Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 486 * 21. јун 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

21.6.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

21.6.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

21.6.2020.

У овом броју: После Ратине Воћареве ливаде Историја се понавља „Свети Сава“ у новом руху Утихнуло школско звоно Доступнија здравствена заштита Траже се паре за ремонт Мало повода за оптимизам Корак од седам миља

12 20 26 30 40 46 50 56

62 64 68 74 80 82 84 86

Фото: М. Радовановић

Најбоље чуварке традиције Стари сјај пуста жеља? У истом тиму Социјална политика Србије Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 21.6.2020.

После дванаест година наставак гасификације

ПОСЛЕ РАТИНЕ ВОЋАРЕВЕ ЛИВАДЕ - Отпочели радови на градњи гасоводног крака према Ратини у дужини од око пет километара. - Ускоро почиње гасификација стамбеног комплекса са становима за снаге безбедности на локацији Воћареве ливаде. - Приоритет еколошки аспект гасификације. - Уз мање трошкове боље грејање. - Модел финансирања пројекта добар и у корист грађана Краљева. - Јединствена цена прикључка од седамсто осамдесет евра на територији целе земље, уз плаћање на тридесет шест једнаких рата, без камате. - Повољни услови пројектовања и извођења радова на гасним инсталацијама потрошача

ве је извесније да су били праву сви који су наговештавали да би у недељи која претходи изборима могле бити интензивиране активности политичких партија претендената за неко од места у републичком и локалним парламентима. Ситуација условљена пандемијом корона вируса, којој се још не назире крај, у многоме је допринела да предизборна кампања добије обрисе какве никада до сада није имала и док се активности првака опозиционих странака и покрета своде на дељење летака, и нешто израженије деловање на друштвеним мрежама, представници власти настоје да искористе опробани рецепт за добијање поверења бирача. Као и много пута до сада то је подсећање на успехе у претходном четворогодишњем периоду отварање капацитета који су као случајно завршени пред изборе и почетак реализације нових који би требало да обележе нови четворогодишњи пери-

МАГАЗИН

21.6.2020.

од. У такве се убраја наставак радова на гасификацији Краљева, а колико је то значајно најбоље је требало да потврди присуство директора Јавног предузећа „Србијагас“ Душана Бајатовића. За место да се грађанима о томе пошаље порука посредством медија изабрана је локација у Крушевачкој улици где су почели радови на изградњи дистрибутивног гасовода средњег притиска на правцу Краљево - Ратина. Почетак овако значајних радова увек је прилика за подсећање како нешто тако није реализовано деценијама уназад, у конкретном случају од 2008. кад су замрли сви раније започети радови на гасификацији града. Колико је информација поуздана најбоље сведочи тврдња првог човека Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта да Краљево после дванаест година поново покреће поступак гасификације. Након потврде да се више од деце-

није уназад ништа није радило у вези гасификације прошле године је у сарадњи са „Србијагасом“ изабран стратешки партнер, а колико је избор био исправан требало би да потврди почетак радова на градњи гасоводног крака дугог око пет километара према Ратини. Да овај догађај нема никакве везе са предизборном кампањом треба да потврди уверавање да ускоро почиње гасификација стамбеног комплекса са становима за снаге безбедности на локацији Воћареве ливаде за шта су већ обезбеђене све дозволе. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта сматрају да технички подаци везани за градњу нису интересантни широј јавности колико податак да ће наставак гасификације у великој мери „поспешити град у ономе што радимо четири године, а то је да све ствари које су битне да поново град буде град који иде напред и који се гради“. - Гасификација је потребна инду-

стрији и домаћинствима, а тек ћемо осетити бољитак поготово у овом делу где имамо само ложење на чврста горива и нафту. Када будемо урадили гасификацију целог овог дела надам се да ће сви прихватити да се прикључе и да ћемо онда са еколошке стране, и са свих аспекта, видети бољитак ове гасификације, истако је директор предузећа Александар Несторовић. Еколошки аспект гасификације је и по уверењу градоначелника Краљева приоритет, поготово након потврде да квалите ваздуха у зимском периоду није на задовољавајућем нивоу, а није без значаја ни уверење да ће, уз мање трошкове привреди него до сада и грађани имати могућност да се греју „на лакши, бољи и јефтинији начин“. Из Јавног предузећа „Србијагас“ стиже потврда да је у Краљеву изграђен гасоводни прстен око централног градског језгра, а инсталације за снабдевање гасом постављене и у једном

делу улица. Економска криза је зауставила даље активности, а онда се као најбоље решење показало избор стратешког партнера спремног на знатно озбиљнија улагања него што је то овако значајно државно предузеће. - Изабере се стратешки партнер који то финансира и заврши за три године, а касније ће „Србијагас“ кроз, своје протоколе и финансије, то платити на неких десет година. Иако је то често нападано ја ћу вам дати резултате. У претходних десет година у Србији је урађено осам хиљада километара челика, а до тада смо имали две хиљаде и двеста. Урађено је и преко шеснаест хиљада километара дистрибутивне гасне мреже, што је било дупло више него до почетка овог инвестиционог циклуса. Ми имамо загађење, а највећи разлог нису аутомобили него индивидуална ложишта, па смо дошли у позицију да смо еколошки загађена земља, јер

каснимо са гасификацијом. Ово је 25 милиона, али имамо другу и трећу фазу а за то треба дванаест или можда четрнаест, зависно од пројекта, што би значило гасификацију села. Ми смо јавно предузеће што значи да, кад грађани већ улажу у све то, на неки начин можемо део средстава и профита, за разлику од приватних компанија, да усмеравамо у гасификацију као што је то случај овде, каже Бајатовић уз подсеаћње да је модел финансирања пројекта добар и у корист грађана Краљева. Да је изабран добар начин потврђује примена и у другим деловима земље, браничевском и колубарском округу, а због великог броја фабрика које тамо треба да се граде и на југу земље, у Лесковцу и Врању. Разлог се огледа у захтевима инвеститора за комплетним комуналним опремањем које, уз добре саобраћајне везе и електричну енергију, по правилу тражи и зелени

МАГАЗИН 21.6.2020.

МАГАЗИН

21.6.2020.

гас, без обзира колики су потрошачи. Дан пре него је званично објављена Краљевчани су имали прилику да се упознају са новим информацијама о повољностима за увођење гаса у домаћинства. Бајатовић је потврдио како је, након разматрања бројних могућности како би се потрошачима омогућио прикључак при што повољнијим условима, коначно пронађено решење које би могло да задовољи све стране. Оно се огледа у јединственој цени прикључка од седамсто осамдесет евра на територији целе земље, а додатну повољност представља могућност плаћања на тридесет шест једнаких рата, без камате. Ради бољег увида у трошкове предвиђено је да на адресе потрошача сваког месеца стигне рачун са јасно дефинисана два дела, један који потврђује обавезе по основу потрошње гаса и други са месечном ратом отплате за прикључак.

Да се са овим не завршава списак повољности потврђује најава тендера за избор компаније која ће под најповољнијим условима за пројектовање изводити радове на гасним инсталацијама потрошача, а иако зарада по појединачном прикључку не би била велика сматра се да би ипак била довољно стимулативна за такве компаније. План да се број постојећих двеста шездесет хиљада прикључака током ове године повећа за још двадесет пет хиљада води ка оптимистичком ставу да ће, завршетком радова пре свега у Београду, бити створене могућности за триста педесет до пет стотина хиљада нових прикључака. Да ће за све њих бити обезбеђено редовно снабдевање довољном количином гаса сведочи уверавање да ће до краја године бити завршени радови на гасоводу за довођење руског гаса преко Турске и Бугарске.

- Од 1. јануара следеће године он ће моћи да буде у функцији у пуном капацитету, а и наше колеге из Бугарске тврде да ће свој део посла завршити до краја новембра. Имаћемо правац снабдевања из правца Немачке, са Северног тока један и два, Украјина ради и оставља нам правац из Мађарске, а отвориће се нови правац до Србије са Црног мора, преко Туске и Бугарске, што значи да смо постигли ефекат дивертификације и јефтинији гас. Иначе, цене нафте падају и падаће, чим се штампа оволика лова и у Европи и у Америци, што значи да ни паре неће бити тако скупе па ћемо у наредним годинама моћи да рачунамо и на ценовну ефективност и на оно што се често прескаче, безбедно снабдевање гасом а то је комфор - каже Бајатовић уз потврду да је гас најбољи избор за загревање индивидуалних домаћинстава јер је, ако се изузму термоакуму-

лационе пећи на струју, најјефтинији од свих енергента. Значајном за реализацију пројекта, какав је постављање гасоводне мреже према Ратини, оцењује се улога локал-

не самоуправе која је правовремено приступила изради одговарајућих планова као основе за добијање грађевинске дозволе. О карактеру пројекта најбоље све-

дочи податак да већ следећег дана на месту са кога почиње постављање гасовода према Ратини није било никога, ни радника ни машина, а ни медија. Т. Радовановић

Проблеми са гасификацијом

МАГАЗИН

21.6.2020.

ИСТОРИЈА С

- Масовнијег прикључивања индивидуалних потрошача на гасоводну мрежу није било ни у време кад је то нуђено бесплатно. - За изградњу, прикључке на мрежу и мерне инструменте, уз право на дистрибуцију гаса, немачки инвеститор понудио улагање од тридесет милиона евра. - Уз помоћ аустријске владе прикључење двадесет пет хиљада индивидуалних домаћинстава на гасоводну мрежу. - Цена утрошеног гаса по тарифном систему који буде одредило Министарство за енергетику. - Ранија цена од 1.180 евра прикључку је била исувише висока, па реализација пројекта није заживела у пракси. „Термовент“ и Аустријанци власници по четрдесет пет одсто новог предузећа, а град Краљево преосталих десет

Е ПОНАВЉА

ајава почетка радова на изградњи гасовода од Краљева према Ратини интензивирала је готово заборављену тему масовне гасификације као начина да се грађанима омогући најјефтинији начин грејања, уз то значајније утиче на повећање квалитета ваздуха током зимске сезоне који, према месечним извештајима Завода за јавно здравље, бележи константни пад, по који пут и забрињавајуће размере. Чини се да ни поред свих повољности које су нуђене грађани нису имали превише поверења, па се о прикључењу на гасоводну мрежу сведоче тек ретки случајеви. Иако се најава директора Јавног предузећа „Србијагас“ Душана Бајатовића о јединственој цени прикључка од седамсто шездесет евра, и роком отплате од тридесет шест месеци, чини прилично примамљивом у овој средини је и даље присутна извесна доза резерве становништва, а да нешто ипак није у реду сведочи податак да масовнијег одзива није било ни у време кад је ту нуђено бесплатно. Почетком октобра 2009. године потврђено је да ће грађани Краљева ускоро, први у Србији, добити потпуно бесплатне прикључке на гасоводну мрежу како је предвиђено уговором о стратешком партнерству за изградњу секундарне дистрибутивне мреже широке потрошње, који су потписали тадашњи градоначелник Љубиша Симовић и директор немачке фирме „ПСЕ Инжињеринг“ Јоахим Хениг. Уговором о партнерству локална самоуправа се обавезала да обезбеди неопходну документацију, што ће стратешког партнера ослободити административних такси, док ће Немци финансирати изградњу, прикључке на мрежу и мерне инструменте а заузврат добити право на дисатрибуцију гаса. Вредност ове инвестиције процењена је на тридесет милиона евра. Само неколико месеци касније на „Шумадијском сајму“ у Крагујевцу одржана је међународна конференција под називом „Енергетика и одрживи развој“, међународни Сајам енергетике, екологије и енергетске ефикасности и „Дан италијанско-српске

МАГАЗИН

21.6.2020.

привредне сарадње“. У оквиру конференције, представници градова Краљево и Крагујевац, и Јавног предузећа „Србијагас“, потписали су Меморандум о разумевању за пројекат „Гасовод високог притиска Краљево - Крагујевац“, а основним циљем означено је организовање и покретање активности у вези са решавањем целовитог концепта изградње разводног гасовода на овом потезу. Меморандум су потписали директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и заменик председника Скупштине града Краљева Сретен Јовановић, а потврђено је да ће завршетком радова бити обезбеђени капацитети и довољна количина гаса за све енергетске ресурсе, индустрију и становништво у Крагујевцу и Шумадији. Бајатовић је истакао како је изградња гасовода део уговорних обавеза које Србија има према италијанском „Фијату“, као и да компанији „Фијат аутомобили Србија“ треба да буде омогућено снабдевање са тридесет хиљада кубних метара гаса. Иако је пројекатом гасовода вредним осам милиона евра предвиђена реализација по постојећем плану није одбачена могућност да се нешто мења, када се преиспитају сви постојећи пројекти у области гасификације. Наставак крака гасовода према Краљеву треба да омогући боље функционисање система и стабилности гасног прстена на подручју између Чачка, Краљева, Ужица и Крагујевца, а као почетак реализације меморандума означено је формирање заједничког привредног друштва које ће се бавити пројектовањем. Меморандумом је предвиђено да се трошкови услуге „Србијагаса“ за пројектовање и административне таксе градова сведу на минимум, уз потвреду да финансирање изградње зависи од договора овог предузећа и Националног инвестиционог фонда. Према речима директора „Србијагаса“ гасификација Србије биће завршена до 2015. године, када би требало да буде изграђен и гасовод Јужни ток, за шта је, не рачунајући изградњу два складишта, потребно још четири стотине педесет милиона евра.

Секундарна мрежа Радови на изградњи секундарне гасоводне мреже почели су средином јуна 2010. са обећањем да ће у наредних пет година, уз помоћ аустријске владе, бити прикључено двадесет пет хиљада индивидуалних домаћинстава. Почетку радова у Улици Танаска Рајића су, поред извођача краљевачког предузећа „Термовент“, присуствовали представници локалне самоуправе, Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, али и опозиционих одборника у Скупштини града. Радови на изградњи секундарне гасоводне мреже изводе се по пројекту који подржава аустријска влада која је финансијер комплетне гасификације града за двадесет хиљада гасних прикључака. Иако су постојале одређене недоумице о датуму почетка директор „Термовента“ Миле Чоловић је објаснио да рок није био фиксиран иако се за то помињао март ове године. - У новембру прошле године смо потписали уговор са аустријском фирмом ПСВ инжињеринг који ће, испред владе Аустрије, вршити надзор гасификације. Договорили смо се да са радовима кренемо, по динамичком плану који смо већ утврдили, у делу Старе чаршије. Пројекат гасификације по овом програму почео је да се реализује још 2007. године. До сада је урађена комплетну техничка документација, а „Термовент“ је набавио сав потребан материјал. По завршетку радова на овој локацији радови се настављују на територији Адрана, Јарчујака, Конарева, Матарушке Бање, Жиче, Рибнице, Берановца, Кованлука, Ратине и Сијаћег поља. Тако се затвара прстен око града са приградским насељима, а радови ће се обављати наредних пет година. Пројекат изградње секундарне гасоводне мреже се реализује под, за грађане Краљева, изузетно повољним условима. Наиме, свих двадесет пет хиљада домаћинстава којима буде понуђено потписивање уговора добиће, у циљу одрживог развоја и побољшања услова живота, прикључак на мрежу без надокнаде. Потрошачи ће

21.6.2020.

МАГАЗИН

утрошени природни гас плаћати по тарифном систему који буде одредило Министарство за енергетику, а прикључак на мрежу неће плаћати кроз повећану цену гаса која ће бити иста као и у другим деловима земље - рекао је Чоловић. Податак да природни гас сагорева без остатака, па до изражаја долази еколошки аспект који је од изузетне важности за град, довољан је разлог да заинтересованим домаћинствима буде понуђено увођење бесплатног прикључка у двориште, а свако касније пријављивање буде оптерећено накнадним трошковима. Обећано је и да ће град Краљево и ПСВ инжињеринг формирати заједничко предузеће чији ће превасходни задатак бити дистрибуција природног гаса и одржавање гасоводне мреже. Тадашњи градоначелник Краљева Љубиша Јовашевић је почетак радова најавио на седници локалног попарламента и позвао и представнике опозиције да дођу како би се уверили да и ова власт нешто ради. - Изненађени смо да нема високих представника оне бивше странке која је била са нама у коалицији, и која је била против овога, а то је Г17 плус. Без обзира на све, мислимо да ће ови радови допринети бољим могућностима снабдевања енергентима грађана Краљева уз напомену да су иницијално прикључци бесплатни, рекао је он. Као директор Дирекције за планирање и изградњу Краљево, шеф одборничке групе Покрета за Краљево у Скупштини града и члан тима за гасификацију, Драган Марковић је улагао максималне напоре да гасификација у

Перформанс - Њима је преостало само да праве перформанс. Надајмо се да је то наивна бенигна дечја игра. Уосталом да су мало озбиљнији не би ни били опозиција, остали би на власти - рекао је тада Јовашевић.

граду почне што пре. Подесетио је и на податак да је пет година раније постојао уговор за гасификацију града са НИС Енергогасом, али је цена од 1.180 евра прикључку била исувише висока, па да реализација пројекта није заживела у пракси. - У Скупштини града имали смо политичку организацију Г17 плус која се максимално залагала да ова гасификација не крене. Имали сте прилику да чујете како су задовољни што та гасификација није кренула, јер су прогнозирали да је то лош пројекат, говорио је Марковић. Јединствени начин обезбеђивања бесплатних гасних прикључака је, по Марковићу, пут у Европску унију у којој грађани плаћају смо оно што потроше. Због тога је повољним оцењена могућност да ни буџет града ни грађане радови не коштају ни динар, а да већ почетком грејне сезоне први корисници буду прикључени на мрежу. Вредност пројекта процењена је на двадесет пет милиона евра, а средства за реализацију се повлаче из фондова аустријске владе намењене земљама које се налазе на путу ка Европској унији. - Пројекат је требало да буде реализован у Пироту, а као што је наша скупштина имала проблема у решавању овог питања, које је могло да буде решено и раније захваљујући „Термовенту“ који је улагао и средства и време, дошло је до тога да се ПСВ инжињеринг одлучи за Краљево, каже Радован Марковић. Предузеће ПСВ инжињеринг је једно од аустријских предузећа које је конкурисало за коришћење тих средстава, а интерес да реализује пројекат и искористи део огледа се у уверењу да ће са „Термовентом“, у новом предузећу, бити власник по четрдесет пет посто инвестиција, а град Краљево са преосталих десет. Заслуге за почетак радова на изградњи секундарне гасификационе мреже својатали су и представници опозиционих странака у Скупштини града, образлажући их чињеницом да су учествовали у потписивању уговора са Аустријанцима новембра про-

шле године. Зато су Љубиша Симовић и Милорад Шљивић, симболичним разбијањем флаше пића о грађевинску машину, означили почетак радова. Почетак радова за бившег градоначелника Краљева Љубишу Симовића, и све који су претходне године успели да постигну договоре са ПСВ инжињерингом и да потпишу уговор, оцењен је као један од најрадоснијих дана јер је ово, по његовим сазнањима, највећа инвестиција која је ушла у град у његовој историји. -Због промена у власти било је одређених захтева и премишљања стратешког партнера. Зато сам имао неке контакте и замолио наше стратешке партнере да остану у складу са уговором који сам потписао. На сву срећу, они су уважили све те сугестије и данас званично почиње изградња секундарне гасоводне мреже са близу двадесет хиљада прикључака који ће бити бесплатни за грађане Краљева, истакао је Симовић указивањем на проблеме који су могли да доведу до одустајања стратешког партнера. Кривим за то оценио је представнике претходне власти у којој су већину чинили прдставници Српске радикалне странке. После скоро две године преговора пронађен је заједнички језик, а још једна у низу промена на челу града била довољна за потписивање уговора којим се дефинише почетак радова. Како су радикали поново ушли у скупштинску већину немачки партнер је имао извесне бојазни, али је закључено како то не би требало да представља проблем. - Важно је да су почели радови, „Термовент“ је преузео радове и у складу са уговорним обавезама тако да ћемо испунити обећања која смо дали грађанима Краљева. Овде су и наши коалициони партнери са којима смо учествовали у склапању уговора, а „Термовент“ нас је позвао да присуствујемо свечаном отварању радова, с обзиром да је то био уговор који смо ми направили, потврдио је на крају Симовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Почели радови на градњи нове школске зграде

„СВЕТИ САВА“ - Полагања камена темељца за изградњу нове зграде Основне школе „Свети Сава“ историјски дан за локалну заједницу. - Изградњом школске зграде површине пет хиљада и осам стотина квадратних метара стварају се услови за једносменски рад. - Један од највећих инфраструктурних пројеката у овом делу земље. - Уз школску зграду фискултурна сала и спортски терени за кошарку, одбојку, рукомет и мали фудбал. - Вредност инвестиције триста деведесет један милион динара, рок четири стотине календарских дана ако се неколико година уназад померао рок за почетак радова на градњи зграде Основне школе „Свети Сава“ још једном се показало како је најбоље време за то врхунац предизборне кампање за парламентарне и локалне изборе, а добра потврда је и податак да је ово једно у низу обећања из предизборног програма краљевачких напредњака. Пригодна свечаност поводом полагања камена темељца добра је прилика за потврду да представља историјски дан за локалну заједницу, колико за Краљево толико и за насеље Рибница. Разлог се огледа у податку да је постојећа школска зграда, до темеља срушена петнаестак дана раније, саграђена давне 1965. године као привремени објекат у коју је смештена Основна школа „29.новембар“. Без обзира што је као такву памте генерације старијих ученика, а млађи под именом „Свети Сава“, значајним је оцењен податак да ће бити изграђена нова зграда коју ће у знатно дужем периоду памтити будуће

МАГАЗИН

21.6.2020.

генерације. Иако је током припреме пројектне документације било доста приговора на капацитет нове зграде површине пет хиљада и осам стотина квадратних метара чини се да је пресудио став актуелног министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића заснована на потреби да се створе услови за једносменски рад каквом тежи образовни процес. Разлог више је почетак радова на градњи станова за припаднике снага безбедности на локацији Воћареве ливаде и очекивање да ће у девет стотина четрдесет шест стамбених јединица бити довољно деце за две основне школе у овом делу града, „Свети Сава“ и „Вук Караџић“. Да ово представља један од највећих инфраструктурних пројеката у овом делу земље треба да потврди градња фискултурне сале и спортских терена, за кошарку, одбојку, рукомет и мали фудбал. Вредност инвестиције процењена је на триста деведесет један милион динара, а сем трошкова припреме пројектно

техничке документације, и рушења постојећег објекта, локална самоуправа је преузела обавезу да адаптира простор у коме ће деца похађати наставу док, након четири стотине дана, нова школа не буде завршена. Зграду Основне школе „Свети Сава“ пројектовао је мастер инжењер архитектуре Филип Секулић, грађевинска дозвола издата је 27. децембра прошле године а извођење пројекта поверено Грађевинском предузећу „Тончев градња“ из Сурдулице уз обавезу да посао заврши за четири стотине календарских дана. Ако се зна да је као почетак радова назначен април ове године реално је очекивати да радови буду завршени у ово време наредне. Како је од дана одређеног за почетак радова прошло два месеца, а сем неколико лопата бетона колико је приликом полагања камена темељца бачено у рупу, мало је вероватно како би то могло да се догоди, тим пре што већ наредног дана на градилишту није било никога. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У НОВОМ РУХУ

МАГАЗИН 21.6.2020.

Срушена зграда Основне школе „Свети Сава“

МАГАЗИН

21.6.2020.

УТИХНУЛО ШКО

Фото: М. Радовановић

ОЛСКО ЗВОНО

МАГАЗИН 21.6.2020.

Обновљена зграда здравствене станице у Рибници

МАГАЗИН

21.6.2020.

ДОСТУПНИЈА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

- За реконструкцију постојећег и доградњу дела за смештај педијатријске службе преко Канцеларије за јавна улагања обезбеђено тридесет два милиона динара. - Након отварања амбуланте на Берановцу, према којој су оријентисани и мештани Јовца, Каменице, Метикоша, Драгосињаца и Кованлука, значајно растерећена здравствена станица у Рибници. - Запосленима омогућено да већу пажњу посвете пацијентима из овог дела града. - У наредним годинама још више амбуланти. - Враћање примарне здравствене заштите у републичку надлежност, допринос бољем животу грађана. - У новом објекту просторије педијатријске службе

21.6.2020.

МАГАЗИН

мају прошле године, кад су већ увелико одмакли радови на реконструкцији и доградњи зграде здравствене амбуланте у Рибници, а мајстори навелико завршавали арматуру за постављање бетонскне плоче, великим успехом је оцењена реализација значајног пројекта од кога ће бенефит осетити мештани Рибнице и насеља која се наслањају на овај део града. Иако је потврђено да су послови уговорени са извођачем који је преузео обавезу да их заврши у року од пет месеци до пригодне свечаности испред просторија реконструисаног објекта краљевачког Дома здравља прошло је више од годину дана. Упркос назнакама да је на то утицало ванредно стање, уведено након појаве корона вируса, све је извесније да су се испунила предвиђања оних који су предају на употребу овог објекта најављивали за предизборну кампању окончану пре два дана. Због уверења да стара зграда амбу-

ланте није функционална, а због ограниченог простора и опремљености тешко задовољава све веће потребе становништва са ових простора, планирана је реконструкција којој је претходила припрема пројектно - техничке документације за конкурс код Канцеларије за јавна улагања. Колико је захтев био оправдан, и добро образложен, доказује одлука да за реконструкцију постојећег и доградњу дела за смештај педијатријске службе буде одобрено тридесет два милиона динара. Након што је објекат засијао новим сјајем све је чвршће уверење како би они који нису имали превише додира са амбулантом помислили да се ради о потпуно новом објекту изграђеном по најсавременијим стандардима. Сем грађевинског дела значајна средства градског буџета и Дома здравља уложена су и у опремање здравствене станице како би мештани Рибнице имали квалитетну здравстве-

ну заштиту недалеко од својих домова. Ако се зна да је у претходном четворогодишњем периоду отворена амбуланта на Берановцу, према којој су оријентисани и мештани Јовца, Каменице, Метикоша, Драгосињаца и Кованлука, онда је јасније задовољство представника локалне самоуправе због потврде да је значајно растерећена здравствена станица у Рибници, а запосленима омогућено да већу пажњу посвете пацијентима из овог дела града. Из локалне самоуправе стиже потврда жеље да у наредним годинама буде изграђено још више амбуланти што треба да допринесе да, уз враћање примарне здравствене заштите у републичку надлежност, допринесе бољем животу грађана. Пред представницима локалне самоуправе, Рашког управног одбора, Опште болнице „Студеница“, Удружења ратних војних инвалида и запослених у Дому здравља чуло се да је здравствена станица у овом делу града

почела да ради давне 1959. године. Од тог периода значајно је повећан број становника о чему најбоље сведочи осам хиљада и девет стотина здравствених картона. Ако се зна да на овом простору егзистирају две основне школе са око хиљаду и шест стотина ученика, и још око пет стотина уписаних у све нивое Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, онда је оправдано задовољство због проширења здравствене станице капацитетом за смештај педијатријске службе. Према речима директорке Дома здравља Мирјане Крчевинац, Краљево је један од ретких градова са педијатријсмом службом на само једној локацији због чега су становници са десне обале Ибра били у прилично неповољном положају. Још тежи је био онима који не поседују аутомобиле па су до првог педијатра морали да превале подугачак пут. У оквиру реконструисаног објекта смештена је и стоматолошка служба, а посебно ме-

сто резервисано је за архиву Дома здравља, у складу са законским прописима који се односе на ову материју. Потребе мештана Рибнице за задовољавањем квалитетних здравствених услуга одавно су превазишле могућности старе амбуланте у овом делу града смештене у објекту са зидовима од опеке дебљине 38 и 52 центиметра, а спољним без термоизолације, испод двоводног крова од салонита што је далеко од стандарда који данас важе у области здравствене заштите. То је повод за захтев инвеститора да се реконструкцијом прилагоди савременим тенденцијама у здравству и обезбеди простор за заједничку картотеку од десет хиљада картона, из које ће се улазити у три лекарске ординације. Захтеви савременог здравства подразумевају постојање стоматолошке ординације и соба за интервенције, уз све пратеће садржаје, а један део објекта намењен је архиви Опште болнице „Студеница“. На реконструисани

део постојећег објекта од 277,58 квадрата нето и 336,35 бруто површине дограђено је још сто квадрата у које је на 76,73 квадрата смештен заједнички хол, картотека, лекарска ординација, соба за интервенције и пратеће просторије. Објекат се обликом уклапа у постојеће окружење, у основи је правоугаоног облика, а дограђени део у наставку. На предњој фасади, окренутој ка Излетничкој улици, су улази у амбуланту и архив, а на задњој помоћни за котларницу. На месту улаза у дечју амбуланту постављена је надстрешница, а у амбуланту за одрасле рушење постојеће како би се обезбедио простор за затворени ветробран. Неопходност побољшања енергетске ефикасности условио је да се на постојећем објекту постави слој термоизолације дебљине осам, а на дограђеном десет центиметара. Побољшању енергетске ефикасности треба да допринесе замена дотрајалих дрвених прозора новим са шестоко-

21.6.2020.

МАГАЗИН

морним ПВЦ профилима и двоструким термопан изолационим стаклом, а исти су и на дограђеном делу објекта. Сва улазна врата у објекат су од алуминијумских елоксираних профила са термопрекидом, двоструким термопан изолационим стаклом и сигурносним памплекс стаклом као стакленом испуном. Хидроизолација свих подних плоча дограђеног и постојећег дела објекта подразумева постављање двокомпонентног цементног малтера на подну плочу, а преко њега тврдо пресоване камене вуне, на делу објекта који се реконструише дебљине пет а на дограђеном десет центиметара. Пре скоро десет година, кад је Краљево погодио земљотрес катастрофалних размера, утврђено је да темељи објекта здравствене станице у Рибници не задовољавају сигурносне стандарде, јер су грађени по принципима који се у данашње време сматрају несигурним. Додатна оштећења запажена су у време обилних падавина и поплава које су погодиле ово подручје у пролеће 2014. и 2017. године кад су уочена оштећења на крову и водоводној мрежи, због чега су учестале интервенције запослених у Јавном комуналном предузећу „Водовод“. На основу затеченог стања у сарадњи са стручњацима Јавног предузећа за управљање имовином сачињен је детаљан опис радова који треба реализовати на реконструкцији и доградњи објекта, као услов за добијање потребних средстава од Канцеларије за јавна улагања. Трајало је то скоро две године од којих половину за израду пројектно - техничке документације финансиране средствима градског буџета. Свака од пет ревизија, условљених потребом да се побољшају одређени сегменти пројекта, заснована је на потреби усаглашавања са стандардима, пре свих у области енергетске ефика-

сности. Сем замене комплетне столарије она подразумева и загревање посредством сопствене котларнице на пелет, чиме је елиминисано коришћење десетак термоакумулационих пећи и уштеда знатне количине електричне енергије. У изради документације учествовали су стручњаци неколико инжењерских струка, а након што су отклоњени сви недостаци прихваћен је предлог да град пружи потребне гаранције за случај појаве вишка радова. Вредност инвестиције процењена је на око четрдесет милиона динара, град је добио новац, спроведена је транаспарентна јавна набавка а након истека рока за достављање понуда најповољнијом оцењена краљевачког предузећа „Аксис груп инжењеринг“ са партнером „Алфако инжењеринг“ д.о.о. из Чачка. Рок за завршетак радова лимитиран је на пет месеци, а понуђена цена дала довољно простора за оптимизам да, са евентуалним додатним радовима, коначни трошкови неће премашити планирани износ. Пројектом су предвиђене све потребне инсталације за ову врсту објекта, хидротехничке, електроенергетске, телекомуникационе, сигналне и машинске. У складу са потребама, а ради стварања могућности за уградњу ЛЕД расвете, на целом објекту су изведени нови спуштени плафони од гипс-картонских плоча на металној потконструкцији челичних профила. Изузетак су санитарни чворови где су изведени од влагоотпорних плоча, а сви завршно глетовани и обојени полудисперзи вним бојама. На делу објекта који се реконструише уместо керамичких плочица и виназ плоча након завршених изолатерских радова, преко слоја пвц фолије као подлога за подове, уграђена је лако армирана цемент-

на кошуљица. У чекаоницама, картотекама и лекарским собама је, као завршна, постављена хомогена винил подна облога, а у санитарним чворовима и чајним кухињама керамичке плочице прве класе. Планирано је да нови зидови у делу предвиђеном за реконструкције буду израђени од двоструких гипс-картон плоча у систему „кнауф“, а у мокром чвору од влагоотпорних плоча. Са постојећих зидова обијене су постојеће керамичке плочице и малтер на местима где је оштећен, а дограђени део озидан гитер блоком и шупљом опеком. Сви зидови се малтеришу продужним малтером, завршно глетују и боје бојама у зависности од намене просторија, у улазним холовима, чекаоницама и ординацијама перивом латекс бојом, а у осталим просторијама полудисперзивном бојом. У мокрим чворовома су зидови до плафона обложени керамичком плочицама, а у чајним кухињама и ординацијама где се налазе точећа места у ширини од 1 метра и 1,5 висине. Како су привођени крају радови на реконструкцији и доградњи објекта реконструисан је и партерни део, уклоњене постојеће а постављене нове шахте за воду. Већи комфор у приступу амбуланти треба да пружи довољно велики паркинг, а посебна пажња посвећена је очувању животне средине са више зеленила. По завршетку грађевинских радова зграда здравствене станице опремљена је савременом опремом каква доликује оваквом типу објекта, а треба да задовољи потребе становништва овог дела града у дужем периоду. Амбиција са којом се приступило реконструкцији постојећег објекта, и доградњи дела површине стотинак квадрата, наговештава значајно боље услове за пружање квалитетних здравствених услова у даљем периоду. Т. Радовановић

Стигли делови за жичару на Гочу

МАГАЗИН

21.6.2020.

ТРАЖЕ СЕ ПАРЕ ЗА РЕМОНТ

- За постављање жичаре на Гочу локална самоуправа и Министарство трговине и туризма обезбедили тридесет пет милиона динара. - Предузеће „Скијалишта Србије“ позитивно одговорило на захтев Краљевчана за добијање демонтиране жичаре са Копаоника. - На простору предузећа „Рома компани“ ускладиштено осамдесет корпи и по дванаест стубова и јармова, а очекују се још полазна и окретна станица. - У ребалансу буџета средства за ремонт. - До краја године продужење мале стазе од сто седамдесет на триста педесет метара. – Од нових садржаја на Гочу Авантура парк и затворени базен

одатак да се планински масив Гоча простире тридесетак километара југоисточно од Краљева, на надморској висини која варира између три стотине и хиљаду сто педесет четири метра, пре скоро четири деценије је заинтригирао представнике локалне власти да формирају установу за дневни боравак деце. Тада су на локалитету Добре Воде, девет стотина двадесет метара изнад нивоа мора, изграђени капацитети „Центра за одмор и рекреацију деце“, као идеално место за наставу у природи, зимовање и летовање предшколске и основношколске деце. Идеалне услове за то пружало је поднебље планине на којој велико пространство заузимају столетне, листопадне и четинарске шуме. Планина благих нагиба, погодних за изградњу смучарских терена, са кристално чистим планинским изворима, потоцима, речицама и вештачким језером богатим пастрмком, још тада је

МАГАЗИН

21.6.2020.

почела да привлачила велики број Краљевчана који су у лепшем делу године редовно долазили на Гоч, они мало боље ситуирани да граде викендице у којима би проводили слободно време. Промене кроз које је пролазило друштво утицале су да „Центар за одмор и рекреацију деце“ прерасте у Дечје одмаралиште „Гоч“ чији је менаџмент годинама покушавао да одржи углед грађен деценијама пре тога. Колико се у томе успевало најбоље сведочи податак о све мањем интересовању краљевачких основаца да део наставе у природи проведу на Гочу, а оправдање за такву одлуку тражено је у смештајним капацитетима на којима су били све видљивији трагови коришћења и метеоролошких услова. Било је то довољно за одлуку о изградњи новог павиљона са сто шездесет постеља за смештај деце, по најсавременијим стандардима, а уз

подршку Кабинета министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику и терена за мали фудбал, кошарку и одбојку. Електропривреда Србије и Телеком су обезбедили сигурно снабдевање електричном енергијом и добар проток интернета, а настојање да се обезбеди угодно путовање до објеката Дечјег одмаралишта основ је одлуке за реконструкцију пута према Гочу. Из локалне самоуправе стиже потврда да ће првих четири километра и шест стотина метара бити завршено до краја овог месеца, а пре истека године додатних осам километара што појачава оптимизам да ће Краљевчани, као некада, викенде чешће проводити на Гочу. Планина је по правилу знатно привлачнија у зимском периоду, а податак да су терени на Гочу идеални за прве кораке на скијама пре више деценија је утицала на одлуку истоименог скијашког клуба о градњи два ски лифта за

почетнике и жичаре на нешто стрмијем делу планине за оне који су добро савладали неку од скијашких дисциплина. Старији Краљевчани сећају се периода кад су овде одржавана значајна скијашка такмичења а онда је све, као и много шта у друштву, полако почело да се урушава док није сасвим уништено. Нестали су ски лифтови и табач снега, потом и велика жичара коју локална самоуправа није била спремна да откупи од власника ни по цени старог гвожђа. Врло брзо се показало да без жичаре нема ни скијања што је, чини се, некога пренуло из зимског сна и нагнало да размишља о начинима да се поново створе бар минимални услови за скијање. Тако је током претходне године најављено поновно постављање жичаре за коју је процењено да кошта тридесет пет милиона динара од којих су по део средстава обезбедили локална самоуправа и Министарство трговине и

туризма. Уверење да ни то неће задовољити потребе значајнијег броја љубитеља зимских спортова утицало је да се направи корак даље у размишљању о постављању велике жичаре, а могућност да се набави под повољним условима нађена је након податка о демонтажи једне са стазе Бела река на Копаонику где је планирано постављање гондоле. Предузеће „Скијалишта Србије“ позитивно је одговорило на захтев Краљевчана, а у помоћ прискочила „Амига“ и на простор предузећа „Рома компани“ транспортовала осамдесет корпи и по дванаест стубова и јармова, а очекују се још полазна и окретна станица. Да ће до пуштања у рад проћи још доста времена наговештавају у Јавном предузећу за уређивање грађевинскгог земљишта „Краљево“. Првим кораком ка циљу оцењена је жеља да се у наредних неколико месеци утврди колико ће коштати ремонт а онда реба-

ланском буџета, можда већ у септембру, обезбеде потребна средства како би жичара примила прве скијаше током наредне године. У случају да то не буде могуће решење ће се тражити у буџету за наредну годину. До тада скијаши ће морати да се задовоље продужењем мале стазе са сто седамдесет на триста педесет метара и ски лифтом типа сидро или тањир која се, према информацијама из Дечјег одмаралишта „Гоч“, очекује до краја ове године. Да менаџменту ове установе не мањкају идеје потврђује најава нових садржаја на Гочу, поред Авантура парка и затвореног базена. И док много тога није јасно, а послењи дан предизборне кампање још једна прилика за давање обећања која никога не обавезују, неспорна је једино жеља да се Гочу врати сјај који је некада имао. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Стратегија града Краљева до 2020. године (16)

МАГАЗИН

21.6.2020.

МАЛО ПОВОДА З

- Укупна дужина државних путева првог реда на територији града Краљева износи 128, а путева другог реда 139 километара. – Дужина планиране трасе аутопута на територији Краљева износи 31,534 километра. - Недостатак обилазнице око града узрокује саобраћајно загушење кроз центар и низак ниво безбедности. - Обим постојеће мреже пруга на нивоу развијенијих европских земаља. - Градски и приградски превоз не испуњавају основне критеријуме по питању поузданости, безбедности, комфора, економичности и сличног. - Један од изражених проблема је постојање великог броја „дивљих“ таксиста. - Капацитет изворишта у Жичком и Конаревском пољу износи око 450 литара у секунди, а снабдева око 30 хиљада домаћинстава и 2.640 привредника

ЗА ОПТИМИЗАМ

акон развоја одрживе, конкурентне привреде засноване на знању и рационалном коришћењу расположивих ресурса другим по важност стратешком циљем сматра се квалитетан и континуиран инфраструктурни развој територије усклађен са могућностима економског развоја и капацитетима животне средине. На основу тренутног стања и проблема идентификованих и дефинисаних у социоекономској анализи, инфраструктурни развој се препознаје као један од стратешких приоритета, од кога директно зависи развој града, првенствено привреде, туризма и пољопривреде. На основу сагледавања реалних могућности, проблема и потреба идентификоване су најзначајније области које укључују комуналну и саобраћану инфраструктуру. У складу са националним и регионалним плановима за подручје града је урађен Просторни план за период до

МАГАЗИН

21.6.2020.

2020. године и већи број планских докумената нижег реда који се односе на уже подручје града. Као један од кључних проблема уочен је недостатак планских докумената нижег реда, посебно за сеоска подручја, што значајно успорава стварање услова за развој инфраструктуре и економије на овом подручју.

Саобраћајна инфраструктура Потенцијали за развој друмског саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре леже у чињеници да је постојећа путна мрежа добро распоређена, и хијерархијски веома добро повезана, а посебно вредним потенцијалом сматра се положај државних путева првог и другог реда. Укупна дужина државних путева првог реда износи 128, а путева другог реда 139 километара. Као недостатак који у знатној мери утиче на услове за привредни и економски развој

региона дефинисан је недостатак аутопута кроз ово подручје иако је на националном нивоу овај проблем истакнут као један од приоритета. С тим у вези је и планирана изградња државног пута првог реда чија дужина на територији града Краљева износи 31,534 километра. Идентификован је и недостатак обилазнице око града који узрокује саобраћајно загушење кроз центар и низак ниво безбедности. Важним проблемом се сматра и лош квалитет асфалтних застора и техничких елемената саобраћајница на локалним путевима, недостатак бициклистичких стаза на градском и приградском подручју, недостатак и недовољна изграђеност локалних путева на сеоском подручју и недостатак пешачких стаза поред саобраћајница на сеоском подручју, недостатак паркинг места у градској зони. О одржавању улица и локалних путева стара се Дирекција за планирање и

изградњу „Краљево“ преко ЈКП „Путеви“, а с обзиром на велику дужину локалних саобраћајница, и недовољну техничку опремљеност „Путева“, изражена је потреба за јачањем техничких капацитета и увођење нових технологија у рад комуналног предузећа како би се обезбедили услови за ефикасно обављање ове делатности.

Најзначајнији недостаци везани су за квалитетно функционисање железничког саобраћаја, а огледају се у малом броју електрифицираних пруга, великом броју укрштаја у нивоу са путним правцима, смањеном нивоу безбедности и проласку магистралне пруге Лапово–Краљево–Косово Поље кроз градско средиште.

Железничка мрежа

Јавни градски и приградски саобраћај

Потенцијал за развој железничког саобраћаја огледа се у географском положају града и обиму постојеће мреже пруга која је на нивоу развијенијих европских земаља. Потенцијал представља и значај ових пруга, јер спајају Косово и Метохију са централним делом Републике Србије, а важне железничке комуникације представљају магистрална пруга Београд–Бар са међународном пругом Београд–Ниш–Софија.

Јавни градски превоз на подручју града чини мрежа градских и приградских линија поверених предузећу „Аутотранспорт“ и приватним превозничким предузећима. Градски и приградски превоз не испуњавају основне критеријуме равномерног опслуживања целе површине града по питању поузданости, безбедности, комфора, економичности и сличног. На ниво одвијања

друмског саобраћаја у знатној мери утичу неуређена аутобуска стајалишта, без аутобуских ниша и надстрешница, док је информисање путника у систему јавног градског саобраћаја потпуно занемарено, а ни крајње станице на линијама немају адекватне окретнице. Због тога је на подручју града веома развијен такси превоз, а један од изражених проблема је постојање великог броја „дивљих“ таксиста.

Комунална инфраструктура За обављања комуналних делатности и развој комуналне инфраструктуре град је формирао седам јавних предузећа, Водовод, Чистоћа, Путеви, Топлана, Пијаца, Општинска стамбена агенција и Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Радна група за израду стратешког документа развоја до 2020. године је разматрала пет основних

инфраструктурних целина, водоводну и канализациону мрежу, инфраструктуру потребну за управљање комуналним отпадом, снабдевање топлотном енергијом и остале комуналне делатности.

МАГАЗИН

21.6.2020.

Водоводна инфраструктура

Систем водоснабдевања градског и приградског подручја заснива се на коришћењу подземних вода у приобаљу Ибра на локацијама „Жичко поље“ и „Конарево“, а капацитет изворишта износи око 450 литара у секунди, а снабдева око 30 хиљада домаћинстава и 2.640 привредника. Извориште „Ђериз“ са капацитетом од 15 до 20 литара у секунди Ибра изграђено је на левој обали Ибра 1937. године која се сматра почетном у изградњи данашњег модерног система водоснабдевања. Извориште „Стрелиште“ истог капацитета изграђено је 1946. године, а „Конарево“ у периоду од 1963. до 1965. на левој обали реке у Конаревском пољу. Систем захвата воду из копаних бунара, а тренутна издашност изворишта је око 60 до 70 литара у секунди. Извориште „Жичко Поље“ грађено је у периоду од 1975. до 1978. године, а налази се на десној обали Ибра у Жичи. Првобитно је изграђено 8 бушених бунара, а касније дограђена још 2, један копани пречника 2 метра и 3 са хоризонталним дреновима. Тренутна издашност овог изворишта је око160 до180 литара у секунди. Систем водоснабдевања допуњавају резервоар „Водоторањ“ запремине 1.000 кубика, „Шумари“ запремине 6.000 и „Дракчићи“ од пет хиљда кубика који ће бити у функцији изградњом система Лопатница. Дистрибутивна мрежа се развијала упоредо са ширењем града и повећањем броја становника тако да данас „Водовод“ пласира пијаћу воду у систем који се састоји од око 500 хиљада метара цевовода различитих профила.

Потрошачи водоводног система су лоцирани на подручју између кота 190 и 270 метара надморске висине, а када у систему има довољно воде сви се нормално снабдевају док се у екстремним и сушним периодима редовно и непрекидно водоснабдевање обезбеђује до коте на 235 метара висине. Због тенденције ширења мреже јавља се потреба за ширењем изворишта ради добијања нових количина воде, па је започета изградња још једног копаног бунара са хоризонталним дренажном галеријом и лагуне у Жичком пољу од кога се очекује нових 40 до 60 литара воде усекунди. Недостатак се огледа у чињеници да је део магистралног цевовода изграђен пре тридесетак година, па се на том делу региструју повећани губици воде, па је снабдевање становништва неуредно због честих интервенција на мрежи. Због тога је „Водовод“ извршио замену и реконструкцију дела магистралног цевовода као и замену секундарне мреже. Битан услов за успостављање квалитетног водосистема је замена свих дотрајалих цевовода у мрежи и уградња електромоторних регулационих затварача и перманентно праћење рада система и смањења губитака. „Водовод“ је начинио прве кораке у циљу успостављања савременог система коришћења и управљања водним ресурсима израдом математичког модела водоснабдевања и успостављањем система даљинског надзора и управљања на извориштима. Снимљено је и дигитализовано четири петине водоводне мреже што је предуслов да се успостави и систем даљинског надзора и управљања над целокупном мрежом. Планирано је да се у наредном периоду предузму активности на уградњи водомера са даљинским системом очитавања чиме би се постигла прецизна контрола потрошње, смањење губитака приликом експлоатације, месечно очитавање, ефикаснија наплата и бољи однос са самим потрошачима.

Канализациона инфраструктура За управљање отпадним водама задужен је „Водовод“ чији основни потенцијал чини постојање сепаратног система за каналисање вода са три главна колектора и црпном станицом за препумпавање. Град има делимично изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода, а иако је изградња започела осамдесетих година прошлог века пројекат никад није реализован до краја и није у функцији. У међувремену је напредовала технологија пречишћавања отпадних вода, а променила се и демографска кретања, па се потребним сматра сагледавање нових технолошких решења примене у процесу водоснабде вања. Стратегијом одвођења и третмана отпадних вода на подручју града дефинисани су функционални подсистеми на целој територији, а у складу са њом и Генерални пројекат. Уз техничку подршку ресорног министарства и PPF4 програма 2003. године је урађена Студија оправданости реконструкције постојеће канализационе мреже, као и изградње недостајуће и постројења за пречишћавање отпадних вода за подручје градске и приградске зоне. Најважнији проблеми у области управљања отпадним водама су недостатак функционалног постројења за пречишћавање, недовољна изграђеност канализационе мреже у приградским и сеоским насељима, недостатак канализационе мреже на локацијама на сеоском подручју на коме је густо сконцентрисана прерађивачка делатност, непостојање уређаја за пречишћавање у већини индустријских постројења, а сеоска и приградска насеља немају атмосферске канализационе системе па се отпадне воде дела градске канализације и насеља Ратина се колектором директно испуштају у реку Ибар. Извориште воде Конарево директно угрожава недостатак колектора у истоименом насељу.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21.6.2020.

МАГАЗИН

Младен Шарчевић

Нови ветрови у образовању

- Десет хиљада дигиталних учионица за квалитетнији рад у образовању. - Дигитализације наставног до новог начина полагања завршног испита у школама. - За нове технологије у настави и учењу потребне нове модерне школе. - Од 2022. године државна матура. - У једносменски рад ове године укључено двеста четири школе у триста једанаест објеката. - Уместо приватних часова за ученике седамдесет додатих педагошких садржаја. - Од наредне школске године једносменски рад у још двеста шездесет две основне и скоро осамдесет средњих школа, а први пут и пет школа за децу са посебним потребама

Фото: М. Радовановић

КОРАК ОД СЕДАМ МИЉА

21.6.2020.

МАГАЗИН

олагање камена темељца за нову зграду Основне школе „Свети Сава“ било је прилика да министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић потврди како је током последње две године, колико се причало о почетку радова, два пута боравио у овој средини. Повод је дигитална учионица у оближњој школи „Вук Караџић“, међу првима у Србији од десет хиљада којима се стварају услови за квалитетнији рад у образовању. Министар потврђује да ванредно стање уведено након појаве корона вируса, које је половином марта условило престанак рада школа, и смањење буџета неће битније утицати на реали-

зацију амбиционог плана дигитализације наставног процеса и стварања услова за нов начин полагања завршног испита у школама. Због свега што се дешавало ове школске године тај процес је добио нови замах, па је полагање обележено половичном дигитализацијом којој нов замах треба да да формирање Центра за вештачку интелигенцију у образовању. - То је јединствен центар не само у Србији, не само у оквиру „Појаса и пута“, него у целој Европи јер поуздано знамо да такав још нигде није саграђен. Биће један у долини Поморавља, и један у Војводини, тако да нам за нове технологије у настави и учењу требају нове модерне школе, не само да

замене ове које пропадају, и које су биле привремене, него да кад радимо као држава градимо нешто што може да траје дуго иза нас. Имамо гомилу објеката из седамдесетих и осамдесетих, кад се у Србији годишње зидало седамдесет до осамдесет школа, а ако је могло тада онда сада можемо бар десет - казао је Шарчевић. До појаве пандемије корона вируса јавности су представљени нови начини функционисања предшколског, основног и средњегобразовања, а у првој половини јула очекује се да буде обелодањен и нови поглед на развој науке. Министар најављује да је почетак септембра резервисан за представљање инфраструктуре и финансијских

ефеката нове стратегије за сваки до сектора просвете и науке, а крајем месеца и поглед на високо образовање током наредних десет година. Стратегија се, каже министар, полако остварује кроз бројне промене, не само у видљивом делу система образовања у коме се мењају парадигме наставе и учења. Резултат је већ видљив код ученика првих и петих, односно других и шестих, разреда основних школа и прва два гимназија. Нове наставне планове и програме, које уместо учења напамет и обнављања садржаја треба да замене видљиви исходи, од ове године треба да очекују ученици трећег и седмог разреда основних школа и и трећег гимназије.

- То су драстичне промене система које ће се 2022. године крунисати државном матуром када оцена постане екстремна, када ће професори бити другачије мотивисани кроз платне разреде, и све друго што желимо да изградимо. Наравно да се ради велики низ измена на високом образовању. Наука је већ направила оно што се очекивало, јер смо у последње три године негде 46,5 посто увећали буџет за науку. Сада заиста имамо иновативне позиве и то је нешто што даје добре резултате - каже Шарчевић. Увод у једносменски рад школа је пилот програм у који је ове године укључено двеста четири школе у триста једанаест објеката што се, уз учење

на даљину током ванредног стања, оцењује једним од највећих бенефита за ученике и њихове родитеље. О томе сведочи више од седамдесет додатих педагошких садржаја што је довољно за уверење како више неће морати да плаћају професоре који држе приватне часове. Ако се свему дода податак о довољно спорта у школама, чему је допринело укључење у образовни систем неколико спортских савеза, онда је јасније зашто министар верује како овај вид активности неће изискивати додатно време нити трошкове родитеља. Да се мења слика о квалитетном образовању треба да потврди податак о оснивању школских задруга, а за све то је потребно да школе имају довољ-

21.6.2020.

МАГАЗИН

но простора. Од наредне школске године очекује се да једносменски рад буде организован у још двеста шездесет две основне и скоро осамдесет средњих школа, а први пут и пет школа за децу са посебним потребама. Акценат је стављен на средине у којима се због повећаног наталитета и досељавања повећава број ђака, пре свега делове Београда, Нови Сад и Нови Пазар. Страх од другог таласа епидемије корона вируса пред ресорно министарство доноси задатак израде различитих сценарија, како би се на најбољи начин предупредили негативни ефекти. За разлику од првог квартала у години кад је у бројним сферама живота било приметно несналажење, радује податак о повољнијим временским приликама за супростављање ширењу вируса, али и искуство из претходног периода. Разлог више је уверавање епидемиолога да други талас, ако га буде, неће бити таквог интензитета као први што је до-

вољно за уверење да ће и последице бити далеко лакше. Током наредне две недеље очекује се да начин рада у школама након 1. септембра буде тема разматрања Кризног штаба, а податак да ће се разматрати више различитих варијанти добра је основа за уверење да ће бити изабрана варијанта која гарантује најбоље резултате. Настава на даљину, потврдио је Шарчевић, показала се као добар вид одговора на изазов са којим се срео образовни процес, а најбоља потврда су реакције европских министара образовања који су показали интерес за модел који је примењен у Србији. Позитивна искуства довољна су за потврду да ће процес започет у време пандемије корона вируса бити настављен и уврштен у стратегију развоја образовања у наредним годинама. Овај начин рада би у будућности могао да буде применљив у свим случајевима кад су ђаци, из било ког разлога,

онемогућени да посећују редовну наставу у школама. Значајни позитивни ефекти очекују се и од пројектне наставе која укључује реализацију одређеног задатка у различитим срединама, а одбрану у школи као начин да се потврде резултати истраживања. Много проблема је ове године било везано за полагање мале матуре, а два пута поновљено полагање пробних тестова прилика за стицање значајних искустава. Уверење да је осмишљен прави начин требало је током три јунска дана крајем минуле недеље да потврди више од осам стотина контролора, највише у срединама у којима су у претходном периоду запажена одступања од очекиваног начина поступања. Министар подсећа да је последњих једанаест година највећи проблем представљало штампање тестова и могућност да се пред ученицима завршног разреда основних школа појаве и

пре почетка полагања. Да је и то могуће потврђено је у више наврата кад су се појављивали који дан радније, што је онима који су до њих дошли било довољно да унапред припреме решења. Након тога за штампање су набављене савремене дигиталне штампарске машине које раде у пуној безбедности, а близу четири стотине хиљада готових Пошта Србије је у заштићеним возилима, и са сигурним системом паковања, допремила до школа. - Ради се и даље ручно у школама, али у амбијенту где са највише деветоро ученика у једној учионици и два контролора све док не будемо имали довољно рачунара у свим школама, а то је близу седамдесет хиљада. Надамо се да нам се догодине у буџет врате одређена средства која смо били планирали за набавку рачунара да би полагање могло бити потпуно дигитално - каже Шарчевић. Ранијих година се критичним пока-

зало отварање тестова због чега је министарство за контролу задужило више од осам стотина контролора међу којима су републички и локални инспектори, стручни сарадници и саветници министра. Новину представља и начин отварања тестова непосредно пред полагање, уз снимање, а министар потврђује и да су на пробном полагању првих дана јуна уочене слабости које су потврдиле да истовремено скенирање великог броја тестова доводи до загушења система због чега су сви сервери удвојени. - Ми смо у образовању Србије направили корак од седам миља кад смо пре три године увели обавезну информатику у петом разреду, јер тада то нико у свету није урадио. Било је то довољно храбро, али се показало да наша деца знају и воле, па сада скоро све школе имају мале роботе а на јесен ће већина добити и дронове. То је технологија коју воле и већ се припрема-

мо да будемо једна озбиљна нација. Видели смо да само пар европских земаља то спушта ниже, а ми смо предмет који се звао играчке рачунара заменили предметом дигитални свет. Он је постао обавезан и за лето имамо обуке преко четири хиљаде људи из сфере учитеља првог разреда. Играчке рачунара смо спустили на предшколске програме и тиме ушли у ред неколико најуређнијих европских земаља кад су у питању овакви процеси учења - каже Шарчевић. Податак да ће током летњег распуста знања за примену нових планова и програма стећи више од четири четири хиљаде особа из школских управа и са факултета довољно је за оцену о потребним ресурсима за примену нових технологија у образовању. Посебно радује податак како се тиме стичу услови за корак више у односу на земље из најближег окружења, и шире. Т. Радовановић

МАГАЗИН

21.6.2020.

Репрезентативна смотра ручног рада Србије

НАЈБОЉЕ ЧУВА - Жене из руралних подручја често раде много више послова него остале у Србији, по који пут и шеснаест до осамнаест сати у току дана, половина није запослена а скоро две трећине нема право на пензију. - Званични предлог Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу да на листу светске културне баштине буду уврштени пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски ћилим

конкуренцији више од сто ручних радова од најфиније нецане чипке и надалеко чувеног змијањског веза са листе Организацијe Уједињених нација за образовање, науку и културу, у оквиру изложбе „Сто жена – сто минијатура“, коју је по седми пут организовала Етно мрежа, награђене су победнице и најбоље чуварке традиције у 2020. То су Слави-

ца Васовић из Сомбора, Соња Јовићевић из Београда, Евица Ђурић из Великог Градишта, Данијела Јеринкић из Кикинде и Мима Дошеновић из Инђије. Познато је да жене из руралних подручја често раде много више послова него остале у Србији, по који пут и шеснаест до осамнаест сати у току дана. Сем тога половина њих није за-

послена, а скоро две трећине нема право на пензију. На ову чињеницу је упозорила потпредседница Владе Србије, и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић и подсетила да је на одлуку да пет жена буду проглашене за најбоље чуварке традиција утицала потврда да је сваки државник који је посетио

РКЕ ТРАДИЦИЈЕ Србију, од Америке до Кине, од Русије до Индије, Азије и Африке, добио по неки од њихових радове који су завршили у различитим деловима света. Неповољна статистика, и све лепо што су посетиоци могли да виде на изложби, довољно је за уверење о потреби да се ради брже како би се женама помогло да се додатно едукују, набаве потребну опрему и наставе да израђују рукотворине сличне овима. Да минијатуре одишу духом традиције и народне уметности коју протокол радо поклања у сусретима за страним делегацијама потврђује и потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић и указује на необично богату и разноврсну културну баштину Србије што доказује званични предлог Организације

Уједињених нација за образовање, науку и културу да на листу светске културне баштине буду уврштена и три ћилима из Србије, пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски. Посебно значајним оцењена је потврда да производња ових рукотворина доприноси економској независности жена тако што им обезбеђује могућност да имају више избора међу бројним активнстима којима би се бавиле. У Етно мрежи верују да се статистика учешћа аутора на изложби може поправити кроз програме обука и јавних радова и доношење закона о занатству који би подстакао већи број младих жена да овладају захтевним вештинама нецања, златовеза и керамике и тако себи обезбеде зараду и запослење. Седма изложбу минијатура Етно мрежа организована је у периоду из-

међу 15. и 22. јуна на Коларцу, са циљем да допринесе афирмацији женског предузетништва у руралним срединама кроз очување наслеђа и идентитета. Стручни жири који је изабрао овогодишње победнике чинили су супруга амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији Ен Годфри, представник Издавачке куће „Самиздат“ Веран Матић, Златко Цветковић и Леонора Векић са Факултета примењених уметности, Саша Срећковић из Етнографскг музеја, чланица Координационог тела за родну равноправност Гордана Гавриловић, Томана Граховац из Генералног секретеријата Владе Србије и представник Националне алијансе за локални економски развој Ђорђе Вукотић. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

Пред старт тридесет првог „Веселог спуста“

СТАРИ СЈАЈ ПУ

МАГАЗИН

21.6.2020.

- Старт „Веселог спуста“ померен на 26. јул, после сличних манифестација у Љубовији и на Дрини. - Окупљање испред Кајак клуба „Ибар“ од шест сати, полазак према Магличу у седам, а старт манифестације у десет. - Уочи „Веселог спуста“ традиционални Јегер парти, током три дана и други програми. - Одморишта у Богутовцу и код Златне обале, у Матарушкој Бањи ручак за све учеснике. - Капетан „Веселог спуста“ градоначелник Краљева, председник организационог одбора непознат. - Краљево у периоду од 24. до 26. јула биће најживљи град у Србији

УСТА ЖЕЉА? ековима уназад Ибар од подножја средњовековног града Маглича до двадесет пет километара удаљеног Краљева представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова. Последње три деценије то доприноси да речна клисура последњег викенда у јуну, само понекад и првих дана јула, буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који

нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у јединствену авантуру. Ово се понавља од 1989. године кад је организована прва туристичкоспортска манифестација названа „Весели спуст“ чије су одржавање само у неколико наврата на кратко помериле временске прилике. Прве године низ Ибар се спустило тек двадесетак пловила са око сто педесет учесника да би у каснијим њихов број нарастао на неколико хиљада. Дужина трасе основни је разлог

да се сплаварење Долином векова на кратко прекине у Матарушкој Бањи, где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Шароликом декору „Веселог спуста“ сваке године додатно доприносе трубачи који подижу ниво адреналина љубитеља дружења и узбуђења у долини Ибра.

21.6.2020.

МАГАЗИН

„Весели спуст“ је најстарија манифестација на води која се активно одржава на Ибру, а датум помера у зависности од временских услова како би се максимално избегле потенцијалне незгоде, учесници забавили а спуст заиста био весели. Окупљање најоданијих манифестацији по правилу почиње неколико дана раније, у највећем броју дан пред старт, а подножје средњовековног града се током последње три деценије показало идеалним местом за различите врсте дружења. У исто време у центру Краљева се организују концерти и спортско – рекреативни сусрети, а за оне који нису обезбедили пловила и превоз за себе, на дан када почиње „Весели спуст“, до стартне позиције се организује превоз аутобусима и камионима. Манифестација нема такмичарски карактер па је, више од тога којим ће редоследом пловила стићи до циља испред просторија Кајак клуба „Ибар“, битно дружење и добра забава за све учеснике. „Весели спуст“ су годинама уназад карактерисала атрактивна пловила, различите врсте сплавова, чамаца, кајака и све што може да плови или плута по води, маштовити сплавови од дрвета, стиропора, флаша, војни десантни чамци и друго. Манифестација традиционално почиње новинарским спустом који се одржава дан уочи веселог каравана на води, или који дан раније, а претходи му акција добровољног давања крви у сарадњи са Црвеним крстом. За уређење простора са кога почиње „Весели спуст“ задужени су запослени у Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“, а чишћење корита реке чланови Кајак клуба „Ибар“. Проблеми које су организатори имали претходних година, кад је старт „Веселог спуст“ померан неколико пута, нису елиминисани ни ове. Разлог се огледа у потврди да ни након укидања ванредног стања због појаве корона вируса, и релаксирања рестриктивних мера којима се окупљање ограничава на одређен број

особа, није у потпуности отклоњена опасност. То је потврђено након седнице организационог одбора последњег радног дана у недељи кад је донета одлука да тридесет прва највеселија регата стартује 26. јула. Одлука се темељи на искуству из претходних година кад је згуснут распоред сличних манифестација значајно утицао на број учесника, због чега је одлучено да се сачека и одржи након сплаварења у Љубовији и на Дрини. Оптимизам организатора и очекивање значајнијег броја учесника темељи се на уверењу да ће, због ограничене могућности путовања у иностранство, велики број становника Србије током лета остати у земљи, а најбољу прилику да се добро забаве пружа „Весели спуст“. Додатни мотив је податак да су сви капацитети сеоског туризма на територији града Краљева попуњени до пред крај септембра, па би гостима један дан на реци био посебна прилика да уживају у свему што пружа маниофестација са најдужом традицијом у Европи. Посебно значајним оцењује се уверење да би масовније учешће у манифестацији било још један корак ка враћању сјаја који је имала током прве две деценије одржавања. Оно што у организационом одбору само наговештавају даје довољно наде за уверење да ће Краљево у периоду о 24. до 26. јула бити најживљи град у Србији. Један од програма је традиционални Јегер парти по коме је „Весели спуст“ био препознатљив у ширем региону, због чега је привлачио посетиоце из Крагујевца, Чачка, Крушевца и других градова. Међу члановима одбора не мањка оптимизам да ће тридесет први по реду „Весели спуст“ бити много бољи него сви претходни. Значајну карику у ланцу организације и ове године представља Кајак клуб „Ибар“ чији су чланови задужени за безбедност учесника на води. Колико су до сада били успешни најбоље потврђује податак да, иако се Ибар сврстава у ред опасних река, ни-

једне од претходних година није било озбиљнијих повреда. Иако нема прецизнијих података организатори и за ову годину обећавају бројне забавне садржаје, поред „Игара на води“ и друге у сарадњи са кајакашима, на потезу између моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице и просторија клуба. Да организатори и даље лутају сведочи податак о најављеном термину за окупљање испред просторија Кајак клуба „Ибар“ који је враћен на шест сати ујутро 26. јула. Најављено је да ће већ сат касније весела колона аутобуса и теретних камиона са различитим пловилима кренути пут Маглича где ће у десет сати бити дат знак за старт. Након што то учини капетан овогодишњег „Веселог спуста“, после кратког задржавања на два одморишта, у Богутовцу и код Златне обале, очекује се да, који сат иза поднева, сви учесници стигну до Матарушке Бање где ће за њих бити организован ручак. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији ће наставити путовање мирнијим делом реке до циља испред просторија Кајак клуба „Ибар“. Иако се зна да ће капетан манифестације по функцији бити градоначелник Краљева у организационом одбору потврђују да ће председник тек бити изабран. Податак да су у организацију укључени представници свих јавних предузећа и установа, Полицијске управе Краљево, Сектора за ванредне ситуације и други довољан је за уверење да ће овогодишњи „Весели спуст“ протећи у најбољем могућем реду, као и претходних година. Настојање да се регати врати некадашњи сјај не огледа се само у броју оних који ће у недељу 26. јула у различитим пловилима кренути низ Ибар. Значајнија од тога је жеља да се промени однос према реци, да што више људи учествује у њеном чишћењу и да манифестација траје више дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Улагање у инфраструктуру – сигурна бућност српског спорта

МАГАЗИН

21.6.2020.

У ИСТОМ ТИМУ

- Мини турнеја министра омладине и спорта Вање Удовичића посетама Краљеву и Крушевцу. - Министарство омладине и спорта, у оквиру пројекта ИПА 15, омогућило градњу фискултурне сале Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи. - За градњу темеља из градског буџета издвојено три милиона и шест стотина хиљада динара, док учешће ресорног министарства достиже четрдесет пет милиона. - Улагањем у спортску инфраструктуру стварају се најбољи услови за живот и рад како би трајно остали у свом месту. - До краја лета атлетски стадион достојан српског спорта и резултата који се очекују

21.6.2020.

МАГАЗИН

поред потврде о изузетној сарадњи локалне самоуправе са највишим представницима извршне власти није чест случај да Краљево у само два дана посете два министра. Након што је министар просвете, науке и технолошког развоја присуствовао полагању камена темељца за градњу нове зграде Основне школе „Свети Сава“, у оквиру редовног обиласка локалних клубова широм Србије, накратко је, на путу према Крушевцу, свратио и министар омладине и спорта Вања Удовичић. У време тренинга на терену који носи име кошаркаша Ненада Крстића срео се са члановима јуниорске екипе Кошаркашког клуба „Слога“ и са најмлађим атлетичарима Атлетског клуба Краљево, а обишао је и градилиште Атлетског стадиона где су у току завршни радови на реконструкцији и доградњи значајног спортског објекта.

Мини турнеја министра Удовичића настављена је посетом Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи где је Министарство омладине и спорта, у оквиру пројекта ИПА 15, омогућило градњу фискултурне сале. У локалној самоуправи значајним оцењују податак да ће након завршетка радова на изградњи фискултурне сале више од четири стотине ученика ове школе имати најбоље услове за одржавање часова физичког васпитања, а све повољности ће моћи да користе и други мештани. За градњу темеља из градског буџета је издвојено три милиона и шест стотина хиљада динара, док учешће ресорног министарства достиже четрдесет пет милиона. Постојање овог типа спортског објекта у школи добра је прилика за потврду да се на тај начин подстиче свест код ученика, наставника, али и код ши-

рег грађанства, да је спорт нешто што мора да креира, покреће, да буде култура и основа, јер се без здравља и улагања у себе у здравственом аспекту, не могу очекивати велики резултати ни у другим сегментима. Уз све то министар је посебно истакао могућност да и локални клубови тренирају у затвореном простору фискултурне сале. -Изузетно ми је драго да да ће још једна школа добити најмодернију фискултурну салу по свим стандардима, првенствено безбедносним, а онда и свим осталим кад је реч о спортским реквизитима, да ће школа имати исте услове као било која било где у Србији. На тај начин показујемо да на исти начин гледамо и југ и север, исток и запад наше земље, поручио је министар подсећањем на слоган мини турнеје „да смо сви у истом тиму и, када смо сви у истом тиму, онда можемо да очекује-

ће до краја 2025. бити реконструисан градски стадион, изграђен затворени базен и фудбалски стадион. Министра је на Атлетском стадиону дочекао др Милан Матијевић и подсетио да су радови на реконструкцији и доградњи у завршној фази, а након што је завршено асфалтирање очекује се постављање тартан подлоге чим то временски услови буду дозвољавали. Након што је завршена реконструкција подтрибинског простора, у коме су смешетене свлачионице, очекује се да буду завршена и борилишта за техничке дисциплине како би објекат био стављен у функцију. - Кад ово буде готово мораћемо да уложимо напоре и обезбедимо опрему, препоне, стартне блокове, озвучење, рачунски центар и друго што је неопходно за организовање такмичења у атлетици. Надамо се да ће ово би-

ти један од лепших спортских објеката у граду, и шире, а по завршетку радова који се приводе крају на њему ће моћи да се одвијају и друге спортске активности, дечји фудбал, такмичења инвалида и лица са посебним потребама, тим пре што је решено питање хоризонталне комуникације. Министар је инсистирао на интензивирању радова након нереалних обећања стручњака који нису имали искуства у градњи оваквих објеката, каже др Матијевић. Иако је разговор са представницима локалних спортских клубова прилика за упознавање са изазовима са којима се суочавају, што је повод за недвосмислену спремност да им се помогне, посета министра ће међу најмлађим спортистима остати запамћена по инсистирању на фотографисању. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

мо и велике ствари“. Кратки боравак у Краљеву прилика је за потврду жеље да се у овој средини организује што већи број кошаркашких, одбојкашких и рукометних утакмица, али и да град у будућности конкурише за организацију атлетских такмичења. Министар је искористио прилику да подсети на значајна улагања у спортску инфраструктуру како би млади, и сви који се баве спортом, били у ситуацији да тренирају у што бољим условима, а да им се тако помогне да остваре што боље резултате. Значајнијим од тога оцењено је уверење да се улагањем у спортску инфраструктуру стварају најбољи услови за живот и рад како би трајно остали у свом месту. Посета није могла да прође без уверавања да ће Краљево до краја лета имати атлетски стадион достојан српског спорта и резултата који се очекују, а да

МАГАЗИН 21.6.2020.

Драгослав Кочовић

Проф. др

1954 - 2020 Проф. др Драгослав Кочовић је рођен 3. фебруара 1954. године у селу Гошево код Сјенице, одакле се са родитељима врло брзо преслио у Рибницу где је провео највећи период живота. По завршетку средње школе уписао се на Факултет политичких наука Универзитета у Београду где је по стицању дипломе успео да магистрира, са темом „Социјални рад у здравственим обичајима српског народа на примеру краљевачког краја“, а потом одбрани и докторску дисертацију. Стручност коју је показао на почетку каријере била је довољна за стицање академских звања, од најнижег до редовног професора факултета на коме је студентима политичких наука преносио знања све до пензионисања прошле године. Резултат његовог научног рада огледа се у неколико значајних научних студија, на десетине оригиналних изворних текстова из сфере политичких наука или сродних научних области. Др Кочовић је на Факултету политичких наука утемељио теорију социјалног рада и друге научне дисциплине као што су етика, актеологија, теорија и методологија социјалног рада са породицом. Поред матичног факултета држао је предавања на Филозофском факултету у Косовској Митровици, Факултету за спољну трговину у Бијељини, Правном факултету у Подгорици, Филозофском факултету Источно Сарајево.

Последња књига проф. др Драгослава Кочовића

МАГАЗИН

21.6.2020.

СОЦИЈАЛНА ПО

- Социјална политика је област науке која се бави питањима од виталног значаја за државу, заједницу, породицу и појединца. - Значајан допринос проф. др Драгослава Кочовића развоју социјално-политичке теорије и праксе. - Историја цивилизације сведочи да никада није било истинске заједнице, већ су само биле присутне визија и идеја каква би та заједница требало да буде. - Др Кочовић задире у историју цивилизације и прати развој социјално политичке мисли од доласка Срба на Балканско полуострво. - Елемент који краси књигу, и читав опус аутора на пољу социјалне политике, је мултидисциплинарни приступ. - Култура етноса препознатљива је по језику, народним обичајима, народном моралу, односу према богу и вери

Фото: М. Радовановић

ОЛИТИКА СРБИЈЕ

зненадна смрт проф. др Драгослава Кочовића повод је подсећања на његову најновију књигу под називом „Социјална политика Србије“ која је почетком друге половине октобра прошле године, пред великим бројем Краљевчана заинтересованих за ову тему, представљена на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани. О књизи коју је ликовно и технички уредио професор Жарко Павловић, а издао Факултет политичких наукаУниверзитета уБеограду, а која је изазвала велику пажњу научне и стручне јавности, том приликом су говорили проф. др Милан Петричковић, који је научну и истраживачку активност посветио понајвише теорији и методологији социјалног рада, потом проф. др Здравко Шорђан и др Предраг Терзић. Полазећи од сазнања да је социјална политика област науке која се бави питањима од виталног значаја за државу, заједницу, породицу и појединца, др Петричковић јеаутора књиге оценио доследним наследником најпознатијих научника који су утемељили ову област, Михајла Ступара,

МАГАЗИН

21.6.2020.

Берислава Шефера и Душана Лакићевића. У овом уџбенику, мултидисциплинарним приступом, пратећи историју цивилизације и развоја социјалне мисли од доласка Срба на Балканско полуострво, преко свих развојних етапа до данас, аутор је успео да одговори на многа друштвена питања значајна за сваког појединца, породицу и државу, због чега је овим научним радом дао значајан допринос развоју социјално-политичке теорије и праксе. Књига је само једна рефлексија научног рада др Кочовића који је обележио традиционалниоднос према феномену социјалне политике. Због тога, каже др Петричковић, по свим индикаторима представља значајно у традиционалној школи Универзитета у Београду која је утемељила ову врло значајну област. Др Петричковић потврђује да се у време у коме постојипоприлична криза морала и вредности, појављују различити аутори, такозвани аналитичари и људи сумљивог интелектуалног дигнитета, знања и познавања ове области која је врло погодна за најразличитије облике друштвеног

промовисања. Насупрот њима је др Кочовић са стиломписања чија лакоћа може да заведе. Као таква подразумева једноставност писања којим сенешто сложенопредставља лаким језиком, научно прилагођеним ширем кругу читалаца. - Кад преведемо на свакодневни језик социјална политика се бави питањима од виталног значаја за сваку државу, локалну самоуправу, заједницу,а онда и за сваку породицу и појединца. Ради се о сету питања која се тичу свакодневних суштаствених питања виђених из угла филозофске антропологије суштине човека. Шта је што човек као биће, шта је његов задатак, који су путеви досезања да буде срећан, задовољан, хуман и остварив - пита др Петричковић уз подсећање како историја цивилизације сведочи да никада није било истинске заједнице, већ су само биле присутне визија и идеја каква би та заједница требало да буде, како се у њој решава питање становања, исхране, одевања, провођење слободног времена, системи социјалне заштите, сигурност и обезбеђења све елементи који спадају у домену су науке о људским

потребама. Потреба је нешто што др Кочовић апсолвира на аутентичан и препознатљив начин, ставља је у фокус социјалне политике и разоткрива да је одгонетање начина на који човек задовољава своје потребе начин препознатљивости његове суштине. По др Петричковићу то може да буде од нивоа животиње до нивоа раска-

лашности и савремених средстава којима се робује,као нечему што се зове лажне потребе, комуникациона средства, друштвене мреже и остали облици извитопереног вредносног система. За разлику од савремених аутора др Кочовић задире у историју цивилизације и прати развој социјално политичке мисли од доласка Срба на Балканско полуострвопреко свих развојних етапа бивше Југославије, где посебно отвара питање и заступа став да не треба говорити о распаду земље. Да би се разумела атуелна социјална политика Србије неопходно је приступити методама историјско компаративног типа, правећи одређене паралеле и враћајући се у прошлост. Један део поглавља тиче се средњовековне Србије у којој су такви обрасци постојали у време династије Немањића, а могу да буду узор данашњој социјалној политици и одређеним мерама које би могле да се пројектују у праксу. - Елемент који краси ову књигу, и читав његов опус на пољу социјалне политике, је мултидисциплинарни приступ. Оно што обликује њега као зналца у овој области је

што, по принципима мултидисциплинарности, почев од историје филозофије преко враћања на аспекте античке кутуре, повезивања са српском традицијом и културом, посебно обичајима, моралом, идеологијом и другим сегментима који чине сазнајно теоријски хабитус из кога може да се крене, има богата полазишта која је тешко љуљати у смислу давања одређених критика. Обраћа пажњу на етнолошки сегмент, или народне обичаје, морал остварен путем народних обичаја који је данас посебно пољуљан,унакажен и уништен,а то је нешто што чини стожер културе. Култура етноса препознатљива је по језику, народним обичајима, народном моралу,односу према богу и вери. Он је аутор који се бави и питањима вредности у различитим религијским опредељењима, а то је нешто што племени и богати - истакао је др Петричковић. Подсећањем да се некада размишљања ставе у контекст песме, есеја, романа или прозе, др Кочовић указује на обавезу научних радника да дају научни суд о предмету интересовања. Један такав указује на Србију као централну земљу балканског пр-

21.6.2020.

МАГАЗИН

Проф. др Драгослав Кочовић

остора која се налази на размеђу средишње Европе,и културе са тог простора, и Мале Азије са друге стране. У географском смислу то је простор преко којег прелазе веома значајни трговачки и војни путеви због кога је одувек била место интересовања великих сила и освајача. - Тако је било у давној и скорашњој прошлости, а тако је и данас. Како ће бити сутра о томе можемо сви да промишљамо,доносимо мисаоне представе,ставове,судовеи закључке, али је задатак посленика науке да промишљају шта ће се, и зашто, десити. То је највиши ниво научног сазнања, оно што је наша обавеза и колико у томе успемо то је оно што преточимо у реч, односно ове књиге. Током деведесетих година прошлог века Европу су захватиле тешке и драматичне промене, али не на њеном читавом простору. Најтежи потреси десили су се у другој Југославији која је опхрвана великим политичким, економским,социјалним и опште културним проблемима. Све је то резултирало грађанским ратом и рушењем заједничке државе, а као производ тогаимамо урушавање свега онога што је аутохтоно никло овде. И свака држава из тог сукоба прибегла је сопственом обликовању и изградњи унутрашњих система заједнице живота и рада. С друге стране, резултат урушавања заједничке државе створио је државе које се данас на глобусу и карти светаозначавају тачкама. Ето докле је довео светски глобални процес и докле је догураланаша реформа. Србија је из тога изашла као самостална држава која обликује свој укупни друштвени живот, бави се и развија све сфере друштвеног живота и политике. Самим тим, у том социјалном контексту, политиком,образовањем на свим новима и науком. Док је постојалазаједничка држава друштво и политика, у овом случају социјална политика, развијана је на филозофији марксистичког учења, једнакости људи, солидарности, социјалној правди, слободи. И у том контексту, и на тим вредностима,развијана је социјално политичка пракса. Зато су садржаји социјалне политике били саставни део рада и деловања свих организација и установа. Све што видимо у Краљеву, и сваком другом граду на простору друге Југославије, производ је социјалних активности предузећа и установа. Све је то створено из друштвеног миљеа, друштвених средстава и индивидуалних активности. Променом економског и политичког система у коме је учестовала и Србија се определила за напуштање социјалистичког система, као и друге новоформиране земље које су се ослониле на грађанску филозофију из које израста и обликује се нови систем вредности,а темељи се на личним,политички и грађанским правима, приватној својини, слободној конкуренцији и деловању тржишног механизма. Самосталност није непозната категорија за Србију. Она има богато духовно наслеђе, ослања се на моћни средњовековну Србију као краљевину,као царевину нешто око двадесет шест година, а потом на кнежевину и краљевину Србију до 1918. године. Кроз време и простор од најранијих писаних материјалних трагова, нематеријалне и духовне културе,пе-

риода родовско племенског живота, подвајања словенских племена, живота у самосталности, под окуацијом, ослободилачке борбе до стварања заједничке државе,и ми смо савременици рушења заједничке државе и обликовања засебних држава. Термин социјално је латинског порекла и означава друштвено, означава глобалну друштвену заједницу, а сам термин политика је старогрчког порекла и преко латинског језика је ушао у општу употребу. Политика је од речи полис, а полис, медијаполис, мегаполис и метрополис су само величине насеобина у којима људи организовано живе. Тако и ми живимо у Краљеву које има карактер величине медиаполиса. А шта је полис? Организација живота на одређеној територији. Полиси су заправо државе. Грчка је била полицентрична, па су градови често међусобно ратовали, али су међусобно стварали и савезе. У полисима се одвијао свакодневни живот, рађа се, удаје, умире, жени, ратује, договара,споразумева,обрађује. Одвија се укупан живот. Отуда политика у најширем смислу речи подразумева организован живот, а у академском смислу је свесна и организована делатност усмеравања друштва у одређеном правцу. А у оквиру политике као велике породице налази се социјална политикакоја се бави животним условима појединца,групе и друштва у целини,у чијем центру су садржаји који чине суштину живота човека и услови у којима се ти садржаји реализују. А који су то садржаји? Управо они који су битни за човека. Рад, доходак, лечење, образовање, становање, одмор, рекреација, усавршавање, брак, породица, деца. То су основна права и слободе. Она у себи садржи лична,политичка,економска,социјална и сва друга права и садржаје из те сфере, бави се конкретним човеком и његовим конкретним потребама. Политика и социјално даје ову сложеницу социјална политика. Ово што сам покушао да изнесем у књизи,уз помоћ свих који су у томе помогли саветима,сугестијама,духовним наслеђем на које сам се ослањао, покушао сам да предметно, методолошки и педагошки, саопштавам према захтевима универзитетске уџбеничке литературе и за потребе ширих читалаца. Књига јенамењена превасходно студентима, а сви који имају склоности за праћење и изучавање социјалних процеса кретања у друштву,у нашој средини и ширем окружењу, наћи ће одговоре на бројна питања - говорио је др Кочовић. Посебан научни значај књизи даје дубинска анализа вредносних судова, актуелних и важних питања савремене социјалне политике и друштвеног живота, јер аутор тачно и аргументовано објашњавапромене и поделе у свету које су изазвале, и непрекидно изазивају, сукобе који угрожавају и урушавају цивилизацију. Истовремено, научна сазнања до којих је дошао вишегодишњим исцрпним и преданим истраживачким радом, указују на путеве разрешења насталих друштвених конфликата. Управо због тога се одлазак др Кочовића оцењује великим губитком за науку. Т. Радовановић

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

КОЛАЧ СА МАКОМ И ЧОКОЛАДОМ Потребно: 3 јајета 100 г шећера 120 мл млека 120 мл уља 180 г брашна 100 г млевеног мака 1/2 прашка за пециво (6 г)

Прелив:

МАГАЗИН

21.6.2020.

300 г шећера 250 мл воде Чоколадни прелив:

200 г чоколаде 2 кашике слатке павлаке 3 кашике уља 4 кашике млека

Патишпањ: У суд за мућење сипајте беланца и мутите миксером

уз постепено додавање и шећера. Кад се беланце умуте, додајте жуманца и наставите да мутите. Додајте млеко и уље. Посебно сједините брашно, прашак за пециво и мак. Додајте у течне састојке и шпатулом промешајте . Сипајте у плех величине 20 x 30 цм. Пеците на 180 °Ц око 20 – 25 минута. Печени патишпањ извадите из рерне и избоцкајте. Оставите да се охлади..

Прелив: Ставите шећер и воду да се кувају. Када проври, кувајте још 3-4 минута па одмах прелити преко охлађеног колача. Оставите 10-15 минута да колач упије. Истопите чоколаду, додајте уље, млеко и слатку павлаку. Промешајте и прелијте преко колача. Колач можете исећи пре него што прелијете чоколадом, али и ако то не урадите нећете погрешити.

МАГАЗИН

21.6.2020.

Филмовикоје смо гледали - 1956.

МАГАЗИН

21.6.2020.

Мозак се може испирати више пута; црева, само једном!

Ко то каже да је народ гладан? Сит је свега, кукаван и јадан!

Бо

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Преживљавам о животу снивам; живим живот у коме - „преживам“!

оље и кратко живети к'о „ас“; него дуго, к'о бедник и пас!

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. ДО 27. ЈУНА

МАГАЗИН

21.6.2020.

21. јун

217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813 — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881 — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884. 1919 — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 1942 — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945 — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 1963 — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. 1970 — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад

Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа. 1981 — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38 % укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990 — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније. У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи. 2002 — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

22. јун 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533 — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч. 1593 — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска.

1815 — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826 — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874 — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе. 1894 — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914 — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра

1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921. 1940 — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске. 1941 — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације. 1944 — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар. 1945 — Окончана је битка за Оки-

наву победом Американаца. 1965 — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965 — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994 — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000 — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу. 2001 — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет. 2003 — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.

23. јун 1501 — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521. 1757 — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером

Бенгала, учврстили власт у источној Индији. 1785 — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир. 1791 — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена. 1848 — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Кавењак. 1945 — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947 — Конгрес САД усвојио ТафтХартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956 — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960 — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970 — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности. 1985 — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993 — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије. 1994 — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација.

1999 — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТОбомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001 — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89 % — 48,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. 2016 — Ер Србија је обавила први лет на релацији Београд—Њујорк.

МАГАЗИН

21.6.2020.

24. јун

474 — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства. 1340 — У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге. 1497 — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске. 1509 — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву. 1529 — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској. 1793 — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини. 1812 — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије. 1821 — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти. 1822 — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове.

1859 — Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст. 1882 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница. 1894 — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа. 1901 — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре. 1912 — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић. 1916 — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране. 1945 — Парада победе у Москви 1945. 1947 — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“. 1948 — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста. 1960 — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. 1973 — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959.

1975 — У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици. 1989 — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин. 2001 — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе. У операцијама руских снага безбедности у Чеченији убијен је вођа чеченских побуњеника Арби Барајев. Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“. 2002 — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића. У железничкој несрећи у Танзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа. 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у че-

твородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. 2004 — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан. 2010 — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89 % — 48,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.

25. јун 841 — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа. 1530 — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V. 1788 — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД. 1867 — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872 — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876 — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920 — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925 — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938 — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 1942 — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку. 1944 — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур. 1950 — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959 — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963 — Премијер јужне конгоанске

провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966 — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975 — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. Мозамбик после 477 година стекао независност од Португалије, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика. 1988 — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991 — Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека. Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини. 1993 — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995 — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996 — У експлозији камиона-бомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах. 1999 — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине. 2001 — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну

посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље. 2003 — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.

МАГАЗИН

21.6.2020.

26. јун

363 — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а на римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). 1409 — Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону. 1541 — У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро. 1690 — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске. 1831 — Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843 — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером. 1848 — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства. 1848 — У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом. 1858 — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума. 1867 — Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава.

1877 — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876— 78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша. 1881 — Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском „Тајну конвенцију“ којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије. 1906 — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка. 1917 — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. 1941 — Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године. 1945 — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра. 1960 — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа. 1960 — Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија. 1970 — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета („прашко пролеће“) искључен је из Комунистичке партије Чехословачке. 1977 — Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине. Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индија-

наполису. Умро је два месеца касније. 1991 — ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ. 1992 — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром. 2000 — Научници из 18 земаља декодирали су 85 % људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства. 2001 — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991—95). 2004 — После 14 година прекида, у

хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

27. јун 1693 — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури. 1743 — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици. 1801 — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро. 1844 — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис. 1905 — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио филм „Оклопњача Потемкин“. 1908 — У Црној Гори завршено су-

ђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора. 1932 — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија. 1943 — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом. 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу. 1946 — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947. 1950 — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела. 1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету. 1976 — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара. 1986 — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви. 1987 — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији.[1] 1990 — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виоле-

ти Бариос де Чаморо. 1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА. 1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду. 1997 — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина. 1999 — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста. 2000 — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића. Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља. 2001 — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини. 2004 — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs