Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 439 * 19. април 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

19.4.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

19.4.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

У овом броју:

МАГАЗИН

19.4.2020.

Христос васкрсе Најрадоснији празник Здравствени сиистем се добро држи Окончан систем самоизолације Цео живот у изолацији Културна метропола краљевине Останите код куће

12 20 24 26 32 38 46

48 54 60 64 70 72 74

Фото: М. Радовановић

Скромни темељи будућности За очување ликвидности Из Мињине кухињице Златно доба краљевачког новинарства Касне пдоаци о загађености ваздуха Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 19.4.2020.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2020. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско -карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе! Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења)

во нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над

грехом. Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.

раћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је ‘’Онај Који јесте’’, истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном за-

носу, пита: ‘’Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?’’, а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, ‘’која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему’’. ивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола! а истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”, каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Вас-

МАГАЗИН

19.4.2020.

крсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света. светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на ко-

јем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас. ретходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у ‘’плаве гробнице’’? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове. агледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји, можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли... И тако, ето, до наших дана! ок славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу

МАГАЗИН 19.4.2020.

Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима! сто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони ‘’закони’’ укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих. етимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи! Данас се посебно сећамо и по-

здравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконикâ! рага браћо и сестре и драга децо духовна,

d o

вогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних

здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена. радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом: Христос васкрсе! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2020. године.

19.4.2020.

МАГАЗИН

У ове светле дане славља победе живота над смрћу, које проводимо у несвакидашњим околностима, молитвено вам желимо драга наша децо духовна, да радост Васкрсења замени сваки страх тугу и неизвесност. Васкрсли Господ наш нека донесе здравље духовно и телесно, мир, слогу и сваку врлину у наш народ, да по томе познају сви да смо ученици Христови. Као следбеници Његови, призвани смо да покажемо хришћанске и људске врлине: покајање, смирење и трпљење из љубави према Богу и ближњима. У том духу, љубави, дужни смо да се молимо за све трудбенике и да храбримо све уплашене, тешимо ожалошћене и безнадежне, да уносимо мир, разумевање и радост Христовог Васкрсења и обећања вечног живота како бисмо једнодушно, од свег срца клицали: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ЗАИСТА ВАСКРСЕ !

Ускршњи празници и обичаји

НАЈРАДОСНИЈИ ПРАЗНИК скрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење и повратак у живот. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти прве недеље после Великог петка. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Ускрс је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних увек између 22. марта и 25. априла. Из историјских разлога, да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска православна црква која се и даље држи Јулијанског календара, и цркве које користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и друге, славе Васкрс по Православној пасхалији што нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календа-

МАГАЗИН

19.4.2020.

ром. Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, којим се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, највећи хришћански празник није Васкрс, већ Велики петак зато што се човечанство ослободило грехова Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем, па многи хришћани у томе и виде смисао и значење овог празника.

Васкршње славље Кад сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго звоне сва звона и најављају долазак великог празника. Домаћин са укућанима одлази у цркву на свету васкршњу службу после које се народ све до Спасовдана поздравља речима „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкр-

се!“ Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе, домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, па предаје кадионицу неком млађем да окади целу кућу. Уколико не уме да се отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве једни другима поново честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Велики петак Припреме за Ускрс се разликују, традиционално почињу на дан причешћа Велики четвртак, а настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду из-

ван Јерусалима, а пред смрт изговорио познате речи: „Оче, опрости им. Не знају шта раде“. Свештеници у православним црквама тога дана износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара, а верници су до суботе увече у прилици да је целивају. На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста током кога хришћани не конзумирају маст, без обзира на порекло, а обустављају се и сви послови у домаћинству.

Ускршња јаја На Велики петак се фарбају ускршња јаја, највише црвеном бојом која симболизује Исусову крв, а од недеље једу, поклањају и њима се туца. У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних јаја поклањају и друге фигуре од чоколаде, а у западним културама јаја доноси ускршњи зец. Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа, а боје које се кори-

сте могу бити индустријске, или природне од луковине, латица и листова биљака, а украси варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.

Дани Ускрса Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости, а како је Христос тај дан провео у Хаду верници га обележавају у молитви и тишини. То је последњи дан недеље страдања и смрти након кога се, поноћном Васкршњом литургијом, завршавају дани жалости и почиње празник ускрснућа. Тако почиње недеља, први дан Ускрса на који се православци у Србији поздрављају речима „Христос васкрсе!“, уз одговор „Ваистину васкрсе!“. Поздрави су преузети из српскословенског језика, а распрострањени су и они преузети из рускословенског, „Христос воскресе!“ и отпозрав „Ваистину воскресе!“. Након недеље, као

дана на који је Исус васкрсао, славе се други и трећи дан, пасхални понедељак и пасхални уторак. Цела седмица назива се Великом, односно Страсном, недељом у којој православци прослављају Ускрс Светом литургијом, а католици Светом мисом.

Порекло назива Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи, Ускрс и ускрснуће народни облици, а у Србији се у употреби могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције, и Велигден на југу земље по призренско-тимочком дијалекту. Сем назива Ускрс и Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха, док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језицима постоји и назив Велигден, код Бугара Великден, Македонаца Велигден, Белоруса Вялікдзень, Украјинаца Велик-

день, а према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан. Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје а сви називи, сем Пасха и Васкрс, народног су порекла.

МАГАЗИН

19.4.2020.

Теодорова субота

У суботу прве недеље Часног поста обележава се празник светог Великомученика Теодора Тирона, и слави успомена на догађај из првих векова хришћанства кад су, у време римског цара Јулијана Апостате, хришћани прогањани као у време Нерона. Јулијан је 362. године наредио да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попрскају крвљу жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако ураде, и достојни се причесте у недељу Православља, а као успомену на тај догађај домаћице овог дана кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

Лазарева субота Врбица Субота уочи празника Цвети, који увек падају у шесту недељу Часног поста, посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. У храмовима се у поподневним часовима служи вечерње богослужење, а у цркву уносе тек листали млади врбови ластари. Пошто се врба освети, свештеник дели гранчице, након чега се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима уз певање тропара Лазареве суботе. Врбица је искључиво празник деце коју мајке за тај дан свечано обуку, чак и ону најмању од неколико месеци,

доносе у цркву где им купују звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила, а овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Фарбање васкршњних јаја Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак, горећи на огњишту, даје посебну чар божићној ноћи, тако и васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и који га примају. Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се ништа друго не ради већ су све мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења.

Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, па у суд са водом у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене васкршње или богојављенске водице. Док на шпорету ври вода са бојом домаћица спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око мајке и броје свеже офарбана јаја. Прво обојено јаје се оставља на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се могу шарати растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним. Након што се перо загреје на пламену свеће умаче се у восак, а воском се по јајету пише и црта, а пошто восак не прима боју на јајету остају нацртане беле фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В, што тначи Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе, цртају се крстићи, цветићи и друге фигурице, а у новије време израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и лепе на јаја. Фарбање јаја се врши у спомен на догађај кад је света Марија Магдалена

Мироносица, која је са Пресветом Богородицом непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, а којој се Христос првој јавио по васкрсењу. Магдалена је путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија коме је, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима „Христос Васкрсе“. Црвена боја симболише невино проливену крв на Голготи, али је истовремено и боја васкрсења, јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Туцање јајима Са стола на коме стоји украшена чинија са офарбаним јајима домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани, па настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче што представља велику радост, нарочито за децу. Приликом туцања изговара се „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“, а на Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, па онда остало јело. Сваком госту који тога дана дође у кућу прво се дарује фарбано јаје, па се тек онда послужује осталим понудама. У неким крајевима сачуван је дирљив обичај да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака, што сведочи о народној вери да су сви људи пред Богом живи, и да умрли преци треба да осете васкршњу радост и славље.

Побусани понедељак Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак, јер тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице, излази се на гробља и пале свеће, уређују гробови а свештенци врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тога дана се на гроб износе фарбана васршња јаја и деле сиротињи. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

19.4.2020.

ЗДРАВСТВЕНИ СИСТТЕ

ЕМ СЕ ДОБРО ДРЖИ

рема подацима од суботе у 15 сати број заражених особа на територији Србије нарастао је на пет хиљада девет стотина деведесет четири од којих је преминуло сто седамнаест, осамдесет мушког и тридесет седам женског пола, што сведочи о смртности од 1,95 одсто. Тридесет пет преминулих је у старосној категорији од шездесет до шездесет девет година, по двадесет два су старости између седамдесет и седамдесет девет, односно преко седамдесет, година а један мање међу онима који имају педесет до педесет девет година. У десет година млађој популацији број преминулих се зауставио на четрнаест, а троје најмлађих имало је између тридесет и тридесет девет година. Од укупно тридесет шест хиљада и двадесет осам тестираних особа овом поступку је током последња двадесет четири сата подвргнуто три хиљаде четири стотине шездесет два од којих је код триста четири потврђено присуство корона вируса. Тренутно је

хоспитализовано три хиљаде осам стотина педесет три особе, а шесто тридесет седам је излечено од болести изазване вирусом. Два дана раније потврђен је податак о присуству вируса код петсто деведесет три здравствена радника од којих је борбу против болести изгубило њих пет. Присуство оболелих особа утврђено је у сто педесет три места на територији Србије, рачунајући и подручје Косова и Метохије, а највише у Београду, Нишу, Ћуприји, Ваљеву, Крушевцу, Лесковцу, Новом Саду, Параћину, Јагодини, Бору, Прокупљу и другим. По оцени стручњака здравствени систем у Србији се добро држи, а иако здравствени радници имају довољно заштитне опреме, поједини су се инфицирали на послу. Разлог су пацијенти који су ушли у здравствени систем а да се није знало да су оболели, јер нису имали никакве клиничке манифестације болести. Наговештено је како би ситуација са

корона вирусом могла да се смири половином маја, а да ће током лета бити тестиран имунитет популације како би се знало какви ће бити каснији кораци. Оболели су хоспитализовани на Инфективној клиници Клиничког центра Србије, старом делу нишког Клиничког центра, Клиничком центру Војводине, Клиничком центру Крагујевац, Клинично болничком центру „Др Драгиша Мишовић“, Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије, Клиничко болничком центру „Земун“, Општој болници Панчево и Војној болници Карабурма. Лакше оболели пацијенти смештени су у привременим болницама на Београдском сајму, у хали Чаир и хотелу Центротурист у Нишу, Новосадском сајму, Средњој медицинској школи „Два хероја“ у Новом Пазару, Специјалној болници Јунаковић код Апатина, Институту Селтерс у Младеновцу, у Бањи Ковиљачи, Специјалној болници Меркур у Врњачкој бањи и Институту Нишка бања.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

- На територији Србије присуство коронавируса утврђено код пет хиљада девет стотина деведесет четири особе од којих је преминуло сто седамнаест, осамдесет мушког и тридесет седам женског пола. - Хоспитализовано три хиљаде осам стотина педесет три особе, а шесто тридесет седам је излечено од болести изазване вирусом. - Оболело петсто деведесет три здравствена радника од којих је борбу против болести изгубило њих пет. - Присуство оболелих особа утврђено у сто педесет три места на територији Србије, рачунајући и подручје Косова и Метохије

МАГАЗИН 19.4.2020.

Пета недеља ванредног стања

ОКОНЧАН ПЕРИОД САМОИЗОЛАЦИЈЕ - Епидемиолошка ситуација у Краљеву и даље повољна и под контролом. - Од почетка епидемије у Краљеву тестирано петсто двадесет девет лица од којих је код двадесет три утврђено присуство корона вируса. - Данас резултати за још педесет тестираних особа. - Истекао период самоизолације за око хиљаду суграђана. - Припадници Одељења комуналне милиције у више наврата морали да реагују на непоштовање мере одржавања међусобног растојања. - Верницима и суграђанима који су затечени у близини верских објеката извршена подела више од хиљаду средстава личне заштите и едукативног штампаног материјала. - Пре и након службе дезинфекција свих површина у непосредном окружењу верских објеката. - На Инфективној клиници у Крагујевцу преминула пацијенткиња из Краљева

МАГАЗИН 19.4.2020.

ета недеља ванредног стања, проглашеног због опасности од ширења корона вируса, отпочела је потврдом да је епидемиолошка ситуација на територији Краљева последњег дана викенда измењена у односу на суботу. Закључак је изведен на основу податка да су евидентирана још два новооболела лица, тако да је укупан број повећан на шеснаест, а на тестирање у Ветеринарски специјалистички институт послато је још шест узорака. Да се забрана кретања у време полицијског часа поштује у великој мери сведочи податак да су поднете кривичне пријаве против само четири лица, а да није било кршења самоизолације. Одељење за инспекцијске послове и Одељење комуналне милиције наставили су редовне активности на контроли примене прописа и одлука, нарочито донетих у ванредном стању, у циљу спречавања и ширења епидемије заразне болести, са посебним акцентом на контролу шеталишта и паркова. У циљу спровођења неопходних епидемиолошких мера, Градски штаб је донео закључке о расподели дезинфекционог средства, седамдесетопроцентног етил алкохола, субјектима система смањења ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама, а у циљу сузбијања епидемије и личне и узајамне заштите. Уз стручни надзор Завода за јавно здравље, и подршку Националног кластера беспилотних летелица, извршена је дезинфекција јавних површина у приградским и градским зонама, са посебном пажњом на тргове и тротоаре који су у сталној употреби. Уз подршку беспилотних летелица извршена је дезинфекција простора Јавног комуналног предузећа „Пијаца“, екипе цивилне заштите су извршиле и дезинфекцију улица у Кованлуку, а радници „Чистоће“ насеља Ковачи, Рибница, Мошин Гај, Буњачко Брдо, Змајевац и Сијаће Поље. Из Одељења цивилне заштите

упућен је још један апел управницима стамбених заједница да одреде лице или на други начин обезбеде редовно одржавање постављених дезобаријера и њихово натапање дезинфекционим средством, као и одржавање хигијене унутар објекта, а све у циљу ефикаснијег дејства предузетих дезинфекционих мера. Електронска седница Градског штаба за ванредне ситуације другог радног дана у недељи прилика је за потврду да епидемиолошка ситуација на територији Краљева није измењена у односу на претходни, а да је на тестирање у Ветеринарски специјалистички институт послато још десет узорака. Да ни у кршењу забране кретања нема великих осцилација потврђује податак да су због непоштовања поднете прекршајне пријаве против само две особе, што чини укупно осам у периоду од седамнаест сати у петак до пет у понедељак. Најављено је и да ће, у циљу спровођења епидемиолошких мера са акцентом на „градску хигијену“ и подршку раду и функционисању Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, а нарочито у делу који се односи на одношење сезонског отпада биљног порекла, бити ангажовани додатни људски и материјални ресурси јавних комуналних предузећа „Путеви“ и „Водовод“. Према информацијама Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа, привредним субјектима је пружена могућност да се пријаве за коришћење олакшица, прописаних од Владе Републике Србије у циљу ублажавање негативних ефеката епидемије заразне болести на привреду. У Градском штабу за ванредне ситуације потврђено је да су екипе цивилне заштите радиле на чишћењу и сервисирању заштитне и опреме за дезинфекцију, а радници „Чистоће“ посебну пажњу посветили насељима Ковачи, Мошин Гај, Буњачко Брдо, Змајевац и Сијаће Поље. Активне су биле и екипе цивилне заштите које

су, уз стручан надзор и контролу Завода за јавно здравље, започеле четврти круг дезинфекције стамбених заједница и Специјалне болнице „Меркур“ у Врњачкој Бањи,која ће служити за смештај оболелих здравствених радника са лакшом клиничком сликом. У уторак је стигла потврда о измени епидемиолошке ситуације, јер је евидентирањем још једног лица укупан број оболелих лица повећан на седамнаест. Да има промена и у позитивном смислу потврђује податак о опоравку једног од оболелих са територије Краљева, а жеља да се провери здравствено стање што више сумњивих случајева огледа се у слању нових педесет пет узорака на тестирање. Констатовано је да се о забрану кретања у периоду од пет поподне до пет ујутру огрешила само једна особа против које је поднета кривична пријава, а да није било случајева кршења мере самоизолације. Према информацијама Регионалне привредне коморе, привредни субјекти се могу пријавити за коришћење олакшица у циљу ублажавање негативних ефеката епидемије заразне болести на привреду. Привредницима jе скренута пажња да поштују прописане рокове, од којих је први 25. април, до када они који имају рачуне у више пословних банака, морају определити преко које ће примити средства помоћи. Уз подршку савета месних заједница врши се и дезинфекција на сеоским подручјима, посебно површина испред продавница, домова културе, амбуланти, апотека и најфреквентнијих саобраћајница. Екипе „Чистоћe“ интензивно раде на дезинфекцији улица, како у ужем градском језгру, тако и у приградским насељима, а у наредним данима акценат ће бити и на сеоским подручјима. Након седнице Штаба за ванредне ситуације одржане 15. априла јавности је упућено саопштење у коме се потврђује да је на промену епидемиолошке ситуације у односу на

МАГАЗИН

19.4.2020.

претходни дан утицало евидентирање још четири оболела лица, а да је на тестирање послато четрдесет девет нових узорака из Краљева. Иако се информација у појединим медијима појавила дан раније у Штабу је потврђено да је у току претходног дана, на Инфективној клиници у Крагујевцу, преминула пацијенткиња из Краљева, друга из ове средине. Радује податак да је забрана кретања протекла без проблема, а да није било ни кршења мере самоизолације. Респираторна амбуланта Дома здравља „Краљево“ наставља да ради и у данима ускршњих празника у термину од седам до двадесет два сата, а сви грађани са респираторним потешкоћама, повишеном телесном температуром, са симптомима сувог кашља или недостатка ваздуха, или без ових симптома, могу да се јаве у наведеним терминима без обзира на забрану кретања. Најављено је да се током дана оче-

кује завршетак четвртог круга дезинфекције, након чега ће се вршити третман јавних површина и простора испред пословних објеката на градском, приградском и сеоском подручју, као и просторија и простора испред Црвеног крста. Након потврде да су сви узорци од претходног дана негативни епидемиолошка ситуација је непромењена, од купно двадесет једне оболеле особе две су преминуле, једна је излечена а остале су и даље на лечењу. Према информацијама Регионалне привредне коморе лицима старијим од шездесет пет година за куповину је одређен термин у петак у четрдесет три трговинска објекта и већини апотека. Није прошло много времена до потврде о промени термина јер је, у складу са информацијама објављеним на сајту Владе Републике Србије, Министарствa трговине, туризма и телекомуникација, и Привредне коморе Србије, с обзиром на измене ограничења кретања, овој ка-

тегорији грађана за куповину одређен термин у суботу између четири и седам сати ујутру. Планирано је да се у току дана изврши дезинфекција пешачке зоне и јавних површина на потезу између два моста преко Ибра, Омладинске улице и простора око Опште болнице „Студеница“. Уз подршку специјализованог возила Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ извршена је дезинфекција два ромског насеља што је искоришћено за поделу заштитних маски и рукавица припадницима ромске заједнице. Седамнаестог дана у месецу стигла је потврда о још два суграђанина заражених корона вирусом. Члан Штаба за ванредне ситуације професор Радован Чеканац сматра да је епидемиолошка ситуација у Краљеву и даље повољна и под контролом, јер је до заражавања последње две позитивне особе дошло ван територије града, њихови контакти су под епидемиолошким надзором,

а охрабрује податак да је код оболелих констатована лакша клиничка слика. Здравствени радници упозоравају да, иако се шеста недеља од првог случаја заразе сматра врхом епидемије, и даље треба пратити развој ситуације и придржавати се заштитних мера. Значајним за тренутну ситуацију оцењује се податак да се после двадесет осам дана завршава период самоизолације за хиљаду суграђана за које је оцењено да су у том периоду били дициплиновани. И поред уверења да је међу њима било асимптоматских инфекција ни код једног није поврђено присуство вируса. Изузетак међу грађанима који су дошли из иностранства, и били у самоизолацији, је суграђанин који је дошао из Швајцарске пре увођења ванредног стања и заразио родитеље, а тек по повратку у Швајцарску осетио прве симптоме и одмах се пријавио здравственим радницима. На истеку пете недеље ванредног стања Градски штаб за ванредне ситу-

ације потврдио је да су резултати четрдесет три узорка послатих на тестирање претходног дана негативни. У Краљеву је од почетка епидемије тестирано петсто двадесет девет лица од којих је код двадесет три утврђени присуство корона вируса. У Ветеринарски специјалистички институт је на тестирање послато још педесет узорака, а резултати се очекују до краја наредног дана. Првог дана викенда није било кршења забране кретања, али су против две особе поднете пријаве због непоштовања препоруке о самоизолацији. Потврђено је да су претходног дана припадници Одељења комуналне милиције у више наврата морали да реагују на непоштовање мере одржавања међусобног растојања. Због тога је из Штаба за ванредне ситуације, под претњом примене санкција, грађанима упућен апел да поштују прописане мере о забрани окупљања, заједничког кретања више од два лица и кори-

шћења паркова и јавних површина погодних за рекреативне спортске активности. Центар за социјални рад је започео поделу пакета за кориснике туђе неге и помоћи, настављене су редовне активностима према корисницима, а екипе цивилне заштите су, уз стручан надзор и контролу Завода за јавно здравље, извршиле дезинфекцију јавних површина испред малопродајних објеката, са посебним акцентом на оне који су стављени на списак за рад у времену од четири до седам ујутру. И у време службе Српске православне цркве верницима и суграђанима који су затечени у близини верских објеката извршена је подела више од хиљаду средстава личне заштите и едукативног штампаног материјала, а пре и након службе дезинфекција свих површина у непосредном окружењу верских објеката. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пакети помоћи за особе са инвалидитетом

МАГАЗИН

19.4.2020.

ЦЕО ЖИВОТ У

- Пакете помоћи за лакше превазилижање ситуације током ванредног стања добило двеста педесет од око две хиљаде особа са инвалидитетом учлањених у неко од девет удружења. - Током трајања ванредног стања инвалидима доступне услуге персоналних асистената и геронтодомаћица. - Иако у смањеном обиму, услуге задовољавају основне потребе особа са инвалидитетом од којих већина има и додатне болести због чега су у великом ризику да се заразе вирусом. - Инвалиди једна од најдисциплинованијих категорија становништва. - Слабост једног друштва се огледа кроз положај особа са инвалидитетом који, као рендген, покаже слабости у просветном систему, запошљавању, радном ангажовању или социјалној заштити

Фото: М. Радовановић

У ИЗОЛАЦИЈИ

МАГАЗИН 19.4.2020.

очетак другог месеца ванредног стања унео је мало светлости у домове особа са инвалидитетом слабијег материјалног стања. Повод је одлука локалне самоуправе да им се, на основу спискова које је доставила Унија удружења особа са инвалидитетом, као помоћ у додатно отежаним животним условима доделе скромни пакети са животним намирницама и средствима за хигијену. Председнику Уније Ранку Вуковићу и представницима неких од удружења први пакети симболично су уручени у просторијама Хендикеп центра где су се, у име дародаваца, појавили градоначелник Краљева, начелник Рашког управног округа и директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа. Била је то прилика за подсећање да су се непосредно по проглашењу ванредне ситуације састали са тридесет пет краљевачких привредника којима су се у наредним данима придружили и други. Врло брзо су скупљена средства за куповину хиљаду и осам стотина пакета, вредности између хиљаду пет стотина ди хиљаду седам стотина динара, којима је додато још пет стотина пакета које је донирао Миломир Главчић. До почетка расподеле припадницима ромске популације било је потврђено да их је, уз помоћ краљевачких привредника и једне политичке партије, набављено око три и по хиљаде. Градски штаб за ванредне ситуације је утврдио процедуру за расподелу помоћи, а за координатора спровођења свих активности у овој области одредио председника Скупштине града. Поред корисника социјалне помоћи право на пакете пружено је ратним војним инвалидима и породицама палих бораца слабијег материјалног стања, уз подсећа-

ње да би на пакете који преостану могли да рачунају и други суграђани према јасним и јавно објављеним критеријумима. У такве су сврстане особе са инвалидитетом слабијег материјалног стања које, потврдио је Вуковић, највећи део живота проводе у некој врсти изолације. Податак да их је и у нормалним околностима веома тешко извући из куће додатно појачава уверење да представљају једну од најдисциплинованијих категорија становништва, а све то потврђује да им је помоћ потребнија него другим суграђанима. У Унији удружења особа са инвалидитетом позитивним оцењују функционисање услуга социјалне заштите којима се у значајној мери олакшава живот особама са инвалидитетом. - Уз донацију пакета за социјално угрожене породице мислим да смо у овом ванредном стању заокружили нешто када су у питању егзистенцијалне ствари, јер је свака особа са инвалидитетом, преко Црвеног крста, имала могућност да добије помоћ волонтера. Преко Центра локалних услуга већ су доступни персонални асистенти и геронтодомаћице а те услуге, иако у смањеном обиму, теку несметано и задовољавају основне потребе особа са инвалидитетом од којих већина има и додатне болести због чега су у великом ризику да се заразе вирусом. У ових девет удружења има око две хиљаде чланова, углавном из Краљева, а помоћ у пакетима је добило двеста педесет објаснио је Вуковић уз подсећање да су критеријуми за расподелу биле социјалне карте састављене приликом учлањења у неко од удружења. У ситуацији кад се велики број становника Србије налази у некој врсти социјалне потребе, а особе са инвалидитетом имају увећане

трошкове, добродошла је свака помоћ. Из Уније стиже подсећање како би особе из ове категорије становника Краљева знатно лакше носиле терет свакодневног живота кад би акције доделе помоћи биле чешће. Чешће присуство информација у јавности о особама са инвалидитетом сматра се једним од разлога за побољшање услова у којима живе, а иако је то резултирало доношењем добрих законских аката и даље се проблематичном сматра њихова примена. Добра потврда је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом који обавезује послодавце да на сваких двадесет радника запосле једну особу са инвалидитетом. Пракса показује да се велики број њих и поред тога радије опредељује за плаћање казни предвиђених законом него за запошљавање инвалидне особе. Проблеми нису елиминисани ни у области образовања где су и даље присутни проблеми приступачности, посебно особама са сензуалним оштећењима. - Слабост једног друштва се огледа кроз положај особа са инвалидитетом који, као рендген, покаже слабости у просветном систему, запошљавању, радном ангажовању или социјалној заштити. То потврђује да још увек имамо мало личних пратилаца, персоналних и педагошких асистената, а иако су ти системи заживели још увек их је мало. Знамо да се положај особа са инвалидитетом поправља кад се више говори о њима а да као удружење не заговарамо, и немамо сталне контакте са локалном самоуправом, град вероватно не би препознао проблеме које имају. Посао нас из удружења је да свуда истичемо особе са инвалидитетом, а очигледан пример је да је град препознао ову нашу

МАГАЗИН 19.4.2020.

иницијативу - каже Вуковић. Поједностављена процедура добијања дозвола за кретање у време полицијског часа свима који брину о особама са инвалидитетом посебно погодује онима који имају потребу за негом у вечерњим часовима. Након што су изостали сви облици окупљања у удружењима потврдило се колико то недостаје особама са инвалидитетом које су током целог живота у ванредном стању, због чега већина значајан део живота проведе у карантину, па понашање у време ванредног стања уведеног у време пандемије корона вируса не представља новину. После више од месец дана забране кретања потврдило се како су старије особе показале виши степен дисциплине од млађих. И поред тога брине податак о забрани кретања и онима који због шећерне болести за тим имају већу потребу од других. Страх да би дужа апстиненција могла значајније да утиче на погоршање здравственог стања подгрева уверење да забрана кретања неће трајати дуго, па би у супротном требало очекивати решење у смислу да им се омогући бар сат времена током дана. Забрана кретања у време полицијског часа додатно је, нарушавањем свакодневне рутине, отежала живот породица особа са аутизмом а негативни ефекти огледају се у појачаном узнемирењу које узрокује различите врсте непожељног понашања, појаву агресије и аутоагресије. У удружењу Аутизам Краљево позитивним оцењују став Полицијске управе која је међу првима у Србији изашла у сусрет породицама особа из аутистичног спектра, пре него што је влада прописала нове повољности кретања. - Никад не знате кад ће доћи до узнемирења и нежељеног понашања и кад је неопходно да се особе са аутизмом изведу у шетњу у природу не би ли се примирили. Објаснио сам то начелнику Полицијске управе и послао податке о тринаест породица које живе у ужем делу града. У руралном делу је то значајно мањи проблем зато што

имају и дворишта, а чуо сам да полицијски службеници имају разумевања па нико није правио проблема за кретање без дозволе ако се на фини начин објасни о чему се ради. Треба знати да излазак из кућа родитељи не користе за шетњу, него да изведу децу како би спречили нежељено понашање кад је појачана узнемираност. Особе са аутизмом имају рутине на које су навикли, а ванредним стањем су им нарушене што је, без обзира на неки други проблем, донело додатни немир јер им је и у редовној ситуацији тешко објаснити шта је друштвено прихватљиво а шта није. То је посебно значајно у овој ситуацији кад имају жељу да изађу напоље и раде све оно што иначе раде, а немогуће је објаснити да то тренутно није дозвољено - каже председник Удружења Аитиуам Иван Маричић уз потврду да је дозвола кретања у време кад је то другима забрањено значајно допринела породицама ових особа које деле сличне проблеме. Ма колико да су им ускраћене бројне активности на које су навикли чланови породица су принуђени да изналазе нове начине како би предупредили свако нежељено понашање особа са аутизмом. У таквим околностима значајним се оцењују контакти са породицама које имају сличне проблеме и којима су се, као посебан вид подршке, показали свакодневни разговори и размена искустава. Сви су уверени, каже Маричић, да ванредно стање неће трајати предуго и да ће бројне од редовних активности бити настављене већ током наредног месеца. Слична уверења деле и у Унији удружења особа са инвалидитетом чији су чланови уверени да ће крајем маја наставити са редовним активностима. Подршка која у овим тренуцима стиже од локалне самоуправе оцењена је као још један вид подстрека да се ради више и јаче како би се што лакше пребродили проблеми изазвани епидемијом корона вируса. Т. Радовановић

МАГАЗИН

19.4.2020.

На сто тридесет осми рођендан Краљева

КУЛТУРНА МЕТРОП - Жеље и припреме Карановчана за крунисање краља Милана нису остварене, због међународних околности, али су им помогле да га дочекају са припремљеним предлогом о промени имена приликом прве посете вароши. – Жича је „приготовила мало оног светог уља истекшег из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава брата свог Првовенчаног Стефана на Краљевство помазао“. - На манастирској цркви су отворена нова врата, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. - И поред покушаја да се граду наметне ново становници су се 1955. определили за Краљево и тако поред Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић

ПОЛА КРАЉЕВИНЕ етки су поводи за подсећање на историју Краљева која се прати од тринаестог века када су Немањићи, синови Симеона Мироточивог Стефан и Сава, основали и изградили манастир Жичу. Од тада је присутно уверење да је близина Жиче одредила историју града који се кроз векове развијао до нивоа краљевског у време владавине Милана Обреновића, када је Србија стекла државну независност и територијално проширење за четири округа. Нешто касније, кнез је Кнежевину Србију прогласио Краљевином Србијом, а себе краљем и објавио Проглас: „Драги мој народе“. Из дворишта седмоврате цркве Карановчани су позвали краља Милана да буде миропомазан у Жичи, а делегација

општине поднела писану молбу да се Карановац, „зато што му је турско име, другачије назове“. Указом од 19. априла 1882. године Карановац је променио име у Краљево, као успомену на проглашење краљевине и долазак првог крунисаног владара после косовске трагедије у ову варош. Карановачка општина је проглашена Краљевском општином, а Карановачки срез Краљевским срезом. Тако је крајем деветнаестог века град који је имао око пет хиљада становника, са важним гео-стратешким положајем, окружен рекама, са изузетним урбанистичко-архитектонским решењима, украшен Господар Васиним конаком, Ратарском школом, црквом Св. Тројице и многобројним трговачким и занатским

радњама, постао културна метропола Краљевине Србије. Краљево се сврстава у ред градова који су током дуже или краће историје, у складу са друштвеним приликама, више пута мењали име. Први познати називи од формирања насељеног места на овом локалитету потврђују да се око 1476. године помиње име Руда Поља, а педесетак година касније Рудо Поље. Двојни назив Рудо Поље или Карановац присутан је 1540. да би се 32 године касније усталило име Карановац које је варош носила све до 1882. кад добија данашње име Краљево. У кратком периоду између 1949. и 1955. оно је преименовано у Ранковићево, а потом поново враћено старо име града. Историчари потврђују да су за

МАГАЗИН

19.4.2020.

континуирано истраживање и правилно тумачење прошлости од битног значаја сазнања о свим именима, али и условима, значењима и разлозима промена због којих су вршене. Од формирања места у скромним кућама је живео велики број Турака, а у време ратова против Аустрије граница између два царства се повремено померала да би у једном периоду била на простору данашњег Краљева. Повремени путописци помињали су мањи број дрвених кућа и сеобе током којих је хришћанско становништво одлазило ка северу. Виши кустос историчар Народног музеја у Краљеву Мирјана Савић указује на различите претпоставке о настанку имена Карановац. И мада неки верују да је то по црној руди каран, вероватнијим се сматра да је то по оцу муслиманског велепоседника Шоботе Карану. Значајан чин, и важан догађај за про-

мену имена Карановац у Краљево 19. априла 1882, имао је припремну фазу која се везује за Закон од 22. фебруара исте године кад је Кнежевина Србија проглашена наследном Краљевином Србијом, а кнез Милан Обреновић краљем Миланом I. После стицања независности, на Берлинском конгресу четири године раније, изразито аустрофилска политика напредњачке владе манифестовала се кроз трговински уговор, железничко питање и потписивање Тајне конвенције. Овај период је обележен бројним аферама кроз које су се провлачила имена већине чланова владе, на челу са кнезом Миланом, због чега је била у стању блокаде. Криза је продубљена након заједничког изласка опозиционих радикала и либерала из Скупштине, па је запретила опасност од оставке владе, распада Напредњачке странке и оставке кнеза Милана. Да би се превазишла криза, и вратио пољуљани

углед владара и владе у народу, председник владе Милан Пироћанац је видео решење у „Уздизању Србије на степен Краљевине“. Спасоносна идеја за опстанак режима је дуго чувана у тајности све док Пироћанац није дипломатским активностима обезбедио сагласност великих сила на челу са Аустријом, па је 22. фебруара 1882. године краљ Милан објавио проглас „Драги мој народе“ и разгласио промене којима је постигнут жељени циљ. Атмосфери одушевљења у којој су краљу и влади из свих крајева земље упућивани бројни телеграми честитања, и поздравне адресе, придружили су се и Карановчани. Прво је депутација виђенијих грађана отишла да поздрави краља и честита краљевину са изјавом да је проглас произвео највеће одушевљење и неописану радост у њиховим душама због уверења да је Србија овим чином

доживела стару славу Немањића. У обраћању краљу Милану чаругџијски еснаф је пожелео да доживи „дан када ће сваки Србин забележити у историји као дан по цело српство срећан и сјајан, да види Краљевску Круну на Вама као Првом Краљу Србије после славних Немањића, јер манастир Жича, где се толики Краљеви крунисаше, жељно изгледа да Те с Круном поздрави...“ Бивши директор краљевачког Народног музеја Драган Драшковић подсећа да је честитке упутио и терзијско-трговачки еснаф Карановца уз потврду да „перо није у стању описати радост коју ми делимо кад после пет векова смо срећни доживети да видимо Круну на Глави потомка Душановог Ваше Величанство! У манастиру Жича, гди се крунисаше седам Краљева, радује се, да поздрави Вас као Првог Краља српског, а ми из дубине душа наших кличемо: Живео Први Краљ Српски Милан“.

- Карановчани су проглас доживели и као обавезу да се слава Немањића и значај Манастира Жича досегне обновом чина крунисања па су краљу Милану упутили позив да у Жичи буде миропомазан. За ту свечаност припреме су биле већ при крају, а Жича је већ „приготовила мало оног светог уља истекшег из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава брата свог Првовенчаног Стефана Краљевство помазао“. На манастирској цркви већ су била отворена нова врата, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. Жеље и припреме Карановчана за крунисање су остале неостварене, пре свега због међународних околности, али су им помогле да краља Милана дочекају са припремљеним предлогом о промени имена приликом прве посете Карановцу, у оквиру једномесечног краљевог путовања, Шабац, Обреновац, Ваљево, Пожега, Добриња, Карановац,

Крушевац, Куршумлија, Прокупље, Лесковац, Ниш, Књажевац, Зајечар и Неготин у улози предизборног политичког агитатора – каже Драшковић. Краљ Милан је из правца Чачка у Карановац стигао 15. априла дочекан народним одушевљењем уз грмљавину топова, јеку звона, бацање венаца и цвећа. Свечано је дочекан у карановачкој цркви, а у среској кући где му је био опремљен стан, обавио пријем првих депутација. Карановчанима које је предводио кмет Јован Новаковић потврдио је да ће „у овој општини која је тако патриотична, тако вредна, тако сложна и отресита“ бити отворена ратарска школа. Народно весеље у Карановцу је трајало цео дан и целу ноћ, а новине извештавале да ће 19. април остати знаменит у историји места и краја овога, јер је представништво општине поднело краљу писмену молбу да се Карановац, зато што му је име турско, друкчије назове. Краљ

МАГАЗИН

19.4.2020.

је услишио молбу, и на полеђини акта ставио својом руком решење у коме се каже: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име „Карановац“ другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош „Карановац“ у будуће назива „Краљево“. У Краљеву 19 априла 1882. год. МИЛАН с. Р. Новине су известиле да је уз решење које је пред подне саопштио грађанима, и предао оригинал на чување, изговорио: - Молба, коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем у Мојим је очима јасан и светао доказ да Карановчани, задахнути чистим родољубљем, хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они а с њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. Ја се молби Мојих милих Карановчана одазивам са не мањом љубављу према њима, са не мањим родољубљем

према отаџбини својој. Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свега срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу; Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то хоће да Вас прве и најближе старој седмовратној Жичи поздрави данас именом које вам приличи, именом које одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана краљевског града „Краљево“ – извештавале су бројне новине о догађајима у Краљеву уз потврду да су грађани били усхићени краљевим решењем и именом које им је наденуо. Хроничар је записао да усклицима радости и одушевљења

није било краја а да је међу мештанима, који су и до тада били радосни и весели, ово весеље узело сасвим друге размере. Сав свет, и мушко и женско, и старо и младо, поврвело је на улице, пред краљев конак да га радосно поздрави, и ту се непрестано играло и певало. Исте вечери Краљево је припремило сјајну бакљаду, коју су носили први грађани, а краља је у име свију грађана поздравио члан општинског суда Михајло Чебинац. Потврђено је да се ватромет који је уследио ретко могао видети и у Београду. Краљево је, да би показало љубав своју према краљу, подигло велелепне тријумфалне капије, окићене прозрацима, а град био окићен венцима, цвећем, заставама и лампионима како ни на једном другом месту. - И на кућама, и на дућанима, и на прошћу, и на дрвећу, тако да је нестало платна за заставе, па су га морали куповати у оближњим варошима. Сву драгу ноћ играло је коло, орила се свирка и попевка. Осветљена је била не само варош,

него и сама брда према конаку Краљевом. Краљево је заиста краљевски дочекало краља својега! Слава му! – записано је у новинама. Краљ је са свитом напустио Краљево већ следећег дана од када почиње нов период у историји града. Током исте године, већ 29. јуна отворена је прва средња школа за чијег је управника именован др Ђорђе Радић, обновљен је манастир Жича, отворена прва Фабрика пољопривредних справа и почела градња пута према Рашки. Наредних година „Грађани вароши Краљева честитали су Његовом Величанству дан 19. април, као дан када је Његово Величанство благоволело највишим решењем својим одобрити да се њихова варош назове Краљево у спомен посете првог Краља Србије“. Од 1882. године до почетка Првог

светског рата Краљево доживљава привредни замах, отварају се бројне занатске радње, гради пруга и путеви. После рата отпочиње најпрогресивнији период, поред индустријског у културном и просветном смислу. Изглед града се нагло мења после рата, посебно након 1928. године кад је градња Фабрике авиона довела у ову средину око две стотине француских породица које су донеле нове навике у исхрани, облачењу, музици, спорту, а због њих је изграђена и католичка црква. Ресторани и локали добијају имена по француским градовима, у Краљеву се игра тенис а град сврстава у ред малоборојних ове величине у којима се свира џез. После Октобарске револуције у Краљеву је уточиште пронашао велики број веома образованих Руса од којих су многи нашли запослење у гимназији која је почела да ради још 1909. године. Деци из имућнијих породица давали су часове клавира, а она школована у иностранству доносила у град увек свеже идеје.

Други светски рат је негативно деловао на Краљево колико и на друге градове у Србији. Непосредно након ослобођења отпочела је изградња „Магнохрома“, и обновљен рад „Фабрике вагона“, што је интензивирало миграцију становништва јер се град чинио све атрактивнијим и мештанима околних села. Све популарније су техничке школе, па због сигурнијег посла родитељи све више усмеравају децу према њима. И поред покушаја да се граду наметне ново име Краљевчани су се 1955. определили за Краљево и тако поред Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. Данас обележја града, грб и застава са седам круна и Дан града 7. октобар – Краљевдан са именом Краљево чине заокружену и јединствену причу о краљевском граду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2020.

ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС до уторка 00 у

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

19.4.2020.

ОСТАНИТЕ КОД КУЋЕ!

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Стратегија развоја града до 2020. године (8)

МАГАЗИН

19.4.2020.

СКРОМНИ ТЕМЕЉ

- Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта утврђује се на основу степена комуналне опремљености, годишњих програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, намене и површине објекта, а основ за утврђивање граница зона је економски, односно тржишни, критеријум вредности локације. - Накнада се обрачунава се према квадратном метру бруто површине објекта, односно простора који се гради, а у поступцима легализације према квадрату нето корисне површине породичних стамбених објеката

Фото: М. Радовановић

ЉИ БУДУЋНОСТИ

19.4.2020.

МАГАЗИН

а више од 150 страница су аутори Стратегија развоја града Краљева до 2020. године, на којој се рађено више година, навели исцрпне податке о темељу на коме се планира развој у наредном периоду. Ма колико тога било познато од раније пажљивијем посматрачу, а чини се да таквих није било много ни међу онима који су дизањем руке приликом гласања у Скупштини града дали подршку овом документу, не може да промакне податак да темељи на којима се заснива будућност и нису превише чврсти. Можда је и то један од чинилаца због којих већ годинама нема заинтересованих за инвестирање у Краљеву ма колико од градских челника стизале информације о напорима да се створи повољно привредно окружење.

Грађевинско земљиште Све више се као услов за привлачење инвестиција у први план ставља инфраструктура, пре свега земљиште којим располажу локалне самоуправе. Ма колико из различитих кругова стизали предлози да се оно уступи под најповољнијим условима, у појединим случајевима и без накнаде, отуђења и давање у закуп, као и критеријуми за утврђивање почетне цене рокови, начин, услови плаћања и поступак измене и раскида уговора о закупу и начину уређивања утврђени су Одлуком о грађевинском земљишту из 2010. године. Овом одлуком је прописано да се грађевинско земљиште може отуђити ради изградње, а у складу са планским документом на основу кога се издаје локацијска дозвола. Грађевинско земљиште се може дати у закуп ради из-

градње објекта са краћим роком амортизације, у складу са планским документом на основу кога се издаје локацијска дозвола, при чему је рок за привођење намени три године од дана закључивања уговора. Рок трајања закупа утврђује се на основу намене објекта, површине, времена амортизације, па за привредно-производне објекте износи најдуже 50, а за стамбене и комерцијалне најдуже 99 година. Истом одлуком дефинисано је да се грађевинско земљиште отуђује или даје у закуп по тржишним условима, а уступа се лицу које понуди највишу цену која се накнадно не може умањивати. Град Краљево то може учинити и по цени мањој од тржишне цене, или дати без накнаде, по процедури за објекте утврђене Законом о планирању и изградњи и посебном уредбом о усло-

вима и начину под којим може да отуђи или изда у закуп. Отуђивање или давање у закуп грађевинског земљишта врши се јавним надметањем, или прикупљањем понуда јавним огласом, а изузетно и непосредном погодбом у складу са законом који се односи на ову материју. Поступци отуђења, или давања у закуп, грађевинског земљишта у јавној својини путем јавног надметања, прикупљањем понуда јавним огласом, као и непосредном погодбом, дефинисани су Одлуком о грађевинском земљишту града Краљева. Накнада за уређивање грађевинског земљишта на територији града Краљева – Критеријуми и мерила за утврђивање висине накнаде за уређивање грађевинског земљишта, и обавезни елементи уговора којим се

уређују међусобни односи, дефинисани су Одлуком о утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта и Одлукама о изменама и допунама одлуке о утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта. На територији града, послови уређивања, обрачун и наплата накнаде за уређивање грађевинског земљишта поверени су Јавном предузећу Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, а средства добијена од накнаде користе се за уређивање и прибављање грађевинског земљишта и за изградњу и одржавање објеката комуналне инфраструктуре. Обавезу плаћања накнаде имају физичка и правна лицима на које гласи локацијска дозвола, а граде нови или врше реконструкцију, доградњу односно надоградњу постојећег објекта. Обавеза се утврђује и физичким и

правним лицима власницима објеката изграђеним или реконструисаним без грађевинске дозволе у поступку легализације, а у складу са Законом којим се уређује изградња објеката. Лице које врши адаптацију и реконструкцију објекта у оквиру постојећег габарита легално изграђеног објекта, и без промене његове намене, не плаћа накнаду за уређивање грађевинског земљишта. Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта утврђује се на основу степена комуналне опремљености, годишњих програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, намене и површине објекта, а основ за утврђивање граница зона је економски, односно тржишни, критеријум вредности локације. Вредност локације је пропорционална њеној атрактивности и

МАГАЗИН

19.4.2020.

изузетности, саобраћајној опслужености и приступачности, обиму и разноликости понуде у оквиру зоне, броју корисника који је посећују, посебним погодностима за одређену намену, степену комуналне опремљености и слично. На основу ових критеријума за подручје Генералног плана Краљева утврђено је седам стамбено – пословних зона, за подручје Плана генералне регулације Матарушке Бање и Ушћа по 4 зоне, заштитне зоне комплекса манастира Жиче и подручја Плана општег уређења Ратине по једна. За подручја ових утврђује се посебна зона за парцеле које се граниче са државним путевима првог и другог реда. Објекти на грађевинском земљшту за које се утврђује накнада могу се кориситити за становање, комерцијалну или производну делатност и друге намене. Припремање грађевинског земљишта обухвата истражне радове, израду геодетских, геолошких и других подлога, израду планске и техничке документације, Програма за уређивање земљишта, расељавање, рушење објеката, санирање терена и друге радове, а опремање грађевинског из-

градњу објеката комуналне инфраструктуре и изградњу и уређење површина јавне намене. Одлуком о утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта дефинисано је да се накнада умањује за стварне трошкове комуналног опремања, а највише до 60% висине утврђене према мерилима обрачуна, уколико се објекат гради на локацији, односно зони која се комунално опрема средствима власника грађевинског земљишта, односно закупца у смислу закона којим се уређује изградња објекта. Накнада се обрачунава се према квадратном метру бруто површине објекта, односно простора који се гради, а у поступцима легализације према квадрату нето корисне површине породичних стамбених објеката. Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта изражена је у бодовима од којих је сваки раван динарској противвредност средњег курса једног евра објављеног од стране Народне банке Србије на дан ступања на снагу одлуке, а износ се може кориговати коефицијентима који су ближе дефинисани истом одлуком. На-

кнада се плаћа једнократно или у ратама, а у случају једнократног плаћања обвезник има право на умањене од 25% уплатом пре закључења уговора. Инвеститор који отпочне плаћање накнаде у ратама, а затим уплату преосталог износа накнаде изврши одједном, има право на умањење накнаде за 20% на преостали недоспели износ што се дефинише посебним уговором

Процес издавања дозвола Важећим Законом о планирању и изградњи који је усвојен 2009. године дефинисане су процедуре и кораци у поступку добијања неопходних дозвола, а на територији Краљева је у надлежности Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе. Процедуре и кораци у поступку добијања описани су у Водичу за добијање грађевинске дозволе који је доступан на сајту града.

Радна снага Према подацима Републичког завода за статистику у Краљеву је 2007. године било запослено око 35 хиљада радника од којих нешто преко 14 хиљада жена. Прт година касније број запослених је незнатно премашивао 25 хиљада од којих 11 хиљада жена и 14 хиљада мушкараца. Највећи број је запослен у привредним друштвима, предузећима, установама, задругама и другим организацијама код којих се у овом периоду број запослених смањио за око три хиљаде. И док су 2007. чинили тек који проценат прео 60 одсто укупног броја запослених у 2012. њихов број прермашује 71 одсто. У истом периоду број оних који су самостално обављали делатност, или били запослени код ових лица, је скоро преполовљен па је са 13.642 у 2009. пао на 7.240 у 2012. години, а у процентуалном износу њихов удео је у укупно запосленом становништву са 39,5 пао на испод 29 одсто. Иако се између 2012. и 2013. године број запослених и даље смањује разлика достиже тек неколико стотина осо-

ба. Смањење броја запослених бележе готово све области сем снабдевања електричном енергијом, гасом, паром, снабдевање водом и управљање отпадним водама што наводи на закључак о појачаном запошљавању у јавним предузећима која се баве овим делатностима. Незнатно је повећан број запослених у области информисање и комуникације, стручне, научне, иновационе и техничке делатности, административне и помоћне услужне делатности, државна управа и обавезно социјално осигурање, образовање и остале услужне делатности. Према подацима Републичког завода за статистику у Краљеву је просечна бруто зарада по запосленом у децембру 2013. године износила је 56.864, а просечна нето зарада 41.129 динара .

Запошљавање Месечни статистички билтен Националне службе за запошљавање сведочи да је у последњем месецу 2013. године пријављена потреба за ангажовањем једног раника на неодређено и 12 на одређено време, а да је запосле-

но 905 радника, од којих 459 жена. На неодређено време је запослено 204, а на одређено 701 особа. Са евиденције Националне службе зе запошљавање ангажовано је 178 лица од којих су 107 жене. Ако се изузму лица која самостално обављају делатност, а са запосленима код њих чине 6.805, највише запослених је у прерађивачкој индустрији 3.546, затим у социјалној и здравственој заштити 2.534 и образовању 2.261. У саобраћају и складиштењу је ангажовано 1.777 запослених, трговини на велико и мало 1.633, грађевинарству 1.341. Све остале делатности упошљавају мање од 1.000 радника, а највише државна управа и обавезно социјално осигурање 997. У снабдевању водом и управљању отпадним водама ангажовано је 679 запослених, снабдевању електричном енергијом, гасом и паром 516, пољопривреди, шумарству и рибарству 467, стручним научнии, иновационим и техничким делатностима 367, а информисању и комуникацијама 341. Од осталих само је у области услуга смештаја и исхране ангажовано више од 200 запослених. Т. Радовановић

19.4.2020.

МАГАЗИН

Недоумице везане за Програм економских мера

ЗА ОЧУВАЊЕ Л

д тренутка кад је Министарство финансија објавило Програм економских мера за помоћ привредним субјектима у време ванредносг стања присутне су бројне недоумице и различита тумачења нових прописа. Због тога је на сајту Министарства објављен списак најчешћих питања привредника и одговори који отклањају бројне недоумице предузетника, власника микро, малих и средњих оредузећа, али и оних која се

сврставају у велика. Ко су корисници мера? Који привредни субјекти могу да користе мере? Корисници мера су следећи привредни субјекти: • резидентна правна лица у смислу закона којим се уређује опорезивање добити (микро, мала, средња и велика предузећа); • резидентни предузетници (предузетници, предузетници паушалци,

предузетници пољопривредници и предузетници друга лица, у смислу закона који уређује порез на доходак грађана); • огранци страних правних лица и представништва страних правних лица. Наведени привредни субјекти могу да користе мере (фискалне погодности и директна давања) уколико су пре 15. марта 2020. године основани и регистровани код надлежног органа или

ЛИКВИДНОСТИ организације, односно ако су у наведеном периоду постали обвезници ПДВ. Такође, наведени привредни субјекти могу да користе наведене погодности уколико нису почев од 15. марта 2020. године па до 10. априла 2020. године смањили број запослених за више од 10% не рачунајући запослене на одређено време којима је период на који је уговор закључен истекао у наведеном року. Који приведни субјекти не могу

да користе мере? Привредни субјекти - велика правна лица: банке; друштва за осигурање и друштва за реосигурање; друштва за управљање добровољним пензијским фондовима; даваоци финансијског лизинга, као и платне институције и институције електронског новца; Привредни субјекти који су обухваћени Списком корисника јавних средстава. Да ли се мере односе и на обвезни-

ке који имају различиту пословну годину? (регистровали прекид обављања делатности)? Мере се односе и на привредне субјекте који имају пословну годину различиту од календарске. Предузетници могу да користе мере из ове Уредбе ако су регистровали прекид обављања делатности најраније 15.03.2020. године, уколико испуњавају све остале услове прописане Уредбом. Да ли су предложене мере подр-

МАГАЗИН 19.4.2020.

шке доступне предузећима која су у државном власништву (оснивач Влада РС) а која се не финансирају из буџета Републике Србије? Не, ако су обухваћени Списком корисника јавних средстава утврђеним у складу са Правилником о списку корисника јавних средстава. Да ли адвокати (паушалци) могу бити корисници мера? Да. Адвокати се сматрају предузетницима у смислу пореских прописа, могу да остваре право на директна давања и фискалне погодности, уколико испуњавају све услове прописане Уредбом. Да ли занатлије (паушалци) могу бити корисници мера? Да. Занатлије се сматрају предузетницима у смислу пореских прописа, могу да остваре право на директна давања и фискалне погодности, уколико испуњавају све услове прописане Уредбом. Да ли се мере односе на удружења и фондације, спортске организације? Да. Право на коришћење мера имају сви привредни субјекти (укључујући непрофитне организације) уколико нису на списку корисника јавних средстава. Шта се дешава са људима који су пријављени на привремене и повремене послове? Да ли и они имају праву на накнаду? Послодавац не може да оствари право на директна давања за лица ангажована по уговору о повременим и привременим пословима. Основани смо након 1.1.2019. године. Како се класификујемо? Немамо предат први завршни рачун. Као мало предузеће. Сви привредни субјекти основани након 1.1.2019. године се аутоматски сматрају малим привредним субјектима. Које мере подршке и помоћи могу да очекујем? Фискалне погодности (одлагање плаћања пореза и доприноса, односно аконтација пореза и доприноса наведених у члану 2. тачка 2. Уредбе) и директна бесповратна давања дефинисана у члану 2. тачка 3. Уредбе. На који рачун ће се минималне зараде по запосленом исплаћивати? Директно запосленима или на неки наменски рачун послодавца? Директна давања биће исплаћивана на наменски рачун послодавца, а послодавац је у

обавези да добијена средства искористи за исплату зарада и накнада зарада запосленима. Када ће се исплаћивати помоћ? И који износ можемо да очекујемо? Предузетници, микро, мала и средња предузећа могу очекивати месечне исплате у следећим износима: • у мају 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период март 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године. • у јуну 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период април 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године; • у јулу 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период мај 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године. Број запослених увећава се и за број запослених са непуним радним временом и то тако што се за сваког запосленог са непуним радним временом укупан број запослених увећава сразмерно уговореном проценту ангажовања запосленог са непуним радним временом у односу на пуно радно време, а што се утврђује на основу података из Обрасца ППП-ПД за одговарајући обрачунски период. • Иста правила се примењују и на велика правна лица, с тим да они остварују право на накнаду у висини од 50% основне минималне нето зараде по запосленом коме је најраније 15. марта 2020. године донето решење о прекиду рада из члана 116 и 117. Закона о раду. Да ли се директне мере примењују и на запослене на одређено време, да ли они улазе у укупан број запослених и да ли послодавац треба да откаже уговор о раду на одређено време пре истека рока? Послодавац може да оствари право на директна давања и за запослене на одређено и за запослене на неодређено време. Уредба не обавезује послодавца да са било којим запосленим раскине уговор о раду, али предвиђа да послодавац губи право на

19.4.2020.

МАГАЗИН

директна давања и фискалне погодности уколико пре истека рока од 3 месеца од последње исплате директних давања смањи број запослених за више од 10%, не рачунајући запослене са којима је закључио уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који истиче пре 3 месеца од последње исплате директних давања. Како се пријављујем за коришћење мере одлагања плаћања пореских обавеза? Сматра се да послодавац жели да користи мере уколико подносе појединачну пореску пријаву о обрачунатим порезима и доприносима (Образац ППП-ПД) за приходе из радног односа и у пољу 1.4 – датум плаћања унесе датум плаћања 04.01. 2021. године. Привредни субјекти који немају запослене користе мере по самој Уредби, без посебног пријављивања. Који је рок да се пријавим за коришћење мера? Привредни субјекти користе фискалне погодности и директна давања

прописана овом уредбом : • за сва три месеца уколико одговарајућу пријаву ППП-ПД доставе до краја априла 2020.; • за два месеца уколико први пут одговарајућу пријаву ППП-ПД доставе до краја маја 2020.; • за један месец уколико први пут одговарајућу пријаву ППП-ПД доставе до краја јуна 2020. У пријави ППП-ПД у пољу 1.4. датум плаћања треба да се унесе 04.01.2021. Да ли ће запослени, за чије зараде се неће обрачунавати порези и доприноси за време ванредног стања, имати право на здравствену заштиту односно да ли ће тим запосленима бити извршено аутоматско продужење важења здравствених картица? Да. Доприноси за обавезно социјално осигурање чије плаћање је одложено у складу са овом уредбом, сматрају се плаћеним за сврху остваривања права по основу здравственог и пензијског и инвалидског осигурања, као и по основу остваривања права

због незапослености и закона којим се уређује финансијска подршка породици са децом. Да ли паушалац из радног односа има право на исплату минималца од државе? Предузетник једини запослени? Да, под прописаним условима право на директно давање могу да остваре и предузетници паушалци. Да ли је одложен рок за подношење пореске пријаве за порез на имовину? Не. Програмом економских мера није обухваћено одлагање измирења обавеза по основу пореза на имовину. Да ли смемо да исплатимо дивиденде? Не, уколико сте корисник мера - директна давања и фискалне погодности. Привредни субјекти у приватном сектору који се определе за коришћење мера предвиђених овом уредбом, односно за коришћење фискалних погодности и директних давања из буџета Републике Србије привредним субјектима у приватном сектору, не могу ис-

плаћивати дивиденде до краја 2020. године. Уколико поступе супротно овој забрани губе право на директна давања и фискалне погодности. Да ли сам дужан да уплаћена бесповратна средства проследим запосленима? Да. Послодавац је дужан да средства добијена по основу директних давања искористи искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима. Да ли сам дужан да на износ бесповратних средстава која ћу проследити запосленима обрачунам порез на зараде и доприносе за обавезно социјално осигурање? Порези и доприноси на зараде се плаћају по истим правилима без обзира на то да ли се за исплату зараде користе средства која су послодавцу исплаћена на посебан наменски рачун или друга средства. Закон о порезу на доходак грађана и Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање Да ли примљена бесповратна средства евидентирам у пословним

књигама као приход? На ова средства се примењују општа правила, тако да се она евидентирају као приход. Међутим, када ова наменска средства искористи да исплати зараду послодавац ће имати и расход у истом износу. Уколико користим право на ослобођење од плаћања пореза на додату вредност на донацију извршену лицима прописаним Уредбом, да ли смем да иплатим дивиденду? Да. Ограничење за исплату дивиденди односи се само на оне привредне субјекте који користе право на фискалне погодности и директна давања.

Велика предузећа Да ли се мера са исплатом 50% минималне зараде од стране државе може односити и на друге случајеве или само на запослене код којих је дошло до престанка радног односа? Наиме, уводећи посебне заштитне мере рада и превенције током ван-

редног стања, компанија је запосленим родитељима са децом узраста до 12 година и запосленима са мером самоизолације омогућила одсуство уз исплату пуне зараде и то кроз коришћење дана годишњег одмора (колико је запосленом на располагању стари годишњи одмор, након чега се води плаћено одсуство), одлазак у минус сате током периода прерасподеле или од старта мере плаћеног одсуства (у зависности од случаја до случаја сваког запосленог и стања његових радних сати) са накнадом зараде од 100% у том периоду. Занима нас да ли се мера са исплатом 50% минималне зараде од стране државе може односити и на ове случајеве или само на запослене код којих је дошло до престанка радног односа? Мера директне помоћи приватном сектору односи се само на случајеве када је код великих предузећа дошло до прекида рада у складу са чланом 116. и 117. Закона о раду, а не и на остале случајеве.

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

УСКРШЊА ПОГАЧА Потребно:

МАГАЗИН

19.4.2020.

1 Др. Еткер суви квасац 220 мл млека 1 кашичица шећер 1 и по кашичица соли 50 мл уља 100 мл јогурта 2 јајета 650 г брашна маргарин/путер лан, сусам

У суд сипајте суви квасац, прелијте топлим млеком и поспите шећером и кашичицом брашна. Оставите 10 минута да квасац проради. Након тога додајте уље, јогурт, 2 беланцета, једно жуманце, со и брашно, па замесите тесто. Оставите 30 минута.

Од надошлог теста одвојите мањи део за средину. Остатак теста поделите на четири једнака дела. Први део теста развуците и премажите путером или маргарином. Ставите други део развученог теста и њега исто премажите, као и трећи. Ставите и последњи, четврти део. Тесто развуците у мало већи круг. Поново премажите, па исеците на 6 троуглова. Сваки троугао увијте у кифлу, а онда исеците по средини да добијете два дела. Слажите у подмазан округли плех прецника 22-24 цм, ужим делом према средини. У средину ставите одвојени део. Оставите 30 минута да надође, па премажите умућеним беланцетом и поспите сусамом и ланом. Пеците 25-30 минута на 200 °Ц.

Свима који васкрсење Исуса Христа славе по јулијанском календару срећан празник жели

Краљевски

МАГАЗИН

19.4.2020.

Христос васкрсе - ваистину васкрсе!

Краљевачка медијска сцена: Милан Глишовић (2)

МАГАЗИН

19.4.2020.

ЗЛАТНО ДОБА КРАЉЕВАЧКОГ НОВИНАРСТВА

Док стотине хиљада гледалаца посматра како Екрем Јеврић, као национални јунак, прави кокошињац нико не зна ништа о краљу Милутину који је направио 50 највећих манастира и цркава. - Више од духовних порука кнегиње Милице и Јелене Анжујске гледаоци знају о Весни Ривас која је изговорила највулгарније и најневаспитаније речи које упијају млади људи иако су и без посла и гладни. - Нема истраживања, ни новинара који је спреман да оде у беспућа и види како се тамо живи, да тражи таленте и неке занимљиве људе. - Све се своди на интернет и преписивачко новинарство које од новинара не захтева никакав ум

Милан Глишовић

МАГАЗИН 19.4.2020.

професионалној каријери сваког човека постоје догађаји који се дуго памте, неки до краја живота. У новинарској су то најчешће они који су везани за историјске догађаје, велике победе, а не тако ретко и за велике несреће. Један од таквих остаће трајно забележен у сећању Милана Глишовића, првог уредника краљевачког Дописништва Радио-телевизије Србије. Још увек ровит после опоравка након тешке саобраћајне несреће, када је у кревету или на штакама провео читаву годину дана, чуо је на радију да се у Алексиначким рудницима догодила трагедија у којој је страдао у том тренутку непознат број рудара. Врсном новинару није требало да чека на позив, а једини на кога је у том тренутку могао да се ослони био је тек стасали сниматељ Ненад Димитријевић. Пред капијом рудника већ се окупила велика група рођака и чланова породица рудара, новинари и знатижељници. Због размера несреће улазак у рудник није дозвољен никоме, чак ни краљевачком новинару који је у то време већ уживао одређен углед и био препознатљиво лице. Никакво убеђивање о потреби да се јавност обавести о дешавањима у руднику није могло да утиче на командира полиције да промени став. - Док сам преговарао са њим, и нервирао се а окупљени људи слушају, наилази колона аутомобила са ротационим светлима, а у једном председник Слободан Милошевић. Кажем полицајцу да ћемо, ако те вечери председник не буде на телевизији, остати без

посла и ја и он. Погледа ме и каже другом полицајцу да седне поред нас и поведе према руднику. Направимо причу, а ја размишљам како да је пласирам у Београд, јер је најближу линковску везу имало дописништво у Нишу. Из нишког студија се јавим телефоном, пошаљемо извештај због кога смо добили највећу новинарску награду Србије, а Димитријевић је постао један од најбољих сниматеља – прича Милан Глишовић. Иако је Дописништво почело да ради са само два човека након извесног времена број људи се повећао више од десет пута и достигао 23. Са три мобилне екипе које су у свако доба могле да стигну на било које место сваког дана је објављивано шест до седам прилога у јутарњем и дневном програму, а по нешто остајало за друге емисије. Нови људи примани су увек кад је за то постојала потреба, никад из неког другог разлога. Долазили су често без икаквог искуства и кроз рад се усавршавали о чему сведочи трећи сниматељ дописништва Зоран Сарић. Као незапослени електротехничар који је зарађивао носећи џакове у пекари потражио је посао у Допинсништву, а Глишовић током првог разговора стекао утисак да се ради о вредном момку жељном рада. Само неколико месеци касније, када се појавила потреба за расветљивачем, уследио је позив након кога је носећи рефлекторе полако крао занат све до момента кад му је пружена прилика да покаже шта зна и као сниматељ. Када су почела да се оснивају дописништва јавног сервиса и по околним местима било је много лакше, а надолазећа економска криза све више утицала на смањење броја запослених. Империја какву је представљао јавни сервис дошла је на ивицу банкротства, телевизија остала без пара, а Глишовић верује да ако држава не предузме значајније мере не може да се нада некој извеснијој будућности. Краљевачко дописништво одувек је било најпродуктивније, па је због тога и запошљавало велики број људи. Тај број запослених требало је да прати и одговарајућа техника, а велику по-

моћ пружио је, захваљујући угледу и утицају који је имао, тадашњи директор „Телекома“ Милош Нешовић који је краљевачком дописништву издејствовао прву електронску камеру. Још као дописник „Вечерњих новости“ Милан Глишовић је још пре пуних педесет година извештавао о земљотресу у Скопљу, нешто касније о оном у Црној Гори, па на Копаонику који је екипа краљевачког Дописништва Радио-телевизије Србије пратила од почетка. Први пут у овим крајевима са сниматељем и филмском камером крстарио је Глишовић копаоничким пространствима у потрази за различитим темама. Технологија је знатно успоравала проток информација, филм захтевао лабораторијску обраду и врло спору монтажу, а све утицало на брзину којом су вести стизале пред гледаоце који су на једном од два државна програма са нестрпљењем очекивали да виде шта се ро дешава. Обилазили су пострадало подручје и политичари и давали изјаве, а новинари настојали да све што брже и верније пренесу гледаоцима. Моћ телевизије је одувек била велика, а огледала се у томе да је могла да створи утисак да се догодило и нешто што баш и није било тако. Тадашњи председник Владе Србије Драгослав Марковић важио је за човека који би у поткопаоничким селима Брзећу и Ђерекарама одржао говор, па отишао негде на јагњетину. - Ми смо снимили њега, затим обишли све, а народ који је гледао мисли да је и он, који нас је видео само на конференцији за штампу, обишао цело подручје – каже Глишовић. И ма колико да се уложило труда и лутања по поткопаоничким селима никада о резултатима рада није могло да се говори са сигурношћу док развијен филм не изађе из лабораторије. До тада га чекају многе замке које могу да анулирају труд и резултате вишедневног рада. Десило се то једном и краљевачкој екипи када је, након значајних дешавања на Копаонику, Милан Глишовић журио аутомобилом према Београду. Мало је времена прошло након прикључења на аутопут код По-

19.4.2020.

МАГАЗИН

јата кад је зачуо звук који га је пробудио из сна. Аутомобил је клизио уз заштитну ограду која је спречавала да заједно са возачем слети са аутопута. Страх због могућности да се деси трагедија додатно је појачан по доласку у Београд када је од радника из лабораторије сазнао да на филму нема ничега. Иако је екипа радила цео дан, у опасност доведен и живот, а у „Дневнику“ очекивали извештај, филм је био потпуно црн. У неком тренутку поклопац на старој камери се за тренутак отворио што је било довољно да и мала количина светла упропасти вишечасовни рад. Велики шок због одговорности донекле је ублажио искусни уредник Предраг Витас покривајући тонски извештај снимцима из хеликоптера направљеним неколико дана раније. Помоћ коју је Србија у случају великих елементаних незгода пружала Македонији и Црној Гори била је повод за размишљање како да се помогне Копаонику. Данима је краљевачка екипа обилазила најзабитија села подно Копаоника све док једног дана неки просветни радник није приговорио да нису обишли Криву реку, село познато по томе што су у њему Бугари током Другог светског рата стрељали скоро све мештане. - Деца која су по суснежици са капуљачама на главама већ пошла кући врате се да нам покажу школу. Насред учионице пећ бубњара какву никад до тада нисам видео, а око ње промрзла деца цвокоћу и греју се. Снимимо све, учитељица Славка исприча судбину школе, а на путу према Београду пишем шта ћу да кажем у причи о Кривој реци. Пустили смо 15 секунди само слику без тона, деца око пећи бубњаре цвокоћу и греју се. Кад је прошло 15 секунди кажем да је то Крива река, испричам целу причу, а сутрадан Градски одбор ССРН у Београду заседа и доноси одлуку да направи нову школу у овом селу. Пре годину дана сам поново био у Кривој реци и преко пута нове модерне школе видео стару са истом оном бубњаром која подсећа на давна времена – прича Милан Глишовић тешко успевајући да сакрије сузу која се лагано слива низ лице. Путовала је екипа краљевачког дописништва по свету, обишла Јерусалим, Мртво море, Јордан, Андору, Барселону, Париз, Минхен, Варшаву, Атину и донела бројне интересантне приче из тих места. На челу екипе увек је био Милан Глишовић који са нескривеним задовољством прича да је у пензију отишао у најбоље време када се ни на који начин није могло претпоставити да ће новинарска професија доћи у тако тешко стање у коме се налази данас. Људи у медијима доведени су на ивицу физичке егзистенције, медији су на ивици банкрота и немају никакву будућност. Популарни су једино они који емитују „Великог брата“ и „Фарму“. - Како објаснити да је данас неки Екрем који прави кокошињац национални јунак, а о краљу Милутину који је направио 50 највећих манастира и цркава нико не зна, нити прича. Како објаснити да за духовне поруке кнегиње Милице или Јелене Анжујске нико не зна, али зна да је нека Весна Ривас изговорила највулгарније и најневаспитаније речи које ови млади људи упијају и прате иако су и без посла и гладни. То су стравичне ствари. У тим условима не може да живи ни новинарство које се највише ослања на интернет. Нема истражива-

ња ни новинара који је спреман да оде у беспућа да види како се тамо живи, да тражи таленте и неке занимљиве људе. Све се своди на интернет и преписивачко новинарство које од новинара не захтева никакав ум. Он се бави преписивањем оног што види и не мора да размишња својом главом. Жао ми је што је тако, јер су новинари били цењени, познати и популарни, а сада не представљају ништа – каже Глишовић. Некада су „Ибарске новости“ излазиле у 8.000 примерака, а локлани новинари цењени и у ондашњој Југославији добијали највеће награде. Медији су имали материјалну сигурност, о њима се бринула општина, а имали су и друге изворе. Комерцијала је пратила све о којима су писале новине и обезбеђивала средства за плате и развој предузећа. До прошле године радио је Милан Глишовић, овога пута за телевизију, доста популарну емисију „Селима у походе“, више из задовољства него неке потребе. Током неколико месеци рада био је у ситуацији да се упозна са начином функционисања медија данас и увек сам себи постављао исто питање, како уопште опстају. Општи закључак је да је опасно и ружно ако новинар у некој медијској кући ради, а месецима не прима плату. Све време само отаљава посао, па се од њега не може ни очекивати неки квалитет. Уз чињеницу да након промене власничке структуре нови власник најчешће не уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, запослени нису ни здравствено збринути. Због тога би, верује наш саговорник, и држава морала да се побрине уколико жели да стави информисање на здраве ноге. А само коју деценију раније новинар често није мислио ни о свом животу како би што пре и објективније известио о неком важном, или само интересантном, догађају. - Уредник Информативног програма РТС Омер Карабег ме обавести да је Вида Поповић, која је радила у „Магнохрому“ добила највеће признање за иновацију у Бриселу. Пошто су Београд, Сарајево и Загреб наизменично суботом радили заједничке емисије каже да одем и направим причу о том признању. Пилот постројење у коме је производила „видасил“ налазило се у Леушићу код Горњег Милановца, па кренем службеном „заставом 101“ и колегом Милованом Микарићем, а пошто нисмо имали електронску опрему сниматеља пошаљу из Београда. Била је јесен, по мало већ поледило па смо, на улазу у Милановац код кафане „Босна“, наишли на лед који нисам видео. Уместо да скренемо кола продуже право и ударимо у шлепер који је долазио са Рудника. Много касније, након што сам неколико сати провео у милановачкој болници, размишљао сам шта је смрт. Врата на аутомобилу са моје стране су се отворила, а ја испао на ливаду. Волан је пробио седиште на коме сам седео и да сам био везан данас не бих био жив. Годину дана сам био непокретан са теговима на нози и поново учио да ходам, али сам се оправио. За време опоравка добио сам на стотине писама, а помоћ су нудиле колеге из Београда, Крагујевца, Зрењанина и других места. Било је то време кад смо се ценили и пазили. Кад се данас деси нешто слично више нико и не обраћа пажњу – прича са сетом Милан Глишовић. Т. Радовановић

МАГАЗИН

19.4.2020.

КАСНЕ ПОДАЦИ О ЗАГАЂЕНОСТИ ВАЗДУХА

19.4.2020.

МАГАЗИН

Србин, гњури вековима по „прљавој води“! Кад ће нешто „бистро“ да му се догоди?

Све се више мути је стра

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Нико нема толико садизма, колико Србин има мазохизма!

Рад и глад су, рецепти за дуг живот! Глад смо обезбедили, фали нам – рад!?

е „мути“ српска слика; аначка комбинаторика!

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 19. И 25. АПРИЛА

МАГАЗИН

19.4.2020.

19. април

531 — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату. 797 — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине. 1587 — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту. 1713 — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију. 1775 — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије. 1783 — Конгрес САД је објавио завршетак рата. 1809 — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта. 1839 — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије. 1867 — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске

суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. 1911 — У Португалији одвојена црква од државе. 1920 — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства. 1921 — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије. 1932 — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. 1943 — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг. 1951 — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске. 1960 — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1975 — Индија лансирала први са-

телит. 1984 — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит. 1993 — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице. 1993 — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко. 1994 — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије. 1995 — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна. 2003 — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

20. април 491 — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу. 1526 — У бици код Панипата могулски вођа Бабур с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом. 1653 — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел је распустио Крњи парламент. 1657 — У Енглеско-шпанском рату енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Круз на Тенерифима, а потом разорила град. 1775 — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за незави-

сност. 1792 — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљевини. 1841 — У филаделфијском листу „Грахамс магазин“ објављена приповетка Едгара Алана Поа „Убиства у Улици Морг“, која се сматра првом детективском причом. 1919 — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије. 1936 — Италијанске трупе окупирале Етиопију. 1945 — Заточеници Концентрационог логора Јасеновац одлучили су се на пробој из логора. 1972 — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец. 1978 — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор. 1984 — Уједињено Краљевство објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997. 1986 — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР. 1992 — Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и гранатирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995. 1999 — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе. 1999 — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве. 2003 — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске власти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године

погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу. 2010 — Након експлозије на нафтној платформи Дипвотер хорајзон у Мексичком заливу почело је истицање нафте у море, што је највећа еколошка катастрофа у историји САД.

МАГАЗИН

19.4.2020.

21. април

753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим. 1836 — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД. 1856 — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време. 1882 — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета „Врачара“ Даворина Јенка, аутора српске химне „Боже правде“. 1924 — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. 1941 — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје. 1945 — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина. 1960 — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију. 1967 — Војним пучем у Атини успостављен режим „грчких пуковника“ који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој. 1993 — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава. 1996 — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата. 1997 — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине. 1999 — У ваздушним нападима НА-

ТО на Југославију погођени пословна зграда „Ушће“ у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду. 2000 — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2. 2003 — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином. 2004 — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу „Сандеј тајмс“ открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

22. април 1500 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил. 1529 — У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португал одредиле границе интересних зона у Тихом океану. 1836 — Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи „In God We Trust“. 1838 — Британски брод „Сиријус“ први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана. 1913 — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар, чиме су окончане борбе у Првом балканском рату. 1913 — Бољшевичке новине Правда први су пут објављене у Санкт Петербургу у Русији. 1915 — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит. 1930 — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су пот-

писале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова. 1934 — У Београду основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“. 1944 — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона „спитфајер“. 1945 — Партизанске јединице су ослободиле Бањалуку. 1969 — Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана. 1970 — Први пут прослављен Дан планете Земље. 1975 — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд Лопез Арелано. 1990 — На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске. 1992 — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи. 1995 — Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп „Кибехо“, у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи. 1996 — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат. 1997 — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета „Тупак Амару“. У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена. 2003 — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке вој-

ске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.

23. април 1014 — Брајан Бору је у бици код Клонтарфа поразио ленстерско-викиншку војску, али је и он сам убијен у бици. 1660 — Мировним уговором из Оливе, Пољска је препустила Шведској Ливонију с градом Ригом. 1728 — У пожару уништен велики део Копенхагена. 1815 — Подигнут Други српски устанак под вођством књаза Милоша Обреновића. 1913 — Турци у Првом балканском рату Скадар предали Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци се повукли, а Скадар припао Албанији. 1938 — Судетски Немци тражили, уз подршку Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припојио Немачкој, а 1939. окупирао Чехословачку. 1941 — Грчка војска капитулирала пред трупама нацистичке Немачке, а краљ и Влада напустили земљу. 1945 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре „Захсенхаузен“ и „Равензбрик“. 1975 — Последња јужновијетнамска влада поднела оставку, а председник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату. 1990 — Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву. То је била прва посета једног кинеског премијера Совјетском Савезу после 26 година. 1997 — Председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне супер-силе у постхладноратовској ери. 1998 — У Србији, на референдум о страном посредовању у решавању проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05 % гласача, а против учешћа страних представника изјаснило се њих 94,73 %. 1999 — Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погође-

на зграда државне телевизије. Погинуло 16, повређено 18 радника. Уништено и више репетитора Радио-телевизије Србије. 2003 — Светска банка одобрила кредит од 80 милиона долара за подршку реформама социјалног сектора у Србији. У Пекингу одржани први директни преговори САД и Северне Кореје после признања Северне Кореје да је тајно радила на унапређењу нуклеарног оружја и тиме прекршила међународне обавезе. 2009 — Откривен је бљесак гама зрака GRB 090423 који је потицао од најудаљенијег познатог астрономског објекта.

МАГАЗИН

19.4.2020.

24. април

1792 — Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је „Марсељезу“, која је касније постала химна Француске. 1815 — На скупу у Такову донета је одлука да се подигне Други српски устанак против турске власти под вођством Милоша Обреновића. 1877 — Русија објавила рат Отоманској империји. 1898 — Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе. 1916 — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику. Британске трупе угушиле су устанак за шест дана. 1950 — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом. 1967 — У Београду је отворена прва дискотека у Југославији и једна од првих у Европи. 1970 — Кина је лансирала први вештачки сателит. 1975 — Троје људи погинуло у нападу немачке терористичке групе Бадер-Мајнхоф на амбасаду Немачке у Стокхолму. 1987 — Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је

Косово Поље и дао подршку Србима са Косова који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка, симболично изражена реченицом „Нико не сме да вас бије“, означила је почетак српског популистичког таласа на чијем ће челу у наредних 13 година бити Слободан Милошевић. 1991 — Влада Јужне Африке саопштила да је постигла договор с Афричким националним конгресом Нелсона Манделе да до 30. априла 1991. ослободи све политичке затворенике. 1992 — Герилски лидери у Авганистану договорили су се да Савет од 50 чланова преузме власт после рушења комунистичког режима Наџибулаха. 1996 — Палестински парламент у избеглиштву је из повеље Палестинске ослободилачке организације избацио одредбу о уништењу Израела. У Пекингу, председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин договорили су се о новим односима две земље. 2003 — Министарство унутрашњих послова Србије поднело је Окружном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и још осам лица осумњичених за умешаност у убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Јужноафрички суд осудио је хероину антиапартхејда Вини МадикизелаМандела, бившу супругу некадашњег председника Нелсона Манделе, на шест година затвора због преваре и крађе. Након жалбе казна јој је смањена на три и по године затвора. 2004 — Папа Јован Павле Други поставио је једну опатицу на одговорну позицију у Римокатоличкој цркви, треће место у конгрегацији која руководи верским редовима. То је највише место које је једна опатица икада заузела у администрацији Римокатоличке цркве. САД су ублажиле економске санкције Либији, пошто је напустила програм производње оружја за масовно уништење. Санкције су биле на снази од 1986. године. Кипарски Грци су двотрећинском

већином на референдуму одбили уједињење са кипарским Турцима и тиме спречили да цео Кипар уђе у Европску унију. 2013 — 1.129 особа је погинуло, а око 2.500 је повређено у урушавању зграде у месту Савар у Бангладешу. 2016. — На ванредним парламентарним изборима у Србији владајућа Српска напредна странка освојила убедљиву већину посланичких места.

25. април 1512 — Турски султан Селим I ступио на престо. 1644 — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг. 1792 — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина. 1859 — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса. 1915 — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату. 1920 — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса. 1945 — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација. 1974 — У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана. 1975 — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша. 1980 — Мисија командоса САД, ко-

ја је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом. Срушио се дански „боинг 727“ који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде. 1982 — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва. 1993 — На референдуму у Русији 62 % гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина. У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице. 1994 — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни. 1999 — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву. 2000 — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић. 2002 — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом. 2004 — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер. 2006 — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs