИЦЕ СА ВОЋЕМ Потребно:

МАГАЗИН

9.8.2020.

200 г Др. Eеткер Млевеног кекса 150 г маргарина/путера 1 Др. Eткер Пудинг са укусом беле чоколаде 500 мл млека 7 кашика шећера воће по жељи 1 Др. Eткер Прелив за торте (прозирни) 250 мл воде

Фил: У суд сипајте 300 мл млека и 5 кашика шећера. Ставите да проври. Посебно сједините 200 мл млека и пудинг са укусом беле чоколаде, па додајте у проврело млеко и скувајте фил. Склоните са ватре, преручите у ванглицу и покријте стреч фолијом или кесом. Оставите да се охлади. Корпице: Млевени кекс сипајте у суд па прелијте истопљеним маргарином. Промешајте, па правите корпице на начин како је приказано у видеу. Можете унутрашњи део облагати кесом или стреч фолијом или оставите без. Када направите корпице пребаците у фрижидер да се стегну и охладе. Када се и фил охладио, миксером га мало умутите па сипајте у посластичарску кесу.

Из калупа извадите корпице од кекса и свакако ће вам бити лакше да вадите оне са кесом или фолијом, али ја волим без, јер ми ивице имају лепши облик. Тада само мало притиснем ивице калупа, окренем и корпице ми испадну. Наравно, код вађења ових корпице морате бити пажљиви. Напуните корпице филом и сложите воће (боровнице, киви, мандарине, нар). Припрема прелива: У суд сипајте 2 кашике шећера и прелив из кесице. Промешајте, па сипајте воду и мешајте да се не створе грудвице. Ставите на ринглу и полако загревајте, али водите рачуна да вам не проври. Након тога, склоните са ватре и оставите десетак минута да се прохлади па сипајте преко воћа. Пребаците у фрижидер на хлађење и чувајте у њему до служења. Напомена: Ова количине смесе за корпице, довољна је за око 20 комада, а можете пунити и неким другим филовима и укусима. Код мене су овог пута били филови укуса беле и црне чоколаде, наравно оба су из Др. Eткер колекције пудинга.

МАГАЗИН

9.8.2020.

Филмови које смо гледали - 1957.

МАГАЗИН

9.8.2020.

Србе, не треба „правити лудим“ кад све неправде трпе, они то и је

Живот ми је, препун бежаније; волео бих, да ми такав није!

“; есу!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„Да живимо, као сав нормалан свет“!? Кажу нам: „Да нисмо – нормални“!

Народ од вођа, резултате тражи! Квоцање, без јаја, престаје да важи!

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 9. И 15. АВГУСТА

МАГАЗИН

9.8.2020.

9. јули

480. п. н. е. — Персијанци су, под вођством краља Ксеркса, победили у тродневној бици код Термопила војску спартанског краља Леониде. Та победа омогућила је Ксерксу да освоји Атину. 48. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је однео одлучујућу победу над Помпејем у бици код Фарсала у грађанском рату. 378 — Готи су тешко поразили Римљане у бици код Хадријанопоља, у којој је погинуо је источноримски цар Валенс. 1842 — САД и Велика Британија потписале су споразум којим је одређена граница између САД и Канаде од Мејна до Великих језера. 1942 — Током кампање „Напустите Индију“ Свеиндијског конгреса, британске власти су у Бомбају ухапсиле индијског националног вођу Махатму Гандија и још 50 његових следбеника. Ганди је у затвору 21 дан штрајковао глађу, а пуштен је из затвора 1944. под притиском јавности. 1945 — Американци су бацили атомску бомбу на Нагасаки. Погинуло је 73.000 људи, а хиљаде су умрле током наредних година од последица радијације. Јапан је капитулирао 15. августа, чиме је рат окончан. 1945 — На трећем заседању у Београду АВНОЈ проглашено је за привремену Народну скупштину Демократске Федеративне Југославије. 1954 — Као одговор на претње Совјетског Савеза и источног блока Југославији, Грчка, Турска и Југославија закључиле су на Бледу Балкански савез о политичкој сарадњи и узајамној помоћи у наредних 20 година. Отопљавањем совјетско-југословенских односа

после 1956. године, тај савез је губио на значају, иако формално никада није отказан. 1969 — Следбеници Чарлса Менсона су убили глумицу Шерон Тејт, жену филмског редитеља Романа Поланског, и још четири особе у њеној кући на Беверли Хилсу. 1974 — Потпредседник САД Џералд Форд постао је председник, након што је Ричард Никсон, због умешаности у аферу Вотергејт, поднео оставку. 1992 — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану. 1998 — У сукобу са индијском полицијом у Кашмиру погинуо је Али Мохамад Дар, самопрокламовани заменик врховног команданта забрањене сепаратистичке исламске оружане групе Хизб-ул-Муџахедин, која тежи да Кашмир припоји Пакистану. 1998 — Кошаркашка репрезентација СР Југославије постала је светски шампион у кошарци. 2000 — У катастрофалним поплавама у Индији, Непалу, Бутану и Бангладешу живот је изгубило 300 људи, а милиони су остали без домова. 2004 — Тери Николс осуђен је у Америци на 161 годину затвора, односно на доживотну робију без права на помиловање и скраћење казне, због постављања бомбе у згради државних органа у Оклахома Ситију 1995. године, када је погинуло 168 особа.

10. јул 955 — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи. 1519 — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света. 1628 — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања. 1792 — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду. 1793 — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу. 1809 — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније. 1821 — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава. 1878 — Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о оснивању Војног музеја у Београду. 1904 — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата. 1913 — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. 1936 — Почео је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник. 1940 — Путнички брод РМС Трансилванија потонуо је након торпедовања одневши 36 живота. 1948 — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија „Скривена камера“ Алена Фанта. 1990 — Свемирска сонда „Магелан“ је стигла до Венере. 2017 — Отворена прва Икеа у Србији, код Београда.

11. јул 480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј.

355 — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 490 — Теодорих и његов савезник Аларих II су поразили Одоакрову војску у бици код Аде. 1492 — Прва папска конклава сазвана у Сикстинској капели је изабрала Родерика Борџију за папу Александара VI. 1804 — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства. 1870 — Основана Палилулска полугимназија, касније Друга београдска гимназија 1898 — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порторику за време Шпанско-америчког рата. 1918 — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919 — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934 — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943 — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг. 1951 — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952 — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1966 — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972 — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1979 — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона. 1984 — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“ 1999 — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003 — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.

МАГАЗИН

9.8.2020.

12. јул

1099 — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су бици код Аскалона поразили фатимидску војску предвођену Ал-Афдалом Шаханшахом. 1450 — Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије. 1687 — Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мухамеда IV. 1708 — Отпочела опсада Лила током Рата за шпанско наслеђе. 1759 — Руске трупе генерала Салтикова и аустријске под Лаудоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке. 1813 — Аустрија објавила рат Наполеону. 1849 — Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио земљу. 1898 — Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД истовремено анектирале Хаваје. 1914 — Велика Британија у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. Почела Церска битка, завршена 20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату. 1916 — Кости Петра II Петровића Његоша пренете на Цетиње. 1944 — Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод дневно пролазило 700 тона нафте. 1960 — САД лансирале први комуникацијски сателит Ехо 1. 1970 — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли

силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе. 1976 — Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар. 1978 — Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству. 1981 — IBM је представио IBM Personal Computer, први у низу IBM-компатибилних персоналних рачунара. 1982 — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке. 1984 — У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних. 1985 — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у највећој авионској несрећи у којој је учествао један авион. 1992 — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок. 2000 — У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде. 2001 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979. Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата.

13. јул 1521 — Шпански конквистадор Ернан Кортес је након тромесечне опсаде заузео астечки град Теночтитлан и заробио краља Квотемока. 1532 — Војводство Бретања је припојено Француској. 1624 — Француски краљ Луј XIII за премијера поставио кардинала Ришељеа. 1792 — Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице три дана по укидању монархије и збацивања краља Луја XVI. 1806 — Српски устаници су поразили османлијску војску у бици на Мишару. 1814 — Уједињено Краљевство и представници Низоземске републике су потписали споразум којим су Холанђанимаа враћене територије у поседу пре Наполеонових ратова осим Рта довре наде. 1868 — У Перуу и Еквадору серија земљотреса усмртила око 25.000 људи. 1898 — Америчке снаге у Шпанскоамеричком рату заузеле Манилу. 1898 — Карл Густав Вит је открио 433 Ерос, први откривени астероид близак Земљи. 1914 — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. 1914 — Путнички брод СС Барон Гауч ударио је у морску мину 8 mi (13 km) од Ровиња усмртивши 250 путника. 1923 — Мустафа Кемал Ататурк постао први председник Турске. Током владавине, до смрти, 1938, спровео радикалне реформе у земљи, приближивши Турску Европи. 1961 — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке капије и почеле изградњу 155 km дугачког зида према граници са Западном Немачком. 1964 — У Уједињеном Краљевству извршене последње смртне казне вешањем два затвореника у Ливерпулу и Манчестеру, осуђених на смрт због убиства. 1993 — Више од 120 људи погинуло када се у Тајланду срушио шесто-

спратни хотел. 1998 — Швајцарске банке и јеврејске групе постигли споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом светском рату. 2001 — Политички лидери Македонаца и Албанаца у Охриду потписали мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији. 2003 — Либија и породице жртава бомбашког напада на авион Пан Ама над језером Локерби у Великој Британији, око 20 година раније, постигли договор о надокнади штете од 2,7 милијарди долара. У експлозији авиона страдало 270 особа. 2003 — Непознате особе су убиле двоје српске деце у селу Гораждевац док су се купали у реци Бистрици. 2008 — Руска војска је заузела град Гори током рата у Грузији.

14. јул 1248 — Отпочела је изградња катедрале у Келну. 1385 — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португалије. 1457 — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји. 1784 — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. 1816 — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња. 1867 — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима. 1878 — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине. 1893 — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила. 1900 — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан Боксерски устанак у Кини. 1920 — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-

9.8.2020.

МАГАЗИН

одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. 1934 — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. 1941 — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. 1945 — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију. 1947 — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. 1949 — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке. 1969 — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната. 1970 — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида. 1980 — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској. 1986 — У експлозији аутомобилабомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи. У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена. 1994 — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи. 1996 — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда

у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година. 2000 — Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године. Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу. 2003 — Велики испад електроенергестског система се догодио на североистоку САД и у канадској покрајини Онтарио, оставивши више од 50.000.000 људи без електричне енергије. 2006 — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела. 2013 — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.

15. јул 1057 — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. 1261 — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство). 1444 — Сегедински мир 1534 — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније. 1834 — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије. 1843 — У Копенхагену отворен Тиволи парк. 1914 — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг

81,6 km, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920. 1916 — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918 — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти. 1944 — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну. Основан КНОЈ 1945 — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ. 1947 — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан. 1948 — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри. 1950 — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи. 1960 — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго. 1962 — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте. 1965 — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту. 1969 — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку. 1971 — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти. 1973 — Окончано је америчко бомбардовање Камбоџе према одредбама Кејс-Черчовог амандмана који је забра-

нио војне операције у Лаосу, Камбоџи и Северном и Јужном Вијетаму након Париских мировних преговора. 1975 — У војном пучу убијен председник Бангладеша Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972. 1990 — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад. 1994 — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирез Санчес, познат као „Карлос Шакал“. 1995 — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону. 1996 — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992—95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи. 1998 — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи. 2000 — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић. 2001 — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника. 2002 — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs