МАГАЗИН Година VIII * Број 446 * 7. јун 2020. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
МАГАЗИН
7.6.2020.
Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати
2
РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00
3.855.000,00
Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа
са 2019,23 динара. Захвални читаоци
3
7.6.2020.
МАГАЗИН
4
Хвала што читате
Краљевски
МАГАЗИН
5
6
МАГАЗИН 7.6.2020.
12 118 20 24 26 30 34 42 50 52 56 64 68 70 72 74
Фото: М. Радовановић
У овом броју: Пет корака до циља Трајно решење проблема За лепши изглед града Развој електронске управе Шири круг корисника Стазама Јована Владимира Свенародна задужбина Значајна карика у ланцу одбране Бољи одговор на изазов Време је за природу Последњи Дон Кихот Кретањем до здравља Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица Времеплов
7
8
МАГАЗИН 7.6.2020.
9
10
МАГАЗИН 7.6.2020.
11
Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (14)
МАГАЗИН
7.6.2020.
ПЕТ КОРАКА
12
- Велики број предузећа се затвара у првих пар година након отварања, а активност удружења предузетника се не развија јер нема довољне подршке локалне самоуправе. - Расположива буџетска средства нису усклађена са потребама локалне заједнице, нису решени имовинско правни односи на локацијама погодним за инвестирање, није довољна сарадња локалне самоуправе и привредника. - Развој локалне заједнице у наредних пет година нема светлу перспективу. - Развоју предузетништва треба да допринесе изградња сајмишта у Краљеву
тратегија развоја Краљева до 2020. године значајним сматра подршку развоју предузетништва и локалног привредног сектора коме у значајној мери треба да допринесу удружења предузетника, развијена приватна иницијатива и предузетнички дух сектора малих и средњих предузећа. Ма колико овакво уверење звучало оптимистички не деле га приватни предузетници који годинама у оквиру поменутог удружења покушавају да укажу на низ погрешних потеза
С
локалних власти који им отежавају ословање. Да папир трпи све, а да доносиоци одлука најчешће ни не знају шта су то подржали дизањем руку, сведочи текст стратешког документа према коме развоју предузетништва доприноси постојање институција за подршку кроз Регионалну привредну комору и Регионалну развојну агенцију. Није познато на основу којих података је аутор стратегије пројектовао развој града у наредних неколико година, али је сигурно да се бар у делу
који се односи на ову област није консултовао са представницима приватних предузетника, нити њихових удружења. Важним ресурсом сматра се радна снага са значајним искуством у производњи уз могућност коришћења финансијских и нефинансијских мера активне политике запошљавања у сарадњи са Националном службом за запошљацање. Повољном утиску требало би да допринесе и дуга традиција у металопрерађивачкој производњи
Фото: М. Радовановић
А ДО ЦИЉА
13
МАГАЗИН
7.6.2020.
Списак слабости које спречавају интензивнији развој у овој области далеко је дужи од предности које га подстичу. На првом месту је низак ниво конкурентности локалне привреде у којој је преовлађујућа делатност трговина са ниском додатом вредношћу. У индустрији је присутна слаба искоришћеност постојећих капацитета, а у предузетништву низак ниво обучености и примена информационих технологија, низак ниво корпоративног управљања и недостатак повољних финансијских средстава за мала и средња предузећа. Кочницу представља сазнање да расположива буџетска средства нису усклађана са потребама локалне заједнице, да нису решени имовинско правни односи на локацијама погодним за инвестирање, није довољна сарадња локалне самоуправе и привредника и нема довољно кадрова специфичних профила. Подаци показују да се велики број предузећа затвара у првих пар година након отварања, а да се активност удружења предузетника не развија јер нема до-
14
вољне подршке локалне самоуправе. Ако се томе дода недовољна обученост младих за покретање сопственог бизниса, недовољна повезаност привредника у циљу обједињавања понуде и непостојање Бизнис инкубатор центра, да развој школства не прати промене на тржишту рада, а нема ни јавно приватних партнерстава, онда развој локалне заједнице у наредних пет година и нема светлу перспективу. Ништа боља ситуација није ни у повезивању привреде, науке и локалне смоуправе иако је списак мана краћи од оног на коме су исписане све предности у које се убраја постојање високошколске научне установе, оличене у Факултету за машинство и грађевинарство, средњих стручних школа, стручних и техничких капацитета на факултету за област машинства и грађевинарства и регионалног центра за примену савремених технологија у области машинске производње. Да у повезивању привреде, науке и локалне самоуправе не иде све као по лоју потрудили су се недовољна повезаност привредних субјеката, недостатак
капацитета за вишу фазу прераде и недовољна искоришћеност стручних и техничких капацитета факултета у циљу унапређења конкурентности локалне привреде
Пољопривредна производња и рурални развој Небројано пута је потврђено да значајну предност у даљем привредном развоју локалне средине може да представља пољопривредна производња и рурални развој са ресурсима у које се међу најзначајнијим убраја људски. Потенцијал за развој пољопривреде је 47,4 % пољопривредног земљишта, значајан број регистрованих пољопривредних домаћинстава, постојање градског Фонда за развој пољопривреде, традиција и искуство у производњи. Значајном се сматрају површине земљишта на коме је могућа интезивна пољопривредна производња повртарских култура уз развој савремених система за наводњавање
и површине погодне за производњу сточне хране и развој сточарства. Профитабилну производњу производа за којима расте тражња на тржишту, у које се убрајају воће, производи у органском поступку, сточни и други производи, омогућавају квалитетно земљиште и агроеколошки услови, а у знатној мери могу да допринесу и образовне институције оличене у Пољопривредној школи, саветодавној стручној служби, Ветеринарском специјалистичком институту и другим институцијама за подршку развоја пољопривреде Подугачак списак слабости почиње податком о недостатку малих прерадних капацитета, институционалне подршке развоју пољопривреде на локалном нивоу и недовољно изграђеној инфраструктури на сеоском подручју на коме нема саобраћајница, вода, канализација и сличног. Интензивнији развој пољопривредне производње спречавају уситњен и расцепкан земљишни посед, велика рашчлањеност рељефа који отежава употребу механизације у пољопривре-
ди, висок проценат напуштених и запарложених површина, поларизација привредног развоја уз веома слаб развој брдско планинског подручја, мали проценат наводњавања и коришћења расположивих водних ресурса. Све би било много боље кад би постојала квалитетнија заштита од елементарних непогода, повољнија старосна структура пољопривредних домаћинстава, решени власнички односи на пољопривредном земљишту, побољшана организованост пољопривредних произвођача, повећана конкурентност локалне пољопривреде на глобалном тржишту и координација републичких стручних служби и локалне самоуправе у области развоја пољопривреде.
Туризам Значајним потенцијалом сматра се туризам коме би, да није слабости, могао да допринесе повољан географски положај, гостопримљиво становништво, традиција угоститељства, изграђени смештајни капацитети и
постојање туристичке организације. Списак лепих жеља допуњавају природни ресурси од значаја за развој туризма на планинском подручју, термалне воде, тврђаве, бање, заштићена природна добра. Иако у Матарушкој Бањи одавно ништа не ради, а радници Природног лечилишта и одмаралишта су одавно на принудним одморима, значајним се сматра што је овом месту враћен статус бањског подручја. По аутору стратегије ништа мање значајни нису ни површински токови погодни за риболов и изградњу пастрмских рибњака, као и за пратеће туристичке активности, добри услови за развој ловног и риболовног туризма, богато културно историјско наслеђе које се огледа у манастирима, црквама и културно-историјским споменицима и добри услови за развој сеоског туризма у брдско планинским руралним деловима. Услови за развој спортског и рекреативног туризма постоје на подручју Гоча, Рудна и Столова, делимично је развијена спортска инфраструктура која укључује планинске бициклистичке, планинарске и пе-
15
шачке стазе, а постоји и велики број значајних туристичких, културних и спортских манифестација, као и туристички капацитет Матарушке и Богутовачке Бање у поступку приватизације. Све то постојало је и до сада, а туризам стално назадовао због одсуства интересовања локалних и страних улагача за улагање у туристичку понуду на подручју града, политичке и економске нестабилности, регионалне конкуренције, нерешеног статуса имовине у општини, одлива становништва, непланске градње, ниског степена услуга и незадовољства корисника.
Специфични циљеви
МАГАЗИН
7.6.2020.
Као пет специфичних циљева који треба да допринесу даљем развоју дефинисани су привлачење и подстицај развоја инвестиција, подршка развоју предузетништва и локалног привредног сектора, повезивање привреде, науке и локалне самоуправе, развој пољопривреде и рурални развој и раз-
16
вој туризма. До остварења првог циља, привлачења и подстицаја развоја инвестиција води 12 пројеката и мера од којих први подразумева формирање управе за управљање имовином, израду базе података јавне својине код које је корисник локална самоуправа и плана управљања том својином. Следећим корацима сматрају се израда елабората за ревитлизацију браунфилд локација, па њихова ревитализација у циљу искоришћавања постојећих капацитета и нових улагања домаћих и страних инвеститора. Значајним се сматра инфраструктурно уређење и опремање и промоција гринфилд и браунфилд локација на подручјима „Медијапан“, „Воћареве ливаде“, „Стари аеродром Магнохром“, „Шеовац“, „Адрани -Јабучар“ и другим, као и планирање и инфраструктурно опремање нових локација за инвестициона привредна улагања. На половини листе приоритетних пројеката су спровођење процедура ради преузимања и стављања у функцију развоја привреде 80 хекта-
ра пољопривредног земљишта пољопривредне школе, припрема локалног пакета олакшица за домаће и стране инвеститоре смањењем пореза и такси, и поједностављењем процедура за добијање дозвола, као и јачање капацитета и унапређење рада Канцеларије за брзе одговоре. Ако је судити по редоследу у тексту стратешког документа нешто слабије рангирани су израда елабората о продаји, или давању у закуп, локација у јавној својини, јачање стручних и техничких капацитета Градске управе и јавних предузећа и установа за планирање и реализацију пројеката из области локалног економског развоја и квалитетна и континуирана презентација потенцијала инвеститорима која укључује унапређење постојећег градског WEB сајта, припрему, штампу и диструбуцију нове инвестиционе брошуре града и промоцију потенцијала града за инвестирање на домаћим и међународним сајмовима и манифестацијама. Листу пројекат којима се употпуњује први подциљ завршава
унапређење Географско информационог система и повезивање привредних актера и локалне самоуправе у јединствен информациони систем.
Подршка предузетништву Подршка развоју предузетништва и локалног привредног сектора требало би да се оствари кроз осамнаест пројеката од којих се најзначајнијим сматрају оснивање локалног Фонда за развој предузетништва и привредног сектора, планирање и развој пословне и комуналне инфраструктуре у складу са потребама локалног привредног сектора, јачање улоге Привредног савета у припреми и доношењу програма и одлука од значаја за локални економски развој града, унапређење услуга инвеститорима кроз успостављање сарадње Националне службе за запошљавање, Регионалне привредне коморе и града кроз формирање Бизнис сервис центра и Тренинг центра. Ништа мање значајни нису ни
Бизнис инкубатор центар у Краљеву, припрема студије оправданости о оснивању Иновационог центра, реализација програма подстицаја и развоја социјалног предузетништва, спровођење едукативних програма подстицаја и програма подршке омладинског предузетништва, припрема и спровођење програма обуке младих у приватним предузећима, информисање и едукација представника локалног привредног сектора о могућностима и начинима коришћења доступних фондова и програма, јачање капацитета представника локалног привредног сектора и локалне самоуправе за реализацију пројеката по моделу јавноприватног партнерства и коришћење фондова Европске уније уз организацију и спровођење менторинг програма као услуге подршке у раду предузетницима и сектору малих и средњих предузећа. Последњу трећину мера и пројеката предводи подршка јачању конкурентности локалне привреде кроз формирање секторских и струковних удружења предузетника
и привредника, као и кластерског повезивања фирми са циљем јачања позиција за заједнички наступ, а наставља формирање зона унапређеног пословања на подручју уже зоне града и реализација основних обука за запослена и незапослена лица, реализација специјализованих обука за запослена и незапослена лица, израда програма обука за незапослена и запослена лица, а према потребама локалне привреде у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Развоју предузетништва треба да допринесе припрема базе података дефицитарних занимања и припрема предлога за усклађивање образовних профила са потребама локалне привреде, припрема и спровођење годишњих мера за подстицај запошљавања и организација годишњих локалних сајмова запошљавања у сарадњи локалне самоуправе и Националне службе за запошљавање и коначно, изградња сајмишта у Краљеву. Т. Радовановић
17
Сеоске куће за избегла лица
МАГАЗИН
7.6.2020.
ТРАЈНО РЕШЕЊ
18
ЊЕ ПРОБЛЕМА оследња недеља јуна 1991. година је, изласком Словеније из заједничке државе, означила почетак краја Југославије формиране непосредно по завршетку Првог светског рата. Није прошло много времена а на исти корак се одлучила Хрватска, потом Босна и Херцеговина. У све три новоформитане државе на удару су се прво нашли припадници српског народа који су прилику за физички опстанак потражили источније, у Србији где се у наредних неколико година нашло више стотина хиљада прогнаних. Иако је међу њима било и оних који су веровали у повратак на вековна огњишта временом је бледела жеља за тим па су избеглице, уз помоћ државе и организација цивилног друштва постепено решавале стамбено питање. Био је то поуздан знак да нема повратка у крајеве из којих су дошли и домове у које су се, уколико нису срушени, уселили неки други људи. Да проблем свих није решен ни након више од две деценије потврђују повремене активности усмерене на пружање помоћи онима који још трагају за решењима. Информација о једној таквој стиже из Градске управе која најављује расписивање јавног позива за доделу помоћи за решавање стамбених потреба избеглица при куповини две сеоске куће са окућницом и
П
деделу пакета помоћи. Помоћ се реализује у оквиру Регионалног стамбеног програма, Стамбени програм у Републици Србији, Потпројекат 8 – сеоске куће, који ће 7. јула бити објављен на огласним таблама локалне самоуправе, месних канцеларија и на интернет презентацијама града www.kraljevo.org и Комесаријата за избеглице и миграције www.kirs.gov.rs. Право учешћа на јавном позиву имају избеглице и бивше избеглице које су, услед догађаја из периода од 1991. године до 1995. године, стекле тај статус у Републици Србији, без обзира на онај који имају у време решавања стамбене потребе. У ову категорију спадају избеглице које живе у колективним центрима или неком другом виду колективног смештаја, формалног или неформалног, угрожене избеглице у приватном смештају и бивши носиоци станарског права који су без трајног решења у земљи порекла или Републици Србији, а све према утврђеним критеријумима угрожености. Бесповратна помоћ одобрава се за решавање стамбених потреба избеглица које имају пријављено боравиште/пребивалиште на територији Краљева кроз куповину сеоске куће са окућницом у максималном износу до девет и по хиљада евра у динарској
противвредности и доделу пакета помоћи у које су укључени грађевински материјал и опрема неопходни за побољшање услова живота, у максималном износу до хиљаду и по евра у динарској противвредности, по породичном домаћинству. Изабрани корисник може у решавању стамбеног питања на овај начин додатно да учествује сопственим средствима до половине износа намењеног за куповину сеоске куће са окућницом, или максимално четири хиљаде и седам стотина педесет евра. Помоћ се додељује за куповину сеоске куће са окућницом која се налази на територији града Краљева која је уписана у катастру непокретности, без терета на објекту и земљишту, а мора испуњавати основне услове за живот и становање. Јавни позив траје од првог наредног радног дана од дана објављивања јавног позива, односно 8. јула и траје до 22. августа, или првог наредног радног дана ако последњи дан трајања буде нерадни. Све информације у вези јавног позива заинтересована лица могу добити путем телефона, позивом на број 036-306144, или код повереника за за избеглице и миграције у канцеларији број 310 на трећем спрату зграде Градске управе, Трг Јована Сарића број 1. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
- Јавни позив за доделу помоћи за решавање стамбених потреба избеглица при куповини две сеоске куће са окућницом и доделу пакета помоћи. - Конкурс од 7. јула на огласним таблама локалне самоуправе, месних канцеларија и интернет презентацијама града и Комесаријата за избеглице и миграције. - Максимални износ средстава до девет и по хиљада евра у динарској противвредности. - Пакета помоћи у грађевинском материјалу и опреми за побољшање услова живота до хиљаду и по евра по домаћинству
19
Десет милиона динара из градског буџета
МАГАЗИН
7.6.2020.
ЗА ЛЕПШИ ИЗ
20
- Расписан јавни позив за суфинансирање пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зградa. - Улагање у спречавање настанка штетних последица и других којима се спречавају штетне последице по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности. - За бесповратно суфинансирање пројеката планиран утрошак десет милиона динара. - Финансираће се највише половина трошкова пројекта. - Критеријуми за рангирање и избор хитност интервенције, степен унапређења енергетских својстава зграде, њена намена, положај и раније интервенције. - Рок за подношење пријава истиче двадесет првог дана, почевши од 3. јуна
Фото: М. Радовановић
ЗГЛЕД ЗГРАДА
21
уфинансирањем пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда, односно оних којима се спречава настанак штетних последица по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности, на територији Краљева обухваћене су стамбене и стамбено-пословне зграде, зграде које су проглашене за културно добро, или се налазе у заштићеним културноисторијским целинама, као и породичне куће које су лоциране уз најпромет није улице, тргове и друге јавне површине а, услед неодржавања, представља ју посебну опасност. Жеља да се великом броју од њих врати некадашњи изглед, или бар заустави даље пропадање, основ је на коме Градско веће темељи јавни позив за суфинансирање пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зградa. Активностима на инвестиционом одржавању и унапређењу својстава зградa, сматрају се инвестиционо одржавање фасада ради спречавања штетних последица по безбедност грађана, унапређење енергетских својстава ради смањења негативних утицаја на животну средину, замена употребљених грађевинских материјала који су штетни по живот и здравље људи, санација кровова у циљу спречавања настанка штетних последица и друге којима се спречава настанак штетних последица по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности. Буџетом града за ову годину за бесповратно суфинансирање пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда планиран је утрошак десет милиона динара, у које су укључени и трошкови пореза на додату вредност, а финансираће се највише половина трошкова пројекта. Да се до пара не долази лако сведочи податак о обавези да се пре пријаве на јавни оглас прибави обимна документа ција. Власници породичне куће су оба-
МАГАЗИН
7.6.2020.
С
22
везни да уз личне податке, и адресу објеката за који се учествује по јавном позиву, приложе адресу за достављање поште уз подсећање да, уколико постоји сувласништво на непокретности, потписници пријаве могу да буду сви, или један кога су опуномоћили. За породичне куће проглашене за културно добро, или се налазе у заштићеним културно – историјским целинама, неопходно је доставити број акта, издатог од стране надлежног Завода за заштиту споменика културе, којим је дата сагласност за извођење радова. Пријава за стамбене и стамбенопословне зграде мора да садржи пословно име, број решења надлежног органа којим је стамбена заједница уписана у Регистар стамбених заједница, име и презиме управника и број решења надлежног органа којим је лице именовано за то, а за зграде које су проглашене за културно добро и зграде у заштићеним културно – историјским целинама број акта надлежног Завода за заштиту споменика културе којим се то потврђује. Доказом о власништву на катастарској парцели и објекту за који се подноси пријава сматра се извод из листа непокретности са копијом плана, не старији од шест месеци, а да је подносилац обезбедио средства потребна за реaлизацију пројекта банкарски извод са рачуна. Доказом о налогу грађевинског инспектора за отклањање непосредне опасности по живот и здравље и безбедност људи сматра се решење којим је наложено извођење радова, а да је стамбена заједница, односно све у оквиру једне зграде, одлучила да учествује по јавном позиву одговарајућа одлука о томе. Обавеза стамбених заједница је да доставе Програм одржавања заједничких делова зграде за ову годину, којим су предвиђене активности на инвестиционом одржавању заједничких делова за учешће у финансирању, као и доказ о раније изведеним радовима. То се потврђује записником или одговарајућим актом надлежне инспекци-
је, дозволом и уговорима о извођењу радова и изјавом овлашћеног лица, односно управника стамбене заједнице о извођењу или неизвођењу радова. Списак потребне документације употпуњава доказ да је стамбеној заједници одобрено извођење радова предвиђених програмом о одржавању заједничких делова зграде у овој години, одобрење за Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено -комуналне делатности и доказ о одобреној пројектно техничкој документацији, у складу са прописима који регулишу изградњу објеката. Као доказ о извођењу радова на зградама које су проглашене за културно добро, или се налази у заштићеним културно – историјским целинама, сматра се акт Завода за заштиту споменика културе, којим је дата сагласност за извођење радова. Одлуком о обавезном инвестиционом одржавању зграда и суфинансирању инвестиционих пројеката утврђени су критеријуми за рангирање и избор који укључују процену хитности интервенције, степен унапређења енергетских својстава зграде, њену намену, положај и раније интервенције. Пријаве са пратећом документацијом и доказима о испуњености услова подносе се препорученом пошиљком путем поште, или лично преко пријемне канцеларије Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено -комуналне делатности Градске управе. Рок за подношење пријава истиче двадесет првог дана, почевши од 3. јуна, а за објављивање ранг листе пројеката тридесет дана након тога. Коначну одлуку о избору пројеката који ће се финансирати Градско веће ће донети петнаест дана након утврђивања предлога ранг листе. Средства из буџета уплаћују се након завршених радова, десет дана од доставе окончане ситуације у складу са одредбама Одлуке о обавезном инвестиционом одржавању зграда и суфинансирању инвестиционих пројеката. Т. Радовановић
23
Усвојен стратешки акт Владе Србије
МАГАЗИН
7.6.2020.
РАЗВОЈ ЕЛЕКТР
24
- У наредне две и по године највећи број услуга јавне управе биће доступан грађанима и привреди путем интернета или мобилног телефона. - Нових три стотине услуга еУправе или мУправе редовно ће користити најмање милион и по грађана и привредника. - Унапређење Портала еУправе, значајно повећање броја електронских услуга и нови приступ дигитализацији процедура са фокусом на животне догађаје. - Очекује се да до 2022. године електронско сандуче има најмање шест стотина четрдесет хиљада појединаца и сто педесет хиљада фирми
лада Србије је пре неколико дана усвојила Програм развоја електронске управе за период до 2022. којим је предвиђено да у наредне две и по године највећи број услуга јавне управе буде доступан грађанима и привреди путем интернета или мобилног телефона. До тог периода очекује се успостављање нових три стотине услуга еУправе или мУправе, а очекивање да ће их редовно користити најмање милион и по грађана и привредника појачава уверење да ће
В
се у знатној мери избећи одласци на шалтере и подношење папирне документације. Иако си Програмом развоја електронске управе дефинисана четири циља, за грађане се најзначајнијим сматра трећи који дефинише унапређење Портала еУправе, значајно повећање броја електронских услуга и нови приступ дигитализацији процедура са фокусом на животне догађаје. У случају пресељења, плаћања пореза, регистрације аутомобила или сличних
животних активности, грађани ће, уместо да решавају један по један, електронски одмах моћи да обаве све поступке који су повезани са тим догађајем. Све услуге ће бити доступне и путем мобилног телефона, а сем што се грађанима и привреди пружа могућност да прате у којој је фази решавања њихов захтев на крају ће моћи да оцене квалитет услуге. Основа развоја еУправе биће и дигитална инфраструктура која укључује завршетак Државног дата центра у Кра-
гујевцу, повезивање локалних самоуправа на јединствену информационукомуникациону мрежу еУправе, успостављање еПисарнице и еАрхиве, како би се у потпуности дигитализовао рад јавне управе и омогућили пријем, израда и чување електронских докумената. Од стратешког значаја је и завршетак Централног регистра становништва и израда Метарегистра, јачање информационе безбедности и обука службеника за рад у дигиталном окружењу. Један од кључних циљева Програма је правна сигурност еУправе који грађанима пружа прилику да провере које податке о њима чувају поједини органи, да поднесу захтев за измену или сазнају ко, и на који начин, користи те податке. Посебно значајним оцењује се што ће електронске документе препознавати и прихватати судови, бележници и извршитељи док ће институције њихову аутентичност, уместо еПотписом појединачних службеника, потврђивати својим еПечатом. Програмом ће бити решено и пита-
ње доставе докумената па ће грађани и привреда, уместо да чекају поштара решење локалне пореске администрације за порез на имовину добијати у Јединствено електронско сандуче на Порталу еУправа. На сличан начин ће се достављати решења суда, катастра или неког другог органа, чиме ће бити решен вишедеценијски проблем застаревања поступака услед лоше доставе. Очекује се да до 2022. године електронско сандуче има најмање шест стотина четрдесет хиљада појединаца и сто педесет хиљада фирми. Посебан циљ Програма посвећен је отварању података који су у поседу државних органа како би грађани, а посебно привреда, могли да их користе за креирање нових услуга и производа и подстицање економског развоја. Аутори Програма сматрају да ће то бити основа за креирање платформе за размену података од значаја за локални развој како би локалне самоуправе у развоју услуга почеле да примењују концепт паметних градова. Програм развоја еУправе 2020-2022
је стратешки акт Владе сачињен у складу са Законом о планском систему, а удруженим снагама креирали су га Министарство државне управе и локалне самоуправе и Канцеларија за информационе технологије и еУправу, у сарадњи с Националном алијансом за локални економски развој. Посредством Програма за развој Уједињених нација реализацију је, у оквиру пројекта Реформа јавне управе, подржао Фонд за добру управу Владе Уједињеног Краљевства, као и Европске уније. Као радна платформа за формулисање циљева, мера и приоритета програма послужио је Координациони савет Владе Србије за електронску управу, кроз активно учешће ИТ стручњака државних органа, представника факултета, Привредне коморе Србије и Националне алијансе за локални економски развој, а поред јавне расправе спроведене су и додатне консултације кроз фокус групе и интервјуе са привредницима, локалним самоуправама, међународном заједницом и доносиоцима одлука. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
ОНСКЕ УПРАВЕ
25
26
МАГАЗИН 7.6.2020.
Подстицаји за развој пољопривреде у овој години
ШИРИ КРУГ КОРИСНИКА
- Постицаји за унаређење пољопривредне производње уз тридесет одсто учешћа локалне самоуправе у финансирању пројекта, односно четрдесет пет од вредности инвестиције на подручју са отежаним условима рада, а највише у износу од двеста хиљада динара. - Рок за подношење захтева од петнаест дана почео је да тече 21. маја. - За ову годину планиран је утрошак од двадесет пет милиона и двеста седамдесет хиљада динара. - Предност пољопривредницима који до сада нису користили подстицајна средства
27
а истеку петог месеца у години Градско веће је расписало јавни оглас за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава. Огласом су позвани пољопривредници са пребивалиштем на територији Краљева, уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци у активном статусу, којима је пољопривреда основна делатност коју обављају на подручју града, да поднесу захтев за остваривање права на ову врсту подстицаја. Носиоци газдинстава могу да очекују тридесет одсто учешћа локалне самоуправе у финансирању пројекта, односно четрдесет пет од вредности инвестиције на подручју са отежаним условима рада, а највише у износу од двеста хиљада динара. Право учешћа има пољопривредник по основу само једног пројекта, у Сектору млеко за набавку квалитетних приплодних грла млечних раса, говеда, оваца и коза, а у Сектору месо за набавку квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза, свиња које се користе за производњу меса. У сектору воћарске производње биће финасирано подизање нових, или обнављање постојећих, вишегодишњих засада воћака, хмеља и винове лозе, подизање и опремање пластеника за производњу поврћа, воћа, цвећа и расадничку производњу, машине, уређаје и опрему за наводњавање усева, подизање, набавку и опремање система противградне заштите у воћњацима и вишегодишњим засадима. Пољопривредни произвођачи који се баве узгојем житарица, индустријског, ароматичног и зачинског биља могу да рачунају на помоћ при набавци машина и опреме за наводњавање усева, а пчелари за набавку нових пчелињих друштава и опреме за пчеларство.
МАГАЗИН
7.6.2020.
Н
28
Из подстицаја су искључени порези, царинске, увозне и остале административне таксе, као и накнада за потребне сагласности од државних институција и јавних предузећа, трошкови банкарске провизије, јемства и слично, превоза, монтаже и други оперативни трошкови, трошкови куповине половне опреме, механизације и материјала и допринос у натури који подразумевају сопствени рад и материјал. Носилац комерцијалног пољопривредног газдинства може користити подстицаје под условом да је у целости измирио обавезе по основу коришћења средстава у складу са Одлуком о финансијској подршци пољопривредним произвођачима, доспеле обавезе по основу коришћења средстава у складу са Програмом рада Фонда за развој пољопривреде града Краљева од 2013. до 2016. године, а за последње три по Програму подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја. Обавезан је и да наменски користи, не отуђи нити да другом лицу на коришћење предмет инвестиције из захтева три године од дана набавке предмета за који је добио средства. Из овога су изузете инвестиције за Сектор месо најмање до килаже коју определи подносилац захтева у опису инвестиције за коју тражи средства. На средства не може да рачуна пољопривредник који је предмет инвестиције набавио од крвног сродника у правој линији, нити у побочној закључно са трећим степеном сродства, супружника и ванбрачног партнера, усвојиоца, усвојеника, као и потомака усвојеника и од других лица који са носиоцем комерцијалног пољопривредног газдинства живе у заједничком домаћинству, Право на подстицаје има пољопривредник који за предметну
инвестицију није користио и неће користити по истом основу из других извора, до дана подношења пријаве није започео реализацију инвестиције која је наведена у захтеву за остваривање права на подстицај за инвестицију у физичку имовину пољопривредног газдинства и да је на дан подношења захтева измирио све обавезе по основу јавних прихода који припадају граду Краљеву, закључно са 2019. годином. За реализацију инвестиција признају се трошкови од двеста двадесет хиљада динара по грлу за краве, сто деведесет за јунице, дванаест за овце и козе а двадесет пет за овнове. При куповини назимица и нераста трошкови су лимитирани на тридесет пет хиљада динара по грлу, а телади шездесет пет хиљада, за крчење једног хектара предвиђен је утрошак двеста педесет хиљада а набавку нових пчелињих друштава петнаест хиљада по једном. Подносилац захтева коме по овој мери нису додељивана средства подстицаја стиче право на тридесет бодова, ако је млађи од четрдесет пет година још двадесет, а ако има завршен четврти степен стручне спреме додатних двадесет. Пребивалиште у месту реализације инвестиције доноси петнаест бодова, пет и више чланова породичног домаћинства још десет и пет ако је подносилац захтева жена. Рок за подношење захтева од петнаест дана почео је да тече 21. маја а, у складу са одредбама Правилника о условима, поступку и начину коришћења средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава за ову годину планиран је утрошак од двадесет пет милиона и двеста седамдесет хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
29
30
МАГАЗИН 7.6.2020.
Заветници на централној прослави у Краљеву
СТАЗАМА ЈОВАНА ВЛАДИМИРА - Српска странка Заветници заговара страначку конкуренцију, надметање програма и идеја у духу демократије и политичке културе, али се бескомпромисно бори против система у коме се интерес партије ставља изнад интереса Србије. - Краљевачки одбор на најбољи начин персонификује политику странке што је повод да му ове године буде поверена организација обележавања страначке славе Светог Јована Владимира. - Предсеник Извршног одбора странке Страхиња Ерац на листи за народне посланике Народне скупштине и одборнике Скупштине града
31
7.6.2020.
МАГАЗИН
32
епосредно након што је почетком 2012. године група од двадесет људи, који су се окупљали на барикадама српског народа на Косову и Метохији, организовала бројне скупове и протесте, учествовала у хуманитарном раду, обележавала значајне историјске датуме и ширила државотворну и родољубиву мисао, настао је покрет под називом Заветници. Име је одабрано по узору на историјско искуство у којем средишњу тачку заузима косовски завет, као вековна инспирација бројних владара, научника, песника, писаца, војсковођа и највећих српских умова. Осам година касније покрет је прерастао у Српску странка Заветници која заговара страначку конкуренцију, надметање програма и идеја у духу демократије и политичке културе, али се бескомпромисно бори против система у коме се интерес партије ставља изнад интереса Србије. Противљење сваком политиканству и политичарењу даје
Н
довољно могућности за простор у коме се воде јавне и аргументоване дискусије са циљем да се на политичку сцену врате морал, поштење, пристојност и храброст. Током пуних осам година грађена је страначка инфраструктура у којој значајно место заузима краљевачки одбор који на најбољи начин персонификује политику странке што је повод да му ове године буде поверена организација обележавања страначке славе Светог Јована Владимира. Заветници обележавају овог свеца од 2016. године, кад су за то добили благослов митрополита црногорскоприморскогАмфилохија, а слава је одабрана у време обележања хиљадите године од смрти свеца због уверења да је суштински повезана са политиком и идеологијом странке. Свечани чин сечења славског колача је у страначким просторијама обављен у присуству чланова странке међу којима су били председник Сте-
фан Стаменковски и председник Извршног одбора Страхиња Ерац. И један и други уверени су да ће Заветници следеће године обележити славу као парламентарна странка са великим бројем посланика у парламенту. - Јован Владимир је светац који везује Србију, српску Црну Гору и све српске земље тамо где је настала српска држава а ми, континуитетом борбе желимо поново да објединимо све што је српски идентитет и културни простор. Желео бих да нас идеје које су нас окупиле и водиле све ове године, наша борба за националне интересе, за српско Косово и Метохију, за све што је неопходно поправити, додатно очврсне на дан наше славе и да нам цела симболика да додатну снагу да истрајемо у борби коју смо започели - поручио је Стаменковски. Окупљање на дан страначке славе прилика је за подсећање на предстојеће парламентарне и локалне изборе и поруку о снажној српској држави, еко-
номском патриотизму који подржава највећи број грађана који се идентификују са порукама, идејама и идеологијом странке. Значајним за Краљево оцењује се податак да високо место на листи кандидата за посланика Народне скупштине заузима Страхиња Ерац. - Носилац сам изборне листе у Краљеву и први међу једнакима у одбору у коме су људи са Космета, из Републике Српске, Српске Крајине и свих делова Србије. Као и до сада наставићемо путем помирења, љубави, части и борићемо се против ових који желе да поделе град. Желимо да помиримо народ и поред свега што раде политичке организације, попут неких који желе да га поделе, а сигурно је да ћемо наставити као и до сада - поручио је он. Сличне ставове дели и високи функционер градског одбора Иван Дамљановић који је страначку славу искористио да подсети на краља Јована Владимира, витеза и мученика који је у тешка времена, када су непријатељи
српског рода надирали на Дукљу и све српске земље, стао испред њих. - То је био мудрац који је веровао у Христа, том вером победио разна зла и чуда али није могао да победи зло његових саплеменика и рођака. Одсекли су његову главу, али нису одсекли оно што је у себи носио, а носио је веру у Бога, веру у крст и у божју победу. Данас смо ми Заветници, и сви Срби, у истој ситуацију. На нас су кренули разни завојевачи, а сви желе да сруше и у нашим срцима и души униште веру у Бога, веру у српство. Оно што је својом главом и вером зацртао свети краљ Јован Владимир данас носимо у нашим срцима. Српство је букнуло на све стране, прво тамо где је било највише сатрвено, у Црној Гори. Показало се да Срби нису поткупљен народ, нису плаћени народ, нису народ који се опредељује за овоземљаско царство, већ следимо завет светог Јована Владимира, Стефана Немање, Светог Саве и Стефана Прво-
венчаног, кнеза Лазара и свих наших Срба који су страдали борећи се за крст часни и слободу златну. Пред нама је велика и одлучујућа борба. Ми смо деца Србије, они који треба да донесу слободу, да донесу промене, да створимо од Србије оно што су сањали наши преци, да живимо у Србији на коју ће бити поносни и наши потомци. Верујте ми да ћемо седам дана пред Видовдан показати своје лице и снагу, победити и започети борбу за боље Краљево и бољу Србију - поручио је Дамљановић. Након сечења славског колача и обраћања јавности Заветници су, уз музику, наставили прославу у ресторану једног од њихових чланова, а колико оно што су на овај свети дан обећали њихови челници има реалну подлогу могло би да буде видљиво већ за две недеље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
33
34
МАГАЗИН 7.6.2020.
Подигнут крст на Столовима
svenarodna zadu`bina - Крст висок тридесет три и по метра симболизју исто толико година земаљског живота Исуса Христа. - Постављање постамента димензија површине десет пута десет а висине пет метара, од којих метар и двадесет изнад земље, у суровим планинским условима на ветру и ниским температурама. - У темељу седам тона бетонског гвожђа и четрдесет пет тона цемента за двеста четрдесет до двеста шездесет кубика бетона. - За мешање бетона педесет шест тона воде. - Земљотрес који је погодио Краљево у новембру 2010. на дужи рок одложио активности на подизању крста, четири године касније и поплаве. - Десет сегмената крста од поцинкованих висококвалитетних челичних профила спојено специјално конструисаним завртњима вредним безмало пет хиљада евра. - За напајање специјало конструисаних високо квалитетних рефлектора неопходо поставити ветрогенератор
35
ад је пред крај последње недеље маја коначно подигнут крст на највишем врху Столова, Усовици изнад Жиче, могли су да одахну сви који су од краја 2007. године веровали да ће, реализацијом иницијативе чланова Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“, на достојан начин бити обележена осамстота годишњица аутокефалности Српске православне цркве. Идеја да се подигне крсно знамење које би било знак распознавања града Краљева била је присутна у народу и раније, а приближавање великог јубилеја додатни мотив да се интензивирају активности на реализацији несвакидашњег пројекта. Са позиције председника организационог одбора за подизање крста, сачињеног од краљевачких привредника и угледних личности, протојереј ставрофор Љубинко Костић подсећа да су већ почетком 2008. године отпочеле озбиљне активности на припреми документације за добијање грађевинске дозволе, уједно и прикупљање потребних средстава. Циљ је био да се око монументалног објекта као народ-
МАГАЗИН
7.6.2020.
К
36
не саборне задужбине окупи што већи број појединаца, јер је процењено како не би било добро да то буде један човек, чак и кад би имао довољно жеље и средстава. Како у почетку нико није знао како ће крст да изгледа разматране су бројне варијанте све до потвде о потреби решеткасте конструкције која би на надморској висини од 1.375 метара
успешно одолевала ударима јаких ветрова. Идејно решење инжењера Јовице Милића постало је основа пројекта који је урађен у краљевачком предузећу „Амига“, а прве активности након тога усмерене су на прикупљање стредстава за градњу постамента на коме ће бити постављен крст. - Иако нико у том тренутку није
имао никакав предрачун, знали смо да треба много средстава, па смо са ентузијазмом почели да прикупљамо оно што се дало прикупити, а захваљујући Јавном комуналном предузећу „Путеви“, и људима добре воље из градске управе, пробијен је пут до врха Усовице. Посебно захтевном показала се изградња последњих осам стотина метара до један километар јер је било
потребно урадити изохипсу око брда и савладати успон како би могао да се довлачи материјал. Најпре смо 2009. извукли двеста седамдесет кубика шљунка, касније још четрдесет, а највише је радио Драган Стаменчић Струја из Жиче који је, као врло храбар и неустрашив човек, својим камионом допремио сав материјал. Тада је већ напола био ископан
темељ за који смо делом користили машину која је радила на путу, а делом радили ручно тамо где није могла. Изашли смо сви на акцију да проширимо темељ и учврстимо ископину у стени дубоку три метра и осамдесет сантиметара, за шта велика захвалност припада Добривоју Балтићу из Матаруга и његовим радницима - сећа се прота Љубинко уз потврду да се често радило у суровим планинским условима на ветру и ниским температурама. Почетни ентузијазам додатно је подгревало сазнање да су средства прикупљана задовољавајућом динамиком све до првих дана новембра 2010. године кад је Краљево и околину погодио земљотрес катастрофалних размера. У ситуацији кад је пред надолазећу зиму стотине домаћинстава остало без крова над главом процењено је како није примерено наставити са прикупљањем средстава за подизање крста. Пауза је потрајала пуне две године након чега су настављене активности на обезбеђењу потребног материјала, пре свега бетонског челика значајног профила и потребне коли-
37
7.6.2020.
МАГАЗИН
38
чине цемента. О размерама посла најбоље сведочи податак да је на врх планине допремљено седам тона арматурног гвожња, а за темељ димензија десет пута десет и високог пет метара, од којих три и осамдесет испод нивоа земље, утрошено још четрдесет пет тона цемента. Да на путу реализације објеката овог типа прете бројне невоље потврдило се већ 2014. кад је због поплава у околини Краљева још једном дошло до застоја у раду. Прече је, каже прота Љубинко, било поправљање свега што је вода однела него тражити прилоге за наставак радова на подизању крста. - Како су се последице лечиле народ је почео да се интересује шта се догађа, па смо наставили са прикуљањем и у јесен 2017. поставили темељ. Иако је тешко издвајати појединачна имена то не би било могуће да Вук Јосовић из Милочаја није допремио из Италије мешач бетона, јер миксер горе не може да изађе а обичне мешалице ништа не значе. Бесплатно је измешао између двеста четрдесет и двеста шездесет кубика бетона за темељ што нам је много значило, кад смо увидели да ће пројекат успети јер нас нису оставили ни Бог ни људи. У јуну 2018. владика жички Јустин је, уз присутво одређеног броја људи и љубитеља планине, освештао темеље крста и поручио да истрајемо у напору да такав објекат засјаји са планинског врха. Жеља нам је била да то буде за осмовековни јубилеј аутокефалности Српске православне цркве, али радује податак да се у то време идеја већ остваривала - каже Костић. Пре нешто мање од две недеље отпочело је извлачење десет сегмената крста од висококвалитетних челичних профила поцинкованих захваљујући чачанским предузећима „Атеник комерц“ и „Унипромет“, а значајни део посла обављен је захваљујући краљевачким „Амига“ и „Радијатор инжењеринг“. Иако је састављање челичним плочама и вијцима прављеним специјално за ову прилику, са свим попустима плаћеним пет стотина дванаест хиљада динара, трајало релативно кратко посао би био завршени раније
да није било честих падавина. У ситуацији кад је крст подигнут, и постао видљив са велике даљине, полако се заборављају све невоље које су се испречиле на путу реализације јединствене идеје. Радује податак, каже Костић, да су се у тренуцима посустајања увек јављали неки нови људи, а новом енергијом и снагом помагали да се крене даље и дође до циља. У такве се убрајају Горан Милашиновић са камионом, јавна комунална предузећа „Путеви“, „Чистоћа“ и „Водовод“, али и припадници Сектора за ванредне ситуације и Добровољног ватрогасног друштва из Каменице који су, кад је било најтеже, допремили педесет шест тона воде потребних да се умеша бетон. Због претње да сурови климатски услови на врху Столова, јаки ветрови, оштре зиме и честа појава магле, нагризу материјал неопходно је да се, облагањем каменом, додатно заштити бетонско постоље, уреди простор око крста и обезбеди одвод воде која би се евентуално сакупљала у близини темеља. Да крст засија пуним сјајем, и буде видљив са велике даљине, треба да допринесе низ специјало конструисаних високо квалитетних рефлектора за чије је напајање неопходо поставити ветрогенератор. Кад и овај део посла буде завршен очекује се да крст буде видљив из великог дела Србије, из правца Крушевца, Чачка, Тополе, Рашке, са простора Косова и Метохије.
Једино светло тренутно је посебан уређај као опомена евентуалним летелицама које би се појавиле на овом простору. Грандиозност објекта видљива је тек кад се приближи крсту високом тридесет три и по метра који симболизју исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Иако подизање крстова на различитим локацијама у Србији није новина овај ће, каже Костић, бити највећи на територији земље. Након што буду окончани сви радови предвиђени пројектом предстоји технички пријем и укњижење на простору који је за постављање крста уступило Јавно предузеће „Србијашуме“, а православни верници са посебним нестрпљењем очекују чин освећења као круну свих активности током више од деценије. Столови су годинама уназад познати као атрактивно место које привлачи стотине љубитеља природе у различитим планинарским акцијама, али и бројне појединце, што појачава уверење у развој специфичне врсте туризма. - Удар нађе искру у камену, а кад се један део оствари одмах рађа нове идеје и нове активности, па је и због тога важан јер има смисао као поклон и наше уздарје Немањићима за све што су нам оставили, осмовековну Жичу и самосталност цркве у чију част се подиже крст, али и уздарје свим генерацијама. Навршило се сто година од
39
7.6.2020.
МАГАЗИН
40
завршетка Првог светског рата, а и даље мало знамо да су од Добрих вода, Гоча и Великих ливада преко Столова, вођене борбе приликом повлачења српске војске и народа преко Косова према Албанији. Ту је, штитећи одступницу, пострадало много великих ратника и родољуба припадника Дринске дивизије у чију славу и част подижемо знак захвалности. Ништа не бива случајно па, по божјем промислу, на овим бојиштима ничу крстови и обележавају та места да се отму од заборава и да се опомињу генерације које долазе. Ми смо настављачи традиције и предања и дужни смо да сваком новом покољењу предамо нешто што ће подсећати на догађаје из наше прошлости, да покажемо да смо задужбинарски народ, да није
замро задужбинарски дух Немањића ни у новим генерацијама које су засуте многим пошастима. Човек је данас растргнут, растројен и раслојен, па нема много времена да мисли ни на себе. По мало се одвајамо до својих корена, али се морамо увек враћати на своја изворишта, на бистре изворе своје воде, да не идемо на барице, распућа и раскршћа где нам се губи идентитет него да га сачувамо, да увек идемо ка извору и да се од извора не одвајамо. Ако се поточић одвоји од свога извора негде ће пресахнути, а тако и ми који не смемо прекинути ту везу. Морамо стално ићи и освртати се уназад, јер се не може ићи напред ако се не осврне уназад, зато што нема будућности без садашњости и прошлости - каже Костић.
Током скоро деценију и по ангажовања било је тренутка кад се чинило како би могло и брже да се дође до циља али је временом, каже Костић, постајало јасно да све долази у своје време баш као и слагање коцкица мозаика. Неспорно је да је активности на подизању крста све време красио невиђени ентузијазам и подгревао полет у послу током кога се потврдило да велика дела ишту велика прегнућа. Само онима који су након подизања сагледали крст у свој грандиозности могли су да закључе како је такав објекат било тешко направити и поред пута, камоли у далеком беспућу без комуникација. Није далеко од истине ни податак да су после толико времена заборављене тешкоће и проблеми на које су наилазили сви који су на било који начин били укључени у реализацију пројекта. А било је појединаца и предузећа из свих крајева земље, сем Краљева и околине и из Војводине, Београда, са југа Србије... О њима сведоче записи које је све време правио прота Љубинко да неким будућим генерацијама сведоче о приложницима који су најзаслужнији за подизање крста. Својеврстан летопис, подсећа он, сведочи да крст на Столовима није ствар локалног значаја, већ да има шири карактер због свих који су део себе уградили у знамење по коме ће се у наредним деценијама, и даље, препознавати крај у коме се укорењивала Српска православна црква. Иако се обавезе чланова организационог одбора за подизање крста на Столовима, који су свих година бдели над реализацијом пројекта, завршавају и даље ће, каже Костић, бринути о грађевини свенародне задужбине каквом мало ко други може да се подичи. Листу оних којима ће на дан освећења бити уручене пригодне захвалнице допуњавају предузеће „Вива“ из Матарушке Бање, краљевачке „Електродистрибуција“ и „Електромонтажа“, Друштво гуслара „Жича“, Епархија жичка, свештеници, црквене општине које су се укључивале у рад и помагале у складу са потребама и многи други. Т. Радовановић
Љубинко Костић
41
Ветеринарски специјалистички институт у борби против корона вируса
МАГАЗИН
7.6.2020.
ЗНАЧАЈНА КАРИКА
42
- Ветеринарском специјалистичком институту Краљево поверено тестирање узорака потенцијално заражених корона вирусом са територије више управних округа. - Разлог за поверење четрдесетогодишње искуство у области здравствене заштите животиња и праћењу заразних болести. - Међу тридесет седам стално запослених шест доктора наука, којима ће се наредних година придружити још један. - Највиши светски стандарди за управљање квалитетом и испитивањима у до сто шездесет акредитованих метода. - Из краљевачког Завода за јавно здравље на тестирање тигло око две хиљаде, од око девет хиљада, узорака код којих је проверавано присуство корона вируса. - Признање Владе Србије за озбиљан приступ послу, и резултате који су из њега проистекли
У ЛАНЦУ ОДБРАНЕ
43
ако су током пандемије корона вируса у центру пажње јавности били здравствени радници није занемарљив број других служби без којих систем у коме раде не би могао да функционише. Да је тако потврђује пример краљевачког Ветеринарског специјалистичког института коме је поверено тестирање узорака потенцијално заражених са територије више управних округа. Разлог за поверење је четрдесетогодишње искуство у области здравствене заштите животиња и праћењу заразних болести у Златиборском, Моравичком, Рашком и Расинском округу а пре 1999. године у највеће делу територије Косова и Метохије. Све је почело давне 1979. године кад је, према Закону о заштити животиња, Србија подељена на фитолошка подручја у чијим центрима је основано десет специјалистичких и два научна института. Четири деценије касније у Институту указују на значајну улогу првог директора др Драгутина Костовића који је поставио темељне принципе на којима почива рад установе. Садашњи директор Мишо Коларевић подсећа на чињеницу да се Институт свих четрдесет година кретао узлазном путањом, а и у тешким временима напредовао захваљујући улагањима у кадрове. Зато се основним квалитетом установе сматра континуитет, пре свега у кадровској политици која се наслања на темељне принципе
МАГАЗИН
7.6.2020.
И
44
Мишо Коларовић постављене пре више од четири деценије. Колико се у томе успело најбоље сведочи податак да га је матично министарство прогласило за националну референтну лабораторију за неколио области. Најинтересантније међу њима су птичји грип и друге болести заразног карактера као што су грозница Западног Нила и болест квргаве коже. - Наш институт предњачи у односу на сличне институције, јер је излазио из
оквира основне делатности, па смо радили и неке егзотичне ствари. Први смо се бавили дивљим птицама, и тако дошли до птичјег грипа, слепим мишевима, код којих смо испитивали присуство одређених вируса, и гмизавцима. Доста је колега којима асистирамо у изради докторских и магистарских теза, код нас се раде експерименти па смо код поскока који је уловљен код манастира Милешева установили присуство потпуно нове врсте салмонеле за шта смо добили потврду референтног института у Паризу, а један наш колега је аутор књиге „Без пчела нема живота“ која је добила прву награду на Сајму пчеларства у Истанбулу. Мислим да смо пионири у мултидисциплинарном приступу јер сарађујемо са стручњацима из различитих области међу којима су ентомолози, орнитолози, биолози и друге специјалности - каже Коларевић. Све то остварује се захваљујући напорима тридесет седам стално запослених међу којима је шест доктора наука, којима ће се наредних година придружити још један. Сем сарадње са домаћим институцијама, Природно-математичким факултетом у Крагујевцу, Заводом за заштиту природе, Биолошким факултетом и Факултетом ветеринарске медицине у Београду, чија је научна база за докторске студије, Институт одржава присне везе са еминентним иностраним институцијама у овој области. Међу њима су Институт Фридрих Лефлер, као национална референтна лабораторија и водећа институција у Немачкој, потом федерални институт у руском граду Владимиру, у коме су међу девет стотина запослених трећина доктори наука, и институтом за микробиологију у Покруу са четири стотине запослених. Од пре две године краљевачки стручњаци, у оквиру конзорцијума тридесет лабораторија из целог света, учествују у реализацији значајног петогодишњег пројекта националног циклуса „Хоризонт 2020“ који третира болест квргаве коже говеда и афричку кугу свиња. На више од две хиљаде квадрата, у којима су смештене лабораторије Ветеринарског специјалистичког института, примењују се највиши светски стандар-
45
МАГАЗИН
7.6.2020.
ди за управљање квалитетом и испитивањима у до сто шездесет акредитованих метода у секторима за лабораторијска испитивања и здравствену заштиту. За остваривање значајних резултата у Институту се користи потребна опрема за обављање класичних микробиолошких метода, секвенцирање вируса и молекуларних техника дијагностике и изолације узрочника. Од тренука кад је подручју Европе потврђено присуство корона вируса није било дилеме да ће се епидемија проширити и на суседне земље што је било повод да, у очекивању позива за допринос борби против ширења заразе, стручњаци Института пажљиво прате дешавања у окружењу. Кад је крајем марта Управа за ветерину Министарства Пољопривреде, шумарства и водопривреде проверавала спремност домаћих институција да се укључе у борбу за заштиту здравља становништва, у краљевачком Институту није било дилеме, а већ последњег дана у месецу на тестирање су пристигли пр-
46
ви узорци. - Ситуација је била јако динамична, а иако смо у првом тренутку преузели узорке са територије округа у којима спроводимо основну делатност било је потребно да се нешто преузме из Шумадијског округа и Косовске Митровице. Одмах смо направили ефикасну организацију и дефинисали безбедносне мере да заштитимо људе који раде у лабораторији, јер је могућност заражавања била јако велика, поготово код здравстевних радника који раде са зараженима. Зато ништа не сме да засени напор и заслуге људи у здравственом систему, медицинског и немедицинског особља, јер су били у највећем ризику и пред изазовима који не могу да се пореде ни са чим. Директно или индиректно у испитивање које је подразумевало пријем и деконтаминацију узорака и слање до лабораторије посебним лифтом, тако да нема укрштања чистих и прљавих путева, укључили смо дванаест људи. У лабораторији су обезбеђене додатне
мере опреза да се узорак инактивише како би могло да се ради на безбедан начин. У специфичним околностима страх би створио отпор, а отпора није било што значи да није било дилеме да ли прихватамо рад или не - каже Коларовић. У сарадњи са стручњацима краљевачког Завода за јавно здравље развијени су протоколи за узимање брисева који су стизали припремљени, чиме је значајно скраћивано време обраде. Иако је из Завода на тестирање стигло око две хиљаде узорака, са којима су запослени били у контакту приликом узимања бриса, нико се није заразио што сведочи о високом степену безбедности који је успостављен. Након првих осам узорака са територије Краљева број је следећег дана утростручен да би из дана у дана био све већи, а до 17. маја прегледано је 8.891. Иако је то мали део од преко пет стотина педесет хиљада узорака колико се у Институту обради током године тестирање је било напорно због посебног режима рада и потребе честе дезинфекције свих
просторија како би се у потпуности елиминисала могућност ширења заразе. Ни након што је тестиран последњи узорак није престало ангажовање Ветеринарског института у борби против вируса, јер је у здравственом делу Кризног штаба формиран тим који спроводи студију са циљем да се утврди колективни имунитет. Део студије укључује испитивање генетичког материјала вируса са циљем да се утврди да ли се, и колико, мењао током епидемије и да ли има сличности са онима који су се јављали у другим земљама. Резултати секвенционирања, обављеног у
сарадњи са стручњацима Института за епидемиологију Медицинског факултета, део су базе на основу које се креира филогенетско стабло вируса и утврђују карактеристике које би могле да буду значајне при изради вакцине. - Били смо укључени у посао због потребе проширених критеријума за тестирање, што је било неопходно, како је епидемија јењавала и потребе су биле мање а почела је са радом и лабораторија „Ватрено око“ у којој је дневно тестирано преко две хиљде узорака. Ми смо били само сервис здравственом систему, а кад су потре-
бе смањене од 18. маја смо се вратили основној делатности. Иако је ово заразна болест ни једног тренутка се нисмо укључивали у било какву полемику, јер то није наш посао. Било је тешко, али смо лако решавали све проблеме на високом професионалном нивоу - каже Коларовић и подсећа да ни једног тренутка није претила опасност од помањкања тестова који су по правилу стизали на време као и заштитна опрема. Ни након евидентног стишавања епидемије нема поузданих информација о будућности вируса на овим просторима. Много тога је и даље обавијено велом тајни због чега стручњаци незахвалним оцењују било каква предвиђања, чак ни да ли ће вирус поново запретити пред крај године. Упркос томе што нема ни јединственог става о томе да ли ће, и када, вакцина уопште бити направљена искуства из неких ранијих периода подгревају уверење о могућности да се становништво полако прилагођава вирусу као једном од више типова из исте категорије под
47
МАГАЗИН
7.6.2020.
називом корона. У ситуацији кад различита искуства могу да доведу у заблуду, и створе конфузију, преостаје да се прате и поштују савети надлежних служби који су се у значајној мери потврдили адекватним и бољим него у земљама са знатно развијенијим здравственим системима. Њихов недостатак је, верују стручњаци, то што су у приватном власништву које ограничава могућност прегруписавања и слања из једне у другу здравствену установу. Са позиције руководиоца државне установе одсуство ангажовања приватних лабораторија и клиника током епидемије тумачи се финансијским интересом и изражава основна сумња у могућност да одговоре изазовима ове врсте. - Врло битно је да је свет био непри-
48
премљен, јер до појаве короне нисмо знали никога у окружењу да болује од заразних болести. Вакцина као највећа тековина модерне медицине учинила је да нико од нас не оболева од заразних болести, па смо као такви гурали медицину у супротнм правцу, да нас лечи од доброг живота, кардиоваскуларних и болести дигестивног тракта, можданих удара и сличних, до којих долази због навика и начина живота. За последњих двадест година у Институту смо се борили са четири афричке болести, плави језик, грозница Западног Нила, болест квргаве коже и афричка куга свиња, које не да нису биле карактеристичне за нашу земљу, него нису биле ни за континент. Флуктуација људи је велика, све нам је јако близу и брзо може да дође на наша врата. Авио компаније су 2019.
године превезле четири и по милијарде људи, а пре само неколико година та бројка је била дупло мања. Са друге стране нисмо упознали ни делић онога
што око нас кружи, па начин на који је свет функционисао деценијама уназад а доноси ризик - упозорава Коларовић.
А да оно што је током епидемије корона вируса учинио Ветеринарски специјалистички институт, и њему слични,
није прошло незапажено сведочи податак да су на недавном пријему код председнице Владе Србије пригодне захвалнице добили представници двадесет институција. Свима њима пријала је потврда да је неко видео озбиљан приступ послу, и резултате који су из њега проистекли, што учвршћује уверење да уложени труд, ма колико било напорно, није био узалудан. Као део државног апарата за спречавање свих опасности у областима којима се бави Ветеринарски специјалистички институт се потврдио као значајна карика у ланцу одбране становништва, баш као и много пута раније приликом деконтаминације терена након поплава у различитим деловима земље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
49
Како се припремити за други талас корона вируса
МАГАЗИН
7.6.2020.
БОЉИ ОДГОВО
50
- У светлу ванредних околности изазваних пандемијом вируса Ковид-19 Савез за здравство Националне алијансе за локални економски развој дефинисао предлог петнаест хитних мера за функционисање здравственог система и доставио их надлежним институцијама. - Стручни и технички капацитети Савеза за здравство на располагању Влади Србије у даљем раду на дигитализацији услуга у здравству. - Ресорним институцијама које раде на унапређењу здравственог система доступна Сива књига здравства са педесет препорука комплементарних мерама за смањење негативних последица пандемије Ковид-19
зазови које је пред здравствени систем у Србију као државу донела пандемија корона вируса основ су креирања стратегије за будућност како би се у наредном периоду предупредиле евентуалне негативне последице сличних стања. Због тога се посебно значајним оцењује правовремено дефинисање процедура у здравству у кризним ситуацијама, пре свега како би се избегле несташице заштитне опреме и појединих лекова и омогућио интервентни увоз медицинских
И
средстава. Управо то је кључна препорука сета мера за спречавање негативних последица могућег новог таласа вируса који је креирала Национална алијанса за локални економски развој. Савез за здравство Националне алијансе доставио је председници Владе, Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и Агенцији за лекове, предлог мера за убрзани увоз робе, активирање капацитета приватног сектора у кризним ситуацијама и укључивање привред-
них и струковних удружења у процесе доношења одлука и прописа. Предложене мере се надовезују на сет од петнаест мера припремљених почетком марта, у циљу омогућавања несметаног снабдевања тржишта лековима и медицинским средствима, које су се у пракси показале као корисне. Уверење како има простора за даље унапређење здравственог система и плана за кризне ситуације основ је предлога за формирање Заједничке групе за здравство, која би окупила све ресорне ин-
ОР НА ИЗАЗОВ ституције, представнике привреде и цивилног сектора, у циљу унапређења прописа у сектору здравства током редовних околности, и пружања стручне подршке Влади у кризним ситуацијама. У случају евентуалног новог таласа вируса на јесен посебно значајним сматра се укључивање капацитета приватних здравствених установа за преглед пацијената код којих се сумња на инфекцију, како би се растеретили државни домови здравља, а пацијентима омогућио бржи долазак до медицинске услуге. Уз то, они би могли да се користе и за тестирање грађана на присуство корона вируса, односно узимање брисева и слање узорака на тестирање у службене лабораторију. Међу предложеним мерама је и успостављање процедуре за увоз нерегистрованог лека који је потребан здравственим установама у количини већој од пет хиљада кутија, колико је тренутно ограничење на годишњем нивоу, као што је током овогодишње кризе био случај са хлорокином, како
се не би десило да једна здравствена установа увезе сву дозвољену количину, а друге остану ускраћене. Из Савеза за здравство стиже подсећање да се у време ванредног стања аутоматско продужење еРецепт-а за хроничне болеснике показало као корисно решење које треба задржати и у случају избијања нове кризе. Уз то предлаже се да се мера смањења директног контакта тамо где није неопходан прошири и увођењем еДознака за отварање боловања, што би довело до значајног смањења бирократије и у редовним околностима. Овим мерама треба додати и предлог измене Закона о заштити становника од заразних болести којом би министар здравља могао да овласти директора Агенције за лекове и медицинска средства да у кризним ситуацијама доноси одлуке за убрзани увоз лекова и опреме. Из Националне алијансе стиже порука да ће стручни и технички капацитети Савеза за здравство бити на располагању Влади Србије у даљем раду на дигитализацији услуга у здрав-
ству, а ресорним институцијама које раде на унапређењу здравственог система доступна и Сива књига здравства са педесет препорука комплементарних мерама за смањење негативних последица пандемије Ковид-19. Предложене мере имају за циљ да омогуће брже снабдевање тржишта потребном заштитном опремом и дезинфекционим средствима, убрзање процедура за увоз неопходних лекова и сировина за производњу лекова и дезинфекционих средстава, избегавање стварања несташица лекова у државама у региону, као и хитни прелазак на издавање електронских дознака за боловање. Национална алијанса додатно предлаже измену Одлуке о забрани извоза лекова како би се омогућиле редовне испоруке лекова за различита хронична стања, као што су дијабетес, кардио-васкуларна и онколошка обољења, иницијално планирана за извоз на тржиште Црне Горе и Босне и Херцеговине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
51
МАГАЗИН
7.6.2020.
На Светски дан заштите животне средине
52
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА - Предлог да се 5. јуни обележава као Светски дан животне средине дала је делегација Југославије а то је, према неким изворима, постао централни догађај светске организације 1972. године. - Уз учешће више од пола милијарде људи, организују се акције које имају за циљ промену еколошке свести влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. - Министарство заштите животне средине организовало свечаност у Ботаничкој башти „Јевремовац. - За задовољавање потреба становништва данас потребна 1.6 планета Земља. - Уз слоган „Време је за природу“, порука да су очувани и функционални екосистеми и здрава животна средина услов будућности
А ПРИРОДУ целом свету се 5. јуна сваке године, кроз разне активности и кампање, са циљем да се скрене пажња јавности на бројне еколошке проблеме и потребу очувања животне средине, обележава Светски дан животне средине. Овај датум је одредила Генерална скупштина Уједињених нација у знак сећања на 1972. годину кад је, на тај дан, у Стокхолму одржана Конференција о заштити животне средине у присуству представника сто тринаест земаља који су потписали заједничку изјаву о потреби међународне сарадње у овој области. Предлог да се 5. јуни обележава као Светски дан животне средине дала је делегација Југославије а то је, према неким изворима, постао
У
централни догађај светске организације. На овај дан се у свету покрећу бројне активности које пропагирају одговорни однос према окружењу, а подједнако су укључене владине и организације цивилног друштва. За главно место прославе сваке године се бира други град, а влада земље домаћина, у сарадњи са Програмом заштите животне средине Уједињених нација, одређује тему догађаја осим које се бирају слоган и лого који ће бити фокус свих информативних материјала и промотивних активности у вези са овим даном. Пример је акција коју је 2011. године, као светски домаћин, покренула Индија под називом „Шуме: Приро-
да у твојој служби“. Као и свих претходних и ове године је планирано више активности, радионица за преко стотину новинара, седница са темом о „зеленој“ економији, организација маратона, једнодневна конференција за жене руководиоце и слично. У више од сто држава широм света на овај дан се, уз учешће више од пола милијарде људи, организују акције које имају за циљ промену еколошке свести влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. На овај начин се скреће пажња на последице појединих активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање ваздуха и вода, уништавање шума,
53
МАГАЗИН
7.6.2020.
нестанак великог броја врста и сличне. И у Србији су током Светског дана заштите животне средине организоване бројне активности и манифестације којима се скреће пажња најшире јавности на значај и потребу очувања здраве животне околине. Министарство заштите животне средине је поводом обележавања Светског дана заштите животне средине у петак 5. јуна, у присуству представника дипломатског кора, државних институција, научне и стручне јавности, организовало свечаност у Ботаничкој башти „Јевремовац“ како би још једном било упозорено на неопходност и значај заштите животне средине и природе, а министар Горан Триван указао да је здрава животна средина највиши цивилизацијски чин. Овогодишње обележавање Светског дана заштите животне средине посвећено је очувању биодиверзитета и природе коју модеран човек исцрпљу-
54
је преко њених граница. Повод је процена да је за задовољавање потреба становништва данас потребна 1.6 планета Земља. Уз слоган „Време је за природу“, свету је поручено да су очувани и функционални екосистеми и здрава животна средина услов будућности и да данас, више него икада, мора да иступи и уједини у акцијама за оздрављење Планете. Говорећи о напорима које Србија улаже да унапреди животну средину министар је указао на постигнуте резултате у решавању кључних проблема како у законодавној области, у преговарачкој позицији за Поглавље 27, у међународној улози Србије у најважнијим међународним конференцијама у области заштите животне средине, тако и у реализацији конкретних мера које су донеле напредак у раду рециклажне индустрије, изградњи постројења за пречишћавање отпадних
вода и управљању чврстим комуналним отпадом, повећању пошумљености територије Србије, олакшица у набавци еколошки прихватљивијих возила, и на многе друге промене које сведоче да ће животна средина у Србији бити све боља. Триван је потврдио да без економске потке нема инвестирања у здраву зивотну средину и да је буџет министарства већи за 26 посто него прошле године. - Ми смо камен у ципели, али екологија ако жели да прави напретке у сопственом друштву, а то је и искуство западних земаља, морате се супростављати, морате се изборити за животну средину насупрот било каквим интересима. Морамо се борити за чистији ваздух који сви заједно дишемо, морамо сачувати своје реке, оне мале потоке, јер неће бити воде, рекао је упозоривши да Србија у региону има најмање аутохтоних површинских вода а да не
постоји рационална одлука која може да натера да трошећи тај ресурс због профита, на струју или било шта друго, уништава саму себе. Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб је подсетила како је пандемија корона вируса нагласила чињеницу да се уништавањем екосистема и биодиверзитета уништавају системи који одржавају људски живот и да постоје технолошка решења за економију која се више базира на природи и да се тако могу отворити нови „зелени“ послови. Због тога је неопходно подстаћи фундаментални преокрет у глобалној производњи енергије, у моделима потрошње, пољопривреди, транспорту, моделима улагања, што је одговорност коју треба да поделе политички и пословни лидери и сви грађани. Aмбасадор Шведске у Србији Јан Лундин указује на чињеницу да је свет
у новој фази привредног развоја који мора да иде у складу са животном средином. У том циљу Шведска ћенаставити да пружа подршку Србији у области заштите животне средине о чему сведоче започети и нови пројекти, потписани и договорени Споразум којим се наставља пројекат ЕНВАП 3. Није тајна да се Србија, која има дугу традицију у третирању питања заштите животне средине и природе, суочава са последицама вишедеценијске небриге, девастирања, загађења животне средине, ваздуха и природе. То је повод да ресорно министарство егзактно сагледа стање у овој области, идентификује проблеме, одреди приоритете и покрене активности на националном, регионалном и светском нивоу. Усвајањем Националне стратегије о климатским променама, чија је израда у току, и Закона о климатским проме-
нама Србија ће имати одговор на изазове климатских промена и одрживог развоја, а достизањем европских стандарда у области заштите животне средине и на питања у каквој ће се средини живети, какви ће бити квалитет воде и ваздуха, каквог ће здравља бити грађани и какви природни ресурси се остављају будућим генерацијама. Године пред нама треба да потврде колико је Србија спремна да се супростави свим изазовима на путу ка Европској унији, јер је у току преговора за пријем у пуноправно чланство значајан простор резервисан за заштиту животне средине. У Министарству верују да то зависи од спремности државе, владиног и невладиног сектора и бизнис заједница, да се заједничким снагама увежу у јединственом циљу да Србија буде лепше и здравије место за живот. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
55
Пета година без Џерија (2)
МАГАЗИН
7.6.2020.
ПОСЛЕДЊИ ДОН КИХОТ 56
- И поред значајних успеха са великог броја фестивала, 150 представа различите дужине и скоро 200 глумаца који су прошли кроз њега Театар „Сунце“ не наилази на разумевање локалне заједнице. – Театар је од оснивања постао трн у оку људима из културе, иако за то није било никаквог разлога тим пре што се све време радило само са великим ентузијазмом, уз помоћ „штапа и канапа“ и искључиво личним средствима. – Статиста у копродукционом филму „Каравађо“, мала улога у „Скандалу“. - Истеривање правде кроз донкихотовску борбу која не води ничему
Фото: М. Радовановић
Зоран Савковић Џери
57
58
МАГАЗИН 7.6.2020.
оследењих дана децембра 2011. године у Смедеревској Паланци је одржан традиционални републички фестивал „Нове театарске форме“, под покровитељством Министарства културе. На основу оног што је приказано током шест фестивалских дана стручни жири, којим је председавао Александар Волић, једногласно је одлучио да трећепласираном прогласи представу „Масал“ краљевачког Театра „Сунце“ у режији Зорна Савковића Џерија. Жири публике је награду за најбоље глумачко остварење доделио глумици овог театра Јовани Смиљанић. Велики успех био је повод да након неколико дана Џери потврди како је годину дана раније Театар „Сунце“ са истом представом неступио на међународном фестивалу „Дани драмских студија“ и освојио чак седам награда, за режију, сценски покрет, ефекте, светло, главну мушку и женску улогу и другу награду као представа у целини. - Кроз све моје представе трудим се да прикажем људске судбине и страдање a, иако не могу да не поменем актуелне односе у друштву, у центру пажње је увек човекова судбина.
П
За неке ствари које сам писао, па режирао, треба имати петљу, па сам у одређеним ситуацијама доживљавао извесне непријатности, иако сам износио само оно што највећи број људи мисли а нема храбрости да каже – подсећао се тада Савковић уверен да је од настанка 1996. године Театар „Сунце“ постао трн у оку неким људима из културе, иако за то није било никаквог разлога тим пре што се све време радило само са великим ентузијазмом, уз помоћ „штапа и канапа“ и искључиво личним средствима. На идеју да оснује алтернативно позориште Савковић је дошао после снимања телевизијске емисије „Хербаријанци“ због жеље да се бави начином изражавања различитим од класичног, и са мало више слободе, а прво појављивање на улици испред Робне куће „Београд“ публика је примила добро, што је дало подстрек групи ентузијаста да наставе са радом. На предлог тадашњег директора Краљевачког позоришта Миломира Недељковић уследио је први наступ на „Фестивалу алтернативних позоришта“. - Сценографија није била добра,
нисам имао ни искуства, па смо добили и критике и похвале. Иако ми је то дало стимуланс да радим још више две године касније смо на „Фестивалу нових театарских форми“ у Панчеву доживели потпуни крах, ма колико да смо глумачки све одрадили коректно. Ипак смо добили награду за најбољу женску улогу – причао је Џери. И баш ово дешавање дало је посебан стимуланс краљевачким алтернативцима тако да се од 2003. године никада са неког фестивала нису вратили без награде. Чланови Teaтра „Сунце“ углавном су млади и неафирмисани глумци, али се међу њима често нађе и по који од оних који су се одавно доказали на даскама које живот значе. У представама су током првих петнаест година постојања наступали и прекаљени глумци Краљевачког позоришта Миле Цвијовић, Вукман Ракочевић, Нада Станков, Биљана Костантиновић, Миодраг Костић, Прeдраг Павловић, Драган Лешкиновић, Верољуб Андријанић, Живорад Гајовић и други. У том периоду кроз позориште је прошло 150 до 200 глумаца који су играли у око 150 представа и других
59
7.6.2020.
МАГАЗИН
60
кратких форми, рачунајући и телевизијске драме. У позоришним комадима Театра „Сунце“ нема превише текста, а акценат је стављен на покрет, светлосне и музичке ефекте. Живот алтернативне представе није посебно дуг, па траје тек неколико извођења. Разлог за то је најчешће изостанак најминималнијих услова за појављивање на сцени а везује се за не тако мала средства потребна за изнајмљивање сале. За разлику од Краљева у другим градовима нема проблема ове врсте па су чланови „Сунца“ радо виђени гости о чему сведочи податак да су у Смедеревској Паланци играли представу пред пуном салом. Куриозитет посебне вресте је податак да селектори фестивала по доласку у Краљево ни не знају где је Театар „Сунце“ јер се налази у Џеријевој
кући. Разлог је, верује он, што се политика увукла у све сфере живота, па и у позориште, што се негативно одражава на рад. Иако се представе чији је аутор најчешће баве односом друштва и људи на власти, Џери никада није био члан ни једне политичке групације, и није зависио од њих, што појачава уверење да трпи баш због тога. Велики терет је свих ових година поднела и породица, а то је цена велике љубави према позоришту, режији, сликарству, музици, уметности уопште. Џери признаје да никада није рачунао колико нека представа кошта. Важније му је било да добро осмисли тему, подели улоге и са онима који га подржавају започне реализацију. Заједно израђују и костиме, најчешће од старих и коришћених које доноси сва-
ки од учесника, а дешавало се да на фестивалима добија награде за најбоље остварење у овој области. Годинама су пробе нових представа одржаване у Клубу одборника Скупштине општине, а кад је то укинуто у помоћ је прискочила Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић и понудила приватни простор који је мање коришћен због извесне удаљености што је отежавала глумцима одлазак на пробе. У време кад је Театар „Сунце“ обележавао петнаест година постојања окупљао је двадесетак глумаца од којих је најмлађи имао тек десет година, а најстарији добро загазио у седму деценију живота. Иако постоји велико интересовање за похађање школе глуме, недостатак простора за рад онемогућава ову активност тако да се
глумачки занат по правилу савладава током припремања нове представе. Театар „Сунце“ је учесник три међународна фестивала, у Суботици, Бањалуци и Димитровграду, а једна од представа је уврштена међу десет најбољих у Србији. До тренутка кад је, по старом закону, постојала Културнопросветна заједница општине Краљево било је и неке сарадње са локалном самоуправом, након тога је више нема. - Као да никога не интересује шта радим, па могу да донесем било какву награду са неког фестивала али то овде никога не интересује. Кад ме позову у друге градове да гостујем непријатно ми је да узвратим позивом за долазак у Краљево, јер немaм где да их примим – говорио је Џери уверен да је оно што ради довољно добро што потврђују позиви за гостовања, и учешће
на фестивалима, који стижу са свих страна. Ни после више од петнаест година посвећености позоришту, и непрекидног рада, Џерија није напуштао ентузијазам па није могао да потврди до када ће да га мотивише. Ипак, добро је знао да га више од свега испуњава и држи рад са младима. - Питају ме зашто се млатим са овим кад од тога немам користи. Иако је тешко радити без пара, кад је у питању уметност то и није најважније. Појединци често одбијају да играју, јер знају да не плаћам, а кад постигнемо неки резултат питају зашто их не зовем – каже Џери. Први дани 2012. године су, одабиром музичких секвенци, означили почетак рада на новој представи „Опсенар“, плановима за припрему
представе за децу „Црвенкапа и вук главоња“ и једног перформанса, а колико су реални зависило је од много чега, пре свега услова потребних за реализацију пројеката. Прича о Театру „Сунце“ почела је много раније, а на прве дане подсећа мољакање одговорних у Дому друштвених организација, Краљевачком позоришту, Културном центру „Рибница“ и другим институцијама културе да стану иза предстве групе ентузијаста окупљених око Зорана Савковића како би се појавили на неком од фестивала. Трајало је то све до 2002. године кад су, уз помоћ Оливере Кушевије, припремљена потребна документа за егистрацију Алтернативне позоришне сцене „Сунце“ која је прерасла у Театар „Сунце“ због жеље да се, поред алетрнативних, изводе класичне и предста-
61
62
МАГАЗИН 7.6.2020.
ве за децу. Иако је жеља за бављење необичним формама тињала годинама уназад оскудне информације о постојању алтернативне позоришне сцене у значајној мери су утицале да до реализације прве дође са великим закашњењем. Представа „Феђа и Мими“ се, иако са много пропуста, учинила занимљивом селектору фестивала у Панчеву па је пожелео да је уврсти у програм те године. Две године касније поново се обрео у Краљеву и нову представу Театра „Сунце“ после првог гледања уврстио у званични програм фестивала нових театарских форми. - Иако су посетиоци говорили да нису разумели ништа потврдили су да је представа откачена, па се можда и због тога свидела селектору. Одлазимо на фестивал у Панчево, али имамо страховит пех. Док смо припремали сцену у сали сазнамо да не играмо ту већ у башти са клупама прекривеним лишћем и маховином. Све ми се окренуло наглавачке, а сви чланови екипе покуњени. Све је било мокро, једна столица пала а на оближњој тераси свира жива музика. Ноћ још није пала, а представа се заснива на светлосним ефектима због чега нам треба мрак. Треба нам јабука, не можемо нигде да је нађемо, а нема где ни да се купи. Војкан Степић каже да од технике ништа не ради и да је све била саботажа. Башта пре тога није радила пуних десет година, а да представа не би пропала затражим бар касетофон да пустим музику са касете. Публика је већ почела да се смеје због опште спрдачине, али смо одиграли представу до краја на чему нам се захвалио селектор. Све је изгледало као да су сви у Панчеву желели да њихова представа буде прва. На округлом столу после представе општа пљувачина, а Вукман Ракочевић каже да је представа била одлична, да смо се одлично осећали и да смо задовољни – сећао се те године Џери почетака Театра „Сунце“. Син Стефан се сврстава у ред најпознатијих српских костимографа, а ангажман на снимању копродукционог филма „Каравађо“ допринео је да се Џери као статиста појави на великом
екрану. У следећем филму „Скандал“ добио је малу улогу коју сматра значајном јер означава први корак у светској кинематографији. Џери са сетом признаје да све што је пропустио са четворо деце из два брака надокнађује са унуком Огњеном а ни „Сунце“, каже, није његово приватно позориште већ удружење свих који га воле бар онолико колико он. Па иако на пројектима раде сви који у датом тренутку за то покажу интересовање највећи део посла прихвата сам, а по правилу почиње у тренутку кад му нека реч толико запара уши па се веже за њу уверен да би могла да буде први корак. - Кад осмислим представу откуцам текст па позовем глумце за које сматрам да могу да задовоље форму. Узмемо неке старе костиме преправљамо, крпимо, шијемо. То је тешко колико и радити представу која нема много текста па гестикулацијом, покретом и мимиком мора много да се каже. Од представа нема никакве зараде, публика их најчешће види само једном, а у највећем броју случајева не знам да ли ће и када поново да се види. С обзиром да радимо алтернативу сви мисле да радимо неке глупости. Први перформанс у Краљеву „Ета женерал“ извео сам на улици испред Робне куће. Људи су прво само прола-
зили, онда је застало троје знатижељних да би после десет минута било препуно. Од локалних функционера највише разумевања је имао први градоначелник Краљева др Милош Бабић који је пратио наше представе. Од других никад ништа, ни на кафу да нас неко позове као што позивају спортисте. Не само да их не занима то што радим, него гледају на сваки начин то да омаловаже, а Тетар су неки које сам довео, уз помоћ других са стране, чак покушали да расформирају – причао је искрено уз потврду како је читавог живота покушавао да истерује правду кроз донкихотовску борбу која не води ничему. Током скоро две деценије дугог живота кроз „Сунце“ је прошло више од две стотине различитих сарадника. Највернији међу њима је Миле Цвијовић Нецо, на чију је иницијативу и формиран театар, потом Војкан Степић, а међу онима који су допринели да сија још јаче били су Јасмина Радовић, Јована Смиљанић, Бора Тошић, Јелена, Миленко Симовић, Ксенија Миленковић и многи други. Пре само две године Џери је тврдио да ће „Сунце“ сијати док је он жив. Каква је перспектива театра кад њега нема остаје да се види. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
63
МАГАЗИН
7.6.2020.
Светски дан трчања
64
КРЕТАЊЕМ Д - Трчање је спорт доступан највећем броју становника планете. - На истеку друге деценије двадесет првог века трчање је фитнес, рекреативни тренд број један и спорт са најбржим растом у Србији. - Очекује се да до 2030. године свака породица у Србији има једног члана који редовно вежба и трчи и шири позитивне навике у свом окружењу. - Редовно трчање може да продужи живот у просеку за шест година. - Светски дан трчања се сваке године организује прве среде у јуну. - Атлетски клуб „Краљево“ је једини регистровани ове врсте у Србији који је у среду, на стази од једне миље, обележио Светски дан трчања
ДО ЗДРАВЉА з Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије стиже подсећање да је физичка активност од кључне важности за побољшање квалитета живота, а уз добре животне навике, правилну и квалитетну исхрану и адекватну хидратацију значајно доприноси општем здрављу и добрим спортским резултатима. Једним од најједноставнијих начина за то сматра се трчање као спорт доступан највећем броју становника планете. Као метод који људима и животињама омогућава да се крећу изузетно брзо, трчање је тип хода који у највећем броју случајева карактерише ваздушна фа-
И
за приликом које су стопала изнад земље, што је у супротности са ходањем. Процењује се да су далеки преци савременог човека развили способност трчања пре око 2,6 милиона година, вероватно са циљем да лове животиње, а у такмичарском смислу трчање се развијало на различитим религиозним фестивалима у Грчкој, Египту, Азији и Источноафричком рифту у Африци. Први запис о такмичењу у трчању датира са Талтанских игара у Ирској 1829. године пре нове ере, док се трчање на античким олимпијским играма нашло нешто више од миленијума касније. Сматра се да се људско
трчање развило пре најмање четири и по милиона година, након еволуције из мајмуна који је развио способност ходања усправно на две ноге. Ова теорија сматра да се еволуција трчања код људи развила кроз вежбање лова, активно праћење и гоњење животиња. Све до пред крај прве деценије другог миленијума трчање је било резервисано за мали број атлетичара и чудака а изузев Београдског маратона и Оливере Јефтић као да није ни постојало. На истеку друге деценије трчање је фитнес, рекреативни тренд број један и спорт са најбржим растом у Србији. О томе сведоче нове трке,
65
МАГАЗИН
7.6.2020.
тркачки клубови, брендови опреме за трчање и компаније које немају везе са трчањем, а обраћају се тркачима. Портал trcanje.rs процењује да је у том периоду број од око пет стотина редовних тркача устостручен што води ка ставу да људи живе здравије, да се више баве собом, својим здрављем и расположењем јер одласком на трке упознају нове, позитивне људе. Визија портала у периоду од 2013. до ове година била је усмерена на очекивање двадесет хиљада тркача на једној трци у Србији, или десетоструко повећање броја оних који редовно трче од две хиљаде колико је тада трчало на Београдском маратону. Визија кровне организације SportIT.agency за 2030. годину поистовећује се са очекивањем да свака породица у Србији има једног члана који редовно вежба и трчи и шири позитивне навике у свом окружењу. Дански научници су, упоређива-
66
њем смртности особа које су редовно џогирале и оних које нису, утврдили како овај тип физичке активности може да продужи живот у просеку за шест година. Закључак је изведен на основу истраживања двадесет хиљада особа старих између двадесет и деведесет три године. Током тридесет пет година колико је трајало истраживање, отпочето 1976, преминуло је више од десет хиљада оних који нису трчали и сто двадесет два џогера што потврђује да је ризик од смрти код њих био безмало за половину мањи. Истраживање је показало да су мушкарци који редовно трче продужили живот за 6,2 а жене за 5,6 година и потврдило да најбоље ефекте има споро трчање, један до два и по сата недељно. У сусрет Светском дану трчања генерални секретар Атлетског клуба „Краљево“ Милан Костић подсећа да се почетком јуна сваке године обеле-
жава од 2009. године, кад је у Сједињеним Америчким Државама установљен као национални дан трчања. Током неколико следећих година прихваћен је и у другим деловима планете, па је 2016. проглашен за Светски дан трчања који се организује прве среде у јуну. Уобичајено је да се тога дана на различитим местима у природи окупља велики број људи који на стази од једне миље подсећају на значај трчања за здравље. Атлетски клуб „Краљево“ је једини регистровани ове врсте у Србији који је у среду обележио Светски дан трчања на стази дугој једну миљу, од Куће сећања у Рибници до старог моста преко Ибра у продужетку Улице војводе Путника и назад. Траса је изабрана након процене да представља најповољније и најлепше место у близини реке, а да није превише удаљена од центра града.
Обележавање Светског дана трчања само је једна у низу активности овог клуба које су пасивизиране током ванредног стања, уведеног након опасности од ширења епидемије корона вируса, кад је тренажни процес највећег броја чланова био везан за кућне услове. - У свему смо се придржавали мера државе и Кризног штаба, свако је тренирао код куће по програму који су креирали тренери, а кад је укинуто ванредно стање вратили смо се редовним активностима, сада под новим условима у Борићима и код нове хале спортова. Око осамдесет чланова клуба укључено је у тренажни циклус по стандардима атлетских савеза Србије и Централне Србије, а припремали су се за почетак сезоне 6. јуна кад је одржано отворено првенство Београда за млађе пионире и наставак 20. кад ће бити одржано екипно првенство Срби-
је за млађе јуниоре - каже Костић. Након успешне спортске године, кад су остварени запажени резултати, нова управа у коју су укључени млади и амбициозни људи верује да предстоје још бољи током нове сезоне атлетских такмичења, што се сматра новом приликом за доказивање како би Краљево у наредном периоду могло поново да буде збачајан фактор у више атлетских дисциплина. Разлог више за оптимизам пружају три тренера активно укључених у припрему програма рада у овој години чији је почетак обележило повећано интересовање за бављење атлетиком у свим категоријама, од најмлађих до ветерана. Резултат околности на које је утицало ванредно стање огледа се и у значајно коригованом календару атлетских такмичења током ове године, посебно државних првенстава, под рестриктивним мерама Министарства
омладине и спорта, чији су домаћини Београд, Сремска Митровица и Крушевац. Жеља да то буде и Краљево огледа се у чињеници да се приводе крају радови на реконструкцији и доградњи Атлетског стадиона који поприма коначни облик. Асфалтом је покривена атлетска стаза, а питање дана је тренутак кад ће бити постављена тартан подлога. Након завршетка радова очекује се сертификација спортског објекта од стране овлашћених лица на шта би могло да утиче једино реласкирање мера забране кретања у земљама из којих долазе. У клубу не крију жељу да организују неко од државних првенстава и међународних такмичења што ће, каже Костић, у значајној мери зависити од метеоролошких услова и епидемиолошке ситуације у земљи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
67
Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com
ЊОКЕ СА ПАПРИКАМА И КАЈМАКОМ Краљевачки кајмак, да ли сте чули за њега и можда пробали ? Мој крај је познат по њему и кажу да лепшег нема, а то потврђују сви наши пријатељи и фамилија који су нам били у гостима и пробали га и готово увек су се враћали кући макар са пола килограма кајмака. Овог пута сам спремала италијанске њоке са македонским паприкама и краљевачким кајмаком. То се зове луда комбинација, али много укусна. Можете на крају додати и мало љутог кулена.
МАГАЗИН
7.6.2020.
Потребно:
68
4 испечене црвене паприке 20 г маслаца 2 кашике уља 250 мл неутралне павлаке за кување 100 г кајмака бели лук у гранулама суви биљни зачин млевени бибер суви першун 450 г њока
Паприке, ако користите замрзнуте, одмрзните и очистите од петељки и семенки. Исеците на траке, 1 цм ширине. У суд ставите маслац и уље да се загреје. Додајте припремљене паприке и пржите неких десетак минута. За то време зачините, додајте лук у гранулама, суви биљни зачин и млевени бибер. Када су се паприке упржиле налијте неутралном павлаком и одмах додајте кајмак. Када се кајмак истопио додајте скуване њоке које сте претходно оцедили од воде. Крчајте још неких 3-5 минута и за то време пробајте укус и ако је потребно додатно зачините. На крају поспите сувим першуном. Напомена: Њоке ставите да се кувају према упутству са паковања, негде на половини кувања соса.
69
МАГАЗИН
7.6.2020.
Филмовикоје смо гледали - 1960.
70
71
7.6.2020.
МАГАЗИН
72
Докле Србин има и задњег „брата“, имаће и „камен око врата“!
За поч врло је
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
Знали смо, за инвалиде рада; Данас: за инвалиде – нерада!
Очекивасмо да нас извлаче из блата, они се блате – међусобно!
четак и крај рата, заслужан - „тата“!
73
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 7. ДО 13. ЈУНА
МАГАЗИН
7.6.2020.
7. јун
74
1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима. 1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.* 1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке. 1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза. 1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем. 1896 — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма 1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек. 1921 — Отворен први парламент Северне Ирске. 1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму. 1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи. 1942 — Окончана четвородневна
битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ. 1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи. 1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1. 1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи. 1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада. 1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере. 1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније. 1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.
1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир. 1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“. 1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година. 2000 — У Коломбу, главном граду
Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду. 2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине. 2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.
8. јун 1775 — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек. 1871 — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас
према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај. 1883 — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956. 1922 — Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се удала за краља Александара I Карађорђевића. 1929 — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства. 1940 — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи. 1941 — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине. 1942 — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј. 1965 — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 1972 — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом. 1986 — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет. 1989 — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 1995 — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О’Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске. 2001 — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију
за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио. 2004 — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.
9. јун 68 — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт. 518 — Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I. 721 — Одо Велики је поразио Мавре у бици код Тулуза. 1357 — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози. 1462 — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана. 1815 — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске. 1875 — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка. 1898 — Потписан споразум којим је
75
7.6.2020.
МАГАЗИН
76
Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997. 1914 — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу. 1923 — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и његови сарадници убијени. 1928 — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину. 1934 — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија. 1943 — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана. 1945 — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором. Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу. 1972 — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског ра-
та. 1972 — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа. 1991 — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова. 1995 — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге. 1999 — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе. 2000 — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку. 2001 — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.
10. јун 1610 — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам. 1719 — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије. 1793 — У Паризу отворен први јав-
ни зоолошки врт. 1868 — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 1918 — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих. 1898 — Америчке трупе у Шпанскоамеричком рату извршиле инвазију на Кубу. 1909 — Први пут употребљен сигнал SOS, када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима. 1924 — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста. 1940 — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Уједињеном
Краљевству. 1942 — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнијих Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранци послати из Велике Британије. 1945 — Почело је суђење у Београду четнику Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве администрације. 1967 — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом. 1970 — У Јордану најмање 100 љу-
ди убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца. 1971 — САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином. 1990 — Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу. На првим вишестраначким парламентарним изборима у Чехословачкој од 1946. победио Грађански форум, који је основао књижевник Вацлав Хавел. На вишестраначким изборима у Бугарској изборну победу однела Бугарска социјалистичка партија, бивши комунисти. 1996 — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији. 1997 — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице. 1998 — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу. 1999 — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца. 2001 — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30 % гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата. 2003 — У Торонту (Канада), први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.
11. јун 1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима. 1042 — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха. 1509 — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона. 1580 — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес. 1770 — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену. 1770 — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливинстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије. 1788 — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску. 1837 — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци. 1901 — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва. 1903 — У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару). 1917 — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину. 1935 — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију. 1937 — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина. 1940 — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији. 1940 — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту. 1955 — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана.
77
7.6.2020.
МАГАЗИН
78
1962 — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 1963 — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стајао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 1963 — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 1964 — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну. 1988 — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону. 1989 — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса. 1999 — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине. 2001 — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.
12. јун 1667 — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683 — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1691 — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. 1798 — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848 — Мађарска војска напала
Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године. 1849 — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898 — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900 — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету. 1917 — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934 — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936 — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. 1964 — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1964 — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса. 1976 — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987 — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине. 1988 — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија. 1991 — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. 1993 — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могади-
шу у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999 — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2001 — Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контингента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији. Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком на-
паду на амбасаду у Танзанији. 2003 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.
13. јун 1381 — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. 1839 — Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. 1876 — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић. 1886 — Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умо-
болним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“. 1900 — У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД. 1917 — Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина. 1920 — Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века. 1943 — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске. 1944 — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. 1944 — Немачке снаге су зауставиле напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. У једној од најуспешнијих акција малих јединица током рата, СС-хаупштурмфирер Михаел Витман је извршио јуриш на британску колону и раздвојио је на делове, након чега је са кратког одстојања уништио велики број британских возила крећући се паралелно са британском колоном у правцу ка граду 1944 — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 1952 — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији. 1953 — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим. 1956 — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала,
којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат. 1983 — Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система. 1990 — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића. У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града. 1992 — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића. 1994 — Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу. 2000 — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље 1948. 2002 — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи. 2003 — У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара у Хрватској, 1991. У Бриселу усвојен нацрт Устава Европске уније, 46 година после потписивања Римског споразума, односно оснивања Уније.
79
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs