Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 434 * 15. март 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

15.3.2020.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

4

МАГАЗИН 15.3.2020.

У овом броју: 10 14 16 24 32 40 46 48 58 68 76 84 86 88 90 94 Фото: М. Радовановић

Највиши степен опрезности И даље шарено Привреда на коленима Доследно за просвету Тринаест јавних позива Добра воља и вредне руке Из Мињине кухињице Љубав и пријатељство уместо политике Позориште као светилиште Камен за под главу Дивови из прошлости На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Нови Пазар - Рибница Јединство - Слога Времеплов

5

6

МАГАЗИН 15.3.2020.

7

8

МАГАЗИН 15.3.2020.

9

Епидемиолошка ситуација на дан 14. марта

МАГАЗИН

15.3.2020.

НАЈВИШИ СТЕПЕ

10

- До 8 часова 14. марта регистрован укупно четрдесет један потврђен случај COVID 19. - Од последњег извештаја тестирани су узорци седамнаест особа од којих je шест позитивних и једанаест негативних на нови корона вирус. - Четворо се налази у кућној изолацији са лакшом клиничком сликом, док је двоје задржано на болничком лечењу, без компликација, стабилног општег стања. - У националној референтној лабораторији Института Торлак тестиранo укупно двеста педесет шест особa којe су испуњавале критеријуме дефиниције случаја

ЕН ОПРЕЗНОСТИ

инистарство здравља потврђује да је у Србији до 8 часова 14. марта регистрован укупно четрдесет један потврђен случај COVID 19. Од последњег извештаја до осам часова тестирани су узорци седамнаест особа од којих je шест позитивних и једанаест негативних на нови корона вирус. Четворо се налази у кућној изолацији са лакшом клиничком сликом, док је двоје задржано на болничком лечењу, без компликација, стабилног општег стања. До истог периода у националној референтној лабораторији

М

Института Торлак тестиранo je укупно двеста педесет шест особa којe су испуњавале критеријуме дефиниције случаја. Од 24. фебруара у Републици Србији се примењују кориговани алгоритми за поступање сходно развоју епидемиолошке ситуације у свету, посебно у Италији, као и на основу до сада стечених сазнања о карактеристикама инфекције и узрочника. Подручјем интензивне трансмисије вируса се сматрају државе или њихови делови у којима се региструју у већем

броју случајеви за које није могуће утврдити ланац трансмисије. У овом тренутку подручјима интензивне трансмисије вируса SARS-CoV-2 сматрају се: НР Кина (нарочито град Вухан у провинцији Хубеј), Република Кореја, Сингапур, Јапан, Иран и Италија. Што се Италије тиче, Министарство спољних послова издало је 24. фебруара саопштење у коме српским држављанима препоручује да не путују у она подручја која је италијанска влада одредила као критична. У њих спада десет општина око Лодија, Бертонико, Казалпу-

11

15.3.2020.

МАГАЗИН

12

стерленго, Кастелђерундо, Кастиљоне Д’Ада, Кодоњо, Фомбио, Малео, Сан Фиорано, Сомаља, Теранова деи Пасерини, у регији Ломбардија и једна општина, Во’, у регији Венето. Та подручја су изолована и под надзором су италијанских власти. За остатак Италије нису предвиђена никаква друга ограничења Путницима који долазе из подручја интензивне трансмисије вируса, уколико имају симптоме респираторног обољења са повишеном телесном температуром, упућена је молба да се јаве телефоном на број 064 8945 235 који је отворило Министарство здравља. Грађанима Србије се саветује да одложе планирана путовања у сва подручја у којима се региструје интензивна трансмисија вируса SARS-CoV-2 због могућег ризика од заражавања новим коронавирусом. Уколико путују препоручује се избегавање контакта са особама које имају знаке инфекције органа за дисање, кашаљ, кијање, цурење носа, повишена температура, избегавање масовних окупљања и боравка у простору где се налази велики број особа, појачана и честа хигијена руку прањем водом и сапуном најмање двадесет секунди или ако то није могуће, коришћење алкохолних гелова за дезинфекцију руку, нарочито након контакта са оболелим особама или боравка у потенцијално угроженом подручју. Може се препоручити ношење маски преко уста и носа уколико се борави у простору где су масовна окупљања као што су аеродроми, железничке и аутобуске станице, градски и међуградски превоз и слично, придржавање мера заштите од преношења инфекције код свих особа које осете симптоме инфекције органа за дисање, респираторна хигијена – одржавање одстојања од других особа, покривање уста и носа приликом кашљања или кијања папирним марамицама или рукавом у прегибу лакта, често прање руку, избегавање контакта са живим или мртвим дивљим или домаћим животињама. Грађанима Србије и другим путницима који долазе из подручја интензивне трансмисије вируса и других подручја

у којима су могли бити изложени инфекцији новим корона вирусом саветује се да се држе упутстава која су садржана у Здравственом упозорењу. На основу до сада расположивих информација о болести, Светска здравствена организација не препоручује ограничења у међународном саобраћају путника и роба. С обзиром да је у Србији потврђен први случај COVID 19, ризик за локалну трансмисију вируса може се оценити као висок. Институт зајавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у сарадњи са Министарством здравља и надлежним здравственим установама прати епидемиолошку ситуацију болести изазване новим коронавирусом, и сходно новим сазнањима и препорукама Светске здравствене организације, издаваће обавештења за јавност и упутства за поступање здравственим установама и другим надлежним органима и институцијама. Светска здравствена организација је добила информације о избијању епидемије упале плућа непознатог порекла у граду Вухану, у Кини, 31. децембра прошле године. Кинеске власти су идентификовале нови коронавирус 7. јануара ове године и вирус је привремено назван 2019-нЦоВ, да би 11. фебруара болест изазвана овим вирусом названа Коронавирус 2019, или ЦОВИД-19. Генерални директор Светске здравствене организације је прогласио ову епидемију за јавноздравствену претњу од међународног значаја 30. јануара.

Шта значи „нови коронавирус“? Коронавируси представљају велику породицу вируса који изазивају болести које се крећу у опсегу од обичне прехладе до озбиљних обољења као што су: Блискоисточни респираторни синдром и Тешки акутни респираторни синдром. ЦОВИД-19 је обољење изазвано новим коронавирусом. Пре него што је прешао на људе, вирус је највероватније потекао од животиња. Многи рани случајеви заразе

новим корона вирусом повезани су са отвореном пијацом живих и мртвих дивљих и домаћих животиња у Вухану у Кини. Могући путеви преношења новог коронавируса су директним контактом са зараженом особом, међу особама које су у блиском контакту на удаљености мањој од два метра, преко капљица из дисајних органа које настају при кијању, кашљању или дисању или индиректно, контактом са различитим предметима или површинама на којима вирус може да преживи веома кратак период Особа се може заразити новим коронавирусом додиривањем површина или предмета свеже контаминираним секретима дисајних органа инфициране особе, на којима се налази вирус, а потом додиривања уста, носа, очију. Људи који примају пошиљке из подручја у којима је регистровано оболевање од новог корона вируса нису у ризику од инфекције. Период инкубације овог обољења, време од настанка инфекције до појаве првих симптома болести, на основу тренутних информација може бити до четрнаест дана. Код већине особа које су заражене овим вирусом развија се благо респираторно обољење, док се у 15% случајева развија тешка форма болести са компликацијама као што су упала плућа, респираторна инсуфијенција и у неким случајевима смртни исход. Најновији подаци указују на то да смртност повезана са овим вирусом износи 2%.

Знаци и симптоми Симптоми обољења COVID-19 изазваног новим корона вирусом обухватају повишену телесну температуру и кашаљ. У озбиљнијим случајевима, вирус може изазвати упалу плућа па чак довести и до смртног исхода. Старије особе и особе које имају неко хронично обољење, као што је шећерна болест или болести срца и крвних судова, осетљивије су на развијање тежег облика болести. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

МАГАЗИН 15.3.2020.

И ДАЉЕ ШАРЕНО

14

15

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (4)

МАГАЗИН

15.3.2020.

ПРИВРЕДА НА

16

А КОЛЕНИМА

- На територији града Краљева има нешто више од 106 хиљада становника старијих од 15 година међу којима је број жена у односу на мушкарце већи за три хиљаде. – Жене су у погледу образовања у неовољнијем положају у односу на мушкарце. – Просечан број чланова домаћинства мањи од три. - Према предвиђањима демографа број становника Србије, који за 234 хиљаде премашује седам милиона, у 2041. би могао да изнесе тек стотинак хиљада преко шест милиона. – У Краљеву до 2041. године двадесетак хиљада становника мање. - Према подацима Агенције за привредне регистре, у Краљеву је у 2012. години било регистровано 5.007 активних привредних субјеката, од чега 3.708 предузетника и 1.299 привредних друштава. - У 2012. години је у привредним друштвима радило укупно 13.483 запослених, више од трећине у области прерађивачке индустрије, четвртина у области снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом, а остатак од 11,15 одсто у области трговине на велико и мало и поправке моторних возила и мотоцикала

17

оређењем резултата два последња пописа страновништва, 2002. и 2011. године, може се уочити да је на територији града Краљева број становника порастао за 3.781 лице. У истом периоду број економски активних становника смањен је за 5.697, а оних који обављају неко занимање за 3.760. При изради стратегије развоја града до 2010. године неизоставно се као веома важан фактор морају уважавати школска и квалификациона структура становништва као значајне компоненте од којих зависи привредни живот на некој територији. Оне директно утичу на друштвено економски развој подручја, а у оквиру целокупног становништва издвајају се две групе, неписмени и писмени који се класификују према школској спреми, односно

МАГАЗИН

15.3.2020.

П

18

степену стручности. Према последњем попису становништва на територији града Краљева има нешто више од 106 хиљада становника старијих од 15 година међу којима је број жена у односу на мушкарце већи за три хиљаде. Међу 2.959 особа без школске спреме има пет пута више жена него мушкараца. Жене су у неповољнијем положају и у другим образовним категоријама, па их у укупном броју становника овог узраста са непотпуним основним образовањем има дупло више него мушкараца. Ова разлика је нешто мања код средњег, вишег и високог образовања. Поред нивоа образованости становништва два основна индикатора образовне структуре становништва, школска спрема и писменост, су и по-

казатељи степена друштвено економског развоја земље јер су значајни за различита друштвено-економска, социолошка и демографска истраживања, као и за дефинисање и реализацију државних стратегија и политика за унапређење образовног система.

Породице и домаћинства Према резултатима пописа из 2002. године у Краљеву је било 36.189 породица од којих 11.374 без деце. Последњи попис сведочи да се број породица повећао за више од хиљаду тако да достиже 37.197, а од укупно 11.076 без деце 487 се односи на ванбрачне заједнице. Све до 2011. године ови подаци су приказивани збирно са подацима за породице без деце и са

децом, а од 2011. се први пут засебно исказују подаци за ванбрачне заједнице. Са повећањем броја становника дошло је и до повећања броја домаћинстава, па их је у 2011. било 42.028, што је за 1.992 више у односу на 2002. годину. И поред тога дошло је до смањења просечног броја чланова домаћинстава са 3,03 на 2,98. Повећање броја домаћинстава примећено је у свим категоријама са једним до шест чланова са изузетком четворочланих где је смањен за 765. Краљевачко подручје је деценијама у назад добијало карактеристике оног у коме су се дешавале значајне миграције становништва првенствено из јужних делова земље. Ови процеси су знатно интензивирани у последњој деценији прошлог века када је због опасности од ратних дејстава велики

број становника са простора целе Југославије безбедност тражио у централним деловима Србије. Миграције становништва представљају комплексну друштвену појаву која, уз природни прираштај, најнепосредније утиче на промену у демографском и економском потенцијалу подручја. Веома значајан фактор економског развоја је механичко, односно мигрантско, кретање које утиче на бројно стање и структуру популације. Ова кретања су у не тако давној прошлости била извори из којих је добрим делом насељена територија Краљева које је у целом послератном периоду карактеристично као изразито имиграционо подручје. Од укупно нешто више од шездесет хиљада становника који су се доселили у Краљево до 1980. године је при-

стигло више ос 25 хиљада. Током сваког наредног петогодишњег периода број новопридошлих се кретао између три и четири хиљаде да би између 1996. и 2000. године премашио десет хиљада. Почетком овог века овај број и даље расте, па је током првих пет година у Краљево пристигло око четири хиљаде нових житеља, а касније још пет хиљада.

Пројекција становништва Најважнији циљ пројекције становништва јесте сагледавање демографских, али и ширих друштвено-економских последица остварења одређених претпоставки на којима су оне засноване. Републички завод за статистику урадио је пројекцију становништва Републике Србије

19

15.3.2020.

МАГАЗИН

20

за период од 2011. до 2041. године, а као најважнија одлика кретања у наредних тридесет година може се навести одвијање процеса депопулације. Тако би према предвиђањима број становника Србије који за 234 хиљаде премашује седам милиона у 2041. могао да изнесе тек стотинак хиљада преко шест милиона. Сличан тренд не може да избегне ни Краљево у коме би од данашњих 125.460 остало двадесетак хиљада мање, а у укупном броју би и даље незнатно преовладавале припаднице слабијег пола.

Стамбена статистика У тесном односу са бројем становника и породица је и број станова, а подаци последњег пописа сведоче о 53.367 од којих је 49.965 настањено. Нешто више од 6,6 хиљада су настањени привремено, а скоро две хиљаде напуштени. Од 3.258 ненастањених 2.813 се користе за одмор и рекреаци-

ју, а 445 само у време сезонских радова у пољопривреди. Од укупног броја стално настањених 23.213 станова је у градским, а 18.145 у осталим насељима. Просечна површина стана је око 70, а укупна површина свих станова на територији града Краљева износи 3.848.958 квадратних метара. Од укупног броја стално настањених станова тек нешто више од трећине је опремљено инсталацијама централног грејања, водовода, канализације и електричне енергије, а само 177 инсталацијама - гасовода, водовода, канализације и струје. Највећи број станова, више од 25 хиљада, опремљено је инсталацијама водовода, канализације и електричне енергије, 905 има само инсталацију електричне енергије, док је оних без икакве инсталације достиже 36. Након наглог развоја привреде после Другог светског рата Краљево је деценијама убрајано у значајне индустријске центре, а представљало седи-

ште машинске индустрије и индустрије ватросталних материјала у коме је било запослено око 37% укупног броја запослених. Због лошег економског стања у земљи у периоду деведесетих година, технолошке застарелости привреде, губитка тржишта, а потом и неуспешних приватизација индустријских комплекса који су некада били носиоци привреде, дошло је до значајног повећања стопе незапослености, пада животног стандарда грађана и повећања сиромаштва. Процес деиндустријализације у знатној мери је утицао на промену структуре запослених тако да данас мала и средња предузећа диктирају привредне активности, а у складу са тим, терцијарни сектор са 50% од укупног броја запослених доминира у поређењу привредних грана по броју запослених. Поред дуготрајног тренда економског реструктуирања, на локалну привреду је последњих година утицала и

светска економска криза, па је број затворених предузећа и даље већи од броја новооснованих.

Привредна структура по делатностима Битан фактор опредељења будућег развоја привреде једног града или региона представља величина предузећа која уз њихов број опредељују будући развој, потенцијална инвестициона улагања и очекиване резултате. Велика предузећа су по правилу носиоци привредног и технолошког развоја, а мала показују висок ниво економске флексибилности у постојећим условима. Привредну структуру Краљева одликује широк спектар делатности које се креће од пољопривреде до сектора производње и услуга, укључујући и трговину. Према подацима Агенције за привредне регистре, у Краљеву је у 2012. години било регистровано 5.007 актив-

них привредних субјеката, од чега 3.708 предузетника и 1.299 привредних друштава. Највећи број, или трећина укупног, привредних друштава припада области трговине на велико и мало и поправке моторних возила и мотоцикала, а следе области прерађивачке индустрије која у укупном броју учествује са једном четвртином, области саобраћаја и складиштења за мање од десет одсто, грађевинарство са 7,25, стручне, научне, иновационе и техничке делатности 7,10, пољопривреда, шумарство и рибарство са 4,2 одсто. У 2012. години је, на основу достављених финансијских извештаја, у привредним друштвима радило укупно 13.483 запослених. Највећи број запослених, или нешто више од трећине, упослено је у области прерађивачке индустрије, четвртина у области снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом, а

остатак од 11,15 одсто у области трговине на велико и мало и поправке моторних возила и мотоцикала. У протеклом периоду привреда града се сусретала са значајним проблемима који су доводили до константног слабљења, а на лоше стање у великим индустријским комплексима посебно су се негативно одразиле неуспешне приватизације. У овом процесу приватизовано је 25 краљевачких фирми, од чега су уговори раскинути за четири, а поред пет које се налази у процесу реструктуирања, Магнохром, Фабрика вагона, Аутотранспорт, Пласт метал и Мак-ди, четири се налазе у процесу стечаја. Поред подршке и јачања сектора малих и средњих предузећа за привреду Краљева се необично важним сматра питање реструктуирања два највећа индустријска комплекса, Фабрике вагона и Магнохрома. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 15.3.2020.

23

24

МАГАЗИН 15.3.2020.

Пред најављени штрајк просветних радника

ДОСЛЕДНО ЗА ПРОСВЕТУ - Унија синдиката просветних радника Србије најавила штрајк за уторак 17. марта. - Ученици током године обавезни да савладају градиво из осамнаест предмета због чега сваког дана имају између десет до дванаест часова. - У Канади средње школе у рангу гимназије имају само по десет предмета годишње, или по пет у току једног полугодишта. - Са бројем предмета опада квалитет знања. - Настава је усмерена на исходе, а не на учење, што се негативно одражава на квалитет знања. - Генератор значајних проблема одсуство жеље ресорног министарства да комуницира са просветом. - Унија синдиката просветних радника Србије окупља седамсто осамдесет школа и близу тридесет хиљада чланова. - Просветари уштедели пет милијарди динара

25

26

Владимир Аџић

МАГАЗИН 15.3.2020.

појаве о којима у неком ранијем времену нико није ни помишљао а које у последње време постају редовна појава убрајају се штрајкови. Најдоследнији у прибегавању овој мери показали су се просветни радници међу којима знатан број најављује штрајк већ за уторак за 17. марта. Оно што су представници Уније синдиката просветних радника Србије поручили јавности средином минуле недеље потврђују бројне разлоге за овако радикалну одлуку, а један укључује иновације које се уводе у образовни систем због чега учестале реформе постају све већи и сваки пут озбиљнији проблем. О томе сведочи научни скуп одржан неколико дана раније у Чачку у организацији Синдиката образовања Чачак и Синдиката Гимназије Чачак на коме су о негативним искуствима оваквог односа према образовању говорили родитељи ученика, наставници, стручни сарадници, директори основних и средњих школа, представници Националног просветног савета, доктори наука који се баве образовањем и други. Иако нико од присутних није оспорио потребу реформе образовног система постављено је реално питање да ли ученици уистину морају толико дуго да бораве у школама. Добра потврда је податак да ученици током године имају обавезу да савладају градиво из осамнаест предмета због чега сваког дана имају између десет до дванаест часова. Колико то може да изазове негативне последице најбоље потврђује поређење са другим земљама. Просветари су за то изабрали Канаду у којој средње школе у рангу гимназије имају само по десет предмета годишње, или по пет у току једног полугодишта. Уз то средњошколске дипломе из ове земље важе у целом свету док оне које издају домаће школе готово да не вреднује нико. Ако се томе дода податак да је Србија искључена из чланства Европске асоцијације за обезбеђивање квалитета у високом образовању логичан је закључак да са бројем предмета опада квалитет знања. Током скупа су разматрани и програми основношколског система, у

У

оквиру кога се ученици припремају за средње школе, посебно потврда да је настава усмерена на исходе, а не на учење, што се негативно одражава на квалитет знања. У закључцима скупа преовладава став о потреби организовања оваквих и сличних скупова и у другим градовима на којима би говорили родитељи, ученици, наставници, стручни сарадници и други. Посебан нагласак стављен је на потребу уљкучивањем наставника практичара и стручних сарадника запослених у образовним установама у осмишљавање програма за све нивое образовног система, од предшколског до високошколског образовања. Генератором значајних проблема у овој области оцењено је одсуство жеље ресорног министарства да комуницира са просветом као основом образовног система шшто доводи до проблема, а незадовољство се све гласније чује и од стране родитеља и наставника. Како изгледа социјални дијалог краљевачким колегама је покушао да објасни Владимир Аџић, председник Синдиката образовања Чачак и члан Председништва Уније синдиката просветних радника Србије која окупља седамсто осамдесет школа и близу тридесет хиљада чланова. Главни одбор Уније је 30. новембра прошле године донео, а 29. фебруара ове потврдио, одлуку о штрајку која није наишла на разумевање чланова преостала три синдиката просветних радника. Повод за позив на штрајк су неиспуњене обавезе из споразума који је, после једног од највећих штрајкова просветних радника, потписан са државом 24. априла 2015. године. Да се није одустало од реализације одлуке председништва потврђује одлука да у уторак 17. марта у свих седамсто осамдесет школа отпочне штрајк од тридесет минута. Истог дана представници Уније ће, пет минута након поднева, изразити протест испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја и још једном подсетити на све обавезе које је држава прихватила, а није испоштовала. Да споразум, иза кога је у то време стала влада Александра Вучића, има посебну тежину

требало је да потврде министри просвете др Срђан Вербић и државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички. Анализом споразума потврђено је да је испоштовано само оно што је било узрок штрајка из октобра 2015.

- Требало је да нам се исплати разлика до просечне плате а после штрајка, у време кад је просечна плата била четрдесет пет хиљада, добили смо по седам хиљада динара. Остале обавезе држава није испунила, а ниједне године пре усвајања буџета није било преговора па шеста година заредом нема Светосавске награде. Због тога Унија синдиката по том основу потражује тридесет хиљада динара по запосленим. У свих осамнаест школских управа учествујемо у смештању технолошких вишкова, сместили смо преко двадесет три хиљаде особа и направили уштеду у буџету од преко пет милијарди динара, а у овом споразуму пише све ће се што се буде уштедело искористити за побољшање материјалног положаја запослених у просвети. Ако кажемо да у просвети има преко седамдесет процената факултетски образованих људи, и да је сада плата на нивоу просечне, то није ниво који треба да буде за факултетски образоване људе. Унија тражи повећање коефицијената зато што у члану три споразума пише да ће платни разреди бити уведени од 1. јануара 2016. године. У мандату ове владе нису успели да направе платне разреде, а ми знамо да је то зато што одговарају само просвети. Донели су платне разреде у Скупштини Србије, који нису праведни, и зато је Унија организовала потпуну обуставу рада 28. септембра 2017. кад су нас казнили дневницом. Ми смо свесно ушли у ризик зато што су увели платне разреде само у просвету, културу и социјалу, а где су државне агенције, БИА, полиција, војска и све што се плаћа из буџета. Просвета тражи да се цео колач буџета издели како треба, а то су платни разреди - каже Аџић. У настојању да се упознају са начинима како је то регулисано у другим

27

МАГАЗИН

15.3.2020.

државама представници Уније синдиката просветних радника су боравили у Словенији и дошли до закључка да би дванаест платних разреда, од првог који укључује минималну зараду до дванаестог који се односи на председника државе, могло да се примени и у Србији. Предлог је својевремено предат министру финансија Лазару Крстићу који је прихватио план, али до реализације није није дошло због промене на челу ресорног министарства. Да представници Уније не одустају од преговора са државним органима сведочи последњи сусрет њихове председнице са председницом Владе Србије и разговори о плановима за наредни четворогодшњи период. Инсистирање на реализацији обавеза из претходног периода тема је тужбе из прве половине 2016. године, а расплет се очекује након одлуке Апелационог суда. Уколико крајњи исход не доведе до поштовања свих одредби споразума просветари ће, након што буду исцрпене све могућности у земљи,

28

заштиту права затражити од Међународног суда правде у Стразбуру.

- Сматрамо да има могућности за исплату, то ћемо изнети на протесту 17. марта, а за ове међупреговоре и састанак који је наша председница имала код одлазеће премијерке мислимо да су неозбиљни. Што се тиче новца никада ништа озбиљно није било осим враћања дела узетог за одмор из 2015. што је премијерка урадила на почетку мандата. У овој земљи људи морају да схвате да кад дођу на неку функцију са том функцијом су наследили све што је потписао неко пре њих, као што ће неко ко дође на њихове функције, надамо се после ових избора, морати да преузме оно што су потписали они пре а и садашњи руководиоци на месту министра финансија и просвете. Фокусирани смо на једно, јер видимо да смо преварени, а пошто кажу да ће платни разреди бити од 1. јануара 2021. тражимо хитне преговоре о повећању коефицијената да би заузели бољу позицију до почетка примене. Ко

је био једном преварен не верује ни следећи пут, па не верујем ни премијерки која каже да ће, поред војске и полиције, бити станова и за просветне раднике. Мени то личи на предизборна обећања након што су избори расписани 6. марта. Влада за четири године није исплатила ништа од онога што треба да исплати, па Унија синдиката по члану споразума тражи исплату шест Светосавских награда, што је тридесет хиљада, а како имамо преко сто хиљада запослених то је негде до шест и по милијарди динара. Држава има новац, а ако нешто дугује дужна је и да исплати - каже Аџић уз потврду да су предлагана и компромисна решења која укључују ваучере за плаћање неких обавеза према држави чиме би се знатан део средстава вратио у буџет. Да активности Уније синдиката просветних радника нису усмерене само на захтеве за исплату заосталих потраживања потврђује податак да је издавач шеснаест књига међу којима „Програм у стабилан образовни си-

стем“ нуди решења у складу са европским стандардима. У ситуацији кад су политичарима пуна уста потврде о потреби усаглашавања са европским вредностима просветари предлажу да, у складу са праксом каква постоји у Европској унији, број ученика у одељењу буде ограничена на двадесет четири. У таквој ситуацији, кажу, не би имало потребе за увођењем великог броја предмета што најбоље потврђује некадашња традиционална гимназија која је показала добре резултате. Ограничавањем броја ученика на двадесет четири повећао би се број одељења, а сем услова за квалитније извођење наставе великом броју просветних радника омогућило би се да имају довољан број часова како би испунили норму. Из Уније стиже потврда о захтеву да се распишу конкурси за пријем у стални радни однос оних који и по десет година раде на одређено време. Зато су челници синдиката по школама, председници градских и регионал-

них одбора, добили јасна упутства о начинима праћења тока конкурса како би прво били примљени они који су дуги низ година радили на одређено време. После неколико година константних притисака усмерених ка решавању овог проблема на територији Краљева, Врњачке Бање и Рашке расписани су конкурси за попуну одређеног броја радних места и запошљавање на неодређено време. Од окончања процеса који се одвија у четири фазе очекује се да трајно буде решено питање запошљавања двеста четрнаест просветних радника. У првој фази расписани су конкурси за радна места ослобођена 2015. и раније, потом 2016. и 2017. а у последње две и за запослене који немају пун фонд часова, па не могу да остваре норму за пуну плату. Од укупног броја конкурса на територији три јединице локалне самоуправе сто двадесет је одобрено за Краљево, уз очекивање да буду расписани за још двадесет осам радних места. У Рашки

запослење на неодређено време може да очекује двадесет пет а у Врњачкој Бањи двадесет четири просветна радника, уз очекивање да буде одобрено још шест конкурса за Рашку и три за Врњачку Бању. Да задовољство што су после толико година коначно расписани конкурси не буде комплетно допринела је последња фаза и уверење да већ од августа ове године треба очекивати нове технолошке вишкове којима ће, попуњавањем радних места раније, од почетка наредне школске године бити умањене могућности за запошљавање. Из Уније синдиката просветних радника стиже потврда забринутости због све учесталије појаве насиља у школама, али и због нових намета које ђаци могу да очекују већ од почетка наредне године кад ће од шест понуђених морати да изаберу још два предмета. Све то, чуло се на скупу у Чачку, утицаће да у школи проведу време од седам ујутру до три сата иза поднева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 15.3.2020.

31

И ове године мере за подстицај запошљавања

МАГАЗИН

15.3.2020.

ТРИНАЕСТ ЈАВ

32

ВНИХ ПОЗИВА

- Стварању повољнијих услова за запошљавање намењено више од четири милијарде динара од којих петсто педесет милиона из средстава буџета за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, док је три милијарде и седамсто милиона динара обезбедила Национална служба за запошљавање. - У Краљеву је прошле године за реализацију сличних програма утрошено више од сто тридесет милиона динара, а у различите програме укључено више од седам стотина особа. - Буџетом града за ову годину обезбеђено десет милиона динара као подршка активним мерама запошљавања.

- Највећи део од укупно шест милиона динара намењен је стручној пракси и јавним радовима за које је Национална служба за запошљавање одвојила још толико средстава

33

34

МАГАЗИН 15.3.2020.

одатак да је запошљавање и даље један од највећих проблема у земљи повод је да Национална служба за запошљавање и у овој години обезбеди одређене повољности онима који су спремни да приме у радни однос, бар на временски ограничен рок, поједине категорије особа. То је повод за расписивање више јавних позива који су средином минуле недеље промовисани и у Краљеву. Од укупно тринаест посебно значајним оцењују се програми којима се поспешује запошљавање теже запошљивих категорија становништва, стицање додатног образовања и радно ангажовање особа са инвалидитетом. Из краљевачке филијале Националне службе за запошљавање стиже потврда о позитивним помацима који се односе на повећање субвенција што послодавцима омогућава релаксирање у смислу финансијских издатака за побољшање компетенција, знања и вештина потребне радне снаге, уједно и на могућност запошљавања теже запошљивих категорија. На нивоу земље стварању повољнијих услова за запошљавање намењено је више од четири милијарде динара од којих петсто педесет милиона из средстава буџета за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, док је три милијарде и седамсто милиона динара обезбедила Национална служба зе запошљавање. У Краљеву је прошле године за реализацију сличних програма утрошено више од сто тридесет милиона динара, а у различите програме укључено више од седам стотина особа што је добра основа за уверење да ће до краја ове године ефекти бити знатно повољнији. Једна од услуга које се пружају послодавцима је и информисање о програмима и мерама за подстицај запошљавања, стању на тржишту рада и структури оних који траже посао. Све то је, верују у Националној служби за запошљавање, добар начин да се

П

одговори потребама послодаваца, а незапослена лица припреме за оно што их током године очекује и што треба да унапреди тржиште рада. Стварању повољнијег пословног амбијента доприноси и локална самоуправа од чијих представника стиже потврда да је буџетом за ову годину обезбеђено десет милиона динара као подршка активним мерама запошљавања. Највећи део од укупно шест милиона динара намењен је стручној пракси и јавним радовима за које је Национална служба за запошљавање одвојила још толико средстава. Да ово нису једине мере за стварање повољнијих услова за запошљавање сведочи податак о реализацији значајних инфраструктурних пројеката усмерених ка побољшању пословне климе. О стварању услова за повећано запошљавање и у другим областима сведоче подстицаји намењени пољопривреди и развоју сеоског туризма, а све употпуњава спектар повољности за другачију слику привредног окружења у наредним годинама. Послодавац који запосли особу са инвалидитетом којој је потребна стручна подршка код увођења у посао или на радном месту, може остварити право на рефундацију трошкова зараде за ангажовано лице само за време док пружа стручну пoмоћ, а најдуже дванаест месеци. Рефундација укључује трошкове зараде, без пореза и доприноса, за пун фонд радних сати, односно сразмерно броју радних сати пружене стручне подршке у односу на месечни фонд, у висини до педесет хиљада динара месечно. Рефундација примерених трошкова прилагођавања радног места може се одобрити у једнократном износу до четири стотине хиљада динара по особи са инвалидитетом, а остварује се према прописима о државној помоћи за накнаду додатних трошкова запошљавања особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи, а не сме бити већа од 100%

оправданих додатних трошкова. У категорије теже запошљивих сврставају се млади до тридесет година старости без или са ниским квалификацијама, млади у домском смештају, хранитељским и старатељским породицама, старији од педесет година, вишкови запослених, Роми, особе са инвалидитетом, радно способни корисници новчане социјалне помоћи, дугорочно незапослени и жртве породичног насиља. Висина субвенције је одређена степеном развијености јединице локалне самоуправе према месту рада лица, а у првој и другој групи износи двеста хиљада по лицу, а двеста четрдесет хиљада за особе са инвалидитетом, радно способне кориснике новчане социјалне помоћи, младе у домском смештају, хранитељским и старатељским породицама и жртве породичног насиља. У трећој је износ лимитиран на двеста двадесет пет и двеста седамдесет, а у четвртој и девастираним подручјима двеста педесет и триста хиљада динара. У програм стручне праксе могу се укључити незапослена лица без завршене средње школе, односно без квалификација, укључујући и лица која су завршила функционално основно образовање одраслих, лица из категорије вишкова запослених и лица која се налазе на евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање дуже од осамнаест месеци - са најмање средњим нивоом квалификација, без обзира на врсту квалификације и радно искуство, а која немају адекватна и применљива знања, вештине и компетенције за обављање конкретних послова. Програм подразумева учење у циљу стицања практичних знања и вештина за рад на конкретним пословима у трајању од три месеца, у складу са програмом послодавца, а реализује се кроз заснивање радног односа на одређено време. Послодавац остварује право на накнаду трошкова зараде за укљученo лицe уз обавезу да га задржи у радном односу још три месеца

35

15.3.2020.

МАГАЗИН

36

након завршетка програма. Заснивањем радног односа на неодређено време послодавац остварује право на накнаду трошкова зараде у трајању од три месеца и још три уз обавезу да задржи лице у радном односу још најмање шест месеци након истека периода финансирања. За време стицања знања и вештина за рад, Национална служба рефундира на месечном нивоу нето зараду лица у износу од тридесет једне хиљаде за пун фонд радних часова и припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, у трајању од три или шест месеци, у зависности од врсте радног односа. Програм јавних радова на којима се ангажују незапослене особе са инвалидитетом реализује се у циљу очувања и унапређења радних способности, односно радно - социјалне интеграције на тржишту рада, као и остваривања одређеног друштвеног интереса. Јавни рад спроводи извођач кога одређује Национална служба за запошљавање, а радови се могу спроводити у областима социјалне заштите и хуманитарног рада, културне делатности, одржавања и обнављања јавне инфраструктуре, одржавања и заштите животне средине и природе. Јавни радови на којима се ангажују незапослене особе са инвалидитетом могу се организовати у свим јединицама локалне самоуправе, независно од степена развијености, утврђеним у складу са посебним прописом Владе. На јавним радовима се радно ангажују најмање три незапослене особе са инвалидитетом, а максимална дужина трајања је четири месеца, у складу са расположивим финансијским средствима. Уговором о привременим и повременим пословима утврдиће се број радних дана за сваку особу, а средства намењена за организовање спровођења јавних радова користе се за исплату накнаде за обављен посао у висини до двадесет две хиљаде динара по лицу

месечно за пун фонд радних часова, односно сразмерно времену радног ангажовања на месечном нивоу, увећану за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање. Накнада обухвата и трошкове доласка и одласка са рада, трошкове спровођења јавних радова послодавцу, у свим областима једнократно, у висини од хиљаду динара по особи за радове који трају месец дана, хиљаду и по за два а две хиљаде за радове који трају три и четири месеца. У току првог месеца може се организовати обука по интерном програму послодавца или програму образовне установе, односно за лица ангажована код послодавца. По завршетку обуке лицу се издаје потврда о стеченим компетенцијама, а послодавцу или образовној установи, исплаћују се средства у једнократном износу од хиљаду динара по лицу које је завршило обуку и којем је издата потврда о стеченим компетенцијама. Накнада не може бити исплаћена за лица која су у претходном периоду већ завршила предвиђену обуку. Субвенција за самозапошљавање намењена је незапосленима који се воде на евиденцији Националне службе за запошљавање и имају завршену обуку за развој предузетништва. Додељује се у једнократном износу од двеста педесет хиљада динара, односно двеста седамдесет за незапослене особе са инвалидитетом, ради оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва, као и оснивања привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос. Незапослени који оствари право на ову врсту субвенције у обавези је да обавља регистровану делатност и по том основу измирује доприносе за обавезно социјално осигурање најмање дванаест месеци, почев од дана отпочињања обављања делатности. Право на субвенцију може се остварити и удруживањем више незапо-

слених, оснивањем привредног друштва, а уколико се више незапослених удружи, свако лице појединачно подноси захтев за остваривање права на субвенцију. Програм приправника за незапослена лица са високим нивоом квалификација подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у струци за коју је стечена квалификација, ради обављања приправничког стажа, односно стицања услова за полагање стручног испита, када је то предвиђено као посебан услов за рад на одређеним пословима, уз заснивање радног односа. Програм се реализује код послодавца који припада приватном сектору и траје у складу са законом, односно на основу акта о организацији и систематизацији послова. Уколико се програм спроводи у складу са законом, Национална служба за запошљавање може да га финансира у дужини прописаној законом, а најдуже дванаест месеци. Када се програм спроводи у складу са актом о организацији и систематизацији послова, Национална служба га финансира у трајању до девет месеци за лица са шестим нивоом квалификација, а дванаест за лица са најмање шестим нивоом квалификација. Незапослени који је радио краће од времена утврђеног за приправнички стаж у струци која је услов за рад на тим пословима, у програм се може укључити за преостало време потребно за стицање услова за полагање приправничког или стручног испита. Послодавцу током реализације програма приправника Национална служба рефундира на месечном нивоу нето зараду лица у износу од тридесет пет хиљада динара за пун фонд радних часова и припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, у трајању до девет, односно дванаест месеци. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 15.3.2020.

39

За квалитетнији живот жена на селу

МАГАЗИН

15.3.2020.

ДОБРА ВОЉА И

40

- Добротворна фондација Српске православне цркве Човекољубље на територији Опланића, Врбе, Жиче, Витковца и Богутовца, уз помоћ аустријског министарства за социјална питања, спроводи програм усмерен ка женама са сеоског подручја. - Два пута месечно организују се радионице на којима се савладавају различите вештине, декупаж, израда накита, сапунчића и свега за шта учеснице покажу интересовање. - По завршетку прве фазе у трајању од тринаест месеци почела друга од четрнаест. - У гостима жене из Роћевића и Врбе. - Уз радионице планиране још екскурзије, обука за рад на рачунарима, лекарски прегледи и посете културним манифестацијама за које се покаже највеће интересовање

И ВРЕДНЕ РУКЕ

41

риближавање Међународног дана жена сваке године је добра прилика за подсећање на неравноправан положај припадница слабијег пола и проблеме са којима се срећу у свакодневном животу. Посебно се наглашава тежак положај жена на селу међу којима је и знатан број оних које су после деценија рада стекле право на заслужену пензију. Да нису заборављене и препуштене саме себи потврђује Добротворна фондација Српске православне цркве Човекољубље која се од оснивања 1991. године бави хуманитарним и развојним програмима. Рад фондације заснован је на основним хришћанским вредностима

МАГАЗИН

15.3.2020.

П

42

и највишим стандардима водећих међународних хуманитарних организација које у жижу интересовања стављају поштовање права на достојанствен живот и пружање помоћи свима којима је потребна, без обзира на расно, полно, национално или верско опредељење. Прве активности на територији града Краљева уследиле су након поплава 2014. а поновљене пет година касније кад је додељен значајан број ваучера најугроженијим породицама са ових простора. Хуманитарни рад препознале су међународне организације које финансијски помажу активности Човекољубља усмерене ка одређеним

циљним групама. Током последњих година дана то су пензионери са сеоског подручја чије активности финансијски помаже аустријско министарство за социјална питања. Податак да пензионери из централног градског језгра нису ускраћени за активности којима се помаже да лакше преброде проблеме трећег доба акценат је стављен на сеоско подручје и активности у оквиру пројекта који се спроводи у пет села у околини Краљева, Врби, Жичи, Опланићима, Витковцу и Богутовцу. У сваком од ових места два пута месечно се организују радионице на којима се савладавају различите вештине, декупаж, израда накита,

сапунчића и свега за шта покажу интересовање. Обавеза организатора је да за то обезбеди материјал и инструкторе, а оно што је добило потврду током претходних тринаест месеци било је довољно да се трајање пројекта продужи и на наредних четрнаест. Весна Глувчанин из краљевачке канцеларије Човекољубља сведочи да је акценат стављен на дружење због чега је учесницама, чији број од једно до другог сусрета варира, остављено да саме одлуче шта ће урадити са предметима које су направиле. Колико је рад инструктора за поједине активности био делотворан потврђује оспособљеност учесница радионица да раде само-

стално, али и да у тајне активности којима су добро овладале упуте и друге заинтересоване. Једногодишње искуство прилика је за потврду да радионицама присуствује по десетак жена а како се састав повремено мање у Човекољубљу потврђују да увек има места за оне које још нису биле у ситуацији да буду укључене у овај вид активности. Податак да су учеснице за годину дана урадиле значајан број различитих употребних предмета доживео је потврду у телевизијској емисији Шареница, манифестацији Сачувајмо традицију у Опланићима и јесењен Сајму пољопривреде у Краљеву. Задовољ-

ство донатора потврђено је након честих посета појединим радионицама у неком од пет села укључених у пројекат, а тек неколико жена које су се другог уторка у месецу окупиле у Опланићима сведоче о извесној дози разочарања што није организована планирана изложба поводом Међународног дана жена. Разлог се огледа у податку да се други циклус пројекта још није захуктао у довољној мери да би изнедрио довољан број употребних предмета. Колико дружења овог типа могу да буду добар магнет за жене из других села сведочи присуство Станојке Парезановић Цице из Роћевића која се по-

43

44

МАГАЗИН 15.3.2020.

тврдила као чест гост радионица у неком од ових села.

- Мој утисак је да су ово изузетно лепа дружења, а жене су презадовољне јер се неко сетио да организује нешто за њих. То потврђује и Цица која је дошла из Роћевића и каже да се осећа усамљено због потврде да у њеном селу није организовано нешто овако. Иако је суштина да жене изразе жељу шта највише воле да раде ми смо мало гурали декупаж, израду сапуна и накита, пошто је то било новина, и оне су то прихватиле У продужетку имамо у плану и нове активности, а ако буду желеле још нешто настојаћемо да их испратимо ако за то будемо имали могућности. Током претходних годину дана потврдило се да је за овај вид рада и дружења довољна само добра воља и вредне руке - каже Глувчанин уз подсећање да су у пројекат укључене и друге активности за пензионере, сем планиране две екскурзије још обука за рад на рачунарима, лекарске прегледе и посете културним манифестацијама за које покажу највеће интересовање. Обавезу да буде добар домаћин у Опланићима преузела је Слободанка Марић која координира рад две стотине пензионера овог поморавског села. Сем њих на радионицама има места и за све друге различитих старости који пожеле да део слободног времена проведу у дружењу, уз шансу да науче нешто корисно. Поред Слободанке највредније овог мартовског дана биле си Зорица и Драгомирка Миленковић, Нада Бисенић и Мира Величковић којој није било тешко да на дружење у Опланићима дође из Врбе. На торту којом је окончано дружење очекивале су још неколико мештанки које су изненадне обавезе спречиле да присуствују једној у низу радионица које организује Човекољубље.

Све што је произведено током претходних дванаест месеци нашло је место у домовима мештанки, а добар део поклоњен гостима из Северне Македоније и најмлађим учесницима манифестације Сачувајмо народну традицију. Део израђених предмета откупиле су саме учеснице, а приход намењен помоћи самохраној мајци предале Црвеном крсту. Чини се да је ових дана највреднија Слободанка која жури да, пре гостовања у емисији „Жикина шареница“ на Телевизији Пинк извезе нове вунене чарапе. Мира признаје да се слична окупљања организују и у клубу пензионера у Врби, а није необично да им се придруже и мушкарци који, док жене вредно раде, време крате шахом и доминама. У Човекољубљу потврђују како је фондација основана као одговор на хуманитарне потребе становништва у време кад су потребе настале услед страдања на простору бивше Југославије наметнуле изузетно брз темпо програмског и финансијског раста. До истека последње деценије двадесетог века Човекољубље је пружало првенствено хуманитарну помоћ најугроженијим групама становништва, а након тог периода започело са новом фазом у развоју кроз креирање развојних програма и чвршће организационе структуре. Од тада, Човекољубље реализује велики број развојних пројеката намењених маргинализованим и угроженим групама у друштву, деци, старијим особама, људима који живе са сидом, терминално оболелим људима и особама са инвалидитетом и њиховим породицама, кроз програме психо-социјалне подршке, курсеве за незапослене. Рад се одвија кроз образовне курсеве, програме за економско оснаживање, развој пољопривреде и изградњу и оснаживање капацитета у локалним заједницама. Т. Радовановић

45

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

БРЗА ПИТА СА СИРОМ И БЛИТВОМ Да спремање пита не изискује увек превише напора показује управо овај рецепт. Брза, једноставна, да сваки почетник у кухињи може да је направи.

МАГАЗИН

15.3.2020.

Потребно:

46

4 јајета 100 мл уља 250 г киселе павлаке 20 %мм 250 г меког пшеничног брашна Т 400 50 г оштрог брашна Т 400 1 прашак за пециво 1 кашичица соли 200 г пуномасног сира 100-150 г припремљене блитве сусам и лан

У суд сипајте јаја и мало умутите па додајте со и наставите са мућењем. Затим сипајте уље и павлаку. Посебно сјединиет брашна и прашак за пециво па додајте претходној смеси и све заједно кратко умутите. На крају додајте измрвљен сир и припремљену блитву и шпатулом промешајте. Сипајте у подмазану тепсију фи 28 и поспите сусамо и ланом. Пеците на 200 °Ц 35-40 минута. Напомена: У замрзивачу скоро увек имам замрзнуту блитву у брикетима, па када пожелим овекаве неке брзе пите, убацим у посуду и пар пута по пар секунди убацим у микроталасну да се опусти, а онда је само добро оцедим и додам где треба. Ако користите свежу блитву, очистите је и исецкајте пре употребе.

47

Кабаре Радета Марјановића трећи пут у Краљеву

МАГАЗИН

15.3.2020.

ЉУБАВ И ПРИЈАТЕЉСТВО УМЕСТО ПОЛИТИКЕ

48

- Први програм овог типа назван „Добра стара времена“ настао је као логично заокружење уметничког рада глумца који се више од тридесет година бавио и музиком, што га је подстакло да се упусти у мјузикл као један од најтежих сценских жанрова. - Најновија верзија „Добродошли у кабаре“ представља скуп најбољих и најатрактивнијих нумера из представа „Добра стара времена“, „Дођи у кабаре“, „Боемско вече“ „Сунчани кабаре“. - Нове приче најпопуларнијих писаца уз музичке хитове осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

- Гости програма Тања Бошковић и Снежана Савић. - Незлобљиви кабаретски програм никога не вређа, он кокетира са младошћу, са погледом на свет и оно што је старо добро време, или што је ново добро време

49

Фото: М. Радовановић

50

МАГАЗИН 15.3.2020.

ао врста забавног позоришта кабаре је програм који се углавном састоји од извођења шансона, скечева, сатира и кратких представа са темама из политичког живота, критике друштва или уметничког правца. Иако је изворно замишљен као авангардно позориште за одабрану публику, касније се развио у комерцијализован облик представе за широк круг љубитеља овог начина представљања свакодневице. Програм кабареа најчешће се састоји од једноставних музичких прилога певачких, плесних или сценских наступа. У почетку су кабаретске песме писане специјално за ову врсту извођења, а лакши кабаре са претежно музичким програмом називан је и „шантан“ од француског назива за кафану са песмом. Да је изворна форма временом доживљавала трансформацију крајем претходне недеље могло је да се увери тек неколико стотина Краљевчана који су, у појачаној понуди кутурних и забавних садржаја пред Међународни дан жена, одабрали представу под називом „Добродошли у кабаре“ дугогодишњег глумца Позоришта на Теразијама Радета Марјановића. Слична искуство деле и они који су били у ситуацији да присуствују једном од два слична наступа претходних година. Први програм овог типа назван „Добра стара времена“ настао је као логично заокружење уметничког рада глумца који се више од тридесет година бавио и музиком, што га је подстакло да се упусти у мјузикл као један од најтежих сценских жанрова. Представа настала на текстовима Моме Капора, Матије Бећковића, Галета Јанковића, Душка Радовића, Бранка Ћопића и других на духовит и ироничан начин је говорила о детињству, љубави, пријатељству и времену о коме се често говори са носталгијом. Најновија верзија „Добродошли у кабаре“ представља скуп најбољих и најатрактивнијих нумера из пред-

К

става „Добра стара времена“, „Дођи у кабаре“, „Боемско вече“ и „Сунчани кабаре“ које је Марјановић осмислио и извео у последњих петнаест година. Наравно, како и доликује кабаретској форми, ту су и нове приче најпопуларнијих писаца уз музичке хитове осамдесетих и деведесетих година прошлог века, композиција Ђорђа Марјановића, Леа Мартина, Нових фосила и многих других. О актуелности онога што је омалени ансамбл до сада пружио публици у земљи и иностранству најбоље сведочи податак да је програм актуелан и после више од пет стотина извођења.

- Првом представом овог типа је 2002. године отворена кабаретска позоришна сцена на Теразијама, а онда је почела полако да се развија и мења као форма без обзира што се не бави неким актуелним и политичким темама. Напротив, желим да у овом политички обојеном времену побегнемо од тога и да народ се бави другим стварима, другим емоцијама, темама о љубави, пријатељству и другим квалитетима у животу, а не да се замарамо и трошимо ово мало памети што имамо. Поетско музички кабаре доноси приче наших најбољих писаца, приче из живота из којих излази музика седамдесетих и осамдесетих година, шлагери који се певају и данас, а свака музичка нумера представља логичан наставак приче па песма није само да би се отпевала, него да би наставила причу која је пре ње испричана. Тако се то развијало у једну сасвим другачију страну и отишло у емотивну, праву причу о времену које је било, и које је сада а, како каже Момо Капор, и ово време ће једном бити добро старо време. Једноставно, то су свевременске опште приче о стварима које смо доживели и проживели - каже Марјановић уз потврду да је програм гостовао у великом броју места на простору некадашње Југославије, али и далеко ван граница земље.

51

52

МАГАЗИН 15.3.2020.

О томе сведоче наступи у седам канадских градова, Бечу, Минхену и другим, а ускоро ће, после Загреба и Пуле, прилика доживе несвакидашње задовољство бити пружена и наизглед хладним Скандинавцима. Програм је посебно емотивно прихваћен због чињенице да се представа бави њима блиским темама о животу из кога су одавно отишли, па је ово још једна прилика да се бар за сат и по, колико најчешће траје представа, подсете на стара добра времена. Током скоро две деценије у програму су се појављивали бројни гости, претежно жене међу којима најчешће Лола Новаковић, Тања Бошковић, Снежана Савић, Љиљана Стјепановић, Даница Максимовић, Јелена Јовичић, Мина Лазаревић и друге. Својеврсно глумачко-поетско вече у Краљеву било је прилика за још једну искрену исповест Тање Бошковић и Радета Марјановића, чија интерпретација доноси узбуђење и емотивност јединствену на овим просторима, глумца који је у вишедеценијској каријери остварио на десетине позоришних улога, а на малим екранима стекао популарност у серијама „Бољи живот“, „Стижу долари“, „Метла без дршке“... Овом приликом друштво им је правила Снежана Савић која признаје да је са великим задовољством прихватила позив да учествује у представи.

- Мало је господе глумаца, Раде спада у ретке а код њега волим децентност, господственост и шарм који има мало глумаца. Он се бави жанром који није ни мало лак. Иако стално мења концепт представе на сцени имати музичке нумере и глумачке одломке из дела наших познатих писаца чију литературу говори на лаган начин, лепо пева и заиста га је милина слушати. Годинама сам на сцени тако да ми није ништа непознато али оно што ради Раде, као један од најбољих у послу у коме треба да си добар и посебно музикалан глумац, заслужује посебно признање и зато му се дивим - каже Снежана Савић чији је задатак био да у оквиру програма отпева неколико нумера из серија које су настале по текстовима Синише Павића.

Најбоља потврда изреченог је један од последњих заједничких наступа у Богатићу, али и бројни други у различитим срединама, каже популарна глумица која је у Краљево допутовала након преподневног снимања телевизијске серије „Игра судбине“ која је остварила рекордну гледаност на Првој телевизији. Речи хвале за оно што је аутор уткао у представу „Добродошли у кабаре“ има и Тања Бошковић која ни после скоро пола века није заборавила први сусрет са Марјановићем на такмичењу рецитатора основношколског узраста у Крагујевцу.

- Тад се појавио најлепши дечко на свету, ишао је да гледа то такмичење и ја сам га запамтила, а кад сам дошла да студирам видела сам да је у класи испред опет онај најлепши дечко на свету. И даље је најлепши и он ће за мене увек бити најлепши и најфантастичнији на свету јер смо много пута били партнери у разним улогама и читав живот провели у истом позоришту. Онда сам је отишла својим путем, он својим, али смо остали партнери и у другим позориштима. Он је направио представу за тридесетогодишњицу бављења овим послом, а с обзиром да сам и ја део његовог живота, као што је и он део мог, било је природно да гостујем. Била сам јако срећна што сам била са својим колегиницама и са Лолом Новаковић, јер је Раде једини човек са којим је пред крај хтела да ради. Исто важи и за мене јер у њега имам поверење да сам, и на крај света да ме пошаље, потпуно безбедна у сваком смислу зато што ми је страшно важан ослонац у животу - признаје Тања Бошковић. Током више од петнаест година пропутовали су заједно велики део света изводећи поједине тачке из програма чије се трајање процењује на више од шест сати, а по правилу прилагођава саставу публике у одређеној средини. Марјановић се током тог периода мног пута потврдио као добар познавалац публике, и њеног укуса, особа са необичном способношћу да ослушне и већ у првих пет минута препозна шта треба да изведе из веома

53

15.3.2020.

МАГАЗИН

54

богатог програма. Мада би се по коме учинило да то и није превише тешко тако нешто могу да тврде, каже Тања Бошковић, само они који не знају шта је кабаре. Да има и оних других потврђује став Зорана Симјановића који је при првом сусрету са новим жанром на домаћој позоришној сцени потврдио како је то рударски посао. Иако се ту и тамо и појави нешто што се представља као кабаретски програм ретко који може да се, колико по разноврсности тема, садржају и начину презентације, пореди са свим што је израсло из првобитног „Стара добра времена“. Посебно захтевним кабаретски програм чини потреба да извођач прелази из једног жанра у други, а да се то не осети и не наруши природну целину. Током година рада на представи која је доживела бројне трансформације Марјановић се потврдио као суверени владалац ситуацијом и свима који се

налазе у дворани. Тако је, каже Тања Бошковић, увек у стању да се избори са најтврђим публикама.

- Ја сам склона да кажем да се некад десе талентоване и неталентоване публике, а он уме и са неталентованим да изађе на крај, да их очара тако да му

једу из руке. Ово је један незлобљиви кабаретски програм који никога не вређа, он кокетира са нашом младошћу, са нашим погледом на свет и оно што је старо добро време, или што је ново добро време. Мислим да је Раде употребио фантастичне поетске текстове

озбиљних писаца као што су Момо Капор, Душко Радовић, Матија Бећковић, Гале Јанковић и многи други. Искористио је најбоље од онога што је литература, као и најбоље од онога што су шлагери од шездесетих закључно са две хиљаде и неком годином. То је по-

себан таленат, и нешто што веома ретко ко зна да ради, а нема политике нити ичега што вређа достојанство било кога. Ту је само велика радост, по мало носталгије, по неки подсмех нама самима, мени, њему и свима онима који су прошли кроз овај кабаре, а прошло

је много њих. Углавном су гостовале жене, и тек по неки мушкарац али сразмерно ретко. Мислим да жене веома воле и поштују Радета који има такав дар да се свакој од нас које смо учествовале у овоме, чини да смо једине у његовом животу. Свака од нас се тако осећа, осећа његову велику љубав, бригу и старање да све буде лепо и заједничко. Ако мислите како ћу скоро да престанем нећу, живећу двеста година и до краја живота ћу играти са њим каже Тања Бошковић. Посебно радује уверење да су на бројним наступима у иностранству представу добро прихватили и они који нису имали контакта са темама које је чине довољно и интригантном и забавном. Можда је и то један од мотива да се не одустаје од даљег унапређења и прилагођавања неким новим моментима и неком новим људима. Прилика за то су увек по нека нова прича или песма. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 15.3.2020.

57

Краљевачка позоришна сцена: Живодраг Гајовић (1)

МАГАЗИН

15.3.2020.

ПОЗОРИШТЕ КАО СВЕТИЛИШТЕ

58

- У свести великог броја радника „Ливнице“ позоришне представе изједначаване са циркуским. – Позоришне представе су представљале значајан догађај у Дому културе у Жичи. – Због неконтролисаног гестикулирања опасност да глумцу буду везане руке. - Друштво у позоришту је дисало једном душом, а таква атмосфера у данашње време није присутна ни у многим породицама. - Пун тањир ћевапа награда глумцима који су у једном дану десетак пута извели дечју представу

Живодраг Гајовић

59

Фото: М. Радовановић

ројни догађаји из најранијег детињства заувек остају у сећању, а други избију у први план само у посебним ситуацијама. Да је тако потврђује Живодраг Гајовић који се тек кад на то буде подстакнут сети да је још као члан драмске секције Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи тумачио улогу кнеза Ваљушке у представи којој се ни имена не сећа. Тешко је са дистанце од неколико деценија говорити да ли је то било резултат жеље да се у будућности бави глумом, или сплета различитих околности. Тачно је једино да је прва улога заборављена све до тренутка кад се, после много година, поново указала шанса за појављивање на сцени. После запослења у „Фабрици вагона“ тек по који пут би се јавила жеља за присуством позоришним представама које су, у највећем броју случајева, припремали чланови драмске секције овог предузећа. Било је то време кад међу колегама у „Ливници“ није било превише интересовања за овај вид задовољавања културних потреба, можда и због констатације да су у свести великог броја радника позоришне представе изједначаване са циркуским па су одбијали да узме и бесплатне улазнице које су дељене преко синдикалне организације што је Гајовићу, као осведоченом заљубљенику у позориште, пружало прилику да их подели пријатељима ван колектива. Највећи број колега тешко је било убедити да промене мишшљење и поред мисионарске улоге Жикице Гајовића који се свим силама трудио да на што живописнији начин пренесе атмосферу са само дан раније одржане представе. Прва је била „Човек на четири ноге“, а прилика да са неким подели одушевљење пружила се већ после паузе за доручак у парку испред радничког ресторана. А први улазак у позоришну салу претходне вечери чинио се уласком у светилиште у коме треба бити озбиљан и са пажњом посматрати оно што се дешава на сцени. Из ове перспективе тешко је схватити напор да се задржи смех, јер није било довољно јасно да ли је дозвољен. Театралност у настојању да се што

МАГАЗИН

15.3.2020.

Б

60

верније пренесе атмосфера из позоришта и приближе дешавања на сцени нису могли остати незапажено, па су Гајовићу колеге врло брзо наденуле надимак Глумац. Крајем седамдесетих година прошлог века не тако бројни ентузијасти покушавали су да и у селима из летаргије покрену поприлично неактивну омладину. Међу такве се убраја жички сликар Бранко Јаблановић коме се учинило да би добар начин за то могла бити припрема једне позоришне представе, па је избор пао на комедију „Госпођу министарку“ Бранислава Нушића. Срећном околношћу сматрана је криза која је, због недовољног броја глумаца, завладала у позоришту па се некима од њих чинило да би помоћ омладинцима Жиче био добар начин да се превазиђе.

- Почели смо да спремамо „Госпођу министарку“ у којој сам добио улогу кожарског трговца Ристе Тодоровића. Радили смо према осећају а, иако је Бане био редитељ, много му је помогао Миле Цвијовић Нецо који је већ имао довољно позоришног искуства. Због великих обавеза у то време и данас се често запитам како сам успевао да помогнем родитељима на пољопривреди, радим у „Ливници“ и идем на пробе, поготово касније кад су у позоришту трајале и по шест до осам сати. Премијера је у Дому културе протекла без проблема, јер су мештани већ навикли на гостовања краљевачких аматера. Било је то као у данашње време серије на телевизији. Знали смо да суботом долази позориште и једва чекали да гледамо представу као значајан догађај у селу – сећа се Гајовић. Скромне могућности у многоме су ограничавале замисли редитеља па су, уз скромну сценографију од онога што се нашло у дому културе, коришћени костими које је сваки од учесника успео да пронађе у сопственом дому. Да прво појављивање на сцени пред више од сто људи није једноставно уверио се и Гајовић, а свака помисао на могућу трему била повод за настојање да се, колико је то могуће, задржи присебност.

- Све време сам говорио у себи како не треба да имам трему, покушам да

будем миран, уђем у лик и одиграм како треба. Нисам много знао како и на који начин, па сам се више ослањао на неку унутрашњу снагу. Када је требало да уђем, а радило се о секундама, почео сам да се тресем што се показало као добро јер тако и треба да се понаша кожарски трговац кад изгуби живце због пара. Нисам никоме ни причао да сам се тресао више због треме него због улоге, нити по завршетку чуо аплауз који је допирао из сале – каже Гајовић. Добар начин да се превазиђе криза у позоришту био је покушај да се 1980. године истовремено припреме две представе, „Лажа и паралажа“ и „Живот Езопов“, али се после поделе показало да недостаје двоје глумаца, тумач мушке улоге у првој и женске у другој представи. Неко се сетио да у Жичи има глумаца који би помогли да се попуне упражњена места, па се редитељ Александар Ковачевић упутио да то провери. Сусрет са професионалним редитељем изазива посебно расположење које добија на интензитету у тренутку наговештаја како од Гајовића може да направи доброг мајстора глуме. А он је, у тренутку кад би свако у најмању руку бурно реаговао у изражавању одушевљења, мирно и сталожен прихватио понуду уз потврду да, по природи скроман, није ни умео да се одушеви. Прилику да се појаве на великој сцени позоришта у Улици Топлице Милана добили су двоје омладинаца из Жиче, Жикица Гајовић у „Лажи и паралажи“, а Душанка Орловић у представи „Живот Езопов“. Припрема представе „Лажа и паралажа“ већ је била у поодмаклој фази кад се Гајовић, сав претрнуо, појавио на једној од њих. Много година касније признаје да су му највећи проблем биле руке што је редитеља натерало да потврди како у представи није потребна балерина. Недовољно познавања рада на припреми представе, посебно градње сваког појединачног лика, било је основни разлог гестикулација па је запретила опасност да му руке буду везане док се не елиминише таква навика.

61

62

МАГАЗИН 15.3.2020.

63

15.3.2020.

МАГАЗИН

64

Представу су припремали чланови драмске секције „Фабрике вагона“ међу којима су били Миломир Недељковић, Сретен Степић, Драган Лешкиновић, Гордана Закић, Љубисав Крунић и други, а рад се у многоме разликовао од онога у Жичи. Иако улога војвођанског сељачића није била посебно захтевна, а због блискости живота на селу ни много тешка, настојање да се што боље савлада водило је ка читању текста и током редовног радног времена у „Ливници“.

- Премијера је била доживљај који не може да се опише речима, може се само доживети, а од тог тренутка знао сам да ћу наставити у позоришту и био упоран да то остварим. Цело друштво у позоришту је, да човек не поверује, дисало једном душом, као браћа, кумови, најближи пријатељи. Био бих срећан да данас видим тако сложне и срећне породице, а не само друштво у коме нисмо хтели једну конзерву да отворимо док се сви не окупимо. Одушевљавао ме је аматерски рад у коме ништа није било плаћено јер смо сви били запослени, а у позориште долазили из љубави. Имали смо нешто заједничко, а тек после 20 или 30 година схватио сам да је то била превелика љубав према позоришту – каже Гајовић. Глумачка каријера човека из своје средине била је повод за промену односа према позоришту и међу колегама из „Ливнице“. Мало због тога, а можда и због тридесетак улазница које им је поделио Глумац, добар део њих се појавио на премијери представе „Обичан човек“ у којој је Гајовић тумачио улогу извесног Мицића из Јагодине. Некако у

то време Краљевчанима се пружила прилика да присуствују јединственом догађају у историји, а позоришту да угости глумце из Велике Британије који су, уз симултани превод, извелу представу „Бура“ Вилијема Шекспира. А та „Бура“ била је повод за Гајовићев закључак да још већа бура следи на премијери „Обичног човека“.

- Пре него што сам ушао на сцену редитељ ми је рекао како не морам много да се трудим, јер сам природно смешан човек, и да добро пазим да не прескочим рампу јер онда неће бити толико смешно. Почињем да играм, Звездан Андрић и Зоран Милић ме гурају на некој љуљашци, а ја се мало цимнем ногама због страха да не паднем. Тада сам први пут приметио да се лелуја сала, једни на леву, а други на десну страну. Цело позориште се тресе од смеха, сваки пут кад се појавим све више, а ја храбрим сам себе да не прескочим рампу. У једној паузи од петнаест минута сачека ме Предо Павловић и каже да су ми пукле панталоне, а кад погледам видим да се од шлица до гајки све раздво-

јило. Мајстор Ђоле је за представу шио неколико одела и све сем мојих панталона завршио а ове само профирцао, па конац пуца кад год тргнем ногама. Деса Ћендић ми на брзину ушије тек да издрже до краја представе а директор „Фабрике вагона“ Стаменко Чолаковић, кад је дошао да честита, каже да је све разумео сем како смо наместили да ми онако пукну панталоне. Објаснио сам да је то био велики проблем и да смо променили три мајстора док један није направио да пуцају на сваки трзај – прича Гајовић. Добар пријем код публике био је сигурна гаранција за дугу песрпективу па је представа гостовала у многим градовима бивше Југославије, почев од најближих Крагујевца, Крушевца и Чачка, преко Ниша, Лесковца, Врања и Димитровграда до Вршца, Кикинде, Зрења-

нина, Нове вароши, Бијелог поља, Цетиња, Херцег Новог, Марибора... Са сваком новом представом расла је и жеља да се што пре појави у следећој, а прилика се пружила у „Хајдуцима“ по тексту Бранислава Нушића у којој је тумачио лик Чеде харамбаше. Трајало је то пуних седам година током којих је и зграда позоришта трпела значајне промене, највеће половином осамдесетих година кад је извршена детаљна реконструкција. И поред знатно већег комфора, и бољих услова за рад, старијим глумцима, а Гајовић се убраја у такве, срце по правилу заигра при сећању на старо позориште не чијем се челу годинама налазио, по строгости познат, Василије Туцаковић. Генерације глумаца памте га по изузетном ауторитету који је уживао у целом граду, али и штедљивости сваки пут кад

је требало потрошити који динар више за било шта. Због тога се великим успехом сматра пун тањир ћевапа намењен глумцима у дану кад су једну дечју представу извели десетак пута. Мало мање респекта имао је редитељ Јован Булајић кад је тражио да се купе нове завесе, а задвољство глумаца мерило се оном врстом доживљаја кад купе нове капуте. И после толико година из плућа као да још није изветрео мирис дима из велике пробне сале, у тренуцима кад се није радило, претворене у клуб, који је допирао из велике каљеве пећи. За ложење пећи био је задужен Гиги Асановић, а кад заборави да затвори цугове дешавало се да дим досегне прилично висок плафон па присутни, каже у шали Гајовић, бауљају по поду док се не разиђе.

Прошло је кроз позориште тога вемена доста значајних личности од којих на многе подсећају само фотографије из приватних колекција. Међу њима су незаборавни Сретен Степић, Драган Лешкиновић, Бранка Закић, Душан Тодоровић, Радивоје Кандић и други. Сећање на њих чувају они који су као и Гајовић овом приликом, спремни да говоре о временима у којима је стваран чврст темељ за данашње Краљевачко позориште. Т. Радовановић

65

66

67

Темељ професионалног позоришта

МАГАЗИН

15.3.2020.

КАМЕН ЗА П

68

- Позориште је синоним за урбанизацију и степен развоја једног града. Представа „Камен за под главу“ по тексту Милице Новковић у режији Драгана Јаковљевића обележила је једно време, утрла пут и постала камен темељац будућег професионалног позоришта.

- Представа изведена више од сто пута. - На савезном фестивалу аматерских позориштау Врању освајањем шест Златних маски, представа потврдила да јој нема премца у конкуренцији других посебно припреманих за ову манифестацију. - Поред признања за најбољу представу у целини Златне маске су добили Драган Јаковљевић за режију, Иванка Крстовић за костим, Бора Дугић за музику, а две главне глумачке награде освојили су Биљана Костантиновић и Миломир Недељковић

ПОД ГЛАВУ

69

едамдесета годишњица организованог позоришног живота у Краљеву поклопила се са исто толико година постојања Народног музеја што је повод да две установе културе заједнички приступе реализацији активности којима се обележавају значајни датуми у њиховом раду. Тако је у Народном музеју претходна година завршена, а ова започела, изложбом „Испод подигнуте завесе – 70 година уметничког рада Краљевачког позоришта“. Ауторка Мирјана Савић подсећа да је изложба отворена 26. децембра прошле године названа овако да би се показало шта се све дешавало на сцени, али и иза спуштене завесе где су у том периоду биле скривене бројне личности недовољно видљиве публици, али значајне за настанак и живот сваке од позоришних представа. Последњи дан изложбе обележио је програм „Камен за под главу у музеју“ посвећен најизвођенијој представи Краљевачког позоришта која је оставила дубок траг у његовој историји. Представа „Камен за под главу“ у ре-

МАГАЗИН

15.3.2020.

С

70

жији Драгана Јаковљевића настала је по једном од најбољих драмских текстова у двадесетом веку на српском језику који је написала Милица Новковић. Први пут је приказана у сезони 1993/1994. од када је доживела више од сто извођења, а о значају у националним оквирима најбоље сведочи податак да је 101. реприза изведена у београдском Народном позоришту, а 102. у Српском народном позоришту у Новом Саду.

- Представа „Камен за под главу“ је постала синоним за краљевачку позоришну сцену у дужем временском периоду. То је представа која је утрла пут ка поновној професионализацији позоришта и скренула пажњу надлежних на то да град као што је Краљево мора да има професионално позориште у чему се 2001. и успело. Истражујући материјал за ову изложбу наметнула се, могло би се рећи, кључна реч а то је ентузијазам. Невероватно је колико је ентузијазам и колико је љубав свих појединаца и група обележила развој и рад позоришта. То су личности које

су обележиле деценије, личности које су потекле из Краљева, а које су му се враћале и доприносиле развоју позоришта, личности које су златним словима уписане не само у драмском стваралаштву нашег града него и много шире. Позориште је синоним за урбанизацију и степен развоја једног града тако да су установе културе, као што су позориште, музеј и, библиотека, установе које треба развијати јер на тај начин показујемо да наш град постаје развијен, урбан и модеран - истакла је Савић. Шести дан марта ове године остаће забележен по настојању да се подсети на позоришну представу која је обележила једно време, утрла пут и постала камен темељац будућег професионалног позоришта. Задатак да баце мало више светла на услове у којима је настала припала је онима који су одлучујуће утицали на то како ће да изгледа, поред редитеља и тумачима главних ликова Биљани Костантиновић, Миломиру Недељковићу и Милу Цвијовићу коме је, као тренутно најста-

ријем краљевачком глумцу, припала част да 26. децембра прошле године отвори изложбу посвећену седмодеценијском животу позоришта. О животу представе сведочи неизбрисив траг у аналима позоришта који потврђује да је, након премијере 19. априла 1994. године, до истека позоришне сезоне одиграна седамнаест пута. Најзначанијим се оцењује наступ на савезном фестивалу аматерских позориштау Врању 15. јула кад је, освајањем шест Златних маски, потврдила да јој нема премца у конкуренцији других посебно припреманих за ову манифестацију. Поред признања за најбољу представу фестивала Златне маске су добили Драган Јаковљевић за режију, Иванка Крстовић за костим, Бора Дугић за музику, а две главне глумачке награде освојили су Биљана Костантиновић и Миломир Недељковић. Да представа носи изузетан потенцијал потврдила су гостовања у Крушевцу, Алексинцу, на Републичком фестивалу аматерских позоришта, у

Рашки, Врању и Брвенику где је 28. августа изведена на отвореном. Од успеху на двадесет четири извођења у другој сезони сведоче гостовања у Зрењанину, Кикинди, Малом Црнићу, Петровцу на Млави, Баљевцу, Лепосавићу, Вршцу, Ћићевцу, Сомбору, Сивцу, Пироту, Димитровграду и Нишу где је краљевачким аматерима омогућено да је 15. маја 1995. одиграју у оквиру пратећег програма Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“. Прилику да наступе на значајнијим сценама у Београду немају често ни професионална позоришта из унутрашњости, а податак да су краљевачки аматери 1. јула 1995. извели „Камен за под главу“ у Атељеу 212 у круговима бољих познавалаца театарских догађања оцењена је као потврда посебног квалитета. У низу гостовања током треће сезоне издвајају се наступи у Херцег Новом, Шапцу, Котору и посебно Будимпешти. Представа је извођења и наредних година, а током десет сезо-

на живота актери су се поклонили публици сто један пут. Након што је деведесет девети пут изведена на Сцени Раша Плаовић београдског Народног позоришта било је логично да јубиларна стота буде у Краљеву, после кога је последњи пут представљена публици у новосадском Српском народном позоришту на сцени која носи име Петра Добриновића. Није необично што је током првих десет сезона глумачка постава доживљавала промене, а ни то да су у око сто тридесет представа, рачунајући и оне након обнављања неколико година касније, наступили Биљана Костантиновић, Миле Цвијовић, Миломир Недељковић, Живодраг Гајовић и Верољуб Андријанић. О начину на који су краљевачки аматери представили главне јунаке из планинског подкопаоничког дела Ибарске клисуре, укљештеног између Краљева и Рашке, и проблематику породичне заједнице пред деобом сведочи управик Српског народног позоришта, дугогодишњи селектор Стеријиног позорја и Фестивала „Јоа-

71

15.3.2020.

ким Вујић“, Александар Милосављевић у чланку под називом „Случај камена за под главу“, у коме дефинише дуговечност ове представе.

- Права театарска публика препознаје овакве помаке и накнадни раст појединих улога и саме представе, те на свој начин реагује – увек изнова долази у позориште, и по неколико пута гледа представе као што су Коресподенција Атељеа 212, играна све до одласка Данила Бате Стојковића, а данас још увек Буре барута Југословенског драмског позоришта по тексту Дејана Дуковског и у режији Слободана Унковског, затим Дервиш и смрт Крушевачког позоришта, драматизација романа Меше Селимовића коју је сачинио редитељ Небојша Брадић, али и Камен за под главу Милице Новковић у режији Драгана Јаковљевића. Па ипак, позиција краљевачке представе Камен за под главу сасвим је специфична у контексту овдашњег театарског живота. Одмах ваља констатовати једноставну чињеницу да су изгледи да било која домаћа представа доживи троцифрени број реприза неупоредиво бољи у градовима са већим бројем становника, у развијенијим театарским срединама у којима постоји профилисана публика, негована на разноврсном репертоару по могућности већег броја театара. Краљево, барем на први поглед, не задовољава ни један од ових критеријума. Овај мали град има тек једно позо-

риште, а оно је тек од недавно сврстано у ред професионалних театарских институција. Свој однос према локалној публици ово позориште годинама базира на ентузијазму позоришних стваралаца – на првом месту својих глумаца, своје управе, али и одређеног броја сарадника, пре свега групе редитеља који су континуираним ангажманом у Краљеву успели да формирају више или мање препознатљив репертоарски концепт. На једној страни су представе које остварују смеле истраживачке искораке, које у истој мери провоцирају и саме глумце, постављајући их пред неуобичајене задатке и терајући их да раде на себи, док су на другој страни чврсти репертоарски потези намењени едуковању публике, али и усклађени с хоризонтом очекивања домаћих гледалаца. Камен за под главу је репрезентативан пример овог другог репертоарског правца. Премда настала у периоду када је краљевачки театар припадао самом врху југословенског позоришног аматеризма, ова представа је од саме своје премијере заинтересовала овдашњу критику, па је о њој до сада много писано, а своје мишљење су изрекли и стручни жирији у више прилика богато награђајући Камен за под главу. Феномен ове представе је, међутим, везан за њен дуг живот пред тзв. обичном позоришном публиком, дакле управо пред оним гледаоцима ко-

МАГАЗИН

Екипа

72

У првобитној подели лик Вучка Вучетића тумачио је Миле Цвијовић, Милуна Вучетића Предраг Марковић, Новака Вучетића Миломир Недељковић, Здравка Вучетића Звездан Андрић а Крсмана Вучетића Предраг Павловић. Симана Вучетић је била Биљана Костантиновић, Круна Вучетић Душанка Цвијовић, Јелка Боговићка Милица Илић, Бошко Верољуб Андријанић, а Никица Жикица Миливојевић. Подаци о представи сведоче да је музички сарадник био Света Томић, светло водио Радослав Пајић, шаптач била Нада Станков а инспицијент Зоран Дамјановић. Израда костима поверена је Оливери Живковић, а декора сталном сараднику краљевачких аматера Ђорђу Петровићу. У наредних десет сезона дошло је до промена у подели па су ликове Круне тумачиле Горица Станковић и Сабина Савковић, Јелке Вишња Ћирић а Милуна Славољуб Ђорђевић уз потврду да се техничкој екипи касније придружио Зоран Милић.

је је могуће само једном преварити, а који својим упорним присуством дарују живот представама дугог века. Овој врсти успеха Камен за под главу несумњиво дугује сјајној драми Милице Новковић, суровој причи о животу у руралној средини; свој драгоцен допринос свакако је дала и прецизна, у оносу на пишчеве захтеве тачна Јаковљевићева режија, поштујући драматуршку ригидност литерарног предлошка, али и уважавајући потенцијале краљевачког театра, те до максимума отварајући могућности за афирмацију замашних потенцијала глумачке поделе. Од значаја је морала да буде и тема самог комада коју је домаћа публика, али и гледаоци који су ову представу имали прилику да виде на многобројним гостовањима краљевачког позоришта, препознала као себи блиску, као нешто што их се и те како тиче, као причу која се, иако померена у времену, вазда бави актуелним проблемима људи овог поднебља. Осим тога, у краљевачкој представи сјајно је усаглашена поетичност списатељичиног драмског рукописа са наглашеном суровошћу драмских актера, а на плану редитељског „читања” и глумачке интерпретације остварена је и савршена мера између онога што је архетипско, а што еруптивно немилице избија из карактера драматис персона, с једне стране, и конкретног, онога што је тзв. локална боја, што припада менталитету, наравима, с друге. И управо у том колоплету најразличитијих елемената краљевачки глумци су пронашли простор и материјал за ону врсту надградње која за доброг глумца представља прворазредну провокацију, а која гарантује дуговекост позоришног чина записао је Милосављевић. У позоришним новинама Лудус, гласилу Удружења драмских уметника Србије, у октобру 2006. објављен је текст који сведочи о праизведби комада Милице Новковић у Атељеу 212, али и да је годинама након тога живела једино краљевачка верзија у режији Драгана Јаковљевића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 15.3.2020.

75

Сурлаши из збирки Природњачког музеја

МАГАЗИН

15.3.2020.

ДИВОВИ ИЗ П

76

- Аутори изложбе „Сурлаши – дивови из наше геолошке прошлости“ виши кустос Природњачког музеја Сања Алабурић, музејски саветник др Зоран Марковић и виши препаратор Милош Миливојевић.

- Два најпознатија мамута пронађена на територији Србије Кика и Вика представљени репликама лобање и делова скелета. - Током геолошке историје на територији Србије живело је петнаестак од око сто педесет различитих врста сурлаша. - Србија лежи на палеонтолошком благу, од најстаријих фосилних сисара старих четрдесет до педесет милиона година до најмлађих

ПРОШЛОСТИ

77

15.3.2020.

МАГАЗИН

78

години када обележава сто двадесет пет година постојања београдски Природњачки музеј је још једном у Краљеву, овом приликом са програмом „У години јубилеја наших пријатеља“ и изложбом „Сурлаши – дивови из наше геолошке прошлости“. Аутори изожбе су виши кустос Сања Алабурић, музејски саветник др Зоран Марковић и виши препаратор Милош Миливојевић. Изложба је оригинално постављена 2018. године у Природњачком музеју у Београду, а за мање од пола године прилику да види оно што су аутори изабрали из знатно веће збирке имало је више од двадесет хиљада посетилаца. Пре него је постављена у галерији краљевачког Народног музеја изложба је гостовала

У

у Врњачкој Бањи где је током два месеца привукла пажњу више од две хиљаде особа различите старости. Два најпознатија мамута пронађена на територији Србије Кика и Вика представљени су репликама лобање и делова скелета. Фосилни остаци мамута пронађеног у Кикинди 1996. године, у глинокопу Компаније „Тоза Марковић“ на дубини од двадесет једног метара, припадају прелазној врсти између степског слона и рунастог мамута. Скелет је готово комплетан, а по облику карлице сматра се да је у питању женка која је имала бар једно потомство. Старост мамутице чији је оригинални скелет изложен у Народном музеју у Кикинди процењена на шездесет четири, а старост скелета на

Сања Алабурић

око пола милиона година. Сања Алабурић потврђује да је опсежним истраживањем утврђено како је Кика била висока између три и по и четири метра, да јој је тело било покривено крзном. О монуметалности мамутице за коју је процењено како је живела у време последњег леденог доба сведоче кљове дугачке око три и по метра, а скелет је добра основа за уверење да је била тешка око пет тона. Жеља да се представи јавности у правом светлу повод је да 2006. буду направљене две реплике од којих је једна остала у Кикинди, а друга додељена Природњачком музеју. Податак да музеј и даље нема адекватне просторије у којима би изложио бар део непроцењивог блага којим располаже, поготово не експона-

те ове величине, један је од основних разлога што је изложена само лобања са кљовама. Ауторка изложбе подсећа да су до данашњег времена преживеле само две врсте сурлаша, афрички и азијски слон, али и да је током геолошке историје на територији Србије живело петнаестак од око сто педесет различитих врста сурлаша. О богатству ових простора различитих врста које не постоје, колико сисара толико и птица, водоземаца или гмизаваца, сведоче фосилни остаци пронађени током различитих врста грађевинских и сличних радова. И док о мамутици названој Кика сведочи њена реплика постојање мамута Бика, пронађеном у Виминацију-

му код Костолца 2009. године, потврђују фотографије скелета. Иако није направљена адекватна реплика на основу положаја у коме су пронађени фосилни остаци може се поуздано закључивати о величини далеког претка данашњих сурлаша. У мају 2009. године експлоатацијом угља у површинском копу рудника угља Термо-електране „Дрмно“, на отвореним геолошким профилима дубине двадесет седам метара нађени су остаци скоро целокупног скелета мамута Вика. Стручњаци Природњачког музеја урадили су веома сложен процес конзервације након чега је скелет пребачен у покривени објекат археолошког налазишта Виминацијум, где је данас изложен за публику. Утврђено је

79

15.3.2020.

МАГАЗИН

80

да је мамут био дугачак више од шест метара, доживео дубоку старост од око шездесет година, а анализе старости геолошких слојева у којима је пронађен фосил указују да је представник једне од првих форми мамута у овом делу Европе. На изложби су приказани оригинални предмети пронађени на територији Србије који сведоче о мамутима као биљоједима који су се претежно хранили нижим растињем и различитим бобицама. На основу податка да за време последњег леденог доба на овим просторима није било снега и леда колико на северу Европе може се претпоставити да су се сурлаши временом повлачили према топлијим крајевима богатим травнатим степама, па су стизали и до Грчке. Податак да су полако нестајали тумачи се уверењем да се у условима промене климе нису најбоље прилагодили новим условима.

- Међу сурлашима постоје јако занимљиве врсте попут динотеријума који су имали доње кљове савијене на доле, а ту су и гомпотеријуми са развијеним правим горњим и доњим кљовама доста краћим у односу на слоновске. Једна врста динотеријума сматра се највећим копненим сисаром код нас јер, су могли да достигну висину и до пет метара. Фосили сведоче да Србија лежи на палеонтолошком благу па вероватно може да се нађе свашта, од најстаријих фосилних сисара старих четрдесет до педесет милиона година до најмлађих који се често налазе приликом ископавања песка и шљунка из великих река - каже ауторка изложбе. Стотине налаза зуба и осталих делова скелета мамута и других сурлаша на територији Србије и околних земаља, доказ су да су ове животиње у великом броју насељавале то подручје. Свакодневно се врше детаљна палеонтолошка истраживања на терену и у лабораторијама, а осим велике научне и музеолошке важности, сваки од налаза представља и занимљивост за широки аудиторијум. Иако прва помисао при помену сурлаша асоцира на данашњег афричког или азијског слона, евентуално мамута, они су само потомци групе сисара чији су фосилни остаци део процеса који је трајао ми-

лионима година. Упркос сазнању да су од релативно малих животиња еволуцијом постали најкрупнији копнени сисари, све до проналаска комплетних скелета, представа о њима била је нејасна јер су њихове лобање и крупне кости људи доживљавали као делове киклопа или других митских бића, а захваљујући фосилним остацима у природњачким збиркама широм света, данас су створени услови да се успешно реконструише њихов изглед. Током палеогена, за који се процењује да је трајао од пре шездесет пет до двадесет три милиона година, Арабијско полуострво и Африка су били су спојени у један континент са тропском климом. Од остатка света био је изолован океаном Тетисом, на коме су настали први сурлаши чије су првобитне примитивне форме биле животиње величине свиње са кратком сурлом и благо увећаним секутићима. Каснији облици показују типичне особине савремених слонова, краће и компактније тело, краћу и вишу лобању и увећане друге горње секутиће познате као кљове. Подаци Природњачког музеја потврђују да почетком миоцена, пре око двадесет три милиона година, промене у грађи Земље и померање континената доводе до хладније климе што је условило миграције сурлаша из Африке у Азију и Европу. Верује се да су тада то биле веома крупне животиње са карактеристикама сличним данашњим слоновима, а да је временом дошло до увећања њиховог тела, скраћивања вилица и смањења броја зуба. Научници су бројне необичне врсте сурлаша разврстали у више фамилија од којих су четири имале четрнаест представника током геолошке историје наших простора. Основна особина свих је сурла, формирана од горње усне и носа, која се користи за дисање, хватање предмета и усисавање воде. Друга карактеристика сурлаша су кљове, продужени секутићи који током еволуције показују велику варијабилност у дужини и анатомији. Изложба у Народном музеју отворена је месец дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 15.3.2020.

83

84

МАГАЗИН 15.3.2020.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Напред

Велијем Брент Бел, а поред Кејти Холмс водеће улоге тумаче још Кристофер Конвери, Ралф Ајнисон, Овејн Јомен и Енџели Џеј. Филм је на репертоару још вечерас, а последња пројекција почиње у 22 сата.

Открила сам шпијуна

Радња филма смештена је у предграђе измишљеног света, а главни ликови су два брата, тинејџери вилењаци, који ће кренути у невероватно путовање како би открили да ли је преостало још мало магије. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, која траје тачно сто минута, Ден Скенлон је режирао према сопственом сценарију, а главне улоге тумаче Том Холенд, Крис Прат, Џулиа Луис-Драјфус и Октавија Спенсер. У верзији на српском језику гласове анимираним јунацима позајмили су Владан Илић, Никола Тодоровић, Весна Станковић и Јасмина Аврамовић. Филм се приказује до 18. марта, а пројекције почињу у 18 сати.

Бладшот Филм прати Реја Герисона, погинулог војника кога је корпорација за производњу оружја ,,Rising Spirit Technologies“, уз помоћ посебне нанотехнологије, успела да врати из мртвих. Са армијом нанотехнологије у својим венама он постаје незаустављи-

ва сила, јачи него икада, јер поседује могућност самоизлечења. Међутим, нове способности имају своју цену… Акционој драми у 2Д формату недостаје минут да би трајала пуна два сата. Филм је, према сценарију који су написали Џеф Водлоу и Ерик Хајсирер, режирао Дејвид С.Ф. Вилсон, а у главним улогама појављују се Ван Дисел, Eиза Гонзалес, Сем Хјуген, Тоби Кибел и Гај Пирс. Филм је на репертоару биоскопа до среде 18. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Дечак 2 Наставак филма „Дечак“ са Кејти Холмс у главној улози доноси невероватну причу о дечаку-лутки, која је шокирала публику широм света, преточену у одлично стилизован, сабластан, неизвестан и прилично узнемирујући хорор филм какав дуго није виђен на филмским платнима. Након што се млада породица, несвесна њене прошлости, усели у вилу Хелшир на забаченом имању њихов син проналази новог пријатеља, језивог лутка ког назива Брамс. Брамс је прилично сабластан лутак у коме станује зло, а у дому мора да се игра по његовим правилима. Хорор трилер у 2Д формару настао је према сценарију Стејси Минер коју је за приказивање уобличио редитељ

Филм прати строгог ЦИА оперативца Џеј Џеја који је деградиран и послат у тајну мисију да заштити породицу деветогодишње девојчице Софи, која му никако не олакшава посао. Када Софи открије скривене камере у свом стану, употребиће све вештине да лоцира ко их надзире. У замену да не открије ко је Џеј Џеј, Софи га замоли да проводи време с њом и научи је да буде шпијунка. Упркос оклевању, Џеј Џеј схвати да не може да се одупре њеном шарму. Акциони комедију у 2Д формату, чије трајање за два премашује сто минута, Питер Сигал је режирао према сценарију који су написали Ерик и Џон Хебер, а главне улоге тумаче Дејв Баутиста, Кристен Шал и Кен Јонг. Филм се приказује до 18. марта, а пројекције почињу у 20 сати.

85

МАГАЗИН

15.3.2020.

Српске вла али, успеш

86

Да власти попуне буџетске мањкове, на харач раји, дају „благослове“!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

асти, немају развојну стратегију; шно развијају - српску трагедију!

Од када се „геџа“ докопао града; од тада нам Србија – пропада!

Уместо да раде, па уживају, Срби „пландују и преживају“!

87

МАГАЗИН

15.3.2020.

Нови Пазар - Рибница 3:0

88

89

МАГАЗИН

15.3.2020.

Јединство - Слога 1:1

90

91

92

МАГАЗИН 15.3.2020.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 15. И 22. МАРТА

МАГАЗИН

15.3.2020.

15. март

94

44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара.

351 — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства.

1311 —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство.

1493 — Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.

1536 — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-паше.

1603 — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.

1848 — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.

1883 — Београд добио прву „телефонску станицу“, седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.

1907 — У Финској жене први пут изабране у Парламент.

1917 — Под притиском револуциона-

ра абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов.

1922 — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I. 1927 — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај 1937 — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.

1939 — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.

1991 — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.

2000 — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.

2001 — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.

2003. - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније.

- На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.

2004 — Одлуком међународног

представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.

2006 — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.

2011 — Отпочео грађански рат у Сирији.

16. март 597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију.

1244 — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара.

1521 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу

с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља.

1792 — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“.

1827 — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom’s Journal“.

1851 — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве.

1861 — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер.

1862 — Ђулијус Мајнл, компанија која се бави кафом још од 1862, решила је да обележи Светски дан поезије, 21. март, тако што ће у преко 1000 кафеа у 23 државе међу којима су Британија, САД и Аустралија, одржати необичну акцију. Ка-

фу неће морати да плати ниједан гост који конобару понуди једну своју песму.

1926 — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 m удаљености за 2,5 секунде.

1934 — У Риму потписан италијанскомађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије.

1935 — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем.

1953 — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата.

1967 — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца.

1968 — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај.

1978 — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“.

1985 — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва.

1988 — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те

године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака.

1991 — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији.

1993 — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи.

1998 — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII. 1999 — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958.

2002 — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа.

2004 — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године.

2006 — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација... Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

17. март 45. п. н. е. — Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег .

1190 — У Јорку у Енглеској масакри-

95

15.3.2020.

МАГАЗИН

96

рано је више од 500 Јевреја.

1526 — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства.

1649 — Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I. 1861 — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије.

1921 — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина.

1944 — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.

1945 — Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци.

1948 — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније.

1958 — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит.

1963 — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи.

1968 — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено.

1968 — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути.

1969 — Голда Меир, близак сарадник Давида Бен-Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва женапремијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку.

1973 — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи.

1991 — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Зајед-

ница Независних Држава.

1992 — Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.

1995 — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.

1996 — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.

1998 — Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине.

1999 — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију.

2000 — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви.

2002 — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци.

2003 — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом.

2004 — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цр-

кава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

18. март 1229 — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата.

1241 — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков.

1314 — Француски краљ Филип IV је наредио да се Жак де Моле, последњи велики мајстор Темпларског реда, спали на ломачи.

1848 — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града.

1850 — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије.

1871 — Француски председник

Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне.

1919 — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија.

1921 — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат.

1921 — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте.

1922 — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности.

1948 — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина.

1962 — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти.

1965 — Током лета васионског брода

„Васход 2“ совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром.

1967 — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије.

1970 — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.

1992 — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план.

1993 — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево.

1994 — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.

2000 — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова.

2003 — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зорана Живковића.

2004 — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991.

2006 — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић.

2014 — Парламенти Русије и Крима су потписали споразум о присаједињењу.

19. март 1279 — Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини.

1563 — Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести.

1628 — Енглески колонисти у Северној Америци су основали колонију Масачусетс.

1796 — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури.

1812 — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудалноапсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу.

1861 — Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва.

1920 — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.

1944 — Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника.

1945 — Један јапански бомбардер је погодио амерички носач авиона УСС Френклин, усмртивши више од 700 чланова његове посаде и тешко оштетивши брод.

1945 — Уједињено Краљевство је признало владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта).

1948 — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта.

1962 — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану.

1970 — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.

1978 — Израелска војска је окупира-

97

15.3.2020.

МАГАЗИН

98

ла већи део југа Либана.

1982 — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством.

1991 — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова.

1994 — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета „Црвених Кмера“.

1994 — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи.

1996 — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба.

1996 — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи.

1999 — Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона „Боинг 747“ изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи. У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи. Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово.

2001 — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице.

2002 — Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта.

2006 — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније 2011 — Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Харматан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату.

20. март 1600 — Пет саветника пољско-шведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској.

1602 — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету.

1852 — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу.

1854 — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.

1913 — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.

1916 — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета.

1922 — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона.

1933 — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.

1945 — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату.

1956 — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном.

1956 — Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником.

1970 — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова „Империјал“ и „Отело“.

1972 — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.

1991 — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка

те земље 1971.

1994 — Тунис добио први вишепартијски парламент.

1995 — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.

1995 — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено.

1995 — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.

1996 — Британска влада први пут јавно потврдила да „болест лудих крава“ може бити пренета на људе.

1997 — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа.

1998 — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале

Индијског и Атлантског океана.

1999 — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво.

2002 — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено.

2003 — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 km јужно од Басре. Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку.

2006 — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.

2016 — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.

21. март 1421 — Франко-шкотска војска је у бици код Божеа поразила надмоћнију енглеску војску Томаса од Ланкастера.

1556 — Кантерберијски надбискуп

Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I. 1804 — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе.

1829 — У земљотресу у који је погодио град Торевијеху у Шпанији погинуло је 389 људи.

1871 — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.

1884 — У Француској легализовани синдикати.

1918 — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату.

1919 — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе.

1921 — Декретом бољшевичке владе уведена је Нова економска политика у Совјетској Русији због привредних неуспеха ратног комунизма.

1945 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица.

1952 — Кваме Нкрума постао премијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.

1960 — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима.

1963 — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је „Алкатраз“, по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска.

1975 — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину.

1991 — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници

република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту.

1991 — У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде.

1997 — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале.

1998 — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије.

1999 — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца.

2000 — Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу.

2001 — Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест.

2002 — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу.

2003 — Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду. Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs