Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 441 * 3. мај 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

3.5.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

2

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

3

3.5.2020.

МАГАЗИН

4

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

5

МАГАЗИН

3.5.2020.

У овом броју:

6

Релаксација мера забране Пензионери први у реду „Меркур“ или „Агенс“ Успавани на празник Предстоје тешки дани Останите код куће Енергетски и други извори Помоћ највећа у региону Јасеновац - прећутни геноцид Будућност у самопроцени Корак ка нормализацији Пет минута громогласне тишине Из Мињине кухињице Начличја српског лица Времеплов

12 20 22 26 34 36 38 44 48 54 68 62 66 68 70

Фото: М. Радовановић

7

8

МАГАЗИН 3.5.2020.

9

10

МАГАЗИН 3.5.2020.

11

Седма недеља живота у ванредном стању

МАГАЗИН

3.5.2020.

РЕЛАКСИРАЊЕ

12

- Градски штаб за ванредне ситуације дозволио коришћење шеталишта поред Ибра, уз обавезно поштовање епидемиолошких мера, држање дистанце од два метра, коришћење заштитних маски и рукавица и поштовање забране заједничког кретања више од две особе. - Подела информативног материјала, средстава личне заштите, упутстава и брошура са акцентом на козметичке и фризерске салоне, теретане и фитнес клубове. - Особама старијим од шездесет пет година куповина омогућена у четрдесет три малопродајна објекта и девет апотека. - Свакодневна контрола депоновања комуналног и осталих врста отпада. - Број особа код којих је констатовано присуство корона вируса повећан на тридесет пет. - Према подацима Министарства здравља у Краљеву четрдесет шест заражених

МЕРА ЗАБРАНЕ

13

ао и сваког дана од проглашења ванредног стања на територији целе земље Градски штаб за ванредне ситуације на територији града Краљева је и у недељу 26. априла одржао електронску седницу на којој је констатовано да је епидемиолошка ситуација у односу на претходни дан непромењена, јер ни у једном од тридесет два узорка послатих на тестирање у Ветеринарски специјалистички институт није потврђено присуство корона вируса. Настојање да се провери здравствено стање што више сумњивих случајева основни је разлог за тестирање додатних двадесет девет суграђана. Резултат посебне пажње посвећене поштовању мера које је почетком

МАГАЗИН

3.5.2020.

К

14

епидемије прописала Влада Србије огледа се у потврди да су, приликом контроле током забране кретања евидентиране само две особе против којих су због непоштовања одредби поднете прекршајне пријаве. Колико су одговорни суграђани под повећаним ризиком од ширења заразе највише потврђује податак да није било кршења самоизолације. Градски штаб је на недељној седници донео низ закључака који се односе на могућност поновног почетка рада појединих делатности уз поштовање прописаних епидемиолошких мера заштите. У циљу спречавања настанка и ширења заразне болести, а на основу очекиваног повећања броја посетила-

ца на гробљима првог дана минуле недеље Градски штаб за ванредне ситуације је наложио спровођење епидемиолошких мера по којима сви посетиоци морају да носе маску за лице и рукавице. Појединачна гробна места истовремено су могле да посете највише две особе у трајању до десет минута, уз поштовање дистанце од два метра са другим посетиоцима. Прописан је и истовремени улазак у управну зграду гробља за највише две особе које су обавезне да користе опрему личне заштите и поштују дистанцу од два метра. Одељење за инспекцијске послове и Одељење комуналне милиције наставила су да спроводе редовне активности на контроли примене прописа и

одлука, нарочито оних донетих у ванредном стању, са посебним акцентом на контролу шеталишта и паркова, као и одржавање хигијене у стамбеним зградама. Забрана кретања у данима викенда основни је разлог што Црвени крст није спроводио активности на пружању подршке при куповини намирница и лекова, као и дистрибуције пакета помоћи социјално најугроженијим категоријама становништва, већ је реализовао семинар о добровољном давалаштву крви, путем on-line презентације. На седници је потврђено да су екипе цивилне заштите дан раније радиле на дезинфекцији површина објеката јавне намене, посебно про-

стора у Матарушкој Бањи око Специјалне болнице „Агенс“, а другог дана викенда и у унутрашњости. Упоредо са дезинфекцијом на градском и приградском подручју, у сарадњи са саветима месних заједница и подршком Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, настављена је дезинфекција на сеоским подручјима, са посебним акцентом на просторе школа, испред објеката амбуланти, апотека, продавница, домова култура, месних заједница и слично. Да опасност од ширења вируса није елиминисана потврдила је електронска седница Штаба за ванредне ситуације у понедељак након које је издато саопштење у коме се наводи да је епидемиолошка ситуација измење-

на у односу на претходни дан, с обзиром да је, од двадесет девет узорака послатих на анализу код три потврђено присуство корона вируса. Из Штаба стиже информација да је од почетка епидемије тестирано укупно осамсто двадесет шест особа. Након потврде да су тридесет две биле позитивне на вирус „SARS-CoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“ на тестирање је послато још десет узорака. Забрана кретања током последњег дана викенда протекла је без проблема, а против само три особе поднете су прекршајне пријаве због непоштовања прописа којима се дефинише понашање грађана у периоду од поподневних сати у петак до јутарњих у понедељак. Градски штаб за ванредне ситуације је

15

3.5.2020.

МАГАЗИН

16

дозволио поновно коришћење шеталишта поред Ибра, уз обавезно поштовање епидемиолошких мера, држање дистанце од два метра, коришћење заштитних маски и рукавица и забране заједничког кретања више од два лица. У циљу сузбијања појаве и ширења епидемије, а уз подршку донације фирме DINOTEK из Београда која је Јавном комуналном предузећу „Водовод“ омогућила инсталацију опреме за производњу дезинфекционог средства натријум хипохлорита, Градски штаб за ванредне ситуације је наставио активности на додељивању овог дезинфекционог средства локалним самоуправама, које су поднеле захтеве посредством Сталне конференције градова и општина. Екипе цивилне заштите су, уз стручан надзор и контролу Завода за јавно

здравље, наставиле спровођење епидемиолошких мера с акцентом на сеоска подручја где је извршена дезинфекција у тридесет седам сеоских средина - Ратина, Кованлук, Метикош, Берановац, Каменица, Годачица, Гледић, Раваница, Лешево, Чукојевац, Стубал, Витановац, Шумарице, Милавчићи, Милаковац, Печеног, Витковац, Конарево, Богутовац, Врдила, Буковица, Лазац, Самаила, Мусина Река, Роћевићи, Дракчићи, Лозно, Полумир, Ушће, Закута, Петропоље, Сибница, Дрлупа, Жича, Врба, Ковачи, Драгосињци. Активности на сеоским подручјима и према привредним субјектима који, у складу са мерама Владе Републике Србије, настављају привредне активности огледаће се у подели информативног материјала, средстава личне заштите, упутстава, брошура, са акцен-

том на козметичке и фризерске салоне, теретане и фитнес клубове. Њима ће бити подељене инструкције Кризног штаба за „Covid-19“ у примени мера превенције, спречавање ширења и смањења ризика болести. Цивилна заштита и даље апелује на све управнике стамбених заједница да одреде лице или на други начин обезбеде редовно одржавање постављених дезобаријера и одржавање хигијене унутар објекта, а све у циљу ефикаснијег дејства предузетих дезинфекционих епидемиолошких мера. Потврда да ни у једном од десет узорака послатих на тестирање у понедељак није утврђно присуство вируса сведочи да епидемиолошка ситуација на територији Краљева није измењена. Да епидемија јењава могло би да се закључи и на основу податка да се из дана у дан на тестирање шаље све

мање узорака, другог дана у недељи само девет. Иако из одређених кругова провејава сумња у тачност објављених резултата у Градском штабу за ванредне ситуације потврђују да је епидемиолошка ситуација у Геронтолошком центру Матарушка Бања неизмењена, а да заражених лица нема ни међу корисницима услуга ове установе ни међу запосленима, који се налазе под мерама карантина у коме запослени проводе по петнаест, а лекари по седам дана. Знатнијих промена није било ни по питању кршења забране кретања у периоду између осамнаест сати поподне до пет ујутру јер су, због непоштовања, прекршајне пријаве поднете против само две особе. Након почетка производње дезинфекционе течности, и спремности да се уступи свима којима је то потребно,

Краљеву се обратило двадесет пет локалних самоуправа, којима је одобрено преузимање нешто више од осам тона натријум хипохлорита. Од девет узорака послатих на анализу претходног дана присуство вируса потврђено је код једног тако да је укупан број заражених у Краљеву, према информацијама Градског штаба за ванредне ситуације, повећан на тридесет три. Да Министарство здравља и Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ располажу другим подацима потврђује званични сајт по коме је у Краљеву три дана раније било четрдесет позитивних на присуство корона вируса. Забрана кретања се на територији града Краљева и даље поштује у великој мери о чему сведочи податак да је током претходног дана, протекла без проблема, а да су због непоштовања

против само два лица поднете прекршајне пријаве. У ишчекивању нових попуштања рестриктивних мера везаних за кретање особама старијим од шездесет пет година куповина је у четвртак у раним јутарњим часовима омогућена у четрдесет три малопродајна објекта, Аман, Делез, ДИС, Меркатор/Идеа, Свислајн, Индустрије меса Матијевић, Кула 010, Маркер Срећко, Лаки 2012 и ТР МиГ, по два Индустрије меса „Бифтек“ и Месара Глиџић, девет објеката Гала промента, по осам „7. јули“ и „Борјак“ и четири Котленик промета. Старијим суграђанима је за куповину лекова у исто време било отворено девет апотека. Грађанима, физичким и правним лицима, упућено је обавештење да ће Комунална инспекција и Комунална полиција, у складу са одлукама о управљању комуналним отпадом и кому-

17

3.5.2020.

МАГАЗИН

18

налном уређењу града, свакодневно вршити контролу депоновања комуналног и осталих врста отпада. За непоступање одлука предвиђене су новчане казне у фиксном износу од двадесет до сто хиљада динара. У складу са истим одлукама, и законским прописима, управници стамбених заједница су обавезни да пријаве комуналној инспекцији и комуналној полицији извођење грађевинских радова у својим зградама како би се спречило депоновање грађевинског отпада поред судова за смеће и другим јавним површинама. Пре него што су последњег дана у месецу послати нови узорци суграђана који испуњавају услове за тестирање на присуство корона вируса у Градском штабу за ванредне ситуације потврђено је да епидемилошка ситуација у односу на претходни није промењена. Да није било ни знатнијег непоштовања забране кретања сведочи податак да су припадници полиције поднели само једну прекршајну пријаву против особе која се није придржавала одредби понашања у време ванредног стања. Штаб је усвојио упутства за примену епидемиолошких мера за рад библиотека и предшколских установа, као и Препоруку за примену хигијенско–епидемиолошких мера у периоду пандемије вируса приликом рада јавног линијског превоза које је израдио Завод за јавно здравље Краљево. На основу до сада пристиглих пријава за преузимање дезинфекционе течности тридесет једној локалној самоуправи, Прешево, Пожега, Голубац, Зрењанин, Кучево, Аранђеловац, Владичин Хан, Рача, Житорађа, Ивањица, Лебане, Блаце, Нова Варош, Врање, Ћићевац, Црна Трава, Коцељева, Врњачка Бања, Власотинце, Параћин, Алексинац, Рековац, Босилеград, Лесковац, Косјерић, Бољевац, Димитровград, Ваљево, Соко Бања, Сјеница, Ариље, одобрено је преузимање нешто више од десет тона дезинфекционог средства на-

тријум хипохлорит. У склопу активности екипа цивилне заштите настављене су активности на дезинфекцији површина и објеката јавне намене и подела пригодног информативног материјала и средстава личне заштите. Потврђено је и да ће у данима празника бити настављено спровођење епидемиолошких мера на сеоском подручју, парковима, шеталиштима и другим просторима одређеним за дезинфекцију. Грађанима је омогућено да самостално преузимају дезинфекционо средство натријум хипохлорит са шеснаест локација на територији месних заједница Јарчујак, Опланићи, Роћевићи, Мрсаћ, Витковац, Годачица, Стара чаршија, Центар, Рибница, Матарушка бања, Ушће, Врба, Ратина, Каменица, Буковица и Чукојевац. Одељење за друштвене делатности Градске управе и даље врши пријем захтева и обраду документације везане за издавање дозвола за кретање лица за време забране кретања. На седници Градског штаба првог дана маја констатовано је да је закључно са прва четири месеца у години са два нова број особа код којих је констатовано присуство корона вируса повећан на тридесет пет. Према подацима са сајта Министарства здравља овај број је четрдесет шест у Краљеву, четрдесет девет у Рашки и шеснаест у Врњачкој Бањи. Празнично јутро, за време трајања забране кретања, припадници цивилне заштите искористили су да дезинфикују простор испред угоститељских објеката како би угоститељи спремно дочекали нове мере Владе и почели да раде. Ранораниоци старији од шездесет пет година, који су искористили могућност да у току целог дана два пута по сат времена проведу у шетњи за 1. мај, од припадника цивилне заштите су добили информативни материјал и средства личне заштите, маске, рукавице и алкохол за дезинфекцију руку. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 3.5.2020.

Пријава за једнократну новчану помоћ од 15. маја

ПЕНЗИОНЕРИ ПРВИ У РЕДУ

- Право на једнократну новчану помоћ од сто евра имају пунолетни држављани Србије, који су 24. априла имали пребивалиште на територији земље. - Пријављивање од 15. маја до 5. јуна електронским путем преко портала Управе за трезор, или телефоном на број о коме ће бити благовремено обавештени, а непосредно пре него што почне да ради контакт центар. - Исплата за пензионере и кориснике социјалне помоћи од 15. маја сплата једнократне новчане помоћи од сто евра, у динарској противвредности, дефинисана је Уредбом о формирању привременог регистра и начину уплате једнократне новчане помоћи свим пунолетним држављанима Републике Србије у циљу смањивања негативних ефеката проузрокованих пандемијом болести COVID-19 изазване вирусом SARS-COV-2. Уредба је усвојена на седници Владе Србије 24. априла, а ступила на снагу истог дана. Према њој право на једнократну

И

новчану помоћ имају сви пунолетни држављани, који на дан ступања на снагу Уредбе имају пребивалиште на територији Републике Србије, са важећом личном картом. Пунолетни држављани ће од 15. маја до 5. јуна моћи да се пријаве за исплату новчане помоћи електронским путем преко портала Управе за трезор, или путем телефона на број о коме ће бити благовремено обавештени, а непосредно пре него што почне да ради контакт центар. При пријави, грађани ће бити у

обавези да, поред имена и презимена, доставе број личне карте, матични број и назив банке у којој имају, или у којој желе да им се отвори наменски рачун. Након што се пријаве, надлежне институције ће све обављати за њих, укључујући и отварање наменског рачуна. Пензионери и корисници новчане социјалне помоћи ће бити аутоматски пријављени за исплату новчане помоћи, која ће за њих почети 15. маја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

Узнемирење мештана Матарушке Бање

МАГАЗИН

3.5.2020.

„МЕРКУР“ ИЛ

22

- Кризном штабу упућен допис са разлозима због којих евентуални долазак пацијената из Врњачке Бање представља епидемиолошки ризик за Матарушку Бању. - Уз документацију и захтев мештана Матарушке Бање поткрепљен потписима који потврђује одсуство жеље да у овој средини виде особе заражене корона вирусом. - Разлог за забринутост близина Геронтолошког центра, вртић који треба поново да прими децу већ 11. маја, велики број стамбених објеката и објекти спортског центра „Оканик“. - У објекту Специјалне болнице припрема се између шест и осам стотина оброка за кориснике услуга Народне кухиње. - Укрштања чистих и нечистих путева би у значајној мери повећало епидемиолошки ризик по околину

ЛИ „АГЕНС“?

23

вака промена уобичајеног начина живота по правилу изазива различите ставове и коментаре, похвале и осуде што су становници Србије могли да се увере много пута, посебно од половине марта кад је уведено ванредно стање подстакнуто жељом да се, ограничењем кретања становништва, смањи број контаката а са њим и могућност ширења корона вируса. Није тајна да су од тог тренутка главни извор информација били електронски медији и друштвене мреже путем којих су сервиране често непроверене, нетачне и дијаметрално супротне информације. Свака од њих је мање или више деловала на одређене слојеве становништва, али ниједна није толико узбудила становништво одређеног краја да је покренуло петицију

МАГАЗИН

3.5.2020.

С

24

како би предупредила реализацију најаве неке од активности. Управо то се током недеље догодило у Матарушкој Бањи кад је објављена информација да би особе заражене корона вирусом смештене у Специјалној болници „Меркур“ у Врњачкој Бањи ускоро могли да се преселе у Специјалну болницу за рехабилитацију „Агенс“. Није тајна да су по проглашењу ванредног стања евакуисани пацијенти који су били на лечењу у Агенсу, а све просторије дезинфиковане за случај неопходности да ту буде смештен одређен број оболелих. Повод за незадовољство мештана Матарушке Бање је изјава директора Специјалне болнице „Меркур“, у којој су две недеље били смештени медицински радници и припадници Војске и Министарства уну-

трашњих послова Србије са лакшим симптомима инфекције, и најава да ће уместо „Меркура“ статус ковид болнице добити „Агенс“. Бурна реакција мештана Матарушке Бање била је повод да се огласе командант Градског штаба за ванредне ситуације др Предраг Терзић и координатор проф. др Радован Чеканац и потврде да у Кабинет градоначелника није стигао никакав допис који би наговештаво овакву могућност. У ситуацији кад ни у „Агенс“ није приспела никава одлука Владе Србије, Министарства здравља или Кризног штаба, а локалном средином колају различите информације, значајном је оцењена неопходност пласирања проверених информације, јер другачије могу да узнемире грађане.

Незадовољство становника Матарушке Бање утицало је да из Градског штаба за ванредне ситуације на адресу републичког Кризног штаба буде упућен допис са разлозима, установљеним после епидемиолошког надзора претходног дана, због којих евентуални долазак преосталих пацијената из Врњачке Бање представља епидемиолошки ризик за ову средину. Уз документацију која се огледа у „Извештају о епидемиолошко- хигијенском надзору објекта Специјалне болнице за рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи“ Завода за јавно здравље упућен је и захтев мештана Матарушке Бање поткрепљен потписима који потврђује одсуство жеље да у овој средини виде особе заражене корона вирусом, без обзира што су то

здравствени радници и припадници, војници и полицајци са лакшом клиничком сликом. Надзор су извршили вршилац дужности директора Завода за јавно здравље др Александар Мацан и епидемиолог др Радован Чеканац, у присуству вршиоца дужности директора Специјалне болнице за рехабилитацију „Агенс“ др Горана Костића. Мештанима Матарушке Бање упућене су речи захвалности што су петицијом подржали став локалне самоуправе да се „Агенс“ не користи као болница за лечење особа код којих је потврђено присуство корона вируса. Разлог за забринутост мештана огледа се у чињеници да се у непосредној близини, на само две стотине метара од „Агенса“, налазе Геронтолошки центар, вртић који треба поново да прими децу

већ 11. маја, велики број стамбених објеката и објекти спортског центра „Оканик“. Уз све то објекат „Агенса“ није ограђен, па не постоји прецизно дефинисана површина круга билнице, што додатно појачава страх од адекватне контроле кретања оних који би у њему били смештени. Није без значаја ни податак да се у објекту Специјалне болнице припрема између шест и осам стотина оброка за кориснике услуга Народне кухиње па се страхује да би, у случају да ту буду смештени пацијенти код којих је потврђено присуство вируса, дошло до укрштања чистих и нечистих путева што би у значајној мери повећао епидемиолошки ризик по околину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

МАГАЗИН

3.5.2020.

Изостала првомајска будилица улицама града

26

УСПАВАНИ Н - Због забране кретања у време ванредног стања изостала првомајска будилица улицама града као подсећање на године и време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај. - Први мај се у Краљеву обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време одинама уназад у раним јутарњим часовима 1. маја Дувачки оркестар „27. септембар“ је, првомајском будулицом, подсећао на време кад се Међународном празнику рада у овој средини придавао много већи значај него данас. Било је тако све до ове године кад се потврдило како свако правило има изузетака, а разлог је забрана кретања у време ванредног стања због чега је у раним јутарњим часовима пр-

Г

вог дана маја изостало традиционално окупљање испред краљевачког Ватрогасног дома. Деценијама је то било место одакле су најревноснији поклоници вишедеценијске традиције полазили у шетњу улицама града како би подсетили на време кад је овај дан обележаван као државни празник. Није тајна да је из године у годину број оних који су градским улицама шетали иза оркестра био све мањи, па је и међу њима про-

вејавала сумња да би традиција ускоро могла бити прекинута. Упркос томе мало ко је могао претпоставити да ће разлог за то бити ванредно стање и забрана кретања између пет сати ујутро и шест поподне. У таквим околностима није на одмет подсетити да је баш са овог места, уз препознатљиве звуке маршева, колона кретала Улицом Војводе Степе према Тргу Светог Саве и даље Омла-

НА ПРАЗНИК динском ка центру града, допуњавана по којим од суграђана који су закаснели на окупљање. Од почетка Омладинске улице колона је настављала до Трга краља Петра Првог да би Улицом војводе Путника продужила до укрштања са Југ Богдановом. У јутарњим сатима првог мајског дана ранораниоци су настављали до раскрснице са Улицом октобарских жртава да би шетњу окончали испред споменика на Тргу српских ратника. Дуж маршруте деценијама су одјекивали звуци препознатљивих маршева и мелодија и пленили пажњу малог броја суграђана који би се у то време затекли на градским улицама, и оних који су са прозора станова посматрали необичну колону. Највернији посматрачи били су запослени у кафићима дуж главне улице, и у трговинским

објектима дуж уобичајене маршруте, и тек по који од грађана који су мобилним телефонима покушавали да направе по који снимак за сећање на овај дан. Извођењем последње нумере популарних трубача стављена би тачка на подсећање да се Међународни празник рада у овој средини обележава на начин како је то чињено деценијама уназад. Заједничка фотографија за успомену била је увод у традиционални одлазак до Ресторана „Париз“ са друге стране трга где су учесници скупа сваке године настављали дружење, у настојању да проникну у разлоге за све мање интересовање суграђана да им се придруже. Међународни празник рада је у нека давна, и скоро заборављена, времена био прилика за подсећање на тежак

положај радника. Ма колико се чинило да се ни данас не разликује много од оног у временима која се оцењују посебно тешким, поледњих година није било видљивијег присуства оних који су прилику за остваривање укинутих права тражили у проетстима испред судова, или блокирањем комуникационих праваца. Дан који ће до наредног 1. маја памтити дугогодишњи учесници колоне која је одржавала вошедеценијску традицију прилика је за подсећање да се Први мај у Краљеву обележавао и пре Другог светског рата, кад су у томе предњачили опанчарски радници а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

29

30

МАГАЗИН 3.5.2020.

31

32

МАГАЗИН 3.5.2020.

33

Локалне буџете чека дужи опоравак од привредника

МАГАЗИН

3.5.2020.

ПРЕДСТОЈЕ Т

34

- Већина локалних самоуправа ће последице кризе изазване пандемијом корона вируса осећати двоструко дуже, од једне до две године. - Због слабије наплате пореза на зараде, осталих пореза, такса и накнада, локални приходи у најбољим околностима смањени за трећину. - За разлику од државе, која ће ниже приходе надокнадити повећаним задуживањем, локалне власти мораће да се одлуче за неки од облика смањења потрошње. - Свака друга локална самоуправа има проблем са одржавањем ликвидности. - Неопходна помоћ државе кроз успостављање Фонда за подршку угроженим општинама и градовима акон поремећаја у пословању изазваног увођењем ванредног стања у земљи, и олакшица које је обезбедила Влада Србије, привредници очекују потпуни опоравак у року од шест месеци до годину дана. Истраживање које је пред крај марта спровела Национална алијанса за локални економски развој потврђује став чак

Н

седамдесет одсто анкетираних локалних самоуправа да ће последице кризе изазване пандемијом корона вируса осећати двоструко дуже, од једне до две године. Процењује се да ће, због слабије наплате пореза на зараде, осталих пореза, такса и накнада, локални приходи у најбољим околностима бити смањени за трећину, а две од

пет самоуправа сматрају да ће смањење износити између четрдесет и седамдесет одсто тренутних прихода. За разлику од државе, која ће ниже приходе надокнадити повећаним задуживањем, локалне власти мораће да се одлуче за неки од облика смањења потрошње. Анкета коју је спровела Национал-

ТЕШКИ ДАНИ на алијанса показује да свака друга локална самоуправа има проблем са одржавањем ликвидности, што ће довести у питање могућност измиривања обавеза и угроженог инвестиционог циклуса на локалу. Стручњаци сматрају да ће, како би обезбедиле континуитет у наредном периоду, безмало трећина локалних самоуправа одложити исплате ка добављачима, а за неке је опција коришћење средстава по основу оствареног суфицита из претходних година. Потпредседник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој Владан Васић подсећа како је седамдесет одсто анкетираних локалних самоуправа оценило да ће пандемија утицати умерено негативно на њихов рад, а свака пета да ће то бити врло негативно. Поред подршке коју је Национална алијанса покренула у сарадњи с донаторима, кроз набавку прехрамбено-хигијенских пакета и медицинске опреме, у кратком року је

неопходна помоћ државе кроз успостављање Фонда за подршку угроженим општинама и градовима, како би локалне самоуправе могле да наставе са улагањима у локалне активности и пројекте ради превазилажења негативних последица вируса. Ово је мера, каже он, за коју се Национална алијанса залаже од почетка ванредног стања, када је први пут предложен сет од десет мера за помоћ привреди. Добрим начином да се отклоне дугорочни ефекти пандемије на локалну економију сматра се стимулисање развоја предузетништва. Имајући у виду да је, поред пореза на зараде, порез на приходе од самосталних делатности кључни приход локалних самоуправа предлаже се израда плана подстицаја самозапошљавања кроз проширење мере „Стартуј легално“ и на предузетнике паушалце који би били ослобођени пореза и доприноса на зараде у првој години рада. У Националној алијанси верују да би се постављање но-

вих бизниса на здраве ноге осетило у локалним буџетима већ у првој години након важења мере што би, захваљујући дугорочно смањеном обиму сиве економије, донело значајне позитивне ефекте на локалне приходе. Трећи предлог подразумева бескаматне кредите за завршетак инфраструктурних радова на локалу, који су стопирани због пандемије. У моменту анкетирања, педесет осам одсто испитаника је потврдило да се, поред одржавања ликвидности, суочавало са проблемом организације рада. Разлог се огледа у немогућности да се бројни процеси који се одвијају у локалним самоуправама преоријентишу на рад запослених од куће, али и због додатног оптерећења које је у неразвијеним општинама изазвала набавка рачунара и друге опреме као предуслов за несметано функционисање изван канцеларија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 3.5.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

ОСТАНИТЕ КОД КУЋЕ!

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

37

Стратегија развоја града до 2020. године (10)

МАГАЗИН

3.5.2020.

ЕНЕРГЕТСКИ И ДРУ

38

- У оквиру електроенергетског система објекти за производњу електричне енергије су мале хидроелектране, са укупном номиналном снагом нешто већом од 1 мегавата, и једна соларна електрана. - У процесу градње је још неколико малих хидро и соларних електрана. - Укупна дужина мреже ниског напона од 1.700 километара снабдева 54.400 потрошача, а за кућне прикључке је уграђено 570 километара различитих типова каблова. - Целокупна телекомуникациона мрежа је дигитализована, а следећи корак у развоју представља постепен прелазак на IP раван. - Према подацима Републичког завода за статистику у току 2012. године у Краљеву су радила 352 лекара у које се убрајају 41 стоматолог и 69 фармацеута

УГИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

39

тратегија развоја града Краљева до 2020. године види развој енергетике као непрекидан процес, у оквиру њега топлотну енергију која се користи у индустријском, стамбеном и терцијарном сектору. За њену производњу користе се различите врсте енергената, дрво, угаљ, нафта, нафтни деривати, природни гас и електрична енергија док се обновљиви извори енергије, сунчана, термална, и биомаса, користе у занемарљивим количинама. Највећи централизовани систем снабдевања топлотном енергијом чини даљинско грејање, а у последње време све више и систем гасификације. Гас до Краљева стиже магистралним водом високог притиска који почиње од Баточине, па преко Крагујевца и Краљева наставља према Чачку, Горњем Милановцу и Ужицу. Главна мерно регулациона станица у Грдици има капацитета од 22 хиљаде кубних метара на сат, а на истој локацији је предвиђено проширење за додатних 34 хиљаде након чега ће укупан капацитет достићи 56 хиљада кубика на сат. Систем даљинског грејања чини пет топлана инсталисаног капацитета од 73,12 мегавата, а на подручју града су још пет индустријских капацитета 98,25 и топлана здравственог центра са капацитетом од 13,5 мегавата.

МАГАЗИН

3.5.2020.

С

40

Електроенергетика се сматра једном од најважнијих области у привреди, а основним задацима електропривреде сматра се производња, пренос и дистрибуција електричне енергије. Сваки од ових задатака креира посебан електроенергетски подсистем са електроенергетским објектима који треба да задовоље све већу потражњу за електричном енергијом.

ница“ „Калудра“ у Студеници, „Вележ“ и „Белци“ у Јошаничкој Бањи и војна у Богутовцу која није у функцији, а у рад је пуштена и соларна електрана „Столови“ снаге 30 киловата. У процесу градње је још неколико малих хидро и соларних електрана, а кад буду завршене знатно ће бити повећани капацитети за производњу електричне ненергије.

Производња електричне енергије

Пренос електричне енергије

Обновљиви извори омогућавају побољшање енергетске ефикасности, оптимизацију и штедњу електричне енергије, доприносе очувању еколошког система, а за њихово коришћење постоје релативно добри услови. У оквиру електроенергетског система објекти за производњу електричне енергије су мале хидроелектране, са укупном номиналном снагом нешто већом од 1 мегавата, и једна соларна електрана. На територији града изграђене су мале хидроелектране „Студе-

Битан део електроенергетског система чини 26 километара водова система за пренос електричне енергије који су груписани према напонским нивоима, а на територији Краљева постоји напонски ниво од 220 и више киловата као дела двеста двадесетволтног далековода Краљево – Пожега и напонски ниво 110 киловата у виду далековода „Краљево 1 - Краљево 2“, „Краљево 2 - Краљево 5“, „Краљево 3- Краљево 2“ и „Краљево 2 - Магнохром“.

Дистрибуција електричне енергије Дистрибутивни систем електричне енергије чине далеководна, спојна поља и трафостанице, мрежа средњег напона и дистрибутивна мрежа ниског напона, а подручје града покривају трафостанице „Краљево 1“, „Краљево 2“, „Краљево 5“ у којима је инсталисано шест трансформатора укупне снаге од 166 мегавата. Мрежу средњег напона чине трафостанице „Рибница“, „Фабрика вагона“, „Јасен“, „Лађевци“, „Техногас“, „Витановац“, „Краљево 2“ и „Ушће“ са 16 трансформатора снаге 91,5 вати, а у дистрибутивно систем је укључена и трафостаница „Тавник“ са трансформатором снаге 1 мегавата. У оквиру Електродистрибуције Краљево функционише и 660 мањих трафостаница са 743 трансформатора

укупне снаге 230 мегавата и један број трафостаница које опслужују потрошаче са територије општине Краљево, а којима управљају погони електродистрибуција из Рашке и Врњачке Бање. За дистрибуцију електричне енергије унутар мреже средњег напона користе се кабловски и ваздушни водови подељени у два напонска нивоа, тридесет пет киловолтним дужине 60 и десет киловолтни дужине 578 километара од којих је значајан део у власништву приватних лица. Укупна дужина

подземне, или надземне, мреже ниског напона од 1.700 километара снабдева 54.400 потрошача на територији коју покрива Електродистрибуција Краљево, а за кућне прикључке је уграђено 570 километара различитих типова каблова. Резервне изворе електричне енергије у највећем броју случајева представљају дизел-агрегати малих снага чија производња не утиче на електроенергетски биланс.

41

МАГАЗИН

3.5.2020.

Телекомуникациони систем

42

Један од главних покретача економског напретка града чине телекомуникациона и информациона инфраструктура као средство за модернизацију и побољшање конкурентности привреде. Посредни утицај телекомуникације на привреду огледа се у редукцији трошкова, рационализацији пословања, повећању конкурентске способности, повећању ефективности и ефикасности обављања пословних процеса и активности. Телекомуникациону мрежу на територији Краљева чине транспортна мрежа базирана на оптичким кабловима, велики број централа и мултисервисних чворова, различитих по хијерархији, типу, капацитету и другим параметрима, кабловска канализација у свим улицама централног градског језгра и на главним правцима изласка из града према приградским насељима и према суседним градовима, приступна телекомуникациона мрежа од централа и мултисервисних чворова према објектима корисника. Мрежа се састоји претежно од бакарних, али се уводе и оптички каблови у складу са потребама корисника, а у појединим руралним срединама у мањем обиму је заступљена и бежична приступна мрежа. Целокупна телекомуникациона мрежа је дигитализована, а следећи корак у развоју представља постепен прелазак на IP раван. Како је тражња за класичним говорним сервисима задовољена, са порастом могућности мобилне мреже у домену интернет сервиса јавља се тенденција смањења броја прикључака у фиксној мрежи. Телекомуникационе услуге у фиксној мрежи на територији Краљева пружа Телеком Србија, а у најави су Орион, Теленор и СББ. Мобилни оператери су Телеком, Теленор и ВИП, а кабловски Телеком, Телемарк и СББ. У овој области је идентификована потреба за повећањем густине мултисервисних чворова и реконструкцијом приступне мреже у сеоским срединама, а кад буду реализоване очекује се да буду створени услови за равномер-

ни развој и задовољење свих захтева из домена широкопојасног интернета и кабловских дистрибутивних система на целој територији града. Према подацима који су били основ за израду стартешког документа телевизијском систему припадају јавни сервис Радио-телевизије Србије, пет телевизијских станица с националном фреквенцијом, телевизијска станица која је од стране Републичке радио-дифузне агенције добила фреквенцију за регионално емитовање програма, као и приватне локалне телевизијске станице са општинском фреквенцијом. Радио мрежу чине једна радио станица јавног сервиса, четири са националном фреквенцијом, градска и неколицина локалних које емитовање нису регулисале у оквиру Закона о радиодифузији. Осим ових постоје и радио–антенски системи Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и краљевачких радио аматера.

Здравствена и социјална заштита Приликом усвајања документа у Скупштини града ауторима је замерено што је рађен шест година треба да се реализује у наредних пет ваљда и због тога што је дошло до промене бројних чинилаца на којима се заснива. Један од њих је и трансформација Здравственог центра „Студеница“ на Дом здравља и Општу болницу иако он у стратегији фигурира као јединствена установа. У оквиру Здравственог центра, или самостално, Дом здравља Краљево чине службе за здравствену заштиту одраслог становништва, здравствену заштиту жена, здравствену заштиту деце, стоматолошку здравствену заштиту, службе хитне медицинске помоћи, кућног лечења и здравствене неге, поливалентне патронаже, служба медицине рада, специјалистичке амбуланте, превентивни центар и служба за санитетски превоз и транспорт. У састав Ооште болнице улазе интернистички и хируршки сектор, психи-

јатријско одељење, одељење гинекологије и акушерства, одељење за дечије болести и функционално дијагностички сектор. У оквиру јединственог Здравственог центра постојале су и заједничке службе које укључују управу, сектор за правне, опште, кадровске и послове обезбеђења, сектор за економско – финансијске послове, одсек информатике и сектор других заједничких служби. Здравствени центар „Студеница“ који располаже са око 600 постеља у тешко је оштећен у земљотресу који је погодио Краљево у новембру 2010. године. Његова реконструкција је започета у другој половини 2013, а иако су сви рокови одавно прошли још није извесно када ће радови бити и завршени. У систем здравствене заштите укључени су Завод за заштиту здравља, Апотекарска установа и Завод за специјализовану рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи, али и регистроване приватне лекарске и специјалистичке ординације, стоматолошке ординације и лабораторије. Улагања корисника буџетских средстава у 2012. години су износила више од девет милијарди динара од којих је на расходе у здравство и социјални рад одлазила трећина средстава. Према подацима Републичког завода за статистику у току 2012. године у Краљеву су радила 352 лекара у које се убрајају 41 стоматолог и 69 фармацеута. У структури запослених са 269 преовлађују специјалисти, а уз 49 лекара опште медицине још 34 се налазе на специјализацији. На једног лекара долази 354 становника што је мање од 422 на подручју округа, а мање у односу на републички просек који износи 343. Краљево има две установе социјалне заштите, Центар за социјални рад и Геронтолошки центар у Матарушкој Бањи, а социјалну заштиту је током 2012. године користила 10.491 особа. Међу њима је 5.081 одраслих, 2.459 деце, 1.875 оних који се тертирају као остарели и 1.076 као млади. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 3.5.2020.

Сет мера за помоћ привреди у превазилежењу проблема

- Србија је за подршку привреди определила мере које се огледају у улагању више од пет милијарди евра што је, са уделом од једанаест одсто бруто домаћег производа, највећи пакет у југоисточној Европи и десети по издашности на листи европских земаља. - Српски пакет мера готово четвороструко већи у односу на издвајања Хрватске и Босне и Херцеговине. - Изостала је таргетирана подршка секторима који су највише погођени кризом. - Већина мера примењује се линеарно на све фирме, уз изузетак финансијског сектора, сектора осигурања и оних које су отпуштале раднике

Фото: М. Радовановић

ПОМОЋ НАЈВЕЋА У РЕГИОНУ

45

46

МАГАЗИН 3.5.2020.

д тренутка кад је Министарство финансија објавило сет мера за помоћ привреди у превазилежењу проблема изазваним поремећајима у производњи након увођења ванредног стања, Влада Србије је донела низ уредби којима се уређује њихова примена. У ситуацији кад са различитих страна стижу различите процене очекиваних ефеката Национална алијанса за локални економски развој је објавила резултате анализе пракси тридесет шест европских и земаља Западног Балкана. Истраживање упоредних мера показује да је Србија за подршку привреди определила мере које се огледају у улагању више од пет милијарди евра што је, са уделом од једанаест одсто бруто домаћег производа, највећи пакет у југоисточној Европи и десети по издашности на листи европских земаља. Анализа потврђује да ће посматране државе за подршку привреди у просеку издвојити око осам процената бруто домаћег производа а лидери на листи су Финска и Немачка, које ће за мере одвојити чак петину бруто домаћег произовда, док су најскромнија давања предвиделе Северна Македонија са 0,2 и Албанија 1,3 процента. Потпредседник Савеза за фер конкуренцију Националне алијансе за локални економски развој Игор Лончаревић српски пакет мера оцењује неочекивано издашним што поткрепљује чињеницом да је готово четвороструко већи у односу на издвајања Хрватске и Босне и Херцеговине чије мере чине тек три одсто њиховог бруто домаћег производа. Иако из редова привредника стиже потврда задовољства доношењем мера помоћи у релативно кратком року изостала је таргетирана подршка секторима који су највише погођени кризом. У такве се убрајају туризам, превоз путника, занатске услуге, рекреација и други који су били принуђени да потпуно обуставе пословање. Истраживање потврђује да у већини анализираних држава предузећа могу да користе мере ако докажу да им је од почетка кризе приход опао најмање за петину у односу на претходни месец, или исти месец претходне године. У Ср-

О

бији се, већина мера примењује линеарно на све фирме, без обзира што су можда бележиле и раст прихода, уз изузетак финансијског сектора, сектора осигурања и оних којима је подршка ускраћена, јер су отпуштале раднике. У таквој ситуацији од ресорних министарстава очекује се да изврше додатне секторске анализе, уз консултације са привредом и пословним асоцијацијама, како би се боље идентификовале потребе највише погођених привредних грана и донео посебан сет секторски осетљивих мера подршке. Анализа Националне алијансе за локални економски развој сведочи да су све земље новац за подршку привреди расподелиле у три кључне групе мера, за одлагање и умањење пореских обавеза, директна давања у циљу очувања броја запослених, гаранције и друге полуге за одржавање ликвидности предузећа. Меру одлагања и умањења обавезе плаћања пореза и доприноса предвидело је свих тридесет шест анализираних држава, у већини случајева уз могућност отплате на максимално двадесет четири рате, а њих тридесет три, укључујући и Србију, предвидело је померање рока за плаћање аконтације пореза на добит правних лица. Свака трећа земља је одложила пријаву плаћање пореза на додату вредност, што је једна од мера коју су тражили привредници у Србији, а није обухваћена усвојеним пакетом. Према анализи Националне алијансе деведесет седам одсто земаља је усвојило неку од мера за одржавање запослености а укупно седамнаест, међу којима је и Србија, омогућило је директну помоћ за мала и средња предузећа. Побољшање услова кредитирања кроз гаранцијске фондове предвиђа две трећине анализираних држава, а највећи број њих је основао фондове у висини до пет одсто бруто домаћег производа. Гаранцијски фонд који је предвидела Србија износи 4,4% а највећи, у висини од 19% БДП-а, предвидела је Италија као једна од највише погођених земаља пандемијом корона вируса. Т. Радовановић

47

МАГАЗИН

3.5.2020.

На дан ослобођења највећег српског стратишта

48

ЈАСЕНОВАЦ - ПРЕЋУТНИ ГЕНОЦИД

- Систем концентрационих логора Јасеновац водиле су усташке власти Независне Државе Хрватске 1.337 дана од 1941. до 1945. године, непосредно пред пропаст НДХ.

- У логору су били заточени и ликвидирани припадници непожељних етничких група као што су Срби, Јевреји и Роми, али и политички противници усташког режима као комунисти, левичари и други антифашисти. - У разорени логор, 2. односно 3. маја 1945. године, прве су ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде XXI народно-ослободилачке ударне дивизије Југословенске армије.

- Батаљон је добио задатак да сачува трагове до доласка државне комисије за утврђивање злочина окупатора. - Први увиђај о затеченом стању у Сабирном логору Јасеновац III Циглана, у Градини и Уштици, обавила је Окружна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Нове Градишке, 11. мај 1945. године

49

ако је прошло осамдесет година од почетка Другог светског рата у коме је српски народ претрпео изузетно велике жртве, највише на територији Хрватске у злогласном комплексу логора Јасеновац, не престају настојања да се очува сећање на то време и страдање оних који су преживели. Интересовање за значајну тему појачава се почетком маја сваке године у знак сећања на дан када су у напуштено место Јасеновац, и недалеко од њега разорени логор, ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде 21. српске дивизије Југословенске армије. Пре пуних пет година Покрет Двери је у Краљеву организовао трибину под називим „Јасеновац – прећутни геноцид“ на којој је говорио професор у пензији и редовни члан Међународне словенске академије наука Србољуб Живановић, светски признати и познати антрополог и палеопатолог. Живановић је био професор Лондонског универзитета, члан Краљевског антрополошког института при Краљевском медицинском институту у Лондону, директор Европског института за изучавање историје древних Словена у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида и члан Међународне словенске академије наука и уметности, па се сматра једном од најкомпетентнијих личности за ову проблематику. Полазећи од чињенице да онај ко не извлачи поуке из своје историје плаћа високу цену у будућности долази се до поразне чињенице да је непотребно високу цену платио и српски народ. Доказ томе је читав двадесети век прожет геноцидом над Србима. Широј јавности је мало познат податак да је још током Првог светског рата на територији Хрватске почињен геноцид над Србима. О томе се није смело говорити ни у уједињеној краљевини после рата. Двери сматрају да се због тога, само нешто више од две деценије касније, десио Јасеновац у коме је страдало преко 700 хиљада Срба, 80 хиљада Рома и 23 хиљаде Јевреја. У логору је убијено и 110 хиљада деце, а

МАГАЗИН

3.5.2020.

И

50

многобројни злочини почињени у Јасеновцу нису до тада били познати у историји човечанства. Деведесетих година прошлог века, после акција хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“, са простора Хрватске протерано је 340 хиљада, а по званичним подацима убијено преко 2500 Срба. И поред свега Срби су проглашавани као геноцидни народ. Норвешки редитељ Олаф Плум снимио је филм који се приказиван свуда у свету, осим у Србији. У њему муслимански војни заповедници, који су тада били у Сребреници, говоре како је злочин у овом месту договорен између Алије Изтетбеговића и међународне заједнице. Бивши амерички председник Бил Клинтон је од Изетбеговића тражио пет хиљада жртава како би муслимани добили државу. Ових дана актуелна је и изјава једног од оснивача СДА, и дугогодишњег члана Организационог одбора за обележавање догађаја у Сребреници, који је изјавио да су муслиманске снаге Насера Орића убиле између 500 и 1000 Бошњака, и да је постојао списак неподобних муслимана који нису смели да се дочепају слободе. Касније су убиства приписана Србима, а то је потврдио и Међународни суд у Хагу, што је био основ за етикетирање српског народа као геноцидног. Због тога, и бројних других неистина, трибине сличне овој у Краљеву још једна су, верују Двери, оазе слободне мисли у којима гости попут професора Живановића расветљавају замагљене путеве. Ток српске историје одредио је први велики црквено народни скуп у историји хришћанства када је Свети Сава у Жичи са главе свога брата Стефана скинуо јеретичку папску круну и венчао га на православно краљевство. Католичанство то никада није опростило Србима, а кроз историју се само мењала форма, док је суштина остајала иста било да се радило о Млетачкој републици, аустроугарској монархији, Независној држави Хрватској, или савременим нацистима које професор Живановић препознаје у америчким председницима Клинтону, Обами и Бу-

шу. Свети Сава је у Жичи трасирао јединствени пут и одредио да Срби буду стуб православља на Балкану. Заорао је дубоку бразду и доказао да је народ који заборавља, и не извлачи поуке из историје, осуђен на понављање историје. Кад год су се Срби приближавали Христу доживљавали су непревазиђену славу, а кад су се удаљавали од њега падали у разна ропства. Професор Србољуб Живановић је после завршеног основног у Краљеву започео и гимназијско школовање, а током Другог светског рата преживео осам савезничких бомбардовања града. И док су се преживели са Солунског фронта окупљали у кући његових родитеља, и причали о бици на Кајмакчалану, деца су се увек смејала, чак и комшији који је сваке године поред бадњака стављао и као реликвију поштовао шлем. Иако је после догађаја у Јасеновцу рођено нових седамдесет генерација застрашујуће делује податак да се о почињеним злочинима зна врло мало. Омладина о томе не зна ништа, јер се о томе и не учи у школи, а Србија је једина земља која нема ниједан споменик посвећен јасеновачким жртвама, иако су Сава и Дунав на обале избацивали велики број њих чија су тела пловила од Јасеновца, а завршавале на оближњим гробљима где их је сахрањивало локално становништво. Геноцид над Србима је почео давно, још за време првог мађарског краља Стефана Првог. Кад га је папа крунисао написао му је писмо и поручио да је постао краљ, добио круну, па треба да зна да на територији краљевства постоје 42 православна манастира, и ниједан католички, а да је његова дужност да нешто учини да стање поправи.

- Од тада до сада много чине против Срба. Крсташки ратови нису вођени да се ослободи Христов гроб, него да се уништи православна Византија, јер им је то био циљ. Нису штедели средства да то ураде, борили су се огњем и мачем, пером и речју, а у четвртом по реду крсташком рату жртвовали су и своју децу. Жртвовали су 40 хиљада дечака

Србољуб Живановић

51

Фото<: М. Радовановић

МАГАЗИН

3.5.2020.

из Западне Европе који су изгубили главе борећи се на истоку против Византије. У време Светог Саве организовали су фрањевачки и бенедиктански ред да се боре против православља. Свети Сава им је сметао нарочито због законоправила, најнапреднијег законика тог времена, који се упоређује са Магном картом либертатум на којој почива британски, али и многи други, устави у западноевропским земљама. Све им је то сметало, а посебно је аустроугарска монархија у име католичке цркве, и своје политике, водила непрекидну борбу против српског народа. Прогласили су Србију и Србе кривцима за почетак Првог светског рата, а заборављају да је Гаврило Принцип био аустроугарски држављанин, син префекта аустроугарске полиције који се борио против те монархије. Српски народ је био због тога оптужен, а Србима постављен ултиматум – говорио је Живановић. Мало је познато да је после окупације Београда 1915. године командант града био аустроугарски официр Хрват,

52

а у топовским шупама окупациони логор за српске дечаке. Кад је избио рат сви римокатолички надбискупи и бискупи тога времена у Босни и Херцеговини, Хрватској и целој Аустроугарској наводили су народ да изврши геноцид против Срба. У концентрационом логору у Добоју је за време Првог светског рата убијено 12 хиљада Срба, а Араду у Румунији 50 хиљада. Само током прва два дана умрло је 30 одсто заточеника, а живи су завидели мртвима. Током прве ноћи рата из Сплита су протерани сви Срби, а о убиствима која су се дешавала свуда није смело да се говори ни у периоду између два светска рата да се не увреди једно племе јединственог троплеменог народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Један од оних који је изричито забрањивао да се о томе говори био је краљ Александар.

- Зато што смо о томе ћутали добили смо, Јасеновац. Ни о Јасеновцу није смело да се говори и пише, а ни данас не сме, па смо добили „Бљесак“ и „Олују“. Поред тога било је и на десети-

не других офанзива где су на грозне начине страдали Срби. Скоро свака парохија у западној Европи добила је задатак да се стара о српској сирочади. Лондон се старао о сирочади из Брчког. Ми смо се старали о деци без родитеља, а та деца нису знала ко им шаље помоћ, јер ми то нисмо хтели. Добијали смо писма која су нам стизала преко цркве, а у једној од књига објавио сам писмо девојчице која описује како су јој Хрвати мучили и убили оца. И данас ми са хрватске стране, а и Хелсиншки одбори Србије и Хрватске, замерају зато што говорим да су Хрвати чинили злочине, а не кажем да су злочине чинили фашисти протива антифашиста. У Хрватској није било фашиста, сем у деловима које су окупирали Италијани. Нациста је било у Србији, јер је Србија била окупирана, па су овде правили нереде. У Хрватској су били Хрвати. Зато и не кажемо да су злочине у Немачкој чинили Хитлер и Гестапо, него кажемо да су то чинили Немци. Питали су ме као антрополога да ли

мислим да су Хрвати геноцидан народ. Ја кажем нису, јер нико се не рађа као криминалац. Али, римокатоличка црква је преко свешетеника, вероучитеља и мајки католкиња, припремала Хрвате да чине геноцид против свих који нису римокатолици, у првом реду против православаца, Јевреја или Рома које су скоро искоренили – потврђује професор Живановић уз напомену да их у Хрватској и Босни и Херцеговини има само по 850. У Независној држави Хрватској Роме нису сматрали за људе, већ гамад коју треба уништити. У присуству ратног злочинца надбискупа Алојзија Степинца у хрватском Сабору су донети најгори расистички закони по којима је Србима и Јеврејима забрањено да иду тротоаром. Морали су да иду средином улице као стока, а Србима и Јеврејима и псима је био забрањен и улазак у кафане. Дневници римокатоличких свештеника потврђују бројна злодела која су чињена, а хвалисали су се и у писмима која су слали појединим мини-

стрима у хрватској влади не би ли добили од Павелића по који орден. Све то изашло је на видело по завршетку рата, јер су велики број докумената узели Американци, који су дограбили немачке архиве, па их објавили по пребацивању у Америку. За српску историју и страдња српског народа после Другог светског рата посебно се интересовао Владимир Дедијер који је као члан Српске академије наука у њој организовао Одбор за Јасеновац са задатком да се бави истраживањем злодела и да Раселов суд правде одржи суђење због геоцида над српским народом. Са мном је радио професор Родвлат, један од оних који су учествовали у прављењу атомске бомбе. Касније је добио Нобелову награду зато што се борио против употребе атомске енергије у ратне сврхе, а напустио Америку кад је видео да ће Американци да је користе за то. Био је велики пријатељ са Владимиром Дедијером, а ја сам им служио као нека врста курира и прено-

сио вести из Лондона у Београд и обратно. Кад је умро Дедијер наши академици су растурали његови литературу, и тај одбор, и уништавали документа која је скупио. Зато се никада није ни састао Раселов суд, јер више није имало ко да настави оно што је започео Дедијер – истакао је у то време Живановић. У време организовања Прве међународне конференције о Јасеновцу у Њујорку је формирана и међународна комисија на чијем се челу нашао њујоршки професор Бернард Клајн. После његове смрти председник комисије постао је Србољуб Живановић, а комисија састављена од независних чланова састајала се у различитим градовима. Професор Живановиће тврди да, пошто чланови нису потицали са територије Балкана, нико није ни имао потребе да лаже. Било је у то време још доста преживелих логораша који су могли да кажу оно што знају, а и научних радника који су писали различите радове. Т. Радовановић

53

Први онлајн тест у Србији

МАГАЗИН

3.5.2020.

БУДУЋНОСТ У САМОПРОЦЕНИ

54

- Први пут у историји српског образовања сви ученици једног разреда имали су прилику да провере своје знање у новим условима. - Реално очекивање да ће овакав облик подршке у будућности бити део редовне образовне праксе. - Новим начином провере омогућен развој саморегулисаног учења, самопроцена тренутног нивоа знања и планирање следећих корака у учењу. - Тестовима обухваћено градиво из укупно седам предмета, српског, односно матерњег, језика, математике, физике, географије, историје, хемије и биологије. - Сваки од тестова решавало више од деведесет један одсто ученика завршног разреда основних школа. - Велики број ученика самостално решавао тестове

55

3.5.2020.

МАГАЗИН

56

оследња генерација ученика осмих разреда основних школа дуго ће памтити крај једне фазе у животу на коју је половином марта одлучујуће утицао прекид редовне наставе у школама, а разлог је увођење ванредног стања у земљи у циљу спречавања ширења епидемије изазване појавом корона вируса. Мада су многи то осетили као олакшање чини се да су више били забринути родитељи, понајвише због начина на који ће бити обављен завршни испит. Од тада до тренутка кад им је пружена прилика да провере знање решавањем пробних тестова из математике, српског језика и додатних пет предмета бомбардовани су различитим информацијама све до 22. априла кад се приступило решавању првог теста. Према информацијама Министарства просвете, образовања и

П

технолошког развоја већ на напочетку су се појавили проблеми изазвани преоптерећењем система што је код одређеног броја ученика довело до појачене непријатности, а иако су активирани додатни ресурси, чиме су отклоњена успорења у раду система, донета је одлука да се термин за решавање теста током тог, и наредна два дана, продужи до 21.30. Да би се омогућило равномерно оптерећење система ученицима са територије Аутономне покрајине Војводине сугерисано је да тестове током два наредна дана решавају у термину од осам сати до подне, београдским осмацима током четири сата почев од поднева, а свим осталим у термину од 16 до 21.30. Свима који су покушали да раде а због преоптерећења система то нису могли у одређеном термину пружена је могућ-

ност да приступе поново и наставе рад на тесту. Тест „Самопроцена знања 2020“ је први онлајн тест у Србији за једну целу генерацију, јер су први пут у историји српског образовања сви ученици једног разреда имали прилику да провере своје знање у новим условима. Све то је, поручују из Министарства просвете добра прилика за реално очекивање да ће овакав облик подршке у будућности бити део редовне образовне праксе. У ситуацији када је од половине марта у свим школама организована настава на даљину Министарство просвете науке и технолошког развоја, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Канцеларија за информацине технологије и електронску управу и Компанија Comtrade су, тестовима за „Самопроцену знања

2020“, пружили додатну подршку ђацима, наставницима и школама са стандардизованим тестовима у онлајн окружењу. Тестови за самопроцену знања конципирани су на начин да ученици два месеца пре полагања завршног испита на крају основног образовања и васпитања провере своје знање решавањем три теста који обухватају градиво укупно седам предмета, српског, односно матерњег, језика, математике, физике, географије, историје, хемије и биологије. На овај начин је омогућен развој саморегулисаног учења, самопроцена тренутног нивоа знања и планирање следећих корака у учењу. Од укупно 68. 504 ученика осмог разреда, тест из матерњег језика решавало је 63.215, знање из математике проверавало 62.220 а из осталих предмета у оквиру комбинованог теста

62.863 ученика што потврђује да је сваки од њих решавало више од деведесет један одсто ученика завршног разреда основних школа. Тестови су креирани на основу образовних стандарда за крај основног образовања и васпитања и садрже питања из наставних садржаја од петог до осмог разреда, а добијени резултати показују да су на националном нивоу ученици у просеку освојили 13,68 поена из српског језика, 13,56 из математике, а 14,63 на комбинованом тесту. Имајући у виду тип и врсту тестова, њихову намену и потврду да је провера знања први пут вршена на овај начин резултате тестирања није могуће поредити са резултатима завршних испита у протеклом периоду. У министарству преовладава утисак да је велики број ученика самостално решавао тестове, а тест ис-

користио за самопроцену знања као најбољи могући начин за даље планирање. Од уторка је ученицима осмог разреда омогућено да, на сајту www.mojaucionica.gov.rs преузму тестове и решења са претходних завршних испита којe су решавале генерације малих матураната у периоду од 2011. до 2019. године. То се сматра још једним видом подршке за припрему завршног испита за осмаке који се припремају за малу матуру учењем на даљину. Материјали за учење биће доступни до краја јуна, а мали матуранти могу у било које време да приступе платформи и преузму тестове из српског, односно матерњег, језика и математике, као и комбинованог теста са решењима која ће им помоћи да процене знање. Т. Радовановић

57

Постепени повратак редовним активностима

МАГАЗИН

3.5.2020.

КОРАК КА НОР Р

58

РМАЛИЗАЦИЈИ

- Ради очувања здравља запослених и корисника Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ значајан део активности пренела у дигиталну сферу. - Дигитална платформа добар начин за пружање разноврсних библиотечко-информационих садржаја и одржавање контакта са корисницима. - Позајмно одељење за одрасле и Дечје одељење започеће рад у понедељак 4. маја. - Библиотека ће омогућити враћање и наручивање књига под посебним условима.

- Нормализација рада зависи од мера које доносе Влада Србије, Министарство културе и информисања и Градски штаб за ванредне ситуације

59

3.5.2020.

МАГАЗИН

60

а увођење ванредног стања у земљи изазваног пандемијом корона вируса међу првима су реаговале установе културе, међу њима и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ обустављањем рада са корисницима и прилагођавањем функционисања новонасталој ситуацији. Ради очувања здравља запослених и корисника значајан део активности пренет је на инстаграм профиле као дигиталну платформу која се показала добрим начином за пружање разноврсне библиотечко-информационих садржаја и одржавање контакта са корисницима. Објавама на званичном инстаграм профилу, и засебној страници Дечјег одељења, корисницима је пружено обиље информација и културних садржаја, покренут је читалачки дневник за одрасле и децу. Корисници су усмере-

Н

ни на богату дигиталну збирку на издвојеном сајту Завичајног одељења, дигитализовани часопис „Повеља“, а посебна повољност за подсећање на програме приређене у Библиотеци током претходне године били су видео записи. На основу податка да су инстаграм објаве изазвале неподељену пажњу пратилаца рада, из Библиотеке стиже потврда да ће овом моделу комуникације бити посвећена посебна пажња током периода трајања ванредног стања, што је повод за позив корисницима да на овај начин прате активности Библиотеке док се виртуелни сусрети не преселе у реалност. Ограничења која је изазвала пандемија вируса није омела краљевачке библиотекаре у изналажењу начина за чување везе са својим члановима, а преко бројних дигиталних платформи и са најудаљенијим корисницима и

пратиоцима. Посебна прилика била је обележавање Светског дана књиге и ауторских права 23. априла када је осмишљен низ активности које омогућавају дигиталне сусрете. Библиотекари Дечјег одељења су тим поводом, путем званичних инстаграм и фејсбук профила, позвали најмлађе да пошаљу видео-записе или фотографије којима препоручују омиљену књигу или говоре о оној коју желе да прочитају. У исто време одраслим корисницима је пружена прилика да провере познавање домаће и стране књижевности учешћем у онлајн квизу. Краљевчанима који су се посебно ангажовали у обележавању Светског дана књиге намењене су награде у виду бесплатне годишње чланарине, а осталима издања Библиотеке који ће им као поклон бити достављен на кућну адресу. Посебна повољност за све љубитеље

књижевности огледа се у видео-записима читања или казивања одабраних одломака или стихова песника и писаца, уредника у издавачкој делатности ове установе. Након више од месец и по дана Позајмно одељење за одрасле и Дечје одељење Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ започеће рад у понедељак 4. маја. Током прва четири дана, до 8. маја, корисници и даље неће моћи да улазе у објекат установе, али ће им Библиотека омогућити враћање и наручивање књига под посебним условима. Читаонице Научног и Дечјег одељења, Одељења периодике и огранци Библиотеке у Матарушкој Бањи и Ратини, неће радити до даљег, а неће бити могуће учлањење у Библиотеку и обнављање чланарине. Разлог се огледа у потврди да нормализација рада Библиотеке зависи од мера које

доносе Влада Србије, Министарство културе и информисања и Градски штаб за ванредне ситуације, због чега се корисницима препоручује да прате информације објављене путем званичног сајта, као и на профилима на Фејсбуку и Инстаграму. У периоду од 4. до 8. маја биће омогућено наручивање публикација путем мејла knjige036@gmail.com, а од пет наслова белетристике у захтеву могућност позајмљивања ограничена је на највише три, сходно расположивости тражених публикација. Ванредне околности условиле су да се позајме само публикације претходно наручене путем мејла, које ће моћи ће да се преузму од 11. маја у заказаном термину о коме ће библиотекари информисати корисника, са роком враћања од четрнаест дана. У истом периоду корисницима ће

бити омогућено враћање публикација позајмљених пре ванредног стања, остављањем на посебно издвојеном и за ту сврху означеном столу у холу Библиотеке, сваког радног дана у периоду између једанаест и тринаест сати. Код враћања публикација није потребно приложити чланску карту, оставити личне податке или се задржавати. Довољно је оставити их на предвиђено место, а библиотекари ће обавити раздуживање на основу инвентарских бројева књига. У простору предвиђеном за враћање и преузимање наручених књига, поред запосленог задуженог за пријем и предају, не сме бити више од једне, особе а сви су обавезни да носе заштитне маске и рукавице. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

МАГАЗИН

3.5.2020.

На Светски дан слободе медија

62

ПЕТ МИНУТА ГРОМ - Мастављен суноврат пројектног суфинансирања медијског садржаја па, супротно прописима, све више новца грађана одлази медијима који отворено крше Кодекс новинара. - Претходну годину обележило повећање броја физичких и вербалних напада, притисака, увреда и кампања вређања новинара које не долазе само од центара моћи него и од самих колега. - Крши се претпоставка невиности, приватност, објављују подаци из здравствених картона. - Због пандемије вируса корона локални медији остали без прихода од маркетинга. - Удружење новинара Србије страхује да ће лош економски положај, додатно угрожен пандемијом, довести до отпуштања новинара и гашења медија

МОГЛАСНЕ ТИШИНЕ оводом Светског дана слободе медија, који се обележава 3. маја сваке године, Удружење новинара Србије акцијом „Пет минута громогласне тишине“ позива новинаре и медијске раднике да од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају или прикажу на екрану, а у онлајн и штампаним да објаве Проглас. Новинарима се упућује позив да у том периоду искључе тон, замраче екране и заћуте како би надлежне и најширу јавност још једном упозорили на катастрофалан положај новинарске професије, медија и медијских радника.

П

Проглас Годину између два Светска дана слободе медија новинари ће поново памтити по хапшењима: новинарке портала Нова Ане Лалић, уреднице Коссева Тање Лазаревић, екипе КТВ Данијела Радића и Роберта Бајтаија, али и узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића. Новинари ће се године сећати и по конференцијама за штампу у време пандемије без присуства новинара с објашњењем да је то последица бриге за њихово здравље. Памтиће се и реаговање министра

одбране Александра Вулина на необјављени текст бившег министра Драгана Шутановца написан за „Недељник“. То реаговање и каснији одговор из кабинета министра одбране изазивају сумњу да је пресретнута електронска пошта или да су прислушкивани телефони чланова редакције „Недељника“. Годину је обележило и повећање броја физичких и вербалних напада, притисака, увреда и кампања вређања новинара које не долазе само од центара моћи него и од самих колега. Толико међусобних оптужби и увреда међу новинарима није било од деведесетих година прошлог века. Удружење новинара Србије очекује

63

3.5.2020.

МАГАЗИН

64

да ове године буде потврђена првостепена пресудама убицама Славка Ћурувије, да буду оптужене убице Милана Пантића, да коначно буду покренути поступци за убиство 17 наших колега убијених и несталих на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године, као и за ратне злочине почињене над 16 медијских радника РТС-а и троје кинеских новинара страдалих у нападима НАТО-а 1999. године. Очекујемо и да буду осуђени извршиоци и налогодавци паљења куће Милана Јовановића у децембру 2018. године. У години за нама настављен је суноврат пројектног суфинансирања медијског садржаја. Супротно прописима, све више новца грађана одлази медијима који отворено крше Кодекс новинара. Крши се претпоставка невиности,

приватност, објављују подаци из здравствених картона. Косовски портал Газета Сињали објавио је личне податке 210 Срба, Горанаца и Рома који су се нашли у карантину или су евидентирани као оболели од корона вируса, а јавни сервис Косова оптужио је Српску православну цркву да болест лечи „примитивном руском методом“ и да су српски манастири „пуни руских шпијуна “, чиме је угрозио права целе српске заједнице. Овај трећи мај другачији је од свих до сада. Због пандемије вируса корона, медијима, посебно штампаним тираж је драматично пао док су локални медији остали без прихода од маркетинга. Удружење новинара Србије страхује да ће лош економски положај, додатно угрожен пандемијом, довести до отпуштања новинара и гашења медија.

УНС зато захтева: 1. Да Влада осим мера финансијске подршке микро, малим и средњим предузећима формира и СОС фонд за подршку штампаним и локалним медијима. Неопходно је да штампани медији добијају субвенцију по продатом примерку до краја и бар три месеца по окончању ванредног стања. Хонорарци у локалним медијима (штампаним, електронским и онлајн) треба да буду обухваћени мерама које важе за запослене у микро, малим и средњим предузећима. Ове погодности могли би да користе само они послодавци који се обавежу да у наредних годину дана неће смањивати плате, хонораре и број запослених и хонорарних сарадника за више од 10 одсто.

2. Да до краја године Министарству културе и информисања буду одобрена

додатна средства за расписивање конкурса за суфинансирање производње медијског садржаја од јавног интереса, а да Влада и Министарство финансија услове пренос средстава локалним самоуправама обавезом спровођења конкурса за пројектно суфинансирање медија.

3. Да помоћ медијима обухвати и следеће мере: - ослобађање од плаћања доприноса и пореза на зараде док траје ванредно стање и наредна три месеца; - ослобађање од плаћања комуналних накнада и осталих намета градова и општина укључујући порез на имовину док траје ванредно стање и наредна три месеца; - увођење трајне мере плаћања ПДВ-а по наплати.

4. Да Влада успостави дијалог са новинарима и медијима, уважавајући

стандарде новинарске професије и потребе грађана за правовременим, истинитим, непристрасним и потпуним информисањем.

5. Да Влада до краја године омогући почетак рада на изради медијских закона, у складу са усвојеном Медијском стратегијом, што значи да се државна помоћ медијима може додељивати искључиво уколико поштују етичке стандарде, као и радна права новинара и медијских радника. Законом треба да буде прописана обавезност расписивања годишњих конкурса у свим локалним самоуправама и доњи праг обавезног издвајања новца за медијске пројекте.

6. Да до промене медијског законодавства Влада, односно Министарство културе и информисања, јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројект-

ном суфинансирању медија.

7. Да Влада пружи подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би после 20 година била подигнута оптужница за налогодавце и убице новинара Милана Пантића и расветљене околности смрти Даде Вујасиновић. Очекујемо и да Апелациони суд у Београду потврди пресуду убицама власника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије.

8. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине у Београду и Специјално тужилаштво у Приштини почну да сарађују на расветљавању убистава и отмица почињених над 17 новинара на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године а да Специјални суд за злочине почињене на Косову од 1. 1. 1998. до 31.

12. 2000. године са седиштем у Хагу случајеве убијених новинара на Косову и Метохији приоритетно узме у рад.

65

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

ТРИФЛЕ СА ЧОКОЛАДНИМ ФИЛОМ И ЈАГОДАМА

МАГАЗИН

3.5.2020.

Потребно: 300 г готовог ролата са јагодама 1 Фил за торту са укусом чоколаде 650 мл млека 180 г Шлаг крема са укусом слатке павлаке 500-600 г јагода 1 кесица прозирног прелива за торте 2 кашике шећера 250 мл воде

66

У један суд сипајте 200 мл хладног млека и 100 г шлаг крема укуса слатка павлака. Миксером умутите. У други суд сипајте 250 мл хладног млека и фил за торту са укусом чоколаде . Мутите најмањом брзином око пола минута, затим највећом брзином око 2 минута. Додајте у посуду са шлагом, затим мутите највећом брзином 1-2 минута. Ролат исеците на парчиће на 1 цм дебљине. У стаклену посуду сложите у круг и на дно. Сипајте половину чоколадног фила. Преко фила ставите ролате и прелијте преливом од јагода, а за чинију залепите половине јагода. Сипајте остатак фила. У суд сипајте 200 мл хладног млека и 80 г Шлаг крема укуса слатка

павлака. Миксером умутите, а затим сипајте у дресир кесу и украсите. На врх ставите воће, јагоде, боровнице и малине. Прелив: Сједините прелив из кесице и 2 равне кашике шећера. Постепено додајте 250 мл воде, уз непрестано мешање, да се не би направиле грудвице. Смешу уз непрестано мешање загрејте до тачке кључања(да не проври) и наставите са мешањем на лаганој ватри, још око 1 минут. Оставите да се кратко прохлади, око 5 минута, па кашиком сипајте преко воћа. Уколико се пелив превише стегне, можете га поново загрејати. Најбоље да користите стаклену посуду са правим ивицама, али могу чак и оне обле или као ова моја, под косином. Користила сам: Др Eткер Фил за торту укуса чоколада Ролат је Винцини JumboRoll Strawberry Др Eкер Шлаг крем укуса слатка павлака Др Eткер Прелив за торту Десертни прелив од јагода – Метро Стаклена посуда Икеа

67

3.5.2020.

МАГАЗИН

68

Ево нама, домовине праве; житељи смо: „Остатак државе“!

Док се до кад се „у

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

У току су – оговарања!? Очекују се – договарања!

Данас и они над Србијом „плачу,, што „слагаше дрва, на српску ломачу“!

чепа власти, сав је демократа; уфотељи“, све друкчије схвата!

69

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 3. И 9. MAJA

МАГАЗИН

3.5.2020.

3. мај

70

1494 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.

1500 — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.

1791 — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД.

1814 — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I 1841 — Нови Зеланд проглашен за британску колонију.

1895 — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.

1921 — Основана провинција Северна Ирска.

1922 — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници „Југословенске железнице“.

1936 — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.

1939 — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.

1945 — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара,

ослободивши га од јапанске окупације.

1946 — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.

1968 — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.

1971 — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.

1991 — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.

1992 — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила.

1996 — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.

1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.

2003 — Конгрес САД, већином гла-

сова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.

4. мај 1493 — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.

1626 — Индијанци продали Мен-

хетн холандском трговцу Петеру Минојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006).

1780 — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.

1886 — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60.

1919 — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајскеске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи.

1938 — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.

1970 — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета „Кент“ у држави

Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.

1979 — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.

1990 — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана.

1992 — ЈНА се повукла са дубровачког ратишта, чиме је угашена трећа Дубровачка република.

1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.

1994 — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад.

1996 — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.

2001 — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора.

2001 — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

5. мај 533 — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор.

1260 — Кублај-кан постаје владар Монголског царства.

1789 — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година.

1855 — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе.

1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.

1904 — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.

1930 — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности.

1936 — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије.

1941 — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете „V-1“ и „V-2“. Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.

1954 — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.

1955 — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.

1961 — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод „Меркјури“, прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард.

1978 — Терористичка организација „Црвене бригаде“ саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима.

1981 — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору „Мејз“ у Северној Ирској од последица штрајка глађу.

1996 — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија

71

Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста.

1999 — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора.

2001 — Припадници побуњеничке групе „Унита“ у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила.

2003 — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији „Сабља“ а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу.

2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење

МАГАЗИН

3.5.2020.

6. мај

72

1237 — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.

1527 — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника.

1626 — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена.

1757 — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.

1804 — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у

Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници.

1840 — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I. 1919 — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.

1932 — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.

1937 — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.

1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.

1979 — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског.

1981 — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.

1991 — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.

1993 — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача.

1994 — Отворен је тунел испод Ламанша.

1996 — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.

1999 — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.

2000 — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске зве-

зде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед.

2001 — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.

2003 — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата.

2004 — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и

једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

7. мај 558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.

1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину

избора папе.

1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш.

1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте.

1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.

1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату.

1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.

1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца.

1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија.

1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.

1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.

1915 — Немачка подморница „У20“ торпедима потопила британски путнички брод „Лузитанију“, што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.

1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину.

1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Б е р л и н - Р и м . Касније се савезу придружио Јапан.

1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена.

1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.

1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.

1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао доку-

мент о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.

1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.

1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.

1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.

1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку.

1993 — Срушена џамија Ферхадија у Бањој Луци.

1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.

1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.

1997 — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.

1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи.

1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20.

1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом.

2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије.

2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.

2002 — У паду авиона „Макдонел Даглас MD-82“ кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.

2016 — Отворена џамија Ферхадија у Бањој Луци.

73

МАГАЗИН

3.5.2020.

8. мај

74

1429 — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.

1783 — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу „Искусни подрумар“, прву књигу о производњи вина на српском језику.

1794 — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.

1815 — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.

1821 — У битци код Гравије, грчке снаге Одисеја Андруцоса су зауставиле снаге Омера Вириона.

1852 — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.

1894 — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.

1900 — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.

1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.

1921 — У Шведској је укинута смртна казна.

1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.

1945 — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата.

1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста.

1963 — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да

забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.

1970 — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.

1973 — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.

1980 — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.

1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.

1992 — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.

1994 — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.

1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини. Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.

2001 — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку. Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.

2003 — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источноевропских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија). Марокански краљ Мухамед је по-

водом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.

2007 — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

9. мај 328 — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије.

1502 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет.

1763 — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца.

1788 — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем.

1877 — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства.

1901 — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије.

1911 — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију „Уједињење или смрт“, односно „Црна рука“.

1926 — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол.

1927 — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна.

1936 — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније.

1945 — Коначнан пораз Немачке, освајанье Берлина од стране Совјета. Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке.

1946 — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948 — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југосло-

венског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију.

1950 — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.

1952 — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона „А“ Слободне територије Трст припала Италији.

1955 — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта.

1960 — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.

1976 — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“, обесила се у затворској ћелији.

1978 — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи „Црвених бригада“ отели 54 дана раније.

1993 — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995.

1995 — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви.

1996 — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година.

2001 — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот.

75

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs