Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 430 * 23. фебруар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

23.2.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 23.2.2020.

Мамац за инвеститоре Сто динара по квадрату? Бојкотом до слободних избора Из кухиње у освајање света Успешно и у години јубилеја Корист за здравство и пацијенте И даље променљиво И ове године стипендије најбољима Шест месеци наде Велики ловац на плаву рибу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Атлетичар под кошевима ЖКК Краљево - Новосадска ЖКА Слога - Свети Ђорђе Рибница - Нови Пазар Времеплов

10 18 28 36 44 52 56 58 64 70 78 80 82 90 92 94 98

Фото: М. Радовановић

У овом броју:

МАГАЗИН 23.2.2020.

У последњој години реализације Стратегије развоја Краљева

МАГАЗИН

23.2.2020.

МАМАЦ ЗА ИН

- У јануару 2015. године усвојена Стратегија развоја Краљева до 2020. године. - У изради стратешког документа на двеста тридесет пет страна, која је трајала шест година, ангажовано сто три особе разврстане у четири радне групе. - Усвајању стратешког документа претходила десетодневна јавна расправа за коју је позив упућен представницима државних органа, јавних служби, органа и организација јединица локалне самоуправе, пословних удружења, привредних субјеката, стручне јавности, међународних организација и другим заинтересованим лицима

НВЕСТИТОРЕ?

МАГАЗИН 23.2.2020.

ало је вероватно да се било ко од одброника претходног сазива Скупштине града сећа двадесет седме седнице одржане 29. јануара 2015. године, а требало би понајвише што се, поред разматрања планова и програма рада четрнаест установа чији је оснивач град, на дневном реду нашла шест година рађена Стратегија развоја града за период до 2020. године. Уз бројне замерке представника опозиције на текст стратешког документа расправу је обележила опаска да полупразна дворана за седнице најбоље одражава заинтересованост одборника владајуће већине за развој града у наредсном периоду. Више од тога поразно је деловало сазнање да је од тринаест чланова Градског већа расправи присуствовало само четири и поред чињенице да су баш они задужени за реализацију планова предвиђених документом у коме су на двеста тридесет пет страница детаљно описане активности које треба сповести у периоду важности. А да се изради приступило озбиљно сведочи учешће значајног броја особа из различитих сфера живота, пре свих тринаест чланова тела за координацију процеса израде Стратегије одрживог развоја и четири радне групе са сто три особе за које је у том тренутку процењено да су најстручније за израду стратегије развоја града. Нацрт стратегије припремиле су радне групе које су чинили релевантни стручњаци, представници јавног и цивилног сектора, стручни представници представника власти и опозиционих политичких група. Одрживи економски развој био је тема разматрања двадесет осам стручњака, одрживи територијални и инфраструктурни развој тридесет два, а друштвени развој двадесет девет. Развој локалне самоуправе и регионалне сарадње у шестогодишњем периоду креирало је четрнаест особа, а свима је аминистративну подршку пружало још пет запослених у Градској управи уз стручну и техничку подршку Агенције за међународни развој Сједињених Америчких Држава, кроз Пројекат одрживог локалног развоја који у

Републици Србији спроводи Chemonics Interna<onal Inc, и једног консултанта. Није без значаја податак да је усвајању претходила десетодневна јавна расправа за коју је позив упућен представницима државних органа, јавних служби, органа и организација јединица локалне самоуправе, пословних удружења, привредних субјеката, стручне јавности, међународних организација и другим заинтересованим лицима са могућношћу да дају примедбе, предлоге и сугестије на Нацрт Стратегије развоја града Краљева. Јавна расправа је у форми презентације и расправе спроведена је у периоду од 12. до 22. децембра претходне године у Лопатници, Ушћу, Студеници, Рудну, Рибници, Матарушкој Бањи, Ратини, Чукојевцу, Роћевићима Тавнику и Свечаној сали Градске управе. Процес израде стратешког инструмента покренут је на основу Одлуке о приступању изради Стратегије развоја града Краљева из 2008. године и Одлуке о изменама и допунама овог документа из 2013. године. Документ је креиран на основу уверења да је стратешко планирање континуирани процес утврђивања циљева локалне заједнице, и начина њиховог постизања који се остварује кроз партнерство свих заинтересованих страна, постиже се и власништво над процесом и документом који је резултат тог процеса, али и консензус и подела одговорности за постављане циљеве и избор начина за њихово постизање. На тај начин се јасно дефинишу приоритети и правци развоја, даје јасан оквир за будуће инфраструктурне инвестиције и стварају претпоставке да развој буде вођен реалним потребама заједнице, а не донатора. Партнерство и партиципација подразумевају заједнички рад на стратегији којим се гарантује ангажовање већих ресурса, веће знање, а повећава се и поверење у процес у коме добровољно учествују и сарађују сви релевантни актери чиме се обезбеђује транспарентност рада органа локалне самоуправе. Аутори верују да је усвајање овог документа у Скупштини града довољан знак донаторима и инвеститори-

ма о социјалном консензусу око развојнх приоритета на локалном нивоу. Зато се верује да овако креиран план јача преговарачку позицију града и помаже инвеститорима и донаторима да своје планове и агенде прилагоде дефинисаним и буџетираним потребама града, а не да пројекти и планови буду вођени искључиво понудом донатора. Лоше макроекономско окружење, као и смањен интерес инвеститора за улагање у Србију у знатној мери је довело до заоштравања конкуренције између локалних самоуправа за привлачење инвеститора. Искуство показује да се они усмеравају према срединама које имају јасне циљеве, стабилне институције, конкурентну радну снагу, ниже локалне таксе и слично, па се постојање Стратегије сагледава као први корак у јачању конкурентске позиције града.

Зашто стратешко планирање развоја? Закон обавезује јединице локалне самоуправе да сарађују и удружују се ради остваривања заједничких циљева, планова и програма развоја, доносе програме развоја и спроводи пројекте локалног економског развоја, старају се о унапређењу општег оквира за привређивање и доносе програм развоја за поједине делатности. Важан разлог за припрему и доношење Стратегије је потреба да се обезбеди синхронизована и координисана планска активност на различитим нивоима града чиме се обезбеђују услови да се приоритетни развојни пројекти потпуно припреме и тако створе услови за обезбеђење додатних финансијских средстава за њихову реализацију. Важном се сматра и чињеница да повлачење средстава из већине фондова и програма није могуће уколико не постоји документ у коме се дефинишу циљеви и приоритети локалне заједнице за које се траже средства. Зато главни циљ стратешког планирања и јесте доношење плана којим се подржава визија и вредност заједнице,

али и стварање чврстог партнерства на локалном нивоу кроз заједничко дефинисање, процену и активирање развојних шанси и циљева путем заједничких акција и пројеката. Циљ овог процеса је и јачање капацитете локалних људских ресурса кроз сталне едукације и обуке. Важан предуслов за реализацију стратегије је буџет града, а оптимална расподела средстава треба да буде заснована на приоритетима развоја општине. Из тог разлога циљ стратешког планирања јесте да иницира увођење праксе вишегодишњег планирања локалног буџета да би се правовремено издвајала средства за реализацију приоритета града.

Стратешки, законски и институционални оквир за планирање локалног развоја

МАГАЗИН

23.2.2020.

Влада Републике Србије је током последњих десет година усвојила више стратешких докумената у којима

су наведени национални циљеви, приоритети и мере које представљају оквир за разматрање и планирање локалног развоја. Стога је и документ, о коме су се на последњој седници изјашњавали одоборници Скупштине града, усаглашен са бројним националним стратешким документима, секторским стратешким и планским документима града Краљева и међународним документима. Поред Закона о локалној самоуправи, као основног који дефинише оквир за рад локалне самоуправе, важни су закони о финансирању локалне самоуправе, буџетском систему, планирању и изградњи, регионалном развоју, територијалној организацији, локалним изборима, јавној својини и други. Сви они су највећим делом усклађени са европским законодавством, а њима су проширене ингеренције локалних самоуправа чиме је знатно појачана финансијска база, неопходна за подстицање економског развоја и привлачење капитала, инвестиција и нових пројеката.

Надлежности градова и општина При планирању локалног развоја од посебне важности су надлежности додељене локалној самоуправи која иако нема могућност да утиче на макроекономско окружење, има инструменте да делују у области креирања локалног развоја и унапређењу оквира за привређивање, политике јавних финансија, просторног и урбанистичког планирања и земљишне политике, инфраструктурног опремања локација за инвестирање, комуналне политике, оснивање установа и организација и људских ресурса. Најважнијим надлежностима локалне самоуправе сматрају се планирање развоја, урбанистичко планирање, комуналне делатности, уређивање и коришћење грађевинског и пољопривредног земљишта, располагање пословним простором, развој и унапређење туризма, занатства, угоститељства и трговине, изградња и одржавање локалних путева, заштита

животне средине, просвета, култура, здравствена и социјална заштита, дечја заштита, спорт и физичка култура, заштита права националних мањина и заштита од елементарних непогода. За планирање локалног развоја најзначајније су надлежности које локалне самоуправе имају у погледу просторног и урбанистичког планирања, уређивања грађевинског и пољопривредног земљишта, уређивања обављања комуналних делатности, управљања пословним простором, доношења програма и акционих планова унапређења стања животне средине, као и надлежности у вези са локалном инфраструктуром. Изузатно важним сматрају се надлежности везане за унапређење пословног амбијента и стварање услова за развој сектора малих и средњих предузећа. Посебан значај у спровођењу стратешког документа припада јавним финансијама као сложеном инструменту политике развоја којим се повећава количина средстава у буџету узимањем од грађана и привреде. У

сложеним економским условима изузетно је значајно доношење одлуке о томе колико и од кога узети, и на шта потрошити, да би се остварио оптималан ефекат по друштво. Полазећи од става да је то највећи изазов у сфери јавних финансија преовладава уверење да управљање њима треба да подразумева консултације са свима на које ова политика има најдиректнији утицај, а то су привреда и буџетски корисници. При изради Стратегије развоја града имала су се у виду велика оптерећења и ограничења која се тичу просторног планирања, грађевинског земљишта и комуналне политике. Главно се односи на сазнање да до пре неколико година локалне смоуправе нису биле власници имовине коју користе што је представљало велико ограничење за добро управљање имовином чиме је умањена правна сигурност свих учесника у овом процесу и вредност коју локална самоуправа може да добије за велики део имовине којом располаже. Иако је гад Краљево

покренуо процес успостављања базе података градске имовине још нема Стратегије располагања тим земљиштем, нити обједињеног управљања грађевинским земљиштем чију вредност, поред површине, локације и степена опремљености, одређује и постојање просторних и урбанистичких планова, садржина планских аката, локални приходи у вези са грађевинским земљиштем и ефикасност управе. У последњој години важења стратешког документа није познато шта је од планираног, и у којој мери, до сада реализовано и да ли ће то бити учињено до последњег дана у години. Искуство из ранијег периода не даје довољно наде ни да ће се неко бавити тиме, па није згорег подсећање на оно што је било предмет вишегодишњег ангажовања великог броја стручњака. На почетку године нема информација да ли се било ко у локалној самоуправи бави стратешким развојем у наредном петогодишњем периоду, тим пре што је објављен документ Србија 20202025. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.2.2020.

Нове недоумице око експропријације земљишта

МАГАЗИН

23.2.2020.

СТО ДИНАРА П

ПО КВАДРАТУ?

- Пројектом експропријације обухваћено четрдесет осам села у границама седам јединица локалне самоуправе. - За изградњу аутопута око петсто тридесет хектара земљишта. - Додатних седамсто педесет хектара за привремени смештај различитих објеката, кампова, фабрика за бетон, асфалтних база, каменолома, постројења за пречишћавање отпадних вода и слично. - На територији Краљева експропријацији подлежу површине у атарима села Адрани, Врба, Грдица, Заклопача, Милочај, Обрва, Поповићи, Ратина, Сирча, Шумарице и Стубал. - Пројектом су предвиђени подвожњаци, надвожњаци и канали како би се локалном становништву омогућило да дође до пољопривредних поседа

пре него је објављен почетак радова на реализацији пројекта Аутопут Е761 Појате – Прељина, познатијег као Моравски коридор, било је јасно да за деоницу дугу сто дванаест километара треба обезбедити довољну површину земљишта која је у највећем делу у приватном власништву. Иако је од јавног увида у Нацрт просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Аутопута Е-761, почетком друге половине прошле године, било јасније куда ће се простирати траса аутопута и даље нема прецизних података које ће катастарске парцеле бити захваћене. Недостатак валидних информација често је узрок пласирања одређене количине произвољних што у делу јавности, посебно код власника земљишта које тек треба да буде предмет експропријације, подгрева незадовољство. Већ прве незваничне, и непроверене, информације да ће цена квадратног метра на територији града Краљева бити знатно нижа него на простору других једница локалне самоуправе на траси аутопута биле су

МАГАЗИН

23.2.2020.

повод за оштар деманти представника власти мотивисан потврдом да се још не зна колика ће бити. Зато су јавне консултације поводом израде Плана укључивања заинтересованих страна и Оквирног плана расељавања и поновног успостављања извора прихода за реализацију пројекта Аутопут Е761 Појате – Прељина очекиване као прилика да се дође до валидних информа-

ција, првенствено о цени по јединици површине експроприсаног земљишта. Консултацијама је претходио десетодневни увид у предметне документе у просторијама одељења за имовинскоправне послове градова и општина Варварин, Ћићевац, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево и Чачак уз могућност да се мишљења у вези са њима у писаном облику доставе на

адресу Јавног предузећа Коридори Србије. Реакције оних који су присуствовали презентација докумената у Краљеву потврђују како страх није био без основа, а најбоља потврда је одсуство жеље највећег броја власника да дан пре у Одељењу за имовинско-правне послове Градске управе потпишу понуђен документ. Разочарање је потврђе-

но и наредног дана приликом представљања плана расељавања и успостављања извора прихода, јер власници земљишта нису добили очекиване информације. План који је направио савет консултаната најављен је као увод у наредни састанак који ће бити одржан најкасније за месец и по дана, када би представници Коридора Србије сваком од власника могли да предо-

че знатно детаљније информације. Присутнима у сали за седнице Скупштине града понуђен је формулар који омогућава упис недоумица, питања, мишљења и појединачних проблема, које ће пре најављеног састанка бити размотрене у предузећу Коридори Србије овлашћеном да спроведе процес експропријације. Присутни су могли да чују већ познате податке о дужини аутопута који повезује Прељину и Појате, а гради се средствима Владе Србије која ће финансирати реализацију пројекта уз финансијску подршку међународних институција на чији захтве се и ради студија процене утицаја изградње аутопута на животну средину и друштво. Према речима консултаната акценат је стављен на социолошке и факторе заштите животне средине због чега је битна свака информације која би допринела квалитету документа и заштитила садашње власнике земљишта. Пројектом експропријације обухваћено је четрдесет осам села у границама седам јединица локалне

МАГАЗИН 23.2.2020.

23.2.2020.

МАГАЗИН

самоуправе, изградња ће обухватити око петсто тридесет хектара земљишта а процењено је да треба обезбедити додатних седамсто педесет за привремени смештај различитих објеката, кампова, фабрика за бетон, асфалтних база, каменолома, постројења за пречишћавање отпадних вода и слично. На територији Краљева експропријацији подлежу површине у атарима села Адрани, Врба, Грдица, Заклопача, Милочај, Обрва, Поповићи, Ратина, Сирча, Шумарице и Стубал. Сем непосредне куповине имовине, куповине права приступа путем олакшица и уговора о закупу, власници могу да очекују и невољно расељавање које може бити физичко, а односи се на губитак имовине, и економско као губитак прихода и средстава за живот. Документом који је представљен дефинисане су категорије лица које могу бити погођене имплементацијом пројекта, изгубити право на поседовање и коришћење објекта, земљишта, годишњих и вишегодишњих усева или било које друге покретне или непокретне имовине. Како би се негативни ефекти

физичког и економског расељавања особа које су погођене реализацијом пројекта свели на минимум биће обезбеђена одговарајућа компензација, као и помоћ угроженима који не могу сами да се преселе, уз обавезу санације нарушених локација по окончању грађевинских радова. Уз све предвиђени су подвожњаци, надвожњаци и канали како би се локалном становништву омогућило да дође до пољопри-

вредних поседа - Право на компензацију пре датума пресека имају формални власници, закупци, неформални корисници, пољопривредна, приватна, пословна и грађевинска добра, куће и помоћни објекти или приватна и физичка добра, пословна и комерцијална добра, јавни објекти, историјска добра као и затједнички ресурси имовине типа паркова. Датум пресека за надокнаду биће

десет дана од састанка који ће бити одржан са учешћем јавности у свакој од општина, а да би се утврдила подобност пројектом погођених лица извршен је попис свих лица и све имовине. Лица које улазе у подручје пројекта након тог датума не испуњавају услове за надокнаду, или било који други начин о пресељењу - чуло се приликом презентације плана. Пољопривредним приоизвођачи-

ма са трасе аутопута и простора предвиђеног за коришћење током грађевинских радова препоручено је да избегавају постављање вишегодишњих засада уз упозорење да ће сви н авреме бити обавештени да уклоне постојеће усеве и све што би могло да се нађе на том простору непосредно пред почетак грађевинских активности. Механизам за подношење жалби

биће доступан свима који су погођени имплементацијом пројекта, а они који примедбе буду унели у понуђени формулар могу да очекују одговор већ на првом следећем састанку. Тада ће власницима бити понуђени и уговори са прецизно дефинисаним обавезама обе стране, а они који из било којих разлога не буду били спремни да га потпишу коначно решење могу да очекују на суду. Уз потврду да поступак експропријације још није ни почео, па се не може говорити о детаљима који укључују и финансијску надокнаду по јединици површине, власницима је остављено да сачекају следећи састанак са представницима предузећа Коридори Србије. И поред потврде да су цене откупа идентичне на територији свих јединица локалне самоуправе, а да ће сви усеви бити надокнађени по тржишним ценама, чуло се да је власницима земљишта са територије града Краљева у служби за имовинско правне односе Градске управе понуђено сто динара по квадратном метру, под претњом судског спора у случају да то одбију. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.2.2020.

Промотиван породични караван Покрета Двери

МАГАЗИН

23.2.2020.

БОЈКОТОМ ДО СЛО

- Представљен програм са педесет пет конкретних мера за побољшање живота у Србији. - Двери пуних пет година указују на изазове и опасности које доноси мигрантска криза. - Позив грађанима да подрже петицију против мигрантске политике актуелне власти. - Уједињена српска опозиција прогласила бојкот избора на свим нивоима, од републичких преко покрајинских до локалних. - Одрицање од финансијске потпоре довољан доказ борбе за принципе и праве вредности, а не за посланичке и одборничке плате. - Праве европске вредности подразумевају слободу мисли, говора, медија, слободне и поштене изборе. - Трајним насељавањем миграната на територији Србије значајно би могла да буде промењена структура срановништва. - До 2030. године број оних који одлазе из Србије биће изједначен са бројем миграната који долазе

ОБОДНИХ ИЗБОРА

ан после Чачка промотивни породични караван Српског Покрета Двери, под именом Ослобођење, зауставио се у Краљеву где је председник Бошко Обрадовић, са народним послаником др Драганом Весовићем и члановима градске организације, покушао да образложи разлоге за бојкот рада Народне скупштине и избора на свим нивоима најављеним за крај априла. Кампања је покренута у средини у којој Двери традиционално имају највећу подршку бирача са идејом да се грађанима приближе ставови које заступају, а мотивисана бројним предрасудама међу становништвом које се о политичким збивањима у земљи информише путем медија под директним утицајем актуелне власти. Уверењу да је у таквим околностима о Покрету Двери

МАГАЗИН

23.2.2020.

могло да се чује само најгоре један је од разлога за покушај да се у директном контакту са грађанима, без режимских медијских посредника, упознају са ставовима ове политичке организације и разлозима за одлуку о бојкоту избора. Повољност више огледа се у представљању програма са педесет пет конкретних мера за побољшање живота у Србији и породици по којој су Двери најпрепознатљивије. Кампања је и прилика за позив грађанима да подрже петицију против мигрантске политике актуелне власти и тако се укаже на опасност од угрожавања безбедности породице и државе. Бојкот избора на свим нивоима заснива се на уверењу да је то једини пут до слободних и поштених избора као начину да се стање у земљи врати у нормалне токове. Оптужбе за тренутно стање у земљи упућене су на адресу представника актуелне власти која је, верује Обрадовић, огрезла у криминалу и корупцији, распродаје земљу и додатно је задужује, у парламенту

нема нормалне дебате а медији нису слободни, па грађани немају могућност избора. - Овде свако трпи притисак приликом гласања, овде је сваки гађанин Србије на неки начин уцењен да мора да гласа за владајуће странке. У таквим условима нема смисла учествовати на изборима, а свако ко учествује даје легитимитет тој власти и признаје да је ненормално на неки начин нормално. У том смислу ми шаљемо веома јасну поруку, не признајемо лажне изборе, нити ћемо признати будућу власт без опозиције. Уједињена српска опозиција је прогласила бојкот избора на свим нивоима, од републичких преко покрајинских до локалних, ти избори неће бити прави избори јер ће на њима учествовати Вучићева опозиција, Вучићеви радикали, Вучићева десница, Вучићеви монархисти, Вучићево Звоно и друга различита опозициона лажна звонца. Права опозиција сигурно неће учествовати, па избори не могу бити прави и демократски. Онима који мисле да треба да учествују у том риа-

лити шоу, у једној врсти Фарме, Задруге и Парова, препуштамо да учествује. Ми у томе нећемо да учествујемо. Крај! Играјте се сами! - поручио је Обрадовић са Трга српских ратника. На алармантност ситуације указује податак о одласку младих и школованих људи у иностранство, још више да услове за бољи живот тамо траже читаве породице које су изгубиле наду за иоле извеснију будућност у земљи. То што одлазе лекари, медицинске сестре, возачи, занатлије свих врста, повод је за указивање на проблем који угрожава будућност земље, а из Покрета Двери стиже упозорење да власт не чини ништа како би зауставила даље погоршавање ситуације. Потврду истинитости оваквог става Обрадовић види у ставу да је приоритетним оцењен интерес страних фирми у којима су грађани Србије само јефтина радна снага. Ако се томе додају оптужбе за криминал и корупцију који доживљавају екстремне размере није безразложно уверење да се становништво тера из сопствене државе.

Обрадовић није пропустио прилику да подсети на бројне афере које су претходних година привлачиле значајну пажњу јавности, од Савамале, Крушика и Јовањице до купљених диплома и лажних доктората највиших представника власти, али и бројних финансијских малверзација. - Оно што је мој утисак, и најважнија порука, јесте да се српска опозиција после много година ујединила и данас изборе на свим нивоима бојкотује заједно, не само тридесет чланица Савеза за Србију него и Не давимо Београд, Покрет слободних грађана, Социјалдемократска странка, Државотворни покрет проф. др Слободана Самарџића и низ других грађанских иницијатива, покрета и група грађана, што нам говори о томе да ћемо успети да доведемо у питање ове лажне и бојкотом дођемо до слободних и поштених избора. У више наврата смо поновили одлучност да је прихватљиво искључиво бојкотовање избора на свим нивоима, а свако ко се из наших редова

евентуално одлучи да изађе на било који ниво више неће бити део Савеза за Србију. Ми сматрамо да је само комплетан бојкот прави бојкот и да једино комплетан бојкот доводи у питање недемократску власт. Савез за Србију ће, заједно са комплетном Уједињеном опозицијом, бојкотовати изборе на свим нивоима, та одлука је дефинитивна и сигурно се неће променити - одлучан је Обрадовић. Заједничка кампања бојкота започела је 1. фебруара великом заједничком конвенцијом у београдској Комбанк дворани и протестном шетњом до зграде Радио телевизије Србије. Кампања се наставља широм земље, а слични каравани посетиће све градове и општине како би грађанима образложили разлоге за бојкот. Из Покрета Двери стиже потврда да ће

23.2.2020.

МАГАЗИН

се кампања одвијати на више нивоа, први путем друштвених мрежа емитовањем различитих видео клипова и других објава на једином слободном медијском простору. Други ниво кампање подразумева обилазак терена промотивног породичног каравана и заједничке конвенције које треба да потврде јединство српске опозиције и представе разлоге за бојкот. Врхунац се очекује на изборни дан као наставак редовних суботњих протеста у Београду који би могли да доведу до великих протеста против власти и у другим деловима земље. Повод за то би требало да буде уверење о малтретирању, понижавању, испирању мозгова, вређању интелигенције, лоповлуку и издаји српских националних интереса на Косову и Метохији, Републици Српској и Црној Гори. Иако је у делу јавности присутно уверење да је искључиви циљ бојкота мотивација бирача да не изађу на изборе у Покрету Двери потврђују да то није тема којој се поклања посебна пажња, понајвише због сумње у потврду излазности. Поред разлога за бојкот избора Двери настављају са представљањем педесет пет мера за побољшање живота у Србији, што треба да потврди како кампања није искључиво усмерена против власти, јер треба да укаже како земља треба да изгледа после пада актуелног режима. Обрадовић је свестан последица оваквог става опозиције, првенствено што ће одсуство из Народне скупштине у значајној мери утицати на интересовање медија, а не треба занемарити ни финансирање из републичког буџета. Уз очекивање да ће задржати пажњу медија који нису под контролом власти у опозицији верују да ће одрицање од финансијске потпоре бити довољан доказ борбе за принципе и праве вредности а не за посланичке и одборничке плате. У опозицији не јењава уверење да ће вратити поверење грађана које је у претходном периоду било нарушено, а најдраматичнијом се оцењује сумња да ће Европа прихватити изборе овакве кави су. - Дубоко сам уверен да праве

европске вредности подразумевају слободу мисли, говора, медија, слободне и поштене изборе, а ми то у Србији одавно немамо. Не могу да замислим Европску унију која ће подржати недемократске изборе у Србији, а ако то уради онда ће подршка европским интеграцијама додатно пасти и нико више неће имати поверења у Брисел. Ми се пре свега залажемо за одлагање избора који су најављени за 26. април, па предлажемо споразум власти и опозиције о поштеним и слободним изборима, да се тај споразум усвоји у Народној Скупштини као „лекс специјалис“ иза кога би стали сви посланици, да потом дође до прелазне техничке владе која би применила тај споразум и девет месеци слободне дебате у јавности. Ако се недемократски избори одрже на силу наш једини став је да их нећемо признати, а нећемо признати ни будућу скупштину и владу нити било које одлуке које буду донели. То нас води у озбиљну политичку кризу, а једино решење су ванредни парламентарни избори према споразуму о слободним и поштеним изборима и девет месеци слободних медија - каже Обрадовић. Промотивни породични караван је прилика за подсећање да Двери пуних пет година указују на изазове и опасности које доноси мигрантска криза. Да безбедност грађана може бити угрожена потврђује податак да је део миграната који је већ прешао преко територије Србије касније учествовао у терористичким акцијама широм Европе. Посебно опасним оцењује се трајно насељавање миграната на територији Србије чиме би значајно могла да буде промењена структура срановништава. У том контексту посебно опасном оцењује се најава председника Српске напредне странке да ће до 2030. године број оних који одлазе из Србије бити изједначен са бројем мигранта који долазе. Разлог за забринутост је податак да из Србије сваке године одлази педесет хиљада људи и страх да ће на овим просторима бити трајно настањено исто толико миграната. Брине и уверење да би највиши

представници власти под притиском запада потврдили спремност да приме онолико миграната колико се то од њих буде тражило. Посебно значајним оцењује се одлука околних земаља да затворе капије за мигранте, а најбољи је пример Мађарске која је сваког дана спремна да прими само једног новог. Податак да они који су допутовали да би обезбедили пролаз до неке од земаља Европске уније то неће моћи да остваре ни једноставно ни брзо, јер су за њих трајно затворени сви пролази према Хрватској, Босни и Херцеговини, Мађарској и Румунији а искључен повратак у земље из којих су дошли, добра је основа за страх од останка на територији Србије. - Као хришћански, породични политички покрет сматрамо да треба помоћи свакоме невољнику који бежи са ратом захваћених подручја, а посебно женама, деци, старима и немоћнима. Али, деведесет пет посто миграната су војно способни мушкарци од шеснаест до тридесет година, а рачунајући и огроман број кривичних дела које почине, покушаји силовања, крађе и друго што се дешава у ових седамнаест градова и оштина где су прихватни мигрантски центри, говори да може бити озбиљна безбедносна претња за грађане Србије, да угрожава наше породице и да садашња мигрантска политика Српске напредне странке мора да се мења. Ми се залажемо за оно што данас заступа Вишеградска четворка, а то су Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска које забрањују улазак миграната на њихову територију. Оне су земље Европске уније а ми сматрамо да исту политику треба да има и Србија, да заштити државне границе и не дозволи неконтролисан и противзаконит прелазак миграната на нашу територију - каже Обрадовић. Посебно поразно делује уверење о све израженијем кријумчарењу миграната за шта се одговорност пребацује на појединце блиске врху тренутно најјаче политичке опције којима је то добра прилика за богаћење. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

Бошко Обрадовић

МАГАЗИН 23.2.2020.

Од хобија до атрактивног занимања (1)

ИЗ КУХИЊЕ У ОСВАЈАЊЕ СВЕТА

- Краљевчанка Миња Богдановски блогер године у области припремања хране, аутор књига рецепата, годинама уназад заштитно лице бренда „Делимано“, потом „Кока-кола“ и других, а надасве мајка двадесеттрогодишњег Филипа, седамнаестогодишњег Давида и четрнаестогодишње Викторије. - Десет година сарадница часописа „Храна и вино“, три године редован гост Телевизије Пинк, аутор емисије на радију. - Више од хиљаду и по рецепата објављених на различитим платформама и милионска посета на друштвеним мрежама

23.2.2020.

МАГАЗИН

Миња Богдановски

ије необична жеља великог броја људи, претежно младих, да се потврде у средини у којој живе, по могућству и шире, и тако стекну популарност као поуздану одскочну даску за наставак живота. У ери експанзије друштвених мрежа поузданим знаком популарности могао би се сматрати број пријатеља и пратилаца на некој од њих који се у највећем броју случајева ограничава тек на неколико хиљада. Кад премаши неколико десетина хиљада то је већ поуздан знак да особа искаче из стандардних оквира, што је повод за интересовање различитих брендова да искористи популарност за промоцију својих производа. Уверење да имају утицај на значајан број других такве особе чини инфлуенсерима а, иако је тешко одредити границу од које се неко сврстава међу такве, све је видљивија тежња да се достигне циљ који би се могао означити и начином за остваривање материјалне користи. Да има и примера који далеко одскачу из ових оквира најбоље потврђује Краљевчанка Миња Богдановски којој је, и поред несумњиве популарности на готово свим познатим друштвеним мрежама, основни циљ да достигне савршенство у ономе што ради и свима које то интересује помогне у решавању проблема везаних за припремање различитих јела. Чврсто уверење да за то има потенцијала најбоље потврђује више од хиљаду и по рецепата објављених на различитим платформама, о интересовању за поједине од њих сведоче милиони прегледа, а покушај да се провери веродостојност података води до Инстаграма, Јутјуба, Фејсбука, Твитера, Пинтереста и Гугл+ који бележе све веће интересовање за оно што нуди „Мињина кухињица“. Ако се свему дода да је проглашена блогером године у области припремања хране, да је аутор књига рецепата, годинама уназад заштитно лице бренда „Делимано“, потом „Кока-кола“ и многих других, а надасве мајка двадесеттрогодишњег Филипа, седамнаестогодишњег Давида и четрнаестогодишње Викторије онда готово невероватно

звучи податак да у најближем окружењу и нема много оних који знају каквим благом располаже локална заједница, или је то само још једна потврда да ова средина опрашта све, сем успеха на коме би, ако има и мало реалности, морао да позавиди свако. А све је почело без посебног плана, могло би се рећи изнанада, захваљујући пријатељицама које су препознале изузетну посвећеност послу и пресудно утицале на опредељење за покретање блога посвећеног припремању јела. Не треба занемарити чињеницу да се то дешавало у време све већег замаха друштвених мрежа које су пружале неслућене могућности за пласирање различитих ставова, али ни упорности која последњих година и није превише изражена карактеристика међу онима који теже брзој заради. До периода када је, у складу са интересовањима и способностима, требало изабрати занимање којим би се бавила Миња је као и сви вршњаци из Насеља Моше Пијаде, које је тек почело да добија препознатљиве обрисе, проводила безбрижне дане бескрајно срећна што је школа толико близу па не мора да страхује да би, због заузетости игром, могла да закасни на наставу. На простору некадашње касарне, препознатљивом по високим липама и брезама, саграђен је тек један солитер, означен са Ц1, а онда је са сваком новом зградом смањиван простор за игру и пре и после школе. Није необично да се девојчице на почетку тинејџерског доба све више интересују за моду о чему сведоче бројни Мињини цртежи модела различитих делова одеће. Жеља да изабере неко женско занимање темељила се на добром познавању основних елемената кројачког заната савладаног захваљујући мајци Љиљани која је била запослена у конфекцији. Љубав према овом позиву развијала се од детињства, а кулминирала пред крај основношколског периода што је било одлучујуће при опредељењу да настави школовање на текстилном смеру Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“.

Губитак једног родитеља оставља последице код сваке особе, а посебно тешко доживљавају га особе на старту тинејџерског доба. Такво искуство доживела је и Миња након што отац Душан није успео да се одупре болести, што ће у великој мери утицати на изостанак могућности за даље школовање. Осамдесетих година прошлог века обавезу да децу изведе на прави пут прихватила је мајка, а након што је после одслужења војног рока брат Дарко кренуо на факултет више није било могућности за Мињино школовање. - То што сам завршила завршила сам, а потом провела један период у Бечу и чувала децу што ми је помогло да видим како фунционише породица. Имала сам само осамнаест година, а како сам после очеве смрти била посебно везана за мајку и брата пожелела сам да се вратим и запослим у бутику венчаница. Посао је био занимљив, јер су углавном долазили млади, а иако је било интересантно изашла сам из света моде и после удаје посветила се породици. Није било ни мало лако наставити школовање, јер се све везивало за Београд, а како сам желела да помогнем породици не жалим да сам нешто изгубила. Кад су дошла деца желела сам да их водим у школу и дочекујем, да пружим све што им је потребно, да причам са њима и то ми је било приоритетно целог живота. Из тих разлога смо толико повезани тако да и данас кад су велики имамо неке породичне ритуале, зна се кад је ручак, у које време, и на то су навикли. Мама је увек била ту да ми помогне, да их причува, тако да сам са те стране била мирна. Била сам им посвећена дуги низ година док су постали своји људи, и да им мајка није потребна сваког тренутка - прича Миња и признаје да је значајан период у животу отпочео већ при првом озбиљнијем контакту са компјутерима и интернетом. У том периоду није било необично појачано интересовање за обраду фотографија и графички дизајн, што је додатно подгревало интересовање и жељу да научи што је могуће више. Добра прилика за стицање нових и раз-

МАГАЗИН 23.2.2020.

мену стечених искустава, али и проверу способности у крирању различитих употребних предмета, били су специјализовани форуми. У почетку је акценат стављен на израду календара и честитки који су препуштени на коришћење свима којима би се учинило да задовољавају бар део потреба за њима. Значајним за оно што ће врло брзо доживети експанзију, и прерасти у атрактивно занимање, оцењује се податак да су на форумима ове врсте преовладавале жене које су разговоре о дизајну допуњавале темама из свакодневног живота, понајвише везаним за припремање хране. Логичан след ствари је креирање посебне групе посвећене различитим рецептима за које су интересовање показале жене са широког простора, из региона и шире. - Ја сам мало више него друге жене почела да постављам своје фотографије и рецепте на којима су преовладавале торте и колачи, а онда су ми оне предложиле да направим свој блог са графичким радовима. Било је то пред крај 2007. године, кад су блогови почели да постају све популарнији, а 4. новембра претходне навршило се пуних дванаест година од дана кад сам почела. Предложиле су ми да један блог буде посвећен само храни како не би морале да претражују постове на форуму у потрази за оним што им је интересантно. На њихов наговор сам почела да радим у време кад експанзија блогова није била као сада. У Краљеву тога није било, а није ни данас у односу на друге градове, па сам буквално била сама и из хобија почела редовно да постављам рецепте. Прво су почеле да их прате пријатељице са форума, па су препоручиле њиховим пријатељицама, врло брзо се прочуло и већ од другог месеца велики број посетилаца је долазио путем гугл претраге - сеча се Миња. Да хоби може да прерасте у нешто озбиљније потврдило је интересовање редакције македонског

часописа „Храна и вино“ да једном месечно, у издањима која су посебно дизајнирана за тржишта Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и других земаља региона, објављује по који из богате колекције Мињиних рецепата. Оно што је приказала на четири ауторске стране у сваком од издања, која су се на киосцима појављивала првог дана у месецу, било је довољно да сарадња потраје пуних десет година, све док луксузни часопис није почео да посустаје пред најездом јефтинијих након чега је престао да излази. Десет година сарадње обележено је напорима да се савладају потребне вештине обраде фотографија које је требало подићни на знатно виши ниво од оних које се објављају на интернету. Ма колико би се, у поплави софтвера намењених овим пословима, могло учинити да то и није посебно тешко само они који су покушали нешто слично могу да посведоче о свим замкама на путу до што боље фотографије због којих су мање упорни најчешће одустајали. Миња признаје да сваки дан доноси нове изазове, и захтева константно савладавање нових знања и вештина, а осврт на оно што је радила пре само неколико година сведочи о напретку до којег је жеља да буде подигнут на виши ниво не напушта ни данас. Да сама жеља није довољна потврђује упоран рад у свакој од области, од припремања хране до писања и фотографисања, у новије време и израде видео снимка, како би одређени рецепт био приближен што већем броју заинтересованих за остварења у овој области. - Нисам ни била свесна успеха и популарности док нису почели да ме срећу и говоре како спремају по мојим рецептима. Драго ми је кад добијем поруку од жена које кажу како нису имале од кога да уче што је повод да свакој одговорим на питање, а ако немам решење упутим на неко друго место. Значајно ми је да нико не остане без одговора на поста-

вљено питање, али и да свима помогнем да кроз рецепте нешто и науче. Почела сам са рецептима које сам научила од мајке која је изврсна куварица, и увек била спремна да одговори на оно што је питам. Онда сам се са новим рецептима сретала код пријатељица, кад ми се допадне неки колач направим код куће па фотографишем и тако је кренуло. Фотографишем и оно што спремим својој породици, па поставим на блог исто вече или сутрадан. Кад сам кренула Викторија је имала тек две године, а због бројних обавеза, тек увече кад све завршим и кад деца увелико спавају, кренем да радим и ноћу објављујем рецепте. Брзо сам се организовала и знала кад шта спремам - каже Миња уз потврду да су се за њену активност заинтересовали бројни значајни брендови, пре пуних осам година „Делимано“. Две године је Миња била заштитно лице овог бренда у рекламама које су снимане у Краљеву а емитоване у оквиру бројних телевизијских програма на територији Србије, касније Босне и Херцеговине. Уследила су гостовања у програмима различитих телевизијских станица а као резултат све веће популарности, и препознатљивости, понуда да постане заштитно лице „Кока-коле“. Успешна сарадња одвија се пуних седам година током којих се безброј пута потврдило са којом дозом професионалности тако велика фирма приступа пословима рекламирања производа. Пуне три године Миња је била редован гост јутарњег програма Телевизије Пинк, а све шира лепеза појављивања у различитим медијима употпуњена је емисијом на програму Накси радија. Иако се тај период, због великих обавеза, сматра изузетно напорним посебно задовољство осети се сваки пут приликом подсећања на то шта је све урадила а то је, каже Миња, највише што један блогер може да пожели. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.2.2020.

Седнице Епархијског управног одбора и Савета Епархије жичке

МАГАЗИН

23.2.2020.

УСПЕШНО И У ГО

- Скупштина Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке прилика је да се, кроз исцрпне извештаје о финансијско-материјалном пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, подизању винограда и унапређењу винарије, направи пресек рада и пословања у претходној години. - Разговори о актуелним проблемима свештеника, другим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота

ОДИНИ ЈУБИЛЕЈА

МАГАЗИН 23.2.2020.

23.2.2020.

МАГАЗИН

пархија жичка обједињује рад тринаест намесништава, Гружанског, Драгачевског, Жичког, Качерског, Љубићког, Моравског, Пожешко-ариљског, Рачанског, Студеничког, Таковског, Трнавског, Ужичког и Црногорског, а као највећа по територији простире се од Врњачке Бање до Дрине, и од Рашке до Љига. То је чини једном од најзначајнијих у оквиру Српске православне цркве што носи и добар део одговорности за све што се на овом простору уради током календарске године. Да по много чему предњачи међу осталима сведочи и исцрпан извештај на основу анализе активности из претходне и планова за наредну годину који се пре осталих упућује према вишој инстанци. Кад се до Савиндана заврше административни послови у оквиру парохија и намесништава одржава се седница

Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке којој председава владика Јустин. Савет на почетку сваке године одржава скупштину на којој се анализира рад у претходној и планирају активности за текућу годину. Одлика сваког доброг домаћина је брижљиво испитивање труда и рада на ономе што му је поверено, у Случају Српске православне цркве и о обележавању осам стотина година од стицања самосталности. Са оваквим осећањем и жељом срца, сви чланови савета окупили су се 20. јануара око епископа Јустина, на редовом заседању Епархијског управног одбора Епархије жичке и седнице Савета Епархије жичке са задатком да провере валидност прошлогодишњих резултата у раду и поставе нове циљеве у овој години. Скупштина по правилу почиње

молебаном за призив Светог Духа, који су у Храму Свете Тројице у Краљеву одслужили игуман Манастира Студенице архимандрит др Тихон, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор Ненад Илић и ђакон Милутин Балтић. У оквиру радног дела седнице у просторијама епархијског Управног одбора окупљене је поздравио домаћин, епископ жички Јустин, након чега су разматрани сви аспекти духовног и материјалног деловања у претходној години. Седница је прилика да се, кроз исцрпне извештаје о финансијско-материјалном пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, подизању винограда и унапре-

ђењу винарије, направи пресек рада и пословања. Разговарало се и о актуелним проблемима свештеника, другим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота. Сем председника свих намесништава скупштини су присуствовали представници свештенства и грађанских лица која учествују у црквеном животу, а која се бирају на предлог месних пароха. Црквени одборници су укључени у живот цркве као људи од угледа који су прошли строгу селекцију, а најчешће су десна рука свештеницима. Свака црквена општина, црквена јединица и манастир на територији епархије има обавезу да достави податке о ситуацији на територији коју покрива, пошаље их вишој инстанци која утврђује укупно стање у епархији а записнике доставља Патријаршији на преглед и одобрење. Сем завршног ра-

чуна и великог броја цифара које потврђују финансијско стање од Патријаршије се тражи одобрење за пројектоване планове у текућој години. Искуство из ранијих година потврђује да Епархија жичка предњачи у достављању потребних података о раду за шта је више пута похваљивана, а од патријарха Павла својевремено добила признање као најбоља у оквиру Српске православне цркве која укључује отаџбину и расејање. Пре епархијске одржане су скупштине црквених општина и намесништава од којих су сва, као и друга правна лица, анализирали резултате једногодишњег рада и планова усвојених годину дана раније, остварења буџета и обавеза према цркви и држави и усвајање завршног рачуна за претходну годину пре него што се упути на контролу и одобрење Патријаршије.

Црква је одавно доказала колико је жива, динамична и ван свих калупа, а то је резултат озбиљног рада и планирања будућности коме се сваке године прилази на све озбиљнији начин. У настојању да се приближи верницима, и пружи им што више потребних информација, а користећи благодати нових технологија, Епархија жичка је установила веб сајт који на транспарентан начин сведочи о свим значајним дешавањима. Како је читава прошла година у великој мери била посвећена обележавању великог јубилеја, осам векова од добијања аутокефалности Српске православне цркве, Епархија жичка је била домаћин почетка редовног заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ, а потом и централне прославе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.2.2020.

Педесет препорука за ефикасније здравство

КОРИСТ ЗА ЗДРАВС

МАГАЗИН

23.2.2020.

- Последњих година у инфраструктуру и набавку опреме за здравство уложено десет и по милијарди динара, а ове године се очекује улагање додатних три милијарде и четири стотине милиона. - Запослено осамнаест хиљада здравствених радника и одобрено девет хиљада специјализација- Удео немедицинског особља спуштен испод петине, са тенденцијом потпуног издвајања немедицинских делатности из здравства. - Србији од 2013. године на располагање педесет четири милиона евра за реализацију четири пројекта у сектору здравства

Фото: НАЛЕД

СТВО И ПАЦИЈЕНТЕ

МАГАЗИН 23.2.2020.

здравствених књижица и унапређење процеса доношења прописа кроз укључивање свих заинтересованих страна. Јачањем надзора Републичког фонда за здравствено осигурање над пословањем здравствених установа, и успостављањем система директних плаћања добављачима, заустављено је стварање нових дугова и уведена ефикасна контрола трошења, а остварена су и значајна улагања у планирање и развој инфраструктуре. Државни секретар Министарства здравља Берислав Векић подсећа да је последњих година у инфраструктуру и набавку опреме за здравство уложено десет и по милијарди динара, а ове године се очекује улагање додатних три милијарде и четири стотине милиона. О настојањима да се побољша квалитет здравствених услуга сведочи и податак да је запослено осамнаест хиљада здравствених радника и одобрено девет хиљада специјализација, а удео немедицинског особља са двадесет осам одсто спуштен испод петине, са тенденцијом потпуног издвајања

Савез за здравство Иницијатива за израду посебне „Сиве књиге“ потекла је од Савеза за здравство Националне алијансе за локални економски развој који окупља привреду и локалне самоуправе са циљем проналажења одрживих решења за успостављање ефикасног система здравствене заштите на националном и локалном нивоу. Чланови Савеза су AstraZeneca, Фармалогист, Хемофарм, Inpharm, Sopharma Trading Pharmaceu<cals, Merck, Pﬁzer, Roche, Лесковац, Ниш, Шабац, Сремска Митровица, Врање, Кучево и Рашка.

немедицинских делатности из здравства. Државни секретар истиче значај ангажовања приватног сектора у здравственом систему, што је тема којом се ресорно министарство бави последњих годину дана уз неподељено мишљење о постојању великог простора за унапређење односа, нарочито у сегментима где постоје листе чекања. Шеф Канцеларије Светске банке Стивен Ндегва у први план ставља констатацију да је ова институција већ одобрила реализацију четири пројекта у сектору здравства, па су Србији од 2013. године на располагање средства у износу од педесет четири милиона евра. У неколико кључних резултата последњих година Ндегва сврстава податак да су јединичне цене најчешће коришћених лекова смањене двадесет седам досто, а употреба антибиотика за више од трећине. И поред тога грађани Србије из џепа издвајају четрдесет одсто новца за здравство, што је највише међу земљама региона, па трошак треба смањити побољшањем услуга што у великој мери подразумева већу интеграцију приватног сектора у здравствени систем. „Сива књига здравства“ је оцењена значајном због потврде да отвара дијалог на ту тему, а корак ка унапређењу система треба да омогући израда новог плана оптимизације мреже здравствених установа. У Националној алијанси за локални економски развој оцењују да „Сива књига здравства“ може бити подршка активностима Владе Србије на развоју система еЗдравства и оптимизацији мреже здравствених установа. На скупу је покренута иницијатива за формирање заједничке стручне групе за реформу здравства која би, по узору на слична радна тела која су постигла успех у сузбијању сиве економије и унапређењу позиције Србије на Doing business листи, окупила све ресорне институције, привреду и цивилни сектор.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

убликација Националне алијансе за локални економски развој „Сива књига здравства“, представљена у четвртак у Палати Србија, кључним питањима чијим решавању треба да допринесе оцењује како омогућити лакши и јефтинији приступ здравственој заштити, унапредити доступност иновативних лекова, омогућити здравственим установама да раде боље и ефикасније, а здравственим радницима да добију заслужени статус. Чланица Извршног одбора Националне алијансе, и власница Инфарма, Весна Живковић значајном оцењује отвореност Министарства здравља за покретање широког јавно-приватног дијалога о приоритетима у здравству. Национална алијанса и Савез за здравство приоритетним оцењују даље поједностављење процедура и дигитализација услуга за грађане и привреду, решавање судбине апотека и заосталих дугова установа који су у једном тренутку достигли сто милиона евра, као и проналажење начина за шире укључивање капацитета приватног сектора у здравствени систем. И поред потврде да су значајна унапређења направљена увођењем електронског заказивања прегледа преко апликације mojdoktor.gov.rs, неспорно је да треба уложити додатни напор у промоцију и побољшање овог система како би сви грађани могли да закажу преглед без одласка на шалтере. Још једна значајна погодност коју би много више грађана користило уколико би се уклониле административне препреке односи се на рефундацију трошкова специјалистичких прегледа у приватним здравственим установама кад државне нису у могућности да приме пацијента у року од тридесет дана. Најважнијим помацима у последњих неколико година оцењени су увођење еРецепта, које је донело велико олакшање за здравствене установе и пацијенте, увођење нових лекова и терапија, укидање овере

МАГАЗИН

23.2.2020.

И ДАЉЕ ПРОМЕНЉИВО

Расписан конкурс за стипендирање студената

МАГАЗИН

23.2.2020.

И ОВЕ ГОДИНЕ СТИПЕ

- Педесет најбољих студената са режима студија на буџету државе стиче право на по десет хиљада динара месечно током текуће школске године. – Рок за подношење пријава 9. март. - У складу са Законом о ученичком и студентском стандарду право на студентску стипендију код надлежног министарства нема студент који је то право остварио у складу са одлуком органа јединице локалне самоуправе. - Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности, у канцеларији 309, или на званичном сајту града. - Уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са Законом о општем управном поступку, прибављају се по службеној дужности

ЕНДИЈЕ СТУДЕНТИМА

длука о стипендирању студената, Одлука градоначелника и његово решење о образовању Комисије за доделу стипендија студентима града Краљева за школску 2019/20. године основа су да и ове године буде расписан конкурс након којег ће педесет најбољих академских грађана стећи право на по десет хиљада динара месечно током трајања ове школске године. Као и ранијих година право учешћа на конкурсу имају студенти на режиму финансирања из буџета под условом да су држављани Републике Србије, да имају пријављено пребивалиште на територији града

МАГАЗИН

23.2.2020.

Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су студенти првог или другог степена почев од друге године основних студија, да из претходних година студија имају просечну оцену преко 8,50 и да ниједну годину нису обновили. Уз пријаву на конкурс потребно је приложити уверење факултета о редовном студирању на режиму финансирања из буџета, уписаној текућој и просечној оцени из претходних година студија, уз доказ да ниједна није обновљена, фотокопију или очитану личну карту и уверење о пребивалишту издато од стране Полицијске

управе Краљево, као доказ да кандидат има пријављено пребивалиште најмање три године пре расписивања конкурса, и оригинал или оверену копију уверења о држављанству, не старије од шест месеци. Повољност се и ове године огледа у потврди да ће уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са Законом о општем управном поступку, бити прибављена по службеној дужности. Пријаву на конкурс, са потребном документацијом, потребно је доставити преко писарнице на шалтеру број 1, у приземљу зграде Градске

управе, или на адресу Градска управа града Краљева, Одељење за друштвене делатности, Комисији за доделу стипендија, Трг Јована Сарића бр. 1. Последњи дан за пријаву је 28. фебруар, а комплетан текст конкурса објављен је на огласној табли Градске управе и званичном сајту града www.kraljevo.rs, а као сервисна информација емитује се на локалним телевизијским станицама. Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности, у канцеларији 309, или на званичном сајту града. Списак студената који остваре пра-

во на стипендију града Краљева биће достављен Министарству просвете, науке и технолошког развоја сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду којим је прописано да је корисник студентског кредита дужан да једнократно врати цео износ исплаћеног кредита ако истовремено користи кредит, или стипендију другог даваоца. Законом је прописано да право на студентску стипендију нема студент који је то право остварио у складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе, а да ће студент за кога се утврди да је злоупотребом остварио право на студентску

стипендију трајно изгубити право на њу. Прописано је и да право на стипендију за изузетно надарене студенте нема студент који је право на студентску стипендију, или кредит, остварио у складу са одлуком надлежног органа из буџета јединице локалне самоуправе, односно из буџета Републике Србије. За допунска објашњења учесници конкурса се могу обратити Одељењу за друштвене делатности Градске управе града Краљева, канцеларија 309 - III спрат, или на телефон 306-013. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.2.2020.

Почеци савремене српске државе у Европи

МАГАЗИН

23.2.2020.

ШЕСТ МЕСЕЦИ НАДЕ

- У Сретењски устав укључен велики број питања која треба да решава савремена држава. - Сем што су дефинисане границе, изглед грба и заставе, извршена је јасна подела на законодавну, извршну и судску власт, утврђена кнежевска овлашћења и обавезе скупштине и владе. - Посебан део посвећен је улози цркве, финансијама, општенародним правима сваког Србина, правима чиновника као писменијег дела популације и начинима за промену устава. - Под притиском великих сила кнез Милош Обреновић је морао да суспендује устав, а декретима и законима уређивао поједине области како би држава могла да функционише

бележавање Дана државности се у Краљеву сваке године своди на полагање венаца на споменик војницима изгинулим у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године и кратке изјаве представника локалне самоуправе о значају дана кад је, усвајањем у то време једног од најлибералнијих устава на тлу Европе, постављен темељ модерне државе. У настојању да се што дуже одржи култура сећања на многе значајне датуме из српске историје, посебно овај, предњачи Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ чији су се представници ове године на Тргу српских ратника појавили са копијом Сретењског устава. На чињеницу да је од усвајања до данас био предмет проучавања стручњака различитог профила, и да је о њему речено све што је могло да се каже, подсећа др Милан Матијевић са посебним нагласком на околности у којима је Србија дошла до овако значајног документа и бројним детаљима везаним за прихватање на скупштини у Крагујевцу 15. фебруара 1835. године. Потреба за доношењем највишег законодавног акта земље појавила се након што је у Србији, после свечане повеље османског султана Махмуда II, званично укинут феудализам. Од тренутка кад је земљи признат одређен степен независности од турске царевине кнез Милош Обреновић је пожелео да уреди Србију по угледу на напредне европске земље. Због тога је формирао тим учених људи са задатком да проуче начине на који су уређене најнапредније од њих, а посебну пажњу посвете највишим нормативним актима земаља које су по величини приближне Србији. Да напише устав задужен је Димитрије Давидовић који је посебну пажњу посветио највишим правним актима Белгије и Француске и сачинио текст који је усвојен на Сретењској скупштини. У устав је укључен велики број питања која треба да решава савремена држава, а сем што су дефинисане границе, изглед грба и заставе, извршена је јасна подела на законодавну, извршну и судску власт, утврђена кнежевска овла-

МАГАЗИН

23.2.2020.

шћења и обавезе скупштине и владе. Посебан део посвећен је улози цркве, финансијама, општенародним правима сваког Србина, правима чиновника као писменијег дела популације и начинима за промену устава. Поред кнеза Милоша потписе на устав ставила су његова браћа Јеврем и Јован, представници свих окружја са простора Србије и капетани као државни чиновници, што је требало да буде добра основа за прихватање и спровођење његових одредби. - Делегати Рудничког окружја, коме је припадао и Карановац, били су Сретен Стевановић из Заграђа, Мирко Стевановић из Клатичева, Јован Коговић из Прањана, Симоновић из Тавника, Михаило Радовић из Самаила и Сретен Новаковић из Карановца. Давидовић је уложио много напора да устав буде напредан, наша правна теорија је о њему све рекла, а устав је оцењен као најнапреднији у Европи тога времена. Кад је дошао период да се спроводи успротивиле су се велике силе, пре свих Аустроугарска, Русија и Турска које су имале на други начин организовану власт и сматрале да нешто тако у Европи не треба да постоји. Како су и у то време друштвене и политичке односе диктирале велике силе Милош је после одређеног времена, а није прошло ни шест месеци, под великим притиском морао да суспендује устав. Морао је тако да поступи јер је с једне стране имао турску царевину, а са друге стране велике силе које су помагале Србији да се одржи. У Србији је овај потез углавном критикован о чему сведочи мноштво чланака у којима је улога кнеза Милоша доста једнострано оцењена, без много осврта на околности у којима је то учињено - објаснио је др Матијевић. Значајним за Сретењски устав сматра се чињеница да се Давидовић није одлучио за преписивање одређених делова устава европских земаља већ их је прилагођавао условима који су тада владали у Србији. Познато је да је оригинални текст устава писан руком, нешто касније и штампан, а потписи депутата оверени печатима. Иако се и пре усвајања устава могла

очекивати оштра реакција великих сила сматрало се да неће имати превише примедби на устав, јер су слични примењивани у Белгији и Француској која је у то време важила за једну од највећих европских сила. Милош је прихватио да му Француска и Белгија буду узор јер је Србија као кнежевина још била под јаким утицајем Турака од којих је пожелео да направи што већи отклон. Политичке прилике тог времена у Европи сведоче да је Русија била на прелазу из феудализма у неки облик првобитне акумулације капитала, цар је био самодржац а врховна власт и цар Прусије. У тим земљама власници све земље биле су спахије, а сељак само радна снага у најамном односу за обрађивање. Страх од републиканског утицаја у традиционалним монархијама на подручју Европе био је добар повод за жељу да устав мале земље буде ослобођен и најмањих примеса републиканског уређења. - Стиснут између великих сила Милош је морао да суспендује устав, а декретима и законима уређивао поједине области како би држава могла да функционише, под надзором великих сила све до Берлинског конгреса кад је добила правни легитимитет. Ретко који устав је донет на овај начин. Уобичајено је било да га потписује један човек на челу државе, а овде имамо масу потписа и печата оних који су га прихватили, јер је Милош хтео да их обавеже на спровођење што ни у једној другој земљи није урађено - каже др Матијевић. Суспензија устава бурно је дочекана у редовима уставобранитеља који су се супроставили кнезу Милошу, а њихов најистакнутији представник Тома Вучић Перишић успео да га свргне са престола. Сличну судбину доживео је и Александар Карађорђевић, а период владавине уставобранитеља памти се и по три у крви угушене буне. Колики је гнев изазвао у народу најбоље сведочи податак да мештани Вучковице нису дозволили да Вучић Перишић буде сахрањен на гробљу у овом месту због чега је сахрањен у цркви Свете Ангелине у Закути, о чему сведочи плоча са десне стране улазних врата. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.2.2020.

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Сретен Степић

МАГАЗИН

23.2.2020.

ВЕЛИКИ ЛОВАЦ

- Ни после вишедеценијског рада у позоришту Сретен Степић није доживео одговарајући друштвени третман чему је у значајном мери допринела чињеница да је наступао искључиво у аматерском позоришту које је, за разлику од професионалног, засновано на другом стваралачком концепту. - Друштво није препознало интерес да напредује, а он је искуством и талентом задовољавао све потребе концепта тадашњих друштвених прилика и људи који су водили позориште. – На Степића се, као носиоца и извршиоца позоришне политике, позориште ослањало пуних десет година. - Незаменљив лик у комедијама Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића, а интересантан у савременим. - Кад је стварао Сумњиво лице које жели да види на сцени Нушић је имао у виду Сретена Степића. - Градња кућице је као стварање добре представе

НА ПЛАВУ РИБУ

одатак да се 28. децембра навршило двадесет осам година од смрти Сретена Степића, једне од најзначајнијих личности које су се појавиле на краљевачкој позоришној сцени, повод је за покушај да се баци мало више светла на лик човека по коме се више деценија препознавало краљевачко позориште. Деценијама уназад је постојала лепа навика да се у позориште доводе деца и ту упознају са магијом мрака створеним готово нестварним светом покрета, емоција и изговорене речи. Почетком друге половине двадесетог века, кад је аматерско позориште трасирало пут према месту које данас заузима Краљевачко позориште, још нестварнијим се чинило сазнање да су познати ликови из комшилука на позоришној сцени постајали потпуно нове личности. Најупечатљивијом се по правилу чинила појава Сретена Степића који је читав радни век провео у „Фабрици вагона“ у коју је по завршетку рата, након што је победио туберкулозу и завршио занат, дошао из једног од трстеничких села смештених на десној обали Западне Мораве. У фабрици је годинама био шеф централног магацина специјалних алата и беспрекорно педантно водио евиденцију о томе шта ко узима, и враћа, због чега је уживао велики углед у колективу. Дугогодишњи колега са посла, али и из позоришта, Миломир Недељковић потврђује да је Степић од најраније младости показао велико интересовање за позориште, а неочекивану популарност стекао након представе Заједнички стан. Лик Пепија, који у заједничком стану покушава да пронађе место макар у купатилу, побрао је бројне аплаузе на локалној и другим сценама на којима су гостовали краљевачки аматери, и заувек одредио оријентацију према комедији. У то време нико, па ни он, нису могли претпоставити да ће га лик који је тумачио пратити до краја живота током кога је препознаван као Пепи. Комедија се у жанровском смислу сматра веома тешком и захтевном формом у којој глумац мора посебним

МАГАЗИН

23.2.2020.

средствима да изазива салве смеха и континурано лепо расположење. Посебне способности за нешто тако, које се сматрају урођеним талентом, утицале су на све који су га бар једном видели на сцени да га пореде са далеко познатијим Миодрагом Петровићем Чкаљом. Иако је таленат био препознатљив сваки пут кад се појавио на сцени све је више стручних људи који сматрају да није доживео одговарајући друштвени третман, а томе је у значајној мери допринела и чињеница да је наступао искључиво у аматерском позоришту које је, за разлику од професионалног, засновано на другом стваралачком концепту. - Оно има за циљ да људима који воле позориште створи услове да се тиме баве без амбиција да постижу уметничке резултате, већ да на позорници талентом дају допринос суштини позоришта. Такав таленат је код Чкаље достигао националну вредност а код њега, нажалост, није изашао много даље од веома угледног момка аматера који је касније био препознат и у Србији. То је период педесетих и

шездесетих година прошлог века кад је могао, ако не да иде у школу, бар да ради са стручним људима који би се његовим талентом бавили тако што би га обликовали и усмеравали. Друштво није препознало интерес у томе, да би позориште добило више, а он је искуством и талентом задовољавао све потребе концепта тадашњих друштвених прилика и људи који су водили позориште. Тако је у домаћем репертоару добијао скоро савршене улоге и увек брилијантно правио све везане за комедију из европске драмске баштине. Имали смо пробуђен, и донекле развијен, таленат који је сасвим задовољавао репертоарске потребе и друштвени концепт у Краљеву. То је било погрешно јер би, да се улагало у Степића онолико колико је било потребно, врло вероватно резултати његовог рада на нивоу позоришта Србије били далеко бољи и значајнији – каже Недељковић. Они који се и данас сећају заједничког рада на припреми бројних представа потврђују да је на пробама

МАГАЗИН 23.2.2020.

владала бајковита атмосфера са неограниченом количином воље знатно старијег колеге који је сваку од њих сматрао посебном светињом. Није избледело ни сећање на увек присутно настојање да се као уметник изражава на најбољи могући начин у чему је Степић увек успевао. Представа Кир Јања Радничког позоришта „Живан Маричић“, у оквиру Културно уметничког друштва „Фабрике вагона“, изненадила је многе у Србији и скренула пажњу на језгро из кога ће касније настати професионално позориште. Појава је испровоцирала екипу Радио телевизије Београд, и редитељку Веру Бјелогрлић, да за потребе емисије о краљевачким аматерима сними једну сцену из ове представе са жељом да се увери у таленат о коме се само говорило. На брзину импровизована позорница у просторијама радничког ресторана није одисала посебним оптимизмом све док, поред отвореног сандука са новцем, гласом Сретена Степића није проговорио Кир Јања. Као сведок неочекиваног одушевљења Недељковић сведочи о нескривеној радости редитељке која је запањена успела да изговори једва две речи: „Какав глумац!“ Појава Сретена Степића допринела је да емисија о краљевачким аматерима поприми ток другачији од првобитно замишљеног и потврди снагу талента којим је афирмисана његова глумачка личност. Био је то један од ретких тренутака тог времена кад су се препознавале нове димензије статуса позоришта и глумца који излази из оквира дневних односа концепта тадашњег позоришта. - Уз Степића сам схватио где смо ми били тих година, и шта ће бити са нама уколико се не развијемо, а то је као питање беспрекорно поставио и он. У једном периоду када је позориште изнутра било блокирано одласком извесног броја људи, и када је сала почела драматично да пропада, више није било ни потенцијала који су могли да доведу људе квалитетнијег редитељског проседеа, па је читава књига пала на три слова од којих је најзначајнији био Сретен Степић. На њега се као

носиоца и извршиоца позоришне политике позориште ослањало пуних десет година. У критичним тренуцима неколицина њих су показивали апсолутну оданост позоришту засновану искључиво на љубави и ту није било никакве шпекулације. Они улажу љубав и таленат, а оно ствара некакве претпоставке за рад тако да је позориште пребродило кризу. Он није имао никаквих амбиција да оде из Краљева. Волео је да путује са позориштем, али је напуштање позоришта и Краљева било непојмљиво и то никада није поменуо. Обавио сам са њим другарски разговор и рекао да би, ако мало загризе и крене да ствара свој идентитет у свету српског позоришта, могли да урадимо нешто више. О томе није хтео да говори, мада никада није говорио о разлозима као што никада није скривао велику љубав према Зори која је заузимала врло високо место у његовом животу. Много му је значило што никада није показала одбојност према његовом раду у позоришту, па је сав свој таленат улагао у позориште и, кад

год би га позвали на поделу, никада није рекао да нешто неће. Волео је да ради са младим људима изазивајући код нас осећај да смо нешто важни и да једног дана треба да наследимо ту причу – каже Недељковић. Колико је био незаменљив лик у комедијама Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића, а интересантан и у савременим, на најбољи начин је оценио драмски писац Новак Новак након што је видео представу Сумњиво лице у којој је Сртен Степић маестрално одиграо улогу Јеротија Пантића. Редитељ Александар Ковачевић је направио прихватљив драматуршки рез и главног јунака сместио у фотељу, која неколико пута премашује његову висину, тако да глава Јеротија Пантића буде у нивоу празног рама за слику. - Ја мислим да је Нушић имао тебе на уму и да је ово Сумњиво лице које је желео да види на сцени – изрекао је Новак и потврдио како је још једно од значајних имена српског позоришта, а и културе, које је схватило његову вредност што потврђује тезу да би ула-

23.2.2020.

МАГАЗИН

ском у образовни процес, или другачији систем позоришне вредности од оног какав је био присутан у Краљеву, Сретен Степић могао да буде много значајније име. О лакоћи којом је радио потврђује податак да није било поновљеног снимања приликом реализације телевизијских прилога. Добар разлог за то је уверење да га је камера волела, јер је у лицу имао нечег трагикомичног што је свим његовим ликовима давало дозу људске туге која се изражавала на хумористички начин. Иако нема много текстова који се озбиљније баве анализом његовог рада на сцени значајним се чини

доживљај који је крајем седамдесетих година прошлог века Недељковић преточио у причу о великом ловцу на плаву рибу. Повод је део шифроване поруке у представи Сумњиво лице у којој се помињу плава риба, кљукана династија, свастикин бут и још по нешто. Сретен Степић се са истим жаром појављивао на позорници до пред крај живота, а посустао тек у последњој години кад је све мање излазио. Млађе колеге памте га по нескривеној радости кад год би навратио у позориште, чак и у периоду кад је био свестан да све мање може, а све више жели. Пепи је тога био свестан, а амбицију да

радницима позоришта украси живот није остварио до краја. Другу радост представљала је градња викендице на породичном имању у родном селу при чему је помагала већина другара из позоришта, неко да превезе по који џак цемента и другог материјала или дође на мобу кад су били у питању било какви физички радови. Како је све у његовом животу било засновано на позоришту и градња кућице је доживљавана као стварање добре представе. - Био једном један Сретен Степић. Тако се завршавају сви наши успеси. Он у позоришту има своје место, јер су сва посматрања позоришне прошло-

сти везана за његово име. Кад је отишао Сретен и ја сам убрзо решио да одем, јер сам у простору у коме радим имао осећаје различите од оних које смо сви ми имали кад смо кренули у ту идеалистичку авантуру. Било би згодно да у позоришту нађемо меру по којој ћемо глумце за комичну улогу награђивати некакавом наградом која носи име Сретена Степића. Он се неће заборавити унутар позоришта, јер постоје некакви знаци о присуству Сретена Степића, али мислим да то мора да се институционализује и обликује тако да се млад човек, кад дође у позориште, суочи са критеријумима по којима ће бити

мерен. У тим критеријумима би требало да чује његово име, а кад чује његово име онда ће морати да препозна оно што је радио да би евентуално могао својим талентом да конкурише за добијање те награде. Нисам у групи оних који верују да јавна реч изговорена од људи као што сам ја има некакву вредност, јер је друштвени концепт на таквом степену развоја да је далеко важније мишљење листопадног заменика заменика заменика заменика од било каквог мишљења било ког експерта. У овој земљи постоје сјајни умови који сијају и данас, али је вредност тог сијања афирмисана само у тренутку када слу-

жи интересима оних који господаре медијима да би афирмисали своје потенцијале – каже Недељковић. Иако је пролазио кроз различите, мање или више тешке, периоде у животу за Сретена Степића је позориште било независно место које је представљало суштину живота и на коме се одвијао прави живот. У том животу он је био личност која се разликовала од оне коју су препознавале колеге на послу, комшије из колоније Фабрике вагона окупљене око фудбалске лопте или у тренуцима понекад бесмисленог седења уз обичан разговор. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

23.2.2020.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Патролне шапе - припрема, позор, спашавај Било да спасавају параду балона од пропасти, избављају истраживаче из џиновске паукове мреже или се упуштају у ауто трку са злом градоначелниковом рођаком, куце су увек на висини задатка. Када ветар одува балоне са параде, истраживачи се изгубе а градоначелник и његова рођака киднапују све возаче који учествују на трци, хероји без страха крећу у подухват како би сачували Залив авантура и притекли у помоћ свима којима је потребна. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, чије трајање за шест минута премашује сат времена, Чарлс Бастиен је режирао према сценарију Стивена Саливена. У оригиналној верзији анимираним јунацима гласове су позајмили Аниа Кук, Кејтал Дод и Ајзак Енберсон Хикс, а у синхронизованој на српски језик Mарија Стокић, Милена Живановић, Никола Тодоровић и Јована Чуровић. Филм се приказује до среде 26. фебруара у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Добра вила, украдена чаролија Сценарио филма прилагођен је најмлађој публици, па ће малишани у Србији добити прилику да се поистовете са главним јунацима бајке, добром вилом Миом, принцезом

Хеленом, Марком и његовом сестром Мартом. Разлог се огледа у чињеници да су то њихови вршњаци узраста од три до тринаест година, глумци који добротом и храброшћу на сцени дају пример својим генерацијама како се треба носити са препрекама, прискочити у помоћ друговима у невољи, утешити их када је тешко, а радовати се њиховим успесима и срећи. Кроз карактеризацију ликова на страни зла, гледаоцима се пружа прилика да увиде како себични интереси и циљеви воде до пропасти. Манири лошег понашања биће често исмејани, досетљивост и исправност жеља и поступака главних јунака пратиће и фактор среће па ће и овога пута, у вечитом сукобу добра и зла, победити добро. Породичну авантуру у 2Д формату Марио Гламазић је режирао према сопственом сценарију, а у водећим улогама наступају Небојша Дугалић, Софија Стојанов, Азра Билаловић, Марко Јовановић, Никола Милићевић, Лука Радовић, Хана Билаловић, Ксенија Милосављевић, Миле Цвијовић, Нада Станков и Биљана Талић. Филм се приказује до 26. фебруара, а пројекције почињу у 18,30.

Лед 2 Шта се тачно дешава у делу бајки након венчања принца и принцезе када кажу „живели су срећно до краја живота“. Неколико година касније, главни ликови ледене бајке, првакиња у уметничком клизању Нађа и врхун-

ски хокејаш Саша, живе као срећна породица одгајајући своју кћеркицу, а све делује савршено до немилог догађаја који ће заувек променити њихове животе... Љубавна драма у 2Д формату настала је према ценарију Андреја Золотарјева и режији Жора Кризовникова, а водеће улоге тумаче Марија Аронова, Јулија Клињина и Надежда Михалкова. Филм је на репертоару биоскопа до 26. фебруара, а пројекције почињу у 20 сати.

Марица и Ивица „Марица и Ивица“ није дечја бајка, већ прави хорор филм. У далекој и магичној земљи живе брат и сестра које глад натера да напусте дом и, у потрази за храном, крену у шуму. После неколико дана лутања деца наилазе на велику кућу с обиљем хране и местом за спавање, што им се учини идеалним местом за одмор, али убрзо почињу да примећују чудне ствари око куће, и необично понашање старице која у њој живи. И док су све сумњичавији због свега што се догађа, на површину почињу да избијају мрачне тајне. Хорор трилер, коме недостаје три минута да би трајао сат и по, настао је по сценарију Роба Хејса у режији Оза Перкинса, а водеће улоге тумаче Софиа Лилиц, Алис Криге и Џесика Де Гоув. Филм се приказује до среде у пројекцијама које почињу у 22,15.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„Бедан ж Нова

МАГАЗИН

23.2.2020.

Деловање српске партократије, у служби је укидања демократије!

За глас бирача „скидају и зве Парламент је, како видиш „побро,, за врхушке, материјално добро!

живот, а смрт блиска“! песма шумадијска.

а, кад затреба, езде с неба“!

23.2.2020.

МАГАЗИН

Миодраг Радомировић

Краљевачка искуства у европском спорту : Миодраг Радомировић Пуре (1)

- Први кондициони тренер у Југославији који је из атлетике дошао у кошарку. - Оно што је у Слоги почело да се примењује пред крај седамдесетих година прошлог века данас је модел који се у целом свету примењује у процесу селектирања и формирања играча. - Прича о сељаку из Милочаја који држи предавање најбољим кошаркашким тренерима у Југославији. – Слога је јединствен пример у југословенској кошарци да једна екипа уђе у Прву лигу, и ту остане, без појачања са стране. - Најзначајнијим за оно што је генерација краљевачких кошаркаша касније постигла на домаћој и међународној сцени оцењује се Милован Богојевић. - Владе Дивац никада није био моћан играч у односу на Американце али је лукавством, кошаркашком сналажљивошћу и умећем надокнађивао то што је спор. - Више од две стотине предавања на тему физичке припреме спортиста одржао у великом броју европских земаља. - Тренери се врте као на рингишпилу па нема континуитета у спорту. - Ко није играо у Краљеву и Задру тај није могао да буде кошаркаш

Фото: М. Радовановић

АТЛЕТИЧАР ПОД КОШЕВИМА

23.2.2020.

МАГАЗИН

„Мало је данас оних који поштују „оног тренера“ који те је узео и од ничег довео до нечег“ – реченица је која ових дана кружи друштвеним мрежама. На њу указује Миодраг Радомировић Пуре који је пре много година кренуо из Краљева па преко Билефелда, Ханофера, Лудвигсбурга, Клгенфурта, Гисена, Хагена, Бамберга, Ст. Пелтена, Граца, Луксембурга стигао до Швелма одакле поручује да је дошао крај тренерској каријери и да клупу препушта млађим, образованијим и бољим за посао којим се до сада бавио. Током дугогодишње плодне каријере створио је десетине врхунских кошаркаша од којих је већина заборавила одакле је, како и уз чију помоћ кренула на пут бољег живота. Пуре признаје да се овим послом и није бавио да би му неко узвратио пажњу, већ да оствари зацртану мисију и што већем броју младих и перспективних помогне да што лакше дођу до циља. Једно од првих интензивнијих интересовања у животу сваког младог човека везује се за спорт, а до избора онога којим би се бавили током једног периода живота води низ мање или више успешних покушаја да се изабере прави. Таквом идејом је и пре одласка у војску био вођен Миодраг Радомировић а жеља да се окуша у каратеу, који је тих година тек крчио пут на овим просторима, није дала никакве резултате баш као ни кошарка која се показала кобном за даљи животни пут. Кад је лом обе руке током једног од безазлених окршаја у настојању да се покаже ко је бољи, а није помогло ни неколико операција блокираних зглобова, ставио тачку на бављење било којим спортом у коме имају одлучујућу улогу, спас је понудила атлетика па се определио за трчање. Краљевачки „Металац“, у коме је Милан Матијевић већ тада стварао будуће шампионе, важио је за један од најјачих атлетских клубова на простору Србије. Први тренинзи на стази од шљаке око фудбалског терена краљевачке Слоге почетнику нису били превелика препрека, јер су одржавани у друштву више пута потврђених првака државе. Човек коме је улазак у свет атлетике означио почетак успешне дугогодишње каријере потврђује да се у то време при избору спорта није водило превише рачуна о посебним квалитетима које би треба-

ло да има како би остваривао жељене резултате. Са позиције доказаног спортског стручњака, који је након значајних резултата каријеру наставио у иностранству, данас потврђује да атлетиком и било којом дисциплином у оквиру ње треба да се бави онај ко то може, а не само жели. Милан Матијевић је у то време краљевачку атлетику поставио на чврсте ноге што није прошло незапажено на простору Југославије, али и Балкана, а угледу су у значајној мери допринели шампиони какви су били Миодраг Вукомановић, Боривоје Станковић и други. - Ја нисам био врхунски атлетичар као они, већ просечан краљевачки атлетичар који је у дисциплинама на 1.500 и 3.000 метара, направио неке резултате на нивоу републике, али је атлетика била полазна основа за бављење спортом и останак у спорту. На том узрасту сви маштају и имају своје идоле, а мени су били Ласе Вирен и Дане Корица, овде Вукомановић и Станковић у којима смо ми млађи видели мотив за баљење спортом. Из финансијских разлога нисам био у могућности да се бавим атлетиком на начин на који су се они бавили, а потреба да зарађуем одвела ме је до крагујевачке

Црвене заставе где сам годину и по дана радио на тешким браварским пословима. Иако одличан ђак у основној школи доживео сам малер на пријемном испиту за упис у гимназију кад ме је професорка Мирјана Вукићевић истерала са полагања чиме је потврђена елиминација права на четворогодишње школовање на територији општине Краљево. Како смо били сиромашни, а нисмо имали никога да помогне да се упишем у неку праву школу, отишао сам на браварски занат. И Индустријску школу сам једва завршио јер нисам имао довољно мотива за учење кад су сви моји другови били у гимназији, и на неком писменом месту, а ја по цео дан обављао праксу бравара у „Фабрици вагона“. И док су остали имали довољно времена да се посвете спорту ја сам после рада у фабрици долазио кући тек да поједем оно што има, па на аутобус да дођем у Краљево на тренинг – прича Радомировић. Чврсто уверење да се овим путем не стиже до жељеног циља водио је до Саобраћајне техничке школе каква је у то време постојала у Загребу, а заврештак се поклопио са почетком курса за инструкторе вожње при Ауто мото клубу „Краљево“

МАГАЗИН

23.2.2020.

који ће бити основа за запослење током следећих десет година. Седамдесетих година прошлог века једино је сарајевски Факултет за физичко образовање пружао могућност школовања и онима који због запослења нису у ситуацији да присуствују редовној настави. Жеља да стекне и ову диплому код Радомировића је била довољно јака да надвлада све тешкоће на том путу, а и флексибилна природа редовног посла дозвољавала испуњење радних обавеза и омогућавала одсуство од по десетак и више дана. Интерес за перспективног средњепругаша показао је и Атлетски клуб Сарајево који је током наредне три годне, у замену за учешће на такмичењима са његовим грбом, нудио смештај током повремених обавеза на факултету.

У то време још није било високих школа које су школовале атлетске стручњаке. Након завршеног факултета указала се прилика да ново звање стекне на Вишој атлетској школи у Нишу, а повољност се огледала у великом броју истих испита које није морао поново да полаже. Прву прилику да стечено знање примени у пракси новом спортском стручњаку је пружио тренер краљевачких кошаркаша Милован Богојевић Кими. Одговоран задатак физичке припреме кошаркаша краљевачког прволигаша означио је почетак новог пута који се приводи крају баш ових дана кад је објављено да шансу за доказивање треба пружити млађим тренерима. Оно што је у Слоги почело да се примењује пред крај седамдесетих година данас је, каже Радо-

мировић, модел који се у целом свету примењује у процесу селектирања и формирања играча. - Кими је редак стручњак који је то знао да ради, али више интуитивно него у складу са оним што је препоручивао Кошаркашки савез Југославије. Онда сам упознао Ацу Николића и Ранка Жеравицу који су ме послали на осамнаестомесечно школовање па сам, у етапама, боравио у Москви, Кијеву, Софији, Карлмарксштату, уз неколико недеља у Ајаксовој академији фудбала. Прошао сам пут на који ме је Ранко упутио да научим како се шта ради у кошарци. Објаснили су ми да, пошто нисам играо кошарку, не могу да будем тренер на нивоу на коме би то требало, али могу да се бавим едукацијом младих

тренера. И као што Кошаркашки савез данас шаље људе на школовање у Америку мене су послали на источни фронт где сам могао да учим како се развија снага код скакача у даљ или вис. У Кијеву сам учио ротациону технику снаге код бацача диска и кладива, у Бугарској код дизача тегова, у Источној Немачкој како се ради на спринту и развоју брзине да бих завршио у Амстердаму где се доводе деца из целог света и од њих праве фудбалери. Тада су се на нивоу целе Југославије одржавале кошаркашке клинике а ја сам, због спречености Славка Трнинића, једном приликом добио позив да одржим дво сатно предавање најпознатијим кошаркашким тренерима. Још тада је кренула прича о томе да сељак из Милочаја држи предавање на нивоу Југославије

што сам прихватио на свој начин, никако као злобу. Ја сам био први кондициони тренер у Југославији који је из атлетике дошао у кошарку и само сам изложио оно што смо Кими и ја радили са Слогом. А он је од мене тражио да се играч добро креће и скаче, дуго трчи, игра 40 минута а не буде уморан и буде физички спреман у сваком контакту. Резултат таквог рада огледа се у јединственом примеру у југословенској кошарци да је једна екипа ушла у Прву лигу, и ту остала, без појачања са стране и са дечурлијом коју смо направили у Краљеву – прича Радомировић. У Краљеву је тих година стасавала нова генерација кошаркаша међу којима су били Дивац, Мијаиловић, Савић, Кривокапић, Стефановић, Јаћовић, Дробњак

и Бабић код кога је Радомировић развијао моторику и координацију покрета до нивоа који је омогућио да постане први од југословенскох играча драфтован у НБА лиги са колеџа. Од доказаног спортског стручњака са вишедеценијским искуством стиже потврда става да то није било ни мало лако а да је рад, ако измакне контроли, могао да произведе контраефекат и пре почетка прекине каријеру потенцијално врло квалитетног играча. До таквог води озбиљан рад на координацији покрета који воде ка правилном трчању и отклањање мишићних дисбаланса како би се елиминисали болови у коленима. Најзначајнијим за оно што је генерација краљевачких кошаркаша касније постигла на домаћој и међународној сценим оцењује се Богојевић под чијим је

МАГАЗИН 23.2.2020.

будним оком, а уз помоћ Радомировића, стасавао посебно висок и мршкаст Владе Дивац оцењен као типичан пример како се кошарка игра главом. - Његове лопте имају очи. Владе Дивац никада није био моћан играч у односу на Американце али је лукавством, кошаркашком сналажљивошћу и умећем надокнађивао то што је спор. Уопште није битно колико је играч и висок и брз колико је битно на колико високом нивоу може брзо да одигра. Брзина није битна колико је битна глава, а Владе је био момак који је учио да игра главом. Милован је све момке у Краљеву, за разлику од многих играча у Југославији, учио да играју главом и да мисле шта ураде што је јединствен пример у свету. Он је један од првих тренера који је играчима увео обавезу да пре него им лопта стигне у руке знају шта ће да ураде даље. Ни са ким није било тешко да радим на побољшању моторике и координације. Сви смо слушали шта је Милован причао, јер ја то кошаркашки нисам могао да предвидим колико он. Он је у Дивцу видео великог играча и због тога га је и довео, али због главе а не физикалија –

каже Радомировић. У време кад кошаркашка теорија није била претерано развијена изненађење које су резултатима приредили краљевачки кошаркаши привукло је пажњу бројних стручњака. Долазили су у Краљево да виде на чему су засновани, али и да пренесу нова знања како би били и бољи. Значајним за то сматра се долазак Крешимира Ћосића, тада савезног селектора задуженог за индивидуалан рад са млађим кошаркашима. У недостатку толико потребне литературе једини начин за стицање нових знања били су директни контакти са искусним кошаркашима. Један од најбољих примера је био управо Ћосић са ставом да пре почетка рада на физичкој припреми са било којим играчем тренер мора да процени брзину промене материја као основ за дефинисање оптерећења и опоравка што је данас основни постулат у физичкој припреми спортиста у свим гранама спорта. Ово је основна теза присутна у више од две стотине предавања које је на тему физичке припреме спортиста Радомировић одржао у великом броју европских земаља, а заузима и значајно место у

књигама које је написао. На њу се надовезују искуства имена каква су Никола Плећаш, Ранко Жеравица, Љубодраг Симоновић и други. Основа за стицање великог искуства била је и способност да се учи од других, а то је од свих тражио Милован Богојевић. Иако је рад са Слогиним кошаркашима завршен уласком у највиши ранг такмичења ни касније није изостало повремено ангажовање у мери колико су дозвољавале неке друге обавезе, а значајним се чини податак да је са њима био у припремном периоду кад је ангажовање стручњака оваквог профила било најпотребније. Након што је отишао Дивац Слога је испала из лиге, јер су сви други клубови били много моћнији, али је захваљујући привреди која је радила, и даље одржаван завидан квалитет спорта. Играчи су чекали на плате два до три месеца али су стизале, па нису били гладни. Значајним се чини податак о правилном односу према спорту што је услов за постизање врхунских резултата, али и наставак пута који је до њих довео. Слога то није учинила и зато је, каже доказани стручњак, данас у прилично незавидном положају. - Новац је био средство да се преживи, а ја нисам добијао такорећи ништа јер је то био пут којим сам желео нешто да покажем. Увек сам тежио изазовима и нечему што нико није направио. Играчи су зарађивали, добијали стан или плац за кућу, али је иако није било много пара могло да се преживи, добије посао и сигурност које данас нема. На истоку је будућност била загарантована тиме што си имао стан и посао, на западу кеш којим си ово могао да купиш, а данас више нема ни једног ни другог. Исто је и са тернерима који се врте као на рингишпилу па нема континуитета, а без њега и доброг плана не можеш ништа да урадиш – каже Радомировић и подсећа на време кад је два сата пре почетка утакмице кордон полиције обезебеђивао кошаркашима Слоге да уђу у Халу спортова препуну дима који је маказама могао да се реже на коцке. О свему најречитије сведоче речи Дина Рађе да ко није играо у Краљеву и Задру тај није могао да буде кошаркаш. Т. Радовановић

23.2.2020.

Ð&#x2013;

ЖКК Краљево - Новосадска ЖКА 78:69 ЖКК Краљево - Трешњевка 92:75

92 23.2.2020.

Слога - Свети Ђорђе 93:63

МАГАЗИН

23.2.2020.

Рибница - Нови Пазар 0:3

МАГАЗИН 23.2.2020.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 23. И 29. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

23.2.2020.

23. фебруар

1574 — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната. 1821 — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао рат за незавиност Грчке од Османског царства. 1836 — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане почело опсаду тврђаве „Аламо“ у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули. 1847 — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане. 1866 — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, приморан да абдицира и напусти земљу. 1898 — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске, под насловом „Оптужујем“, у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса. 1903 — Финализован је Кубанскоамерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо. 1905 — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб „Ротари“. 1919 — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку „Борбени одреди“. 1927 — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је

први пут описао свој принцип неодређености. 1938 — У Кувајту откривено прво налазиште нафте. 1942 — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији. 1944 — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату. 1945 — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе. 1945 — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу. 1958 — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа. 1959 — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру. 1970 — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта. 1981 — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније. 1991 — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта. 1994 — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине. 1999 — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код

Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова. 1999 — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу. 2001 — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића.

Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље. 2003 — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле. 2006 — Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа. 2008 — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се срушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона.

2017 — Завршена Битка за Ал Баб након 104 дана борби.

24. фебруар 303 — Диоклецијан је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства. 1389 — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили краља Алберта, после чега је Маргарета I постала владар Данске и Шведске. 1525 — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији. 1537 — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље. 1804 — Српски устаници под командом Карађорђа поразили су дахије у бици код Дрлупе. 1826 — Потписан је мир из Јандабоа, којим је окончан Први англо-бурмански рат. 1868 — Конгрес САД покренуо је поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. 1917 — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама. 1938 — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе. 1943 — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа. 1945 — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом. 1946 — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.

1966 — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума. 1974 — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу. 1989 — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. „божанског порекла“, а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата. 1991 — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту. 1996 — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи. 1998 — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба. 2000 — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго. 2001 — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора. 2002 — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља. 2003 — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа. Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993. 2006 — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

МАГАЗИН

23.2.2020.

25. фебруар

100

139 — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником. 493 — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим. 1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви. 1784 — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“. 1797 — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије. 1815 — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. 1885 — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар. 1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.. 1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. 1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, 1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности. 1964 — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. 1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам. 1972 — Совјетски васионски брод „Луна 20“ вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.

1974 — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије. 1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину. 1991 — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен. 1993 — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године. 1994 — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти. 2000 — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца. 2000 — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима. 2003 — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

26. фебруар 1199 — У манастиру Хиландар преминуо велики жупан Стефан Немања, тада монах Симеон. 1233 — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин. 1531 — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и

неколико других градова. 1815 — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа „Сто дана”, окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа. 1852 — Британски војни транспортни брод „Биркенхед” потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи. 1885 — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке. 1901 — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе. 1909 — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине. 1915 — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код

Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена. 1916 — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод „Прованса II”. Погинуло 930 људи. 1935 — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира. 1935 — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар. 1936 — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила”, „фолксваген”. 1952 — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији. 1960 — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске

академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. 1972 — У бујици коју је изазвало пуцање бране у Западној Вирџинији погинуло је 125 особа. 1980 — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље. 1990 — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге. 1993 — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи. 1995 — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка „Беринг”, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака. 2001 — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада. 2002 — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна. 2004 — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ. 2006 — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре. 2007 — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе”.

27. фебруар 380 — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство.

1560 — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске. 1617 — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата. 1801 — Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона. 1829 — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија. 1844 — Доминиканска Република постала независна од Хаитија. 1876 — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалскосоцијалистичке општинске управе. 1881 — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци. 1900 — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга. 1900 — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром. 1905 — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији. 1933 — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента. 1939 — Уједињено Краљевство и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији. 1951 — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два. 1952 — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку. 1963 — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у

101

23.2.2020.

МАГАЗИН

102

Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву. 1976 — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику. 1989 — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967. 1993 — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу. 1994 — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени. 1996 — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994. 1999 — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 % цивили, међу којима је највећи број деце. 2002 — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији. 2003 — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ. Демографи Уједињених нација

смањили су своје раније прогнозе о насељености планете за 2050. годину, са 9,3 на 8,9 милијарди, због повећања смртности људи од АИДС-а. 2006 — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид. 2014 — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

28. фебруар 1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока. 1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде. 1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић. 1844 — Током приказивања нове фрегате „Принстон“, које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе. 1845 — Конгрес САД је одобио анексију Тексаса. 1862 — У Србији донет први закон о адвокатури. 1916 — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме. 1921 — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика. 1922 — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким кана-

лом и пословима одбране земље. 1931 — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста. 1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста. 1939 — Изашао први број часописа „Политикин забавник“. 1948 — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом. 1953 — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи,

познат као Балкански савез. 1974 — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе. 1975 — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици „Мургејт“ у лондонском метроу. 1986 — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен. 1991 — Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990. Српско национално вијеће и Извршно вијеће Српске аутономне области

Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији. 1993 — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела „Операција падобран“ у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. 1994 — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска „јастреба“. 1997 — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи. 1998 — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова. 2002 — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине. 2003 — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама. 2006 — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006. 2013 — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.

29. фебруар 1720 — Шведска краљица Улрика абдицирала је у корист супруга, принца Фредерика I. 1808 — Наполеон је, у походу на Шпанију коју је освојио за месец дана, ушао у Барселону. 1892 — САД и Британија су потписале уговор о лову на фоке у Беринговом мору којим су установљене квоте улова потписница уговора. 1916 — Ступила је на снагу наредба немачке врховне команде у Првом

светском рату о потапању свих наоружаних трговачких бродова земаља с којима је Немачка била у рату. 1920 — Нова социјалдемократска влада Чехословачке донела је нови устав и тиме заменила привремени устав усвојен 13. новембра 1918. којим је конституисана чехословачка држава настала распадом Аустроугарске после Првог светског рата. 1940 — Хати Макданијел је постала прва Афроамериканка која је добила Оскара за споредну женску улогу у филму „Прохујало са вихором“. 1944 — Америчке трупе су у Другом светском рату извршиле инвазију на Адмиралска острва у Тихом океану североисточно од Нове Гвинеје, која су била под јапанском окупацијом. Заузимање тих острва било је стратешки значајно за савезничке снаге у надирању ка Филипинима. 1956 — Пакистан је проглашен исламском републиком. 1960 — У снажном земљотресу који је погодио марокански град Агадир погинуло је око 12.000 људи, а град је готово потпуно срушен. 1984 — Иран је саопштио да је бомбардовао други по величини ирачки град Басру, а Ирак да је уништио 50 иранских бродова у рату двеју суседних земаља. 1992 — У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се већина становништва изјаснила за независну државу, што је значило одвајање од тадашње СФР Југославије. Босански Срби су бојкотовали овај референдум, а напетост у којој је одржан кулминирала је када је испред цркве у центру Сарајева убијен Србин Никола Гардовић на свадби свога сина. У року од неколико сати град је блокиран барикадама које су чували наоружани цивили Срби и Муслимани. 1996 — У најтежој несрећи у историји перуанског цивилног ваздухопловства погинуло је свих 117 путника и шест чланова посаде авиона „боинг 737“ на лету из Лиме ка граду Арекипа, који се срушио у Андима, око 900 километара јужно од Лиме.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs