Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 428 * 9. фебруар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

јануар 2020.

МАГАЗИН

9.2.2020.

јануар 2020.

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

9.2.2020.

У овом броју:

За лепши и чистији град На заједничком задатку Довољно разлога за задовољство У знаку Светог Саве И држава пацијент Част, знање, Србија... Мало повода за оптимизам Магија Књиге ио Београду Ново лице историје Аматери као професионалци На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица У плеј-оф са челне позиције? Слога - Пирот Млади радник - Рибница Времеплов

10 16 22 30 38 44 50 58 66 72 80 82 84 92 94 98

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

МАГАЗИН

9.2.2020.

Сто шеснаеста седница Градског већа

ЗА ЛЕПШИ И Ч - Сто шездесет пет милиона динара за одржавање путне инфраструктуре. - За лепши и чистији град сто четрдесет милиона динара. - „Водоводу три, Црквеној општини Кованлук милион динара. - Редовно финансирање политичких странака 2,683 милиона. - Екстерна ревизија завршног рачуна буџета града пола милиона. - Именовано пет чланова комисије за оцену пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у овој години. - Центру локалних услуга објекат површине сто тридесет девет кавадрата за дневни боравак особа са инвалидитетом

ЧИСТИЈИ ГРАД етири дана између две узастопне седнице Градског већа било је довољно да се за дневни ред сто шеснаесте по реду од конституисања актуелног сазива искристалише тринаест тема за које су предлагачи сматрали да је потребно изјашњавање овог органа Градске управе. Ако је судити по редоследу најзначајнијом би се могла оценити одлука о ангажовању лица за обављање екстерне ревизије буџета града за прошлу годину. Према речима градоначелника Предрага Терзића, сваке године се у јануару покреће проце-

дура избора ревизорске куће која ће вршити ревизију, а уколико Државна ревизорска институција за петнаест дана не одговори на допис локалне самоуправе сматра се да планом за ову годину није предвидела извршење ревизије чиме се стварају услови за ангажовање екстерног ревизора. Задатак да изврши ревизију биће поверен лицу које испуњава услове у складу са законом којим се уређују рачуноводство и ревизија, поступак јавне набавке спровешће надлежна служба Градске управе, а пола милиона динара

колико је потребно за реализацију одлуке планираће се из средстава буџета града. Установа Центар локалних услуга поднела је захтев за давање на коришћење објекта ради обављања делатности услуге социјалне заштите оснивањем Дневног центра за децу ометену у развоју. Разматрајући захтев Градско веће је донело одлуку којом се овој установи даје на коришћење непокретност површине сто тридесет девет квадратних метара у Доситејевој улици, уз обавезу да је користи у складу са

9.2.2020.

МАГАЗИН

природом и наменом ствари а да се њоме управља у складу са законом. Просторије чији је власник град Краљево користило је Удружење грађана „Љубав, вера, нада“, а дужи временски период недоступне су оним особама којима су намењене што је било довољно за одлуку да се објекат уступи на коришћење Јавној установи Центар локалних услуга како би особе са инвалидитетом имале простор за своје активности. Одлуком о буџету за ову годину прописано је да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе, или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне. Пре истека првог месеца у години у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ оценили су да им треба три милиона динара из градског буџета за потребе хитних интервенција на локалним водоводима. Повод за захтев је потврда да у буџету града за ову годину нису издвојена средства за хитне интервенције, а да су радници овог предузећа у протеклом периоду у више наврата вршили интервенције на

водоводним мрежама у неколико сеоских водовода. Осим тога више пута су ангажоване аутоцистерне и мобилни резервоари са водом за пиће на територији месних заједница Ушће, Буковица, Самаила, Богутовац, Лађевци, Стубал, Лазац и другим. Како се на територији града Краљева налази више од сто тридесет локалних водовода изван градске водоводне мреже у „Водоводу“ очекују проблеме на многима од њих због чега треба обезбедити средства којима би правдали трошкове ангажовања. Руку према градској каси пружила је и Црквена општина у Кованлуку којој је потребан милион динара за наставак започете градње парохијског дома, како би био приведен намени објекат којим би се задовољиле потребе верног народа две парохије са простора Кованлука, Берановца, Јовца, дела Рибнице, Каменице и Брезне са око две хиљаде домаћинстава и седам хиљада становника. У Црквеној општини процењују да би објекат архитектонским решењем допринео лепоти не само црквене порте већ и Кованлука и града

Краљева. Финансирању редовног рада политичких субјеката у овој години намењено је два милиона и шесто осамдесет три хиљаде динара. У складу са бројем одборника у Скупштини града напредњацима месечно припада скоро деведесет четири хиљаде динара, социјалистима нешто више од тридесет четири, а радикалима који динар преко осамнаест хиљада. Одборницима са листе „За боље и праведно Краљево“, коју чине Демократска, Либерално демократска и Русинско демократска странка, месечно следује безмало осамнаест хиљада динара, а Локалном фронту око четири стотине динара мање, Староседеоцима Краљева и околине тек који динар мање од осамнаест и по хиљада, а Покрету Двери нешто више од двадесет једне хиљаде динара. Правоснажна пресуда Прекршајног суда основ је по коме је износ намењен Одборничкој групи Локални фронт умањен за десет процената, а расподела средстава на овај начин обављаће се до конституисања новог сазива парламента након локалних избора

пред крај априла. Програмом уређења грађевинског земљишта у овој години редовном ургентном одржавању јавних путева у надлежности локалне самоуправе и некатегорисаних путева у границама Генералног урбанистичког плана, са улицама које су истовремено делови државних путева и других јавних површина, намењено је осамдесет пет милиона динара. Уколико се томе дода седамдесет пет милиона намењених ургентном одржавању јавних путева у надлежности локалне самоуправе и асфалтираних некатегорисаних путева ван граница Генералног урбанистичког плана, и пет милиона за ургентно одржавање неасфалтираних некатегорисаних путева, долази се до закључка да ће у одржавање путне инфраструктуре бити уложемо сто шездесет пет милиона динара. Надзорни одбор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ доставио је Градском већу неколико одлука о доношењу програма одржавања улица, јавих површина, градских и некатегорисаних путева,

чишћења и прања јавних површина, оджавања и чишћења зелених површина, зимског одржавања јавних површина, обнављању, формирњу нових зелених површина и дрвореда и декорисања и уређења града. Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ планира да метлом, што подразумева уклањање папира и других нечистоћа као и пражњење уличних корпи, ручно чисти преко шездесет шест и по милиона квадратних метара површине по цени од педесет три паре по квадрату што премашује тридесет пет милиона динара. Вредност радова који се изводе искључиво ауто чистилицом у периоду од марта до новембра на око двадесет шест милиона квадратних метара процењни су на преко тринаест милиона динара. Машинско прање подразумева радове у две категорије. Прва подразумева радове као код машинског чишћења, а цена по сваком од преко седам и по милиона квадратних метара износи 1,44 динара што значи да ће ова услуга грађане коштати преко једанаест милиона. У другу категорију стврстани су радови који се изводе цистерном од

марта до новембра, на температурама изнад пет степени, а на површини која премашује пет милиона квадрата изводе се по цени од 9,4 милиона динара. Ако се свему дода прво годишње прање после зимског периода на отклањању свих нечистоћа, у вредности од око два милиона, уклањање петсто тридесет осам дивљих депонија по нешто мање од хиљаду и двеста педесет динара, уклањање траве тримером поред ивичњака, које кошта осамнаест хиљада, и додатних триста хиљада динара за радове који су дефинисани програмом долази се до укупне цене која, са урачунатим порезом на додату вредност, износи тек неколико динара мање од седамдесет девет милиона. Мало је вероватно да су грађани Краљева упознати како одржавање зелених површина кошта скоро педесет милиона динара годишње, још мање који елементи учествују у структури трошкова. Програмом одржавања предвиђено је да уклањање органског и неогранског отпада са зелених површина и пражњење парковских корпи кошта више од пет милиона динара, а

МАГАЗИН 9.2.2020.

грабуљање лишћа, сакупљање на гомиле, утовар и одвоз на депонију, у јесен пре него што падне снег, више од три млиона. Кошење травњака разврстано је у пет категорија, моторном косилицом „Honda um 616“ кошта више до шест и по милиона динара, тракторском косачицом „LTH 154“, „Hushvarna“ и „Rider“ деветсто хиљада, а чеоном косом на теренима недоступним за моторну и неуређеним површинама машином „LTH 154“ нешто више од триста тридесет хиљада динара. Кошење тримером на косинама је по квадрату дупло скупље, а укупна цена за двеста педест хиљада квадратних метара премашује четири милиона динара. Стручњаци „Чистоће“ предвидели су да трава после кошења буде скупљена на гомиле и одвезена на депонију за шта треба платити 3,69 динара по квадрату, што укупно износи више од једанаест милиона динара. Крчење шибља је нешто јефтиније, па иако износи само двеста тридесет динара по квадратном метру израчунато је да ће ова услуга за хиљаду квадрата коштати исто толико пута више. Одржавању зелених површина треба додати и трошкове заливања који ће у овој години премашити седамсто седамдесет хиљада динара. Одржавање дрвореда укључује формирање круна дрворедних садница орезивањем, сечу стабала, вађење пањева и чишћење сувих грана, а у свакој од категорија за пречнике до десет, тридесет и педесет милиметара. У „Чистоћи“ су прецизно утврдили број грана у свакој категорији и на томе засновали цену одржавања зелених површина у коју је укључено одржавање живе ограде и ружа којима је, поред одгртања, орезивања и загртања, неопходно фолијарно прихрањивање, сеча прецветалих цветова и окопавање. Ако се свему дода санација дивљих депонија, ангажовање радника одговарајуће квалификације за радове који нису дефинисани програмом и пау-

шал од милион и по динара за радове који су већ дефинисани програмом долази се до укупне суме од безмало педесет милиона динара. Прорачун „Чистоће“ потврђује да су у поређењу са претходном годином цене, у складу са порастом општег нивоа и званичном стопом инфлације, повећане за скоро два процента. Зимско одржавање јавних површина укључује чишћење снега машинским путем и ручно, чему треба додати набавку, превоз и растурање соли. Предвиђено је да се машинско чишћење изводи скипом марке „New holand“ ширине чистача од два метра, трактором са раоником широким метар и четрдесет и елеватором, а за радове на површини која премашује двеста тридесет три хиљаде квадрата треба платити више од два милиона динара. Ручно чишћење изводи се лопатом и секачем леда, а на површини од преко дванаест хиљада квадрата, по цени од око двадесет два динара, премашује двеста шездесет осам хиљада. У „Чистоћи2“планирају да до краја године утроше тридесет тона соли што, по цени мањој од једанаест и по хиљада, износи триста четрдесет три хиљаде динара. Када се подвуче црта, и саберу трошкови, долази се до закључка да ће до краја године чишћење снега са јавних површина коштати скоро три милиона динара. Обнављању и формирању нових јавних зелених површина и дрвореда намењено је нешто више од пет и по милиона динара. Листа планираних активности је подугачка, а укључује сетву траве на три хиљаде квадратних метара, садњу четинара и лишћара, четинарског и лишћарског жбуња, ружа многоцветница и цвећа у саксијама. У трошкове је укључена припрема леја за садњу, набавка садног материјала у две врсте саксија, различитог пречника, и луковица. Укупним трошковима треба додати садњу украсних трава, садњу цвећа у жардињерама и уклањање коровског биља из њих. Уз

малчирање и вертикалне цветне аранжмане, формирање нових јавних зелених површина и дрвореда коштаће шездесетак хиљада више од пет и по милиона динара. Набавка нових узкраса за декорисање града коштаће милион и по динара, а трошкови дизалице са платформом нешто више од четири стотине четрдесет хиљада колико је планирано и за скидање празничне декорације тако да ће овај луксуз са порезом на додату вредност премашити два милиона и шест стотина хиљада динара. Пред члановима Градског већа нашло се и решење о образовању и именовању комисије за оцењивање пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у овој години. Задатак комисије је да изврши оцену пројеката поднетих поводом конкурса и да предлог о расподели средстава, са образложењем, достави Градском већу на даље поступање у складу са правилником који се односи на ову материју. На основу приспелих предлога новинарских и медијских удружења за чланове комисије именовани су Ђорђе Ковачевић из Крушевца, представник Професионалног удружења новинара Србије, Зденка Кожик из Старе Пазове, коју је предложио ComNet удружење електронских медија Србије, Александра Крчмар из Шида коју је предложило удружење Нова мрежа Србије, Ненад Савић из Врања и Зоран Панић из Пирота који су поднели самосталне пријаве. Имајући у виду да предложена лица нису у сукобу интереса, нити обављају јавну функцију, испуњени су услови за њихово именовање. Последњим на листи јануарских приоритета оцењено је разматрање решења о одређивању предузећа и установа чији је оснивач град а који су потребни за извршавање задатака у ратном и ванредном стању, према плану одбране. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Месни одбор напредњака у Јарчујку

МАГАЗИН

9.2.2020.

НА ЗАЈЕДНИЧК К

- Уз пресвлачење улица новим слојем асфалта значајним за становнике јарчујка оцењују се детаљна реконструкција мреже атмосферске и фекалне канализације, изградња трафостанице и обимни радови на електро мрежи. - Све то је плод озбиљног рада, залагања и труда, али и сарадње месног одбора, мештана и представника месне заједнице. - Нова канализациона мрежа дуж Улице Тиосава Карапанџића до простора некадашњег „Аутотранспорта“. - Реконструкција Рудничке улице ће се, због сложености и обима посла, одвијати у три фазе. - Средствима Канацеларије за јавна улагања изградња канализационе мреже у горњем делу Јарчујка. - Највећи терет активности на леђима двадесетак најактивнијих чланова месног одбора

Фото: М. Радовановић

КОМ ЗАДАТКУ

ктивности започете у претходној краљевачки напредњаци настављају и у овој а једна у низу је представљање месних одбора странке, реализација резултата које су остварили и планова за период који следи. На ред је дошао месни одбор странке на територији Месне заједнице Јарчујак који је преузео одговорност да обезбеди што повољније услове за живот око седам хиљада становника овог дела града. Повереник месног одбора Српске напредне странке са овог подручја Небојша Јевремовић значајним дометима рада у претходном периоду оцењује реализацију бројних инфраструктурних пројеката међу којим се издваја детаљна реконструкција саобраћајница у овом делу града. Уз пресвлачење улица новим слојем асфалта значајним се оцењују детаљна реконструкција мреже атмосферске и фекалне канализације, изградњу трафостанице и обимни радове на електро мрежи. Све то је, каже он, плод озбиљног рада, залагања и труда, али и сарадње месног одбора, мештана и представника месне заједнице. Пред свима су нови изазови и у наредном периоду када се планира постављање нове канализационе мреже дуж Улице

МАГАЗИН

9.2.2020.

Тиосава Карапанџића до простора некадашњег „Аутотранспорта“. Вредност инвестиције процењена је на три милиона и двеста хиљада динара, а почетак радова очекује се чим за то буду створени потребни услови. Да има и озбиљнијих планова сведочи најава реконструкција Рудничке улице која ће се, због сложености и обима посла, одвијати у три фазе, а колико овај инвестициони пројекат представља крупан залогај најбоље потврђује податак да је вредност радова прве фазе процењена на двадесет пет милиона динара. Није тајна да локална самоуправа није увек у могућности да финансијски подржи реализацију тако захтевних пројеката због чега се значајном оцењује спремност Канацеларије за јавна улагања да учествује у финансирању изградње канализационе мреже у горњем делу Јарчујка. Вредност пројекта је осам милиона и две стотине хиљада динара, а реализоваће се у сарадњи са Јавним комуналним предузећем „Водовод“. - То су само неке од активности које ће се одвијати у блиској будућности. После погубних приватизација, чији смо сведоци били у претходном периоду, дочекали смо да се у непосредној

близини месне заједнице Јарчујак подигну две нове фабрике, Леони и Еуротај, где ће наши грађани и пријатељи наћи посао, иза себе оставити период страха за егзистенцију и вратити веру у боље сутра, да трајно радимо и градимо наш град и подижемо децу у најлепшем граду, а то је Краљево каже Јевремовић. Поред потврде да месни одбор странке на овом подручју чине сви чланови највећи терет активности прихватило је двадесетак најактивнијих. Иако број варира у зависности од других обавеза покретачи су свих активности са жељом да у реализацију буде укључен што већи број становника овог краја. То се до сада показало као најбоља потврда оправданости свега што се чини и начин да се идентификује што већи број проблема који се негативно одражавају на живот мештана. Добрим начином за то потврдили су се зборови грађана као прилика да се у први план ставе најалармантнији проблеми, а задовољавајући одзив становништва добра је потврда уверења у напредњаке који их воде правим путем. - Састанци су отворени има проблема које смо решили, и доста на којима ћемо радити у наредном периоду, а

нама је циљ да чујемо шта је то што мучи грађане и да пренесемо даље. Кад уочимо проблем, и дефинишемо приоритете, ја као одборник у Скуштини града, председник месне заједнице и остали чланови странке настојимо да пренесемо представницима власти шта је то што треба да решимо. Као и другим приградским месним заједницама и овде су највећи проблеми комуналне природе. Тренутно је горући проблем атмосферска канализација у горњем делу насеља, значајна инвестиција за чију реализацију покушавамо да нађемо решење. У току је реконструкција Рудничке улице, јер је заиста било крајње време да се то одради, а биће реализована у наредне три године. Велики проблем је и фекална канализација у улици Тиосава Карапанџића, инвестиција вредна око три милиона и двеста хиљада динара коју ћемо, као и све друге, успешно реализовати - каже Снежана Јовановић уз потврду да шаренолика структура чланова на најбољи начин одражава структуру месне заједнице, интересе припадника свих генерација и образовних структура. Иако је уобичајено да се активности на реализацији инфраструктурних пројеката интензивирају у години која

претходи изборима за локалне органе власти напредњаци Јарчујка сведоче да то код њих није случај. У месном одбору странке потврђују да, кад су интереси грађана у питању, нема много осцилација у понашању а најбољи доказ је податак да су стално присутни на терену о чему сведоче редовни састанци са представницима месне заједнице једном до два пута месечно. Тако ће, каже Јовановић, бити и убудуће јер су се овакав однос и начин рада показали као добра прилика за ветар у леђа који пружају становници овог подручја. Није тајна да ће се активности овог типа наставити и у периоду до априлских избора, а разлог је у уверењу да напредњаци од ступања на власт 2012. године то нису чинили из фотеље, а неће ни убудуће. - Покушавамо да будемо искрени, да нам људи верују. Има лепих ствари, има и ружних, а ако је нешто ружно настојимо да видимо у чему се састоји и какав је проблем. Ми смо комшије, рођаци, пријатељи и суочавамо се са проблемима као и сви наши мештани, али покушавамо да сагледамо ствари, да идемо према заједничком решењу и наступамо искрено, само са истином. Народ то препознаје и верује нам, а то

даје резултате. Неки захтеви наших суграђана на терену су реални, а неки нису. Ми причамо о о двадесет првом веку кад је нормално да буде асфалтирана улица, да свако има воду и канализацију, али има делова који то немају. Управо томе тежимо, не да се хвалимо да смо богзна шта урадили него да то буде нормалан догађај, нешто без чега човек не може да живи. Тако се и понашамо, то даје резултате а грађани препознају искрену екипу доследних људи. Ми нисмо свемогући, али можемо да будемо упорни и куцамо на сва врата, ако треба да ноћимо испред тих врата док не добијемо било какав одговор - каже Јевремовић. За разлику од других са територије града Краљева, Месни одбор Српске напредне странке Јарчујак има једну предност, два одборника у Скупштини града, једног члана у Градском већу и директора јавног предузећа, што читаву месну заједницу ставља у добру позицију при остваривању напора за реализацију различитих пројеката. Не треба занемарити ни улогу других чланова Савета Месне заједнице, иако нису сви из редова напредњака. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

Представљене повољности Аеродрома „Морава“

МАГАЗИН

9.2.2020.

ДОВОЉНО РАЗЛОГА А

- Пристанишна зграда површине од око пет хиљада квадрата садржи све што треба да има савремени аеродром. - У оквиру аеродромске зграде обезбеђени простори намењени контроли и смештају путника којима није дозвољен улазак у земљу. - Тридесет седам запослених распоређено у пет служби. - Сви запослени прошли шестомесечну обуку за обављање различитих послова на аеродрому. - Аеродром „Морава“ једини у земљи, али и региону, разликује се по томе што једини има нову опрему. - До краја ове године услови за почетак изградње нове полетно слетне стазе. - Летове према новим дестинацијама је реално очекивати од почетка примене зимског реда летења. - Нова писта неће бити краћа од три хиљаде и петсто метара, нити ужа од шездесет

Фото: М. Радовановић

А ЗА ЗАДОВОЉСТВО

нтересовање за почетак цивилног саобраћаја са Аеродрома „Морава“ доживело је кулминацију 17. децембра прошле године кад је, првим летом до Беча, стављена тачка на вишегодишњу неизвесност и заувек отклоњена дилема о томе да ли се ради о још једном обећању актуелне власти у предизборној години. Чини се да је након тога нагло спласло интересовање јавности за тему која је остала присутна само у редовима оних који су планирали одлазак у Беч, испраћали или дочекивали неког са ове дестинације. Да није и међу запосленима на аеродрому сведочи недавни састанак представника предузећа „Аеродроми Србије“ и привреде са територије неколико округа који гравитирају овом подручју. На састанак су позвани директори регионалних привредних комора Крагујевац, Крушевац, Ваљево, Ужице, Пожаревац и Краљево, а презентација ресурса којима располаже аеродром требало је да им приближи повољности којима могу

МАГАЗИН

9.2.2020.

значајније да допринесу побољшању пословања. Иако су у собраћају ширег региона најчешће коришћени авиони типа Ербас и Боинг 737, а аеродромска платформа димензија осамдесет пута шездесет метара пружа могућност паркирања два оваква авздухоплова, Краљевачни ће до дана када ће и овакви моћи да слете на писту Аеродрома „Морава“ морати да се задовоље авионима типа АТР. Да тај дан није далеко сведочи потврда о изградњи још једне полетно слетне стазе у оквиру проширења аеродрома планираног у неколико фаза. Пристанишна зграда димензија седамдесет пута четрдесет метара, и површине од око пет хиљада квадрата, и сада садржи све што треба да има савремени аеродром. Поред комерцијалног дела, чији је највећи део већ попуњен, има довољно простора за путнике и све који су у време пред полетање и слетање дошли да их испрате или дочекају. У управи аеродрома сведоче

о константним напорима да се комфор путника подигне на виши ниво, а иако је до најоптималнијег потребно довољно времена не крију задовољство због достигнутог од отварања аеродрома. Регистрацији путника намењена су четири шалтера, а за одлазак до авиона три хола у простору дуж којих се пружа могућност коришћења услуге фри-шопа. Мало је познато да су у оквиру аеродромске зграде обезбеђени простори намењени контроли и смештају путника којима није дозвољен улазак у земљу, али и свему што представља потенцијалну опасност за било чију безбедност. У време појачане опрезности због могућности ширења корона вируса на аеродрому су у време слетања присутни представници надлежних служби Санитарне инспекције Министарства здравља. Тридесет седам запослених распоређено је у пет служби чији је превасходни задатак брига о путницима и њиховој безбедности. Поред радника

ангажованих на опслуживању ваздухоплова стално су присутни припадници самосталне ватрогасно спасилачке службе намењене искључиво задовољавању потреба аеродрома. Нормалном функционисању аеродрома у свим временским условима намењене су службе техничког одржавања и обезбеђења пред које су, ради сигурне отпреме и пријема путника, постављени изузетно високи захтеви. О томе колики су најбоље сведочи податак да су сви радници прошли шестомесечну обуку за обављање различитих послова на аеродрому који су, након успешно положених испита, добили одговарајуће сертификате у складу са стандардима комисије задужене за контролу услова које треба да задовољавају сви аеродроми у Европи. Гостима је приказан мали део опреме неопходне за нормално функционисање аеродрома, посебно репрезентативни пример ватрогасног возила специјализованог за рад на аеродромима и опреме за одржавање

у зимским условима. Посебно значајним оцењује се податак да се Аеродром „Морава“ од осталих у земљи, али и региону, разликује по томе што једини има нову опрему. Директор предузећа „Аеродроми Србије“ Михајло Здравковић подсећа да је иницијатива за састанак потекла из регионалних привредних комора са подручја Западне Србије и Шумадије које су изразиле недвосмислену жељу да подрже даљи развој ваздушне луке и тиме потврде значај за привреду овог региона. Податак да су на састанак позвани представници регионалних привредних комора треба да потврди да ће у наредним годинама акценат бити стављен на транспорт робе произведене у неком од скоро тридесет пет хиљада привредних друштава и деведесет пет хиљада предузетника који гравитирају подручју аеродрома. - То још једном показује оправданост увођења линија од јавног интереса које пре свега имају за циљ повезивање при-

вреда региона овог дела Србије са Бечом и Солуном два пута недељно, а од марта три пута. Упознали смо се и замолили доректоре привредних комора да пренесу својим чланицама потенцијале и могућности аеродрома, упознали их шта су даљи циљеви и планови и шта је то што Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Влада Србије намеравају да ураде на овом аеродрому. Замолили смо све инжењере чланове Инжењерске коморе Србије да нам помогну у планирању развоја нове полетно слетне стазе, чији је план просторне намене у изради, којом очекујемо да до краја ове године створимо услове за почетак изградње нове полетно слетне стазе, а самим тим и боље услове за развој карго саобраћаја који је значајан за развој привреде овог дела Србије - истакао је Здравковић. Убеђење искусног привредника каквим се много пута доказао председник парламента Привредне коморе

МАГАЗИН

9.2.2020.

Србије, и директор горњомилановачког „Металца“, Драгољуб Вукадиновић указује на перспективу аеродрома у области карго саобраћаја. Пун капацитет очекује се у наредних десет година кад би, верује Вукадиновић, у значајној мери могао да допринесе бројнима од два милиона становника из најближег окружења. Овакав став заснован је на податку да у близини има држава са само шест стотина хиљада становника чији аеродроми успешно послују. Прилику да присуствује значајном састанку представника привредне коморе и „Аеродрома Србије“, у циљу промоције могућности аеродрома и значаја операционализације активности за привреду овог дела Србије није пропустио да похвали ни председник Привредне коморе Поморавског и Шумадијског управног округа Предраг Лукић, - Кад је у питању привреда овог дела Србије посебно бих нагласио да је привреда која гравитира аеродрому 2019. године остварила спољнотрговински суфицит од преко шесто милиона евра.

У том смислу је од посебног значаја отварање и интензивирање активности на Аеродрому „Морава“. Привреда Централне Србије није позната само по спољнотрговинском суфициту, већ и по значајном приливу страних директних инвестиција које су резултат подстицајних мера Владе Републике Србије, проактивних активности локалних самоуправа и активности референтних институција као што је Привредна комора Србије, која изузетно успешно имплементира дуални систем образовања. Интензивирање рада оваквог аеродрома је значајан подстицај за повећање инвестиционих активности Централне Србије и повећање прилива страних директних инвестиција. У том смислу ова значајна инвестиција, као и реализација Моравског коридора и брзе саобраћајнице Баточина - Мрчајевци, убудуће ће дати значајан допринос интензивирању пословних активности и повећању спољнотрговинског суфицита привреде Србије - каже Лукић. На Аеродрому „Морава“ нису могли да потврде колико је путника користило

услуге у периоду од првог цивилног лета до средине минуле недеље, посебно после отказивања летова због неповољних метеоролошких услова, поновљеног три пута, а разлог је велики број дана са маглом која није заобишла ни аеродроме у Београду и Нишу. И поред тога аеродромске службе су испоштовале све процедуре предвиђене за понашање у оваквим ситуацијама, пре свега на смештају путника. Потврђене су и активности да се, у сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, створе услови за градњу нове полетно слетне стазе опремљене свим уређајима неопходним да се омогући безбедно полетање и слетање авиона чак и у оваквим условима који нису ретки у одређеним периодима године. Потврђене су и активности усмерене на преговоре са авио компанијама које гравитирају овом тржишту и исказују интерес за успостављање линија према различитим дестинацијама. Повод за оптимизам су честе посете њихових представника и потврда задо-

вољства условима које пружа аеродром, што је повод за оптимизам и уверење да ће, иако то није у надлежности „Аеродрома Србије“, утицати на одлуку о увођењу нових линија. На Аеродрому „Морава“ потврђују како све што нуде може да се провери у време полетања и слетања авиона превозника који скоро два месеца обавља редовни авио саобраћај. С обзиром да је летњи ред објављен и примењује се, а да поред линије за Беч од почетка марта три пута недељно треба очекивати и летове према Солуну, летове према другим дестинацијама је реално очекивати по окончању туристичке сезоне и дефинисања распореда летења у зимском периоду. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је ангажовано на изради плана просторне намене Аеродрома „Морава“, који ће бити усклађен са плановима за градњу Моравског коридора, а податак да се простире на територију две јединице локалне самоуправе условљава потребу усклађивању и са дугим на овом про-

стору. - Поступак је у току, формирана је комисија која је дефинисала пројектни задатак, средства су обезбеђена а у току је поступак јавне набавке за избор извођача па се надамо да до краја ове године имамо завршен план и пројектно техничку документацију, како би могли да кренемо са изградњом нове полетно слетне стазе онако како је најављено на отварању Аеродрома „Морава“. С обзиром да се аеродром налази на простору који користи и војска не можемо говорити о конкретном детаљима, али можемо рећи да писта неће бити краћа од три хиљаде и петсто метара, нити ужа од шездесет, што ће омогућити прихват и отпрему ваздухоплова за обављање карго саобраћаја великим авионима широког профила. Оног тренутка када имамо готову пројектно техничку документацију моћи ћемо да говоримо о средствима за изградњу нове полетно слетне стазе и пратећих садржаја, а сигурни смо да су ресорно министарство и Влада Републике Србије кроз програм Србија 2025.

определила средства - каже Здравковић. Из Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа стиже потврда о исказаним потребама за линијама ка новим дестинацијама, пре свега Немачкој, Аустрији и Турској, а од авио превозника се очекује да потврде економску оправданост у складу са сопственим интересима. За почетак значајним се оцењују летови према Бечу и Солуну, а као крајњи резултат очекују се нове инвестиције у туризам и друге гране привреде. У овом тренутку приоритетном се оцењује отварање првих линија према Немачкој уз потврду очекивања да Аеродром „Морава“ буде подједнако добра дестинација за карго саобраћај и чартер летове. Иако је на основу рада током мање од два месеца приметно задовољство на аеродрому очекују да до пуног капацитета протекне још доста времена, а најбоља потврда су искуства нишког Аеродрома „Константин Велики“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

Где смо били, шта смо радили у јануару?

У ЗНАКУ СВЕТО

МАГАЗИН

9.2.2020.

- Четврту годину заредом на Богојављење се за часни крст пливало на две локације, на Ибру код Мирине чесме, а у Чукојевцу на Морави код сплава „Макумба“. - Литија и молебан за очување светиња и подршку страдалној Цркви у Црној Гори, које је Епархија жичка организовала са благословом епископа жичког Јустина. - Централно место деветодневне манифестације „Дани Светог Саве у Краљеву“ додељено Светосавској академији „Путевима Светог Саве“ уз учешће ученика Основне школе „Вук Караџић“, Економско-трговинске школе и Музичке школе „Стеван Мокрањац“

Фото: М. Радовановић

ОГ САВЕ

ако је јануар одувек сматран најдужим месецом то се не би могло закључити на основу онога што се дешавало након дочека још једне нове године. Мрсаћ је другог дана у години педесети пут био домаћин новогодишње атлетске трке која је окупила велики број атлетичара из различитих делова земље и Пољске. Пре старта прве трке откривена је спомен-плоча Горану Раичевићу, вишеструком учеснику и победнику трка у Мрсаћу 1995. године, једном од најбољих уличних тркача бивше Југославије и вишеструком шампиону Балкана, који је погинуо на Косову 1999. године. Већ следећег дана градоначелник града Краљева Предраг Терзић је посетио породилиште Опште болнице „Студеница“ како би прворођеним бебама доделио поклон ваучере за куповину опреме у Јавној установи „Апотека Краљево“. Бебе су даривали и представници Црвеног крста, а мајкама уручио букете цвећа. Tри сата и петнаест минута после поноћи првог дана у години Краљево је постало богатије за једну суграђанку коју је на свет донела Марија Топаловић. На првог мушкарца, сина Милене Пандрц, требало је да се сачека неколико сати а другу девојчицу, коју је као четврто дете у породици родила Оливера Раденковић, два сата пре истека првог дана у години. Удружење ратних војних инвалида је петог дана у години, шести пут узастопно, организовало доделу захвалница појединцима и институцијама са којима је најбоље сарађивало, а деци својих чланова припремило пригодне новогодишње пакетиће. Приближавање Божића је повод да епископ жички Јустин упути честитку суграђанима који овај празник прослављају према јулијанском календару. - Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства. И овога пута, драга наша децо духовна, прослављамо рођење Богомладенца Христа који је, обукавши се у нашу човечанску природу, постао основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рође-

МАГАЗИН

9.2.2020.

ња, удубљујући се у Његову истину и поруку, коју нам својим доласком саопштава, потрудимо се да уподобимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва Мир божји – Христос се роди! Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас. Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас драга децо духовна, Божији мир и молитвено желимо срећну и Богом благословену 2020. годину милости Господње - поручио је молитвеник пред колевком Богомладенца Христа

епископ Јустин. Честитка је упућена и из Кабинета градоначелника Краљева који је у своје и име сарадника поводом Божића упутио најсрдачније честитке суграђанима са жељом да велики празник са својим ближњим проведу у миру, здрављу, љубави и благостању. - Честитам вам рођење Богомладенца Христа - празник љубави, слоге и јединства, са жељом да сви, међусобном разумевању, уважавању и поштовању, живимо у својим домовима и допринесемо успешном и спокојном заједничком животу у нашем граду Краљеву. Уз искрене жеље и молитве за мир, здравље и истинско

добро, Мир Божји, Христос се роди! Срећан и благословен Божић и све најбоље у Новој 2020. години - поручио је градоначелник. Бадњи дан је време кад се у свим храмовима Српске православне цркве после вечерње службе приступа паљењу бадњака. Обичај се деценијама уназад одржава и у два краљевачка храма, Свете Тројице и Светог Саве, а проблеми изазвани усвајањем закона о слободи вероисповести који је усвојио црногорски парламент прилика да владика Јустин служи молебан за очување светиња и подршку свештенству и верном народу у Црној Гори. Уобичајено је да градоначелник,

или неко од његових сарадника, посети породилиште како би даривао три прве бебе рођене на Божић. На други дан Божића, када Српска православна црква празнује Сабор Пресвете Богородице, право на ваучере вредне петнаест хиљада динара оствариле су три девојчице, Калина, Анастасија и Анђелија. Податак да је у првих неколико дана рођена двадесет једна беба појачава оптимизам да би могао бити надмашен број од хиљаду двеста десет рођених у овом породилишту током претходне године. Ако се занемаре новорођени са простора Врњачке Бање, Рашке и Трстеника долази се до

податка да је град Краљево био богатији за око девет стотина нових становника. Последњег дана највећег хришћанског празника, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, градоначелник Краљева др Предраг Терзић са председником Скупштине града Ненадом Марковићем, помоћницима, члановима Градског већа и представницима Градске управе, присуствово је Светој архијерејској Литургији у Храму Свете Тројице коју је служио епископ жички Јустин, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије жичке, старешине Храма Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема и свештеника овог храма. Традиционални Новогодишњи Ибарски крос, десети по реду, одржан је 12. јануара у Еколошком парку у Рибници поред Куће сећања где је, на стази дугачкој око седам стотина педесет метара, спремност пред почетак нове сезоне такмичења проверавало сто тридесет девет атлетичара. Четврту годину заредом на Богојављење се за часни крст пливало на две локације, на Ибру код Мирине чесме, а у Чукојевцу на Морави код сплава „Макумба“. Организатор пливања у Чукојевцу је Богојављењско удружење Срба и месне заједнице Витановац и Чукојевац, а у Краљеву Православно братство „Свети Николај жички“ У поподневним сатима истог дана градоначелник Краљева је са сарадницима присуствововао литији и молебану за очување светиња и подршку страдалној Цркви у Црној Гори, које је Епархија жичка организовала са благословом епископа жичког Јустина. Почетком последње декаде у месецу Дански савет за избеглице је одржао информативну сесију намењену подршци у виду грантова за одрживост интерно расељеним лицима заинтересованим за повратак на територију Косова и Метохије и повратницима по Споразуму о реадмисији. Инфо сесија је реализована у оквиру пројекта „Одрживи повратак - подршка и оснаживање“, финансираног средствима Европске уније посредством Делегације Европске уније у Србији, који

9.2.2020.

МАГАЗИН

спроводи Дански савет за избеглице са градом Крагујевцом и организацијама Божур и Свети Спас. Истог дана Национална служба за запошљавање – Филијала Краљево и Локални савет за запошљавање града Краљева представили су резултате остварене у претходној години, као и резултате сарадње са партнерима на локалном тржишту рада. Представљању су присуствовали чланови Локалног савета за запошљавање, представници Службе за управљање пројектима и локални економски развој Градске управе, Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа, Школске управе Краљево, Центра за социјални рад, Регионалне агенције за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа, Канцеларија за младе и Савета за родну равноправност. Последњи радни дан у седмици посвећен је представљању још једног пројекта који се реализује на територији града. Пројекат „Унапређење положаја Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву“ град Краљево спроводи у партнерству са невладином организацијом „Praxis“. Реализује се у склопу грант шеме програма „Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, који финансира Европска унија, а спроводи Стална конференција градова и општина. Посебна група активности усмерена је на медијску кампању у циљу сузбијања дискриминације Рома и Ромкиња у области запошљавања што је повод да током периода имплементације посебна пажња буде посвећена промовисању циљева и резултата активности у сарадњи са представницима локалних медија, као и публиковањем информација о пројекту путем електронских медија, на интернет страници и друштвеним мрежама „Praxisа“.

Обележавање Дана Светог Саве отпочело је предавањем психолога Милене Буђевац под називом „Значај игре за ментално здравље деце“ који је, у оквиру серијала „Изазови родитељства“, одржан у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Истог дана, сат касније, у Свечаној сали Градске управе приређен је мултимедијални програм „Свети Сава – рађање пута“ у коме је, након обраћања начелнице Школске управе Бојане Маринковић, приказан филм „Хиландар кућа свих Срба“. У програму су учествовали академик Светислав Божић и Градски хор Црвчанин, а у петак је у истом амбијенту приређен концерт ученика Одсека за традиционалну музику Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Централно место деветодневне манифестације додељено је Светосавској академији „Путевима Светог Саве“ уз учешће ученика Основне школе „Вук Караџић“, Економско-трговинске школе и Музичке школе „Стеван Мокрањац“, у сали Краљевачког позоришта. Академија се потврдила добром приликом за доделу Светосавских повеља министру просвете Младену Шарчевићу, његовом помоћнику за средње образовање Александру Пајићу и градоначелнику Краљева Предрагу Терзићу. У предвечерје значајног празника у просторијама Хотела „Турист“ одржан је традиционални Светосавски бал чији су домаћини Основна школа „Вук Караџић“ и Економско трговинска школа. Обележавање дана Светог Саве у школи која носи његово име отпочело је сечењем славског колача, Светосавском беседом и приредбом на којој су додељене награде ученицима и наставницима који су остварили најбоље резултате између два празника. Свечано је било и у Економско-

трговинској школи где је, поред изложбе Монаштво Светог Саве, Светосавље код Срба и Етика светосавља, приказан кратки филм Светосавље код Срба. У истом периоду у издвојеном одељењу Основне школе „Вук Караџић“ на Берановцу, је након сечења славског колача, одржана Светосавска приредба и уручене награде победницима литерарног и ликовног конкурса „Осам векова Савине молитве“ и „Српски манастири извори светосавља“. На Савиним водама у Драгосињцима изведен је програм „На Савиним стазама“, уз учешће Мушке певачке групе Културног центра „Рибница“ и песника Милоша Милишића, у вртићу „Миломир“ Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ сечење славског колача и приредба малишана, а тачно у подне Светосавска приредба у ушћанском Дому културе „Студеница“. Рани вечерњи часови резервисани су за Светосавску беседу коју је, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, изговорито протонамесник Александар Р. Јевтић. Поводом школске славе, у просторијама Градске управе је одржана свечаност на којој је градоначелник Краљева уручио поклон књиге најбољим ученицима основних и средњих школа, а нешто касније у истом амбијенту представљено је двотомно издање књиге „Краљево у Другом светском рату“ артиљеријског мајора у пензији Рада Вукосављевића. Последњег дана у месецу Ивица Живковић је, у оквиру серијала „Тумачење библијских текстова“, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ одржао предавање на тему „Библијска књига постања“. Током манифестације „Дани Светог Саве“ све основне и средње школе на територији града Краљева припремиле су посебне програме посвећене Светом Сави и његовом делу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

Протестом до здравије животне средине

МАГАЗИН

9.2.2020.

И ДРЖАВА

А ПАЦИЈЕНТ

- Податак да су мерења током јануара потврдила како је ваздух чак двадесет осам дана оцењен као загађен и јако загађен био је повод за позив грађанима да, окупљањем на Тргу српских ратника, укажу на опасност и подсете представнике власти на обавезу коју имају према обезбеђењу услова за здрав живот. - Протести у двадесетак градова Србије. - Краљево на петом месту у држави по степену загађености ваздуха. - Подаци Завода за јавно здравље потврђују да је у јануару ваздух био јако загађен чак двадесет осам дана. - Слаб одзив грађана на изражавање незадовољства. - Уз загађеност ваздуха слична ситуација влада и у медијском простору. - Завод за јавно здравље током прошле године чак седам месеци није објављивао податке о квалитету ваздуха

цењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Познато је да квалитет ваздуха варира у зависности од доба године и метеоролошких прилика, али и да се знатно погоршава током зимског периода године кад на њега у великој мери утиче садржај фракције суспендованих честица ПМ10. Резултати мерења присуства ових честица у ваздуху на мерном месту Полицијска управа, које са закашњењем од неколико дана објављује Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у Краљеву, повод је да половином децембра грађанима буде упућено упозорење да се озбиљне здравствене тегобе могу очекивати код здравих особа и у осетљивим групама у које спадају стари, деца и особе са обољењима срца и плућа. Због тога је препоручено да избегавају све физичке

МАГАЗИН

9.2.2020.

активности у спољашњој средини, скрате боравак на отвореном и преусмере обављање уобичајених активности у затворени простор док се квалитет ваздуха не побољша. Податак да су мерења током јануара потврдила како је ваздух, по критетијумима за оцењивање квалитета на основу концентрације суспендованих честица ПМ10, чак двадесет осам дана оцењен као загађен и јако загађен био је повод за позив грађанима да, окупљањем на Тргу српских ратника, укажу на опасност и подсете представнике власти на обавезу коју имају према обезбеђењу услова за здрав живот. Слични протести одржани у двадесетак градова Србије, а у Краљеву у организацији Локалног фронта из кога стиже потврда да је и у ранијем периоду у више наврата упозоравано на овај вид опасности. - Будући да је Краљево већ дуже време изложено дејству изузетно штетног ваздуха одлучили смо да једном акцијом грађанског протеста искажемо незадовољство и подсетимо надлежне на њихову дужност заштите здравља

становништва. Уколико у обзир узмемо податке релевантних институција имамо ситуацију да се Краљево налази на петом месту у држави по степену загађености, а локална институција Завод за јавно здравље нам доставља податке који кажу да смо у јануару двадесет осам дана имали превасходно јако загађен ваздух. Из разлога што се Краљево налази у овој ситуацији Локални фронт се придружио опсежној акцији коју је организовала Асоцијација удружења Грађански фронт, а спроводи се у двадесет градова широм Србије, јер на овај начин желимо да укажемо на важност здравственог стања свих људи будући да је у овој ситуацији држава заправо пацијент - каже активиста Локалног фронта Владимир Маровић. Почев од поднева до првих вечерњих сати протести су одржани у Београду, Ваљеву, Пожеги, Новом Саду, Смедереву, Кули, Панчеву, Власотинцу, Нишу, Ужицу, Инђији, Рашки, Апатину, Суботици, Косјерићу, Бачкој Тополи, Горњем Милановцу, Пожаревцу, Крагујевцу и Зрењанину. Податак да се грађани нису у значајнијој мери одазвали на позив организато-

ра, а да се испред споменика на Тргу српских ратника окупило тек неколико активиста Локалног фронта, у овом удружењу тумаче својеврсном медијском блокадом што, метафорички говорећи, указује да уз загађеност ваздуха слична ситуација влада и у медијском простору. Из Локалног фронта стиже потврда о покушајима да се реагује и у претходном периоду, а прва слична акција овог тима организована је пре три године са циљем да грађани буду упознати са опасностима којима су изложени. Додатни разлог за овакав вид изражавања незадовољства, који упућује на неодговорност надлежних институција, фронтовци налазе у податку да Завод за јавно здравље током прошле године чак седам месеци није објављивао податке о квалитету ваздуха. У таквим околностима подаци за први месец ове године додатно су појачали незадовољство које је кулминирало изласком на улице. Да проговоре на ову тему члановима Одборничке групе Локални фронт пружена је прилика у Скупштини града током расправе о буџету за ову годину, кад су

пропустили прилику да амандманима допринесу квалитету документа којим би се обезбедило довољно средстава за мерење параметара по којима се дефинише квалитет животне средине. - О томе смо говорили у оквиру радне групе за друштвене делатности кад смо представнике градског Савета за здравље упозорили на недостатке у вези са подацима који су по закону дужни да постављају, али нисмо добили одговарајуће одговоре. Двадесетог јануара смо поднели захтев члану Градског већа задуженом за заштиту здравља, и градском Савету за здравство, са осам тачака по основу којих је могуће решавати проблем загађености ваздуха. Добили смо у великој мери изговор, од Савеза за здравство ама баш никакав одговор, а будући да институције нису одрадиле посао на који су обавезане грађанство је решило да се обрати на улици и на тај начин укаже на проблем који имамо - каже Маровић. Податак да се од 2015. године, када је измењен законски оквир по коме се сачињавају буџети локалних самоуправа, на позицији средстава за мерење парамета-

ра квалитета животне средине планирани износ није померио са нуле добра је основа за указивање на додатне проблеме. То је повод за подсећање на Закон о буџетском систему који указује на неопходност програмског карактера најзначајнијег акта локалне самоуправе за наредну календарску годину који обезбеђује јасно праћење циљева и индикатора о реализацији. Податак да је у локалној средини приоритет дат линијском карактеру буџета, за чије је усвајање обезбеђена већина и пре почетка расправе, додатни је разлог за незадовољство организација цивилног друштва у које се убраја Локални фронт. Уверење да досадашње активности нису дале жељене резултате повод је за најаву нових широм земље како би се појачао притисак на институције да одговорније обављају послове који су им поверени, а код грађана повећао степен интересовања за сопствени опстанак. Једна од таквих је Балкански марш о чему ће се више знати након података о заинтересованости других организација цивилног друштва да му се придруже. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

9.2.2020.

Отворени конкурси за пријем у војне школе

МАГАЗИН

„ЧАСТ, ЗНАЊЕ, СРБИЈА...“ 44

- Војна академија ће у наредну школску годину на шест студијских програма примити сто седамдесет седам, а Медицински факултет Војномедицинске академије на студије медицине двадесет пет кадета. - Сто пет свршених основаца може да рачуна на једно од места у првом разреду Војне гимназије, петнаест у другом и десет у трећем, а педесет из грађанства оба пола за једно од педесет места у Средњој стручној војној школи. - Конкурс за пријем отворен до 15. марта. - Акција „Отворена врата“ ученицима и родитељима омогућава да сваке суботе током трајања конкурса посете војне школе и у разговору са наставницима, кадетима и ученицима добију неопходне информације за доношење коначне одлуке

МАГАЗИН 9.2.2020.

инистарство одбране је расписало конкурс за упис у војне школе, а они који још нису одлучили да ли да се пријаве прилику за то имаће до половине марта. Војна академија ће у наредну школску годину, на шест студијских програма, примити сто седамдесет седам, а Медицински факултет Војномедицинске академије двадесет пет кадета. Сто пет свршених основаца може да рачуна на једно од места у првом разреду Војне гимназије, петнаест у другом и десет у трећем, а педесет из грађанства оба пола за једно од педесет места у Средњој стручној војној школи. Конкурси за пријем са свим детаљима о условима за конкурисање објављени су у магазину „Одбрана“ и на веб сајтовима војних школа и Министарства одбране. Искуства из претходних година потврђују основне разлоге за традиционално велико интересовање младих за упис у војне школе који се огледају у врхунском образовању и одличним условима школовања, бесплатном смештају и исхрани у интернатима, целокупној наставној литератури и коришћењу савремених капацитета за ваннаставне активности. Војна академија је од настанка позната као високошколска установа која нуди савремено високо образовање и услове за научно-истраживачки рад, посету војно-образовним институцијама у региону и свету, проверу стечених знања на теренима и практичним облицима наставе, развијену материјалну базу наставе укључујући савремене симулационе софтвере, учешће на научним конференцијама и семинарима у земљи и иностранству, неговање и развијање традиција и патриотизма. Онима који успешно приведу крају основне студије током даље каријере се пружа прилика за усавршавање у Школи националне одбране, мастер и докторским студијама. Иако не толико дуга традиција Медицинског факултета Војно медицинске академије кадетима и студентима гарантује врхунско образовање у области медицинских наука, а током студија услове за истраживачки дух, самосталност и одговорност у раду. Основни разлог је потреба да као стручњаци у различитим областима медицинске струке и науке, вештинама и знањем, допринесу унапређењу војног здравства. Услове за стицање општих знања значајних за наставак школовања на Војној академији и Медицинском факултету обезбеђује Војна гимназија у којој је програм редовне наставе ускла-

ђен је са наставним планом и програмом гимназија општег смера у грађанству. Специфичност ове школе огледа се у обавезним облицима који се односе на војну професију, као што су стројева обука, војна топографија, основи тактике, војна обука, наоружање, гађање и обука у скијању. Онима који се определе за упис у Средњу стручну војну школу могу да очекују стицање општих, стручних и војностручних знања и вештина за рад у Војсци Србије, а по завршетку сигуран посао на почетним дужностима подофицира. Кадетима свих струка, ученицима Војне гимназије и Средње стручне војне школе, пружа се могућност учешћа у бројним научним, културним и спортским секцијама и такмичењима, коришћење најсавременијих спортских капацитета и бројних других погодности које обезбеђују војне школе. По завршетку војних школа сви који школовање успешно приведу крају могу да рачунају на сигуран посао у окружењу које омогућава успешан професионални развој и стално стручно и каријерно усавршавање. Војно занимање у строју отаџбине одувек се сматрало посебном чашћу због чега је изазован и одговоран позив официра и подофицира Војске Србије био трајни мотив који привлачи младе људе, а војне школе чинио правим избором за будућност. Из Министарства одбране стиже потврда да се упис у војне школе ове године одвија под слоганом „Част, знање, Србија - Војна академија“. Онима који се још двоуме намењена је акција „Отворена врата“ која ученицима и родитељима омогућава да сваке суботе током трајања конкурса посете војне школе и у разговору са наставницима, кадетима и ученицима добију неопходне информације за доношење коначне одлуке. Уједно им се пружа могућност да обиђу смештајни простор, учионице и кабинете у којима се одвија настава. Низом активности промотивног карактера, на телевизијама, својим веб сајтовима и профилима на друштвеним мрежама, штампаним и видео материјалом и гостовањима представника војних школа на телевизијама, Министарство одбране до истека рока за пријављивање ће обавештавати ученике и њихове родитеље о повољностима војног позива и условима за добијање места у некој од војних школа за коју су заинтересовани. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Блажо Влак

МАГАЗИН 9.2.2020.

Лица са улица: Блажо Влак

МАЛО ПОВОДА ЗА ОПТИМИЗАМ - Како је спорт пресудно утицао на дешавања у животу и у значајној мери одредио животни пут. - Блажо се годинама уназад не бави никаквим послом и највише времена проводи на улицама у ишчекивању да му неко од суграђана удели неки динар. - Месечна примања десет хиљада динара. - Последњих осам година пре сваког оброка посебну пажњу посвећује верном Жућу за кога увек има довољно гранула и који комад џигерице. - Телевизијски програм једини вид забаве у дугим ноћима. - Акциони филмови и преноси утакмица добра прилика да се бар за тренутак забораве сви изазови које доноси свакодневни живот

МАГАЗИН 9.2.2020.

раљево дели судбину бројних градова смештених на раскрсници значајних путних праваца. Тако је било од настанка првог насеља на овим просторима до данас, а најбоља потврда су значајне миграције становништва које нису могле да се не одразе на начин живота становништва овог краја. Прве значајније у периоду убрзане индустријализације, током друге половине двадесетог века, довеле су на ово подручје велики број особа из различитих делова у то време велике земље која се опорављала од ратних разарања. Било је међу њима појединаца који ни по чему нису били препознатљиви, али и других за које би се могло рећи да су уживали извесну популарност у одређеним круговима. Иако су се о догађајима везаним за такве годинама препричавале различите приче, које су додавањем бројних детаља све више одступале од оригиналне, све је присутније уверење да никада нико није ни покушао да утврди њихову веродостојност. Иако неке од таквих срећемо скоро сваког дана мало ко о њима зна више од надимка, по који пут само име, ретко кад презиме а готово никад одакле су дошли, како живе, шта их мучи, о чему размишљају, каквој перспективи могу да се надају. У такве се ублажа Блажо, за велики број оних који мисле да га знају само Блажњони, препознатљиво лице са фудбалских и кошаркашких утакмица које су, ако се занемари телевизија, једина разонода у не посебно богатом животу. Оно што је почетком године испричао сведочи како је баш спорт пресудно утицао на дешавања у животу и у значајној мери одредио његов животни пут. Крај шесте деценије прошлог века донео је велику радост Вери и Станиславу Влаку, припаднику Југословенске народне армије распоређеном на службу у Загребу. Повод је рођење сина који је и у многим другим породицама по правилу поовод за велико задовољство. Само неколико година касније потврдило се да првенац Блажо, као и већина његових вршњака,

испољава посебну наклоност према фудбалу, он би рекао ногомету. Жеља да се превелика љубав усмери ка правом циљу, а дете од малена оријентише према спорту као поузданом начину који води ка здравом животу, одвела га је до најмлађих категорија загребачке Трешњевке одакле га је пут одвео до Динама у коме се потврдио као перспективни голман. Подмладак загребачког клуба остваривао је значајне резултате захваљујући стаменој одбрани чији је последњи стуб био Блажо. Трајало је то док се у конкуренцији за исту позицију у тиму није појавио извесни Падован због чега је Блажо послат на каљење у Коњиц на простору Херцег Босне. Локални клуб Игман такмичио се у западној групи Друге савезне лиге, а солидни резултати и финансијска сигурност били добра основа за смештај новог играча у локалном хотелу. Случај је хтео да баш ту упозна Фатиму која је тек закорачила у пунолетство, а подударност ставова рукометашице и фудбалера о спорту потврдила се као добра основа за размишљање о заједничком животу који је крунисан браком. Баш као што су се Вера и Станислав радовали првенцу иста осећања обузела су Фатиму и Блажа кад је на свет дошао њихов син Марјан. Да оно што је лепо по који пут и не траје довољно дуго потврдило се после само три године кад се једног јутра није пробудио из сна. Шок који су претрпели млади родитељи посебно неповољно се одразио на Фатиму која није могла да се избори са великим притиском због чега је извршила самоубиство пре навршетка двадесет друге године живота. Велика трагедија окончала је боравак у Коњицу и утицала на одлуку о доласку у Краљево како би се придружио родитељима након очевог захтева за прекомандом у родно место супруге Вере. Била је то прилика да породица поново буде на окупу, а Вера припомогне мајци Цани која је све теже подносила терет поодмаклих година. Још као ученик Основне школе

„Матија Губец“ у Загребу Блажо је по који пут долазио у Краљево, понајвише због бабине жеље да види унука и проведе са њим бар период школског распуста. У периоду детињства за Краљево га нису везивале богзна како пријатне успомене, посебно не након првог доласка који се није превише допао ујаку кад је замерио сестри што му је у кућу довела усташко дете. Колико је овакав став оставио трага сведочи податак да ни после толико деценија није избледело сећање на мајчин плач и одлуку да се што пре врати у Загреб. У време у коме се није ни назирала трагедија која ће захватити целу земљу није било необично да припадници армије по доласку у нову средину добију стан, па се у један такав у кули два ускоро уселио и Станислав са супругим Вером и кћерком Миром. Кад је Станислав преминуо 1987. године, а Вера четири године касније, Блажо и Мира су остали без сигурног извора средстава за живот. Да први утисак по који пут превари најбоље потврђује Блажова корпулентна фигура која би се могла схватити као добра основа за обављање различитих из спектра физичких послова. После првог контакта није потребно дуго времена да би се схватило како успорен и неповезан говор одаје шездесетогодишњака недовољно способног да зарађује за живот. Блажо признаје да се годинама уназад не бави никаквим послом и да највише времена проводи на улицама у ишчекивању да му неко од суграђана удели неки динар. Положај у коме се нашао после свега што је преживео није се знатније променио ни након сестрине удаје, а ни касније кад се вратила у родитељски стан. Много тога се променило у животу перспективног фудбалера код кога ни до данас није ослабила љубав према спорту, посебно фудбалу због чега је чест посетилац свих утакмица локалног лигаша. - Од малена сам почео да посећујем утакмице, а прва којој сам присуствовао у Краљеву био је окршај Слоге

МАГАЗИН 9.2.2020.

џигерице. За разлику од других суграђана који нису способни да самостално привређују за живот позитивним се оцењује решено стамбено питање, а о бризи локалне заједнице о оваквим суграђанима податак да је током грејне сезоне ослобођен обавезе плаћања услуга „Топлане“. Није без значаја ни потврда да иста одлука буде примењена и кад је у питању претплата на телевизијски програм који се безброј пута потврдио као једини вид забаве у дугим ноћима. Блажо приоритет даје акционим филмовима и спортским догађајима међу којима, уз фудбал и кошарку, посебну пажњу посвећује скијашким скоковима и дизању тегова. Све то је добра прилика да бар за тренутак заборави све изазове које доноси свакодневни живот. Иако је одлучан у ставу да на телевизији избегава информативне програме Блажо није необавештен о дешавањима у земљи, посебно онима у локалној средини. - Некад је у Краљеву било добро а сада је пустош, све је угашено, а фабрике не раде. Ово је један обичан хаос, да те бог сачува, а то не ваља. Искуства су лоша, посебно после убиства Зорана Ђинђића јер, како да верујем кад су на власти исти који су били 1996. и 97. године и заваравају народ глупостима. Волео бих да имам више поверења, али им не верујем ништа. Мало сам веровао претходнима али су ме разочарали, тако да више не верујем никоме, па ни од кога нисам ни тражио помоћ, јер немам код кога да одем. Ситуација је много лоша, не знам докле ће бити овако, нити верујем да ће бити боље. Како може кад стало говоре биће боље, а стално је горе - каже Блажо уз подсећање да га, и поред свих потешкоћа, здравље још служи добро. За разлику од многих који су у процесу транзиције остали без посла, са тим и права на здравствено осигурање, Блажо нема разлога за посебно незадовољство јер му ова повластица није ускраћена, а оверена здравстве-

на књижица обезбеђује право на бесплатно лечење. Колико је то значајно потврдило се пред операцију жучне кесе због које је морао да проведе неколико дана у болници. Да су политичка збивања значајна тема бројних разговора у локалној средини, која допиру и до оних које то не интересује посебно, потврђује и Блажо који прилично добро барата именима водећих људи са српске политичке сцене, како онима из редова власти тако и опозиционих странака. Осврт на понашање неких од њих учвршћује уверење о несложној опозицији, али и прилично непринципијелним коалицијама које довољно јасно указују да у политичком животу, ма колико то пред сваке изборе тврдили актери политичке сцене, и нема много промена. Све то је узрок великог незадовољства значајног броја бирача којима се придружује и Блажо који подржава излазак на изборе уз препоруку онима који се одлуче на тај корак да прецртају све кандидате са изборне листе. - Треба наћи младе, највише студенте, међу којима би могао да се нађе неко за кога вреди гласати, јер од ових нема појма посебно не од када су убили Ђинђића. Промене које су после њега настале су само промене за њих, а не за народ који се нагутао сузавца. Зато треба мењати комплет, и ништа више. Данас видим да поштен човек иде у затвор, а лопов шета улицом као слободњак и нико га не дира. Према томе, ако си крао оди бато овамо да видимо којом си руком крао, па у затвор док не вратиш паре народу који је обманут - каже Блажо. Уверења ове врсте довољан су разлог за велико незадовољство и што већи отклон од политичких збивања. А да међу Краљевчанима има и позитивних примера најбоље потврђују примери појединаца који никад не пропуштају прилику да помогну. Захваљујући таквима Блажо, а и други који се налазе у сличној ситуацији, некако успевају да саставе крај са крајем. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

и Лирије из Призрена. У то време су све лиге биле јаке, посебно Прва савезна лига у којој су водећу улогу имали тимови велике четворке, Динама, Хајдука, Црвене звезде и Партизан чије сам утакмице пратио посредством радија и телевизије. Жао ми је само што Слога није успела да се избори за улазак у Прву лигу, јер је имала доста добрих играча као што су били Јанковић, Трифуновић, голман Бујић, затим Рајковић, Ђурић, Ступљанин, тренери Каличанин и Гегић. Гледао сам све утакмице у том периоду и схватио да је Маре један од најбољих играча који је могао да игра добро против сваког у Првој лиги, само да је Слога упала. Гледао сам и кошаркашке утакмице, а са кошаркашима ишао у Крагујевац и Зрењанин где је Слога побеђивала без много проблема, па су говорили да им ја доносим срећу. Путовао сам и са фудбалерима, био у Ваљеву, Раковици и другим местима где је Слога побеђивала и прваке прича Блажо који није пропуштао ни тренинге клуба са чијим је фудбалерима успоставио посебно блиске односе. Прилику да се са њима сретне и у свлачионици једном приликом је пружио тренер Каличанин кад је, у периоду који се оцењује критичним за екипу, најавио долазак значајног појачања. Осмех олакшања на лицима фубалера Слоге добио је другачије обележје кад је у свлачионицу ступио Блажо. У поодмаклим годинама месечна примања једва достижу износ од десет хиљада динара, Блажо каже од пензије на коју је стекао право у периоду док је играо фудбал, а на више може да рачуна само ако му неко удели који динар. По природи миран, и надасве скроман, задовољан је сваким динаром који добије а неколико стотина које дневно уделе Краљевчани довољно је тек да купи нешто за дневни оброк. Последњих осам година пре сваког оброка посебну пажњу посвећује верном Жућу за кога увек има довољно гранула и који комад

МАГАЗИН 9.2.2020.

Нови прилози за историју главног града

МАГАЗИН

9.2.2020.

МАГИЈА КЊИГ

- „Књига о Београду“ интригантно остварење некадашњег новинара а сада публицисте, потврђеног знатижељника и истраживача прошлости главног града. - Горан Весић је од текстова писаних наменски за Политику направио књигу обогаћену са шездесет илустрација Небојше Ђурановића. - Приход од продаје илустрација намењен Вуковој задужбини, од књиге за лечење болесног детета. - Књига је настала као резултат исцрпног истраживања аутора који на сложен, изнијансиран и рафиниран начин спаја више колумни о ономе што се дешавало у Београду, па има и едукативну функцију, а као таква доноси нове прилоге за биографију Београда

Е О БЕОГРАДУ

ало је вероватно да и у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ постоје поуздани подаци о томе колико је у њој од оснивања промовисано нових издања књига, али се поуздано зна да се овакве активности не разликују много једна од друге. Иако су догађаји ове врсте приређивани поводом објављивања најновијих издања значајних имена српске књижевности чак и најпосвећенији посетама оваквим догађајима тешко да би се сетили да је аутор још на улазу у салу поздрављен громогласним аплаузом, поготово не ако се ради о првој књизи коју је написао. Да је нешто тако могуће недавно је могло да се увере сви који су у Свечаној сали Градске управе присуствовали представљању „Књиге о Београду“ Горана Весића. Бројни су разлози због којих је дворана била скоро пуна, неки би рекли због препознатљиве личности политичке сцене, неки због партијске дисциплине или жеље некадашњих школских другова да

МАГАЗИН

9.2.2020.

на крају промоције направе заједничку фотографију. Да има и оних који не припадају ни једној од ових категорија, можда знатижељних или залуталих, сведочи податак да су напустили салу непосредно након што су, пре и једне речи о књизи, могли да чују интерпретацију песме „Девојко мала“. Након представљања књиге у Београду, у јавности запамћеног по инциденту због паљења и напада на аутора који је у круговима његових истомишљеника окарактерисан као покушај убиства, уследило је друго у Краљеву у коме је аутор провео готово цело детињство и дане младости. Иако је задатак да представе књигу, чији садржај чине колумне објављиване у дневном листу „Политика“ о знаменитим личностима главног града, улицама, трговима и историјским догађајима, поверен професору Правног факултета др Жики Бујуклићу и публицисти Луки Мичети много конкретнији је био Зоран

Колунџија, власник и уредник новосадске издавачке куће „Прометеј“ која је за три деценије постојања објавила око три хиљаде наслова којима потврђује непрекинуту нит бриге о прошлости приказима и враћањем у сећање онога што није било довољно пред очима, а завређује пажњу. „Књига о Београду“ је оцењена интригантним остварењем некадашњег новинара а сада публицисте, потврђеног знатижељаника и истраживача прошлости главног града. Довољан разлог да се посвети истраживањузначајних детаља из прошлости огледа се у уверењу да се сродио са Београдом чији пулс добро осећа, а последица таквог стања је напор који резултира низом антрополошких, историјских, културолошких, затамљених и разгрнутих података. Горан Весић је од текстова писаних наменски за Политику направио књигу обогаћену са шездесет илустрација Небојше Ђурановића које су продаване по цени не мањој од хиљаду

евра по комаду, а средства намењена Вуковој задужбини. Специфичност „Књиге о Београду“ огледа се и у потврди да је укупан приход од продаје по цени од хиљаду динара намењен лечењу болесног детета. - Књига о Београду представља већ на први поглед раскошно дело, али је много вредније што осваја читаоца и на други и на следећи поглед, а да бисте били освојени довољно је само да макар мало волите Београд и Србију. Све овде делује као лични хербаријум у коме су приповедачки обрађени градски и културолошки феномени, места и људи распрострти уз репродукције Небојше Ђурановића као шарени кафански чаршаф на читавом небу Београда. Приповедач је вешт и убедљив, започиње описом, постави нам сцену као да је прави сценограф и покаже да зна и више о ономе што пише и обавезно поентира на неки начин како већ потреба писања колумни за дневне новине

налаже. Најчешће је то позив на постојање фреске, за шта тражимо услове у добрим примерима наше прошлости, а ово је баш место где се у потпуности подударају погледи нас двојице, аутора и издавача, односно људи који имају некад бољу некад мање добру позицију да на нешто утичу у свом окружењу. Добро знамо да је наша историја сва изломљена и пуна разних мрља од ненамерног и штетног заташкавања, искривљавања, занемаривања, али мало ко од оних који то виде иде даље од кафанског разговора, мало ко се лати да покуша нешто да на примерен начин врати у наше колективно сећање. Ово је књига и за сладокусце, за оне отвореног духа, права Аладинова пећина менталитетских, фолклорних и приповедачких открића. Почевши од једноставног наслова којим аутор најављује разне теме, и пише о недавним догађајима, људима, старим сокацима, заборављеним кућама, посебно кафана-

ма, оживљава пожутеле фотографије, осветљава живе и замрле градске топониме, занемарене судбине. Текстови се нижу лежерно, аутор је са нама као из прикрајка, његова списатељска вештина добро је осмишљена и дубоко залази у ментталитет и духовну географију Београда, али и Србије. Горан Весић је трагалац, преносни записивач, најпосвећенији слушалац, а сада и веран тумач. Ово су приче које ће се даље препричавати, приче које ће се уписати у наше сећање - каже Колунџија. Први српски запис о Београду Константин Филозоф је половином петнаестог века исписао у славу деспота Стефана Лазаревића, а после њега сачуваних записа о Београду било је у шеснаестом и седамнаестом, а нешто више у осамнаестом, деветнаестом и двадесетом веку. Др Бујаклић подсећа да су о Београду писали многи аутори, Бранислав Нушић, Александар Дероко, Момо Капор, Мића Данојлић, Богдан Тирнанић,

Горан Весић

МАГАЗИН 9.2.2020.

Светлана Велмар Јанковић, Александар Диклић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић и други али нико као Горан Весић који доноси мале слике о свакодневном животу, о људима и догађајима, академицима, доприносу руске емиграције развоју Београда и Србије између два светска рата, дугу Србије према цару Николају II, председнику Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсону и крају јеврејске заједнице на Дорћолу. Ту је колумна о јединој Теслиној посети Београду, приче о Црвеној звезди и Партизану, првим ауто тркама око Калемегдана, Шећерани, Вајфертовој Пивари, Капетан Мишином здању, Команди ваздухопловства у Земуну, историјату знаменитих тргова и пијаца, променама назива улица, прича о песми „Лили Марлен“, која је из окупираног Београда први пут емитована на немачком Војничком радију, и београдским кафанама, изгледу Савамале и Карађорђеве улице пред крај деветнаестог века, историјату Нушићеве улице, Зеленог венца, Ташмајдана, Дворског комплекса на Дедињу и много чему још. Књига је настала као резултат исцрпног истраживања аутора који на сложен, изнијансиран и рафиниран начин спаја више колумни о ономе што се дешавало у Београду, па има и едукативну функцију, а као таква доноси нове прилоге за биографију Београда. Издавачи најављују да ће бити преведена на енглески и шпански језик како би и читаоцима у иностранству пружила прилику да се упознају са богатством главног града Србије и подсете на неке неимаре који су оставили дубоку бразду у његовој историји. Књига се од свих других разликује и по томе што је прва у двадесет првом веку која је јавно спаљена. - Поносан сам на књигу коју сам писао да би је неко за сто, или двеста, година нашао у антикварници и знао да сам нешто написао о граду. Трудим се да од заборава отргнем неке људе, политичаре и оне које сматрамо обичним, јер је за мене посебно важна култура сећања. Зато сам се трудио да у својим колумнама опишем неке догађаје по којима је наш град познат. Наша историја је пуна

лутања. У ратовима у бившој Југославији не знамо ко је убијен, па нагађамо. Ми смо народ који не памти, а морамо да се научимо да памтимо људе који су нешто урадили, јер ће неко и нас запамтити ако будемо урадили нешто да запамтимо оне који су били пре нас, сваког ко је нешто урадио за ову земљу. Нисмо ми много велика земља, нисмо ми много

Позориште - Краљево је мој град, а ја свој град нисам заборавио. Градоначелник, начелник округа и ја тренутно радимо заједно на једном великом пројекту и у завршној фази смо да Хотел „Париз“ постане државни и да буде придружен позоришту. Председник ми је обећао лично да ће држава финансирати тај пројекат, јер Краљево заслужује да има позориште на тргу као што заслужује да буде уређеније, да добије споменик Стефану Немањи и још фабрика. И добиће још фабрика, јер ако има града који је погођен транзицијом онда је то Краљево. Сада се ствари мењају и ја сам сигуран да ће нашем граду бити боље, да ће овај град бити још бољи и још уређенији.

велики народ да бисмо имали такав луксуз да заборављамо. То је основни мотив због којег сам написао ову књигу и због којег пишем колумне, јер не смемо да заборављамо да имамо славну историју а понашамо се као народ који нема свој Средњи век. Ми немамо ниједног средњовековног владара на новчаницама, понашамо се као да нам је историја почела 1804. године. Ја нисам писац. Ја пишем мале вињете из историје Београда. Оне нису претенциозне, моје књиге нису уметничка дела, али се надам да ће живети. Научио сам одавно да добро уметничко дело има хиљаду мана и на хиљаду начина можете да га тумачите, да је добро, да је лоше, да је овакво или онакво. Лоше уметничко дело има само једну ману, што уопште постоји. Док се прича о неком делу значи да вреди и свако ће наћи неко своје тумачење у њему. Ја сам срећан због тога, срећан сам што се о мојој књизи прича. Живот сваког од нас ће проћи, а иза нас треба нешто да остане - каже Весић уз подсећање да није заборавио град у коме је завршио основну и средњу школу. Да се Весић колумнама представља читалачкој публици на битно другачији начин од реал-политичара верује и професор Правног факултета др Сима Аврамовић који је поводом изласка књиге истакао да се аутор у њој очитује као речити ерудита, устрајни и веома радознали интелектуалац заинтересован за дубље слојеве историје, много темељнији од онога што се од политичара обично очекује. Разлог да му се ода признање огледа се у настојању да вињете сакупи на једном месту и тако збирком података из које и велики број добро образованих читалаца има шта да научи сачини сажету историју Београда. Након Београда и Краљева аутор и издавач обећавају још промоција књиге у земљи, а најављују и други том који ће бити прилика за подсећање на балерину Ану Павлову, зграда БИГЗ-а, места на којима су се Београђани одмарали, Београдску тврђаву, Варош капија и много других места, личности и и догађаја. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

Краљево у Другом светском рату

МАГАЗИН

9.2.2020.

НОВО ЛИЦЕ

- Аутор двотомне едиције „Краљево у Другом светском рату“ још једном успео да победи бројне историчаре, јер је дешавања у локалној средини расветлио на методолошки иновативан начин какав није присутан у хиљадама наслова који се баве овом материјом. - Књига артиљеријског мајора у пензији доприноси неговању деценијама заборављене културе сећања на ратна збивања. - Раде Вукосављевић разоткрива појединачне судбине људи и њихових породица за које Други светски рат није завршен 1945. године, већ је настављен и трајао деценијама касније. - Из пера истог аутора очекује се опис догађаја у Краљеву током деведесетих година двадесетог века. - Едиција настала као резултат потребе да се клатно историјске истине заустави на документу, причи и људима који су живи. - У околини Краљева обучавани припадници злогласне немачке СС дивизије Принц Еуген са којима је, током три дана, био најозлогласнији командант немачких СС одреда Хајнрих Химлер

Фото: М. Радовановић

Е ИСТОРИЈЕ

ад је пре мање од годину и по представљено капитално тротомно издање књиге „Краљево у Првом светском рату“, и најављен нов истраживачки подухват који баца више светла на дешавња у овој средини током Другог светског рата, мало ко је могао да поверује како ће артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић још једном изненадити читалачку јавност, још више оне који су годинама уназад покушавали да се баве овом темом. Сем тога двотомном едицијом „Краљево у Другом светском рату“ још једном је успео да победи бројне историчаре, јер је то урадио на методолошки иновативан начин какав није присутан у хиљадама наслова који се баве овом материјом. То је на представљању књиге у Свечаној сали Градске управе, у склопу манифестације „Дани Светог Саве у Краљеву“, потврдио пуковник др Милоје Пршић. Књига представља резултат великог истраживачког пројекта који, на основу података из до сада недовољно истражених извора, баца више светла на ратну историју Краљева. Уједно је

МАГАЗИН

9.2.2020.

својеврсно документарно сведочанство о страдању становника краљевачког краја и српског народа током Другог светског рата. Рецензент Предраг Терзић, научни сарадник Института за политичке студије у Београду, у први план ставља чињеницу да је аутор неуморни истраживач који је пензионерске дане испунио преданим радом на проучавању архивске грађе Војног архива у Београду, краљевачког Историјског архива и Међуопштинског историјског архива у Чачку, али и великог броја фондова породица чији су чланови учествовали у Другом светском рату, или били жртве политичког прогона након завршетка. Књига се значајном за историју Краљева и околине сматра и због чињенице да, не тражећи кривца ни за један вид сукоба, доприноси неговању деценијама заборављене културе сећања на ратна збивања. Она су, каже Терзић, на простору Југославије била део међународног сукоба у коме је учествовала Краљевина Југославија током априлског рата, или каснији сукоби између две антифашистичке и антина-

цистичке војске, Југословенске војске у отаџбии генерала Драже Михаиловића и партизанског покрета Јосипа Броза. - Аутор покушава да објасни идеолошку раван овог сукоба, али и да прикаже како је тај сукоб утицао не само на судбине његових учесника већ касније на читаве породице, јер су људи проглашени за народне непријатеље. Током писања књиге мајор у пензији не жели само да говори о сувопарним чињеницама 27. марта, априлског рата, покушаја ослобађања Краљева 7. и 14. октобра и касније, да наставља говор само кроз бројке погинулих током рата и после његовог завршетка. Он целокупном истраживању даје лични печат зато што разоткрива појединачне судбине оних људи и њихових породица за које Други светски рат није завршен 1945. године, већ је настављен и трајао деценијама касније. Ова тема је годинама у историјским и војним наукама стављана у други план, чак и они истраживачи који су успевали да пронађу архивску грађу избегавали су да је објаве из друштвено политичких разлога, понекад и како би пренебрегнули

евентуалне проблеме у напредовању у оквиру војне, политичке, привредне или било које структуре а то је трајало деценијама. Данас имамо могућност да слободно говоримо о томе шта се дешавало у нашој прошлости не кривећи било кога за одлуке које су доносили његови преци - истакао је Терзић уверен да ће Раде Вукосављевић наставити да истражује ратну прошлост краљевачког краја. Повод за такво размишљање огледа се у најави да се, после књиге која је представила ратна дешавања у Краљеву током Првог светског рата и двотомне студије која обрађује Други светски рат, из пера истог аутора очекује опис догађаја у Краљеву током деведесетих година двадесетог века. Аутор сведочи да је књиге посветио свима страдалим у Другом светском рату, посебно онима који су по његовом завршетку страдали без кривице, закона и пресуде. Током истраживања преовладала је његова жеља да расветли ратна дешавања у најближем окружењу па методологија коју је користио није уобичајена, понајвише због потре-

бе да се клатно историјске истине заустави на документу, причи и људима који су живи. Едиција чије је издавање подржало Министарство културе и информисања посвећена је седамдесет петој годишњици ослобођења Краљева у Другом светском рату, а доноси детаље који се не уклапају најбоље са „штелованом историјом“ која је деценијама после тог периода рата изучавана у основним и средњим школама. Да има и таквих потврђује прича о армијском генералу Војске Карљевине Југославије Данилу Калафатовићу који се током Априлског рата налазио на позицији команданта Команде позадине, а 15. априла 1941. године именован за начелника Генералштаба Врховне команде са овлашћењем да поведе преговоре о примирју. Калафатовић је бившег министра иностраних послова Александара Цинцар-Марковића и дивизијског генерала Радивоја Јанковића одредио да преговарају са силама Осовине које су то одбиле и захтевале да Краљевина Југославија потпише безусловну капитулацију која је потписана

у Београду 17. априла. Иако у литератури има наговештаја да је то учинио Калафатовић, Вукосављевић негира тврдње те врсте и умешаност једног од најспособнијих официра југословенске војске у овај чин. Чак и да јесте са строго правне тачке гледишта капитулација југословенске војске би била нелегитимна пошто је Калафатовић од армијског генерала Душана Симовића добио овлашћење да само преговара о примирју, јер као ратни заробљеник није имао право да иступа у име државе или војске. Интерес за судбину генерала Калафатовића мотивисан је податком да потиче из Конарева одакле је као осамнаестогоишњак отишао на школовање на нижој и наставио на вишој Војној академији, а након пензионисања пет година провео на функцији директора Радио Београда. - У првој књизи, која носи поднаслов „Страдање, сећање и помен“, обухватио сам период од 1941, до 1945. ратне године, дешавања у краљевачком крају, посебно почетак устанка и период опсаде Краљева у октобру 1941. као и стрељање цивила током тог

МАГАЗИН

9.2.2020.

месеца. Посебно сам желео да истакнем генезу сукоба четника и партизана у борбама око Краљева, о којима сведочи четрнаест докумената Међуопштинског архва у Чачку из којих се види како су партизани још на почетку рата настојали да ескивирају све договоре. Осим тога за себе су увек тражили нешто више, да буду команданти места и села и у њима успостављају нову комунистичку власт. То се одражавало кроз паљење општинских архива, па је у околним селима уништено све што је до тада постојало како би потврдили да историја почиње од њих. Истражио сам дешавња током 1942. године, о којима има мало података у историји, кад се на Чемерну налазио штаб Југословенске војске у отаџбини са генералом Дражом Михаиловићем на челу. Посебно битно за тај период је упутство број пет које се односи на организацију Југословенске војске у отаџбини и фрмирање четничких јединица, јер су у исто време настали Фочански прописи по којима Моша Пијаде формира

народноослободилачке одборе са циљем да се успостави цивилна власт на простору који држе партизани каже Вукосављевић. Опис дешавања из друге ратне године сведочи да су у околини Краљева обучавани припадници злогласне немачке СС дивизије Принц Еуген формиране од фолксдојчера мобилисаних са територије Баната. Мало је познато, каже аутор, да је током три дана са њима био и најозлогласнији командант немачких СС одреда Хајнрих Химлер. Прва акција ове јединице изведена је на Копаонику против четничких јединица Расинског корпуса чији су припадници успели да избегну веће губитке, па је цех платило седам стотина цивила са овог простора који су стрељани у селу Крива река. Иако су на простору Краљева 1942. и 1943. година релативно мирне у трећој ратној години се значајним оцењују два телеграма савезничке команде упућене на адресу генерала Михиловића, у којима се тражи рушење путних

комуникација како би се онемогућило снабдевање немачких трупа на југу Балканског полуострва и њихово касније повлачење. Аутор књиге сведочи да је у то време у потпуности завршено формирање јединица Југословенске војске у отаџбини, али и да је пред крај престала савезничка помоћ након што Михајловић није пристао да испуни захтеве за рушење комуникација. Разлог се огледа у немачкој наредби по којој је за сваки срушен мост запрећено стрељањем хиљаду талаца. Оваква реакција испровоцирана је оштећењем пруге између Краљева и Косовске Митровице због чега је на шест месеци прекинута комуникација између ова два места. Да би се спречили слични инциденти Немци су од владе Милана Недића тражили да са обе стране мостова и тунела државним средствима изгради бункере у којима су поставили сталне посаде, а око њих минска поља и бодљикаву жицу. Иако на њивама до растојања од пет стотина метара са јед-

не и са друге стране пруге, којом је често патролирао посебан оклопљени воз, није смело да се сеје највећа опасност је претила од могућности одмазде над цивилним становништвом. Чини се да је та година одредила даљу судбину земље, јер је савезничка помоћ преусмерена на јединице југословенске армије. - За 1944. је битан осујећен поход ударне групе Морача, која је стигла до Ушћа и није могла даље, а посебно групе дивизија под командом Пека Дапчевића која је у јулу и августу на Копаонику разбила четничке формације Четвртог јуришног корпуса. Кад је реч о овој години посебно сам хтео да истакнем страдање на крају рата. Краљево је ослобођено 29. новембра, а одмах после тога овде се врши масовна мобилизација младог становништва ради упућивања на Сремски фронт. Након успоставе нове власти почиње прогон људи који су страдали без кривице, закона и суда. Пре десетак година је основана комисија за испитивање

тајних гробница и утврдила списак од двеста шездесет осам страдалих војника. За сваког се каже да не постоји правна квалификација за страдање, сем да је проглашен за сарадника окупопатора. Због тога је наша обавеза да обележимо места страдања, посебно оно у потоку код Ратарске школе - каже Вукосављевић и указује на ништа мање потресну судбину неколико хиљада избегличке деце која су у периоду између 1942. и 1945. била смештена у Мататрушкој Бањи. О условима смештаја најбоље сведочи податак о изузетно високој стопи смртности заснован на документу који потврђује да је само у августу и септембру 1942. године умрло двадесет седморо деце старе између две и дванаест година. Иако су деца из породица са територије Славоније, Крајине и Источне Босне сахрањивана на гробљу у Конареву, сем пирамиде којом је обележено место укопа, ни седамдесет пет година по завршетку рата није утврђен списак свих настрадалих. Податак да у овом

периоду није служен ни парастос жртвама повод је за одлуку да то буде од ове године. Друга књига „Сведочанства која се памте“ доноси приче учесника ратних збивања и њихових потомака који потврђују да спирала зла закотрљана на почетку окупације није могла да се заустави до краја рата. Књиге сведоче да највећи ратни сукоб у историји човечанства није заобишао ни Југославију, а посебно поражавајуће делује податак да за нешто тако није била спремна. У рат је увучена након пуча од 27. марта 1941. године кад је смењена влада, краљ Петар II проглашен пунолетним и одбачен протокол о приступању Југославије Тројном пакту. Аутор две значајне едиције најављује нова истраживања, а доктор Пршић потребу да оно што је до сада утврђено као непобитна истина постане саставни део редовне наставе у школама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9.2.2020.

МАГАЗИН

Зоран Дамјановић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву. Зоран Дамјановић (1)

- Деби на даскама које живот значе спречила Идеолошка комисија општинског комитета партије. - Нагли пад посете осетио се за време епидемије богиња кад у позориште није могло да се уђе без потврде о вакцинацији. – Градска канализација испод позорнице. – Да не би дошло до кратког споја и представе под радним светлом. – Док је мушки део ансамбла бурно реаговао током заједничког посматрања телевизијских преноса различитих спортских догађаја припаднице лепшег пола су мирно везле таписерије и хеклале уз чај или кафу. - Доајен краљевачког глумишта Сретен Степић, са препознатљивом радничком капом и ташном коју је стално носио, није одавао утисак значајног глумца. - Све већи уплив политике негативно се одразио на нарушавање међуљудских односа

Фото: М. Радовановић

АМАТЕРИ КАО ПРОФЕСИОНАЛЦИ

МАГАЗИН 9.2.2020.

а позориште на оне који још нису изабрали сферу највећег интересовања већ при првом сусрету делује необјашњивом привлачношћу потврдили су многи учесници истраживања које треба да баци мало више светла на овај део уметничког стваралаштва. Један од њих постао је и Зоран Дамјановић кад је, након што се у Краљеву обрео почетком седамдесетих година прошлог века, већ као основац закорачио у позориште које га је током наредних деценија толико опчинило да је постало дом колико и изнајмљени стан у улици Драгише Мишовића. У време кад је већина вршњака трчала за фудбалском лоптом, они мало напреднији опредељивали се за кошарку, наставница Вера Јовановић је дошла на идеју да у корео драму, коју је припремала за приредбу поводом дана школе, укључи најбоље појединце кошаркашке екипе Основне школе „Светозар Марковић“ и повери им улоге тежака са Волге који су уз матицу вукли чамце натоварене различитом робом. У пробну салу краљевачког аматер-

ског позоришта улазило се директно из Улице Топлице Милана, а свакоме ко би први пут закорачио у њу најјачи утисак би, уз јак мирис каљеве пећи, оставило огромно уље на платну са приказом Битке на Кајмакчалану. Управо то је, каже Дамјановић, од првог тренутка деловало толико заразно да дуго тога није био ни свестан. Позориште је место на коме су се деценијама окупљали они који су имали глумачке амбиције, али и бројни други који су се у и у мемљивој атмосфери пробне сале осећали пријатно, понекад само због чињенице да су ту. Међу њима су људи из позоришта покушавали да открију најталентованије на којима би у неком каснијем периоду могао да се заснива рад ове установе. Такав је препознат и у Дамјановићу на први поглед опчињеном рефлекторима који су, у време одигравања представе, надјачавали скромно радно светло на позорници. Подједнаком снагом опијао је мирис мастикса из шминкернице баш као и глумачка имена какви су били Мија Сарић, Димитрије Глушац, Сретен Степић и Ружица Степановић којој је, по завр-

шетку каријере професионалне глумице, поверен рад са најмлађима. - Био сам члан пионирске екипе и уз њу научио да волим позориште. Растао сам поред старијих глумаца, и играо са њима, што ми је била велика сатисфакција за поимање и размишљање о позоришту. Почео сам свакодневно да свраћам а сви моји путеви, одакле год да сам долазио, завршавали су се у позоришту које ми је било значајније од било чега другог. Кад сам почео да учим азбуку позоришта, и све се више интересујем за рад, Омладински дрмаски студио је водио Радослав Веснић. Ја сам имао срећу да га прескочим и из пионирског позоришта улетим на велику сцену. У време кад је спремана „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“, по одличном тексту Иве Брешана, изабран сам да играм дечака који треба усплахирено да утрчи на сцену и изговори само једну реченицу што се допало редитељу Добровићу и тадашњој екипи глумаца на великој сцени – прича Дамјановић. Да представа никад не буде приказана пред публиком постарали су се

МАГАЗИН 9.2.2020.

чланови Идеолошке комисије Општинског комитета Савеза комуниста Југославије којима се, иако су се током генералне пробе добро забављали, није допало да народни одборник потегне пиштољ на народ и затражи од њега да пева. Мада Дамјановићу на том узрасту и није било најјасније шта се дешава, и каква је улога Идеолошке комисије, остаје горак утисак због чињенице да му је већ при првом покушају ускраћен деби на великој сцени. Сви који су провели деценије у позришту потврђују како је тешко поредити однос према њему из времена кад је све чланове везивала само љубав према уметности, и потреба за савладавањем нових знања, и данас кад се мотиви оних који се за њега одлучују у много чему разликују. Добро уиграним тимом спремним да изврши сваки задатак чврстом руком је руководио дугогодишњи управник позоришта Василије Туцаковић. Његов ауторитет је био довољан за све који су беспоговорно извршавали задатке, а сваки је прихватан као посебно признање. Поред три запослена плаћени су били једино професионални редитељи, међу њима и Веља Митровић који је први контакт са позориштем остварио док је служио војску у Краљеву, а касније поставио на сцену представу „Хајдуци“ коју многи сматрају једном од најбољих у дугогодишњој традицији ове куће. Као осведочени оперативац, коме ништа није могло да промакне, Васа Туцаковић је и након одласка са овог места остао запамћен као човек тврд на парама који је тешко дрешио кесу, а од свих чланова позоришта тражи много. Колико је био поштован у овом окружењу сведочи податак да су и старији глумци устајањам исказивали поштовање кад год би се појавио у позоришту. Посебно поштовање изражавали су најмлађи, у које је тих година сврставан Зоран Дамјановић, чији се допринос огледао и у ноћном лепљењу плаката за представе . Период седамдесетих година прошлог века онима који су били везани за позориште остао је у сећању и по

великом броју посетилаца који су од четвртка до недеље испуњавали позоришну салу са око три стотине места, што је скоро трећину више него данас. Нагли пад посете осетио се једино за време епидемије богиња кад у позориште, а на репертоару је био „Ревизор“, није могло да се уђе без потврде о вакцинацији. Посета позоришту пред крај седамдесетих година је као обавеза стављена пред ученике основних и средњих школа. И док су старијима биле доступне представе са редовног репертоара за најмлађе су организоване посебне у дане викенда. Прилика да се окушају као аквизитери пружена је најмлађим члановима позоришта који су имали задатак да се са блоком карата упуте ка некој од школа и не враћају док све не буду распродате. - Нисам се толико експонирао у улогама колико сам био инфициран радом око процеса прављења представе, израде и постављања сценографије, савлађивања позоришне технике којом се контролишу светло, музика и звучни ефекти. Иако је у поређењу са данашњим временом све било прилично скромно мени су се чинила великим само четири рефлектора и велики реостати на сајлу испод позорнице одакле је светло водио Животије Савић, а касније Миле Цвијовић. Испод позорнице је пролазила градска канализација, па кад почну да падају јаке кише почиње да се излива у језеро и осећају јаки мириси. Да не

би дошло до кратког споја морало је да се искључи главно, а представа одигра под радним светлом. Иако су у позоришту били запослени само електричар, чистачица и коројачица која је радила и као гардероберка сви смо дисали као један и подједнако учествовали у стварању представе од глумаца, редитеља и технике. Знао сам ујутру пре свих да дођем у позориште, распремим целу позорницу и спакујем сценографију. Настојао сам да све буде сложено по представама, јер нисмо имали складишни простор па смо за то користили део позорнице. Волео сам да знам где се шта налази, многи из позоришта су ме хвалили због тога, а кад идемо на гостовања једини ко је слагао сценографију у камионе био сам ја. Идемо у Горажде са три грандиозне сценографије за представе „Грожђе на сунцу“, „Сумњиво лице“ и „Црнила“ које би једва стале у велики „Јасенов“ фургон да нисам све добро сложио – каже Дамјановић. Да се искусни глумци по који пут током представе нису стриктно држали текста сведочи прво искуство са импровизацијом у „Сумњивом лицу“ у коме је Зоран Дамјановић тумачио улогу среског шпијуна Алексе Жунића. На реплику да је у потрази за сумљивим лицем обишао све хотеле у граду надовезао се Сретен Степић тврдњом да је у Краљеву само један, Хотел „Турист“, а потом и низ других каквих

9.2.2020.

МАГАЗИН

није било у оригиналном тексту што је код недовољно искусног глумца могло да изазове поприличну конфузију. Управо то било је драгоцено искуство у каснијем глумачком раду због чврстог уверења да се не треба без потребе упуштати у било какве импровизације до каквих долази кад по ко од протагониста није у стању да се доследно интерпретира део текста. У раду на креирању ликова младим глумцима су од пресудног значаја увек била упутства редитеља, а Александар Ковачевић се безброј пута показао изузетним водичем кроз читаву представу. Довољно разумевања за способности сваког појединца било је одлучујуће у подели улога, али и каснијем раду на представи кроз настојање да до детаља објасни карактер особе који треба приближити гледаоцима. И док је већину младих у позоришту привлачила глума било је и оних који дуго нису могли да разлуче да ли је уз то по који пут још нешто. Међу такве се сврстава Зоран Дамјановић који је у више наврата био спреман да глумачки рад подреди позоришној тех-

ници што је у значајној мери утицало на реализацију сваког појединачног пројекта, посебно при гостовању на до тада недовољно познатим сценама. - Ми јесмо били аматери, али смо били у тотално професионалном складу. Сви смо радили све, а ја знао да играм главну улогу у представи, а будем и део техничке екипе што је било нормално до појаве Јована Булајића осамдесетих година за кога се, поред неспорног успеха везаног за представу „Јулије Цезар“, везује поремећај међуљудских односа у позоришту. У животу нисам срео човека са тако одбојним ставом и тако деструктивном енергијом у односу на друге. Он је све нас поделио на добре и лоше, а ја сам по његовом критеријуму припао овећој групу лоших. Доласком Булајића дошли су неки нови људи који нису дисали дахом и ритмом као ми старији. Настојали смо да их увучемо у наш систем, да и они дишу као ми који смо се заједно шалили и плакали, посећивали се ван позоришта и одлазили на породична весеља. У „Бановић Страхињи“ редитељ

једну од носећих улога поверава дебитанту, а мени безначајну улогу Влах Алије да би на крају тај лик избацио из представе. У замену ми је дао још безначајнију улогу сељака који пали свеће да би је на генералној проби избацио из представе – прича Дамјановић уз потврду много пута изречене констатације да је такво понашање у значајној мери утицало на љуљање склада који је до тада владао међу члановима позоришта. Присном односу одлучујуће је доприносило довољно времена које су чланови позоришта проводили заједно што је било повод да управник Туцаковић попусти под притиском и одреши кесу како би обезбедио први телевизор у боји који је мушком делу ансамбла био добра прилика за бурно реаговање током преноса различитих спортских догађаја, док су припаднице лепшег пола мирно везле таписерије и хеклале уз чај или кафу. Колики је значај колективног духа у стварању представе на најбољи начин је потврдио Миша Марић након што је на фестивалу у Врању добио награду за најбољу мушку улогу. Потврда о

потреби довољног разумевања и размене позитивне енергије, посебно са онима на чије се реплике надовезује, на најбољи начин је потврђена ставом да бар половина награде припада таквима. Доајен краљевачког глумишта Сретен Степић са препознатљивом радничком капом, и ташном коју је стално носио, није одавао утисак значајног глумца. Зоран Дамјановић признаје да је његова појава у представи „Ревизор“ седамдесетих година многе из генерације млађих гонила да више пута погледају представу како би боље схватили начин на који се на први поглед неугледни мајстор из „Фабрике вагона“ претварао у нови лик који зрачи за многе несхватљивом енергијом. Први дани у позоришту по правилу су прилика да се завири и иза сцене, а оно што се тамо дешавало у тренуцима кад је у време представе требало поправити шминку и делове гардеробе, подсетити се дела текста који тек предстоји, до несхватљивих граница се разликовало од мира са каквим се улазило у следећу сцену. Мало је оних који се током било

које представе упитају како би она изгледала, и колико би била уверљива, кад би се играла без костима, сценографије, звучних ефеката, посебно светла. А баш оно се одувек чинило магијом која је највише доприносила коначном утиску. - Можеш да будеш не знам какав глумац, али ако ниси осветљен како треба џаба ти сва та глума. Осветљавање на прави начин је уметност, а вођење светла један од најважнијих послова, па ме је највише привлачило, баш као и улога команданата параде у лику инспицијента одговорног до најситнијих детаља за представу. Радио сам као инспицијент и са глумцима који су имали професионални статус, и трудио се да сваком од њих обезбедим услове да буде сконцентрисан на свој задатак – каже Дамјановић уз потврду да није било члана позоришта који се није радовао детаљној реконструкцији свих простора пред крај прве половине осамдесетих година. Посебно задовољство доживели су задужени за технику јер је нов командни пулт за расвету и звучне ефекте, уз мноштво нових рефлектора и других

уређаја, обезбеђивао знатно већу комоцију у раду. Ни највећи песимисти у том периоду нису могли да претпоставе да са новим периодом у развоју позоришта долази и нешто што нико није желео, све већи уплив политике који се негативно одразио на нарушавање међуљудских односа што је кулминирало одласком Мише Марића након гласања којим је потврђено да није добродошао у овој средини. Млађи који су на све гледали из прикрајка нису имали превише утицаја при доношењу одлука, али су са одбојношћу посматрали неке из категорије старијих којима није било необично да стигну непосредно пред излазак на сцену наливени претераном количином алкохола. Ма колико да су многе од неправди касније исправљене, међу њима и она којом је Марић одстрањен из позоришта, пред новим управником у лику Миломира Недељковића био је одговоран задатак да створи нову, позитивнију атмосферу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Фрка

Груди Нови филм Марије Перовић води у Никшић на прославу двадесет пет година матуре и прати три другарице

„Фрка“ је забавна анимација продуцената франшизе „Шрек“ у којој ће уживати цела породица, прича пуна акције и хумора о размаженом псу који мора да научи како да преживи на улици, као и сваки други пас! Откако је био штене, Фрка живи лагодним животом о каквом пас може само да сања, у великој вили, једе сочне одреске и спава на најфинијој постељини. Када остане без власника нађе се сам на улици, далеко од куће, па га навикнутост на привилеговани живот чини класичним примером рибе на сувом у застрашујућем свету. Породична анимирана комедија у 2Д формату, којој недостаје три минута да би трајала сат и по, настала је у режији Кевина Џонсона и сценарију који су написали Џордан Кац и Џуда Милер. У верзији синхронизованој на српски језим гласове су анимираним јунацима позајмили су Боки Миливојевић, Ивана Поповић, Пеђа Дамјановић и Стеван Пјале. Филм се приказује до 12. фебруара, а пројекције почињу у 18 сати.

које се окупљају овим поводом. Ликови су припадници средње класе, интелектуалци, неостварени и шармантни антијунаци, родитељи и они који покушавају да се остваре као родитељи, а једна од кључних тема је борба против канцера дојке. Тема приче је генерацијско, гимназијско пријатељство, а драмски разлог болест, па се скреће пажња на врлине и мане савременог друштва, темпо живота, трку за афирмацијом, опстанак, пријатељство, подршку, генерацијски сукоб и жељу за бољим животом. Драму у 2Д формату, чије трајање за два минута премашује сат и по, Марија Перовић је режирала према сопственом сценарију а водеће улоге тумаче Дубравка Дракић, Нада Шаргин, Марија Шкаричић, Војин Ћетковић, Мира Бањац, Предраг Бјелац, Јелена Ђукић, Данило Лончаревић и Бранимир Поповић.

Филм се приказује до среде 12. фебруара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Птице грабљивице У филму Птице грабљивице (и фантастична еманципација Харли Квин) стиже фамозна, непоновљива и потпуно непредвидива Харли Квин, овај пут без Џокера. Радња прати групу хероина и негативки ДЦ универзума, а главна звезда је Марго коју су домаћи посетиоци биоскопа имали прилике да виде и у филму „Одред отписаних“. Харли Квин предводи јаку женску екипу коју чине још Џурни Смолет Бел, Мери Елизабет Винстед, Роузи Перез и млада дебитанткиња Ела Џеј Баско. Акциону крими авантуру у трајању од сто девет минута Кети Јан је режирала према сценарију Кристине Ходсон, а једну од водећих улога тумачи Иван МекГрегор. Филм се приказује до средине недеље у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Почело је на Гази-ме-стану! Од тада нас газе, никако да стану!

МАГАЗИН

9.2.2020.

У Србији је све „чисто“!? Опран новац, испрани мозгови.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Србин живе на ивици беде; к'о суву га дреновину – цеде!

Српски народ, кад слепо вођство прати, Ход по мукама, животима плати.

Краљевачке кошаркашице на врху табеле

МАГАЗИН

9.2.2020.

У ПЛЕЈ ОФ СА ЧЕ

- Иако је Спортски савез Краљева две последње године проглашавао Женски кошаркашки куб Краљево најбољом екипом у локалној средини средства добијена из градске касе подмирује једва трећину укупних трошкова такмичења. - Поред паралелног наступа у два значајна такмичења, националном шампионату и Јадранској лиги, пред краљевачким кошаркашицама изазови куп такмичења. - Српска кошарка од 2009. године нема представника у европским такмичењима, разлог је недовољно средстава за учешће а последица све слабији квалитет домаће лиге. - Све је мање деце, а без велике базе се не могу направити квалитетни играчи

ЛНЕ ПОЗИЦИЈЕ?

осле четрнаест првенствених кола кошаркашице Женског кошаркашког клуба Краљево чврсто држе прву позицију са два бода разлике испред другопласиране екипе новосадске 021. Пауза до наредног кола, које се игра 15. фебруара, добра је прилика за кратак предах играња средом и суботом, у оквиру Јадранске лиге и националног шампионата. Једини пораз у овогодишњем првенству кошаркашице су претрпеле у трећем колу 19. октобра кад је екипи Црвене звезде био довољан један поен више за победу на домаћем терену. Тако није било током претходног првенства кад су Краљевчанке, после три узастопна пораза, тек после четвртог кола успеле да се домогну осмог места на табели у ту проведу шест следећих, а прву половину такмичења заврше на седмој позицији. Од почетка првенства знало се да ће лигу напустити четири најслабије пласиране екипе, па се до краја водила грчевита борба за осму позицију на табели. Четири добијене од једанаест утакмица другог дела првенства било је довољно за освајање седмог места, али не и задовољство учињеним што је било повод за стварање услова да се у овој години остваре знатно бољи резултати. Први корак огледао се у ангажовању тренера Дејана Ковачевића чије је дугогодишње искуство у многоме помогло да се стабилизује екипа и обезбеди опстанак у лиги. Колико је потез био оправдан сведочи податак да су Краљевчанке у новој сезони после десетог кола коначно избиле на чело првенствене табеле са добрим изгледима да са те позиције уђу у плеј-оф. Име Дејана Ковачевића није непознато у свету кошарке, посебно раду са женским селекцијама. Иако је на почетку тинејџерског периода маштао о прволигашком дресу ваљевског Металца, већ после шеснаесте године се обрео у Новом Саду где је играо у Радничком и Славији, и у клубовима са дугогодишњом традицијом добро се упозна са начином функционисања, а жеља да сазна више одвела га је до Партизана и Црвене звезде. Кад је пред крај треће деценије живота схва-

МАГАЗИН

9.2.2020.

тио да у овом спорту има талентованијих и бољих играча прилику за доказивање у овом спорту потражио је на другој страни. Иако у то време још није размишљао о тренерском позиву то га није спречавало да размишља о начинима како се долази до значајних резултата. Све што се након тога дешавало довољно је за закључак да је у тренерском послу најважније створити глобалну слику о дешавањима на терену, не само поједине делове. - Завршио сам Вишу тренерску школу и факултет, а од 2000. године имам и савезну лиценцу. Кренуо сам код професора Ласла Хајнла који ми је једно време био тренер у Радничком и имао своју кошаркашку академију, сарађивао са Маријом Вегер и добром гарнитуром људи у озбиљном клубу који је прерастао у Војводину. Као трећи тренер водио сам млађе селекције, а потом провео седам сезона у Војводини која је у то време, уз Хемофарм, била један од најозбиљнијих клубова о чему сведочи податак да смо са њима нон-стоп играли финале лигашког такмичења, а 2001. освојили куп. У Зрењанину сам од 2006. провео пет и по сезона и увео у лигу Пролетер који је доспео до финала купа. Генерално гледано, увек сам остајао дуго у једној средини, а људи су ме свуда прихватали јер су препознали мој ентузијазам и рад. Успео сам да селектирам и одаберем младе играче, у Војводини Јелену Миловановић која је постала репрезентативка, потом сестре Дабовић, и потенцијалне репрезентативке Ирену Матовић, Јефимију Каракашевић и друге - прича Ковачевић кога је жеља да се докаже и у раду са мушким екипама одвела у Србобран и клуб из кога су потекли светски прваци у кошарци три на три, а екипа је успела да заврши лигашко такмичење на другом месту, одмах иза Војводине у којој је тада играо Никола Јокић. У новије време није необично да спортски стручњаци често мењају средину, а први наговештаји економске кризе утицали су на одлуку Ковачевића, који је извесно време провео у раду са кошаркашима ваљевског

Металца и Крагујевачког Радничког, да прилику за извеснију егзистенцију потражи у иностранству. Први ангажман добио је у Румунији након које је радио у Чешкој, Грчкој и Бугарској а потом, после једне сезоне у раду са краљевачким кошаркашицама, и у Пољској. Проблеми у које је запао краљевачки клуб, и опасност да се пресели у нижи ранг такмичења, били су повод за позив стручњаку за рад са женским екипама који се није много двоумио пре него је прискочио у помоћ. Након што је после седам првенствених утакмица обезбеђен опстанак у лиги уследио је нов једногодишњи уговор, а колико је одлука била исправна сведочи податак да Краљевчанке са прве позиције на табели очекују крај првенства. Није без значаја ни податак да су током целе сезоне најбоље пласирани српски клуб у оквиру Јадранске лиге. Није необично ни да кошаркашице на крају сезоне промене клуб, а то није могло да заобиђе ни Краљевчанке којима је пре почетка нове сезоне остало тек неколико оних које су изнеле терет претходног првенства. Са неколико нових играчица прављена је стратегија за нову сезону такмичења али су после првих утакмица са две тамнопуте играчице, из Канаде и Сједињених Америчких Држава, апетити знатно порасли. На крају првог дела првенства екипа је доживела нове промене, а поред пет играчица које су поникле у овој средини, и после времена проведеног у иностранству вратиле се да помогну клубу и овде заврше каријеру, стасава нова генерација младих доведених из различитих средина. - Скупили смо се 27. августа на Гочу и са одређеним бројем играчица тамо провели десет дана. Нове играчице су долазиле у етапама, у том месецу смо одиграли шест утакмица, па због честих промена екипе нисам имао времена за све тренинге. Прошле годне смо играли само домаће првенство суботом, па је било много лакше припремити сваку утакмицу. Сада имам мало времена, а неке ствари не могу да мењам јер играчице имају навике

Дејан Ковачевић

МАГАЗИН 9.2.2020.

9.2.2020.

МАГАЗИН

за чију је промену потребно више сезона, па док сложим коцкице треба много времена. Пошто имамо мање бекова морао сам да променим систем игре, а то изазива грешке током наступа у две паралелне лиге и куп такмичењу. Уз све то дешавају се и повреде, али сам задовољан њиховим радом. Могао сам да прихватим и лакшу варијанту, да одем у Пољску, радим један тренинг и да ме не боли глава. Овде имам много више обавеза и изазова, а сваки човек који жели успех тражи изазове. Најважнија ствар је резултат и то је поента сваког спорта - каже Ковачевић. Учешће у међународним такмичењима добра је прилика за поређење две лиге у којима наступају краљевачке кошаркашице, домаћем првенству са ограничењем на учешће две иностране играчице и Јадранске лиге са клубовима из других земаља у којима је више од пола тима из иностранства. Колико је то значајно најбоље потврђују два бугарска тима, Берое и Монтана, у којима су поред најбољих играчице

ове земље и неколико из иностраснства. Ако се зна да у Бугарској нема лигашког такмичења онда је јасније колико одморније приступају свакој утакмици што најбоље потврђује пласман у врху табеле. После њих, подгоричке Будућности и екипе Цеља Краљевчанке су се усталиле на петом месту као најбоље пласирана екипа из Србије. Српска кошарка од 2009. године нема представника у европским такмичењима, разлог је недовољно средстава за учешће а последица све слабији квалитет домаће лиге. Посебан проблем представља ограничење на највише четири играчице старије од двадесет седам година и велике таксе националном савезу за сваког иностраног играча. У таквим околностима први и други странац у екипи коштају по двеста педесет швајцарских франака, трећи три а четврти чак четири хиљаде, чему треба додати четири и по хиљаде за учешће у домаћем првенству. Иако је Спортски савез Краљева

две последње године проглашавао Женски кошаркашки куб Краљево најбољом екипом у локалној средини средства добијена из градске касе подмирује једва трећину укупних трошкова такмичења. Све то потврђује уверење да је женска кошарка у великој кризи коју додатно погоршава податак о све мањем интересовању деце за бављење овим спортом. - Кад сам почео да радим у Војводини из те школе је изашло три четири репрезентативке. У то време се нису плаћале чланарине, град је одобрио термине за тренинге тако да смо имали цео викенд да играмо између себе. Сад смо дошли у ситуацију да, осим овог, не постоји други женски клуб, то што постоји у окружењу је минорно, а без велике базе не можете направити играче. Што се тиче клуба имам врхунску подршку, људи су ме прихватили јер сам ипак урадио неке ствари и прошле године спасио клуб да не испадне из лиге, а где год сам радио покушавао сам да остварим позитиван траг па

нигде нисам оставио проблем или лош резултат. Иако планова има никад их не правим дугорочно, а торба је увек спакована јер се не зна шта ће бити са овом екипом чак и ако буде првак. Без озбиљне организације и финансијске подршке клуб ће тешко да опстане. Нисам песимиста али годинама гледам у ком правцу се креће женска кошарка, а ово што се улаже није ни десет посто од онога што је потребно јер сви гледају да мање кошта, а што више остане, па неће да улажу у озбиљне пројекте - каже Ковачевић. Иако је женска кошаркашка репрезентација последњих година била првак Европе, и трећепласирана екипа на Олимпијским играма, чини се да сем сликања од тога није било веће користи, па је све чвршће уверење да је од играчица које играју у домаћим клубовима тешко саставити тим који би обезбедио и приближан рејтинг што је добра основа за питање челницима националног кошаркашког савеза - да ли је Србији потребна женска

кошарка. У коликој је кризи најбоље сведочи податак о изостанку интересовања иностраних екипа за српске кошаркашице, а колики је заостатак за другим земљама потврђује пример Пољске чијих четири екипе наступа у европској лиги, а две у куп такмичењу. Зати се лига са по шест иностраних играчица у клубовима сврстава међу изузетно јаке, кошаркашки стручњак каже четврту по квалитету у Европи. - Број деце је много мањи, рано одлазе напоље, школе су од кошарке направиле комерцијализацију, нема селекције кад неко плаћа, а и родитељи су посебна прича. Дошло је тешко време за спорт на који у великој мери утичу и кладионице, а све се одразило и на мању посету утакмицама. Мислим да и поред тога да у старој хали, на коју гледам као храм краљевачке кошарке за који везују успомене, имамо више навијача него мушка лига. Нова хала јесте лепа, две хале су велики потенцијал и богатство које има Краљево, а у мањој је боља атмосфера кад дође седам до осам стотина

људи. Краљево је спортски град па бих волео да се и кошарка подигне на виши ниво, јер ова средина то заслужује - каже Ковачевић уз упозорење да је српска женска кошарка кренула у правцу распада. Сем што је мање деце, а и они који нешто вреде рано одлазе из земље, не траба занемарити податак о изостанку квалитетног стручног кадра за рад са оним што је остало. Све је присутнија појава да се екипе поверавају особама без довољно знања и искуства и поред потребе да оно буде грађено кроз рад са различитим категоријама, почев од најмлађих до првог тима. Колико је то значајно потврђује пример Дејана Ковачевића који је са пиониркама освајао државно првенство, водио кадетску и јуниорску репрезентацију и био помоћник селектора националног тима. Још боља потврда је тренутни пласман краљевачких кошаркашица у две лиге и податак да су на два корака до освајања Купа Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.2.2020.

Слога - Пирот 76:66

МАГАЗИН

9.2.2020.

Млади радник - Рибница 3:0

МАГАЗИН 9.2.2020.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 2. И 8. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

9.2.2020.

9. фебруар

474 — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540 — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња. 1667 — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице. 1788 — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића. 1801 — Потписан је Линевилски мир између Француске и Светог римског царства, чиме је Аустрија иступила из Друге коалиције. 1825 — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД. 1861 — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију. 1895 — Вилијам Морган је креирао и осмислио спорт Одбојку у месту Холјок у Масачусетсу. 1900 — Основан је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација. 1909 — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије. 1934 — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и

италијанских аспирација. 1942 — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. 1943 — Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом. Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве. 1950 — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам. 1951 — Корејски рат: Гјеонсанг масакр. 1962 — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта. 1964 — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца. 1965 — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. 1968 — Холандска принцеза Беатрикс отворила подземну жељезницу у Ротердаму. 1969 — Први пробни лет „боинга 747, џамбо-џета”. 1971 — Аполо програм: Аполо 14 се враћа на Земљу након трећег спуштање људи на Месец. 1975 — Сојуз 17 совјетски свемирски брод се враћа на Земљу. 1981 — Генерал Војћех Јарузелски

постао премијер Пољске. 1986 — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система. 1991 — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало за отцепљење од СССР. 1996 — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје. 1999 — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске

односе с Тајваном. 2009 — Далај Лама одлуком градског већа постао почасни грађанин Рима.

10. фебруар 1258 — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат. 1763 — Француска, Шпанија и Велика Британија су потписале Париски мир којим је завршен Седмогодишњи рат и Француска остала без колонија у Северној Америци. 1824 — Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа. 1841 — Британски парламент је усвојио Акт о унији којим је укинуо скупштине Доње Канаде и Горње Канаде и образовао Провинцију Канада уместо њих. 1846 — Војска Британске источноиндијске компаније је поразила војску краљевства Сика у бици код Собраона, пресудној бици Првог англо-сикског рата. 1878 — Конвенцијом у Ел Зањону на

Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти. 1879 — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака. 1891 — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. 1906 — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке. 1923 — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку. 1940 — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ. 1942 — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“. 1947 — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке. 1962 — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела. 1964 — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара. 1967 — Ратификован је 25. амандман на устав САД. 1989 — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке партије. 1996 — Рачунар IBM-а назван „Дубоко плаво“ је победио светског првака у шаху Гарија Каспарова. 1997 — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део. 2000 — Лидер Српске радикалне

странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији. 2001 — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено. 2006 — Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова. Свечаном церемонијом у Торину су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре. 2009 — Први случајни судар при хипербрзини између два цела сателита у ниској Земљиној орбити се догодио када су се сателити Иридијум-33 и Космос2251 сударили и уништили један другог.

11. фебруар 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан. 1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве. 1752 — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама. 1790 — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства. 1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика. 1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република. 1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт. 1919 — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република. 1929 — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима. 1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који

9.2.2020.

МАГАЗИН

100

се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој. 1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација. 1953 — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг. 1958 — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта. 1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа. 1970 — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит. 1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана. 1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата. 1975 — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије. 1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима. 1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу „Дискавери“ на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију. 1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90. 1997 — Свемирски шатл Дискавери је

лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл. 1997 — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2001 — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица. 2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази. 2011 — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.

12. фебруар 1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство. 1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану. 1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг 1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука. 1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад. 1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору. 1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији. 1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена. 1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику. 1912 — Абдицирао последњи кине-

ски цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен. 1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи. 1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву. 1961 — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени. 1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника. 1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију. 1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону „Ер Родезија“, који су оборили герилци.

1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја. 1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991. 1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји. 1999 — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент. 2000 — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у. 2002 — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југослави-

је Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001.. Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је известавао за „Wall Street Journal“. 2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено. 2006 — У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5. Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци. Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада. Британски таблоид „News of the World“ објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

13. фебруар 1358 — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље. 1542 — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе. 1633 — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757.. 1668 — Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II,

Шпанија признала независност Португалије. 1689 — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском. 1793 — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске. 1861 — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије. 1935 — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга. 1945 — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника. 1945 — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи. 1960 — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје. 1961 — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи. 1971 — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку. 1975 — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ. 1984 — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза. 1990 — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке. 1991 — Америчко ратно ваздухо-

101

пловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила. 2000 — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима. 2001 — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 km трајало је 90 дана. 2002 — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001. 2003 — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

МАГАЗИН

9.2.2020.

14. фебруар

102

1663 — Канада постала француска краљевска провинција. 1797 — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду у бици код рта Свети Винсент, на крајњем југу Португалије. 1804 — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић. 1835 — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав. На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано прво позориште у Србији. Књажевско-сербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних

дела. 1859 — Орегон је постао 33. савезна држава САД. 1879 — Чилеанска војска је окупирала боливијску луку Антофагасту, што је био повод за Пацифички рат. 1912 — Аризона је постала 48. савезна држава САД. 1922 — Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске. 1929 — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“. 1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца. 1946 — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене. 1956 — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза. 1958 — Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала. 1972 — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла. 1989 — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне. 1997 — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998. 1998 — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду.

2000 — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ. 2001 — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад. 2002 — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке. У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта. 2003 — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године. 2005 — Бивши либански премијер Рафик Харири је убијен када је детониран експлозив поред којег је прошао његов аутомобил, што је покренуло

Кедарски револуцију. 2006 — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој. 2007 — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије. 2018 — У средњој школи „Стоунмен Даглас“ у Паркланду на Флориди долази до школске пуцњаве. 17 људи је погинуло док је повређено између 14 и 20.

15. фебруар 399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт. 590 — Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије. 1115 — Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу. 1637 — Фердинанд III постао цар Светог римског царства. 1763 — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је

преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила. 1764 — Основан је град Сент Луис. 1804 — У Орашцу Карађорђе је подигао Први српски устанак. 1835 — У Крагујевцу усвојен Сретењски устав и тиме је донета независност Књажевине Србије. 1879 — Амерички председник Радерфорд Б. Хејз је потписао закон који омогућава женама адвокатима да заступају случајеве пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава. 1889 — Бојни брод УСС Мејн је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши 274 особе. Овај догађај је дао повод САД да објаве рат Шпанији. 1922 — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа. 1928 — Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније Аеропут. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара. 1942 — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји. 1944 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику. 1944 — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин. 1971 — Велика Британија прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија. 1988 — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку. 1989 — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили

Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца. 1990 — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фолкландска Острва. 1993 — Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке. 1996 — Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995 — нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага. 1997 — Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996.. 1999 — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали. 2002 — Председник САД Џорџ Буш објавио да његова земља има алтернативан план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД одбациле Протокол из Кјота због штете по националну индустрију. 2003 — У таласу демонстрација, највећим од Вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак. Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста. 2008 — Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs