Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година VIII * Број 438 * 12. април 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


МАГАЗИН

5.4.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

2

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00


Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

3


5.4.2020.

МАГАЗИН

4

Хвала што читате


Краљевски

МАГАЗИН

5


6

МАГАЗИН 5.4.2020.


10 14 24 30 34 36 40 44 50 54 60 68 76 82 84 86

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Под контролом Без значајнијих промена Новац на три клика Пословање у време пандемије У функцији девет линија Ван куће само са потврдом Изостало одаавње почасти Премда је син, из онога што препати, навикну слушат Поклон за празник Поклону се у зубе не гледа Живот на маргини Олакшице инвеститорима Зкатно доба краљевачког новинарства Из Мињине кухињице Наличја српског лица Времеплов

7


8

МАГАЗИН 5.4.2020.


9


10

МАГАЗИН 5.4.2020.


11


Епидемиолошка ситуација

ПОД КОНТРОЛОМ

МАГАЗИН

5.4.2020.

- Укупан број оних који су изгубили битку са болешћу повећан на седамдесет четири. - У Србији тестирано укупно шеснаест хиљада триста деведесет девет особа које су испуњавале критеријуме дефиниције случаја. - Од три хиљаде и триста осамдесет потврђених случајева заразе корона вирусом хоспитализовано је две хиљаде четири стотине тридесет шест, а на респираторе је прикључено сто четрдесет пет пацијената. - Од понедељка узорковање и у домовима здравља у Рашки, Краљеву и Врњачкој Бањи

12

рема подацима од 11. априла у петнаест сати у Србији је регистровано укупно три хиљаде и триста осамдесет потврђених случајева заразе корона вирусом. У последња двадесет четири сата тестирани су узорци две хиљаде сто педесет особа од којих je код двеста седамдесет пет утврђено присуство вируса а преминуле су три просечне старости 68,6 година, једна мушког и две женског пола, чиме је број укупан број оних који су изгубили битку са болешћу повећан на седамдесет четири. Од укупног броја оболелих хоспитализовано је две хиљаде четири стотине тридесет шест, а на респираторе је прикључено сто четрдесет пет пацијената. У Србији је тестирано укупно шеснаест хиљада триста деведесет девет особа које су испуња-

П

вале критеријуме дефиниције случаја. Од претходног дана промењена је епидемиолошка ситуација у Краљеву о чему сведоче резултати тестирања педесет осам тестираних особа, педесет из Краљева, седам из Рашке и једне из Врњачке Бање. Две особе из Краљева код којих је потврђено присуство вируса смештене су на Инфективно одељење Опште болнице „Студеница“ одакле ће бити транспортоване у Инфективну клинику у Крагујевцу, а позитивним су оцењена и два случаја са простора Рашке. Последњег дана у недељи на тестирање је послато још шездесет узорака, од којих педесет четири из Краљева, чиме је достигнут максимум Ветеринарског специјалистичког института за број узорака који ће би-

ти дневно тестирани. Потреба да се тестира све већи број особа повод је за потврду да ће од понедељка почети узорковање и у домовима здравља у Рашки, Краљеву и Врњачкој Бањи где за то постоји потпуно обучен и спреман кадар. У Заводу за јавно здравље сматрају да је четрнаест заражених у Краљеву и даље мали број у односу на укупан број становника, што потврђује да је ситуација под контролом. Значајним за то оцењује се сарадња са Министарством унутрашњих послова, податак да су сви контакти оболелих стављени под надзор али и да нема локалне трансмисије, јер су до сада откривени случајеви заразе импортовани. Т. Радовановић


13

Фото: М. Радовановић


14

МАГАЗИН 5.4.2020.


Четврта недеља ванредног стања

БЕЗ ЗНАЧАЈНИЈИХ ПРОМЕНА - На територији Краљева се несмањеним интензитетом реализују бројне активности усмерене за спречавање ширења корона вируса. - Да се Краљевчани сврставају у ред дисциплинованијих у поштовању забране кретања првог дана у недељи потврдио је и министар унутрашњих послова. - Од 5. марта под здравственим надзором хиљаду и двеста особа. - У циљу сузбијања епидемије и спровођења епидемиолошких мера, као и смањења ризика од ширења епидемије, затворено шеталиште поред Ибра, од Чибуковца до Атлетског стадиона и у Рибници дуж шеталишта до ушћа истоимене реке у Ибар. - Поред трговинских радњи и велики број апотекарских установа је прилагодио радно време потребама најстаријег становништва

15


16

МАГАЗИН 5.4.2020.


д проглашења ванредног стања Градски штаб за ванредне ситуације на територији Краљева је у сталном заседању, а после електронске седнице одржане пре тачно седам дана јавности је упућена информација о изменама у епидемиолошкој ситуацији на територији града. О погоршању стања сведочи податак да је присуство вируса утврђено код још две особе, чиме је број инфицираних повећан на пет. Да се ситуација комликује показало се у поподневним часовима кад је из крагујевачког клиничког центра стигла потврда о смрти прве заражене особе откривене у Краљеву. Од узорака узетих два дана раније присуство вируса потврђено је у два случаја од којих је једна особа хоспитализована, а за петнаест који су тестирани у суботу резултати се очекују. Забрана кретања на територији града је протекла без проблема, против четири лица су због кршења поднете прекршајне пријаве, а радује податак да није било случајева кршења мере самоизолације. Након седнице Градског штаба потврђене су активности Одељења комуналне милиције које је, у циљу пружања подршке Санитарној инспекцији, у току претходног дана пружало помоћ на дистрибуцији решења о самоизолацији лицима којима је ова мера изречена уз потврду да ће се сличне активности спроводити и наредних дана. Екипе Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ су, током претходног дана, извршиле дезинфекцију на територији месних заједница Ушће и Студеница, као и градских улица Обилићева, Југ Богданова и Октобарских жртава, а завршена је комплетна дезинфекција зграде Градске управе и најављен други круг дезинфекције улаза стамбених заједница. Целодневна забрана кретања била је добра прилика да се петог дана у месецу приступи дезинфекцији јавних површина у граду, па су припадници цивилне заштите и током

О

викенда наставили активности на отклањању опасности од ширења корона вируса. Зато су са радницима јавних комуналних предузећа „Водовод“ и „Чистоћа“, уз стручни надзор екипа Завода за јавно здравље, рано ујутру започели акцију дезинфекције простора између стамбених зграда, испред банака, поште, продавница. Тридесет припадника цивилне заштите организованих у петнаест тимова распоређени су на више локација са задатком да до седамнаест сати буду дезинфиковане све планиране површине. Посао је завршен пре почетка трећег круга дезинфекције зграда за колективно становање планираног за први радни дан у недељи, кад су у ове активности поред улаза укључена степеништа, гелендери и целокупан простор између станова. Првог дана минуле недеље настављена је дезинфекција стамбених заједница, а проширен је и радијус дезо-баријера. Све мере спроводе се у координацији и уз стручан надзор Завода за јавно здравље, и у директној комуникацији са координатором за град Краљево – проф. др Радованом Чеканцем, а грађанима је омогућено да и даље на више локација самостално преузимају дезинфекционо средство натријум хипохлорит. Све доказују како се на територији Краљева несмањеним интензитетом реализују бројне активности усмерене за спречавање ширења корона вируса. Значајним у том процесу оцењен је допринос припадника цивилне заштите, војске, полиције, здравствених и просветних радника који се сматрају јединственим тимом у активностима усмереним на спречавање ширења опасности. После седнице Градског штаба за ванредне ситуације истог дана је потврђено да је епидемиолошка ситуација неизмењена у односу на претходни, да је на територији Краљева евидентирано пет заражених лица, да узорци узетих два дана раније нису показали присуство вируса

а да се очекују резултати за још девет. Забрана кретања је током викенда протекла без проблема, против три лица је због непоштовања поднета прекршајна пријава а није било кршења мере самоизолације. И у том периоду Одељење комуналне милиције је наставило активности на пружању помоћи Санитарној инспекцији на дистрибуцији решења о самоизолацији лицима којима је изречена ова мера. Након друге седнице Штаба у четвртој недељи ванредног стања потврђена је информација о још два евидентирана случаја појаве корона вируса чиме је број укупно заражених повећан на седам, а очекују се резултати за још шеснаест тестираних суграђана. Да се Краљевчани сврставају у ред дисциплинованијих у поштовању забране кретања првог дана у недељи потврдио је и министар унутрашњих послова, а то доказује и податак да је претходног дана поднете само две прекршајне пријаве против грађана који се нису придржавали упутстава. Директор краљевачког Завода за јавно здравље појаснио је информацију објављену у програмима Јавног сервиса Србије о дванаест заражених потврдом да се односи на територију под ингеренцијом ове установе, која поред Краљева покрива и општине Врњачка Бања и Рашка. Према најновијим подацима број заражених на овој територији повећан је на осамнаест од којих је седам у Краљеву, осам у Рашки и три у Врњачкој Бањи. Од 5. марта из Завода за јавно здравље је на тестирање послато сто два узорка од којих је присуство вируса потврђено у осамнаест случајева. У истом периоду под здравствени надзор је стављено хиљаду и двеста особа. У циљу сузбијања епидемије и спровођења епидемиолошких мера, као и смањења ризика од ширења епидемије, наложено је затварање јавних шеталишта, поред Ибра од Чибуковца до Атлетског стадиона, као и

17


5.4.2020.

МАГАЗИН

18

у Рибници дуж шеталишта до ушћа истоимене реке у Ибар. Одељења за инспекцијске послове и комуналне милиције наставила су редовне активности на контроли примена прописа и одлука, нарочито оних донетих у ванредном стању, у циљу спречавања и ширења епидемије заразне болести. У знак захвалности за труд и рад здравствених радника који брину о здрављу суграђана на Инфективном одељењу Опште болнице „Студеница“ и Респираторној амбуланти Дома здравља Kраљево лекарима, медицинским техничарима, сестрама, возачима и чистачицама скроман поклон је уручио градоначелник Краљева. Екипе Цивилне заштите су у сарадњи са посебном јединицом Војске Србије - АБХО, која на располагању има два возила за ову намену, и екипама Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ извршиле дезинфекцију ромског насеља и насеља Рибнице. По завршетку посла извршена је дезинфекција најфреквентнијих саобраћајница у улицама Војводе Путника, Доситејевој, Зеленој Гори и Карађорђевој, као и мостови преко Ибра. Грађанима је упућено упозорење да је строго забрањено спаљивање биљних остатака због чега се апелује да престану са активностима због којих би према прекршиоцима могле бити предузете предвиђене законске мере. Свих шеснаест узорака послатих на анализу потврђују да нема заражених вирусом тако да епидемиолошка ситуација у односу на претходни дан није промењена, а да ли ће бити знаће се кад буду стигли резултати тестова за још двадесет две особе. Да није било значајнијег кршења забране кретања сведочи податак да су поднете прекршајне пријаве против само три лица, а да су се особе у самоизолацији држале препорука надлежних органа. Из Црвеног крста је упућен позив суграђанима између осамнаест и шездесет пет година да

узму учешће у акцији добровољног давања крви. Након што су средином недеље потврђена још четири случаја број укупно заражених на територији Краљева повећан је на једанаест. На тестирање је послато још двадесет три узорка из Краљева и Рашке, а резултати се очекују до краја последњег радног дана у недељи. Из Штаба за ванредне ситуације стиже потврда да је забрана кретања протекла без проблема, а да су прекршајне пријаве поднете против само три особе. У циљу спровођења неопходних епидемиолошких мера забрањен је улазак возила у круг болнице, осим возилима којима запослени Дома здравља, Завода за јавно здравље и Опште болнице „Студеница“ Краљево долазе на посао, а изузетно је дозвољен је улазак возилима које превозе хитне случајеве, труднице и болесну децу. Петог дана у недељи потврђено је присуство корона вируса код још једне особе тако да је број оболелих повећан на дванаест. У Заводу за јавно здравље потврђено је да је на територији општина Врњачка Бања и Рашка евидентирано седамнаест заражених лица, четрнаест у Рашки и три у Врњачкој Бањи. На тестирање је у Ветеринарски специјалистички институт послато још четрдесет четири узорка из Краљева, осам са територије општине Рашка и један из Врњачке Бање, а резултати се очекују пре истека последњег дана у недељи. Забрана кретања на територији града Краљева и даље се поштује, а против три лица која су у то време затечена на улицама поднете су прекршајне пријаве. Одељење за инспекцијске послове и Одељење комуналне милиције наставила су редовне активности на контроли примене прописа и одлука, нарочито оних донетих у ванредном стању, у циљу спречавања и ширења епидемије, са посебним акцентом на контролу шеталишта и паркова. У ци-

љу спровођења неопходних епидемиолошких мера, Градски штаб је донео закључке о расподели дезинфекционог средства седамдесетпроцентног етил алкохола субјектима система смањења ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама. Због проширења забране кретања од петка поподне до понедељка ујутру старијима од шездесет пет година омогућен је излазак ради куповине дан раније него што је уобичајено, а поред трговинских радњи и велики број апотекарских установа је прилагодио радно време потребама најстаријег становништва. Након трећег круга дезинфекције зграда за колективно становање дезинфиковани су и објекти Спортског центра „Ибар“ који се користе за поделу пакета помоћи, а за дане викенда планиран је третман јавних површина, блоковских насеља и простора испред продавница и осталих објеката који се интензивно користе, са акцентом на градска и приградска насеља. Из Одељења за послове цивилне заштите послата је порука управницима стамбених заједница да одреде лице или на други начин обезбеде редовно одржавање постављених дезобаријера и њихово натапање дезинфекционим средством, као и одржавање хигијене унутар објекта, а све у циљу ефикаснијег дејства предузетих дезинфекционих мера. - У овим за нас тешким тренуцима, када се зарад оштег добра не сабирамо у заједништву као што то увек чинимо за празнике, желим Вам да, у здрављу и уз Божју благодат, прославите Ускрс и да, ојачани молитвама, сви заједно дочекамо оздрављење и превазиђемо сва искушења и наставимо заједнички живот у нашем Краљеву - поручио је градоначелник суграђанима који данас славе ускрснуће Исуса Христа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


19


20

МАГАЗИН 5.4.2020.


ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС до 5 сутра

21


22

МАГАЗИН 5.4.2020.


Мере заштите од инфекције корона вирусом

ОСТАНИТЕ КОД КУЋЕ! • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

23


Позив привредницима да се пријаве за Програм економских мера

МАГАЗИН

5.4.2020.

НОВАЦ НА ТРИ КЛИКА

24

- Програм вредан 5,1 милијарду евра садржи мере пореске политике, директну помоћ приватном сектору, мере за очување ликвидности и директну помоћ свим пунолетним грађанима. - Примена економских мера почиње већ у понедељак. - Две милијарде кредитних средстава на располагању пре истека априла. - Привредни субјекти у приватном сектору могу да користе мере помоћи под условом да, почев од 15. марта до дана ступања на снагу уредбе, нису смањивали број запослених за више од десет одсто. - У првих десет дана маја први минималац сваком запосленом у приватном сектору. - Пунолетним грађанима по сто евра, у динарској противвредности, након укидања ванредног стања


25

Фото: М. Радовановић


лада Србије је на последњој седници усвојила три уредбе којима се регулише коришћење Програма економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом корона вируса. Усвојене су уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести, о утврђивању програма финансијске подршке привредним субјектима за одржавање ликвидности и обртна средства у отежаним економским условима изазваним пандемијом и о поступку за издавање дужничких хартија од вредности за време ванредног стања.

МАГАЗИН

5.4.2020.

В

26

Програм вредан 5,1 милијарду евра садржи мере пореске политике, директну помоћ приватном сектору, мере за очување ликвидности и директну помоћ свим пунолетним грађанима. Након што су уредбе објављене у Службеном гласнику почетком наредне недеље очекују се упутство и брошуре за привреднике који одговор на додатна питања могу да потраже посредством Инфо центра Привредне коморе Србије. Министар привреде Синиша Мали је потврдио да примена економских мера почиње већ у понедељак и сви заинтересовани ће моћи да се пријаве што је повод за позив привредницима, власницима микро, малих, средњих и великих предузећа да искористе по-

годности које су им на располагању. Сутра се очекује и објављивање позива Фонда за развој за помоћ привредницима у одржавању ликвидности, а до четвртка биће завршен и правни оквир за гарантну шему за подршку привреди. Очекује се да вредност кредита достигне две милијарде евра које ће бити на располагању пре истека овог месеца, а до четвртка наредне недеље очекује се и уредба која се односи на пољопривреднике. Прва уредба односи се на мере пореске политике и директну помоћ приватном сектору, а подразумевају одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде за предузећа у приватном сектору током трајања ванредног ста-


ња, а у периоду од три месеца. Каснија отплата насталих обавеза у ратама могла би да почне најраније од 2021. године, а до 4. јануара наредне године одлаже се плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада. Министар наводи да је процедура максимално поједностављена, а пријава аутоматски подразумева и остваривање права на новчану помоћ у износу од тридесет хиљада динара. Одлаже се и плаћање аконтације пореза на добит правних лица за март, април, и мај ове године до предаје коначне пореске пријаве за порез на добит правних лица. Привредни субјекти у приватном сектору могу да користе ове мере под условом да, почев од 15. марта до дана ступања на снагу уред-

бе, нису смањивали број запослених за више од десет одсто. Право на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета, у износу од око тридесет хиљада динара, имају предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, предузетник друго лице, правна лица која су разврстана као микро, мала и средња предузећа. Исплата ће почети у мају и исплаћиваће се у три месечне рате, а свака фирма је, укључујући и паушалце, у обавези да за то отвори наменски рачун. Министар очекује да у првих десет дана маја буде уплаћен први минималац сваком запосленом у приватном сектору за који се послодавац пријави да буде део овог програма. Погодности ове уредбе могу да

користе и предузетници који су регистровали привремени престанак обављања делатности најраније 15. марта. Директна помоћ великим предузећима предвиђена је у виду уплате бесповратних новчаних средстава у износу од половине основне минималне нето зараде за март ове године, и то за запослене којима је решењем утврђен прекид рада након увођења ванредног стања, а исплата ће се вршити у мају, јуну и јулу. Уредбом се регулише и укидање пореза на додату вредност на донације Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање, односно здравственој установи у јавној својини. Министар истиче и да се у уредби налази и члан који се односи

27


28

МАГАЗИН 5.4.2020.


на исплату једнократне помоћи од сто евра у динарској противвредности за све пунолетне грађане. Мали је потврдио да ће новац грађанима бити исплаћен након укидања ванредног стања и демантовао могућност доделе било каквих ваучера о којима се говорило у јавности. Друга уредба се односи на финансијску подршку привредним субјектима за одржавање ликвидности, а двадесет четири милијарде динара биће издвојено за одобравање кредита преко Фонда за развој. Основни циљ ове мере је да се обезбеди подршка предузећима за набавку обртних средстава и одржавање текуће ликвидности у циљу измиривања обавеза насталих према пословним партнерима, запосленима и држави. Право на коришћење средстава имаће предузетници, задруге, микро, мала и средња предузећа која су у већинском приватном или задружном власништву, а услов је да обављају производну, услужну, трговинску и пољопривредну делатност. Кредити ће се одобравати на рок отплате до тридесет шест месеци, уз грејс период до дванаест месеци, по каматној стопи од један одсто годишње. Минимални износ кредита који могу подићи привредна друштва је милион, а предузетници и задруге двеста хиљада динара. Максималан износ кредита за предузетнике и микро правна лица је ограничен на десет милиона динара, за мала до четрдесет а средња сто двадесет милиона динара. Основни услов је задржавање истог броја запослених, с тим да се и у току коришћења кредита прихвата одступање од десет одсто од броја запослених. Податак да су услови изузетно повољни довољан је повод за уверење да ће овај вид кредитне подршке заживети код значајног броја предузећа. Трећа уредба се односи на издавање дужничких хартија од вредности, чиме се поједностављује поступак за њихово издавање на територији Републике Србије за време ванредног стања а основна новина је, подсећа

министар, да се максимално поједностављује поступак за одобравање Проспекта предузећа за издавање дужничких хартија од вредности. Министарство је припремило прописе који знатно олакшавају и појефтињују издавање корпоративних обвезница о чему сведочи податак да ће објављивање проспекта уместо седамдесет седам трајати само седамнаест дана, а максимално ће бити смањен трошак провизије Комисије за хартије од вредности, Централног регистра за ХОВ и Београдске берзе. Максимални трошак издавања корпоративних обвезница се са око осамдесет хиљада смањује на не више од осамнаест и по хиљада евра, а министар много очекује од ове мере и вероватноће да се у откупу обвезница појаве домаћи инвеститори и држава. У Министарству привреде указују на циљ целокупног пакета мера да се, пре свега, сачувају радна места и фирме, а од привредника се очекује да искористите погодности које нуди држава, због чега им је упућен позив да већ од сутра поднесу пријаве Пореској управи и Фонду за развој, како би што пре дошли до новца који је на три клика од њих. У светлу чињенице да ће, због пандемије корона вируса, стотине милиона људи у свету остати без посла изводи се закључак да проблем са којим се среће цео свет, и читава светска економија, није ни мало наиван. Да озбиљне и свеобухватне мере понуђене привредницима, и спремност државе да на себе преузме терет кризе, дају резултате потврђује податак да је у последњих десетак дана на посао враћено више до пет хиљада радника, а сто двадесет запослено због повећања обима посла. То, поручују из Привредне коморе Србије, показује да су компаније увиделе да ће држава помоћи и подржати њихов опстанак након кризе са корона вирусом, а да економске мере које је Влада усвојила постају реалност могло би да добије потврду већ од сутра. Т. Радовановић

29


Нерегистроване фирме без подршке државе

МАГАЗИН

5.4.2020.

ПОСЛОВАЊЕ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

30

- Због ванредносг стања у готово седамдесет хиљада нерегистрованих фирми највише су оштећени радници. - Сива економија најзаступљенија у радним односима, непријављивањем радника, исплаћивањем зараде на руке и неуплаћивањем доприноса. - Приоритетом привреде за нови Национални програм оцењује се даље смањење пореског оптерећења рада и измена радног законодавства у циљу препознавања флексибилних облика и начина рада, развој система еФактура, даље јачање капацитета инспекција и дигитализација система фискализације. - Иако готово половина грађана сматра да је узимање фискалног рачуна најефикаснији начин да допринесу сузбијање сиве економије скоро три четвртине не би пријавило објекат у којем не добију рачун


31


ако програм економских мера Владе Србије представља велику помоћ привреди, да током ванредног стања одржи пословање и сачува запослене, на њу неће моћи да рачунају нерегистроване радње и фирме. Према процени Националне алијансе за локални економски развој таквих предузећа је готово седамдесет хиљада а највише су оштећени њихови радници, оцењено је на првој он-лајн прес конференцији на којој су представљени резултати истраживања ставова грађана о сивој економији. Ново истраживање које је за потребе Националне алијансе спровео Ипсос, уз подршку Немачке развојне сарадње, показало је да половина грађана сматра како је сива економија најзаступљенија управо у радним односима, непријављивањем радника, исплаћивањем зараде на руке и неуплаћивањем доприноса. И поред тога готово две трећине испитаних не би пријавило послодавца инспекцији, највише из страха да не остану без посла. Свест грађана о штетности сиве економије расте из године у годину и чак три четвртине испитаника сматра да није оправдана, али су и даље недовољно спремни да сами допринесу сузбијању. Како се ове године завршава примена првог петогодишњег Националног програма за сузбијање сиве економије, резултати истраживања биће важни за ревизију тог стратешког документа, посебно због утицаја пандемије на привреду. Председник Савеза за фер конкуренцију Националне алијансе за локални економски развој, и директор за односе с јавношћу и комуникације у Кока-Кола ХБЦ Србија, Владимир Типсаревић подсећа да је до проглашења ванредног стања успешно спроведено, или је у току било спровођење, половине мера и још дванаест процената делимично реализовано. Приоритетом привреде за нови Национални програм Типсаревић оцењује даље смањење пореског оптерећења рада и измене радног законодавства у циљу препознавања флексибилних облика и начина рада, развој система еФактура,

МАГАЗИН

5.4.2020.

И

32

даље јачање капацитета инспекција и дигитализација система фискализације. Пандемија је показала да су те мере неопходне како би се привреда учинила ефикаснијом, конкурентнијом и отпорнијом и уједно смањило пословање у сивој зони. Половина грађана сматра да је обим сиве економије у претходних годину дана смањен највише захљајући раду Тржишне инспекције. На конференцији је истакнуто да су јавне кампање добар покретач грађана на акцију, што потврђује скоро половина испитаника, као и да је важна едукација, посебно међу ученицима, како би се добиле генерације са вишим нивоом пореске културе. Вођа пројекта „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, који спроводи Немачка развојна агенција, Давид Лал сматра да је подстицање предузетништва ефикасан начин сузбијања сиве економије, због чега се значајним оцењује податак да би четвртина грађана покренула сопствени бизнис, а да је више од две трећине чуло за подстицајне мере као што је пореско ослобођење почетника у пословању „Стартуј легално“. Уједно подсећа како скоро три четвртине испитаника верује да такве мере могу да помогну преласку нерегистрованих фирми у легалне токове. Иако готово половина грађана сматра да је узимање фискалног рачуна најефикаснији начин да допринесу сузбијање сиве економије скоро три четвртине не би пријавило објекат у којем не добију рачун. Грађани указују да су у издавању рачуна најмање ревносни салони лепоте и аутомеханичари, а најодговорнији трговци, због чега се сматра да би сва продајна места требало фискализовати. Безготовинска плаћања као ефикасан начин сузбијања сиве економије су све заступљенија, коришћење картица повећано је за осам одсто, сваки други купац истиче да употребљава картицу јер је то лакши начин плаћања, а трећина је чула за могућност плаћања на ПОС терминалима јавне управе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


33


Градски превоз у условима ванредног стања

У ФУНКЦИЈИ Д - Током ванредног стања по три поласка у једном смеру на девет приградских линија према Годачици, Томића брду, Тавнику, Ласцу, Роћевићима, Врби, Ушћу и Матарушкој Бањи. - Закључак Градског штаба за ванредне ситуације примењиваће се након добијања сагласности од министарства надлежног за послове саобраћаја. - Бесплатни линијски превоз за запослене у Општој болници „Студеница“, Дому здравља и Заводу за јавно здравље, јавним и јавно комуналним предузећима, Центру локалних услуга, Апотеци Краљево и Полицијској управи анредно стање проглашено након опасности проузроковане ширењем корона вируса довело је до поремећаја редовних активности у бројним сферама свакодневног живота у земљи, па и на територији града Краљева. Да би живот бар у неким областима функционисао као и у нормалним околностима, пре свега у

МАГАЗИН

5.4.2020.

В

34

области здравствене заштите и комуналним службама било је неопходно створити потребне услове, пре свега за долазак радника на посао и одлазак кућама. Од тренутка кад је ситуација почела значајно да се усложњава забрањено је обављање јавног превоза путника у друмском саобраћају аутобусима,

осим потреба линијског превоза за шта је привредним субјектима наложено да их организују искључиво ради реализације радних задатака запослених. Уредбом која дефинише понашање у овој области предвиђено је да се забрана не односи на превоз који је ускладу са епидемиолошком ситуацијом, уз претходну сагласност министра


ДЕВЕТ ЛИНИЈА надлежног за послове саобраћаја и дозволе јединице локалне самоуправе на чојој се територији обавља. Организација јавног градског превоза за запослене у одређеним службама била је тема седнице Градског штаба за ванредне ситуације одржане 6. априла на којој су разматране потребе превоза приоритетног медицинског и немедицинског особља запосленог у здравственим установама, запослених лица у комуналним службама чије је функционисање неопходно и није могуће обављати од куће, као и запослених за обављање свих других послова у функцији обезбеђивања здравља и безбедности грађана. Посебним закључком одлучено је да превоз обавља чачански Аутопревоз као представник концесионара кога чине још Кавим из Рашке и Кавим Јединство из Врања и краљевачки ПУБ Интернационал. Превозник ће обављати јавни

превоз на линијама према Годачици, Томића брду, Тавнику, Ласцу, Роћевићима, Врби, Ушћу и Матарушкој Бањи, у оба смера преко Конарева и Жиче, са укупно девет возила. Долазак у Краљево планиран је петнаест минута пре шест, четрнаест и деветнаест сати, а повратак исто толико после седам, петнаест и око двадесет сати. Укупан број полазака за сваку линију ограничен је на три у једном смеру или укупно шест сваког дана, а закључак ће се примењивати након добијања сагласности од министарства надлежног за послове саобраћаја. Приоритетним су оцењени запослени у Општој болници „Студеница“, Дому здравља и Заводу за јавно здравље, јавним и јавно комуналним предузећима, Центру локалних услуга, Апотеци Краљево и Полицијској управи који су исказали потребу за увођење минимално оптималних линија за

обављање превоза. Градско веће је на последњој електронској седници усвојило решење о давању сагласности на нацрт анекса јавног уговора о давању концесије јавне услуге градског и приградског превоза путника на територији Краљева у којем се констатује да је редукован обим превоза за време трајања ванредног стања проглашеног поводом инфекције изазване корона вирусом. Анексом је утврђена дужност превозника да у време ванредног стања обавља превоз у складу са потребама града садржаним у Закључку Градског штаба за ванредне ситуације и на основу утврђеног реда вожње. Град је дужан да превознику месечно плаћа накнаду од 588.593 динара са припадајућим порезом на додату вредност. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35


Олакшице за кретање током полицијског часа

МАГАЗИН

5.4.2020.

ВАН КУЋЕ САМО

36

- У случају обављања неопходних пољопривредних послова током периода забране кретања, пољопривредни произвођачи су дужни да Сектору за пољопривредну инспекцију поднесу захтев за одобрење кретања. - Одељење за друштвене делатности ће вршити пријем захтева и обраду документације везане за издавање дозвола за кретање лица за време забране кретања. - Дозволе за кретање ради неге болесног лица, помоћи у кући и услуга социјалне заштите, директно уговорене помоћи између два физичка лица, услуга персоналних асистената, као и лица којима је правоснажном судском одлуком регулисано виђење са дететом


О СА ПОТВРДОМ

37


а почетак априла везују се све интензивније активности пољопривредника, а ограничење кретања током ванредносг стања додатни је мотив за све учесталија питања упућена члановима Градског штаба за ванредне ситуације. Због тога је након прве седнице током минуле недеље, а на основу инструкције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, произвођачима воћа и поврћа, власницима стоке и пчеларима упућено обавештење којим се потврђује да је у случају обављања неопходних послова из области сточарства током периода забране кретања, радним данима од седамнаест до пет ујутро и викендом од тринаест у суботу до пет у понедељак, пољопривредни произвођачи су дужни да Сектору за пољопривредну инспекцију поднесу захтев за одобрење кретања. За пољопривредне произвођаче из области сточарства интернет адреса за подношење електронског захтева за одобрење кретања је h^p://stocarstvo.registar-uzb.rs/. Министарство је омогућило пољопривредницима да са било ког рачунара, или преносивог уређаја, поднесу захтев за одобрење кретања и добију дозволу којом је то омогућено за наведени дан у периоду од седамнаест до пет ујутру, односно викендом – од суботе у тринаест до понедељка у пет, а рок за одговор на поднети захтев је до четрдесет осам сати од пријема поруке. У електронској пријави је неопходно попунити сва обавезна поља у циљу добијања дозволе за кретање са циљем спровођења послова у сточарству у које су укључени мужа домаћих животиња и радови на пчелињаку. Лице које буде добило дозволу за рад током забране кретања биће обавезно да у том периоду код себе има и потврду, чији образац може преузети са интернет адресе h^p://www.minpolj.gov.rs/kako-do-dozvole-zakretanje-uputstvo-za-vlasnike-stoke-i-pcelare/. Додатне информацијемогу се добити и путем телефона позивом на бројеве 064/81-88-778, 065/41-55-906, 064/82-35-675, 064/80-55-782, 064/81-88-767, 064/81-88-795, 064/81-88-794, 011/260-79-60 и 011/260-79-61. У случају примене неопходних агро-техничких мера, а посебно ради заштите од мраза, током периода забране кретање сваки пољопривредни произвођач, власник или корисник засада или друге пољопривредне површине, дужан је да поднесе захтев за

МАГАЗИН

5.4.2020.

З

38

одобрење кретања Управи за заштиту биља путем електронског захтева који је доступан на интернет адреси: ^p://agromere.registar-uzb.rs/. У пријави је потребно навести име и презиме лица, број личне карте и адресу са које ће се кретати, број пољопривредног газдинства, локацију где ће се спроводити агро-техничке мере, као и време и дан када ће бити спроведене. Дозвола кретања ће важити само за наведени дан у том периоду, а рок за одговор је као и код сточара. Пољопривредни произвођачи са територије Мачванског, Моравичког, Kолубарског, Златиборског, Шумадијског, Расинског и Рашког управног округа додатне информације могу да добију позивом на број 064/88–18– 412. Лице које буде добило дозволу за рад током забране кретања биће обавезно да код себе има и потврду, чији се образац може преузети са интернет адресе h^p://www.minpolj.gov.rs/kako-do-dozvole-za-kretanje-uputstvo-za-proizvodjace-voca-i-povrca/. Грађанима Краљева је из Градске управа упућено обавештење да ће на, основу налога Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Одељење за друштвене делатности вршити пријем захтева и обраду документације везане за издавање дозвола за кретање лица за време забране кретања. Грађани којима је потребна дозвола за кретање у време када је то забрањено, а ради неге болесног лица, помоћи у кући и услуга социјалне заштите, директно уговорене помоћи између два физичка лица, услуга персоналних асистената, као и лица којима је правоснажном судском одлуком регулисано виђење са дететом, потребно је да се обрате захтевом и доставе документа која потврђују разлог за издавање ове дозволе. Захтев са одговарајућом документацијом и подаци особи којој је помоћ потребна подносе на мејл: zahtevi@kraljevo.rs,или непосредно на помоћном улазу у Градску управу. Након провере документације захтеви ће бити достављени Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а потом Министарству унутрашњих послова које доноси коначну одлуку и истим путем, у супротном смеру, обавештава лице које је поднело захтев и издаје потврду као доказ сагласности за кретање у одређеном термину и за одређене потребе. Т. Радовановић Фото: М. Радоваановиић


39


На Дан цивилних жртава рата

МАГАЗИН

5.4.2020.

ИЗОСТАЛО ОДА

40


АВАЊЕ ПОЧАСТИ - Због ванредног стања у земљи изостало обележавање Дана цивилних жртава рата. - Краљево током Другог светског рата бомбардовано више пута, а у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. - Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава. - У ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, највише деца. - Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.800 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. - У 172 напада НАТО авијације на подручје Краљева бачено је више од шест стотина различитих пројектила. - Тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.700 објеката

41


дружење цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање традиционално обележава Дан цивилних жртава рата парастосом и полагањем венаца на хумке стрељаних 1941. на Спомен гробљу. Тако је било све до прошле године када је тога дана двадесетак чланова овог и Удружења учесника ратова од 1991-1999. године одало пошту свима који су страдали у ратовима, а нису били директни учесници војних операција. Одавање почасти ове године је изостало због проглашеног ванредносг стања које ограничава окупљање у групама већим од две особе. Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на дан када су, приликом бомбардовања Београда 1941. године, у необјављеном рату пале прве цивилне жртве. Тог дана су авиони Трећег рајха бомбардовали Београд и друге незаштићене градове у Србији, а страдао је до сада неутврђени број цивилног становништва. Шести април се годинама уназад широм зе-

МАГАЗИН

5.4.2020.

У

42

мље обележава у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора, а у Краљеву и на све који су страдали у масовном стрељању октобра 1941. године. Др Милан Матијевић подсећа да је Краљево током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.800 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Агресија на Србију коју су у току Другог светског рата извршиле силе осовине настављена је пред крај века нападом НАТО снага које је предводила војска Сједињених Америчких Држава. Од 24. марта 1999. године, кад су пале прве бомбе на

територију Србије, земља је на мети НАТО авијације била пуних 78 дана све док операција „Милосрдни анђео“ 9. јуна није окончана потписивањем Кумановског споразума. Током војне операције, која се у Удружењу цивилних инвалида рата сматра злочиначком и геноцидном, погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено. Једна од првих испаљених крстарећих ракета пала је првог дана бомбардовања у 19,30 на аеродром Лађевци, а подручје општине Краљево је током агресије на мети НАТО авијације било 54 дана. У 172 напада на ову територију бачено је више од шест стотина различитих пројектила, тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.700 објеката. На подручју Краљева бомбардоване су тридесет две локације, места Бапско поље, Баре, Берановац, Богутовац и околина, Борча, Витановац, Врба, Гледић, Годачица,


Гокчаница, Горње Жарче, Закута, Јарчујак, Ковачи, Лађевци, Лазац, Лешево, Лозно, Лопатница, Милочај, Мланча, Мрсаћ, Обрва, Пекчаница, Ратина, Рибница, Самаила, Станча, Стубал, Тавник, Ушће и Цветке. На пружном правцу Краљево - Рашка - Косовска Митровица оштећено је девет железничких мостова и један тунел, а бомбардовани су радио и телевизијски предајници. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац, Самаила и Берановац, а готово да нема места на подручју града где није пао ни један пројектил. Током НАТО бомбардовања на подручју општине Краљево тешко је повређено 16 грађана од којих троје старих између седам и тринаест година. За место одавања дужног поштовања страдалима изабрано је место страдања цивилних жртава које је као таоце масовно стрељала немачка окупаторска војска. Стрељани су били запослени у краљевачким фабрикама, железничари, занатлије, трговци, кафеџије, судије, лекари, професори, ђа-

ци и шегрти, студенти, земљорадници. Жртве су биле и избеглице које су, бежећи од ратног зла, нашле уточиште у Краљеву. Ратна дејства у Другом светском рату посејала су експлозивна средства од којих је страдао велики број цивилног становништа, нарочито деце на селу и у граду, за време рата и после рата. Последње две деценије овај дан је и прилика за подсећање на жртве НАТО авијације током ваздушних напада на територију Савезне Републике Југославије у пролеће 1999. године. Злочин који је извршила НАТО авијација није заборављен ни после двадесет година што обавезују да се, зарад будућих покољења, издрже бројне тешкоће. Као хуманитарна организација социјалне оријентације Удружење цивилних жртава рата Краљева и Врњачке Бање усмерава активности на праћење социјалног, материјалног и здравственог стања и друге потребе цивилних инвалида рата, а помаже им код надлежних органа власти и локал-

не самоуправе да редовно остварују законска права. Удружење покреће иницијативе и даје предлоге за решавање социјалног и материјалног положаја цивилних инвалида и жртава фашистичког терора, подстиче личне и заједничке активности у унапређењу личности и њихово удруживање у друштвени живот, а све активности се одвијају према годишњем програму који доноси скупштина. Уз моралну и скромну материјалну подршку локалне самоуправе рад удружења подржавају Црвени крст и Српска православна црква, а веома успешним га оцењује и Извршни одбор Савеза удружења цивилних инвалида рата Србије. Да цивилне жртве рата нису заборављене овог дана су, као и десетак дана раније на Дан сећања, подсетили припадници Спрке странке Заветници који су искористили прилику да положе венце на хумке стрељаних у Спомен гробљу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43


44

МАГАЗИН 5.4.2020.


Ускршња посланица београдског надбискупа Станислава Хочевара

ПРЕМДА ЈЕ СИН, ИЗ ОНОГА ШТО ПРЕПАТИ, НАВИКНУ СЛУШАТИ Браћо и сестре! Доликује ли у ово вријеме свеопће пандемије писати или уопће хтјети посредовати ускрсну посланицу? Дубоко осјећам да бих за тако нешто требао бити много понизнији! И како то постићи? Одлучих се ипак, предраги, с вама поразмислити о једној реченици из Посланице Хебрејима (Хеб 5, 8). Увијек сам управо пред овим библијским текстом осјећао посебно поштовање, али и становиту свету дистанцу. Као салезијанац, чија каризма подразумијева бити непрестано међу младима, морао сам признати самоме себи да немам довољно времена с дужним поштовањем и заносом интензивније разматрати тај осебујни духовни рудник злата. Али пандемија ЦОВИДА-19 удари човјека на најосјетљивије мјесто… Питам се, у потпуној побожности према небеском Оцу: »Драги Оче, како је могуће, односно зашто је потребно да Твој Син, непрекидно имајући најдубље синовске односе према Теби, мора толико патити да би навикао слушати?« И кад то питах небеског Оца, примијетих у себи како унаточ томе што ме је увијек најдубље потресала тајна Утјеловљења, ипак нисам много напредовао у своме урањању у те дубине… Да, Твој је Син постао човјеком. Долазећи у свијет Он говори: Жртва и принос не миле Ти се, него си ми тијело приправио; паљенице и окајнице не свиђају Ти се. Тада рекох:

45


46

МАГАЗИН 5.4.2020.


`Ево, долазим!` У свитку књиге пише за мене: `Вршити, Боже, вољу Твоју!` (Хеб 10, 5 7). Да, човјек Исус долази »у тијелу«! И у потпуној спремности воље: »Ево, долазим вршити, Боже, Твоју вољу.« Исус из Назарета није један од толиких људи. Он је Једини који врши искључиво Очеву вољу, и то у тијелу и оном тјелесном. Порука је то над порукама: у тијелу и оном тјелесном свијету треба вршити Очеву вољу и нацрте, иначе само »тијело« постаје непослушно. Исус је, дакле, човјек који је и први, и посљедњи, и средишњи. Парадигма човјека уопће – Човјек! Али није Човјек зато да би занијекао све друге људе, него да би баш сваком човјеку показао како је унаточ свим најужаснијим страхотама ипак могуће бити и остати човјеком. Тако је, Оче, Твој син поставши човјеком објединио човјечанство свих времена у Једног човјека. Од оног првог – Адама – до оног посљедњег – Земљанина – у једну обитељ. Да, сви ми људи само смо једна обитељ. Но ми смо се разбили и расули у стотине и стотине комадића… А пандемија вируса ЦОВИДА-19 потврђује да смо ипак сви једна јединствена обитељ свих народа, језика, боје коже и култура. Ако нисмо способни то спознати и признати својим разумом, својим размишљањем, онда нам пандемија поручује својом агресивношћу: сватко од нас може ближњега свога заразити или спасити. И непослух тој чињеници жање премноге снопове смрти… Оче небески, сад знам да си нам у своме Сину за сва стољећа показао како је важно знати слушати законе живота. Како је важно знати рећи: Ево, долазим вршити вољу Твоју. Да, браћо и сестре, сви земаљски родитељи из искуства знају како новорођеном дјетету треба говорити, пјевати, с њиме се играти и давати му на тисуће различитих знакова љубави да би и само проговорило… Слушајући и гледајући, дјеца напредују. Али одмах кад та иста дјеца мало поодрасту, почињу углавном слушати само себе… Па и толики медији, који би требали

посредовати најдубља искуства вјечне мудрости, претежно шире змијску мудрост: узми »јабуку« закона у своје руке… постани »бог«! И тако се шири то вршење своје а не Божје воље. И ето, парламенти овога свијета тако често гласају за законе непослушности Божјему Духу. Који то парламенти данас још истражују Исусова блаженства? Одјекује ли у њима глас Еванђеља? Исусов проглас мира из Ускрснога јутра претворили смо у безбројне творнице оружја, мислећи да ћемо на тај начин осигурати и мир, и сигурност, и јаку економију… Док се Ти, Исусе, заузимаш за мале и сиромашне, избјеглице и странце, ми, искориштавајући једни друге, стварамо свијет богатих и сиромашних, свијет блокова и класа, свијет великих и малих; свијет прве, друге или треће брзине развоја. Притом развоја у сферама имања, посједовања, економије; укратко онога што стављамо на себе, око себе и покрај себе. Заборавили смо да је у нама пророчки свијет; да с мо срце може наслућивати будућност и с мо разум очишћен од себичности стварати логику. По ЦОВИДУ-19 Ти, Сине Божји, очито нас упућујеш да требамо боље слушати једни друге, боље чути вапаје оних других, боље проучавати повијест тих других. Али особито нас поучаваш да требамо слушати глас свога Створитеља. И да знамо да само Он има праве визије развоја, будућности, солидарности, синергије. Једино нам Божји глас говори о »побожанствењу« човјека, а наш људски глас претежно тек о материјализирању човјека и човјечанства. Укратко, Ускрсли Сине Божји, Ти који си имао снаге проћи кроза сва искушења и увијек слушати, научи и нас данас слушати. Прије свега да пажљиво слушамо из читаве објаве створеног свијета и свијета светих књига. Слушати како сви имамо једног великог и доброг Оца. А доћи до »Његова савршенства« – како нам предлажеш – захтијеват ће још много, много наших напора. Колико ли ће још захтијевати слушања да бисмо даље схватили да је читаво човјечанство само једна мала

обитељ, у којој одјекује баш сваки корак и најмањи покрет руке – било позитивно или негативно? Да би ова јединствена обитељ запјевала у складној политичкој полифонији, колико ће још вјежбања бити потребно?! Надаље: јесмо ли сви ми који тврдимо да смо на путу у Емаус сусрели Исуса Криста, коначно сјели за исти стол божанске литургије, разломили коначно исти крух и пили из исте чаше? Колико ли ће још бити потребно молитве, понизности, слушања жарког Кристовог вапаја на Посљедњој вечери…? Ускрсли Господине, Ти си прешао читав тај вишемиленијски пут свих могућих најжешћих људских искушења и вршио вољу свога Оца. Зато си увијек побјеђивао. Научи, дакле, и нас слушати све вјечне законе створенога свијета; научи нас разговарати с небеским Оцем тако како си то и сам чинио у свјесном ноћном осамљивању; научи и нас слушати Духа којег си нам у својој смрти предао, јер Он је »Господин и Животворац«. Желимо с Тобом ускрснути. Желимо с Тобом на обалама мора толиких људских суза коначно окусити ускрсно благословљено јело. Ускрсли Господине, прими нашу спремност да слушамо Твоју радосну вијест… о миру који само Ти можеш дати. Омогући нам, надаље, да на свим »брдима« толиких наших јада искусимо како читаво човјечанство уздижеш у духовну цивилизацију и како свима нама повјераваш нову будућност ослобађајуће близине с Тобом и у међусобном заједништву једних с другима. Теби, Ускрсломе Краљу, који си свима нама својим слушањем отворио потпуно нове перспективе, Теби слава и моћ! А свима нама, који у Тебе вјерујемо, радост, мир и благослов! Сретан и благословљен Ускрс! Мир Божји! Христос васкресе – ваистину васкресе! С вама у ослушкивању и благосливљању, + Станислав Хочевар, с.р. надбискуп и метрополит београдски

47


Свима који васкрсење Исуса Христа славе по грегоријанском календару срећан празник жели

Краљевски

МАГАЗИН

5.4.2020.

МАГАЗИН

48


49


50

МАГАЗИН 5.4.2020.


Пред Светски дан Рома

ПОКЛОН ЗА ПРАЗНИК

- У време ванредног стања у Краљеву изостало обележавање Међународног дана Рома. - Без пријема представника ромских организација код градоначелника. - Уместо свечаности дезинфекција ромског насеља. - У акцију су са специјализованим возилом укључени припадници јединице Атомско хемијско биолошке одбране Војске Србије са припадницима Одељења за послове цивилне заштите уз подршку патроле Комуналне милиције. - Дезинфекција раствором одговарајуће концентрација натријум хипохлорита који се показао изузетно ефикасним средством у борби против корона вируса

51


ветски дан Рома обележава се 8. априла сваке године као посебна прилика да се укаже на значај културног стваралаштва овог дела популације и подстакне подизање свести о проблемима са којима се њени припадници суочавају у свакодневном животу. Овај дан је службено проглашен 1990. године у пољском месту Сероцк током четвртог Светског ромског конгреса Међународне ромске уније установљеног у спомен на први већи међународни сусрет ромских представника у Челсфилду крај Лондона између 7. и 12. априла 1971. На том конгресу је донесена одлука о ромској химни за коју је изабрана песма „Ђелем, ђелем“ и застави за коју је одабрана плаво-зелена двобојни ца с црвеним точком у средини, симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје. Годинама уназад овај дан је обележаван и у Краљеву, а допринос локалне самоуправе огледао се у пријему који је

МАГАЗИН

5.4.2020.

С

52

градоначеник приређивао за представнике ромских организација. Ванредно стање проглашено након све веће претње ширења заразе изазване корона вирусом утицало је да у други план буду потиснуте бројне уобичајене активности, а да највиши представници локалне самоуправе нису заборавили суграђане ромске нацио налности могло је да се закључи уочи празника кад је организована дезинфекције једног од њихових највећих насеља. У акцију су са специјализованим возилом укључени припадници јединице Атомско хемијско биолошке одбране Војске Србије са припадницима Одељења за послове цивилне заштите уз подршку патроле Комуналне милиције. Припадници ове јединице су непосредно по проглашењу ванредног стања на територији земље укључени у борбу против коронавируса, и заразне болести ковид-19 коју изазива, свакодневно се ангажу

ЈЕДНАКА ПРАВА ЗА СВЕ Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и заменик директора Канцеларије за мањинска и људска права Драгољуб Ацковић разговарали су ових дана о унапређењу заштите и превенције припадника ромске популације од корона вируса. Договорено је да се Министарству достави списак свих ромских насеља у Србији, са информацијом о локацији и бројем, како би се свима обезбедила неопходна помоћ. - Сви грађани Републике Србије су за нас једнаки, без обзира на националну и верску припадност и зато морају да имају једнаку заштиту. Ромским насељима који немају воду за пиће, локалне самоуправе су дужне да обезбеде цистерне са водом, а са Црвеним крстом ћемо договорити достављање неопходних намирница. Такође, како се отпад и смеће не би разносили, у овим насељима нужно је поставити довољан број контејнера, истакао је Ђорђевић.

јући на разноврсним задацима широм земље. Поред Краљева задатке биолошке дезинфекције улица, тргова и других јавних површина извршавали су у Рашки, Нишу, Новом Пазару и Ћуприји, док су у Моровићу и Суботици дезинфиковали објекте за здравствени надзор држављана Србије који су се враћали из иностранства. Дезинфекција ромског насеља, насеља Рибница, најфреквентнијих саобраћајница у улицама Војводе Путника, Доситејевој, Зеленој Гори и Карађорђевој и мостови преко Ибра обављена је на основу наређења команданта Копнене војске генерал-потпуковника Милосава Симовића којом је овај посао поверен делу јединица 246. батаљона атомско-биолошко-хемијске одбране из Крушевца. Јединица којом командује мајор Владимир Филиповић је са две цистерне извршила биолошку дезинфекцију раствором одговарајуће концентрација натријум хипохлорита који се показао изузетно ефикасним средством у борби против корона вируса. Филиповић је потврдио да су припадници батаљона ангажовани на територији целе Републике Србије, а осим на биолошкој дезинфекцији у Краљеву тренутно ових дана извршавају задатке у Новом Саду, Београду и Нишу. Да су припадници батаљона обучени, знатно оспособљени и мотивисани за извршавање задатака, и имају искуства у вршењу ових задатака могли су да се увере и представници краљевачких медија који су испратили реализацију активности у ромском насељу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


53


Уручени пакети за првих сто осамдесет породица

МАГАЗИН

5.4.2020.

ПОКЛОНУ СЕ У ЗУБЕ НЕ ГЛЕДА?

54


- Нешто више од шест милиона динара за три хиљаде пет стотина пакета појединачне вредности између хиљаду петсто до хиљаду седам стотина динара. - Сви са спискова које су направили Центар за социјални рад и Црвени крст током наредне две недеље ће добити пакете на кућну адресу. - Са седам доставних возила до најудаљенијих делова територије града и свих којима је у овом тренутку помоћ најпотребнија. - Прве процене указују да ће на овај начин бити уручено око две и по хиљаде пакета, а остатак ће се преко месних заједница дистрибуирати породицама слабијег имовинског стања под условом да сличне нису добиле на неки други начин

55


56

МАГАЗИН 5.4.2020.


57


ије тајна да период ванредног стања, уведеног како би се спречило ширење корона вируса, најтеже подносе породице са ниским примањима и оне којима једина средства за живот представљају социјална давања. Прве информације из различитих делова земље о опредељењу значајног броја локалних самоуправа да на листу приоритета пре свих ставе пензионере са примањима мањим од тридесет хиљада динара месечно подгревале су наде великог броја краљевачких да би и они могли да се нађу на неком од спискова. У том тренутку мало ко је размишљао о изворима средстава заснованим на економској моћи одређене средине, а да Краљево и није високо котирано на листи оних које би то могле да учине потврђено је након најаве да на помоћ могу да рачунају само корисници социјалне помоћи и услуга Црвеног крста. Након састанка са локалним привредницима, који су инцирали градоначелник Краљева, начелник Рашког управног округа и директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа, почело је прикупљање средстава за куповину пакета са животним намирницама и средствима за хигијену. У ситуацији кад највећи део

МАГАЗИН

5.4.2020.

Н

58

привреде послује у отежаним околностима, смањеним капацитетима и мањим бројем радника него што је уобичајено, радује податак о израженој спремности жељи да се, према тренутним способностима, помогне најсиромашнијим суграђанима. Из Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа врло брзо је стигла потврда о пријави око хиљаду и осам стотина пакета, а поред тридесет пет привредника који су присуствовали првом састанку проширена је листа оних који су изразили спремност да на делу покажу висок степен солидарности. Уз потврду значаја што ће део средстава од куповине животних намирница остати у Краљеву у локалној самоуправи су подсетили на солидарност коју су од увођења ванредног стања показали сви релевантни фактори, од Градског штаба за ванредне ситуације, војске, полиције, Сектора за ванредне ситуације, Завода за јавно здравље до сваког предузећа и установе чији је оснивач град, али и приватних привредних субјеката. Градски штаб за ванредне ситуације је утврдио процедуру за расподелу пакета помоћи, а за координатора спровођења свих активности у овој области одредио председника Скуп-

штине града. Поред корисника социјалне помоћи право на пакете пружено је ратним војним инвалидима и породицама палих бораца слабијег материјалног стања, уз подсећање да би на пакете који преостану могли да рачунају и други суграђани према јасним и јавно објављеним критеријумима. За складиштење првог контигента одређен је простор спортске дворане у Рибници, а у локалној самоуправи потврђено да ће расподела почети крајем ове недеље. Да ће тако и бити могло је да се закључи кад је упућен позив члановима првих сто осамдесет породица са списка становника ромског насеља из Стадионске улице. Сви који су неколико дана раније било којим поводом били у овом делу града могли су да се увере у задовољство значајног дела његових становника чињеницом да нису заборављени у овим тешким тренуцима. Можда због тога, а можда и жеље да се увере колика је количина пажње која им се поклања, окупили су се у великом броју испред Градског стадиона на простору који је дан раније дезинфикован како би се избегла било каква могућност ширења заразе. После неколико недеља паузе простор испред улаза на стадион личио је на време кад


су на овом месту игране значајније утакмице локалног клуба, па су за одржавање реда ангажовани припадници Одељења комуналне милиције и Министарства унутрашњих послова. Пре него што се приступило расподели пакета председник Скупштине града Ненад Марковић је потврдио да су средства за куповину обезбедили краљевачки привредници и једна политичка партија. Нешто више од шест милиона динара било је довољно да се припреми три хиљаде пет стотина пакета појединачне вредности између хиљаду петсто до хиљаду седам стотина динара што је, по речима Марковића, превазишло очекивања. У сваком од њих било је два кила брашна, литар уља, кило пиринча, по два сапуна и шампона, пет паштета, сардина, месни нарезак... Од четири понуде краљевач-

ких трговаца изабрана је најповољнија, а након директне поделе на стадиону сви остали са спискова које су направили Центар за социјални рад и Црвени крст током наредне две недеље добиће пакете на кућну адресу. За то је ангажовано седам доставних возила која ће, потврдио је Марковић, стићи и до најудаљенијих делова територије града и свих којима је у овом тренутку помоћ најпотребнија. Према до сада добијеним списковима право на пакет животних намирница и средстава за хигијену остварило је хиљаду триста двадесет шест корисника социјалне помоћи. Слични спискови се очекују од удружења палих бораца и ратних војних инвалида, али и удружења грађана у чијем су фокусу особе са различитим врстама инвалидитета. Прве процене указу-

ју да ће на овај начин бити уручено око две и по хиљаде пакета, а остатак ће се преко месних заједница дистрибуирати породицама слабијег имовинског стања под условом да сличне нису добиле на неки други начин. Утисци понети из Индустријске улице око поднева десетог априлског дана демантовали су изреку да се поклону у зубе не гледа. Довољна потврда је видно разочарање бројних становника Стадионске улице који су, чини се, очекивали знатно више. Због тога су ваљда неки од њих и потврдили како би били задовољнији да су добили помоћ у новцу. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

59


Основано незадовољство становника ромског насеља?

МАГАЗИН

5.4.2020.

ЖИВОТ НА

60


- Становници ромског насеља верују да би издвајањем из Месне заједнице Центар у посебну административну јединицу били створени знатно бољи услови за живот. - Роми потиснути на маргину збивања у граду због чега се сматрају само једном врстом гласачке машине. - Последњих година двадесетак припадника ромске заједнице завршило средње школе и факултете. - Страх ромских предшколаца у контакту са другом децом појачан сазнањем да слабо говоре српски језик. - Половина становника не плаћа комуналне услуге због ниских месечних износа социјалне помоћи. - Роми су сналажљив и дисциплинован народ, поштују ванредне мере и полицијски час, па их нема много на улицама. - Без заштите и средстава за дезинфекцију. - Наркоманија и деликвенција као алтернатива културним активностима

Фото: М. Радовановић

А МАРГИНИ

61


62

МАГАЗИН 5.4.2020.


ако се на последњем попису становништва спроведеном 2011. године 1.255 грађана Краљева изјаснило као припадници ромске популације због сталних миграција тачан број није никада утврђен, па се верује да их има и два пута више. Највећи број њих живи у ромском насељу које се током седам деценија ширило на простору у близни железничке станице, а модерније обрисе добијало захваљујући првенствено Ромима који су прилику за егзистенцију потражили у некој од западноевропских земаља одакле шаљу породицама део уштеђевине. Ромска заједница од око осам стотина становника у овом делу града је по много чему специфична због чега међу њеним припадницима влада уверење како би издвајањем из Месне заједнице Центар у посебну административну јединицу били створени знатно бољи услови за живот. Основа оваквог уверења огледа се у чињеници да је међу ромском популацијом у овом делу града тешко наћи и једну породицу којој главни извор прихода нису средства која се из градског буџета издвајају као социјална помоћ. Овакво уверење дели и Небојш Вујичић председник Демократског удружења Рома „Плави цвет“, једног од три која реализацијом различитих пројеката настоје да допринесу стварању бољих услова за живот ромске популације. Иако би требало очекивати задовољаајући ниво сарадње са представницима локалне самоуправе то се не би могло закључити из разговора са становницима ромског насеља видно разочараним сазнањем да током четворогодишњег мандата актуелни градоначелник није одговорио ни на један од позива да их посети. Све то, каже Вујичић, још једном потврђује да су Роми потиснути на маргину збивања у граду због чега се сматрају само једном врстом гласачке машине. Можда то и не би било чудно да на нивоу земље у шездесет јединица локалне самоуправе није ангажовано сто једанаест медијатора са задатком да, поред здравствених, припадницима ромске заједнице коју чини више од седамдесет одсто необразованих помогну у решавању бројних других проблема. Настојање да што већи број најмлађих стекне бар основно образовање у значај-

И

ној мери је допринело на промене које се последњих година огледају у чињеници да је двадесетак најуспешнијих завршавало средње школе и факултете. Да Роми нису потпуно заборављени сведоче повремене активности политичких партија којима је указано поверење да учествују у власти, а огледају се у посредовању при остваривању права на стипендије за најбоље ученике, подели новогодишњих пакетића и организацији позоришне представе за најмлађе, али и решавању неких од многобројних административних проблема. Проблеми са којима се пре поласка у школу срећу најмлађи становници ромског насеља указују на потребу формирања посебне предшколске групе која се темељи на уверењу да је страх у контакту са другом децом појачан након сазнања да слабо говоре српски језик. Колико им је то ограничавајући фактор током читавог основношколског периода најбоље сведочи податак да најслабије резултате остварују у области српског језика и математике. Податак да су сви објекти у насељу изграђени нелегално власнике не ослобађа обавезе да плаћају рачуне за утрошену електричну енергију и друге комуналне услуге. И поред тога бар половина, каже Вујичић, то није у ситуацији због ниских месечних износа социјалне помоћи. - Седамдесет одсто становништва потиче из породица са пет и више чланова, а највећем броју њих основни извор прихода је сакупљање секундарних сировина и обављање сезонских послова. Последње две деценије велики број Рома који је пристигао са простора Косова и Метохије овде добије документа и оствари право на социјалну помоћ, а досељавање је тренутно заустављено због ванредног стања. Насеље је пренатрпано, слободног простора за градњу нових кућа готово да нема, а одавде оде тек по неко уколико у иностранству обезбеди довољно средстава за куповину куће на неком другом месту у граду. У европске земље се одлази јер су тамо бољи услови за остваривање права на социјалну помоћ, а четири стотине евра за пунолетна и упола мање за малотена лица довољно је да се по нешто уштеди и пошаље овамо како би се санирали домови. Роми су сналажљив и дисциплинован

63


5.4.2020.

МАГАЗИН

64

народ, поштују ванредне мере и полицијски час, па их нема много на улицама. Захваљујући апелу поштују све мере струке и владе, али је потребно да нам локална самоуправа помогне са дезинфекционим и заштитним средствима, маскама и рукавицама, јер то вишечлане породице не могу да купе од пара које добију као социјалну помоћ. Људи иду у продавнице назаштићени, а знамо да један човек може да зарази више хиљада других - каже Вујичић и подсећа да је ромско насеље лоцирано у првој градској зони па, у случају појаве заразе, може да постане опасно жариште. Иако би се могло очекивати да три ромска удружења, „Руке пријатељства“, „Преокрет“ и „Плави цвет“, раде синхронизовано то није случај, па поразно делује сазнање о прилично лошим односима међу њима. Јабука

раздора су средства којима се финансира реализација различитих пројектних активности, а представници удружења која редовно остају кратких рукава верују да у овој области има довољно простора за ангажовање органа који се баве истраживањем криминалних активности због сумњи у правдање утрошка средстава на основу фиктивних рачуна. Разлог више огледа се у подсећању да у медијима нема потврде пројектних активности, а податак да је једном удружењу за реализацију неколико пројеката из сфере образовања додељено скоро милион и по динара подгрева сумњу о различитим врстама дилова. Управо то је, подсећа Вујичић, један од основних разлога за прекид сарадње која је некада ипак постојала. Од тада свако за средства аплицира појединачно, а и по неколико пројеката једног удружења

засновано је на уверењу да би бар један могао да прође строгу селекцију. Становници овог насеља су са посебним одушевљењем прихватили информацију о формирању Мобилног тима за инклузију Рома - Добили су ауто и обећали да ће доћи у ромско насеље, а како од тада нису дошли потврдило се да је и то само празна прича. Ромима нико не помаже, а кад одемо код градоначелника као да нема ауторитета. Два пута су на састанку код њега били по два три члана управног одбора и здравствени медијатор, да укажемо на горуће проблеме Рома. Позвали смо га да дође и види где му народ живи, а он се смеје и даје лажну наду. Док је градоначелник био Милош Бабић помагао је Роме, а кад је био земљотрес градоначелник је ишао од куће до куће - сећа се Вујичић.


Највећи број становника насеља удаљеног тек неколико стотина метара од градске депоније оријентисано је на прикупљање секундарних сировина са овог простора, али и других локација у граду, најчешће по контејнерима за одлагање отпада. Уз социјалну помоћ средства обезбеђана на овај начин усмеравају се за задовољавање основних животних потреба, а што остане на образовање најмлађих. Колико су захтеви велики најбоље потврђује податак о знатном броју породица са по неколико основаца од којих највећи број похађа наставу у Основној школи „Димитрије Туцовић“, према којој је усмерено четири петине свих Рома у граду. Недостатак средстава основни је разлог замирања бројних активности у ромским насељима. Док су пристизала каква таква средства „Плави цвет“

Небојша Вујичић

је организовао рад фолклорне секције за оне који су предност давали песми и игри, а фудбалске за друге којима је било драже трчање за лоптом. Колико је рад био продуктиван најбоље потврђује седам смотри културног ствралаштва као добре прилике за надметање играча, певача и инструменталиста из петнаест градова Србије. Причало се у то време и о градњи својеврсног дома културе, али се потврдило да је и то само празно обећање. Кад је заврнута славина за доток средстава прво је посустао фолклор, убрзо затим су и фудбалери изгубили мотивацију за рад, а ни то, каже Вујичић, не би било погубно да млади као алтернативу нису прихватили наркоманију и деликвенцију. Старији становници насеља сећају се времена кад је локална самоуправа поклањала много више пажње његовим становницима. Било је то почет-

65


5.4.2020.

МАГАЗИН

66

ком овог века кад је без много административних зачкољица и пројеката асфалтирано девет стотина шездесет метара пута, а вода стигла до скоро сваке куће. Признају становници овог дела града да трошкове не плаћају сви и указују на потребу проширења водоводне мреже како би се побољшало снабдевање, поготово током летњих месеци кад славине у добром делу домаћинстава остају суве. Да краљевачки Роми бар у неким областима не заостају за другим суграђанима потрђује податак да имају мобилне телефоне а у кућама интернет што им омогућава да буду у сталном контакту са рођацима у иностранству. Значајним се оцењује податак да су све куће у насељу добиле бројеве што у знатној мери олакшава посао поштару који свакодневно навраћа како би уручио различите врсте пошиљки. Све би то, каже Вујичић, било знатно корисније кад би живот Рома био дужи. У таквим околностима поразно делује податак о малом броју старијих од педесет година и потврда да у овом крају нема пензионера. Ни податак да Роми имају здравствене картице, и могућност коришћења здравствених услуга уз посредовање здравственог медијатора који помаже да се у значајној мери скрати период до одласка на специјалистички преглед, не помаже много кад се зна да на здравствено стање утиче близина депоније са које струјање ваздуха доноси различите бактерије. Све би, каже Вујичић, било знатно подношљивије кад не би било дискриминације при запошљавању коју су на најбољи начин доживели и и чланови његове породице. Стефан је стекао диплому техничара за компјутерско контруисање, а сви покушаји да на неком од конкурса дође до радног места остали су без успеха. Боље среће нису ни Владица као квалификовани механичар и Виолета након што је завршетком средње школе оспособљена за баштована. У више наврата је, каже, конкурисала за различите послове у фабрици „Леони“ одакле нема никаквог одговора. Иако су у таквим околностима јавни радови последња прилика да бар привремено буду ангажовани на неком од послова досадашње искуство не улива

довољно наде у могућност да се то догоди. Немају становници ромског насеља много лепих речи ни за рад Центра за социјални рад у коме је, кажу, критеријум за доделу помоћи често и начин облачења неког од апликаната. - Центар за социјални рад злоупотребљава Закон о забрани дисктриминације по полу, раси, вероисповести и имовинском стању, а кад неком кориснику социјалне помоћи истекне рок, и треба да обнови документа, кажу ти се лепо облачиш, имаш ПВЦ врата и слично. Нико не жели да живи прљав и у немаштини, па ни Роми, а ово средстава што стиже из иностранства не би требало да буде ограничење при остваривању права на социјалну помоћ. Зато такво понашање доживљавамо као дискриминацију, поготово оних који су неписмени. Кад сам као представник Рома правио спискове за огрев избачен сам из канцеларије, па се питам шта могу да очекују неписмени. Тамо не желе да будеш у праву, а кад укажеш на неправилности зову полицију па се понашају као влада, а директорка као председник државе - каже Вујичић. Додатне проблеме у првом кварталу ове године донело је ванредно стање због чега највећи број становника овог насеља готово читавог дана прати ситуацију у земљи и настоји да се придржава препорука државних органа. Ограничење кретања и привредних активности негативно се одразило на сакупљање секундарних сировина као значајног извора средстава за свакодневни живот, посебно набавку лекова. И поред свих проблема не јењава оптимизам и уверење о постепеном враћању у нормалне токове. До тада из удружења „Плави цвет“ стиже апел да се стрпе, поштују препоруку струке и поруке председника Србије, уз посебну пажњу на избегавање вршења било каквих кривичних дела. Од одговорних се очекује да обезбеди бар минимална средства заштите. Ако Роми немају увек шта да једу и средства за куповину лекова, каже Вујичић, да бар буду заштићени од опасности којом прети ширење корона вируса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


67


Стратегија развоја града до 2020. године (7)

МАГАЗИН

5.4.2020.

ОЛАКШИЦЕ ИН

68

- У погледу стимулисања привредног раста, обвезницима се пружају порески подстицаји и ослобађања. - Законом о порезу на доходак предвиђене су пореске олакшице за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом. - Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10, од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине 20, на приходе од капитала 15, осим за онај остварен од издавања сопствених непокретности која износи 20 одсто. - Јединици локалне самоуправе са нивоа Републике припадају приходи од пореза на доходак грађана, пореза на наслеђе и поклона и пореза на пренос апсолутних права


Фото: М. Радовановић

НВЕСТИТОРИМА

69


а Краљево су веома значајне пословне инвестиције, посебно оне које доводе до отварања нових радних места и унапређења пословање привредног сектора као основе развоја. Иако нема одговарајућу Одлуку о олакшицама за инвестиције у погледу наплате и уређења и коришћење градског грађевинског земљишта и постојећим одлукама о наплати накнаде за ову сврху предвиђено је умањење цене само уколико се плаћање врши у пуном износу једнократно. Приликом утврђивања цене накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, предвиђено је умањење цене уколико се ради о изградњи објекта за обављање производних делатности.

З

Порези

МАГАЗИН

5.4.2020.

Порез на доходак грађана плаћају физичка лица која остварују доходак, а подлежу му зараде, приходи од самосталне делатности, ауторских права,

70

права сродних ауторском и права индустријске својине, приходи од капитала, капитални добици и остали приходи. Стопа пореза на доходак износи 10% зараде при чему се под њом подразумева она која се остварује по основу радног односа. Законом о порезу на доходак предвиђене су пореске олакшице за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом, а послодавац који запосли приправника млађег од 30 година са евиденције Националне службе за запошљавање ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде за период од три године од дана заснивања радног односа тог лица. Исту повољност, али у периоду од две године, има послодавац који запосли на неодређено време лице млађе од 30 година које је на евиденцији Националне службе за запошљавање било најмање три месеца без прекида. Послодавац који на неодређено време запосли лице са инва-

лидитетом ослобађа се обавезе плаћања истог пореза за период од три године, а онај који запосли лице старије од 45 година које код Националне службе за запошљавање има статус корисника новчане накнаде за време незапослености, или је код те службе пријављено као незапослено најмање шест месеци без прекида, ослобађа се обавезе плаћања пореза из зараде. Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10, од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине 20, на приходе од капитала 15, осим за онај остварен од издавања сопствених непокретности која износи 20 одсто. Капитални добитак, односно губитак представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом стварних права на непокретностима, ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, удела у капи-


талу правних лица, акција и осталих хартија од вредности, укључујући и инвестиционе јединице, осим оних из добровољних пензијских фондова, а стопа пореза на добитак износи 15%. Под осталим приходима сматрају се они које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом. Овим приходима сматрају се и други који по природи чине доходак физичког лица, а стопа пореза на њих износи 20%, уз изузетак стопе пореза од прихода на осигурање лица која износи 15%. Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици према подацима ре-

публичког органа надлежног за послове статистике. Порески обвезник пореза на добит правних лица је привредно друштво, предузеће или друго правно лице основано ради обављања делатности у циљу стицања добити, али и задруга која остварује приходе продајом производа или вршењем услуга. Стопа пореза на ову категорију добити је пропорционална и једнообразна и износи 15%. У погледу стимулисања привредног раста, обвезницима се пружају порески подстицаји и ослобађања. Уколико порески обвезник, или друго лице, у основна средства уложи више од једне милијарде динара, а средства користи за обављање претежне делатности и додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица у периоду од десет година сразмерно улагању. Порез на додату вредност је општи

порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње, као и на увоз добара, а општа стопа за опорезиви промет износи 20%. По посебној стопи од 10% опорезује се промет хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда, свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, рибе и јаја, житарица, лекова, ортотичких и протетичких и медицинских средстава, материјала за дијализу, ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке. Иста стопа се примењује код промета уџбеника и наставних средстава, дневних новина, монографских и серијских публикација, огревног дрвета, услуга смештаја у

71


МАГАЗИН

5.4.2020.

хотелима, мотелима, одмаралиштима, услуга које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте, изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и золошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен плаћања. Десет одсто продајне цене плаћа се на промет природног гаса, топлотне енергије за потребе грејања, пренос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима, услуге које претходе испоруци воде за пиће водоводном мрежом, као и воде за пиће, осим флаширане, пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода, управљање комуналним отпадом, одржавање чистоће на површинама јавне намене, одржавање јавних зелених површина и приобаља, превоз путника у градском и приградском саобраћају, управљање гробљима и погребне услуге. Доприносима за обавезно социјално осигурање обезбеђују се средства

72

за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања и осигурања за случај незапослености. Стопа по којој се обрачунава допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање износи 24%, за обавезно здравствено осигурање12,3%, а осигурање за случај незапослености 1,5%. Када се доприноси плаћају истовремено из основице и на основицу, обрачун се за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обрачунава по основици од 13%, за обавезно здравствено осигурање 6,15%, а осигурање за случај незапослености 0,75%.

Примања јединица локалне самоуправе Република је дужна да при сваком преношењу, или поверавању нових, послова јединици локалне самоуправе обезбеди одговарајућа средства, односно изворе прихода, потребне за обављање тих послова. Средства буџе-

та јединице локалне самоуправе обезбеђују се из изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода и примања. Изворне приходе јединице локалне самоуправе чине порез на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон, локалне административне таксе, локалне комуналне таксе, боравишна такса, накнада за коришћење јавних добара, концесиона накнада и друге накнаде у складу са законом. У ову категорију спадају и приходи од новчаних казни изречених у прекршајном поступку за прекршаје прописане актом скупштине јединице локалне самоуправе, као и одузета имовинска корист у том поступку, приходи од давања у закуп, или коришћење, непокретности и покретних ствари у својини Републике Србије, које користи јединица локалне самоуправе, односно органи и организације јединице локалне самоуправе и индиректни корисници њеног буџета. Приходи се остварују од давања у закуп, или кори-


шћење, непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне самоуправе, продајом услуга корисника средстава буџета јединице локалне самоуправе чије је пружање уговорено са физичким и правним лицима, од камата на средства буџета јединице локалне самоуправе, донација јединици локалне самоуправе и по основу самодоприноса. Стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада, посебном одлуком утврђује скупштина јединице локалне самопураве.

Приходи од осталих нивоа власти Јединици локалне самоуправе са нивоа Републике припадају приходи од пореза на доходак грађана, пореза на наслеђе и поклона и пореза на пренос апсолутних права. Са нивоа Републике, градовима и општинама припадају трансфери из буџета који може бити ненаменски, а утврђује се на годишњем нивоу на основу оства-

реног бруто домаћег производа и расподељује локалним самоуправама према критеријумима утврђеним законом, и наменски који се користи за финансирање одређених функција и издатака.

Порез на имовину Скупштина јединице локалне самоуправе утврђује висину стопе пореза на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон, до висине највише стопе прописане законом којим се уређују порези на имовину. Стопа пореза на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге износи 0,40%, а код обвезника који не води пословне књиге 0,30%. За утврђивања просечне цене квадратног метра непокретности, као елемента за утврђивање основице пореза на имовину, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајне повезаности са централним деловима града, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу,

одређене су четири зоне.

Локална комунална такса Локална комунална такса се плаћа за истицање фирме на пословном простору, коришћење рекламних паноа, укључујући и истицање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају локалној самоуправи, држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина, коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија у пословне сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, држање средстава за игру, коришћење слободних површина за кампове, постављање шатора или друге објекте привременог коришћења, заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и резервацију паркинг места на јавним паркиралиштима. Т. Радовановић

73


74

МАГАЗИН 5.4.2020.


Милан Глишовић 1938 - 2020

75


5.4.2020.

МАГАЗИН

76

Милан Глишовић


Краљевачка медијска сцена: Милан Глишовић (1)

ЗЛАТНО ДОБА КРАЉЕВАЧКОГ НОВИНАРСТВА - Између седамдесетих и осамдесетих година прошлог века било је привилегија бавити се новинарством. - Новинари који су стизали до најзабитијих села уживали су углед у друштву и били цењени међу грађанима на терену. - Краљевачко Дописништво Телевизије Београд годинама међу прва три у Србији. - За петнаестак година радио емисија „Селима у походе“ небројано пута награђивана као најбоља у Србији. - Новац од бројних награда довољан да се изгради добар део породичне куће

77


ада је након Другог светског рата почела да се интензивније развија, и као веома специфична профилише, краљевачка медијска сцена мало ко је могао претпоставити да ће доћи у незавидну позицију у каквој се налази данас. Али, мало ко је, све до почетка деведесетих година прошлог века, могао да претпостави да ће се дешавати и многе друге ствари које су живот у Србији учиниле тежим него у другим деловима Европе. Немерљив допринос врхунском нивоу који је краљевачко новинарство доживело осамдесетих година прошлог века несумњиво је дао Милан Глишовић, један од ретких који је довољно успешан био у новинама, на радију и телевизији. У новинарске воде запловио је, као и многи други, сасвим случајно, још на одслужењу војног рока. У новосадском гарнизону војску је служио и бивши фудбалер Црвене звезде, касније сплитског Хајдука и југословенске репрезентације, Новак Томић. Играли су двојица другара у касарни фудбал све до дана кад онај доста познатији није доживео повреду и сломио ногу. Милан Глишовић је дошао на идеју да то опише и пошаље „Вечерњим новостима“, а изненађењу није било краја кад се текст појавио на страницама овог у то време најтиражнијег листа у земљи. Осим фотоапарата имао је Глишовић и инстинкт да бележи интересантне ствари, па је брзо постао веома цењен у гарнизону, водио културно-забавни живот и о дешавањима у касарни писао за листове „Војник“ и „Вечерње новости“. Након војске пут до медијског трона водио је преко деканата Медицинског факултета и Савезне привредне коморе. И ко зна куда би га одвео да „Вечерње новости“ нису расписале конкурс за пријем новинара дописника из различитих крајева Србије. Као пети на ранг листи од пет стотина кандидата постао је хонорарни дописник из Краљева који ће врло брзо постати један од најбољих са простора Србије. - Најпознатији међу краљевачким новинарима био је дописник Политике Воја Благојевић, и као одличан новинар био репер за рангирање свих

МАГАЗИН

5.4.2020.

К

78

осталих. У то време из Александровца је, као дописник Радио Београда, у Краљево дошао Марко Марковић, а ја сам му међу првима помогао да се овде снађе. Доста сам путовао и писао, моје приче и репортаже су људи ценили, а добијао сам бројна признања јер су „Вечерње новости“ цениле своје дописнике – прича Глишовић. Краљево је у то време био веома занимљив град, имао своје боеме, истакнуте личности, познате и занимљиве људе који су се дружили у „Паризу“, пред „Туристом“, у „Лондону“ или „Задужбини“. Међу њима су били Љутко поткивач, свештеник Милован Благојевић и бројни други. „Магнохром“ и „Јасен“ су се већ афирмисали у производњи, пољопривредне задруге напредовале, сви радно способни били запослени, а друштво бринуло о њима. Одлучујућу улогу имала је тада једина партија, а новинарима остало једино да контактирају са свима и проналазе теме интересантне за читаоце, касније слушаоце и гледаоце. Све док „Ибарске новости“ нису расписале конкурс за новинаре Милан Глишовић је био стално запослен у краљевачком „Електрону“ и „Винару“. Стицајем околности уместо да заузме место новинара у „Ибарске новости“ је примљен као фоторепортер чему је, сем потребе за овим профилом радника, погодовало и искуство које је већ имао у овој области. Жеља да буде прави новинар била је толико јака да је, након бројних текстова, фотоапарат препустио млађем колеги а он постао један од бољих новинара. Плејаду одличних краљевачких новинара предводио је у то време Драгољуб Обрадовић Кондис, човек за кога се сматрало да је алфа и омега „Ибарских новости“. Као технички уредник листа и одличан текстописац поседовао је и значајну дозу духа из које су проистекле бројне анегдоте које се препричавају и деценијама после његове смрти. Поред писања текстова из области културе и образовања Мија Сарић се бавио глумом и режијом у краљевачком аматерском позоришту, Данило Цвијетић писао о привреди,

Ђорђе Ковачевић и Десимир Ђорђевић били задужени за политичка дешавања, а Љиљана Ђорђевић поред новинарског бавила се и лекторским послом. Нешто касније придружио им се Драган Илић Нишки, веома надарен и паметан момак који се сем новинарства бавио и поезијом. - Путовали смо у групама до Сјенице, Тутина, Пештера, Рашке, правили приче и репортаже из пештерских села, а комерцијала је ишла за нама и скупљала средства. „Ибарске новости“ су се издржавале од тих сресдтава, а тираж од 8.000 примерака листа нестајао је за дан. Популарни Цале продавао је испред биоскопа семенке и „Ибарске новости“, а новинаре називао колегама. Толико је новина продавао да је зарађивао више од нас. Одлазили смо у Трстеник и Врњачку Бању, залазили у Чачак и нека друга места, а лист „Ибарске новости“ је покривао и Ужице. Смишљали смо начин како да дођемо до средстава, па смо обилазили истакнуте фирме из Чачка, Ужица, Пожеге, Крушевца и правили о њима репортаже, а они су касније давали средства „Ибарским новостима“ – сећа се тих времена Милан Глишовић. Иза „Ибарских новости“ увек је стајала локална управа и из општинског буџета издвајала део средстава за информисање. Све то утицало је да новинари буду привилеговани, уживају углед у друштву и буду цењени међу грађанима на терену. Било је то, каже Милан Глишовић, златно доба краљевачког новинарства када су новинари стизали до најзабитијих села и правили приче о људима који тамо живе. Када је са радом почео Радио Краљево требало је смислити начин како да се програм приближи што већем броју слушалаца. Већ 1971. године Глишовић је направио прву емисију серијала „Селима у походе“ и са микрофоном и магнетофоном зашао на места на која људи обично не иду. Емисија са прилозима између којих су емитоване најновије народне песме била је изузетно популарна и покривала подручје од Крагујевца и Ужица до Косова. Петнаестак година је Глишовић


79


5.4.2020.

МАГАЗИН

80

радио на сталном унапређењу емисије и за труд добио чак 17 првих награда које су се годинама додељивале на Дан радија. Новчане награде су, прича са поносом, биле толике да је захваљујући њима саградио добар део породичне куће. Сем награда овај период обележиле су и бројне друге интересантне ствари. - Отишао сам у Лађевце где су се људи жалили да певачица у „Зони Замфировој“ ремети мир докторке Ранке Дурутовић која је радила у сеоској амбуланти. Одем код чувеног Љубинка, власника кафане, да видим шта се догађа кад се село посвађало око певачице и доктореке. Докторка исприча да јој бука из кафане ремети мир, па не може да спава, а власник кафане да мора да има певачицу у локалу јер од тога живи. Људи су у то време имали толико пара да су атрактивну певачицу њима засипали до зоре. У пролазу између амбуланте и кафане свратим у чеаконицу и једног старог човека који куња на клупи приупитам за свађу. Каже да му треба докторка зато што је болестан, али воли и певачицу, па је најбоље да острану и једна и друга.

У истој кафани певала је кршна Црногорка све док јој пијани гост није толико досадио да је узела сатару са пања и одсекла му уво. Обливеног крвљу повезу га за Краљево, а један други гост примети уво на поду па другим аутом пође за њима. Доктор му пришије уво које је после извесног време отпало тако да су га до краја живота звали Чуљко. Емисије на радију биле су препуне шала које су у то време најбоље обрађивали Милан Пантовић и Воја Благојевић – прича Милан Глишовић. У време које многи новинари с правом називају златним трагали су млади и полетни новинари за интересантним темама. Пред крај шездесетих и почетком седамдесетих година светски хит је било лечење ћелавости, а један од првих за кога се тврдило да је у овој области постигао добре резултате био је краљевачки лекар др Момчило Весковић код кога су долазили и пацијенти из околних земаља. Добар лекар опште праксе, родом из Дракчића, постао је популаран а глас о њему, након фељтона који је објавио Милан Глишовић, стигао је чак

до Штутгарта у коме су Немци направили институт који се бави овом проблематиком. Бројни пацијенти били су задовољни резултатима лечења, о томе се дуго писало у новинама а онда је, као и много пута пре тога, све пало у заборав. Прилико једне од многобројних посета Пештерској висоравни, након високе температуре, био је Милан Глишовић принуђен да потражи помоћ лекара у најближој амбуланти смештеној у надалеко познатим „Борићима“ на периферији Сјенице. Не мало изненађење доживео је кад је на вратима ординације угледао име доктора Весковића кога је само две године раније посетио у Штутгарту. Пространа је Пештерска висораван, а доктор цео дан по селима на терену. Тек око пола ноћи стигао је да прегледа старог познаника и исприча о проблемима које је имао у Немачкој и због којих је морао да напусти ову земљу. Краљевачка медијска сцена доживљавала је бројне, мање или више значајне, трансформације. Развој технологије довео је до бројних по-


вољности, поготово кад је примат у информисању полако преузимала телевизија. Дуги низ година у Информативном програму Телевизије Београд сарађивао је Марко Марковић, све до тренутка кад је донета одлука да се у Краљеву, као центру региона од петнаест општина, отвори дописништво ове информативне куће. Као хонорарни сарадник Телевизије Београд Милан Глишовић је већ имао телевизијског искуства, па је било оправдано да баш он буде први уредник у дописништву. На том месту остаће све до одласка у пензију. Пионир српског телевизијског новинарства Јован Шћекић, који се школовао у Америци, најзаслужнији је што је у Краљеву отворено Дописништво које је покривало подручје од Краљева до Ниша, са друге стране до црногорске границе, а укључивало Чачак, Ужице, Јагодину и Крагујевац. Краљевачко дописништво свртстало се међу три најбоља у Србији, раме уз раме са онима из Ниша и Крагујевца. Развој јавног сервиса, и ширење мреже дописништава и у другим деловима земље, полако је растерећивао Краљевчане

који су већ били окићени бројним признањима. Иако су теме црпели са широког простора од петнаест општина региона, а и шире, добре везе са људима из општинских центара указивале су уреднику дописништва на теме из области културе, образовања, пољопривреде и других. За развој дописништва интересантно је да су први запослени у њему почињали од нуле, без готово икаквог телевизијског искуства. Први сниматељ у дописништву до тада је био помоћник музичког уредника у Радио Краљеву. Нешто мало интересовања према фотографији, касније камери, било је довољно да се упусти у авантуру која траје и данас. Бројни касније запослени људи долазили су на различите начине. - Ненад Димитријевић је радио у „Ибарским новостима“ као тонски техничар, а највећо део радног времена проводио чувајући средњеталасни предајник Радио Краљева у Ратини. Друштво му је дуго правио само један пас, а изолација од света почела негативно да утиче на њега. Једног дана

осетим да ми треба расветљивач, аисистент сниматеља, па од директора Зорана Николића затражим да у екипу укључи Димитријевића. Кад је дошао видим да се занима за оно што ради сниматељ и полако краде занат, а врло брзо је уследило и сниматељско крштење. После саобраћајне незгоде која је оставила трајне последице у мом животу оправљао сам се у „Агенсу“ у Матарушкој Бањи. Иако сам већ скоро годину дана био непокретан, или на штакама, одазовем се на позив из Београда да у Крушевцу пропратим неку годишњицу ФК „Напредак“. Пошто је сниматељ био одсутан позовем Нешу да узме мој ауто и камеру, па одемо у Крушевац. Камера је била огромна, а тејп тежак десетак килограма. Он вуче једно и друго, ја држим микрофон и штаке, и направимо фину причу са годишњице клуба. Пошаљемо у Београд, а увече очекујем да видим да ћи ће бити нешто. Кад је у ударном Дневнику Телевизије Београд емитована прича био је то догађај живота новопеченог сниматеља – прича Милан Глишовић. Т. Радовановић

81


Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

ПИЛАВ СА ШАМПИЊОНИМА Одушевљена сам кухињским сетом који може бити ваш од данас па све до 1. маја. Потребно је да скинете апликацију Simply Tastly, унесете кодове који се налазе испод чепова Кока-Кола паковања и изаберете шта вам се допада. За још веће уживање у спремању и дељењу хране! За више информација посетите www.coca-cola.rs.

Обе врсте лука ситно исецкајте и на уљу пропржите. Додајте шампињоне претходно исецкане на листиће и динстајте док не уври половина течности. Тада додајте шаргарепе исечене на колутове и наставите да динстате док не испари течност коју су шампињони пустили. Пиринач проперите, оцедите, додајте у суд и пржите око 4-5 минута.

МАГАЗИН

5.4.2020.

Потребно:

82

450 г шампињона 1 мања главица црног лука (око 50-60 г) 2 млада црна лука 2 мање шаргарепе (око 80-100 г) 230 г пиринча 1 л вруће воде 2 коцке за супу (повртна) бибер

Направите бујон од вруће воде и измрвљених коцки за супу. Половину течности сипајте у суд, промешајте, ставите поклопак и оставите да се кува око 10-15 минута. Након тог времена, пребаците у тепсију, налијте остатком бујона и пеците на 200 °Ц још око 25-30 минута или зависно од ваше рерне.


83


5.4.2020.

МАГАЗИН

84

Проблеме ћемо успешно решавати, када се решимо - „одговорних“!

Србе је захва машине и


Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Кад је добио „одрешене руке“, вратио се старом послу!

Која ли је српска, за будућност база? Стотине раскршћа, нигде путоказа!

атила морална ерозија, и раднике – корозија!

85


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 12. И 18. АПРИЛА

МАГАЗИН

5.4.2020.

12. април

86

238 — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину Трачанину. 467 — Антемије постаје нови западноримски цар. 1204 — Крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград. 1782 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама. 1861 — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат. 1877 — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал. 1890 — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. 1911 — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три сата и 56 минута. 1938 — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд. 1945 — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије. 1945 — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта. 1946 — Сирија стиче независност од Француске. 1954 — Били Хели снима хит „Rock Around the Clock“. 1961 — Јуриј Гагарин, совјетски ко-

смонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду - сателиту Восток-1. 1961 — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“. 1963 — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „From Me to You“. 1966 — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату. 1970 — Православна црква у Америци добија аутокефалност од руског патријарха Алексија I. 1970 — Совјетска подморница К-8, која је носила четири нуклеарне бојеве главе, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду. 1980 — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима. 1980 — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара у Москви. 1980 — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде. 1981 — Свемиски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију. 1985 — Прва синхронизација Ђердапа II 1987 — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко „шетајући“ космосом успешно повезали космички модул са орбиталном станицом „Мир“. 1992 — Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је Ethel Barrymore theater на Бродвеју. Забележен је други по реду најнижи резултат утакмица NBA лиге (Detro-

it Piston-NY Knicks: 72:61). Отворен је европски Дизниленд Париз у Marne-la-Vallee, у Француској. 1993 — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион Мираж срушио се у Јадранско море. 1997 — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства. 1999 — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено. 2001 — У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог светског рата, тешка 250 kg. Бомба на-


ђена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона. После интервенције председника САД Џорџа Буша Кина пристала да, после 11 дана, ослободи 24 члана посаде шпијунског авиона САД. 2002 — Председник Венецуеле Уго Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

13. април 1204 — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград. 1598 — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим се је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима. 1848 — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине. 1869 — У Панчеву изашао први

број недељника „Панчевац“. У овом листу објављен је први превод на српски језик „Комунистичког манифеста“. Лист је више пута забрањиван и обнављан. 1898 — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности. 1919 — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 1936 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић. 1941 — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату. 1945 — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч. Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија. 1964 — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм „Пољски љиљани“, први црнац који је добио ово високо филмско признање. 1966 — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф. 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975 — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум. Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану. 1981 — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила. 1990 — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада

Пољака 1940. у Катинској шуми. 1995 — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење. 1996 — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље. 1997 — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине. 1999 — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети. 2002 — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 km дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље. 2015 —Оснивање Слободне Републике Либерланд.

14. април 43. п. н. е. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција. 69 — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара). 193 — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара. 955 — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске. 1205 — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског. 1471 — Снаге јоркиста под коман-

87


5.4.2020.

МАГАЗИН

88

дом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика. 1849 — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије. 1865 — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата. 1900 — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе. 1909 — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана. 1912 — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо следеће ноћи, усмртивши 1503 особе. 1912 — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос. 1931 — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII. 1938 — Полетео је први прототип ловачког авиона Рогожарски ИК-3, а њиме је управљао искусни пилот из Опитне групе капетан Никола Бјелановић. 1945 — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу. 1958 — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана. 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975 — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније. 1986 — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије. 1988 — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистан-

ских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана. 1994 — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима. 1995 — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом. 1999 — Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО. Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 km, способну да носи нуклеарне пројектиле. 2000 — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи. 2003 — На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи. У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

15. април 1071 — Бари, последњи византијски посед у јужној Италији, се предао Роберту Гвискару. 1450 — У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији. 1755 — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник. 1909 — Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини.

1912 — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника. 1923 — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921., ушао у употребу при лечењу дијабетеса. 1925 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. 1941 — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић.


1945 — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор “Берген-Белзен”. 1952 — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету. 1968 — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док су кружила у Земљиној орбити. 1974 — После петнаестогодишње владавине, војним пучем свргнут са власти председник Нигера Диори Хамани. 1979 — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од

80.000 остало без кућа. 1986 — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо. 1989 — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача. 1992 — Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989. 1994 — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини. 1996 — „Комисија за истину” у Јужној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак. Од подметнуте експлозивне направе оштећена Бајракли-џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио да је то је био седми напад на ту џамију од 1990. 1997 — Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке, у Саудијској Арабији, погинула 343 ходочасника. 1999 — НАТО преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, а током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 цивила. 2002 — У несрећи путничког авиона кинеске компаније „Air China“ погинуле најмање 122 особе. 2004 — Osnovan je Folklorni ansambl „Rožaje” 2005 — На магистралном путу Зрењанин - Нови Сад, дошло до тешке саобраћајне несреће када је аутобус фирме „Аутобанат“ пао са Жабаљског моста у реку Тису. Погинуло више од десет особа, а око петнаестак повређено. 2014 — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

16. април 73 — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат). 1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. 1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства. 1521 — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу. 1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу). 1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо. 1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка. 1818 — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом. 1854 — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду. 1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата. 1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена. 1912 — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша. 1917 — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској. 1922 — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи. 1944 — Савезничка авијација је

89


5.4.2020.

МАГАЗИН

90

бомбардовала Београд у Другом светском рату. 1945 — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг. 1945 — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе. 1947 — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија. 1948 — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој. 1964 — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“. 1970 — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе. 1992 — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70. 1996 — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис. 2001 — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске. 2002 — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске миров-

не трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана. 2003 — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића. 2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја. 2012 — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију. 2013 — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.

17. април 1492 — Кристифор Колумбо добио сагласност и новац од шпанског краља Фернандо II од Арагона и краљице Изабеле, за свој пут до Азије. 1860 — Црна Гора и Турска, после турског пораза на Грахову, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила. 1895 — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански рат, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану. 1941 — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач Загреб и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици након капитулације Југославије. Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице и две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача Загреб. 1957 — Кипарски архиепископ Макариос III вратио се у Атину након 13 месеци проведених у егзилу на Сејше-

лима. Исте године Макариос је са британском владом почео преговоре о независности Кипра, а у децембру 1959. изабран је за председника Републике Кипар. 1961 — Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у „Заливу свиња“ у намери да оборе режим Фидела Кастра. У тродневним борбама убијено је око 100, а заробљено више од хиљаду нападача.


1969 — Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александер Дупчек поднео је оставку, после краха реформског курса названог Прашко пролеће. 1975 — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи. 1977 — У Лихтенштајну први пут су

гласале жене. 1982 — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством. 1983 — Индија лансирала први вештачки сателит. 1993 — У УН усвојена резолуција која предвиђа пооштравање санкција против СР Југославије, уколико босански Срби не потпишу Венс-Овенов мировни план за Босну до 26. априла. 1996 — САД и Јапан потписали декларацију о безбедносној сарадњи према којој САД задржавају ниво војних снага у Јапану и осталим деловима Азије. 2001 — Израелске снаге напале су са копна, из ваздуха и са мора палестинске територије у појасу Газе, након минобацачког напада на израелско насеље Сдерот. 2002 — Југословенска влада позвала је 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се: Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.

18. април 1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа. 1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д’Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920. 1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Ac on Comics#1. 1939 — Француски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота.

1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју. 1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације. 1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита. 1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније. 1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта. 1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима НАТО-у и Варшавском уговору. 1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти. 1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре. 1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100. 1994 — Почео је грађански рат у Руанди. 1996 — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор. 1999 — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.

91


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs