Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 444 * 24. мај 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

24.5.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

24.5.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 24.5.2020.

12 16 22 26 30 40 46 52 58 60 64 66 68 70 74 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Опроштај од актуелног сазива Штаб по потреби Довољно разлога за оптимизам? Право у центар У знаку пандемије Здраве навике за здраве зубе Установе културе и манифестације Ни валцер ни „Моравац“ Корак ка нормализацији Бешеновска приношења Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица За виши степен безбедности Времеплов

МАГАЗИН 24.5.2020.

Тридесет друга седница Скупштине града

МАГАЗИН

24.5.2020.

ОПРОШТАЈ ОД АК

- Седница локалног парламента уз подсећање одборницима на обавезу да се, у циљу поштовања препоручених мера заштите здравља, придржавају за ову прилику посебно обележеног распореда седења у сали. - Полусатна пауза након свака два сата рада. - Усвајањем предлога одлуке о престанку мандата одборницима у Скупштини града потврђена је још једна у низу промена актуелног сазива, па је седница настављена у окрњеном саставу. - Петнаест тачака дневног реда посвећено разматрању програма са финансијским плановима за ову годину јавних установа чији је оснивач локална самоуправа

КТУЕЛНОГ САЗИВА

епуних пет месеци од последње седнице Скупштине града пред крај претходне године, кад се расправљало о буџету за ову, заказана је тридесет друга по реду од конституисања актуелног сазива са подсећањем одборницима на обавезу да се, у циљу поштовања препоручених мера заштите здравља, придржавају за ову прилику посебно обележеног распореда седења у сали. Известиоцима по појединим тачкама дневног реда, и представницима надлежних одељења Градске управе, улаз у салу омогућен је по позиву, по преласку на тачку дневног реда за коју су задужени. Иако је већ на почетку било јасно да добар број одборника, ни градоначелник и присутни чланови Градског већа, не хају превише на обавезу ношења маске и рукавица на почетку је саопштено да мере заштите подразумевају полусатну паузу након свака два сата рада.

МАГАЗИН

24.5.2020.

Предлог Одборничке групе „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије“ да се размотри предлог решења о давању сагласности на допуну програма пословања са финансијским планом Јавног енергетског предузећа „Топлана“ за ову годину у делу који се односи на план инвестиција, продужио је дневни ред са педесет тачака за још једну. Пре него што је градоначелник образложио предлог одлуке о завршном рачуну градског буџета за претходну годину усвајањем предлога одлуке о престанку мандата одборницима у Скупштини града потврђена је још једна у низу промена актуелног сазива, па је седница настављена у окрњеном саставу. Међу значајним темама о којима се тражило изјашњавање одборника нашли су се предлог одлуке о ангажовању лица за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета за претходну годину, разматрање извештаја о реали-

зацији Локалног акционог плана запошљавања у истом периоду и усвајање новог за ову. Њима су придружене одлуке о новчаној помоћи породицама са троје и више деце, додели новчане награде „Анђелко Савић“ редовним ученицима средњих школа, висини економске цене услуга Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ за ову годину и новчаној помоћи незапосленим породиљама. Чак петнаест тачака дневног реда посвећено је разматрању програма са финансијским плановима за ову годину јавних установа чији је оснивач локална самоуправа. Под лупом одборника нашли су се извештаји Народног музеја, Историјског архива, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Завода за заштиту споменика културе, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Центра за социјални рад, Центра локал-

них услуга, Туристичке организације Краљева, Спортског центра „Ибар“, Здравствене установе „Апотека Краљево“, Дома здравља „Краљево“, Дечјег одмаралишта „Гоч“ и Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. До половине дневног реда пред одборницима су се нашла и два предлога решења о потврђивању решења председника Скупштине града од 8. априла и 6. маја. Друга половина последњег заседања локалног парламента у овом саставу отпочела је разматрањем предлога одлука о непосредном прибављању непокретности у јавну својину града Краљева, давањем на коришћење пословног простора Центру локалних услуга и непокретности Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, а настављена разматрањем предлога одлука о доношењу друге измене Плана генералне регулације „Центар и Чибуковац“ и Плана генералне

регулације „Гоч“. Проговорили су одборници по коју реч и о потреби увођења географско информационог система, прихватању расподеле стамбене јединице из листе реда првенства за доделу стана у непрофитни закуп, изменама и допунама одлуке о усклађивању оснивачког акта Јавног предузећа „Градско стамбено“ и давању сагласности овом предузећу на одлуку о утврђивању елемената за целовито сагледавање цена услуга за обављање стручних послова који су му поверени. У низ решења о давању сагласности укључени су пословање „Градског стамбеног“, одлука о изменама и допунама статута овог предузећа и „Топлане“ а разговарало се и о престанку важења Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе за 2017. годину. Пре преласка на кадровска питања, разре-

шење и именовање чланова школских одбора у основним школама „Милунка Савић“ из Витановца, „Бранко Радичевић“ из Витковца, „Милун Ивановић“ из Ушћа и „Ђура Јакшић“ из Конарева, пред одборницима су се нашли предлог годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног зељишта у државној својини, одлука о мерама заштите пољопривредног земљишта, извештај о раду Градског штаба за ванредне ситуације у прошлој години и план рада за ову, као и изменама и допунама одлуке о одређивању назива тргова и улица, разрешењу и именовању члана и заменика члана Изборне комисије града Краљева и сагласности на одлуку Скупштине Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ о разрешењу и именовању директора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2020.

Трећа недеља након укидања ванредног стања

ШТАБ ПО ПОТРЕБИ - Број заражених корона вирусом у Краљеву заустављен на педесет два. - Према информацијама Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ сто један. - Неколико дана без нових случајева. - Сви узорци ће убудуће бити тестирани у лабораторији „Ватрено око“ у оквиру Клиничког центра Србије. - У данима викенда забележен већи број пожара од којих је највећи био у засеоку Долац где је ватром захваћена територија од око педесет хектара борове шуме и ниског растиња. - Жеља да што више пољопривредника добије подстицајна средства огледа се у одлуци да појединачни износ од двеста педесет хиљада динара у претходним годинама буде смањен на двеста хиљада. - У изборној години сто милиона динара за асфалтирање сеоских путева

МАГАЗИН 24.5.2020.

руга недеља након укидања ванредног стања изазваног појавом корона вируса окончана је потврдом Градског штаба за ванредне ситуације да епидемиолошка ситуација на територији града није измењена у односу на претходни дан. Након последње седнице Штаба, који непрекидно заседа од увођења ванредног стања, јавности је упућено саопштење у коме се потврђује да нису регистровани нови случајеви присуства корона вируса код особа чији су узорци послати на тестирање претходног дана. То потврђује да је од почетка епидемије, од укупно хиљаду седам стотина седамдесет тестираних особа евидентирана педесет једна позитивна на вирус „SARS-CoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“. Исти извор потврђује да ни епидемиолошка ситуација у Геронтолошком центру Матарушка Бања није измењена, јер у објекту нема заражених лица међу корисницима услуга ове установе ни међу запосленима који се налазе под мерама карантина, а према информацијама из Полицијске управе Краљево безбедносна ситуација на територији града је на задовољавајућем нивоу. Одељење за инспекцијске послове и Одељење комуналне милиције спроводе редовне активности на контроли примене прописа и одлука, нарочито оних које су донете у циљу спречавања и ширења епидемије заразне болести. У том смислу вршена је контрола рада јавног и такси превоза, нелегалног линијског превоза и угоститељских објеката, а о онима код којих су пронађене одређене неправилности обавештена је Санитарна инспекција. У истом периоду извршена је контрола поштовања мера у објектима Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и констатовано да се спроводе на веома високом нивоу. У циљу сузбијања појаве и ширења епидемије, а уз подршку донације фирме DINOTEK из Београда, која је омогућила ЈКП „Водовод“ Краљево инсталацију опреме за производњу дезинфекционог средства – натријум хипохлорита, Градски штаб за ванред-

не ситуације је наставио активности на додељивању овог дезинфекционог средства локалним самоуправама, које су за то поднеле захтеве посредством Сталне конференције градова и општина. Од последње информације број заинтересованих за преузимање није промењен тако да је и даље пријављено тридесет две локалне самоуправе којима је одобрено преузимање укупно 10.840 литара натријум хипохлорита. У Градском штабу за ванредне ситуације подсећају да је Црвени крст, са укидањем забране кретања, обуставио рад кол центра за помоћ старијим суграђанима, за набавку основних животних намирница и лекова, и наставио редовне активности као и Центар за социјални рад који их наставља повећаним интензитетом. Екипе цивилне заштите су, уз стручни надзор Завода за јавно здравље, наставиле дезинфекцију јавних површина и објеката јавне намене, а сличне активности биће настављене и наредних дана. Због избијање шумског пожара већих размера на подручју Студенице, у циљу подршке ватрогасним екипама Сектора за ванредне ситуације и Јавног предузећа „Србијашуме“, као и локалном становништву, ангажован је одређен број припадника цивилне заштите и добровољних ватрогасних друштава што је допринело да буде локализован и стављен под контролу. Битнијих промена није било ни првог радног дана у недељи кад је потврђено да, ни након тестирања укупно хиљаду осамсто једне особе, није откривено више од педесет једне позитивне на присуство корона вируса. Из Градског штба за ванредне ситуације стиже информација да ће од убудуће сви узорци бити тестирани у лабораторији „Ватрено око“ у оквиру Клиничког центра Србије. Према информацијама Одељења за ванредне ситуације Сектора за ванредне ситуације, на територији Краљева је, у данима викенда, забележен већи број пожара од којих је највећи био у засеоку Долац где је ватром захваћена територија од око педесет хек-

тара борове шуме и ниског растиња. У акцијама гашења учествовао је велики број припадника ватрогасно–спасилачких јединица, добровољних ватрогасних друштава, припадника јединица цивилне заштите опште намене и мештана, а пожар је успешно локализован и стављен под контролу. У среду је потврђено да три дана заредом није било нових случајева присуства корона вируса међу тестираним особама из Краљева, па ни број укупно заражених од почетка епидемије није промењен. Према информацијама Завода за јавно здравље претходног дана је на тестирање у лабораторију Клиничког центра Србије „Ватрено око“ послат тридесет један узорак, а резултати потврђују да су сви били негативни. Истог дана је код особе са територије Краљева смештене у Клиничком центру Крагујевац због пратње малолетног детета, код којег је раније потврђено присуство вируса, узет брис и након тестирања добијен позитиван резултат чиме је број укупно заражених повећан на педесет два. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ од 22. маја број заражених у Краљеву је за један више од сто, у Рашки је регистровано шездесет осам оболелих а у Врњачкој Бањи двадесет два. Сумња да опасност од заразе није у потпуности елиминисана разлог је да на испитивање у исту лабораторију буде послат још четрдесет један узорак. Према информацијама добијеним од Одељења за ванредне ситуације у периоду од 19. до 20. маја, сходно наранџастом метео аларму Републичког хидро-метеоролошког завода, постојала је могућност да у већини места количина падавина буде између двадесет и четрдест литара по квадратном метру, локално и више, због чега је указано на могућност потребе за реаговањем надлежних субјеката заштите. Наставак контроле рада јавног и такси превоза, нелегалног линијског превоза и угоститељских објеката прилика је за потврду да су за уторак, у сарадњи са Саобраћајном полицијом,

24.5.2020.

МАГАЗИН

планиране појачане активности на спречавању нелегалног превоза. У редовне активности екипа цивилне заштите на дезинфекцији објеката јавне намене укључена је и дезинфекција просторија Дечјег одмаралишта „Гоч“. Из Градског штаба за ванредне ситуације стиже потврда да ће убудуће заседати по потреби, а саопштења за јавност достављати у складу са епидемиолошком ситуацијом и извештајима надлежних служби и институција које и даље прате спровођење мера у стању епидемије. Да се активности локалне администрације враћају на начин рада какав је постојао пре увођења ванредног стања половином марта потврђује последња седница Градског већа на којој је постигнута апсолутна сагласност чланова о свим тачкама дневног реда. Прва је јавни оглас за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинста-

ва у овој години за шта је буџетом планиран утрошак од скоро двадесет шест милиона динара. Жеља да што више пољопривредника добије подстицајна средства огледа се у одлуци да појединачни износ од двеста педесет хиљада динара у претходним годинама буде смањен на двеста хиљада. Основ за то нађен је у новом правилнику по коме се, према одређеним критеријумима, расподељују средства за која је претходних година био пресудан редослед предаје захтева. Правилником је предвиђено да право на додатне поене при рангирању имају особе млађе од четрдесет година које живе на селу, а ускрати се свима који конкуришу достављањем нетачних изјава. Додатни поени додељују се особама са завршеним четвртим степеном стручне спреме, и више, због потребе да се на селу задрже образовани млади људи који имају веће могућности да овладају знањима неопходним за примену

нових агротехничких мера при обради земље. Позитивна дискриминација је прилика да средства чији се износ из године у годину повећава, и креће између шездесет пет и седамдесет милиона динара, доспе у праве руке до оних којима ће помоћи да остваре што боље резултате. На седници је констатована могућност да Градско веће, уколико планирани износ средстава не буде расподељен, распише нови јавни оглас. Поред новца из буџетског Савета за пољопривреду средства за подстицај пољопривредне производње обезбеђивана су и из других извора. Тако су током претходне две године жене носиоци пољопривредног домаћинства добијала средства Канцеларије министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику. Оне које су при рангирању добиле највише бодова могле су да искористе из-

међу двеста и триста хиљада динара за куповину машина неопходних за јачање пољопривредног газдинства. Средства која је локална самоуправа последњих година обезбедила као улагање за подстицај пољопривредне производње сврстава Краљево у сам врх оних које издвајају највише. Побољшању услова живота у руралним подручјима у изборној години треба да допринесе сто милиона динара намењених асфалтирању сеоских путева, а о колико се значајном повећању ради сведочи податак да је износ на почетку мандата актуелне власти једва премашио трећину ове суме. У Градској управи потврђују уверење о очекивању интензивније посете објектима сеоског туризма у који су и ове године уложена значајна буџетска средства. Очекивање се заснива на уверењу да ће, због пооштрених услова изласка из земље током годишњих одмора добар део оних који су плани-

рали одлазак у иностранство ипак остати у земљи. Градско веће је усвојило закључак којим се корисници услуга Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ ослобађају плаћања економске цене боравка деце током трајања опасности од ширења заразне болести Ковид-19, јер вртићи нису ни радили. У периоду од 11. до 15. маја само одређене категорије родитеља имале су могућност да одводе децу у вртић за шта ће и платити трошкове. Ослобођење је засновано на негативном искуству из претходних година кад је разлика између економске цене услуга и цене коју су плаћали родитељи била предмет великог броја тужби због којих је град морао да издвоји веома велика финансијска средства за накнаду вишка новца и трошкове судског поступка. Градски штаб за ванредне ситуације је, за време трајања ванредног стања, донео низ одлука које су се

односиле на економске услове издавања пословног простора. За локале у власништву града, без обзира да ли њима управљају Градска управа, јавно предузеће или установа од плаћања су ослобођени закупци који, због мера које је донела Влада Србије, нису били у ситуацији да обављају основну делатност. Седница Градског већа дан пре последње седнице Скупштине града у овом сазиву прилика је и да се усвоји предлог Одборничке групе „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије“ и у дневни ред тридесет друге по реду уврсти Предлог решења о давању сагласности на допуну програма пословања са финансијским планом Јавног енергетског предузећа „Топлана“ Краљево за ову годину у делу који се односи на план инвестиција. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Уплата по сто евра грађанима који су се пријавили

МАГАЗИН

24.5.2020.

ДОВОЉНО РАЗЛОГАА

- По сто евра у динарској противвредности исплаћено пензионерима и корисницима социјалне новчане помоћи. - Од 25. маја сукцесивна уплата свима који су се до тог тренутка пријавили. - До почетка минуле недеље онлајн и путем кол-центра преко три и по милиона грађана пријављено за коришћење права на новчану помоћ. - Уз пензионере и кориснике новчане социјалне помоћи, од права на помоћ није одустало пет и по милиона грађана. - Остварен примарни циљ да се сачува што више радних места. - До краја године ново повећање пензија, али само уколико не буде већих поремећаја у функционисању привреде

Фото: М. Радовановић

А ЗА ОПТИМИЗАМ?

овећани редови пред пословним банкама, посебно испред Поштанске штедионице, последњих неколико дана били су поуздан знак да је отпочела исплата једнократне новчане помоћи од сто евра у динарској противвредности пунолетним грађанима. Основ за исплату је одлука Владе Србије да се на овај начин помогне становништву како би лакше пребродило проблеме које је проузроковала епидемија корона вируса, а у првом исплатном реду нашли су се пензионери и корисници социјалне новчане помоћи којима је овај износ уплаћен аутоматски. Сви остали пунолетни грађани морали су да се пријаве телефоном или путем сајта Министарства финансија, а та могућност им је пружена до 5. јуна. Већ у петак 15. маја по сто евра

МАГАЗИН

24.5.2020.

уплаћено је на текуће рачуне око сто хиљада пензионера да би тај број ускоро био повећан на девет стотина педесет хиљада оних који пензије примају преко Поштанске штедионице. Гужве испред краљевачке филијале утицале су на повећано интересовање пензионера који имају отворене рачуне у другим банкама што је било приметно испред оних где су их радници обезбеђења, непосредно пред почетак рада, обавештавали да не чекају узалуд. Министар финансија Синиша Мали обећао је да ће до среде једнократна помоћ бити уплаћена свим пензионерима, да би следећег дана почела исплата за примаоце новчане социјалне помоћи, а од 25. маја сукцесивна уплата свима који су се до тог тренутка пријавили. Податак да је до почетка минуле недеље онлајн и путем кол-

центра пријављено преко три и по милиона милиона грађана сведочи да, уз пензионере и кориснике новчане социјалне помоћи, од права на помоћ није одустало пет и по милиона грађана. Радује податак да инфрастуктура за пријављивање ни у једном моменту није посустала, па све функционише онако како је планирано, што је добра потврда да мере ове врсте шире оптимизам. Министар је потврдио да је баш то значајан фактор у економији и подсетио да тек предстоји озбиљна борба, уз нова улагања државе. Ако се зна да је две недеље раније исплаћен први месечни износ минималне зарада за запослене, и да ће још по један бити исплаћен у јуну и у јулу, учвршћује се уверење о држави као озбиљном партнеру који је на себе преузео терет кризе како би омогућио

привреди да преживи. Разлог више за оптимизам је податак да су у мере помоћи укључене државне гаранције за кредите пословних банака од две милијарде евра, и двеста милиона евра преко Фонда за развој који је до сада пласирао већ две милијарде и триста милиона динара. Потврда да је три стотине захтева већ одобрено појачава уверење да систем добро функционише и да, упумпавањем у привреду, сведочи о правом начину да се она подржи и потврди како држава може да буде и стуб и ослонац у време кризе. Из државног буџета се исплаћује и половина минималне зараде запосленима у великим предузећима од којих се очекује да, након отварања граница, брзо покрену производњу и извоз. Све то, и мере које је усвојила Влада Србије, поуздан су податак да је остварен

примарни циљ да се сачува што више радних места. Према подацима Националне службе за запошљавање од увођења ванредног стања до истека прве половине маја за новчану помоћ након губитка посла пријављено је безмало девет хиљада грађана. У ситуацији кад је у време најтеже кризе у свету без посла остало на десетине милиона људи оволики број у Србији сматра се пристојним за земљу која је, иако мала, потврдила економску снагу. У министарству потврђују да се посебно прате приходи домаћег пореза на додату вредност који је последњег дана прве половине месеца за милијарду динара премашио очекивани износ, а податак се сматра посебно значајним ако се зна да у априлу готово да није ни било привредне активности. Подсећање на привредни раст у

првом кварталу од пет одсто појачава уверење министра финансија о најбољим резултатима у Европи тим пре што је у еврозони, према подацима Евростата, једва премашио три процента. Министар очекује да раст наредне године премаши седам процената што потврђују и предвиђања Међународног монетарног фонда. Све то води ка ставу о приближавању стандарду развијених земаља што је основа чврстог става да се не одустане од плана „Србија 2025“ и уверења да ће за пет година просечне пензије бити четири стотине, а плате девет стотина евра. Према министру финансија пензионери до краја године могу очекивати ново повећање месечних примања, али само уколико не буде већих поремећаја у функционисању привреде. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2020.

Опоравак привреде након привременог застоја

ПРАВО У ЦЕНТАР

- Захтеви малих, средњих и великих предузећа за кредит у износу од скоро милијарду евра, што је половина укупно предвиђених за ову сврху. - Фонд за развој одобрио више од три стотине кредитних партија укупне вредности која достиже две милијарде динара. - Две милијарде и шест стотина милиона динара пољопривредницима и средства за три минималне зараде самосталним уметницима. - Уз очекивања нових страних инвестиција и наставак реализације програма „Србија 2025“

МАГАЗИН 24.5.2020.

една од бројних мера које је усвојила Влада Србије, како би помогла привредницима да одрже ликвидност, укључује могућност добијања кредита под изузетно повољним условима, а колико је била оправдана најбоље сведочи податак да је преко пословних банака примљено захтева за око милијарду евра. О решености да се реагује брзо, како би што пре била настављена на извесно време заустављена привредна кретања, сведочи податак о очекивању да би већ следеће недеље знатна количина новца могла да буде исплаћена привредницима. Најновије информације везане за гарантне шеме договорене са пословним банкама потврђују да има захтева за кредит од малих, средњих и великих предузећа у износу од скоро милијарду евра, што је половина укупно предвиђених за ову сврху. Уз све то Фонд за развој је већ одобрио више од три стотине кредитних партија укупне вредности која достиже две милијарде динара. Министар финансија Синиша Мали је поновио жељу за покретање економије, а податак да су фабрике већ почеле да раде види као потврду снаге државе као доброг ослонца свим грађанима. Од тренутка кад је то први пут изговорио председник Србије Александар Вучић не престаје подсећање да ће Србија бити најбоља у Европи, уз жељу да се крај године дочека на позитивној нули, можда у плусу, а сигурно бољи од других. До сада предузетим мерама и новчаним издвајањима, одлагањем плаћања пореза на зараде и доприносе у укупном износу од око тридесет милијарди динара, као и пореза на добит процењеног на више од три милијарде, треба додати и шездесет милијарди динара обезбеђених за исплату сто евра свим пунолетним држављанима Србије, две милијарде и шест стотина милиона динара намењених пољопривредницима и средства за три минималне зараде самосталним уметницима. О размерама глобалне кризе сведоче десетине милиона незапослених, тридесет милиона само у Сједињеним Америчким Државама, затворене фабрике и посустале економије. У таквој ситуацији министар финансија указује на последњи податак Наци-

оналне службе за запошљавање да се за помоћ у случају незапослености пријавило осам хиљада и осам стотина особа, што је једини индикатор који може да потврди колико се повећао број незапослених. Иако не може да се пореди са другим земљама, сматра се да су усвојене мере погодиле у центар, јер у приватном сектору није забележено значајније отпуштање запослених. Министар се осврнуо и на разне пројекције о расту бруто домаћег производа у медијима које сведоче о најмањем паду и највећем расту домаћег производа што је у директној вези са државом која је показала одговорност и јачину. Осим тога, сматра он, оваквим мерама се шири као веома важан психолошки моменат у економији државе. Да међу високом државним функционерима не мањка оптимизма који се везује за инвестициону климу најбоље потврђује очекивања нових страних инвестиција и наставак реализације програма „Србија 2025“ који се помера за неколико месеци, што нема утицаја на коначни резултат. Уз привремене мере које се односе на кризу, значајним се оцењује четрнаест милијарди евра намењених улагању у канализациону мрежу, образовање, здравство и станове за младе. Ако се свему дода да је ребалансом буџета оставиљено безмало четири милијарде динара за градњу Моравског коридора, а да су радови почели, онда је јасан оптимизам за реализацију овог програма. За субвенционирање фабрика онима који су потврдили долазак ребалансом буџета је предвиђен утрошак од сто педесет милиона евра, а за првих десетак очекује се врло брзо отварање. Све то, каже министар, сведочи да се држава показала као поуздан и одоговоран партнер. Одлука о значајним улагањима у подстицај економије заснован је на податку о суфициту буџета током четири претходне године, и јавном дугу под контролом у односу на бруто домаћи производ, што је допринело да држава преузме на себе терет кризе и обезбедила новац како би се реализовала два циља, уз фабрике и производне капацитете сачували и запослени. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

24.5.2020.

Светски дан лекара опште медицине

МАГАЗИН

У ЗНАКУ ПАНДЕМИЈЕ 30

- Обележавање Светског дана лекара опште медицине ове године се поклопило са пандемијом ковид-19 инфекције која, поред најважнијег питања јавног здравља и оболелих пацијената, има значајне ефекте на све аспекте живота. - Дужност лекара је да нагласи важност употребе личне заштитне опреме, физичке дистанце, узимање детаљне епидемиолошке анамнезе, изолацију сумњивих случајева и обезбеђивање транспорта у ковид болнице. - О здрављу становништва на територији града Краљева брине тридесет један лекар специјалиста и двадесет седам лекара опште медицине

МАГАЗИН 24.5.2020.

ланета је и ове године 19. маја прославила Светски дан лекара опште медицине који је Светска организација лекара опште медицине установила 2010. године са идејом да се створи глобална солидарност лекара у спремности за преузимању све сложеније улоге у реализацији свеобухватне здравствене заштите становништва старијег од осамнаест година, у циљу очувања здравља појединца, породице и целокупне заједнице. Лекари опште медицине поручују како је овај дан посебна прилика да се истакне важна улога опште медицине у јачању примарне здравствене заштите, како у куративном лечењу тако и у њеним превентивним активностима. Обележавање Светског дана лекара опште медицине из године у годину све више добија на значају и потврђује централну улогу у пружању свеобухватне здравствене заштите. Лекари опште медицине су чланови Светске организације преко Секције опште медицине Српског лекарског друштва, а обележавање зна-

чајног датума је сваке године прилика да се организују посебни догађаји и активности на одређену тему. Обележавање се ове године поклопило са пандемијом ковид-19 инфекције која, поручују лекари, поред најважнијег питања јавног здравља и оболелих пацијената има, а имаће и у будућности, значајне ефекте на све аспекте живота. У таквим околностима истиче се обавеза лекара опште медицине да пруже корисницима све неопходне савете, одреде потребну симптоматску или супортивну терапију и одговарајући хигијенско дијететски режим, уз савет да остану код куће, па и кућну изолацију ако је неопходна. Како би се спречило ширење вируса, његова дужност је да нагласи важност употребе личне заштитне опреме, физичке дистанце, узимање детаљне епидемиолошке анамнезе, изолација сумњивих случајева и обезбеђивање транспорта у ковид болнице. Секција опште медицине Српског лекарског друштва се ове године укључује у обележавање Светског дана лекара опште медици-

не на начин примерен тренутној епидемиолошкој ситуацији, позивом лекарима да се фотографишу на својим радним местима а најлепше фотографије објаве на тематском постеру. Изабрани лекар у Амбуланти „Центар“ краљевачког Дома здравља, специјалиста опште медицине, др Светлана Кнежевић подсећа на потребу да се на овај дан укаже на глобалну солидарност и спремност лекара за преузимање све сложеније улоге коју имају у пружању здравствене услуге становништва и очувању здравља појединца, породице и целокупне заједнице. Колико је она значајна сведочи начелник Службе за здравствену заштиту одраслог становништва, специјалиста опште медицине, др Соња Челебић потврдом да о њиховом здрављу на територији града Краљева брине тридесет један лекар специјалиста и двадесет седам лекара опште медицине којима ће се, кад заврше специјализацију, придружити још двоје млађих колега. Распоређени су на рад у двадесет седам градских и приградских амбулат-

МАГАЗИН 24.5.2020.

ни од којих је најудаљенија сто километара удаљена од града. У градским амбулантама рад је организован у две и сеоским у једној смени а од 2003. године, кад је почела реализација пројекта „Мој лекар“, становништву је пружена прилика да се одлучи за једног као изабраног лекара који пружа личну, свеобухватну и континуирану заштиту. Прилика да упознају породичну ситуацију и социјални миље пацијената довољни су за уверење да се сматрају члановима породице. Од тренутка кад је на територији Србије потврђено присуство корона вируса Служба опште медицине се нашла прва на линији одбране и последња у здравственом систему лечења пацијената са задатком да се бави последицама. Петог дана од проглашења ванредног стања изазваног пандемијом корона вируса у Краљеву је, према упутству Министарства здравља и потребама пацијената, отворена Ковид амбуланта чији је рад током двадесет четири сата дневно организован у три смене. У том периоду препрека за долазак пацијената на преглед, а запослених на дежурство, није била ни забрана кретања након осамнаест до раних јутарњих часова. Иако је ванредно стање уведено половином марта локална самоуправа је организовала јавни градски и приградски превоз за одређене категорије запослених у јавним службама, укључујући и здравствене раднике, тек у априлу. Због тога је велики број лекара, медицинских сестара и другог особља скоро месец дана изналазио начине да дође до радног места како би пружали здравствену заштиту становништву. - Наши лекари су од почетка били упознати са свим алгоритмима у понашању и поступању са пацијентима који се сумњају на корона вирус, и како ће користити заштитну опрему коју смо успели да набавимо за све лекаре и особље. И пре него што је формирана Ковид амбуланта почели

Др Соња Челебић су да се појављују сумњиви случајеви, а чак и нулти је био на прегледу у нашој поликлиници због чега је докторка која га је прегледала, и поред заштитне опреме коју је користила

Тестирање на лични захтев У Дому здравља је потврђена информација да је 22. маја у Ковид амбуланти почело тестирање грађана на лични захтев. Тестирање кошта шест хиљада динара, а доказом о уплати сматра се папирна или електронска уплатница која може бити на мобилном телефону или таблету. Тестирање се заказује телефоном, позивом на број 011/ 362-0000, а резултат се по истеку периода од двадесет четири до четрдесет осам сати од узимања бриса може преузети наредног дана после десет сати у просторијама Дома здравља, у згради Поликлинике.

морала да проведе извесно време у самоизолацији. Од првог момента смо се трудили да особље буде заштићено у раду са сумњивим пацијентима и поступали по алгоритму каже др Челебић. Ковид амбуланта у Дому здравља је, као респираторно тријажна, формирана како би особе са здравственим проблемима, пре свега респираторним обољењима и фебрилним стањима, биле прегледане и тестиране по индикацијама о дефиници случаја. У амбуланти је формиран и кол центар у коме су пацијенти могли да добију одговоре на бројна питања везана за понашање у случају сумњи на присуство вируса, али и многа друга. Колико су предузете акивности биле значајне најбоље потврђује појава нултог случаја након чега је за само неколико минута успостављен контакт са Службом хитне помоћи, епидемиолозима и Инфективним одељењем Опште болнице „Студеница“. Брзина реаговања и прилагођавање лекара опште медицине новонасталој ситуацији, поготово у тренуцима кад готово нико није могао поуздано да потврди шта се све може очекивати, основни је разлог да тешко оболели пацијент већ у току ноћи буде пребачен на Инфективно одељење Клиничког центра Крагујевац. Месец дана од проглашења ванредног стања у земљи медицинске сестре Ковид амбуланте при Дому здравља почеле су да узоркују материјал код пацијената за које се сумњало да су заражени вирусом. Поред комплетне заштитне опреме значајним у том периоду потврдила се обука везана за коришћења, са посебним акцентом на скидање и одлагање употребљене. Како највећи број пацијената спада у категорију оболелих од хроничних болести у време забране кретања током ванредног стања значајан број проблема је решаван у телефонској комуникацији са лекарима и издавањем електронских рецепата.

МАГАЗИН 24.5.2020.

24.5.2020.

МАГАЗИН

Све до последње промене и скраћења радног времена амбуланте дневно је било неопходно обезбедити рад пет лекара, а да притом не буде угрожено функционисање ниједне друге, посебно у селима. У таквој ситуацији посебно значајном се оцењује солидарност запослених у Служби за здравствену заштиту одраслог становништва о чему сведочи податак да у кризној ситуацији ниједан није одсуствовао са посла из било ког разлога, а било их је. Први алгоритми за препознавање дефиниције случаја почели су да стижу неколико дана пре него што је 6. марта код првог пацијента у Србији потврђено присуство корона вируса. О почетним недоумицама сведочи податак да је сваки следећи алгоритам доносио нове информације са којима је требало упознати лекаре који су, у складу са њима, били обавезни да користе заштитну опрему. Првих дана то су били мантили за једнократну употребу набављени раније, а очекивање већег броја пацијената са респираторним проблемима и повишеном температуром повод да се посебна пажња посвети заштити свих који би са таквима могли да дођу у контакт. Од појаве нултог зараженог у Краљеву 15. марта до отварања ковид амбуланте пет дана касније при сумњи на присуство вируса пацијентима је узиман брис у изолационој орданинацији која је, након упућивања оболелог на Инфективно одељење, детаљно дезинфикована. - Иако смо сви били уплашени од 20. марта је било лакше, а кад нисмо имали ближа упутства консултовали смо епидемиологе или се понашали на поснову знања из епидемиологије о неопходности да се обезбеди посебан улаз за особље и чист простор са телефоном за лекара. Амбуланту Центар смо иселили, а њихових шест лекара и шест сестара преместили у други простор како не би били у контакту са сумњивим

на присуство корона вируса. Ту смо осмислили простор за Ковид амбуланту, јер је одвојена од осталих здравствених објеката и има улаз са улице. Особље из дворишта улази кроз тампон зону, иде у чист део где се облаче и прелази у ординацију у коју су пацијенти долазили са друге стране - објашњава др Челебић. Упркос потврди да се првих дана за помоћ обраћало између тридесет и четрдесет пацијената, а нису сви били заражени, на ред за преглед су чекали испред зграде уз поштовање безбедног растојања. Иако се очекивало да први знаци заразе буду отежано дисање и повишена температуре искуство потврђује да је било и других. До 14. априла, скоро месец дана од проглашења ванредног стања, сумњиви случајеви су после прегледа упућивани на Инфективно одељење болнице где им је узиман брис, прављен снимак плућа и лабораторијска контрола. Од тог дана ковид амбуланта је била задужена за узимање бриса који је упућиван на тестирање у Ветеринарски специјалистички институт. Неспорно је настојање да се од преноса вируса заштите здравствени радници, а сазање да мањи ризик за то постоји код млађих и жена основни је разлог да буду постављени на прву линију одбране где су краћи или дужи период провели сви лекари Службе за заштиту одраслог становништва. Да је било и других обавеза сведочи податак да су помагали колегама из Медицине рада, а по седам дана проводили у карантину Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи. Због уверења да је у заштитном скафандеру, са визиром и два пара рукавица, тешко издржати више од четири до пет сати на толико су ограничаване и смене ангажованих на раду у ковид амбуланти. - Јаки људи никад нису имали једноставан живот, увек су имали проблеме који су их научили којече-

му да би били јаки као личност. Ово је велико искуство целој генерацији лекара која сада раде, а они који су отишли у пензију га немају, јер ни епидемија вариоле ни морбила које смо имали пре неколико година нису биле у оваквом обиму. Сада имамо по двадесетак прегледа дневно, а није све корона, крећу алергије али нисмо дозволили да било какав пацијент са таквим тегобама иде код изабраног лекара. Ниво заштите у Ковид амбуланти је и даље на највишем нивоу, заштитна опрема је за једнократну употребу, сви имају маске које боље штите од хируршких, па немамо заражених. У посети су нам били кинески стручњаци и искренули пажњу на оно што нисмо знали, потребу тампон зоне након скидања заштитне опреме и дезинфекцију униформе алкохолом пре облачења цивилног одела у другој просторији - каже др Челебић поносна на брзину прилагођавања новим условима и раду о коме пре само неколико месеци нико није ни размишљао. Да су неопходне безбедносне мере предузимане и у другим амбулантама Дома здравља сведочи пример Ушћа где је у одвојеној ординацији формирана посебно опремљена ковид јединица спремна да прихвати све сумњиве случајеве. Строге мере заштите у Ковид амбуланти задржане су и након укидања ванредног стања, а поштоваће се све док постоји и најмања опасност од заразе. Начин на који су спровођене више од два месеца добра су основа за став да у овој средини није било оболелих колико у суседним градовима. Одлучујућим за то сматра се поштовање свих мера заштите на првој линији одбране, пре свега правовремено препознавање сумњивих случајева како би у раној фази, у складу са клиничком сликом, били послати на болничко лечење. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Обележена Недеља здравља уста и зуба

МАГАЗИН

24.5.2020.

ЗДРАВЕ НАВИКЕ

- Недеља здравља уста и зуба се ове године обележава под слоганом „Здраве навике за здраве зубе“ којим се указује на значај здравих стилова живота у очувању здравља уста и зуба, као и фактора ризика за настанак болести уста и зуба. - Истраживања показују да су знање и навике родитеља у вези са оралном хигијеном повезане са очувањем оралног здравља деце. - Краљевачки Дом здравља и Служба за стоматолошку здравствену заштиту обележили Недељу здравља уста у Едукативном центру. - Развијене навике везане за хигијену и начин исхране, уз редовне посете стоматологу, у значајној мери доприносе повољнијем стању у овој области

Фото: М. Радовановић

ЗА ЗДРАВЕ ЗУБЕ

МАГАЗИН 24.5.2020.

Србији се од 1991. године, у трећој недељи маја, традиционално обележава Недеља здравља уста и зуба са циљем да се укаже на значај оралног здравља и велике заступљености болести уста и зуба. Кампања се реализује на територији целе земље, а спроводе је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Стоматолошки факултет Универзитета у Београду уз подршку Министарства здравља. На овај дан здравствени радници упозоравају на чињеницу да је здравље уста и зуба веома битно за свакодневни живот јер омогућава говор, смех, осећај укуса, жвакање и гутање, а познато је и да утиче на физичко, ментално и социјално здравље. Током Недеље здравља уста и зуба интензивирају се активности на информисању становништва о значају оралног здравља и мерама превенције, посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује. Носиоци и координатори активности су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана. Кампање имају за циљ и да се додатно мотивишу појединци, породице, заједница и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес и пародонтопатије, имају велики здравствени, социјални и економски значај, те представљају јавноздравствени проблем у многим земљама света. Недеља здравља уста и зуба обележава се тридесети пут, ове године од 18. до 24. маја, под слоганом „Здраве навике за здраве зубе“ којим се указује на значај здравих стилова живота у очувању здравља уста и зуба, као и фактора ризика за настанак болести уста и зуба. Они нису само лоша орална хигијена већ и фактори који су значајни и за настанак обољења срца и крвних судова, малигних обољења, дијабетеса, као што су неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера, употреба дуванских производа, штетна употреба алкохола, физичка неактивност, али и социјалне детерминанте

здравља. Истраживање здравља становника Србије из 2013. године показало је да мање од половине стање својих зуба и усне дупље оцењује као добро, а пет година касније како навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има нешто више од две трећине ученика петих и седмих разреда основне и првих разреда средње школе, значајно више девојчица него дечака. Као и свих година пре ове велики допринос успеху кампање дале су многобројне предшколске установе, школе, запослени у просвети, предшколска деца, ученици и њихови родитељи, као и здравствени радници из служби за стоматолошку здравствену заштиту домова здравља. Циљ активности у оквиру кампање је информисање и стицање знања у вези са значајем и начинима очувања оралног здравља, а остваривање предвиђених активности омогућено је заједничким ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија, друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења. У оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба организује се и избор ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основних школа на тему „Здрави зуби у здравој породици“, а најуспешнији се бирају на окружном нивоу и достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ који проглашава најбоље на републичком нивоу. Циљ конкурса који се традиционално расписује сваке године је да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља. Због актуелне ковид-19 пандемије, конкурс ће ове године бити расписан на јесен. Стручњаци указују на невеселу чињеницу да седамдесет одсто деце до дванаесте године живота не поклања довољну пажњу адекватном прању зуба, а да су међу њима у значајној мери одговорније девојчице. Однос према оралној хигијени мења се током средњошколског периода, а истраживања показују да осамдесет одсто тинејџера посвећује већу пажњу хиги-

МАГАЗИН 24.5.2020.

јени уста и зуба. Радује и податак о повећаном броју од шездесет одсто деце са пломбираним зубима што се сматра значајним пре поласка у средњу школу, па већ развијене навике везане за хигијену и начин исхране, уз редовне посете стоматологу, у значајној мери доприносе повољнијем стању у овој области. Недеља здравља уста и зуба прилика је за поруку свима, посебно најмлађима, да редовно посећују стоматологе и поступају по њиховим саветима, уз скретање пажње родитељима да у најмлађем узрасту редовно контролишу да ли деца, и кад стекну навику, одржавају хигијену на адекватан начин.

здравље Србије на национално репрезентативном узорку, показало је да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има око две трећине анкетиране школске деце. Истраживање показује да дечаци седмог разреда основне школе најређе перу зубе свакодневно, а најчешће ученице првог разреда средње школе што указује на потребу интензивирања здравствено васпитног рада на тему значаја и очувања оралног здравља и у старијим разредима основних школа.

Орално здравље у свету и Србији

Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље. Препоруке за очување оралног здравља укључују одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка, пастом за зубе са флуором уз коришћење конца за зубе. Значајним се оцењују посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога, везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта, избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера, престанак пушења, смањење или престанак конзумирања алкохола и коришћење заштитне опреме за спортске активности у које се убрајају кацига, штитник за зубе и слично. Здравствени радници упозоравају на потребу да се мере заштите спроводе током читавог живота, још током трудноће и пре ницања зуба. Посебно значајна циљна група за превентивни рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. Т. Радовановић

Истраживања потврђују да орално здравље у највећој мери угрожавају каријес и перидонталне болести и указују на невеселу чињеницу да између 60 и 90 одсто школске деце у свету, и близу 100% одраслог становништва, има зубни квар. Обољења потпорног апарата која могу довести до губитка зуба присутна су код 15 до 20 одсто светске популације старости од 35 до 44 године, а трећина становништва старости од 65 до 74 године нема ниједан зуб. У Европском региону Светске здравствене организације, у зависности од земље, проценат шестогодишњака који имају каријес варира од 20 до 90 одсто. Према резултатима истраживања, које је на национално репрезентативном узорку спроведено 2013. године, само 8,3 одсто становника Србије старијих од 25 година има све зубе, а мање од половине стање својих зуба и усне дупље оцењује као добро. Посебно су угрожени становници нижег образовног статуса, и лошег материјалног стања, који у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше. Податак да у значајно мањем проценту редовно перу зубе указује на потребу изналажења начина да се, здравствено васпитним радом и превентивним стоматолошким прегледима, повећа обухват становника из ових циљних група. Истраживање под називом „Понашање у вези са здрављем код деце школског узраста“, које је спровео Институт за јавно

Опште препоруке за очување оралног здравља

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (12)

МАГАЗИН

24.5.2020.

УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ

И МАНИФЕСТАЦИЈЕ - Значајним ресурсима на којима би могла да се заснива стратегија развоја града до 2020. године аутори овог значајног документа сматрају локалне центре за окупљање, библиотеке, паркове, културне центре, позоришта, музеје, ресторане и биоскопе. Међу значајне културне манифестације убрајају се Дани јоргована , Смотра народног стваралаштва деце Србије, Смотра дечјих фолклорних ансамбала Србије, Летња духовна академија музичке омладине Србије, Ликовна колонија „Студеница“, Жички духовни сабор – Преображење, Дани уметничке музике, Фестивал уметности Маглич Интернационалним џез фестивал „Jazzibar“ , Фестивал алтернативних уметности „Street Art FesEval“

МАГАЗИН 24.5.2020.

На 159 од укупно 235 страна текста Стратегије развоја Краљева до 2020. године описани су ресурси на основу којих би неупућени могао да створи слику како у граду теку мед и млеко. У њих спадају локални центри за окупљање, библиотеке, паркови, културни центри, позоришта, музеји, док забаву и услуге пружају ресторани и биоскопи. Аутор стратегије, а према подацима којима располажемо пронађен је уз помоћ Националне алијансе за локални економски развој чак у Нишу, подсећа да је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ основана 1945. године, да располаже простором површине око 1.530 квадратних метара, а рад остварује преко Позајмног одељења за одрасле кориснике, Позајмног одељење за децу до 14 година, Научног одељења са читаоницом, Одељења периодике са читаоницом, Завичајног одељења, Службе за развој и матичне послове, Одељења за обраду монографских и серијских публикација, Службе за издавачку делатност, Службе за културно-образовну делатност, Књиговезачких послова и Опште службе. Укупан књижевни фонд Библиотеке износи 138.273 јединица, а фонд периодике поседује 189 наслова часописа и 24 наслова новина. Библиотека је од 2010. године као пуноправан члан укључена у библиотечко-информациони систем узајамне каталогизације у Србији, а поседује и електронски каталог целокупног фонда.

Паркови Значајним ресурсом за будућнот до 2020. године сматрају се и паркови, а аутор за Краљево каже да је град пун зелених површина које углавном нису довољно уређене и немају адекватних садржаја. Осим четири веће парковске целине Краљево краси доста зеленила око стамбених објеката, дуж саобраћајница, око школа и болнице, а градским се може придружити и парк у Матарушкој бањи. Парк код Духовног центра који носи

име владике Николаја Велимировића је у претходном периоду реконструисан, па су сем ноћног осветљења и бетонских стаза постављени садржаји намењени најмлађима, а укључују клацкалице, љуљашке, тобогане и друго. За парк у Пљакином шанцу се тврди да је на атрактивном месту, али да има мало шумских врста дрвећа, па је простор потребно попунити парковским дрвећем и украсним шибљем. Слично је и са оним код Дома друштвених организација у коме има мало лишћарских и четинарских врста, а у ранијем периоду су у овом парку вршене само замене дрвених клупа. За парк код железничке станице најзначајније је што се редовнио одржава и што је у њему урађена реконструкција стаза, а од осталог садржаја има лишћарске и четинарске врсте.

Културни центри За Културни центар „Рибница“ је карактеристично да као градска установа организацијом културних и уметничких програма представља стваралаштво уметника из Краљева, Србије и иностранства, промовише културне и уметничке садржаје, указује на њихову важност за свакодневни живот и обогаћује дрштвени живот грађана Краљева и Централне Србије. Центар подржава уметничко стваралаштво појединаца и удружења, а континуираном и разноврсном делатношћу преко године, и организацијом више летњих фестивала, доприноси манифестационом и културном туризму Централне Србије. Осим Културног центра у Рибници, град има и Дом културе у насељу Ушће, као културно-образовну установу образовану са циљем јачања капацитета културе на овом подручју града.

Позоришта „Народно позориште Краљево“ је основано 9. августа 1949. године, а располаже једном салом са 226 места и позорницом на којој се изводе пред-

ставе за одрасле и за децу. На бројним фестивалима представе овог театра проглашене су најбољима, а добијен је и велики број глумачких награда. Од 2000. године у Краљевачком позоришту активно ради школа глуме „Сцена“, која окупља талентовану децу узраста од 7 до 18 година.

Музеји Народни музеј у Краљеву, основан 1950. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом, а у његове историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке смештени су бројни вредни и репрезентативни предмети. Поред репрезентативних изложби у музејској галерији се одржавају и концерти класичне музике.

Остали градски културни центри Организовану заштиту архивске грађе спроводи Историјски архив који има око 280 фондова и пет збирки, матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, картографску и збирке фотографија, плаката, докумената и архивске грађе о радничком покрету и Народноослободилачкој борби. Архив поседује богату библиотеку која омогућава успешнији рад запосленима, али и онима који у научно-истраживачком раду користе архивску грађу. Завод за заштиту споменика културе у Краљеву обухвата 26 општина и убраја се у један од највећих у земљи, а у основне делатности убрајају се заштита, рестаурација културно-историјских споменика, научно-истраживачки рад и презентације културног наслеђа. Допринос у неговању и развијању културе дају и Културно-просветна заједница, Књижевни клуб „Краљево“, Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, Културни центар „Рибница“, Мултимедијални центар „Кварт“ и други који организују културне манифестације, прославе, фестивале, параде, свечаности, концерте...

Без обзира на годишње доба, у Краљеву се увек нешто догађа, јер је оно град креативних људи, у уметничком, научном и спортском смислу. Уз коначиште и традиционално гостопримство, путник у Краљеву може да очекује широку лепезу манифестација од културних догађаја на кружном Тргу српских ратника преко пробраног позоришног репертоара, динамичног концертног програма у акустичној Сали Народног музеја, сталног и веома упечатљивог књижевног концепта у библиотеци Стефан Првовенчани до музичких изложби од најстаријих периода до модерне уметности.

МАГАЗИН

24.5.2020.

Културне манифестације

Међу значајне културне манифестације убрајају се Дани јоргована које организује Друштво француско-српског пријатељства „Јелена Анжујска“, Смотра народног стваралаштва деце Србије у Ратини у организацији Савеза аматера Србије, Културно-просветне заједнице Краљева и Месне заједнице Ратина, па Смотра дечјих фолклорних ансамбала Србије у чију је организацију поред Савеза аматера Србије укључена и Културно-просветна заједница Краљева. Средином јула се у Студеници одржава Летња духовна академија музичке омладине Србије, а у августу Ликовна колонија „Студеница“ коју као организатор потписује Туристичка организација Краљева. Организатор Жичког духовног сабора – Преображење је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а Културни центар „Рибница“ низа манифестације које почињу Данима уметничке музике на Тргу Светог Саве и Фестивалом уметности Маглич у јуну, а настављају се Интернационалним џез фестивал „Jazzibar“ у јулу, Фестивалом алтернативних уметности „Street Art Fesfval“ у августу. Према подацима Туристичке организације Краљево забава и услугe пружају ресторани Гурман, Женева, Ас, Ројал, Јеринин град, Сунце, Лепи Боро, Ђердан, Под обалом и Сплав-ресторан „Краљица Ибра“ Краљево

Биоскопи Мултимедијални центар „МР Кварт“ почео је са радом 14. децембра 2002. године, а основан је са циљем да организовањем различитих дешавања обогати културну понуду града новим садржајима а ниво извођења подигне на виши степен. Састоји се из три независне целине, биоскопа, Медија центра и и Caffe – галерије. У центру града, са обе стране пешачке зоне, налазе се бројни малопродајни трговински центри, од ексклузивних до оних који су доступни свим грађанима. Од већих трговинских центара у Краљеву се налазе Родић, Темпо, Идеа, DIS, као и други мањи трговински ланци.

Локални развој у релацији са регионалним и државним стратешким документима У циљу стратешког планирања развоја града општина Краљево је 2005. године приступила изради Локалног еколошког акционог плана, као првог стратешког секторског документа. План се састоји из два документа, Главног ЛЕАП-а и ЛЕАПА сеоских месних заједница. У овим документима детаљно је обрађена проблематика која се односи на природне карактеристике Краљева, воду, ваздух, земљиште, храну, буку, отпад, шуме, зеленило, инфраструктуру, здравље људи, биодиверзитет и управљање обновљивим природним ресурсима који укључују рибарство, ловство, пчеларство и распрострањеност гљива, потом контролу популације паса и мачака луталица, просторно и урбанистичко планирање и управљање животном средином, екологију и општинску инспекцију, туризам и одрживи развој, информисање и укључивање јавности у одлуке које се тичу животне средине, економију и екологију и управљање животном средином. Поред ЛЕАП-а град има и друга секторска стратешка документа у која се убрајају Стратегија одвођења и трет-

мана отпадних вода, Локални план управљања чврстим отпадом, Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица, Локални акциони план за унапређење положаја Рома у граду Краљеву План модернизације Градске управе града Краљева, Акциони план за запошљавање, Локални план акције за децу, и Стратегија социјалне политике града Краљева 2013 - 2020. Сва стратешка документа града усаглашена су са регионалним и државним стратешким документима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2020.

Ове године на најлепшем краљевачком тргу

НИ ВАЛЦЕРА, НИ „МОРАВЦА“ - Матурски плес је пуних петнаест година био једна од најчешће присутних тема у редовима краљевачких матураната. - Ове године без плеса четворки на Тргу српских ратника уз звуке Штраусовог валцера. - Пре неколико година догађај је обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији. - Петнаест генерација краљевачких матураната памтиће крај школовања по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. - Ове године без традиционалног „моравца“ и славља по кафићима

раљевачки матуранти који су се пре шеснаест година први пут појавили на Тргу српских ратника, како би помогли вршњацима из Словеније да оборе Гинисов рекорд у истовременом плесу уз звуке исте музике, данас се осећају посебно поносним што су били зачетници традиције која је у овој средини пустила дубоке корене. Да се то догоди нису могли да спрече ни покушаји противника ове идеје који су се повремено јављали, а ни материјални проблеми као значајан фактор у реализацији пројекта. Од тог времена матурски плес је пуних петнаест година био једна од најчешће присутних тема у редовима матураната. У време кад се очекивао почетак припрема за шеснаести матурски плес по средњим школама напрасно је прекинута школска година а ђаци, након увођења ванредног стања због појаве корона вируса, усмерени на наставак образовног процеса путем програма

МАГАЗИН

24.5.2020.

емитованих на каналима Јавног сервиса Србије. У ситуацији кад су се матуранти нашли пред дилемом како завршити школску годину чини се да је мало ко и размишљао о организацији матурског плеса. Није о њему у јавности било речи ни након укидања ванредног стања кад је до окончања опасности наметнута неопходност одржавања социјалне дистанце, што је највећа препрека организацији једне овакве манифестације. Званична информација о отказивању популарног плеса четворки стиже из Удружења „Пријатељство за нова времена“ чији заступник Хаџи Момир Бакрачевић петнаест година након првих звукова Штраусовог валцера на Тргу српских ратника подсећа на време кад се јавила идеја о обнављању пријатељских односа између Краљева и Марибора, прекинутих почетком последње деценије прошлог века. Када су половином деведесетих година почели да

се обнављају односи са некада братским градовима међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама пре тога везивале чврсте везе у различитим областима живота, успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је пред крај века почела да јењава, а прекинута 1991. године када је Словенија одлучила да напусти заједничку државу и даље крене сама. У време док се Југославија још налазила под ембаргом међународне заједнице иницијативу за обнављање партнерских односа два града покренули су жупан Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник. Тадашњи председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић и његов заменик др Предраг Стојановић нису се много двоумили, па је пут Марибора кренула делегација у којој су били још Милутин Мандић и

Владимир Илић. Након што је сарадња, дефинисана посебним уговором, прерасла у партенерство у Марибор су, различитим поводима, одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари, а гости из Словеније узвратили посету доласком шест стотина особа у каравану који је велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао „Караваном пријатељства за нове часе“. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је својевремено и професионално био везан за рад у Словенији, са групом истомишљеника формира Удружење „Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима. На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе у Марибору су се нашли др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и први

пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских земаља. Др Јовић је прихватио иницијативу да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника истовременог синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, а у коме је 20. маја 2005. заплесало 17.060 младих. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исту музику и кораке, заплесали широм Европе. Први наступ краљевачких матураната помогао је мариборски „Примат“ који је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице, и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић. Идеју о организовању атрактивне манифестације те године су радо прихватиле различите структуре у

Краљеву, а разумевање на које су наишли иницијатори било је довољно за уверење да би могла постати традиционална. Колико су били у праву сведочи податак да је до ове године одржана петнаести пут, а у претходним је нису спречавале ни веома неповољне метеоролошке прилике. Већ прве године задатка да матуранте науче основним корацима непознатог плеса прихватили су се одговорни у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“, а припрему је обележио низ могло би се рећи смешних ситуација, првенствено због треме и стида појединих учесника. И поред тога од почетка је била приметна жеља да манифестација успе иако су они који нису имали довољно снаге да издрже до краја остали по страни. Пре првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушка-

МАГАЗИН

24.5.2020.

рци што је било повод за заједнички наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се, након лажних информација, говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачки матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала. Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки матуранти су те године једини у земљи учествовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у годину повећавао, до прошлогодишњих двадесет хиљада из четрдесет девет градова у седам земаља. Највише их је

из Словеније где су тачно у подне заплесали матуранти Нове Горице, Новог места, Мурске Соботе, Птуја, Ајдовшчине, Сежане, Постојне, Толмина, Идрије, Лендаве, Словенских Коњица, Брежица, Севнице, Чрномеља, Шентјернеја, Кочевја, Литије, Кршког и Мирне. Одмах са њима су матуранти из Србије, Краљева, Ниша, Јагодине, Зрењанина, Новог Сада, Панчева, Зајечара, Неготина, Крушевца, Ћуприје, Бајине Баште, Врњачке Бање, Горњег Милановца, Параћина и Великог Градишта, а плесало се и у Грачаници на простору Косова и Метохије. Плес четворки прихватили су матуранти мађарског Шомбатлеја, Тивта и Будве у Црној Гори и Скопља, Охрида, Струге, Струмице, Валандова и Ђевђелија из Северне Македоније. Пола сата пре поднева и пет минута до дванаест Плесном савезу су се јавили организатори из Словачке, Србије, Ма-

ђарске, Македоније и Словеније и потврдили да је под окриљем ове организације двадесет хиљада матураната заплесало на четрдесет девет локација. У другој години одржавања матурског плеса у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа и Банка Интеза, а више од конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Краљевчана пружа подршку овој манифестацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са простора некада заједничке државе уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се

прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“ учешћем у Организационом одбору, пружа само логистичку подршку. Матурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево постало препознатљиво у целој земљи, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вредност огледа се у јединственој прилици да се сви матуранти окупе у истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неодлучних само као посматрачи. Скоро сваке од петнаест година у плесу је учествовало више од хиљаду краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара, тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одржавања утицале на мањи

број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матурантима сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србије. - Плес се одржава са истом музиком и кореографијом са разликом само у бојама мајица. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. На путу према Марибору, у који сам пошао да однесем резултате, прошао сам кроз Љубљану са циљем да измирим два табора како би матурски плес био заједничка манифестација. Било је понуда које нисам могао да прихватим без сагласности градоначелника, а кад су видели да у мени немају лаког саговорника договор је изостао

тако да и даље постоје две манифестације, с тим што ова организује плес недељу дана раније – објашњава Бакрачевић. Од пре неколико година догађај је у Краљеву обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији. По завршетку Матурског плеса „Моравац“ на Тргу српских ратника годинама је настављано весеље по оближњим кафићима, започето претходне вечери испред Ресторана „Париз“, све док умор не би савладао и оне најиздржљивије. Без обзира на све проблеме у школи петнаест генерација краљевачких матуранта памтиће крај школовања по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.5.2020.

Доступно све више сервиса Библиотеке

КОРАК КА НОР - Од понедељка 25. маја радно време Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у периоду између осам и двадесет, а суботом између девет и четрнаест сати. - Позајмица и враћање књига на Позајмном одељењу за одрасле и Дечјем одељењу. - И даље затворене читаонице на Одељењу периодике и Завичајном одељењу. - Љубитељима писане речи доступне услуге огранка библиотеке у Матарушкој Бањи који ће бити отворен сваког радног дана у периоду од осам до петнаест сати

д тренутка кад је укинуто ванредно стање, уведено након потврде о појави првих особа код којих је потврђено присуство корона вируса, од краљевачких установа кул-

тура најактивнија је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ из које из недеље унедељу стижу потврде о све значајнијим повољностима за кориснике услуга.

Најновија сведочи да ће од понедељка, 25. маја 2020. године сервиси библиотеке „Стефан Првовенчани“ бити доступни корисницима сваког радног дана у периоду између осам и

РМАЛИЗАЦИЈИ двадесет, а суботом између девет и четрнаест сати. У овом временском периоду могуће је обавити позајмицу и враћање књига на Позајмном одељењу за одрасле и Дечјем одељењу, и користити литературу у читаоници Научног и Дечјег одељења, уз ограничење броја корисника који истовремено могу боравити у просторији. У складу са препорукама о социјалном дистанцирању корисницима се пружа могућност да добију информације о периодичној литератури на Одељењу периодике, као и о завичајној грађи на Завичајном одељењу чије ће читаонице и даље бити затворене за коришћење. Од сутра ће за љубитеље писане речи бити доступне услуге огранка би-

блиотеке у Матарушкој Бањи који ће бити отворен сваког радног дана у периоду од осам до петнаест сати. Како би се смањио контакт између запослених и корисника, и скратило време боравка на одељењима, према препорукама Завода за јавно здравље Краљево за организацију рада у библиотеци, пожељно је да се књиге за позајмицу наручују путем мејла knjige036@gmail.com. Информације о доступности и преузимању резервисаних књига библиотекари ће давати у току дана у којем је упућена резервација, а у упиту за резервисање књиге неопходно је да корисник наведе име и презиме, број телефона, адресу и годину рођења. Преузимање резервиса-

них публикација обављаће се на Позајмном одељењу за одрасле и Дечјем одељењу, а корисници су дужни да строго поштују ограничења и смернице за кретање у просторијама Библиотеке. У простору позајмних одељења дозвољен је боравак три особе истовремено, не рачунајући запослене, а слободан приступ фондовима Библиотеке и даље је забрањен. У циљу спречавања ширења вируса Ковид-19, у Библиотеци се и даље спроводе строге превентивне мере, обавезујуће за запослене и кориснике, па је обавезно ношење заштитних маски и рукавица. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Шеста песничка манифестација

БЕШЕНОВСКА - Тема шестог песничког конкурса „Не дамо светиње, јер оне нису дале нас“. - Конкурс је отворен до 25. јуна, а победници ће бити проглашени месец дана касније. - Након првог са четрдесет песника из седам земаља на свим наредним број учесника прелазио сто педесет поета из тринаест држава. - Највећа песничка манифестација са духовном тематиком на српском говорном подручују

ема овогодишњег песничког конкурса манифестације „Бешеновска приношења“, коју шесту годину за редом организује фрушкогорски Манастир Бешеново а осми-

МАГАЗИН

24.5.2020.

слио ју је председник жирија чувени српски песник Благоје Баковић, је „Не дамо светиње, јер оне нису дале нас“. Конкурс је отворен до 25. јуна, победници ће бити проглашени месец дана

касније, a награде ће свечано бити уручене 28. јула о летњој манастирској слави Светим Кирику и Јулити када ће, као шеста поетска збирка духовне тематике у едицији „Бешеновска прино-

ПРИНОШЕЊА шења“, бити промовисана и збирка са песмама са конкурса. На првом конкурсу, пре пет година, учествовало је више од четрдесет песника из седам земаља, да би на свим наредним број учесника прелазио сто педесет поета из тринаест држава. Организатори очекују да одзив и ове године буде велики и да „Бешеновска приношења“ задржи примат највеће песничке манифестацију са духовном тематиком на српском говорном подручују. Конкурс је отворен за песнике из земаља широм света под условом да шаљу по једну песму дужине од дванест до двадесет четири редова на

српском језику, ћириличним писмом са свим словима, ч, ћ, ш, ж, ђ, љ, њ и џ. У разматрање и оцењивање неће се узимати песме писане искључиво великим или искључиво малим словима, а од учесника се очекује да посебну пажњу посвете поштовању правописа. Уз све то песме се не смеју посебно форматирати, већ је довољно између строфа оставити један празан ред. У стручни жири под руководством Благоја Баковића уз игумана Манастира Бешево архимандрита Арсенија Матића, укључени су и победници претходних конкурса, Јованка Новковић Перге, Владимир Јовић, Бошко Ло-

мовић, Дара Радојевић и Сунчица Радуловић. Они ће након прегледа приспелих радова уочи Светог Кирика и Јулите саопштити које су песме награђене и похваљене, а признања ће бити уручене на празник под старим липама у порти манастира. Уз потврду да не постоји старосна граница за учесника организатори и уредници задржавају право да одређене песме не уврсте у збирку песама, а манастир да у сврху промоције обнове, уз навођење аутора, публикује радове пристигле на конкурс. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2020.

МИЛАДИН ТРАЈКОВИЋ ЖОРЖ 1938 - 2020 Упокојио се у доба короне, али не од ове опаке пошасти већ, како је утврђено, од срчаног удара који га је у трену, и по свему судећи док се кретао, изненадио и буквално покосио. Дане непосредно пре смрти, заточен короном, проводио је сликајући, у свакодневним једночасовним шетњама, да би, како је говорио, одржавао кондицију и виталност и посебно, са нестрпљењем, у очекивању дана када ће моћи да се упути на Монмартр, то за сликаре, љубитеље слика и туристе париско култно брдо. Тамо је преко пола века одлазио скоро свакодневно. Живео је за слике и од слика. Његове колеге, а и многи други, изузетно су га ценили и поштовали, како због сликарског умећа тако и због људских особина које је поседовао и које су га красиле, човекољубља, правдољубља, дружељубља, хуманизма. Гајио је високе етичке и моралне принципе, естета по природи, духовит, са израженим даром за хумор, за луцидне и врцаве опаске, прикладне и увек умесне доскочице. И тиме је пленио. Душа му је била, како би Сирчани рекли, дубља од најдубљег моравског вира. Једном речју, био је сложена и слојевита личност, личност посебно обликоване и филигрански структуиране духовности. За њега је један његов овдашњи пријатељ одавно рекао да је човек предодређен за патњу. И заиста, поједини периоди његовог живота били су проткани патњом и незадовољством. Та психолошка стања била су плод његовог сензибилитета и његових емоција, али и плод живот-

них и других околности и друштвених чинилаца. Остао је без очинске љубави, пажње и заштите, у великом сиромаштву и туђим кућама. Као млад човек, али формирана личност, није прихватао да живи у тадашњем тоталитарном режиму ни по цену двогодишњег робијања на Голом отоку. Непосредно после тога напустио је земљу - бившу Југославију. Неколико година касније, у Паризу, доживљава највећу, и најдубљу, патњу и разочарање када га је супруга, због сопственог верско-секташког фанатизма, напустиула одводећи на други континент троје мале деце, сина и две кћерке. Био је то најтежи период његовог живота, период чежње, трагања за њима и наде да ће у болу истрајати и да ће се деца вратити. Тако је и било. Још један детаљ који употпуњује његову личност. Био је потрешен и очајан кад су његов српски народ прогласили геноцидним и кад су Србији отели Косово. То никада није опростио ни Француској ни појединим Французима. А волео је Француску колико је волео и Србију. Сећање на Жоржа, тамо у белом свету, и сећање на Миладина - Пука овде на овом нашем простору, код једног броја људи трајаће једно време. Трајно сећање на покојника, њиховог Жоржа, неговаће његови највољенији, син Рафаел, кћерке Жан и Лора, унуци и унуке. Неколико његових другова и пријатеља из доба детињства и дечаштва, Петко Рајовић, Борко Гвозденовић и Љубо Јевтовић, сећаће га се и чувати успомену на њега док живе.

МАГАЗИН 24.5.2020.

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

ЏЕМ ОД ЈАГОДА Потребно: 2 кг јагода 1,1 кг шећера Јагоде очистите и оперите. Користите само слатке и здраве плодове. У суд у који планирате да кувате џем, сипајте наизменично јагоде и шећер. Ако су вам јагоде крупније исеците на половине/четвртине. Ситније можете да оставите у комаду. Ставите поклопац и пребаците у фрижидер на пар сати. Обично припремим увече, преко ноћи оставим и тек сутрадан кувам. Ставите да се кува џем, прво на најјаче а касније када проври и када крене пена, смањите температуру. У току кувања скидајте пену, помешајте/промрдајте суд, па поново скините пену која се створила на површини. Након неких 75 минута, пасиром за пире изгњечим мало више од половине јагода. То вам је више по укусу. Ако волите да се осете

комадићи јагода, урадите као ја, а ако желите да вам џем буде уједначенији онда можете користити и штапни миксер, па ће и џем бити без комадића. Након тих 75 минута, кувам још 15-20 али опет то све зависи и на којој сте температури кували џем. Ако желите да проверите колико је џем скуван и густ, сипајте у неку чинијицу и пребаците у замрзивач на 2-3 минута, а онда извадите проверите да ли вам одговара густина. Када је џем скуван, одмах га сипам у вруће теглице (погледајте напомену), добро затворим и окренем на поклопац. Оставим тако 10 минута а онда поново окренем и оставим да се охлади на собној температури. Напомена: Тегле и поклопце добро оперем и ставим у загрејану рерну на 100 °Ц десетак минута. У топле тегле сипам врућ џем. Пре него што ставим поклопац, влажном крпом пребришем ивицу тегле, јер у случају да вам је мало капнуо џем, теже ће се касније отварати, тј залепиће се. Кувајте од сат и по до 2.

Филмови које смо гледали - 1964.

Ка Н

МАГАЗИН

24.5.2020.

Европа, „каска“ за Србијом? Европа је имала две технолош Србија – три оружане револуци

Срби, нису вични са лап-топом; али су, недостижни с топом!

ако „цветају“, они добро знају! Нема свако „душу на продају“!

? ке, ије! У „једноумљу“ тренирана је строгоћа; у „безумљу“: раскол, беда и сиромаштво!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

24.5.2020.

Из Полицијске управе Краљево

ЗА ВИШИ СТЕПЕН - Конкурс за упис на обуку хиљаду шездесет полазника за потребе двадесет седам полицијских управа у Србији. - Рок за пријаву до 5. јуна. - Пет стотина десет нових полицајаца, двеста педесет саобраћајних и триста граничних полицајаца. - За подручје Полицијске управе у Краљеву планиран пријем петнаест полазника за радно место полицајца у полицијским испоставама Врњачке Бања и Рашке и тринаест саобраћајног полицајаца за потребе Саобраћајне полицијске испоставе Краљево. - Пријава на конкурс, са потребном документацијом, подноси се полицијској станици по месту пребивалишта. - Поступак избора кандидата састоји се из општег лекарског прегледа, квалификационог испита и специјалистичког лекарског прегледа

Н БЕЗБЕДНОСТИ инистарство унутрашњих послова је средином минуле недеље расписало конкурс за упис хиљаду шездесет полазника Центра за основну полицијску обуку за потребе свих двадесет седам полицијских управа у Србији, на који заинтересовани могу да се пријаве до 5. јуна. Од укупног броја полазника пет стотина десет ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, двеста педесет саобраћајни и триста гранични полицајац. Кандидати имају могућност да се приликом пријаве на конкурс изјасне за које радно место место желе да прођу стручно

оспособљавање, а услови конкурса су, сем дневног листа Политика, објављени и на сајтовима Министарства унутрашњих послова www.mup.gov.rs и Центра за основну полицијску обуку www.copo.edu.rs. За подручје Полицијске управе у Краљеву планиран је пријем петнаест полазника за радно место полицајца за потребе полицијских испостава Врњачка Бања и Рашка и тринаест за радно место саобраћајног полицајца за потребе Саобраћајне полицијске испоставе Краљево. Право учешћа на конкурсу имају држављани Србије са пребивалиштем на територији Републике Србије, најмање једну годину непрекидно пре

дана подношења пријаве на конкурс, који имају пријављено пребивалиште на подручју организационе јединице за коју се расписује конкурс, да до дана закључивања конкурса немају мање од осамнаест ни више од двадесет четири године старости, а више од двадесет седам за кандидате свршене студенте Криминалистичко-полицијског универзитета, имају завршено средње образовање и васпитање, у четворогодишњем трајању, или основне струковне односно основне академске студије Криминалистичко-полицијског универзитета. Услов је и да не постоје безбедносне сметње у складу са Законом о полицији, да кандидат поседује важећу националну возачку дозволу

24.5.2020.

МАГАЗИН

за управљање моторним возилом „Б“ категорије и испуњава критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности за заснивање радног односа у Министарству унутрашњих послова на радном месту у статусу овлашћених службених лица. Пријава на конкурс, са потребном документацијом, подноси се полицијској станици по месту пребивалишта, најкасније петнаест дана од дана објављивања конкурса, а кандидат може поднети само једну пријаву. Приликом подношења пријаве кандидат се обавезно изјашњава за која се од понуђених радних места пријављује на стручно оспособљавање, полицајац, саобраћајни полицајац или гранични полицајац, при чему наводи њихов редослед. Уз пријаву која се може добити у полицијској станици, или преузети са интернет адресе www.copo.edu.rs, прилаже се извод из здравственог картона, оигинал уверења о држа-

вљанству, не старије од шест месеци, оригинал извода из матичне књиге рођених, оригинал уверења основног и вишег суда да се против кандидата не води кривични поступак, оверена фотокопија дипломе о завршеном средњем образовању и васпитању, оверена фотокопија сведочанстава за сва четири разреда средњег образовања и васпитања, доказ о успешно завршеним основним струковним односно основним академским студијама на Криминалистичко-полицијском универзитету, за кандидате који су свршени студенти Криминалистичко -олицијског универзитета, очитана лична карта са чипом или оверена фотокопија личне карте која није чипована и оверена фотокопија возачке дозволе „Б“ категорије. Кандидатима се препоручује да у циљу ефикаснијег спровођења поступка уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених и уверење суда, доставе сами.

Поступак избора кандидата Процес селекције ће се спроводити од јуна, а поступак избора кандидата састоји се из општег лекарског прегледа, квалификационог испита и специјалистичког лекарског прегледа од којих је сваки елиминациони за кандидате који не задовоље утврђене критеријуме. Процедура траје три дана, у зависности од резултата остварених прва два, а обавештавање о датуму и месту обављања лекарских прегледа и квалификационог испита врши се најкасније седам дана пре њиховог почетка. Општи лекарски преглед за утврђивање здравственог стања кандидата обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова у сарадњи са организационом јединицом надлежном за послове управљања људским ресурсима, у складу са утврђеним критеријумима, а специјалистички Завод за здравствену

жили квалификациони испит, имају приоритет у рангирању у односу на остале кандидате. На основу коначне ранг листе кандидата, коју утврђује комисија, одлуку о пријему кандидата, у складу са прописима, доноси министар унутрашњих послова, а кандидат који није примљен писмено се обавештава пре почетка основне полицијске обуке. Кандидат који није примљен може, преко Центра за основну полицијску обуку, у року од осам дана од дана пријема обавештења, поднети захтев министру унутрашњих послова да преиспита одлуку. Министарство унутрашњих послова и кандидат који је након спроведеног конкурса примљен на основну полицијску обуку, закључују уговор о утврђивању међусобних права и обавеза. Уговор се потписује пре почетка, а најкасније у року од десет дана од дана почетка обуке, чиме кандидат добија статус полазника. Онима који не

испуне услове предвиђене конкурсом за пријем или не положе квалификациони испит, уз писмено обавештење, биће враћена и документација приложена уз пријаву на конкурс.

Права и дужности полазника Полазник који успешно заврши основну полицијску обуку добија уверење и стиче могућност заснивања радног односа у Министарству унутрашњих послова, у складу са законом и подзаконским актима који регулишу ову материју. Радни однос се заснива у својству приправника за полицијског службеника, уз обавезу да најмање пет година остане на раду у Министарству унутрашњих послова или да накнади стварне трошкове стручног оспособљавања. У току обуке полазницима је, у складу са уговором, обезбеђен смештај и исхрана, као и опрема неопходна за реализацију наставних садржаја.

Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

заштиту радника Министарства унутрашњих послова. Кандидати су обавезни да полажу квалификациони испит који се састоји из провере језичке културе и правописа српског језика, психолошког статуса, базично - моторичког статуса и интервјуа, а сваки појединачни део је елиминациони за кандидате који не задовоље утврђене критеријуме и мерила. Потпуна равноправност кандидата у процесу селекције обезбеђује се на начин што се приликом провера воде под шифром, а они који су испунили услове и положили квалификациони испит за упис у Центар за основну полицијску обуку, рангирају се на основу збирних резултата остварених у свим деловима испита а у складу са редоследом радних места за чије стручно оспособљавање су се пријавили. Свршени студенти Криминалистичко-полицијског универзитета који су испунили предвиђене услове, и поло-

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. И 30. МАЈА

МАГАЗИН

24.5.2020.

24. мај

1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени. 1822 — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче. 1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“. 1883 — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку. 1926 — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946. 1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три. 1964 — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи. 1968 — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу. 1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од

12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми. 1981 — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба. 1982 — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци. 1992 — Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма. Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале. 1993 — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата. На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти. 1994 — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи. 2000 — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула. Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир. Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине. 2001 — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму. 2002 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног нао-

ружања за две трећине у наредних 10 година. 2004 — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

25. мај 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца

расправљања. 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату. 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио

назив иперит. 1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел. 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион „DC-10“ пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије. 1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав

суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши. 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995 — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила. 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу. 2001 — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх. 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

26. мај 1521 — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље. 1659 — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо

24.5.2020.

МАГАЗИН

који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу. 1805 — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у Миланској катедрали. 1851 — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена. 1865 — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију. 1868 — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској. 1896 — Николај II Романов крунисан је за цара Русије. 1905 — Основано Удружење књижевника Србије 1923 — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“. 1940 — Почела Операција Динамо, масовна евакуација снага Британског експедиционог корпуса и француских јединица преко Ламанша, за време битке за Денкерк током Другог светског рата. 1942 — У Лондону потписан британско-совјетски споразум о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата. 1955 — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника Совјетског Савеза Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи. 1966 — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1972 — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1). 1986 — Европска заједница је усвојила европску заставу.

1991 — Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије. Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 km северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена. 1997 — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља. 1998 — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет. 2001 — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију. 2002 — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“. 2003 — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде. 2011 — Ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

27. мај 1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. 1679 — Енглески парламент усво-

јио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. 1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. 1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност. 1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији. 1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у

бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова. 1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету. 1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод „Бизмарк“, при чему је погинуло је 2.300 људи. 1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих. 1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу. 1988 — Сиријске трупе ушле су у ју-

жна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција. 1992 — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993 — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена. 1997 — НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. 1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. 2000. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју 2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима. 2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја. 2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

28. мај 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара. 1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат. 1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1905 — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 1934 — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле. 1937 — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. 1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1961 — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 1971 — СССР лансирао космички брод у правцу Марса. 1976 — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. 1982 — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године. 1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у

24.5.2020.

МАГАЗИН

„космичкој шетњи“. 1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом „Цесна“ од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат. 1995 — У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“. 1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим. 1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања. 2001 — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација. 2002 — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације. 2004 — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јова-

новић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици. 2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.

29. мај 1167 — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе. 1453 — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара. 1500 — Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору. 1780 — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа. 1839 — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије. 1867 — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску. 1868 — Кнез Михаило Обреновић убијен у атентату у Кошутњаку. 1914 — У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Лорен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи. 1929 — Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку. 1953 — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету. 1968 — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Ијана Смита. 1972 — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке парти-

је и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе. 1985 — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача. 1990 — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије. 1991 — Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе. 1997 — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмоме-

сечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу. 1999 — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995. 2001 — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци. 2002 — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај. 2003 — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

30. мај 1431 — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу. 1498 — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке. 1536 — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848 — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада. 1876 — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату. 1913 — Лондонским миром је окончан Први балкански рат. 1942 — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату. 1956 — Југословенска државнопартијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948. 1973 — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида. 1976 — Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“. 1980 — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.

1992 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом. У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама. 1995 — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент. 1998 — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака. 2000 — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце. 2001 — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003 — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs