Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 445 * 31. мај 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

31.5.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

31.5.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

31.5.2020.

У овом броју: Паре свима до 7. јуна До Беча од 30. јуна Од аутсајдера до гиганта Период преживљавања Визија и Мисија У фебруару променљиво Исповест и духовни разговор

12 16 29 28 36 42 46

48 54 56 60 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

Нова искуства Увећан наградни фонд Поезија дубоког поистовећивања Помрачење „Сунца“ Из Мињине кухињице Филмви које смо гледали Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 31.5.2020.

Почела исплата сто евра пунолетним грађанима

МАГАЗИН

31.5.2020.

ПАРЕ СВИМА

- До почетка исплате за сто евра у динарској противвредности изјаснило се више од четири милиона грађана. - Број оних којима ће бити исплаћен овај износ повећан на шест милиона. - За исплату око шест стотина милиона евра. - Новац сваког дана на рачунима пола милиона грађана. - До 7. јуна биће исплаћени сви који се до тада буду пријавили. - Минималац за април је на рачуне милион и педесет хиљада запослених исплаћен почетком маја, а следе још две уплате за мај и јуни. - За мере подршке привреди у условима кризе биће утрошено пет милијарди и сто милиона евра, што је једанаест процената бруто домаћег производа

А ДО 7. ЈУНА

31.5.2020.

МАГАЗИН

ао што је раније најављено, након што је завршена за два милиона пензионера и примаоца новчане социјалне помоћи, у понедељак је Управа за трезор почела исплату једнократне новчане помоћи од сто евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Србије, са вежећом личном картом, који су се за то пријавили. Према информацијама из Министарства финансија за ову меру до почетка исплате изјаснило се више од четири милиона грађана чиме је је број оних којима ће бити исплаћен овај износ повећан на шест милиона којима припада око шест стотина милиона евра. Према плану ресорног министарства сваког дана се исплаћује помоћ за пола милиона грађана што сведочи да ће до 7. јуна бити исплаћени сви који се до тада буду пријавили.

Одлука државе да, први пут у историји, на овај начин помогне грађанима како би лакше превазишли проблеме које је донео прекид пословних активности и немогућност остваривања зараде у мери у којој је то било могуће пре петнаестог марта заснива се на чињеници да је у првом кварталу ове године остварена стопа раста од пет одсто, док је истовремено у еврозони забележен пад од 3,3 процента, што је било довољно за спремност да највећи терет кризе преузме на себе. Искуства из ранијег периода потврђују да се економска криза из 2008. не може поредити са овогодишњом, кад је привреда целе планете стала а милиони људи широм света остали без посла. У време кад у Србији није било отпуштања у државним фирмама, жеља да се помогне запосленима у при-

ватном сектору огледа се у одлуци о исплати три минималне зараде за милион и 52 хиљаде радника. Минималац за април је на рачуне милион и педесет хиљада запослених исплаћен почетком маја, а следе још две уплате за мај и јуни чиме ће за мере подршке привреди у условима кризе бити утрошено пет милијарди и сто милиона евра, што је једанаест процената бруто домаћег производа. Министар финансија Синиша Мали подсећа да се Србија овако сврстала у групу од само десетак земаља у свету које су успеле да издвоје тај новац. Уз подсећање на повећање плата здравственим радницима за десет одсто, и по четири хиљаде динара једнократне помоћи пензионерима, потврђен је циљ да се помогне онима којима је помоћ била најпотребнија, уједно спрече масовна отпуштања.

принети покретању производње и привреде. Све то, каже он, подгрева уверење да би пословна година могла да буде завршена на позитивној нули. Да су обезбеђене добре економске мере сведочи податак о сачуваним производним капацитетима, наставак грађевинских радова, отворена градилишта, кафићи и ресторани, а наредних дана очекује се отварање неколико фабрика што потврђује да страни инвеститори не одустају од улагања. Прошле недеље је потписан споразум са Банком за развој Савета Европе за двеста милиона евра по одличним условима, за додатна улагања у здравствени систем, а наредних дана очекују су додатне мере за подстицање новог запошљавања како би се, који су се услед пандемије вратили из иностранства, што пре запослили и задр-

жали у земљи, а они који су остали без посла добили ново запослење. И поред великих улагања у овом тренутку неће бити потребан ребаланс буџета који се може очекивати тек на јесен. Две милијарде евра обезбеђено је на међунардоном тржишту капитала, уз 3,125 одсто камате, а значајна улагања у очување радних места и привредних ресурса основни су разлог да реализација пројекта „Србија 2025“ буде померена за неколико месеци. Из министарства стиже потврда да ће током наредних пет година у инфраструктуру, здравствени систем, образовање, водовод, канализацију, и све што ће подићи стандард и помоћи привреди, бити уложено око четрнаест милијарди евра уз очекивање да, по истеку тог периода, просечна плата буде девет стотина евра, а пензија мало испод половине те суме.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

И поред бројних критика одлуке о примени мера помоћи, у Министарству финансија тврде да удео јавног дуга у бруто домаћем производу неће прећи шездесет одсто. У овом тренутку је, каже министар, све дозвољено само да привреда не стаје, да се сачувају радна места и производни капацитети, а криза не пролонгира. Рок пријаве за новчану помоћ од сто евра траје до 5. јуна, а два дана касније биће исплаћени сви који су се пријавили а још нису добили помоћ. На критике да је ова врста помоћи државе можда популистичка, министар подсећа да је искључиво економска, а да су исту спровеле најразвијеније земеље света као што су Сједињене Америчке Државе и Сингапур. Додатни мотив је уверење да ће новац, када дође у руке грађана, бити потрошен и, уз повећану потрошњу, додатно до-

Поновно успостављање саобраћаја са Аеродрома „Морава“

МАГАЗИН

31.5.2020.

ДО БЕЧА ОД 30. ЈУНА

- Национална авиокомпнија Републике Србије Ер Србија поново покреће летове из Ниша и Краљева. - Планирано је да обнова летова из Ниша отпочне 16. јуна, а из Краљева последњег дана у месецу. - Иако је са првим цивилним летовима са Аеродрома „Морава“ најављено да ће са почетком туристичке сезоне први авиони полетети према Солуну, за сада још нема информација кад би то могло да се догоди. - Тачан ред летења и недељне фрекфенције биће ускоро објављен на сајту www.airserbia.com. - У авионе уз строго поштовање процедура и прописа у земљама у које се путује.

ајновије информације из националне авио компаније Ер Србија сведоче о поновном успостављању међународног авио саобраћаја са сва три аеродрома у земљи. Након успостављања саобраћаја са Аеродрома „Никола Тесла“ у периоду од 16. до 30. јуна из Ниша ће бити поново покренуте линије до Франкфурта и Нирнберга, а после 1. јула летеће се и до Хановера, Салцбурга и Тивта. Обнова летова из Краљева за Беч планирана је од 30. јуна, а тачан ред летења и недељне фрекфенције биће ускоро објављен на сајту www.airserbia.com. Из ове авио компаније стиже најава очекивања да се настави са постепеном нормализацијом редовног авио саобраћаја и враћања свих дестинација на свим аеродромима у наредном периоду а да ће, поред Ер Србије и WizzAir-а, са Аеродрома „Константин Велики“ ускоро почети да лети и компанија

МАГАЗИН

31.5.2020.

Ryanair. Из Ер Србије стиже подсећање путницима који путују са аеродрома којима управљају Аеродроми Србије да се понашају и имају сва неопходна документа у складу са правилима наметнутим од државе ка којима се обавља авио саобраћај. Од њих се очекује да се приликом боравка на аеродрому понашају одговорно, да не долазе без заштитне маске и да прате упутства истакнута у терминалној згради која ће добијати од особља Ер Србије. Аеродроми Србије су предузели све потребне мере заштите, како би путници и запослени на аеродрому остали безбедни током боравка и рада а, као и до сада, и убудуће ће обавештавати јавност о новостима везаним за поновно успостављање редовног путничког авио саобраћаја. Путницима се препоручује да путовање започну код куће и да, кад год су

у могућности, користе опцију пријављивања на лет преко интернета како би смањили контакт са другим људима. Додатном мером опрезности сматра се штампање, или преузимање, електронске карте за укрцавање у авион пре него што се стигне на аеродром. У складу са одредбама које су тренутно на снази, пријављивање на лет преко интернета могу да изврше само власници пасоша земље у коју се путују. Иако се препоручује мерење телесне температуре пре пута могуће је да она поново буде мерена на аеродрому, а у случају да буде повишена путник је у обавези да се врати кући. На аеродром могу да уђу само путници који су понели заштитне рукавице, маску и средство за дезинфекцију руку, уз препоруку да на аеродрому буду одређено време пре лета како би благовремено обавили све потребне

процедуре. Уместо некадашњих два препоручује се долазак три сата пре лета уз подсећање на обавезу држања довољне физичке дистанце од осталих особа на аеродрому, а да се испоштује физичка удаљеност у редовима за пријаву на лет неопходно је пратити ознаке на поду и постављене знакове. У зграду терминала београдског Аеродрома „Никола Тесла“ моћи ће да уђу само путници са важећом резервацијом, или картом за укрцавање у авион, због чега се свима препоручује да имају при руци резервацију или карту у штампаном или електронском облику. Онима који путовање започињу са Аеродрома „Никола Тесла“ улаз у зграду терминал омогућен је само на вратима број два, употреба маски је обавезна а промењена су времена отварања излаза за укрцавање. Излази за летове који се обављају авионом

типа АТР -72 отварају се седамдесет минута пре полетања, за летове авионима типа Аирбус А319/А320 деведесет пет минута а летове према Њујорку два сата пре планираног времена полетања. Одређеним категоријама путника обезбеђене су посебне погодности, па ће сви старији од шездесет пет година имати предност при пријављивању на лет, бесплатно, док ће породице моћи то да учине на посебним шалтерима, како би процес пријављивања био што бржи и ефикаснији. Премијум салон Ер Србије на Аеродрому „Никола Тесла“привремено је затворен, а киосци за самосталну пријаву на лет, као и шалтери за предају пртљага, биће доступни путницима који су се пријавили преко интернета. Услед тренутне ситуације, поступак укрцавања у авион измењен је с циљем да се олакша одржавање физич-

ке дистанце, а од путника се очекује да следе упутства особља на излазу за укрцавање коме могу приступити тек када зона у којој се налази њихово седиште буде прозвана. Како би физички контакт између путника био сведен на минимум, укрцавање ће се вршити од последњих ка предњим редовима. До почетка авио саобраћаја са Аеродрома „Морава“ могуће су и промене везане за понашање путника о чему ће сви који буду путовали према Бечу бити упознати на време. Иако је отварањем аеродрома за цивилни ваздушни саобраћај најављено да ће са почетком туристичке сезоне први авиони са краљевачког аеродрома полетети према Солуну, за сада још нема информација кад би то могло да се догоди. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Усред сезоне бербе јагода у Жичи

МАГАЗИН

31.5.2020.

ОД АУТСАЈДЕР

РА ДО ГИГАНТА - Јагоде толико лепе да их је жао брати. - Принос између педесет и шездесет тона. - Породични бизнис на скоро пет хектара под јагодама. - Јагоде произведене на плантажама Старчевића уживају велики углед на тржишту. - На засаду површине двадесетак ари, које једна породица може квалитетно да одржава без ангажовања додатне радне снаге, инвестиција се исплати већ после прве године. - Добра прилика за зараду млађим брачним паровима. - Због пандемије корона вируса изостао извоз на француско тржиште. - Сезона бербе од половине маја до половине јуна. - У шпицу сезоне и по стотину берача. - У сопственом матичњаку годишње се одгаји до три стотине хиљаде нових живића

МАГАЗИН 31.5.2020.

ековима је краљевачки крај важио за пољопривредни, на коме су успевале различите културе, а ограничене потребе становништва у великој мери утицале да се не одступа превише од традиционалног начина производње. Да су последњих деценија почели да дувају неки други ветрови доказали су бројни појединци са овог подручја који су домаћем и светском тржишту понудили нове пољопривредне производе. Потврда да су квалитетом освојили и тржишта других континената утицала је на повећање површина под различитим културама, чак и оних које су на овим просторима постојале тек у траговима. Да је тако сведочи Милинко Старчевић који је пре нешто више од деценију и по почео да размишља о производњи јагодичастог воћа. У првој години новог миленијума на тридесетак ари породичног имања у жичком засеоку Трешњари, три километра удаљеном од манастира Жича а седам од Краљева, никао је засад купина који је тек након четири сезоне донео прву зараду. Уверење да купина није донела очекиване резултате било је повод за размишљање да се скромна зарада уложи у покретање нечег профитабилнијег, што би могло да се брзо увећа у краћем периоду. Размишљали су Милинко и супруга Славица како да најбоље инвестирају оно на шта су чекали четири године, правили различите рачунице и коначно одлучили да се упуте у авантуру гајења јагода иако о томе, признају, као тотални аутсајдери нису знали баш ништа. Није у том периоду било довољно информација ни на интернету, а начин рада у овој области током претходних четврт века, без примене нове технологије садње под фолијом и система за наводњавање, није давао превише наде за оптимизам. Нови начин производње тек местимично је промењиван на само неколико локација у земљи, а оно

што су Старчевићи остварили након само неколико година био је повод да и такви допутују у Жичу како би се уверили да може и боље. Да храбре прати срећа Старчевићи су могли да се увере већ прве године када су, кажу сасвим случајно и ненадано, из Италије добили садни материјал а неколико стотина живића било довољно да покрију површину од једног ара. До потврде оправданости примене новог начина рада и улагања морали су да причекају неколико месеци, до пролећа наредне године, током којих ни скептичне примедбе комшија нису могле да пољуљају уверење да су на првом путу. - Долази пролеће, почиње да цвета а онда стиже плод јагода које су биле толико лепе да их је било жао брати. Долазили су људи да види како се црвени, гледали и чудили се плоду изнад једногодишње фолије која је изгорела током прве сезоне. Иако је прве године килограм коштао два евра, купци су долазили и малтене се отимали за јагоде, а оно што смо научили током прве сезоне било је довољно да произведемо садни материјал за следећу, кад смо поред куће подигли нов засад јагоде на пет шест ари. Могло је и више, али још нисмо имали представу о томе колико можемо да урадимо, још мање да ли може да се живи од тога. Опет је ишло лепо, па смо следеће године узели под закуп прву парцелу од двадесет пет ари рачунајући да нам је то доста. Тад није постојала машина која поставља фолију па смо супруга и ја, током јуна и августа 2006, месец дана и више радили ручно, и тако је кренуло - сећа се Милинко. Да се добар глас далеко чује потврђено је у тренутку кад су интересовање за део рода од педесет до шездесет тона квалитетне јагоде интерес показали велики купци из иностранства, поред Француске и из Јапана, а да у овој области има до-

МАГАЗИН

31.5.2020.

вољно простора за нове идеје потврдила је производња садног материјала. Кад четири руке више нису биле довољне да произведу колико је могло да се пласира на тржиште у помоћ су прискочиле кћери Маја и Ана са мужевима Ђорђем и Мињом, а сви данас развијају породични бизнис на скоро пет хектара под јагодама. Скоро два хектара је у Савову код Студенице што, уз потврду да стижу мало касније, обезбеђује континуитет производње у дужем периоду године. Искуство из претходних деценију и по сведочи о промени климе на овим просторима што је значајно утицало на опредељење за оријентацију према сорти погоднијој за индустријску пре-

раду, јер све кишовитији дани у периоду бербе отежавају прикупљање конзумне јагоде која у укупној производњи учествује са свега десетак процената. И поред разлике у цени у корист конзумне Старчевићи су предност дали индустријској понајвише због потврде да имају обезбеђен, и сигуран, пласман. - Имамо око четири хектара под јагодом, а већ следеће године ћемо да изађемо на пет, јер смо закупили нове парцеле и само чекамо да се са њих скине летина да би могли да приступимо припреми земљишта и садњи. Јагода не бира превише, па може да се гаји и у равници, али је битно да се земља добро нађубри и употреби квалитетан

садни материјал - каже Милинко и подсећа на чињеницу да је постављање засада јагода толико усавршено да су интерес за то показали и други узгајивачи, међу њима и фирме којима је на већ припремљеном земљишту комплетна услуга пружена на површинама између два и три хектара. Прокрстарили су Старчевићи Србију уздуж и попреко, од војвођанских поља на северу до Врања на југу и од источних у околини Бора и Зајечара на истоку до оних на крајњем западу земље, а иза њих остајала савремени засади јагода високог квалитета и родности. Колико је поверење у квалитет рада најбоље потврђује пример једног који је пристао да плати и три пута

већу цену од оне по којој би посао завршили локални извођачи. Дугогодишње искуство потврђује да се са годинама умањује принос због чега је потребно на време применити одговарајуће мере. Иако је познато да се принос смањује након треће године на поседу Старчевића засади јагода се мањају сваке друге, како би се одржао на пробирљивом тржишту већ препознат ниво квалитета. Ако се томе дода податак да се и после прве сезоне чишћењем отклања скоро трећина кореновог система, да би се добио крупнији плод, онда је јасно зашто јагоде произведене под будним оком Старчевића уживају велики углед на тржишту. Искуство потврђује да је за почетак

довољно поставити засад на највише двадесет ари, како би једна породица могла да га квалитетно одржава без ангажовања додатне радне снаге, а проста рачуница да сваки од шест до седам живића даје шест до седам стотина грама сведочи о роду између четири и пет тона. Под условом да све буде урађено квалитетно извесно је да ће инвестиција бити исплаћена већ после прве године рада. Није тајна да се при планирању улагања у било какав посао у првом реду мисли о могућности пласмана који, кад је у питању индустријска јагода, још не показује знаке посустајања а Старчевићи верују да ће током наредних пет година потребе бити и веће.

Пандемија корона вируса ове године није могла да се не одрази на извоз, па су произвођачи јагода француско тржиште морали да замене домаћим на коме су цене нешто ниже, због чега ће зарада бити мања од очекиване. Јагоде се од осталих пољопривредних култура разликују и по томе што се у овом периоду године беру сваког дана за шта је, на великим површинама, неопходно обезбедити довољан број радника. Сезона бербе траје од половине маја до половине јуна, па их на плантажама овог произвођача никад није мање од двадесет а приближавањем шпица број се сваког дана повећава за десетак па их по који пут има и до стотину.

31.5.2020.

МАГАЗИН

- Ове године очекујем око педесет тона јагода, што је више у односу на прошлу, а род је мало јачи јер смо кренули жестоко да се парцеле ураде добро и повећа квантитет. Највећа претња у овом периоду су кише, посебно град, јер је све на отвореном а ни осигурање се није показало као добар избор зато што се при уговарању чује једна прича а при процени штете друга. Кад причају о условима испада како треба да идемо у цркву и молимо се богу да нам све разбије, а они све лепо да нам плате. Знам да се оно што обећају никад не испуни, можда двадесет до тридесет посто што је половина штете, па нема сврхе плаћати двеста и нешто хиљада динара по хектару, а да ми то врате после шест до седам месеци - каже Милинко. Иако су јагоде присутне на тржишту током кратког периода рад на пољима траја целе године, а почиње непосредно по завршетку бербе. Расад за нове површине Старчевићи производе у сопственом матичњаку у коме се годишње одгаји и до три стотине хиљаде нових живића, што превазилази сопствене потребе па добар део завршава на парцелама других произвођача. Таквих има и у околини Краљева, али не у обиму какав је у оквиру овог пољопривредног газдинства. Узгој јагода је, каже Милинко, идеално занимање за младе брачне парове који на мањим парцелама брзо могу да дођу до зараде, после садње у августу већ у мају следеће године. Повољном се оцењује околност да производња на мањим парцелама у знатној мери умањује ризик од штете коју могу да проузрокују елементарне непогоде, а може да се рачуна и на субвенције којима локална самоуправа подстиче развој пољопривредне производње. Искусним пољопривредним произвођачима није могао да промакне податак да у овој области има значајних пропуста који се тумаче нестручношћу оних који располажу парама из градског буџета. Основни се огледа у податку да су, и поред жеље да се подстакну млади, сви пољопривредници сврстани у исту групу. - Ако си хтео да помогнеш младе онда наменски одвојиш средства за то, јер ја садим два хектара а неко двадесет ари и бодују нас заједно. Осим тога кад конкуришеш за јагоду обавезан си пет година да држиш засад, а то је немогуће па се тиме више не бавимо, јер нам искуства нису повољна - каже Милинко. Поред узгоја Старчевићи пружају услуге припреме и подизање банкова за јагоду, боровни-

Милинко Старчевић цу, краставце, парадајз, тикву и друге културе. Посла има током целе године, од фебруара па док падну први снегови, јер кад се заврши са јагодама стиже боровница, а следе краставци и парадајз, тако да се у дужем периоду одржава континуитет. Податак да у Жичи има доста младих којима би гајење јагода било добар извод прихода основа је на којој су Старчевићи развијали жељу да им поклоне довољну количину расада, како би покренули производњу на мањим површинама. Разлог више је податак да у овом крају и даље има довољно необрађеног земљишта. Разочаравајуће делује податак да и у домаћинствима од којих су закупили одређене површине има младих способних за рад, али се показало да је недостатак амбиције највећа кочница развоју ове врсте пољопривредне производње јер су власници необрађеног земљишта показали више жеље да у неком од краљевачких предузећа раде за минималац него да се оријентишу на нешто што доноси знатно већу зараду. На примеру првих комшија потврдило се да је и то могуће, што најбоље потврђује ширење засада јагода на скоро пет хектара. Т. Радовановић

Време које треба заборавити

МАГАЗИН

31.5.2020.

ПЕРИОД ПРЕЖИВЉАВАЊА

- У више угоститељских објеката система „Мirage“ између педесет и шездесет запослених међу којима су кувари, пица мајстори, пекари, посластичари, конобари, шанкери, точиоци пића, возачи, магационери, помоћни и административни радници. - До краја године нов ресторан површине четири стотине квадрата са аутентичном српском кухињом и јелима сервираним на посебан начин. - Ангажовање готово свих запослених током ванредног стања, у ограниченом периоду о д неколико дана, прихваћено као знак великог поверења и солидарности

31.5.2020.

МАГАЗИН

д тренутка кад је по завршетку Другог светског рата почело интензивно да се развија, краљевачко угоститељство се деценијама базирало на раду више објеката Угоститељско - туристичке радне организације „Србија“. Кад је почетком последње деценије прошлог века дошло до значајних промена у различитим сферама живота, отварањем првих кафића почело је да се мења и стање у области угоститељства. Носиоци промена били су млади људи са новим идејама, а једну пуних тридесет година настоји да унапреди Ненад Илић, власник низа угоститељских објеката препознатљивих по називу „Мirage“. Од 17. децембра 1991. Илић је након отварања кафића у закупљеном простору површине педесет квадрата,

смештеног у једном од пасажа који излазе на Омладинску улицу, трагао за решењима којима би унапредио пословање а гостима пружио што квалитетнију услугу. Нису у томе могле да га спрече бројне препреке на које је наилазио, чак ни бомбардовање током седамдесет осам дана у пролеће 1999. године кад је пословање морало да се усаглашава са препоруком Кризног штаба. Жеља да се направи корак напред утицала је на одлуку да кафић прерасте у зимску дискотеку, а да се гостима понуди и више од пића за отварање „Pizzeria“- е. Један за другим ницали су „Extreme“, „Authen\c“ и Плажни бар, сви под капом „Мirage“ који, у зависности од сезоне и потреба, запошљава између педесет и шездесет особа међу којима су кувари, пица мајстори, пека-

ри, посластичари, конобари, шанкери, точиоци пића, возачи, магационери, помоћни и административни радници. Колико су као тим били успешни најбоље потврђује високи пласман на бројним домаћим и међународним такмичењима. Почело је 2006. наградом за најбољу торту на Сајму угоститељства, па три године заредом за најбољи сладолед на истој манифестацији. На сајму у Риминију посластичари „Mirage“-а показали су да праве подједнако добар сладолед као и врхунски европски мајстори овог заната, а посебно признање предузећу, које се бави угоститељством, производњом и дистрибуцијом хране, стигло је прошле године. Тада је објекту „Mirage Authen\c“ припала златна плакета, као награда за ресторанске услуге, којом се потврђује да је најбољи овог типа у

ће, због ограничених могућности путовања на море и планине, велики број суграђана ове године остати у Краљеву основа је за обећање о бројним новинама на овој локацији. Уз различите спортске садржаје током дана Илић најављује различите друштвене игре и разноврсну музику у вечерњим часовима за припаднике генерације која је закорачила у трећу деценију живота. Досадашње искуство сведочи о константном унапређењу пословања за шта се најазаслужнијим сматра тим у коме су сви запослени. Илић подсећа да је и ова година почела добро, по неким показатељима и боље него претходна, а онда је појава пандемије корона вируса запретила да анулира значајан део оствареног у претходном периоду. Иако су највише погођени угоститељство, туризам и саобраћај,

Илић посебно значајним оцењује заустављање реализације значајног инвестиционог пројекта. Због тога је за нека срећнија времена одложено и отварање хотелског смештаја у центру града који би, уместо ове, прве госте могао да прими тек следеће године. - „Mirage“ није очевина коју ми је отац оставио. Почео сам као радник, био и конобар, па имам осећај за радника. На запослене гледам као битне људе који су део „Мirage“-а колико и ја, а без њих тешко да могу па бринем о њима. Од проглашења ванредног стања ниједног тренутка ми није падало напамет да дајем отказе, јер су ти људи у истом проблему као остали и морају да имају нека примања. У складу са Законом о раду послао сам раднике на плаћене одморе јер сам знао да држава, чим је позвала на затвара-

Фото: М. Радовановић

Србији. Златну медаљу за квалитет производа добила је и „Pizzeria“ што је додатни мотив за размишљање о учешћу на сличним надметањима и у наредном периоду. Да „Mirage“ не одустаје од ширења потврђује отварање новог ресторана површине четири стотине квадрата са аутентичном српском кухињом и јелима сервираним на посебан начин. Прекид у раду изазван увођењем ванредног стања након појаве корона вируса померио је планирано отварање према крају године, а изненађење које најављује Илић требало би да надомести оно што је пропуштено током пролећа. Неколико последњих година Плажни бар на обали Ибра постао је препознатљиво место окупљања младих током летњих месеци, а уверење да

МАГАЗИН

31.5.2020.

ње, мора да сноси и неку одговорност за запослене. Морали смо да одреагујемо и пре званичне потврде о помоћи, па сам омогућио да иду на плаћене одморе уз финансирање из сопствених ресурса. Град је препознао потребу за доставом хране, па смо започели тај део посла који је издржавао целу фирму. Радници су били забринути, јер су престали да раде, нико није имао новац да живи од резерве, а и моје пословање се своди на то да улажем колико зарадимо. Нико није био спреман на то што се догодило, па сам морао да прилагодим пословање новим условима, а радницима обезбедим довољно да прегурају тежак период - каже Илић уз потврду да су сви, чак и они који нису имали радних обавеза, били правовремено информисани о свим дешавањима везаним за права из радног

односа. У ванредним условима пословања неопходна је прерасподела радних места и радног времена, посебно на припреми и достави хране. због чега је појачан рад у кухињи и транспорту. Жеља да се нико не осети запостављеним, још мање заборављеним, утицала је на ангажовање готово свих запослених у ограниченом периоду од неколико дана што је прихваћено као знак великог поверења и солидарности. Релаксација рестриктивних мера, и почетак рада угостистељских објеката, није умањила потребу поштовања одлука Владе Србије уз контролу инспекцијских органа. У угоститељству мере подразумевају ограничен број особа у затвореном простору уз стриктно поштовање међусобног растојања и посебан нагласак на хигијену. У

Ненад Илић

објектима „Мirage“ она је била на високом нивоу, уз поштовање највиших светских стандарда, и пре проглашења јавноздравствене претње на глобалном нивоу, а накнадно појачана додатним мерама. Уз обавезно коришћење заштиних маски за запослене, обезбеђене су дезо баријере на улазима у објекте, смањен је број столова, обезбеђен квалитетан довоз и складиштење робе и учесталија дезинфекција санитарних просторија. - Број седећих места је ограничен на половину, а и радно време ноћу, па не можемо да реализујемо програм који смо имали пре ванредног стања, јер то влада не препознаје. Увече нема музике и програма уживо, а ради се најкасније до један по поноћи. На три и по квадрата затвореног простора може да буде један човек, за једним столом да седи двоје, односно троје,

људи а мора да се обезбеди социјална дистанца. Кад поделите површину са три и по добијете број седећих места, па не може да буде више од педесет људи ни унутра ни ван локала. У башти у којој је било до сто двадесет места не би требало да буде више до педесет, а иако експлицитно није ограничен рад музике не можете да организујете програм за педесет људи јер је ризично, а није исплативо - каже Илић. Пажња угоститеља усмерена је ка половини јуна када се, по неким назнакама, може очекивати организација различитих прослава са ограниченим бројем особа уз коришћење заштитних маски. У овом тренутку нико не може да са сигурношћу потврди колико је информација тачна, још мање колико је изводљиво поштовање таквих мера. У тренутној ситуаци-

ји брине и понашање оних који не поштују правила понашања, па се стиче утисак о примени двоструких аршина за различите угоститељске објекте. Тридесет година постојања „Миirage“ довољно је за потребу да се испоштују мере које је прописала држава и, поред запослених, заштите и гости. Иако су током ванредног стања на друштвеним мрежама провејавали оптимистички тонови, и наговештај повратка великог броја гостију у угоститељске објекте, то се није догодило у очекиваној мери. И даље је, каже Илић, приметна бојазан од затвореног простора што може да потраје до августа кад се очекује укидање свих ограничења. Да у народу и даље постоји страх видљиво је у редовима испред банака где старији суграђани углавном поштују препоручено остојање. У исто време млађи нису по-

31.5.2020.

МАГАЗИН

казали ту врсту спремности на опрез, па се понашају слободније, због чега су угоститељи принуђени да указују на потребу корекције понашања. Оне који су деценијама уназад градили препознатљив имиџ бренда каквим се сматра „Мirage“ брине и нешто више. - Комплетна привреда Европе, света, Краљева, је стала, нема промета ни набавке. Мислим да је много шта могло другачије да се одради, али није држава препознала проблем. Негде је могла, негде није хтела, негде није могла да препозна и другачије да реши, а то ће да се одрази на пословање па ће требати времена да испегламо репове који су нам остали ова три месеца и вратимо се у колотечину рада. „Елактродистрибуција“ је и даље слала рачуне, „Водовод“ је слао рачуне, а држава није баш све покрила, или није могла. Кажу, држава мора да живи. Да, али мора да живи са нама, за нас и од нас. Негде је држава препознала про-

блем, па је дала три минималне плате, а иако је Фонд за развој раписао конкурс за кредите за обртна средства многи неће моћи да испуне услове. Током ванредног стања нисмо били у обавези да плаћамо доприносе, али ћемо морати од почетка 2021. а на наплату долазе још кредит и порез на имовину, па опет долазимо у проблем јер промет неће моћи то да испрати. Имамо и изборе где ће све да буде ровито и има утицај на пословање, јер је привреда стала. Нећемо имати дознаке из иностранства, а неће бити ни туриста. Ја сам прошле године у пословању имао петнаест посто прихода од страних туриста. Сада их немам, а нећу их имати ни у августу - каже Илић. Све је извесније да губици угоститељства током ванредног стања, и ограниченог рада након тога, неће ускоро моћи да се анулирају због чега је све присутније уверење да ову годину треба што пре заборавити, посебно

кад су у питању инвестиције. И поред потврде о потреби да се преживи не јењава стрепња да ни почетак наредне неће бити лак, посебно кад стигну на наплату заостале обавезе. Искуснији привредници верују да ће највећу цену платити они који не буду могли да се прилагоде новим условима због чега им прети затварање. Стрепњу појачава неопходност сталних улагања у унапређење пословања, јер свако избегавање може да буде кобно. - Ја сам мањински власник у својој фирми, а већински је сам „Mirage“ као ортак који узима много више. Ако фирми не дам колико треба она ме кажњава, а ове године немам одакле па ће следеће да ме казни. Можда је држава требало да уради другачије, да замрзне све на период од три месеца и уведе у хибернацију цело друштво. Овако смо један део пребацили у наредну годину и направили проблем за будућност. Више смо размишљали

медицински него економски, јер смо донели неке одлуке које могу да нас коштају у будућности, а требало је више да се размишља о следећој години. Време ће да покаже да ли је било грешака и колико, али морамо да наставимо да радимо да живимо, а ја сам оптимиста и верујем како сваки проблем може да се превазиђе. За тридесет година рада имао сам 1993. када није постојао новац, неколико кад су били ратови и 1999. кад су нас надлетали авиони, па смо преживели на неки начин. Током 1993. није није постојао новац па се пословање свело на робну размену, јер нисмо имали шта да продајемо, није имало опреме, нисмо имали струје па смо радили на акумулатор. Озвучење је радило преко појачала из кола, а музичари, у кафићу без вентилације, свирали под једном сијалицом од стоп светла. Онда смо се модернизовали, купио сам агрегат и ноћ проводио у подруму не раз-

мишљајући о угљен моноксиду, водећи рачуна да напон буде добар да нам не погоре уређаји - сећа се Илић. Подугачку листу препрека на путу ка успеху допуњавају несташице воде, обично викендом, због чега су потребе локала задовољаване уз помоћ хидрофора и резервоара, потом бомбардовање, земљотрес и поплаве. Иако „Мirage“ од њих није имао директне штете код оних који су имали готово да је усахла жеља за посетом угоститељским објектима. Све то је, верује Илић, очврсло спремне да се ухвате у коштац са проблемима и да их решавају. Отуда и уверење да ће превазићи и оне које је донела појава корона вируса у локалној средини. А њих треба да решава свако за себе, да позитивну енергију пренесе на запослене како би лакше поднео терет и могао да се усмери на друге ствари. У таквој ситуацији битно је имати добар колектив, а „Мirage“ то јесте.

- Мислим да сам фер и коректан према запосленима, и они према мени, а то свима олакшава живот у овако тешком тренутку. Лако ћемо ми да будемо срећни, да живимо, свађамо се и миримо, кад је све како треба, али кад није морамо да будемо сви као један. Мислим да сам то пренео запосленима, да имају исти осећај који имам ја, па смо и овај проблем донекле прегурали што не значи да нећемо имати неки други идуће године - каже Илић. Уверење да је сваки проблем могуће превазићи заснива се на уверењу да су бројни на путу до успеха током скоро три деценије и власника и фирму учинили јачим. И на овај период ће остати само сећање баш као и на деведесете године прошлог века кад је сваког четвртка и петка одлазио у Бугарску по кафу и шећер, јер их овде није било. Кад човек све то пређе онда му ни корона не падне толико тешко. Т. Радовановић

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (13)

МАГАЗИН

31.5.2020.

ВИЗИЈА И

- Краљева је град одрживог развоја који непрекидно унапређује квалитет живота својих грађана, улаже у равномерни инфраструктурни развој, развој образовања и науке и жели да се афирмише као препознатљив културни, привредни, еколошки и туристички регионални центар. - Стратегији развоја града локалну самоуправу види као истинског представника политичке воље грађана која ће, поштујући принцип доброг управљања, радити на развоју локалне економије, унапређењу квалитета живота грађана, и изградње заједнице која преузима одговорност за одржив развој. - Први стратешки циљ подразумева развој одрживе, конкурентне привреде засноване на знању и рационалном коришћењу расположивих ресурса у економској ситуацији коју карактерише висока стопа незапослености од 34,15%, низак животни стандард грађана и висок степен сиромаштва

Фото: М. Радовановић

И МИСИЈА

периоду транзиције Краљево је, можда више него други градови, трпело ударце који су довели у веома неповољан положај највећи број становника. Из перспективе оних који су без посла и једва састављају крај са крајем, а таквих је највећи број, помало саркастично звучи визија развоја Краљева као града одрживог развоја који непрекидно унапређује квалитет живота својих грађана, улаже у равномерни инфраструктурни развој, развој образовања и науке и жели да се афирмише као препознатљив културни, привредни, еколошки и туристички регионални центар. На ово се надовезује мисија дефинисана у Стратегији развоја града до 2020. године која локалну самоуправу види као истинског представника политичке воље грађана која ће, поштујући принцип доброг управљања, радити на развоју локалне економије, унапређењу квалитета живота грађана, и изградње заједнице која преузима одговорност за одржив развој. Стратегија планира да град предузме потребне мере на планирању и развоју инфраструктурних, организа-

МАГАЗИН

31.5.2020.

ционих, људских и финансијских ресурса, планирању и развијању услова за повољно пословно окружење и привлачење и развој инвестиција, планирање и развој пољопривреде и туризма, развијању мреже институционалне и ванинституционалне подршке и услуга заснованих на потребама заједнице, изграђивати и стално јачати партнерство јавног, пословног, образовног и цивилног сектора, развијати транспарентност у раду и подстицати активно учешће свих заинтересованих страна у процесу планирања и имплементације Стратегије одрживог развоја. За постављање четири стратешка приоритета на основу којих су дефинисани циљеви, а из њих генерисани предлози пројеката и дефинисан акциони план, послужио је профил заједнице на коме као основи треба да се заснива развој до краја ове деценије. Стратешки приоритети су економски развој, развој инфраструктуре и територијални развој, друштвени развој и развој локалне самоуправе и регионална сарадња Први стратешки циљ подразумева

развој одрживе, конкурентне привреде засноване на знању и рационалном коришћењу расположивих ресурса у економској ситуацији коју карактерише висока стопа незапослености од 34,15%, низак животни стандард грађана и висок степен сиромаштва. Разлог за овакво стање види се у лошем економском стању у земљи од периода деведесетих година, технолошкој застарелости привреде, губитку тржишта локалне производње, а потом и неуспешним приватизацијама великих комплекса „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ који су деценијама били носиоци краљевачке привреде. Због тога се као један од најважнијих приоритета локалног развоја намеће питање подстицаја развоју привреде. На основу сагледавања реалних могућности, проблема и потреба, а на основу података до којих се дошло на основу анализе социо-економских података из профила града, радна група за израду стратешког документа је идентификовала најзначајније привредне гране које су донекле развијене, али би могле много боље да се развијају уколико се подстакне њихов развој.

Сектор малих и средњих предузећа и предузетници Према подацима представљеним у профилу града привреду чини 1.299 привредних друштава и 3.708 предузетничких радњи, што укупно чини 5.007 активних привредних субјеката. У процесу промене власничке структуре приватизовано је 25 краљевачких предузећа, од чега је у четири приватизације раскинут уговор, пет фирми се налази у процесу реструктуирања, а четири у процесу стечаја. У таквим околностима најзначајнију привредну делатност представља трговина на велико и мало са учешћем од 34,20%, прерађивачка индустрија са 24,25%, затим саобраћај и складиштење са 9,25%, грађевинарство са 7,25%, стручне, научне, иновационе и техничке делатности са 7,10% и пољопривреда, шумарство и рибарство са 4,20%. Спољнотрговинска размена је на територији града Краљева у 2013. години износила 163.479.962 америчких долара, од чега је на извоз ангажовано 69.105.215, а увоз 94.374.747. Нај-

значајнија извозна производња је у области производње одеће и прибора за одећу, производње котлова и производње пластичних маса и производа од пластичних маса. На подручју Краљева налазе се значајне инфраструктурно опремљене површине намењене индустрији и привреди, а које се као браунфилд локације налазе под некадашњим индустријским комплексима. И поред тога град нема у власништву довољно одговарајућих локација, као ни одговарајуће подстицајне програме које може да понуди потенцијалним инвеститорима. Са друге стране локална привреда има значајне проблеме са одржавањем постојећег нивоа производње и очувањем постојећих радних места, пре свега због лоше економске ситуације у земљи и недостатка пласмана на инострано тржиште. На подручју града налази се високошколска образовна и научна установа Факултет за машинство и грађевинарство коју аутор стратегије види као мотор развоја машинске и грађевинске индустрије, кроз боље по-

везивање свих актера локалног економског развоја и примене иновација и научних достигнућа у циљу унапређења конкурентности производње. На основу социо-економске анализе представљене у профилу града уочена су три кључна приоритета у овој области, подстицај развоју домаћим и страним инвестицијама, подршка развоју предузетништва и локалног привредног сектора и подршка развоју привреде засноване на знању, кроз повезивање привреде, науке и локалне самоуправе.

Туризам Туризам се сматра једним од значајних потенцијала Краљева јер располаже значајним туристичким ресурсима, богатим културно-историјским наслеђем, природним термалним и термоминералним изворима погодним за развој бањског туризма, очуваном природном средином, значајним спортско рекреативним и културним манифестацијама, условима за развој сеоског туризма. Како су могућ-

31.5.2020.

МАГАЗИН

ности са којима град располаже само делимично искоришћене сматра се да би добрим планирањем и развојем туристичке инфраструктуре, ревитализацијом бањског комплекса Матарушке и Богутовачке Бање, подстицајем инвестиција у области туризма, дефинисањем туристичког производа града Краљева и развојем и промоцијом регионалне туристичке понуде Краљево могло постати један од важних центара континенталног туризма у Србији. Да би туризам био носилац квалитета потребно је мењати структуру туристичких и угоститељских објеката са висококвалитетним садржајем како би Краљево постало град за лежерни одмор, одмор у духу опоравка, спортских активности, традиције и културе, зачињен богатом и разноврсном кухињом. Поред бањског потребним се сматра и развој руралног туризма кроз систематски развој сеоских насеља и мањих бањских локалитета и искоришћавање компаративне предности у производњи здраве хране. Посебно

треба обратити пажњу на развој малих хотела, хостела, ученичких домова и смештаја у сеоском туризму, капацитета до 10 соба, са циљем запошљавања младих особа предузетничког духа и давати субвенције кроз продају и пласман здраве хране.

Пољопривреда Пољопривредна производња и прерада се сматрају веома важним потенцијалом локалног економског развоја, јер постоје повољни услови који се огледају у умерено континенталној клими, добром водном режиму и значајној површини пољопривредног земљишта и значајном броју од 8.251 регистрованог пољопривредног газдинства. Подаци из последњег пописа пољопривреде указују да су посебно развијене гране пољопривреде сточарство, воћарство и производња сточне хране. Најзначајнији проблеми су уситњена пољопривредна газдинства, неповољна старосна структура,

недостатак потребне механизације, прерађивачких капацитета и инфраструктуре у циљу заштите од елементарних непогода. Све то у највећој мери доприноси да пољопривредна производња није довољно конкурентна па ни економске активности на руралном подручју нису на завидном нивоу. У циљу подстицаја развоја пољопривреде и руралног развоја стратегија неопходном сматра обезбеђење подршке развоју задругарства и удруживања, услова за изградњу система за наводњавање, изградњу недостајуће инфраструктуре на сеоском подручју, обезбеђење подршке развоју прерађивачких капацитета. Уз то је потребно обезбедити спровођење едукативних програма за пољопривредне произвођаче, локалних програма подстицаја пољопривредне производње, програма подршке развоја производње здраве хране, мера програма заштите пољопривредног земљишта од елементарних непогода.

Није новост да је пољопривреда веома важна и стратешка грана града у смислу производње, а и продаје, здраве хране али и снабдевеношћу пијаце свежим производима. Због тога је посебно важно усмеравати и подстицати произвођаче преко Дирекције за пољопривреду и Фонда за развој пољопривреде града Краљева. Производњу је, каже аутор стратегије, неопходно максимално унапредити, искористити компаративне предности и туристе снабдевати домаћом храном. У циљу заштите природних ресурса неопходно је сечу и обраду дрвета, као и експлоатацију песка, свести на најнужније захвате заштите простора и чишћење обала река у циљу противпожарне заштите и могућих поплавних таласа који се предвиђају у наредних десет година. Потребним се сматра и стварање услова за подстицање малих и средњих гајилишта речне рибе стварајући услове за формирање задруге Моравских рибара. Привлачењу и подстицају развоја

инвестиција могли би да допринесу изграђени браунфилд производни капацитети и инфрастуктура, одлучност локалне заједнице у циљу реализације политике развоја мале привреде, значајан хидроенергетски потенцијал, повољни терени за развој већих индустријских зона, искуство и традиција у одређеним гранама индустрије, обучена радна снага. Предностима се сматра добар гео-стратешки положај на чворишту друмског, железничког и ваздушног саобраћаја, изграђен цивилни комплекс аеродрома „Морава“, развијена инфраструктура и добра повезаност, 46,8 % површине под шумом, резерве мермера, магнезита и грађевинског камена, који представља добар грађевински материјал, необновљиви природни ресурси, резерве угља и друга рудна богатства и постојање локалних административних капацитета. Да не би све ишло као по лоју постарале су се слабости које се огледају у непостојању аутопута, застарелој инду-

стријској опреми, неуспешним приватизацијама индустријских гиганата, ниској техничко-технолошкој опремљености предузећа, недостатку комуналне инфраструктуре у постојећим индустријским зонама, недостатку опремљених локација за инвестирање и непостојању општинских пакета подршке за инвеститоре. У слабости се убрајају и недовршена приватизација великих друштвених предузећа због чега нису искоришћени постојећи производни погони, пад у традиционалној производњи и неискоришћеност постојеће радне снаге, неадекватна градска WEB презентација, слаб маркетинг, мали степен искоришћености истражених подземних термоминералних вода, непостојање довољно адекватних података, планова и програма газдовања шумама, мало уређених водотокова, уситњеност површина под шумама у приватном власништву, неравномеран развој града и нелојална конкуренција која се огледа у раду на црно. Т. Радовановић

31.5.2020.

Закаснели извештај Завода за јавно здравље

МАГАЗИН

У ФЕБРУАРУ ПРОМЕНЉИВО 42

Фото: М. Радовановић

- Уз извештаје о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата за април члановима Градског већа ће сутра бити представљени и извештаји за фебруар ове године. - Током априла анализирано сто педесет два узорка воде и сви били бактериолошки и физичко -хемијски исправни. - На основу извршених анализа и стручног разматрања констатовано да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара и у априлу ове године била хигијенски исправна. - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су у фебруару, на мерном месту Полицијска станица, изнад граничних чак деветнаест дана

31.5.2020.

МАГАЗИН

ентар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току априла проверавао квалитет сто педесет два узорака воде за пиће из мреже градског водовода и петнаест узорака сирових вода са црпних станица. Током месеца на физичко хемијски преглед анализирано је сто педесет два узорка воде и сви су били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак

да је вода за пиће из мреже градског водовода у току априла била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиокси да и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току априла биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности ин-

декса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Ни средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току априла нису прелазиле граничне вредности, а да резултати не буду баш најповољнији показало је мерење суспендавних честица ПМ10 чије су вредности на мерном месту Полицијска управа изнад граничних биле током четири дана. Пред члановима Градског већа ће се сутра, на сто двадесет осмој седници од конституисања актуелног сазива, са закашњењем од неколико месеци наћи и извештај о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата за фебруар ове године. Изве-

штај показује да је у току месеца провераван квалитет сто педесет пет узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. Сви су анализирани на основни физичко-хемијски и бактериолошки преглед након којих је установљено да су били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је контролисано присуство фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова концентрација није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Закаснели извештај Завода за јавно здравље потврђује да се на основу извршених анализа, и стручног разматра-

ња, може констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара била хигијенски исправна. Праћење квалитета ваздуха потврђује да средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида нису прелазиле граничне и толерантне вредности ни на једном од мерних места дефинисаних програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду промене нису констатоване ни приликом мерења присуства тешких метала из фракције ПМ10, олова, никла, кадмијума и арсена. Насупрот томе, средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су на мерном месту Полицијска станица изнад граничних биле чак деветнаест дана. Да ситуација буде још тежа допринела је концентрација чађи у ва-

здуху о чему сведоче измерене двадесетчетворочасовне вредности које су биле испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Пљакин шанац и Рибница, а изнад маскимално дозвољених на мерном месту Скупштина града током једног дана у фебруару. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености суспендованим честицама ПМ2,5 у ваздуху. Т. Радовановић

Сабрање свештенства Архијерејског намесништва жичког

МАГАЗИН

31.5.2020.

ИСПОВЕСТ И ДУХ

- Архијерејско намесништво жичког обухвата тридесет седам парохија и петнаест црквених општина. - Рад Архијерејског намесништва током минуле године био је тема сабрања свештенства, на дан Светог Епифанија Кипарског, у Цркви Свете Тројице у Краљеву. - Парох вукушички, јереј Младен Миливојевић, беседио објашњавајући разлику између Свете тајне исповести и духовног разговора. - Радни део састанка и трпеза љубави уприличени у просторијама Црквене општине при Цркви Свете Тројице

пархија жичка, са седиштем у Краљеву, једна је од највећих, најзначајнијих и најутицајнијих у Србији а покрива значајан део земље на коме су неки од већих градова, Чачак, Ужице, Пожега, Горњи Милановац, Љиг Ивањица, Ариље и други. Током историје на овим просторима је постојало неколико епархија, а обједињена се до 26. јуна 1884. године звала Ужичка. Претходна промена је извршена 1831. године, када

је стара Ужичко-ваљевска епархија подељена на Шабачко-ваљевску и Ужичку која је била у саставу самоуправне Београдске митрополије. Промена назива из Ужичка у Жичка извршена је у време великих црквених превирања у Србији, која су у наступила након смењивања београдског митрополита Михаила Јовановића и смрти ужичког епископа Вићентија Красојевића. Епископи Жичке епархије били су

многи истакнути црквени великодостојници Српске православне цркве, а међу осамнаест од 1831. године били су владика Николај Велимировић, који је 2003. године канонизован за светитеља, каснији патријарх српски Герман Ђорић, Василије Костић као један од епископа Српске православне цркве кога су највише прогањале комунистичке власти, па угледни црквени великодостојник и почасни доктор наука Православног бого-

ХОВНИ РАЗГОВОР словског факултета у Београду владика Стефан Боца. Епархија је подељена на тринаест архијерејских намесништава, Гружанско са седиштем у Книћу, Драгачевско у Гучи, Жичко у Краљеву, Качерско у Љигу, Љубићко у Мрчајевцима, Моравичко у Ивањици, Пожешко-ариљско у Пожеги, Рачанско у Бајиној Башти, Студеничко у Рашки, Таковско у Горњем Милановцу, Трнавско у Чачку, Ужичко у Ужицу и Црногорско у Косјерићу. Колико је ова територија значајна најбоље потврђује податак да је на њој лоцирано тридесет пет манастира Српске православне цркве, Благовештење, Ваведење, Вазнесење, Враћевшница, Вујан, Годовик, Горња Савина испосница, Градац, Доња Савина испосница, Дубрава, Жича, Згодачица, Илиње, Јежевица, Јовање, Каменац, Клисура, Ковиље, Моравци, Никоље, Нова Павлица, Преображење, Придворица, Рача, Рујан, Сабор Српских Светитеља, Савинац, Свете Тројице, Сретење, Стара Павлица, Стјеник, Стубал,

Студеница, Трнава, Увац и Успење Кабларско. Седиште Архијерејског намесништва жичког, које обухвата тридесет седам парохија и петнаест црквених општина, смештено је у Краљеву. У оквиру намесништва црквене општине формиране су при храмовима Свете Тројице и Светог Саве Српског у Краљеву, Светог Василија Острошког у Кованлуку, Рођења Светог Јована Крститеља у Ратини, Вазнесења Господњег у Врби, Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, потом у Вукушици, Самаилима, Врдилима , Матарушкој Бањи, Чукојевцу, Цветкама, Грачацу, Годачици и Сирчи којима су придодати Војни параклиси Светих апостола Петра и Павла при касарни у Рибници, Светог краља Стефана Дечанског при касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку и Светог краља Милутина при војном аеродрому у Лађевцима. Рад Архијерејског намесништва жичког током минуле године био је тема са-

брања свештенства, на дан Светог Епифанија Кипарског, у Цркви Свете Тројице у Краљеву које је отпочело Светом Литургијом. Литургијом је началствовао архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали парох цветачки протојереј Иван Терзић, парох при Цркви Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи протојереј Радош Младеновић, парох при Цркви Светог Саве у Краљеву протонамесник Александар Јевтић, и парох при Цркви Свете Тројице у Краљеву јереј Мирољуб Попадић, те ђакони Милутин Балтић из Краљева и Сава Величковић из Врњачке Бање. У току Литургије парох вукушички, јереј Младен Миливојевић, беседио је објашњавајући разлику између Свете тајне исповести и духовног разговора, а радни део састанка и трпеза љубави уприличени су у просторијама Црквене општине при Цркви Свете Тројице. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Настава на даљину, будућност образовања?

МАГАЗИН

31.5.2020.

НОВА ИСКУСТВА

- Прве две недеље по проглашењу ванредног стања биле поприлично хаотичне, јер нико није знао шта би требало да се ради. - Опречне информације из Школске управе на дневном нивоу. - Највећи број просветних радника се успешно прилагодио новом начину рада који су много боље прихватили ђаци. - Током наставе на даљину обим градива знатно мањи, а акценат стављен на конкретне проблеме и догађаје. - Почетком наредне недеље полагање пробног завршног испита из математике. - Комбиновани и тест из српског језика код куће. - Неки ученици ни после четрдесет дана нису ништа урадили

Војкан Трифуновић

Фото: М. Радовановић

очетак јуна је време кад се, приближавањем краја школске године, своде рачуни десетомесечног рада а ђаци праве планове за годишње одморе. За највећи број ученика то је период опуштања, за мањи број последња прилика да поправе по коју оцену и избегну непријатности које доноси припрема поправног испита. Да по који пут и није тако велики број тадашњих ђака могао је да се увери у пролеће 1999. године кад су ваздушни удари авијације северноатланске алијансе напрасно прекинули наставу у школама. Нешто слично догодило се две деценије касније кад је, половином марта ове године, настава прекинута након увођења ванредног стања због проглашене епидемије корона вируса. Двоструко искуство везано за прекид школске године доживео је дипломирани историчар Војкан Трифуновић, 1999. као средњошколац а ове године као наставник у Машинској техничкој школи „14. октобар“ и основним школама „Милунка Савић“ и „Браћа Вило-

МАГАЗИН

31.5.2020.

тијевић“. Трифуновић подсећа да до зимског распуста, након првог полугодишта, ништа није указивало на евентуални поремећај у настави све док опасност од ширења грипа није за седам дана одложила повратак у школске клупе. Ни кад је почело друго полугодиште није било назнака о могућем прекиду наставе, чак ни након потврде о појави првих особа код којих је потврђено присуство вируса. Није било значајније реакције ни Министарства просвете, науке и технолошког развоја из којег је почетком марта препоручено да се, због све веће опасности од ширења вируса, интензивирају мере заштите које подразумевају чешће проветравање учионица, а детаљније чишћење и дезинфекцију по завршетку наставе. Први наговештаји о увођењу ванредног стања у земљи, након чега је бар на неко време требало очекивати прекид наставе у школама, били су видљиви дан пред крај прве половине месеца, кад је доношење коначне одлуке најављено за понедељак 15. мар-

та. Дан раније у Жичи је требало да се одржи општинско такмичење основаца у познавању градива из историје, а сви покушаји наставника да се дође до поузданих информација које би потврдиле одржавање или одлагање остали су без успеха. - Нико није знао шта се дешава. Питали смо Школску управу, али нам није одговорено ништа конкретно, сем да такмичење може да се одржи уз примену одговарајућих мера. Одустао сам од намере да водим ученике на такмичење, јер је било очигедно да ће у понедељак бити уведене неке ванредне мере. Није било потребно да ризикујем живот и здравље да бих одрадио нешто што није потребно јер ако уведемо ванредне мере, чак и да неко прође на окружно или републичко такмичење, сигурно неће бити следећег круга. Не знам зашто је одлучено да се такмичење ипак одржи, јер је свако иоле разуман знао да се у понедељак уводи ванредно стање и да ће све бити затворено. Прве две недеље по проглашењу

ванредног стања биле поприлично хаотичне јер нико није знао шта би требало да се ради, чак ни Школска управа из које смо на дневном нивоу добијали опречне информације, ујутру да уписујемо часове на један а увече на неки други начин. Били смо поприлично збуњени, али су се директори и педагози у три школе у којима радим добро понашали и о свему нас обавештали на време. Раније су се планови предавали на месечном нивоу, али је промењено да буде недељно, промењене су табеле и уведене неке друге у складу са ситуацијом у којој деца прате наставу преко телевизије или неке друге платформе. У време док смо се уходавали више нас је нервирало свакодневно бомбардовање често опречним информацијама и таман ухватимо неки темпо кажу не може тако него овако. Чак су се и од школе до школе мењале методе, а најпроблематичније је било да се ступи у контакт са децом - каже Трифуновић. Прилику за то пружале су различите онлајн платформе, а просветним

радницима препуштено да изаберу ону која им највише одговара. Није тајна да су мање вични руковањем технолошким новотаријама у почетку имали проблеме са комуникацијом, нити да је временом све постајало много лакше. Податак да највећи број ученика поседује паметне телефоне одлучујуће је утицао на формирање вајбер група које су се показале као добар начин за комуникацију и упућивање на изабрану платформу на којој су постављани задаци које је требало решити у одређеном року, уз препоруку потребне литературе или текстова из области на коју се односи питање за које се тражи одговор. У случају историје значајним су се показали и документарни филмови везани за тему која се обрађује. Олакшавајућим у раду показала се настава на програмима Радио-телевизије Србије са два часа историје недељно за ученике осмог и по један за остале разреде. - Мислим да је ђацима било јако досадно, јер је предавање било досад-

њикаво и стерилно, конкретно за осми рад, а на трему предавача вероватно је утицало и снимање на које нису навикли, па немају осећај да слободно причају. То су потврдиле и поруке које добијам од деце која кажу како је предавач досадан, и смара, али морамо да гледамо. Не знам како је на другим предметима, али је предавање из историје било сувопарно, а како су на програму биле теме које су иначе сувопарне било је врло тешко задржати пажњу ученика, поготово осмог разреда. Завршни месеци осмог разреда су специфични јер деца углавном размишљају о матурској вечери и онда им је у фокусу само то, а како је на програму било и тема тешких да се разумеју видим да им није било превише интересантно. Планови су нешто промењени, јер школска година траје до краја маја кад се завршавају и предавња на телевизији, да би јун био остављен за поправљање оцена - каже Трифуновић. Ублажавање рестриктивних мера након укидања ванредног стања није

31.5.2020.

МАГАЗИН

дало одговоре на сва питања која подједнако муче просветне раднике и ученике, посебно завршних разреда основних и средњих школа, али и појединце који су због слабијих оцена упућени на поправни испит. Да нема једноставних решења потврдило је полагање пробног завршног испита преко интернета кад су осмаци, а и њихови родитељи, могли да се увере како теорија и пракса по који пут и нису у сагласности. Иако је ученицима омогућено да се укључе у било које време, и у задатом року дају исправне одговоре на највећи број питања, систем није могао да поднесе толико њих у истом тренутку па је дошло до загушења. И поред свих проблема међу просветним радницима преовладава уверење да се највећи број успешно прилагодио новом начину рада, а да су га много боље прихватили ђаци. Иако се најбоља потврда огледала у жељи

да напишу домаћи задатак што је пре, и пошаљу га на оцењивање, није било могуће проверити да ли су радили самостално или уз нечију помоћ. Иако је у једном тренутку са извесном дозом скепсе прихваћена изјава министра просвете да ђаци у време ванредног стања мање уче а више знају из редова просветних радника стиже подршка оваквом ставу због потврде да је обим градива знатно мањи, а акценат стављен на конкретне проблеме и догађаје. Без званичне потврде и пре укидања ванредног стања наслућивало се да до краја школске године неће бити повратка у учионице, а било је јасније на тромесечју кад није било седница одељењског и наставничког већа. Изузетак су ученици осмог разреда који ће почетком наредне недеље, сада у својим школама, поново полагати пробни завршни испит из математике

у складу са правилником о календару образовно-васпитног рада у основној школи за ову школску годину. Након укидања ванредног стања, у складу са препорукама надлежних органа и институција, Министарство просвете 2. јуна у школском простору организује пробни завршни испит решавањем теста из математике на начин који осигурава безбедност и здравље ученика и запослених. На пробном завршном испиту ученици и наставници ће проћи кроз утврђене процедуре полагања, јер је то верна симулација завршног испита. Преостала два теста решаваће се дан раније код куће, а урађене треба да предају одељењском старешини на дан полагања теста из математике. Резултати ће бити објављени 7. јуна након чега се свима пружа могућност увида у тестове приступом на сајт www.probni.zios.mpn.gov.rs уношењем корисничког имена и лозинке.

У ситуацији кад нема поузданих података о ефикасности наставе на даљину многи са нестрпљењем очекују почетак нове школске године која треба да потврди колико су ученици спремни да прихвате нова сазнања. Више од тога брине то што неки ни после четрдесет дана нису ништа урадили. - Нека деца нису била у могућности из техничких разлога, јер немају струју па не могу да прате програм, други немају компјутер или телефон, или је покварен, а неки просто нису заинтересовани. Због свега што се дешавало неће бити ни мало једноставно, па ћемо морати да се снађемо са овим што имамо, да ова година буде таква каква јесте, да се мало зажмури, прогледа кроз прсте и прогута кнедла како би изгурали ову годину, а следеће да видимо шта ћемо и како ћемо. Ситуација није најјаснија, поготово што завршавамо у мају, а у јуну се оста-

вља могућност да се поправе неке оцене. У теорији све изгледа идеално, али у пракси како буде. Важно је да смо се сви добро снашли, и ми и деца. Не знам какве ће резултате дати дугорочно, да ли ће знање које су стекли умети да употребе и да ли ће се ичега сећати у наредним годинама живота и школовања - каже Трифуновић. Искуство из средњошколског периода, кад је школска година напрасно прекинута због НАТО агресије, прилика је за поређење са овогодишњом ситуацијом кад је разлог за то била најезда вируса. Уверење да се пропуштено није битније одразило на наставак школовања добра је основа за уверње да неће ни сада, тим пре што је настава све време ипак организована, додуше на нов начин. У неповољнијем случају су били само они који нису имали техничке могућности за праћење наставе на даљину, због чега су би-

ли упућени само на уџбенике. Просветни радници најзначајнијим оцењују потврду да су се врло брзо успешно изборили да почетним бирократским зачкољицама, па су могли да наставе знатно опуштеније. Остало је само сећање на период почетне нервозе у ситуацији кад је много тога било доста нејасно и магловито. И док је велики број запослених у различитим сферама потајно страховао од губитка посла просветни радници нису осећали ту врсту терета, па су могли знатно комотније да приступе свакодневним обавезама. Највећи број њих верује да ће већ првог септембра нова школска година почети као и многе раније, а због искуства стеченог током преласка наставе у епростору најава могућности новог таласа епидемије на јесен очекује се знатно опуштеније, уз уверење да неке од примењених мера треба надоградити. Т. Радовановић

До поноћи пријаве најбољих примера наставе на даљину

МАГАЗИН

31.5.2020.

УВЕЋАН НАГР

- За нешто више од месец дана пристигло триста тридесет шест пријава па су организатори конкурса, уз подршку компанија Comtrade, Telegroup, Eurobank и Лагуна, обезбедили додатни фонд награда за дванаест најбољих по избору публике и стручног жирија. - Гласање публике траје до 7. јуна. - За само десет дана, више од двадесет пет хиљада особа подржало своје фаворите са готово осамдесет хиљада гласова. - Настава на даљину сматра се важним делом образовног процеса у будућности

анас истиче рок за наставнике и стручне сараднике основних и средњих школа да се пријаве на конкурс за избор најбољих примера наставе на даљину. За нешто више од месец дана, путем сајта www.jpd.rs пристигло је триста тридесет шест пријава из свих крајева Србије па су организатори конкурса, уз подршку компанија Comtrade, Telegroup, Eurobank и Лагуна, обезбедили додатни фонд награда за дванаест најбољих по избору публике и стручног жирија.

Пријаве на конкурс под слоганом „Магија је у рукама наставника“ могуће је доставити до поноћи, а гласање публике траје до 7. јуна како би заинтересовани родитељи, ђаци и шира јавност стигли да погледају све пристигле примере. За само десет дана, више од двадесет пет хиљада особа подржало је своје фаворите са готово осамдесет хиљада гласова, а гласање је осмишљено тако да са једног налога може да се расподели десет гласова, највише три по једној пријави. Награда за пример наставе на да-

љину који освоји највише гласова публике је паметни телефон најновије генерације. На основу оцене стручног жирија, биће додељено још шест специјалних награда и пет главних. За најбољу употребу дигиталних алата и најбољу интеракцију са ђацима предвиђен је по лаптоп, а награде ће бити додељене у две категорије - за основну и средњу школу. Специјална награда за најбољу пројектну наставу је паметни телефон, а најбољи пример телевизијске наставе добиће

РАДНИ ФОНД телевизор са камером. Награде за прво место на конкурсу и најбоље оцењен пример наставе на даљину су студијско путовање у Естонију и Финску и лаптоп, док ће школа из које наставник долази добити телевизор са камером. Другопласирани ће освојити лаптоп и паметни телефон, а за треће, четврто и пето место као награда биће додељен по лаптоп. Најбоље оцењени наставници добиће и ваучере за е-књиге, док ће сви истакнути примери бити уврштени у јединствену онлајн базу најбољих примера наставе на даљину у Србији. Јавни позив за конкурс расписали су Национална алијанса за локални економски развој и Организација за развој каријере и омладинског предузетништва „Connec\ng“, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, Републичким секретаријатом за јавне политике и Радио-телевизијом Србије, у оквиру про-

јекта Јавно-приватног дијалога за развој, који подржава Америчка агенција за међународни развој. Настава на даљину сматра се важним делом образовног процеса у будућности, а организатори конкурса верују да су нове околности услед ванредног стања уведеног након проглашења епидемије изазване појавом корона вируса само убрзале тај процес. Настава на даљину оцењује се моделом који отвара нове могућности за наставни кадар и ученике, а конкурс је прилика да се подрже најбоље идеје и истакну као примери најбоље праксе. Конкурс је отворен за наставнике и стручне сараднике у државним и приватним основним и средњим школама, а критеријуми за избор најбољих су иновативност у методичком приступу, прилагођеност узрасту ученика, повезаност са другим наставним целинама, подстицање учешћа ученика и интерактивност приступа. Пандемија корона вируса је утицала

на поремећаје у готово свим областима живота због чега је морало да се приступи алтернативним начинима како би се одржали различити процеси, пре свега образовни који се неочекивано, и преко ноћи, преселио у е-простор што је отворило нове видике и приступ извођењу наставе. Полазећи од претпоставке да је то знатном броју просветних радника било довољно да изразе креативност таквима је упућен позив да се до краја маја пријаве на конкурс за избор најбољих примера наставе на даљину, чији је значај још већи у време мера социјалног дистанцирања. Connec\ng и Национална алијанса раде на афирмацији пројектне наставе у основном и средњошколском образовању, а под слоганом „Магија је у рукама наставника“ развијају стратешки приступ оснаживању наставног кадра како би помогли ученицима да кроз практичне задатке примењују стечена знања путем овог савременог и иновативног модела наставе. Т. Радовановић

31.5.2020.

МАГАЗИН

Објављено име добитника Жичке хрисовуље

ПОЕЗИЈА ДУБОКОГ П - Добитник Жичке хрисовуље за ову годину песник Милан Ненадић, за поезију дубоког поистовећивања са матичним тлом и предањем. - Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2020. - Најдубљи слој Ненадићеве поезије свладао је изазов ништавила с којим се непрестано песник рве и завредео да се уброји међу песничке изабранике којима се на Преображење, у Жичи, одаје признање за стваралачки подвиг и искупљење. - Ненадић је објавио више од двадесет књига које су превођене на готово све европске језике

а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље, једне од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Награда се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва, а овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били прошлогодишњи лауреат Владимир Јагличић, потом Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић, донео је одлуку да добитник престижног признања за 2020. буде песник Милан Ненадић. Повод за овакву

одлуку је потврда да „припада кругу изврсних српских песника чијим је гласом, у другој половини двадесетог века, проговорила пустошна и страшна прекодринска историја“. У образложењу жирија каже се да Ненадић припада нараштају који се пред крај прошлог века, из Сарајева, расејао којекуда, по правилу без повратка. Зато је прошлост, из дубине изреченог и прецизног искуства, дошла изнова по своје и не пролази, а динарски свет из којег потиче одржан је и оличен епиком. Ту епику су заменили индивидуални гласови чији се нагласци разликују, а показују да се од припадности своме простору не може побећи без

тежих последица. - Ненадићев лирски дијалог са прецима непосредан је и болан, он се осећа потомком најпре по једној заједничкој црти, коју изражава давна његова „Ускочка песма“. Основни изазов песника Ненадића било је суочавање са разорним учинком постојања и трајања, на општем плану, а на унутрашњем - превладавање изазова нихилизма, тако податног за песничке побуњенике једног растрзаног века. Чини се да је основни поступак Ненадићеве поезије уживљавање у колективно искуство знаних и непознатих претходника, чији се тамни образац не мења, и где је, најчешће, једина светлост

Фото: М. Радовановић

ПОИСТОВЕЋИВАЊА

- светло свесне жртве или макар свиклост на страдални улог. Овако као Ненадић можда би певао његов земљак и јунак „Венца за Гаврила“, видовдански атентатор у Сарајеву, да се није остварио као атентатор него као песник. Милан Нена-

дић није постао атентатор, али се изразио као песник ванредног унутрашњењг потиска, фермента жестине али и претањених лирских обрта, као насушне супротности томе громком језичком темпераменту и обликованој сабијено-

МАГАЗИН

31.5.2020.

Милан Ненадић

Милан Ненадић је рођен 1947. године у Грковцима код Босанског Грахова где је завршио основну школу и гимназију, а потом уписао студије југословенских књижевности и савременог српскохрватског језика на Филозофском факултету у Сарајеву. По завршетку студија започео је рад као слободни уметник, након десет година проведених у Београду 1984. преселио се у Зрењанин а петнанест година касније у Петроварадин, где и данас живи. Од прве „Стефанос“, издате у Сарајеву 1971. године, Ненадић је објавио више од двадесет књига које су превођене на готово све европске језике. Међу њима су „Нови Стефанос“, „Општи одар“, „Усамљена историја“, „Осветна маска“, „Песме“, „Књига четворице“, са Зораном Вучићем, Слободаном Стојадиновићем и Мирославом Цером Михаиловићем, „Општи одар и друге песме“, са Иваном Кордићем и Стеваном Тонтићем, „Вриснула је мајка“, заједно са Илеаном Урсу, „Почињем да бирам“, „Дрхтање у своду“, „Изабране песме“, „Бели Анђео“, „Венац за Гаврила“, „Уточиште“, „Средовечан соко“, „Угру-

сти. Ништа је честа реч ове порезије, али Ненадић зна да ништа није ништа, заправо логос његове поезије то зна, надвладавајући и песникове личне слабости. Очију загледаних у потомство, Ненадић

шак: наставак Уточишта“, „Суви печат“, „Општи одар и нове песме“, „Ноћна слика“, „Дивљи бог Балкана“, „Пола капи росе: изабране и нове песме“, „Песме“, „Камен са именом“, „Горко изобиље“, „Више од имања“, „Редна чаша“, „Укус пелина“, „Венац за Гаврила, завештање“ и још једно издње под истим насловом, али другачије у односу на претходно. Ненадић је добитник бројних награда и признања од којих битније укључују „Дучићеву награду“ на Требињским вечерима поезије, „Печат вароши Сремскокарловачке“, награде Удружења књижевника Србије „Милан Ракић“, БИГЗ-а и Универзитетске ријечи, потом „Змајеву награду“ Матице српске, награду „Станко Симићевић“ и награду Друштва књижевника Војводине, „Кочићево перо“, награду „Бранко Ћопић“ Српске академије наука и уметности, награду Савеза књижевника Румуније, награду „Овидије“ Савеза књижевника Румуније и Владе Румуније која му је доделила и орден. Следе награде „Лаза Костић“, „Кондир Косовке девојке“, повеља „Пјесник - свједок времена“, награде „Шушњар“, „Ђура Јакшић“, „Милица Стојадиновић Српкиња“, „Заплањски Орфеј“ и „Петровдански вијенац“.

оцртава лук од наслеђеног побуњеничког ропца до благослова и похвале. Тиме је најдубљи слој ове поезије свладао изазов ништавила с којим се непрестано песник рве и завредео да се уброји међу песничке изабранике којима се на Преображење, у Жичи, одаје признање за стваралачки подвиг и искупљење, записао је у образложењу одлуке о додели престижног признања др Драган Хамовић. Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, које се уручују у Жичи 19. августа, а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб.

Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи, које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора у издању истоименог графичко-издавачког предузећа и Књижевног клуба, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током четвртвековног постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења, да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости, а његов саставни део били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од

првих помена до Првог светског рата“. Саставни део свих ових година биле су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиције. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић, Ђорђе Нешић Живорад Недељковић, Мошо Одаловић, Стеван Тонтић и Владимир Јагличић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова. Т. Радовановић

Пета година без Џерија (1)

МАГАЗИН

31.5.2020.

ПОМРАЧЕЊЕ „СУНЦА“ 60

- Миран и бунтовник, награђиван и оспораван Џери је, хтели то да признамо или не, као контроверзна личност обележио један део послератне историје града. - Од кад зна за себе Џери је волео да црта и маштао да упише уметничку школу. - Цртао је кад год се за то указала прилика, најчешће друговима у разреду у замену за домаћи задатак из математике. – Омиљен код ученика, приман са резервом од колега. – Сукоб са директором школе због „неморалног облачења“. – Човека не чини одело већ његово дело. - Над Театром „Сунце“ полако се надвија опасност од помрачења, а и ако опстане сигурно неће бити оно што је било са Џеријем

Фото: М. Радовановић

Зоран Савковић Џери

МАГАЗИН 31.5.2020.

ест о смрти Зорана Савковића Џерија изненадила је све који нису знали да је последњих месеци водио беспоштедну борбу са опаком болешћу. Онима који су са њим били у контакту до пре само неколико дана и раније је било јасно да је немогуће добити последњу битку. Ма колико то било очигледно међу њима, и члановима породице, потајно је тињала нада да би могло да се деси чудо. Када се није десило остало је једино да се на последње путовање испрати на достојанствен начин и што дуже задржи у сећању. Миран и бунтовник, награђиван и оспораван Џери је, хтели то да признамо или не, као контроверзна личност обележио један део послератне историје града. Ма колико међу великим бројем вршњака и млађих генерација био познат по педагошком, сликарском, глумачком и ко зна каквом све раду, а радио је много тога, тешко да би се могао наћи довољан број оних који би се могли похвалити да добро познају Џерија. Још је мањи број оних који знају да је био унук ратног председника краљевачке општине Душана

Крстића који је непосредно након ослобођења стрељан као народни непријатељ. Годинама се Џери борио да докаже његову невиност, а успео у томе тек 2007. Одлазак у вечност спречио га је једино да поуздано утврди место страдања на коме су покопани посмртни остаци значајног претка. Пре само две године Џери нам је са поносом говорио да је рођен 1950. године у Пицмали која се протезала од просторија данашњег Ауто-мото друштва и Игњатове пекаре низ Кидричеву, данас Доситејеву, улицу до четири зграде француске колоније преко пута гимназије. У време кад су се поједини делови града препознавали по јунаштву Пицмалом је суверено владао најјачи, а то је дуго био Џеријев отац Радомир Рале Савковић. Никада није поуздано утврђено која је од група из различитих крајева била најутицајнија у граду, да ли су то Женевци из Старе чаршије, Рибничани или жестоки момци са Сењака, али се зна да су најзлогласнији, и најнепопуларнији, били Пицмалци, Џери каже због неких каснијих догађаја. Од времена кад је постајао свестан

значаја о пореклу Џери је сматрао значајном чињеницу да је дете Пицмале, јер се то сматрало нечим посебним. На такво размишљање упућивале су и очеве приче да је из овог краја потекао добар број значајних Краљевчана, инжењера, лекара, магистара наука и њима сличних. И поред тога сам помен имена Пицмала међу тинејџерима је изазивао подозрење. У то време, причао је Рале, нико није смео да се забавља са девојком из овог дела града ако за то не добије одобрење оних који су ту нешто значили, јер би у супротном могао да добије добре батине. Пицмалци су били сложни, увек се солидарисали и бранили једни друге. Лошем гласу из неких давних времена доприносило је сазнање да је на овом простору било и јавних кућа, а иако су се званично водиле као кафане добро је било познато чему су служиле и шта се у њима дешавало. Педесетих година прошлог века, које је обележила немаштина, Рале је бацио око на кћи Душана Крстића Радмилу. Било је то само неколико година након што су председника општине изабраног 1938. касније као народног

МАГАЗИН 31.5.2020.

издајника стрељали комунисти. Његовој удовици Добрили одузели су кућу у Улици Топлице Милана број 9, сада 11, грађеној пре више од 130 година која се, као таква, сврстава у ред најстаријих у Краљеву. На месту данашњег Хотела „Турист“ дуго се налазио Хотел „Европа“ у власништву Крстића као и цео кварт између данашње Омладинске и Улице цара Лазара. Душанов отац Аврам Крстић био је један од најпознатијих трговаца свог времена који је у време економске кризе преко Солуна извозио стоку за Египат све до Александрије, а потом куповао животне намирнице које је пласирао на домаћем тржишту. И „Политика“ је својевремено писала да је добио награду од девет хиљада динара и захвалност што је помагао српском народу. Богатство се генерацијама стицало само радом и трудом, а део је Аврамов отац Живко Крстић много раније искористио за опремање две чете војника који су се борили против Турака. - Деда је завршио Трговачку академију у Бечу, а баба је била учитељица. То што је завршио у Бечу му је изгледа и дошло главе, јер је проглашаван за немачког шпијуна, а и баби су лепили пригодне етикете са негативном конотацијом. Кад је почео рат није желео да учествује у догађајима који су уследили. Ратних година га нико није дирао па је радио свакојаке послове, послове, чак и као месар у продавници Радомира Буњака. На улазу у салу позоришта, у којој је након рата одржано суђење, стајали су комунистички омладинци и унутра пуштали само противнике Душана Крстића. Биле су ту и жене у црнини задужене да траже смрт за издајника и слично. Стрељан је истог дана кад је осуђен о чему се дуго ћутало, а ни мајка ми никад није рекла ко му је дошао главе да не бих имао проблема. Иако је знала ко га је чувао док је био у затвору, плашили су се да ми кажу јер сам мало темпераментнији, и ко зна шта би било са мном. Некада смо имали много, да би баба са троје малолетне деце остала без ичега. Ипак је одмах по изрицању пресуде почела да се бори за његову рехабилитацију, а ја наставио осамдесетих година. У документу о рехабилитацији пише да је незаконито стрељан, да је малтене лин-

чован, и да се сва имовина мора вратити. Ја сам и кућу која је некада била власништво породице 1993. године морао да откупим од општине да бих могао да останем у њој. Још као млад сам се борио за реституцију, денационализацију, слободу и демократију, а сада кад видим да то споро иде и да флоскула да је правда спора, али достижна, не пали више – говорио је Џери. У октобру 1941. стрељан је Радомиров отац са најстаријим сином, па је можда и то утицало да се након рата зближи са Радмилом која се врло рано удала за жестоког момка са краљевачке калдрме. Прве године друге половине двадесетог века генерације рођене у то доба памте по немаштини од које је пажњу најмлађих одвлачило по које парче хлеба намазано свињском машћу и зачињено са мало соли и алеве паприке. Сваки пут кад би пошао да се поигра са вршњацима, а најпопуларнији су били кликери и ораси, Џери би понео од куће окрајак хлеба. На то су, каже са смешком, увек подсећале мрвице које су дуго остајале по џеповима. Савковићи су становали у великој кући у Улици проте Ненадовића наспрам Основне школе „Димитрије Туцовић“. Пре рата је почео да је гради деда и на половини посла одлучио да не брије браду док је не заврши. Смрт га је спречила да заврши градњу куће у којој су се ратних година, у складу са околностима, смењивале немачка, бугарска и партизанска команда. На дане детињства Џерија подсећа изношена одећа старијих чланова велике породице, алва коју је мајка правила од брашна и шећера, дечје игре клиса и машке и жмурке са старијом сестром Зорицом и децом из суседства. Кад по неко од њих изнесе из куће парче хлеба и масти и поделе на једнаке делове, колико је то било могуће, Џери би као најмлађи најчешће остајао кратких рукава. Од кад зна за себе Џери је волео да црта и маштао да упише уметничку школу. Цртао је кад год се за то указала прилика најчешће и друговима у разреду у замену за домаћи задатак из математике. Након првих шест разреда обележених одличним оценама уследило је нагло помањкање интересовања за школу на-

МАГАЗИН 31.5.2020.

кон сазнања да Рале нема превише разумевања за Џеријеву жељу да постане „мазало“. Више му се допадала идеја да постане угледни занатлија, па је сина усмерио према Школи ученика у привреди како би се оспособио за занимање електроинсталатера. Ни запослење у краљевачком „Електрону“ са тек напуњених осамнаест година није могло да умањи жељу да се бави уметношћу, још мање ону за рад са децом. Размишљања уметничке душе могао је да схвати само неко из света блиског овом, а таквим се показао Војкан Јеремић који је у то време ликовну уметност приближавао ученицима Основне школе „Јово Курсула“. Оштром оку сликара Павла Поповића нису могле да промакну на платно пренете визије електромонтера који је излагао у Дому армије што је било повод за предлог да упише Вишу педагошку школу. У то време то није било могуће због потребе да се полаже одређен број диференцијалних испита али се ускоро, према информацији коју је донео Поповић, указала прилика за ванредно студирање паралелно са запослењем у „Електрону“. Четири дана узастопце путовао је Џери до Београда, у време уписа генерације 1980/81 године, како би предао документа и стрпљиво чекао у реду са преко две стотине кандидата од којих је у школи било места само за десет редовних и десет који ће студирати ванредно. Пријемни испит се састојао из сликања, цртања и вајања, а ма колико две прве категорије биле блиске са трећом није имао никаквог контакта, па се полагање пријемног испита свело на импровизацију са неколико штапића од сладоледа уз помоћ перореза. Све време студија Џери је запослен у „Електрону“ у коме су појединци показивали довољно разумевања за његово учење, а други сматрали још једним од покушаја да се покаже како се разликује од колега. У то време су грађена прва два солитера у Краљеву, блок војних зграда преко пута „Задужбине“, популарна „кифла“ у центру града, зграда библиотеке, хируршког блока, а зидови пре завршног слоја по правилу украшавани Џеријевим црте-

жима. Диплома Више педагошке школе и звање ликовног педагога нису били довољни за стално запослење. За полагање државног испита неопходан је био одређен број година радног стажа у струци, а до пуног фонда часова водио је рад у школама у Сирчи, Богутовцу, Подунавцима и Лађевцима. - Од 1987. године сам у просвети, а од тренутка кад сам 1990. дошао у Основну школу „29. новембар“ у Рибници инсистирао сам да се зове Свети Сава. Једном је директор био на службеном путу, а ја кажем домару како је рекао да се један зид прекречи у бело јер треба да насликам нешто. На зиду у холу испред канцеларије директора насликам Светог Саву, а он тражи да прекречим. Уплашио се јер су времена још била ровита, али је Свети Сава остао, а кад је дошао просветни инспектор и видео рекао је хвала Богу најзад је дошао тамо где је требало да дође. Школа је променила име после неколико година, а ја сам међу првима у Србији организовао изложбе дечјих радова поводом школске славе. Наша деца су учествовала на такмичењима свих школа које носе име Светог Саве и увек заузимала добра места. Ишли смо на такмичења и побеђивали свуда по у Србији, а моји тадашњи ђаци су већ професори у Уметничкој школи. Увек сам био строг, али праведан, волео мир и дисциплину на часу, а за сваки рођендан позивао ђаке кући. Дође по цео разред а и кад изађем они остану у мојој кући славе сами. Никад у стану није фалила ни једна сламка, а кад се вратим све је чисто, опрано и сређено, и тако сваке године. Једном сам оборио 13 ученика из ликовне културе и то је било страшно, јер се предмет сматрао споредном ствари, а на њега увек гледало потцењивачки. Мој колега из математике није умео да нацрта ни чича Глишу, али му се ја нисам смејао због тога. Није лако радити са децом поготово у време притисака кад је директор тражио да дам добру оцену детету донатора који је школи поклонио десет књига за одличне ђаке. Никада нисам гледао ко

је чије дете, јер су за мене сва била иста, а то је колегама боло очи. Ако неко има све јединице, а петицу из ликовног то је само због тога што има дара па би био грех да му дам слабију оцену – причао је Џери. И поред уверења да га је деведесет одсто деце обожавало Џери није много марио због чињенице да га колеге нису превише волеле можда и због тога што се по много чему разликовао од њих, чак и по гардероби. О томе сведочи жесток сукоб са директором школе након забране да убудуће долази у школу „неморално обнажен“. Већ следећег дана Џери се строго званичан појавио у школи у позајмљеном оделу са краватом и мантилом преко руке. Трећег дана у тешком сукненом оделу испод кога је била као снег бела кошуља, бриџ панталоне везане учкуром, дебеле чарапе и џемпер, гојзерице, штап, а све позајмљено у позоришту. - Тако дођем на час, а у одељењу тајац. Сви су видели да је директор крив, ја да су на мојој страни па напишем паролу „Човека не чини одело, већ његово дело“. Следећег дана зове ме једна особа и каже, овај је пукао. Каже, ти имаш највише утицаја на њега, иди и реци му нек дође било како обучен, само нека проговори самном и нека се смири. У понедељак дођем као и раније, он ме позове и предложи да закопамо ратну секиру што потврђује како увек постоји начин да се људски разговара са сваким. Ја сам према човеку стварно човек, али кад видим да је неко безобразан будем и ја такав, још гори. Свети Сава је на оном зиду касније прекречен и сад је школа као болница – сећао се Џери који је исто колико сликарство волео и позориште због чега је 1996. године, захваљујући Милу Цвијовићу Нецу, основао Театар „Сунце“ над којим се полако надвија опасност од помрачења јер и ако опстане сигурно неће бити оно што је било са њим. На крају се поставља оправдано питање колико је Краљевчана познавало оваквог Џерија. Т. Радовановић

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

СЛАТКО ОД ЈАГОДА Потребно: 2 кг ситних јагода 2 кг шећера 300 мл воде 2 кесице лимунтуса

МАГАЗИН

31.5.2020.

Ставите шећер и воду да се кувају. Промешајте и пустите да се кува, нека ври неких десетак минута и шећер се истопи. Додајте јагоде. Лагано промешајте и то ће бити једини пут да варјачом мешате. Поспите лимунтусом и ставите да се кува и када проври и крене пена, смањите на умерену температуру и скидајте пену. Повремено протресите суд, скините пену и наставите кување.

Да бисте проверили густину скуваног сирупа, извадите мало на тањир, оставите да се прохлади, па нагните тањир на једну страну. Ако се много цеди, наставите са кувањем. Поновите поступак након 5-10 минута и тако радите све до жељене густине. Када скувате слатко, склоните суд са ватре и одмах га покријте влажном крпом, затегните преко шерпе како је приказано у видео рецепту. Оставите на собној температури да се охлади, најбоље преко ноћи а онда сипајте у стерилисане тегле. Некад скувам ређе, некад кувам мало дуже и буде гушће и онда је самим тим и слатко тамније. Како год да урадите, све ће се појести.

Сретен Лазовић

МАГАЗИН

31.5.2020.

Филмови које смо гледали - 1960.

31.5.2020.

МАГАЗИН

Када власти гледају с „висине“, не види се, система – „развалине“!

Политика с најбржи је п

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Разговарајмо као нормални људи; нисмо ваљда – политичари!?

Све је стекао на „шупљинама“?! У систему, у законима и у глави!

страначког допадања, пут, српског пропадања!

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 31. МАЈА И 6. ЈУНА

МАГАЗИН

31.5.2020.

31. мај

1793 — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора. 1809 — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута. 1859 — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону. 1889 — Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џонстаун. 1902 — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура. 1910 — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона. 1916 — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем. 1924 — Кина је признала СССР. 1931 — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи. 1938 — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939 — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупи-

рале су Данску. 1961 — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт. 1970 — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе. 1991 — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат. 1992 — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини. 1996 — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом. 1997 — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству. 2001 — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата. 2003 — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. го-

дине. 2004 — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому. 2011 — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије. 2012 — Томислав Николић инаугурисан за председника Србије. 2017 — Александар Вучић инаугурисан за председника Србије.

1. јун 193 — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987 — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198 — Византијски цар Алексије III

Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455 — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије. 1479 — Основан универзитет у Копенхагену. 1535 — Војска Карла V је заузела Тунис и масакрирала око 30.000 његових становника. 1562 — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1660 — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива. 1670 — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви. 1671 — Турска је објавила рат Пољској. 1869 — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са по-

ротом и грађански брак. 1880 — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену. 1898 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1939 — Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега. 1939 — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190. 1941 — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој. 1941 — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1952 — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем. 1958 — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969 — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973 — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973 — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 1980 — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом. 1987 — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990 — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993 — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених

испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994 — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата. 1997 — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен. 2000 — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2001 — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге. У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа. 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874. 2015 — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на реци Јангце на југу Кине.

2. јун 455 — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам.

31.5.2020.

МАГАЗИН

1098 — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи. 1771 — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим. 1790 — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига. 1924 — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД. 1946 — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 1949 — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан. 1953 — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија. 1955 — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године. 1965 — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара. 1966 — Амерички васионски брод „Сервејер“ извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине. 1967 — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун. 1969 — У судару аустралијског носача авиона „Мелбурн“ и америчког разарача „Френк Е. Еванс“ у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара. 1979 — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи. 1983 — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васион-

ску сонду за истраживање планете Венере. 1992 — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније. 1993 — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту. 1995 — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине. 1997 — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001. 1998 — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету. 1999 — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу. 2000 — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999. 2001 — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату. 2002 — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

3. јун 350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.

1098 — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију. 1818 — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији. 1837 — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза. 1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом. 1896 — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији. 1940 — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и бел-

гијских војника. 1941 — Почео Невесињски јунски устанак. 1951 — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associa\on of Serbian Writers Abroad, ASWA) 1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова. 1965 — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода „Џемини 4“ и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова. 1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима

преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема. 1973 — Совјетски суперсонични авион „Тупољев 144“ срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака. 1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено. 1995 — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске. 1998 — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу. 1999 — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи. 2004 — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније. 2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

4. јун 1133 — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1745 — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завр-

шена је пруском победом. 1783 — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом. 1831 — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1859 — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте. 1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника. 1920 — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. 1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946 — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. 1970 — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989 — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској.

31.5.2020.

МАГАЗИН

Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске. 1991 — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 1993 — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације. 1996 — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003 — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година. На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.

5. јун 1478 — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства. 1662 — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806 — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту. 1827 — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837 — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира... 1873 — Под притиском Британије,

султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900 — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915 — Жене у Данској добиле право гласа. 1916 — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941 — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат. 1945 — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947 — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу. 1967 — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана. 1968 — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972 — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975 — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај. 1992 — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“

у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000 — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним. 2001 — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. Уједињене нације обележиле 20тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије. 2003 — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких

трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне. 2006 — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава. 2017 — Црна Гора је званично постала 29. чланица NATO пакта

6. јун 1508 — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији. 1513 — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану. 1523 — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније. 1654 — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под опту-

жбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму. 1683 — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету „Ешмолиен“. 1801 — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португалије. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане. 1859 — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса. 1871 — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату. 1919 — Укинута је Република Прекомурје. 1933 — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила. 1941 — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung poli\scher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан. 1942 — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја. 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 1949 — Објављена књига Џорџа Орвела „1984“, визија света којим влада Велики Брат. 1954 — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 1967 — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата. 1972 — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар. 1981 — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Ин-

дији. 1982 — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 1984 — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана. 1984 — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи. 1985 — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље. 1994 — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си’ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1995 — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна. 2000 — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске. 2001 — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију. Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години живота. 2002 — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану. 2003 — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом. 2006 — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.

31.5.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs