Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 425 * 19. јануар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

19.1.2020.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

4

МАГАЗИН 19.1.2020.

10 20 28 34 42 46 54 64 70 74 76 86 96 98 100 106 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Нови превозмик, нови проблеми Опасност вреба из ваздуха Олакшице за почетнике До Часног крста у Чукојевцу Заветници оправдали очекивања Занат је златан Из пелена у прву лигу Позориште као универзум На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Трећа срећа Видимо се у Паризу 021 - ЖКК Краљево Слога - Младост Један свет а два календара Времеплов

5

6

МАГАЗИН 19.1.2020.

7

8

МАГАЗИН 19.1.2020.

9

Промене у режиму градског и приградског превоза

МАГАЗИН

19.1.2020.

НОВИ ПРЕВОЗНИК,

10

- Први наговештаји указују на велико незадовољство једног броја путника у јавном градском и приградском превозу. - Због промене у реду вожње у значајној мери поремећен успостављен ритам одласка на посао или школе. - Иако је најављено увођење нових линија бројне примедбе су упућене превознику због укидања неких које су постојале у дугом временском периоду. - Генератор проблема недовољна стручност кадрова укључених у организацију ове врсте друмског превоза путника. - У посао укључени неквалитетни возачи од којих је већина пензионера и људи који никад нису возили у градском и приградском превозу, не познају стајалишта нити потребе људи који користе ове услуге. - Дневно се реализује трећина од 15.672 километра које је у пуном нивоу држао „Аутотранспорт“

, НОВИ ПРОБЛЕМИ

11

тарији суграђани који су деценијама уназад користили услуге превоза у градском и приградском саобраћају још се сећају периода кад је овај посао био поверен „Аутотранспорту“. Од тренутка кад је почео да посустаје почели су да се јављају проблеми који су достигли кулминацију покретањем стечајног поступка над једним од највећих аутопревозничких предузећа у земљи. У време кад је било извесно да ће предузеће са вишедеценијском традицијом бити избрисано из регистра привредних субјеката јавила се идеја о формирању новог чији би основни задатак био превоз путника у градском и приградском саобраћају. Било је то почетком 2012, године кад представници власти нису ни препостављали да би одговорност за организацију живота у граду могла да преузме нека друга политичка опција. Кад се то догодило чини се да је последња ствар коју је требало решавати био превоз путника у градском и приградском саобраћају, а након што је до трајнијег решења посао поверен

МАГАЗИН

19.1.2020.

С

12

крагујевачком „Вуловић транспосрту“ уследиле су бројне критике начина на који је то учињено. Због тога се са великим нестрпљењем очекивало расписивање јавног позива за избор партнера коме ће бити поверен ни мало лак посао, а кад је окончан поступак појавиле су се прве сумње у могућност приватног партнера да одговори свим захтевима. Због тога су новог превозника са подједнаким нестрпљењем очекивали и путници и они који су чекали прилику да још једном упуте бројне критике на адресу локалних власти због још једног погрешног потеза. Иако је након прве две недеље рада тешко извлачити било какве закључке, посебно ако се има у виду промена режима саобраћаја током празника, први наговештаји указују на велико незадовољство једног броја путника којима је у значајном мери поремећен до тада успостављен ритам одласка на посао или школе. Разлог лежи у реду вожње, знатно промењеном у односу на претходни, а иако је најављено увођење нових линија бројне примедбе су

упућене превознику због укидања неких које су постојале у дугом временском периоду. На могуће проблеме је и пре увођења у посао новог превозника упозоравао Владета Деспотовић, помоћник директора путничког саобраћаја у „Аутотранспорту“ и шеф саобраћаја и конртоле саобраћаја у предузећу „Ненад комерц“ које је до краја претходне године било укључено у послове градског и приградског превоза. Десетогодишње искуство у области јавног градског и приградског превоза указује на податак да је генератор значајних проблема у овој области недовољна стручност кадрова укључених у организацију ове врсте друмског превоза путника.

- То су људи који никада нису радили у градском и приградском превозу, што није смело да се догоди, а нису укључени људи из струке који су бар пет година радили на тим пословима. Сви који познају овај део посла су из неког разлога заобиђени, а зашто најбоље може да каже локална самоупра-

ва која је у реду вожње поставила времена која не одговарају путницима, па је дошло до проблема. Осим тога у посао су укључени неквалитетни возачи од којих је већина пензионера и људи који никад нису возили у градском и приградском превозу, не познају стајалишта нити потребе људи који користе ове услуге, а проблема ће бити све док не буду дошли људи који у прсте познају градски и приградски превоз. Наш превоз је један од најкомпликованијих у Србији због обима од 15.672 километра на дневном нивоу што је у пуном нивоу некада држао „Аутотранспорт“. Од тога се у данашње време реализује тек трећина колико је локална самоуправа дужна да организује према закону, пре свега да превози ђаке а све остало успут. Претходни превозник је реализовао између тридесет и четрдесет посто од онога што је превозио „Аутотранспорт“, нови има неке поласке додате а неке ускраћене, промењена су и нека времена која су одговарала грађанству, а зашто то само они

знају - каже Деспотовић. А да има проблема потврђују они који су ових дана на аутобуској станици покушали да сазнају нешто више о реду вожње на линијама које користе, а нису имали од кога да добију потребне информације. Они који боље познају начин функционисања градског и приградског саобраћаја и ово приписују нестручности особа укључених у вршење услуге превоза у коме сем броја линија значајан фактор чини адекватно време поласка аутобуса. Први дани ове године сведоче о приличној збуњености међу путницима, а значајним се оцењује и податак да јавашлук у јавном градском и приградском превозу понајвише одговара нелојалној конкуренцији. Од јула 2015. године, кад је успостављен ред вожње до Јарчујка становници Ратине су сем редовне линије имали и додатну током школске године, а незадовољство је почетком ове појачано након сазнања да тренутно имају само једну у раним јутарњим часовима. Повод за незадовољство имали су и

ђаци који из Чукојевца путују до школе у Витановцу, јер мали аутобус није био довољан да прими све који су се спремали на пут. У таквим околностима значајан број деце је био принуђен да на мразу чека до поновног доласка аутобуса како би их одвезао до школе. На ред вожње који је промењен након петнаест година замерке имају и становници Мошиног гаја, посебно на време поласка аутобуса које не одговара највећем броју њих. Додатни повод за незадовољство су повећане цене превоза што погодује онима који се сматрају нелојалним конкурентима јавном градском и приградском превозу, јер се нису одлучили на овај корак. Повећање цена се сматра непотребним ако се зна да нови превозник као погонско гориво користи метан знатно јефтинији од нафте, па може да оствари зараду и без примене ове непопуларне мере. Колико је себи направио медвеђу услугу најбоље потврђује видно већи број нелегалних превозника што се сматра последицом неадекватног рада инспекцијских органа. На повећан број

13

19.1.2020.

МАГАЗИН

14

возила укључених у нелегални превоз првенствено утичу радници који су након престанка рада некадашњих гиганата новац од отпремнине и социјалног програма уложили у куповину аутомобила свесни чињенице да годинама уназад нико није трпео последице оваквог типа радног ангажовања.

- Градска власт мора да ради на сузбијању нелојалне конкуренције како би превозник добио простор да повећа плате и привуче квалитетне возаче аутобуса, да се врате они који су прешли на камионе, или отишли у иностранство, како би могли да живе од зараде. Уклањањем нелојалне конкуренције са улица значајно ће се увећати продаја карата, па ће и превозник имати од чега да повећа цену рада. Код новог превозника су као возачи у добром делу ангажовани пензионери и мање од половине оних који су радили код претходног, а допуњавани с конца и конопца па не знају ни где је село у које треба да оду на линију. Занимање возача постало је дефицитарно,

посебно у градском и приградском превозу, јер одлазе због ниских плата од којих не могу да живе, а да би се овде нешто урадило, и да би превоз функционисао, једном заувек мора да се заведе ред - каже Деспотовић. Да може потврђују искуства градова као што је Крагујевац у коме Дирекција за саобраћај прати потребе грађана, одређује линије превоза, плаћа контролоре и кондуктере и врши услугу продаје карата, а превознику уплаћује накнаду по пређеном километру. На тај начин га растерећује и умањује незадовољство возача који су, поред основног занимања, принуђени да продају карте. Градски секретаријати или дирекције за саобраћај постоје и у другим градовима, а податак да у Краљеву годинама уназад није донета адекватна одлука о градском и приградском превозу у складу са законом, којом би се дефинисале обавезе свих учесника у процесу, тумачи се недостатком стручних људи са довољно капацитета да обаве овако одговоран посао.

Да таквих има потврђује вишегодишње искуство на овим пословима као добра основа за правовремено упозорење шта би могло да се деси и уверење да би тим од само неколико правих људи врло брзо, за само десетак дана, све поставили на одговарајуће место. Међу таквима је присутно уверење да су генератор проблема људи који не познају довољно проблематику јавног градског и приградског превоза који се сматра најкомпликованијим због великог броја линија и различитих потреба корисника услуга.

- Проблем је евидентан, а овде се праве да га не виде, уговором су на све обавезали превозника и сву љагу ће бацити на њега, јер им је тако лакше. У уговору постоји клаузула да превозник плаћа пенале ако не поштује обавезе, тако да је општина себе оградила. Интерес је био да добију јефтинији превоз него у претходном периоду а нису узели у обзир главне параметре, да цена нафте стално скаче и да цена радне снаге није на нивоу од пре четири

или пет година. То је неко стручан морао да предвиди, па не можете да ставите у тендер плату возача од четрдесет хиљада динара кад је то имао пре четири године, јер сада неће да ради за те паре. То није урађено и зато је дошло до проблема, па док се возачима не повећа цена рада не можемо добити квалитетну радну снагу а исто важи и за екипу која ради други део посла у саобраћају. Док све не буде укомпоновано ми ћемо имати проблем, а и у градовима где је ситуација боља долази до проблема због цене рада и нелојалне конкуренције - каже Деспотовић. Прве информације указују да су плате возача око четрдесет хиљада динара што је мање него у периоду кад су, због мањег обима рада, имали мање обавеза. Разговори међу онима који су прилику за бољом зарадом потражили у другим срединама потврђују да би се радо вратили кад би овде месечно могли да зараде између петсто и петсто педесет евра. Од почетка ове године бар половина који су ради-

ли код претходног превозника са евиденција Националне службе за запошљавање, уз неку слободну вожњу, чека пролеће и прилику за рад на коридорима где ће плата бити довољна да задовољи њихове потребе. Да за проблеме који су се јавили применом новог реда вожње, који важи од 1. јануара, није одговоран превозник сведочи податак да услуге превоза врши према ономе што је добио од локалне самоуправе. Настојање превозника да уз мање плате заради више, а локалне самоуправе да из буџета плати што мање, утицало је на повећано незадовољство грађана које је све учеснике у процесу увело у зачарани круг без много изгледа да сви буду задовољни. Добри познаваоци прилика у овој области сведоче да се свуда у свету издвајају огромна средства за превоз који представља огледало једног града. И то је један од разлога за потребу да се уведе ред у ову област а тога, потврђује искуство различитих средина, нема без

квалитетне радне снаге. Да се могло без непријатности потврђује искуство од пре само неколико година кад промена превозника није угрозила устаљени режим саобраћаја, понајвише због ангажовања бивших радника „Аутотранспорта“ који су само наставили да раде на начин који је важио годинама уназад. Али, није било ни толико примамљивих понуда са добрим платама што је у значајној мери утицало да се на високом нивоу задржи квалитет радне снаге, подједнако возачког и другог особља неопходног за обављање превоза који се одвијао без значајнијих притужби путника, па није било ни потребе за било каквим експериментисањем са редом вожње. Проблеми у превозу су евидентни, а да ли ће бити елиминисани могло би да буде познато врло брзо, јер тренутна ситуација не одговара ни путницима нии превознику ни локалној самоуправи. Т. тадовановић Фоото: М. Радовановић

15

На сајту бившег превозника и даље је истакнут детаљан ред вожње за четири градске и тридесет шест приградских линја радним даном током школске године, а посебно викендом, празницима и у време школског распуста. На сајту новог превозника у градском и приградском саобраћају још нема података.

Градске линије Магнохром - Шумарска школа Аутобуска станица - Магнохром - Аутобуска станица Шумарска школа - Магнохром Краљево - Хигијенски завод - Грдица

МАГАЗИН

19.1.2020.

Приградске линије

16

Краљево - Матарушка Бања преко Конарева Краљево - Матарушка Бања преко Жиче Тавник - Вољавча Краљево - Адрани - Мрсаћ - Бапско поље - Самаила Краљево - Адрани - Мрсаћ - Бапско поље Краљево - Витановац - Томића брдо Краљево - Мошин Гај - Змајевац Краљево - Буњачко брдо - Горња Рибница Краљево - Ковачи - Краљево Краљево - Сирча - Опланићи - Поповићи Краљево - Годачица - Гледић Краљево - Лешево - Раваница - Старо село - Гледић Краљево - Витановац - Годачица Краљево - Лешево - Раваница - Годачица Краљево - Витановац - Стубал Краљево - Велика река - Стубал Краљево - Јовац - Каменица Краљево - Драгосињци Краљево - Богутовац - Станча Краљево - Станча - Толишница Краљево - Буковица - Дедевци Краљево - Полумир - Ушће Ушће - Перовац - Гокчаница Ушће - Студеница - Мланча Бзовик - Студеница Ушће - Перовац - Бојанићи Ушће - Полумир Ушће - Брвеник - Рудно Ушће - Студеница - Рален. пут Ушће - Рудник - Камењани Ушће - Рудник Краљево - Лазац Краљево - Буковица - Лазац Краљево - Врдила - Тодоровићи Краљево - Ружића брдо - Бубан Ратина - Краљево

17

18

МАГАЗИН 19.1.2020.

19

Појачани проблеми становништва током зимског периода године

ОПАСНОСТ ВРЕБ

МАГАЗИН

19.1.2020.

- На званичном сајту Завода за јавно здравље подаци о загађењу ваздуха касне и по неколико дана. - Максимална концентрација суспендованих честива ПМ10 и пет пута већа од толерантне. - Препоруке грађанима да прате упутства стручњака за понашање у складу са степеном загађења

20

БА ИЗ ВАЗДУХА

21

19.1.2020.

МАГАЗИН

22

ад је половином претходног месеца стигло прво упозорење о погоршању квалитета ваздуха становници Краљева су сазнали како су три дана узастопно удисали ваздух у коме је концентрација фракција суспендованих честица ПМ10 била два и по до четири пута већа од толерантне вредности постављене на педесет микрограма по кубном метру. Током следећих шест дана ваздух је четири био прихватљив, а два загађен, да би наступио период од шест кад је сврстан у категорију јако загађеног, јер је концентрација штетних честица и шест пута прелазила толерантне вредности. У том периоду нико није био спреман да објављује податке о квалитету ваздуха који се проверава на само једном месту у граду, код зграде Полицијске управе, па су суграђани упућени на званични сајт Завода за јавно здравље где су знатижељнији могли да се увере како подаци о загађењу касне и по неколико дана. Тако су до седамнаестог

К

дана у месецу били доступни само подаци за прву декаду уз потврду да је ваздух само једног дана био добар, четири дана загађен, а преосталих пет јако загађен. Последњег радног дана минуле недеље познати су подаци за првих тринаест дана у месецу од којих је шест последњих узастопно сврстано у категорију јако загађеног. И поред потвде да је уз податке о садржају суспендованих честица ПМ10 објављено и упутство о понашању у критичном периоду од мале је користи ако грађани са закашњењем од неколико дана сазнају да су удисали загађен ваздух. Иако је граница толерантне вредности постављена на педесет микрограма по кубном метру дневно ваздух се сматра одличним уколико концентрација не прелази половину ове вредности, а добрим са мање од тридесет пет микрограма. Квалитет ваздуха се сматра прихватљивим ако се концентрација креће између тридесет пет и педесет, а загађеним све док не

достигне сто микрограма по кубном метру, након чега прелази у сферу јако загађеног. Управо таквим оцењен је чак шест пута током првих десет дана у години уз потврду да је максимална концентрација била пет пута већа од толерантне. У ситуацијама кад концентрација штетних материја ове врсте у току дана не прелази двадесет пет микрограма по кубном метру нема ризика по здравље становништва па ни ограничења за боравак на отвореном, а у циљу одржавања и унапређења здравих стилова живота препоручује се што дужи боравак ван затвореног простора уз физичке активности. У складу са здравственим стањем појединца препоручује се шетња, вежбање на отвореном, вожња бицикла и слично на што већој удаљености од видљивих извора загађења ваздуха као што су саобраћајнице, кућна ложишта и слично. Ове препоруке се односе на целокупну популуцају, укључујући и осетљиве групе становништва.

Кад индекс квалитета ваздуха потврди да се концентрација ПМ10 честица креће између двадесет пет и тридесет пет боравак на отвореном не представља посебан ризик за већину популације. Изузетак је мали број изразито осетљивих особа код којих се могу јавити благе до умерене здравствене тегобе и при нижим концентрацијама загађујућих материја у односу на оне на које реагује највећи део популације. Први знаци су иритације дисајних органа, кашаљ и бол у грлу, па се изразито осетљивим особама препоручује да прате евентуалну појаву симптома као што су кашаљ или отежано дисање и, уколико се јаве, размотре могућност скраћења и смањење интензитета напорних активности у спољашњој средини праћених убрзаним и дубоким дисањем, док за остали део популације нема ограничења за боравак на отвореном. У ситуацијама кад се процени да је квалитет ваздуха прихватљив код осе-

тљивих група, каквим се сматрају старије особе, деца и особе са обољењима срца и плућа, могу се јавити одређене тегобе које се најчешће манифестују као погоршање постојећег обољења, али се не очекују ефекти на здравље здравих особа. Припадницима осетљивих група препоручује се боравак напољу уз праћење евентуалне појаве симптома као што су кашаљ и отежано дисање, а додатно лупање срца и необичајени осећаја умора код особа са обољењима срца. Уколико се симптоми јаве неопходно је скратити дужину и смањити интензитет напорних активности у спољашњој средини, а ако се симптоми задрже и након предузимања ових мера потребно је обратити се лекару. Кад концентрација ПМ10 честица премаши толерантну вредност здравствене тегобе се могу јавити у целој популацији, а код осетљивих група озбиљније здравствене тегобе него у популацији здравих особа.

Старима, деци и особама са обољењима срца и плућа у спољашњој средини се препоручује избегавање активности које прати убрзано и дубоко дисање и преусмеравање на затворен простор док се не побољша квалитет ваздуха. Свим осталим се препоручује да скрате дужину и смање интензитет ових активности и праве чешће паузе у свим активностима у спољашњој средини. Најнегативнији утицај по здравље има јако загађен ваздух са концентрацијама штетних материја које премашују сто микрограма по кубом метру дневно, јер се озбиљне здравствене тегобе могу очекивати и код здравих особа. Због тога се целокупној популацији препоручује да избегава све физичке активности у спољашњој средини, скрати боравак на отвореном и преусмери обављање уобичајених активности у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 19.1.2020.

25

26

МАГАЗИН 19.1.2020.

27

Конференција о подстицању предузетништва

МАГАЗИН

19.1.2020.

ОЛАКШИЦЕ ЗА ПОЧЕТНИКЕ

28

- Почетницима у бизнису, уз локалне мере подршке, на располагању више од десет државних програма подстицаја.- Подршка предузетништву једна од кључних ствари за стварање здраве, јаке и динамичне економије. - Приоритет стимулисање запошљавања младих и инвестирање у науку, иновације, истраживање и развој и дигиталну економију. Од почетка примене 2016. године меру повраћаја пореза искористило сто осамдесет пет хиљада послодаваца. - Укупна вредност олакшица процењена на више од деветнаест милијарди динара. - Аутоматизација паушалног опорезивање ће за сто седамнаест хиљада постојећих и све нове паушалце значити драматично мање бирократије

29

одатак да је у Србији током последњих пет година отворено педесет три хиљаде нових фирми и предузетничких радњи одлучујуће је утицао да земља претходну пословну годину заврши са више од триста деведесет седам хиљада активних привредних субјеката и по њима се сврста на седамнаесто место у Европи. На конференцији о подстицању предузетништва „Стартуј легално 2020“, коју су у Палати Србија организовали Влада Србије и Национална алијанса за локални економски развој, уз подршку пројекта Немачке развојне сарадње „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“ који имплементира ГИЗ, потврђено је да је почетницима у бизнису, уз локалне мере подршке, на располагању више од десет државних програма подстицаја. На скупу је оцењено да би посебан ветар у леђа предузетништву дало даље пореско растерећење, смањење бирократије и сиве економије. То је повод да председница Владе Србије Ана Брнабић позове све који имају добру пословну идеју да се упусте у бизнис и искористе неки од понуђених програма. Премијерка оцењује да је подршка предузетништву јед-

МАГАЗИН

19.1.2020.

П

30

на од кључних ствари за стварање здраве, јаке и динамичне економије. Управо то је, нагласила је Брнабић, разлог да на конференцији буде представљено шта је све од повољних средстава на располагању свим предузетницима и почетницима у бизнису, са јасном поруком да је држава на њиховој страни и да ће их увек подржавати. Уједно је нагласила како је приоритет стимулисање запошљавања младих и инвестирање у науку, иноваци-

је, истраживање и развој и дигиталну економију, а све у циљу бржег економског раста и боље перспективе за све грађане Србије. Потреба предузетника за повољним средствима за развој бизниса огледа се и у програму повраћаја између две трећине и три четвртине пореза и доприноса за новозапослена лица, с обзиром на то да је од примене 2016. године ову меру искористило сто осамдесет пет

Такмичење локалних самоуправа На конференцији је лансирано такмичење за најпредузетнију локалну самоуправу - „Шампиони предузетништва 2020“, које организују Национална алијанса за локални економски развој и Републички секретаријат за јавне политике, под покровитељством Владе Србије и уз подршку Немачке развојне сарадње. Циљ такмичења је да се локалне самоуправе подстакну и, кроз промоцију националних и локалних програма подршке, активно укључе у стимулисање предузетништва у својим срединама, препознају и истакну примери најбоље праксе у Србији и подржи даља примена подстицајних мера које дају најбоље резултате. Такмичење је једна од активности Националног програма за сузбијање сиве економије у циљу промоције одговорног предузетништва, а ранг листа локалних самоуправа ће месечно бити објављивана на националном порталу посвећеном борби против сиве економије.

хиљада послодаваца, што чини готово половину привреде, и да је укупна вредност олакшица процењена на више од деветнаест милијарди динара. На скупу је истакнуто да су током прошле године постигнута два велика помака у подстицању предузетништва који уводе потпуно нови приступ у овој области, аутоматизација паушалног опорезивања и програм пореског ослобођења почетника у пословању „Стартуј легално“. Чланица Управног одбора Националне алијансе, и извршна потпредседница Групе Горење, Станка Пејановић подсећа да су промене резултат сарадње Владе и Националне алијансе за локални економски развој и да ће значајно унапредити предвидивост пословања. Аутоматизација паушалног опорезивања ће за сто седамнаест хиљада постојећих и све нове паушалце значити драматично мање бирократије. Сви послови ће се обављати електронски, од израчунавања висине пореза, према правичним и објективним критеријумима, до добијања пореских решења, а наредни корак треба да буде обједињена уплата на један рачун. Амбасадор Немачке у Београду

Томас Шиб каже да је влада земље из које долази подржала пројекте за смањење нелојалне конкуренције и увођење пореског ослобођења почетника у бизнису, а подржава Србију у реформама јавне управе, које омогућавају приступање Европској унији и побољшавају живот грађана. Додатном повољношћу за раст предузетничког духа оцењена је партнерска улога државе која се на најбољи начин манифестује кроз програме какав је „Стартуј легално“. Он представља велику иновацију јер почетнике у бизнису ослобађа плаћања пореза и доприноса током годину дана, као и сувишне администрације па нема обавезе предфинансирања и не чекају на рефундацију. Захваљујући овом програму већ је отворено седамсто осамдесет фирми и предузетничких радњи у којима ради скоро осамсто педесет особа. Влада Србије је ову меру проширила новим подстицајима као што су пореско ослобођење за осниваче нових бизниса у иновационим делатностима, за повратнике у Србију и ново запошљавање квалификованих лица. Бројке о стању предузетништва у Србији показују и да на

три предузетника која отворе радњу, два затворе бизнис, а значајним се оцењује и број оних који почињу пословање у неформалним токовима. Према проценама Националне алијансе за локални економски развој таквих је око шездесет шест и по хиљада, што чини седамнаест одсто укупног броја, због чега је неопходно да се ради на даљем смањењу пореског оптерећења зарада, које најмање две трећине привредника види као највећи проблем у пословању и узрок бега у сиву зону. Велика потражња за подстицајним средствима указује и на потребу да мере попут „Стартуј легално“ буду проширене у погледу трајања и категорија које могу да их користе, али и да се ради на лакшем добијању подстицаја јер средства обезбеђења или ригорозни критеријуми за доделу новца често представљају несавладиву препреку, посебно жене. Нужне мере су и регулисање нових облика радног ангажовања, даља оптимизација административних процедура, као и олакшавање приступа новим изворима финансирања путем микрофинансирања и crowdfunding-а. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

31

32

МАГАЗИН 19.1.2020.

33

Данас је Богојављење

ДО ЧАСНОГ КРСТ

МАГАЗИН

19.1.2020.

- Богојављањем се завршава божићно светковање, а у народу се овај дан зове још и Водице јер се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна. - Богојављање се сматра једним од највећих хришћанских празника због чега су се временом развили бројни народни обичаји везани како за сам дан, и ноћ уочи њега. - Најпознатији обичај на Богојављење је пливање за Часни крст, а огледа се у надметању због веровања да ће онај ко први доплива до њега имати среће током целе године. - На велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима, а пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост

34

Фото: М. Радовановић

ТА У ЧУКОЈЕВЦУ

35

ао један од петнаест највећих хришћанских празника Богојављење слави откровење Бога Сина оваплоћеног у Исусу Христу. И док га цркве које се држе јулијанског календара обележавају 19. јануара западни хришћани углавном славе посету тројице мудраца младом Исусу и Исусову физичку појаву пред иноверницима. Дан пре Богојављења источне цркве славе крштење Исусово које се обележава као објава свету да је он Син божји. По хришћанском веровању, 30. године нове ере Исус Христос је као дрводеља живео са мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, а тада позвао Јована Претечу да га крсти у реци Јордан. Према Библији, непосредно по крштењу обављеном три пута порињањем у воду, отворило се небо а Бог Отац објавио да је његов син Исус на чије је раме у обличју голуба слетео Свети Дух. Овим крштењем Исус је означио почетак своје мисије и проповеди.

МАГАЗИН

19.1.2020.

К

36

Код Срба је присутно веровање да се у поноћ отварају небеса и да се тада може испунити свака жеља. Богојављањем се завршава божићно светковање, а народу се овај дан зове још и Водице јер се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна. Прва забележена сведочанства ο освећењу воде за крштење оглашених у поноћ овог празника потичу из четвртог века а о свежини воде, која се годинама чува и не поквари, говори Свети Јован Златоусти. По Јерусалимском типику, којим се у богослужењу руководи Српска Православна црква, вода се освећује два пута, уочи Богојављења у спомен Јовановог крштења и на сам дан празника после молитве. У давним временима постојао заједнички празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Исуса Христа, рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Празник се у множини

називао Богојављења, као и данас у богослужбеним песмама, али и празником Просвећења јер су се уочи празника крштавали оглашени и просвећивали се Христовом духовном светлошћу која се симболизује мноштвом упаљених свећа, а прво забележено празновање потиче из трећег века у Египту. Црква је 379. године почела да обележава рођење Христово као самостални празник 7. јануара, а Богојављење 19. када се слави успомена на крштење Исуса Христа. Иако су од Божића до Богојављења мрсни дани чак и среда и петак, уочи празника на Крстовдан пости се ма који дан био. Некада од 28. новембра до Богојављења није могло бити свадби ни венчања, а венчани дани су били тек након овог празника. Зато је код народа био обичај да се на Богојављење, ако је лепо зимско време, девојке и младићи лепо обуку, иду на литију и водоосвећење, а највише „да би се гледали“, да се младићима јаве прилике за женидбу а девојкама за удају, па

од тог дана настају прошевине и свадбе. Како се Богојављање сматра једним од највећих хришћанских празника, то је повод да се временом развију бројни народни обичаји везани како за сам тај дан, и ноћ уочи њега. Вековима је присутно веровање да се дан пред Богојављење, тачно у поноћ, отварају небеса па треба погледати у небо и замислити жеље за које се верује да ће се сигурно остварити. Обичај је и да неудате девојке ставе огледалце испод јастука, јер се верује да ће тако сањати младића за кога ће се удати. У неким крајевима је уобичајено да на дан празника девојке одлазе до нетакнутог извора воде, и пре него захвате воду да би је понеле укућанима, баце у њега неколико зрна пшенице или неке друге житарице и изговоре: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. Није неуобичајено да укућани попију мало воде са извора преко секире, јер се верује да ће се тако избећи свађа међу њима.

Један од обичаја потврђује да старије жене на Богојављење посебну пажњу посвећују временским приликама и на тај начин предсказују каква ће година бити. Ако дан протекне бе мраза и снега верује се да ће година бити родна, док ведро време најављује сушну годину. Од старина је познат обичај да се на Богојављење излази на ветрометину и из руке пушта мало пепела како би се одредило који је ветар био победник на Крстовдан. Верује се да ће година бити сушна ако дува источни ветар, а родна ако дува са запада, док јужни ветар указује на опасност од кише и болести. И док се ритуално купање у реци пред само свануће изводи зарад бољег здравља најпознатији обичај је пливање за Часни крст, а огледа се у надметању због веровања да ће онај ко први доплива до њега имати среће током целе године. Годинама уназад Богојављење се у Краљеву памти по обновљеном пра-

старом обичају ритуалног бацања крста у воду, након чега би најхрабрији суграђани пливали да се у витешком надметању домогну Часног крста као највећег симбола људског спасења. Искуство показује да на велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима, а пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост, јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су свих претходних година показали најхрабрији Краљевчани потврђује да су у хладну воду набујалог Ибра улазили вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста, јер циљ пливања није победа већ учешће због чега се и сматра да су сви учесници подједнако били победници овог јединственог надметања. Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра што симболише исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Првих година

37

19.1.2020.

МАГАЗИН

38

обновљеног обичаја број учесника је био ограничен на 33, али је све веће интересовање утицало да се укине лимит и омогући старт свима који то желе, а задовољавају постављене услове. Организатор обновљеног Богојављенског пливања првих седам година је била Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ да би осме организација била предата црквеним властима, а епископ жички Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано. Прве две године се пливало на језеру поред Манастира Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар, јер је залеђено језеро у многоме отежавало организацију манифестације и онемогућавало да се од леда ослободи већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и уверење да би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца. Након само две године црква је

одустала од организације, а неколико дана пре Богојављења следеће процу-

рела је вест да је то учињено из безбедносних разлога. Добар део оних

Богојављење Господње Бог се јави, ваистину се јави! На овај дан празнује се успомена на Христово Крштење на реци Јордану и јављање Бога у виду голуба и гласа: „Ово је Син мој и Њега послушајте“. Празнујући Богојављење Господње, које бива на водама Јорданским, треба да се подсетимо да се Господ Бог наш никада није јављао без разлога баш на том месту. Овај нам празник приказује Бога у виду Тројице једнобитне и нераздељиве. Тако се и свако од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога. На овај дан се у свим црквама и храмовима освећује вода, коју народ узима и носи својим кућама. Она има духовна и лековита својства. Њена особина се огледа у томе што током целе године остаје свежа и освећена. Чува се у посебним посудама и користи се са искреном вером у болести, или било каквој другој недаћи. На сам Дан Богојављења може се са њом попрскати сваки кутак у кући, али у све друге дане ништа се не сме прскати њоме. Здрави је могу пити претходно припремљени зато, тако што ће који дан постити, па ће ту освећену водицу попити изјутра као када се узима Свето причешће. Из пролога Житије светих владике жичког Николаја Велимировића

који су годинама учествовали у Богојављењском пливању нису били спремни да прихвате овакво објашњење, јер се услови на старту нису променили у односу на раније године, па су петнаест најхабријих на овај дан пре две године самоиницијативно дошли до старта испред просторија Кајак клуба „Ибар“ и симболичним уласком у воду тачно у подне спречили да традиција буде у потпуности прекинута. Уверење да је одустајање од организације резултат тренутног неспоразума између локалне самоуправе и Црквене општине Краљево показало се погрешним, јер ни следеће године нису показали интересовање да на било који начин подрже Богојављењско пливање. То није обесхрабрило највећи део оних који су годинама уназад, без обзира на временске услове, на Богојављење улазили у залеђено језеро у Жичи или набујалу воду Ибра, па су покушали да се организују и истраже могућности за још једно окупљање. Наговештај локалне самоуправе да црква не жели да организује пливање,

и информације из цркве како град неће да помогне организацију није утицао на најхрабрије Краљевчане одлучне у жељи да тога дана ипак дођу до стартне позиције испред просторија Кајак клуба „Ибар“. И док су догађаји из претходне две године могли да се схвате као мањи неспоразум који би брзо могао да се превазиђе, у трећој је добио забрињавајуће размере уз благи оптимизам да проблем није нерешив. Иако све што се дешавало баца све тамнију сенку на ову манифестацију они којима је у претходне две године ускраћена могућност учешћа у овој манифестацији окупила се и трећи пут са жељом да организују Богојављењско пливање. Мотив више што је много више спремних да на Богојављење уђу у реку препознало снагу њихове жеље због чега су названи Чуварима традиције. Још једном се потврдило да свађу двојице по правилу користи трећи, овом приликом Црквена општина Чукојевац – Витановац која је, уз подршку града Краљева, прошле године на Западној Морави организовала Богоја-

вљењско пливање за Часни крст. Манифестација је отпочела Светом литургијом да би испред Храма Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу била формирана литија која се спустила до места одређеног за старт. Иако су дугогодишњи учесници Богојављењског пливања обећали да ће се ове године сигурно појавити на старом месту испред просторија Кајак клуба „Ибар“, неколико дана пре празника није било наговештаја да би се то могло догодити. Десетак дана пред Богојављење из месних заједница Витановац и Чукојевац упућен је позив заинтересованим да се пријаве за пливање за Часни крст на Богојављење код сплава „Макумба“. Планирано је да поворка учесника из црквене порте крене ка реци сат пре поднева а да, након завршетка пливања, учесницима буду додељене медаље у знак сећања на учешће у овом догађају. Организатори пливања, Богојављењско удружење Срба и месне заједнице Витановац и Чукојевац, обећавају врућу ракију и чај за све присутне. Т. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 19.1.2020.

41

МАГАЗИН

19.1.2020.

Новогодишњи поклони за најмлађе

42

ЗАВЕТНИЦИ ОПРАВД - Чланови Српске странке Заветници потврђују наставак акција у интересу својих суграђана. - Последњег дана године по јулијанском календару новогодишњи пакетићи најмлађим суграђанима

ије тајна да је даривање старо колико и човечанство о чему сведочи обичај старих Римљана да једни другима поклањају гранчице имеле, позлаћене орахе и лешнике, новчиће са ликом бога Јануса, колаче и мед за срећу и свеће као симбол светлости на животном путу. Обичај је био присутан и код Персијанаца који су најчешће поклањали јаја као симбол благостања, а у средњем веку је у

Н

Енглеској било посебно популарно драгој особи поклонити рукавице. И док је у хришћанству даривање започело посетом три краља, који су дошли да виде тек рођеног Исуса и даривали му злато, тамјан и смирну, данас се новогодишњи и божићни поклони размењују као сећање на тај догађај. Они који су се бавили проучавањем ове појаве потврђују да поклон треба дати од срца и водити рачуна о укусу и

очекивању особе којој је намењен, што најбоље сведочи о дародавцу који на тај начин показује емоције, жеље, надања... Резултати једне интернет анкете, у којој су учествовали испитаници од петнаест до седамдесет четири године, потврђује да скоро петина не планира новогодишње поклоне, осим оних намењених деци, а да ни за најближе не планира чак трећина стари-

јих од шездесет година. Један од универзалних начина да се покаже посебна врста љубави и бриге о особама из најближег окружења само неколико сати пре истека још једне године по јулијанском календару манифестовали су чланови Српске странке Заветници који потврђују наставак акција у интересу својих суграђана. Пре мање од месец дана организовали су акцију бесплатних општих и специјалистичких здравствених прегледа у Ушћу, а наставили последњег дана године по јулијанском календару поделом новогодишњих пакетића најмлађим суграђанима.

- Ми Заветници имамо велики број чланова који као часни људи воле овај град и своје суграђане, па нам није био проблем да за овакву акцију свако издвоји онолико колико је у могућности. Ми ћемо увек настојати да помажемо, не само најмлађим већ и свим осталим суграђанима, и нећемо се зауставити на овоме - обећао је председник Извршног одбора Српске странке Заветници Страхиња Ерац уз подсећање да се сличне акције организују у различитим деловима земље. По прохладном и магловитом дану поклоне су на Тргу спрских ратника очекивали бројни малишани видно изненађени у тренутку кад се на њего-

вом ободу појавио шпедитер са коњском запрегом и кочијашем у народној ношњи. Велики број новогодишњих пакетића на поду шпедитера прекривеног сламом брзо су се нашли у рукама најмлађих суграђана што је било повод за нескривене изразе задовољства и дародаваца и оних који су их примили. Поклоне су поделили председник Градског одбора Иван Дамљановић и председник Извршног одбора Српске странке Заветници Страхиња Ерац, а несвакидашњи догађај био је добра прилика да се проговори о проблемима породица са више деце и најмлађих суграђана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДАЛИ ОЧЕКИВАЊА

43

44

МАГАЗИН 19.1.2020.

45

Радно активан и у трећем добу: Славољуб Дукић

МАГАЗИН

19.1.2020.

ЗАНАТ ЈЕ ЗЛАТАН

46

- Период школовања у тежаној кошуљи и панталонама. - Доњи део опанака од спољашње, а горњи унутрашње аутомобилске гуме.

- Ципеле тек у првом разреду Школе ученика у привреди. - Прелазак на перлонске чарапе са новинским папиром у ципелама. - Пре подне на пракси, поподне у школи. - У штампарији уместо у биоскопу. - На послу и прековремено, често и по две смене. - У седамдесет осмој години живота боли сазнање што нема коме да пренесе знање које је стицао током деценија мукотрпног рада. - Штампарија добар сведок напретка у различитим областима живота

Славољуб Дукић

47

Фото: М. Радовановић

48

МАГАЗИН 19.1.2020.

ису ретки примери који потврђују да је занат често много више од задовољавања пуке потребе да се обезбеди егзистенција. Да је тако потврђује Славољуб Ђукић коме је то након одласка у пензију добра прилика да додатно обогати и прилично скрати сваки дан, јер време проведено у раду протиче знатно брже. Кад је пред одлазак у пензију схватио да имање у Јарчујку није довољно да би надоместило време проведено на послу сетио се готово заборављеног алата оца Милентија који се на различите начине сналазио како би породици обезбедио основне услове за живот. Кад је половином треће деценије прошлог века у овај крај дошао из Горњег Дупца купио је плац на коме је врло брзо никла скромна чатмара од непечене цигле облепљена блатом. Са супругом Бисенијом изродио је четворо деце од којих су двоје, Миро и Раца, током Другог светског рата напустили овај свет у размаку од само седам дана. Иако је рођен 1943. године из Славољубовог сећања нису избледеле слике догађаја непосредно по његовом завршетку у којима су главну улогу имали војници. Са простора око родитељске куће још на почетку рата су испаљиване гранате према окупираном граду, а на то време у дугом периоду по завршетку подсећали ровови који су се најмлађима чинили добрим местом за игру. Мало коме од њих је било довољно јасно колико опасна може да буде заостала муниција, по која бомба и мина, понајвише меткови различитих калибара које су ископавали у настојању да прибаве одговарајуће средство за игру. Иако је био чист земљорадник Милентије је настојао да, колико је то могуће, савлада основне елементе појединих заната а колико је у томе успео сведоче нове каце, бурад, разбоји за ткање, чак и куће чатмаре сличне његовој. Како ни то није било довољно морао је да се сналази на различите начине, а прилику за додатну зараду пружио је краљевачки приватни занатлија Лука Синђић који је у време радних акција на изградњи путева, поред бурића различитих величина, производио и дрвена грађевинска колица.

- У послератно време није се имало

Н

ничега па отац обично посеје јечам, јер најпре стигне. Немаштина је била толика да чекамо, па чим пожути омлатимо и умељемо. Није имало пара па је мајка сејала конопље од које ми је касније правила кошуљу и панталоне, а тог времена се сећам по гуменим опанцима са ексерима. Ђон је био од спољне аутомобилске гуме, горњи део од унутрашње, а около ексери па кад играмо лопте по који се искриви и убада. Ишао сам у основну школу у Јарчујку у којој је, у четири разреда, било између тридесет и четрдесет ђака, а после четвртог разреда у „4. краљевачки батаљон“. Иако ме је отац наговарао да будем столар, а како је добро познавао занат веровао је да и ја могу добро да радим, волео сам да будем аутомеханичар или било шта што је у вези са неком од машина - каже Славољуб који се и данас сећа дана кад је са оцем кренуо пут града како би се уписао на занат. Старији Краљевчани се још сећају времена кад је штампарија била смештена у трошним просторијама између Омладинске и Улице цара Лазара, у близини места на коме ће касније бити изграђена нова зграда и у њу смештене службе Регионалне привредне коморе. Баш ту су се у време паузе за доручак окупљали запослени у штампарији, делом да би посматрали ко пролази улицом а делом да би бар на кратко уживали у првим летњим данима. Случај је хтео да Милентије и Славољуб прођу поред продавнице Црвена звезда у тренутку кад се са колегама из штампарије са друге стране улице задесио један од њихових комшија и позвао да обиђу погон који би малом матуранту помогао да донесе коначну одлуку о упису. Иако није био претерано заинтересован за експеримент овакве природе Славољуб је ушао у просторију у којој су, сећа се и данас, претежно жене обављале неку од операција у процесу настајања различитих производа. Посета једном делу штампарије највероватније не би ни остала у дужем сећању да пажњу тинејџера није привукла бука из суседне просторије. Судбоносним се потврдио поглед кроз отворена врата који се зауставио на до тада непознатим машинама које ће обележити даљи животни пут

Славољуба Дукића. Томе је мало кумовао и директор штампарије Страхо Милићевић, а резултат случајног сусрета вио је упис у Школу ученика у привреди. Почетак средње школе представља значајну прекретницу у животу сваког ученика, посебно оних који су се определили за занатска занимања највише због потврде да се паралелно са теоретском одвијала и практична настава. То је у случају Славољуба Дукића значило да сваког дана пре седам сати буде у штампарији, а да се после четири сата рада пешице врати кући како би се припремио за поподневни део наставе у школи. Адекватна награда за такво ангажовање огледала се у три милиона динара месечно ученицима првог разреда, а већ прва исплата довољна да се гумени опанци замене ципелама. Није било жао Славољубу да их плати чак два и по милиона и због вунених чарапа које је носио разувери продавачицу да ради у хладњачи. Прве ципеле у животу повод су за задовољство које је трајало само до првих лепих дана кад су се, након што су вунене чарапе замењене тањим перлонкама, показале нешто већим него што је требало па је празнина попуњавана новинским папиром. И пре завршетка школовања Славољуб је стекао довољно практичних знања па се, по учинку на послу, није много разликовао од знатно искуснијих мајстора у штампарији из које је сваког петка излазило најновије издање Ибарских новости, а осталим данима различити обрасци за административне службе краљевачких предузећа, парагон блокови за трговинске радње, етикете за производе „Јасена“ и „Магнохрома“.

- У трећој години увече мало хоћемо да побегнемо са часова, а кад другари оду у биоскоп ја свратим до штампарије са друге стране улице. Пред крај школске године ја унутра, а секретар ме позове у канцеларију. Одем, а тамо директор школе и разредни старешина. Ноге су ми се одсекле па седнем, а кад отворе дневник у њему сто четири изостанка. Имао сам среће јер наилази шеф који је био прецизан док је водио време радницима. Донесе шихтерицу и каже кад сам све био у штампарији тако да сам на крају имао само четири изостанка, а и то су ми

49

19.1.2020.

МАГАЗИН

50

оправдали јер у школи још нису имали такав случај. По завршетку школе сам радио годину дана пре него сам отишао у армију, а како сам по специјалности био пушкар добијем препоруку да се запослим у војном предузећу. Пре тога свратим у штампарију, а директор потврди како већ сутрадан могу да почнем да радим. Тражио сам бар седам дана да се одморим од војске пре него почнем, а имао сам толико воље да сам остајао и прековремено, кад је имало посла често спајао другу и трећу смену - прича Славољуб. Повратак из војске и сигуран посао у добром предузећу у то време се чинили основом за заснивање брака, а Славољуб је то учинио само два месеца након очеве смрти како би остарелој мајци олакшао обављање свакодневних послова. Супруга Душанка је допутовала из Брвеника кад је имала само седамнаест година а у наредним обогатила породицу са две кћери, Вером и Мајом. Повећан обим посла био је добра

основа за проширење производних капацитета Штампарије „Слово“ која је пред крај шездесетих година постала власник деведесет шест ари плаца поред рампе у Улици војводе Степе, на месту где су годинама пре Другог светског рата биле коњушнице војске Краљевине Југославије. Кад је почетком седамдесетих година завршена нова зграда опремљена је најсавременијим машинама за високу штампу и фото слог, какву није имала ниједна штампарија у околини. Славољуб је упућен на усавршавање у Хајделберг како би стечена знања пренео на колеге у штампарији све док није постављен за шефа машинског одељења које је упошљавало шездесетак радника. У ситуацији кад такво радно место подразумева појачану одговорност разумљиво је негодовање које је попустило пред уценом да буде распоређен на најниже радно место у хијерархији предузећа. Пуних петнаест година на руководећем месту обележено је бројним послов-

ним успесима које су запослени у Слову најбоље осећали приликом исплате зараде на крају месеца, пред крај године и једном платом више. Куповином објекта Ресторана Борјак штампарија је пред крај седамдесетих година добила просторије за исхрану око триста шездесет радника, али и смештај у то време најсавременије опреме за филмовање.

- Стицајем околности постао сам шеф производње и ту провео скоро четрнаест година пре одласка у пензију 2004. У то време је било све приметније расуло па сам на неки начин наслућивао шта ће да се деси. Руководиоци више нису били стручни, него људи из неке друге струке, што је само помогло да предузеће пропадне, а мени је и сада жао кад прођем и погледам где сам био и шта сам радио, а шта је сада. Запослени су већ почели да одлазе на евиденцију Националне службе за запошљавање, а неки су имали између седам и осам година до пензије. И ја сам пред одлазак размишљао шта бих радио кад одем у пензију зато што

ми је било важно да активно потрошим време, јер не могу да седим. Од оца је остало нешто алата, ручна тестера, две ручне бургије, винкла и ренде са којим сам прво направио држалице за секиру и мотику. Кад је кћерка отворила продавницу сувенира пожелео сам да и ја нешто направим али ми је требало још алата, пре свега абрихтер. У то време смо још држали краве па продам једно теле, купим мали абрихтер и почнем да радим. Онда сам кад год одем у град купио по нешто од алата, бушилицу, фрезер за геровање, направио сам циркулар, а још док сам био шеф производње интересовао сам се за заваривање и савладао га уз мајстора - прича Славољуб који пуних петнаест година добар део сваког дана проводи у радионици. Од одласка у пензију сваки дан почиње уобичајено, после вести у пет пре одласка у радионицу, уз слатко и воду, по који пут и чашицу ракије. А тамо комади дрвета различити величине од којих ће, Славољуб каже кад тад, нешто моћи да

се направи. Колико је свестран мајстор потврђује спремност да се упусти у израду и предмета о каквима до тада није размишљао. Тако је из његове радионице на задовољство поручиоца изашла атрактивна приколица за фрезу која је од почетка експлоатације доживљавала бројна усавршавања, између осталих и могућност да кипује. Није сваки пут све ишло глатко, било је и грешака, али Славољуб није одустајао док не буде сасвим задовољан. У седамдесет осмој години живота, више од реуме која га по који пут бар привремено спречи да направи што је наумио, боли сазнање што нема коме да пренесе знање које је стицао током деценија мукотрпног рада. Солидна пензија из радног односа у штампарији, уз нешто мало пољопривредне коју прима супруга, довољно је да се подмире основне потребе и у значајном делу помогне унука која студира. Славољуб припада генерацији која је била сведок интензивног индустријског развоја који је у штампарији могао да се

прати на различите начине, сем количином канцеларијског материјала и по различитим етикетама које су пратиле сваки од производа највећих краљевачких предузећа. У таквим околностима тешко пада сазнање о великом броју суграђана који једва састављају крај са крајем. Потврда таквог стања најбоље се примећује у продавницима у којима је све приметнија појава одустајања од куповине значајних животних намирница. Ипак, не јењава уверење да ће бити боље под условом да се стабилизује политичка ситуација. Генерација којој припада се прилично проредила, а и млађи су одавно напустили овај крај како би прилику за бољим животом пронашли у другим срединама. Славољуб признаје да му најтеже пада време празника кад најчешће не одлази у радионицу, па прилику да прекрати време тражи у различитим публикацијама, пре свих оним са укрштеним речима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

52

53

19.1.2020.

МАГАЗИН

54

Александар Матић

Више реда на естрадној сцени

- Циљ колективног уговора, који је председница Владе Србије Ана Брнабић потписала са представницима Уније послодаваца и репрезентативних синдиката у овој области, да се заштите права музичара, обезбеди адекватно пензионо и здравствено осигурање и заштите од непријатности које би могле да се догоде на месту извођења програма. - У пензију након више од четири деценије естрадног живота.

- Статус уметника тек након пензионисања. - Иако још није све на правом месту успоставља се ред. - Време брзо пролази, долази много нових музичара, сви желе да се обогате за ноћ а нико не мисли о сигурности за старе дане. - Иако је дефинисана минимална цена рада нико од десет хиљада музичара у Србији не свира за те паре. - Високе казне за оне који се оглуше о прописе. - Има удружења која издају фалш уверења

Фото: М. Радовановић

ИЗ ПЕЛЕНА У ПРВУ ЛИГУ

55

ије тајна да су Краљево и околина подарили естрадној сцени велики број значајних имена, али ни то да је много више оних који су у овој области тражили прилику да се докажу. Од тренутка кад је естрадна сцена успостављена као таква присутне су и дилеме о статусу оних који утичу на њену физиономију, а бројни покушаји да се ствари колико толико доведу у ред нису давали значајније резултате. Настојање да се стави тачка на неизвесност, и успоставе прецизна правила понашања у овој области, довело је до прецизног дефинисања права и обавеза свих учесника, а резултат се огледа у колективном уговору који је председница Владе Србије Ана Брнабић потписала са представницима Уније послодаваца и репрезентативних синдиката у овој области. Циљ је био да се заштите права музичара и обезбеди адекватно пензионо и здравстевно осигурање, уједно заштите од непријатности које би могле да се догоде на месту извођења програма. Да колективни угвор не буде празно слово на папиру заинтересоване су све стране у процесу, а за контролу поштовања онога на шта су се обавезали успостављени релевантни контролори. Да и над попом имам поп потврђују супервизори овлашћени да прате њихов рад на терену, а довољно искуства у овој области повод је да та улога буде поверена Александру Матићу. Он је, како каже, из пелена прешао у прву лигу музичара на овим просторима као припадник прве генерације ученика музичке школе у Краљеву уписаних у главну књигу далеке 1964. године. У истој генерацији били су касније познати инструменталисти Свето Томић, Свето Раденковић, Жика Антић, Лазар Ристовски, Драшко Кошанин, Јадран Бркић и други који су, у време продора нове музике са запада, претежно били оријентисани на забавну. Мало је међу њима било оних који су одолели изазову породичних весеља као

МАГАЗИН

19.1.2020.

Н

56

јединствене прилике за добру зараду, па су један по један полако залазили у народњачке воде након што би им, каже Матић, после само три добре свадбе паре удариле у главу. Иако је у школи био оријентисан на савладавање знања потребних за свирање виолине врло брзо се преоријентисао на гитару, почео да пева пратеће вокале и коначно се приклонио комерцијалној музици уз савладавање свега новог што се појавило у овој области.

- Сарађивао сам са много врхунских музичара и готово да нема никог са простора Србије и Југославије са којим нисам радио. Прошао сам цео свет, а тек као пензионер добио статус уметника као признање које само може да се окачи на зид. Да сам га добио пре петнаест година, и да је

57

58

МАГАЗИН 19.1.2020.

било среће да се пријавим у Београду, град би ми плаћао доприносе а сада бих имао националну пензију. Од шездесет пет година живота највећи део сам провео у музици и сад настојим да помогнем млађим музичарима, не да им одмогнем, да научим нечему оне који хоће да слушају - каже Матић. Да оне са више искуства по који пут треба послушати потврђују бројни примери из прошлости, пре свих Веље Обрадовића који је деценијама успешно водио један од најпознатијих краљевачких ансамбала „3+3“. Још у том периоду издвајо се од осталих по инсистирању на склапању уговора са послодавцем како би музичари били заштићени од различитих непријатности које би могле да се догоде током извођења програма. Осврт на период шездесетих година прошлог века потврђује постојање уговора за сваку свирку са обавезом послодавца и сваког музичара поименице. Они са дужим памћењем сећају се периода кад је било мање породичних весеља, па су музичари углавном ангажовани за рад у различитим угоститељским објектима уз обавезу послодавца да редовно измирује обавезе за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање. Колико је овакво понашање било делотворно најбоље потврђује пример Александра Матића који је након пуних четрдесет година радног стажа уписаногу радну књижицу стекао право на пензију.

- Данас сви хоће да узму паре на брзину, нико неће да плаћа обавезе а то се односи на угоститеље. Проширеним дејством колективног уговора, који су потписали Самостални синдикат и Унија послодаваца, обавезују се угоститељи и организатори приватних весеља да, поред пријаве скупа, обезбеде и бројне друге услове у складу са прописима. По њима организатор весеља као физичко лице не може да исплати музичаре без агенције која прави уговор и достави га на увид уз копије одговарајуће потврде. У противном омогућио им је да раде на црно па су незаштићени у сваком погледу, почев од евентуалног лома инструмената до напада туче и свега осталог. Још није као на западу, где не може да се ради без радне дозволе, али неки ред се успоставља иако се овде не размишља да

и један дан стажа може да значи много. Време брзо пролази, долази много нових музичара и сви желе да се обогате за ноћ, а нико не мисли о некој сигурности за старе дане - каже Матић. За састављање уговора, издавање потврда и уверења музичарима овлашћена су удружења учлањена у Савез естрадних музичких уметника Србије. Према важећим прописима уговор, који са послодавцем склапа шеф оркестра, садржи имена свих чланова појединачно, њихове матичне бројеве и бројеве уверења којим се доказује припадност појединим удружењима. Цена годишње чланарине је са седам хиљада динара у марту претходне године повећана на осам и по, а уверење које издаје удружење доказ је оспособљености за бављење одређеном делатности из широког спектра музичких услуга. Иако је дефинисана минимална цена рада, на основу које се обрачунавају порези и доприноси, јасно је да готово нико од десет хиљада музичара у Србији не свира за те паре. И поред минималног износа обавеза по музичару који наступа на весељу избегавање плаћања повећава ризик организатора да му буде изречена казна која премашује милион динара. Да у испуњавању обавеза према колективном уговору има проблема потврђују Пореска управа и инспекцијске службе које, каже Матић, још немају довољно обученог кадра способног да испрати све промене прописа. У таквој ситуацији значајним се оцењује рад контролора Самосталног синдиката, и записници о затеченом стању на терену, који проверавају постојање уговора о вршењу услуга из ове области. Према важећим прописима власник угоститељског објекта који има музику дужан је да до последњег дана јануара достави регистратор исплатилаца прихода по основу обављања музичких и сличних делатности у области културе што Пореској управи у значајој мери олакшава обрачун обавеза сваког појединачног обвезника. Да би се сви у ланцу стимулисали на поштовање прописа законодавац је предвидео високе казне за оне који се оглуше о њих.

- Нисам ја измислио закон, али сам од муке морао да научим ово што знам како бих помогао свима који ме у пола дана, или

59

60

МАГАЗИН 19.1.2020.

пола ноћи, позову ако имају проблем. У почетку сам радио контролу више едукативно, да не пишем записнике и сви су ме слушали, а после терају своје. Иако још није заживело у последње време је кренуло озбиљније, посебно након затварања дискотека, ресторана и објеката који се нису придржавали прописа што је утврдила контрола Самосталног синдиката у присуству припадника интервентне јединице, Пореске управе, Финансијске полиције и Инспекције рада. Краљево има најбоље музичаре у Србији, сви раде и имају посла. На почетку сам толерисао пропусте, а кад је двоје троје требало да плате казну наишао сам на преправљене записнике од којих по један следује мени, газди и синдикату. Иако је Министарство културе и информисања изабрало два репрезентативна удружења има и оних који мешетаре, хватају музичаре за хиљаду до три и по хиљаде динара и према свом статуту издају фалш уверења која нису у складу са законом - каже Матић. У шаренилу уверења која издају различита удружења меродавним се сматрају она која долазе из Урдужења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, Савеза естрадно музичких уметника Србије и посебна која за самосталне уметнике којима локалне самоуправе измирују обавезе са здравствено, инвалидско и пензијско осигурање. Уверења се издају за период од годину дана, за наредну од децембра претходне, а важе само уз решење Пореске управе. Генератор јавашлука који је постојао одувек, а добри познаваоци прилика у овој области сматрају да никада неће бити искорењен, по који пут је и недовољно познавање прописа које је присутније код млађих музичара. Ако се свему дода недовољан број контролора на терену онда је јасније зашто нема бржег позитивног помака у овој области. Податак да четрдесет пет супервизора Самосталног синдиката није довољно да покрије целу земљу повод је за едукацију додатних тридесетак млађих, а све у циљу да се ова област уреди у највећој могућој мери. Да постоји довољна доза разумевања сведочи податак да се онима који из било којих

разлога направе пропуст остави довољно времена да исправе грешку пре него што дођу под удар санкција које, сем новчане казне и затварања угоститељског објекта, могу власника да одведу у затвор. Закон обавезује припаднике полиције да пруже подршку контролорима кад год је то потребно, тим пре што нису никакви инспектори јер контролишу само да ли постоје валидни уговори о пружању услуга.

- Не можемо све да исконтролишемо, и даље има оних који не поштују прописе, а тек кад буду клепнули двоје троје сви ће да раде како треба. За оног ко се озбиљно бави послом, и има озбиљан објекат, трошкови су смешно мали да би се брукао након што буде кажњен. Јавашлуку погодује и неслога међу музичарима, чак и удружењима која су спремна да издају фалш уверења. Помогао сам свакоме коме је помоћ била потребна, а све саветујем да раде по прописима о чему могу да се информишу из Закона о култури објављеном на званичном веб сајту. Све кафане у Србији су чланице Уније послодаваца, а посебну повољност имају ресторани са поверењем што потврђује налепница коју дају инспектори рада и финансијска полиција. Краљево има двадесет осам сала за издавање, што је највише у Србији, једанаест објеката у којима музика ради викендом и два три где ради сваки дан сем понедељка, а све потврђује да се у њима окрећу велике паре - каже Матић. Колико проблеми могу да буду озбиљни потврђује пример музичара коме је кућа стављена под хипотеку због дуга од милион динара, што је последица чланства у удружењу које није пословало у складу са законом. Да слична судбина прети и другима сведоче музичари чија дуговања премашују стотину хиљада евра, а није редак случај да камате буду веће од главнице. Све то је препорука да се пре доношења коначне одлуке о будућем понашању добро информишу о свим добрим и лошим странама таквог поступка и размишљају петнаестак година унапред, јер неће вечно зарађивати као у периоду док су млади. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 19.1.2020.

63

19.1.2020.

МАГАЗИН

64

Миломир Недељковић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Миломир Недељковић (2)

- Поред руиниране зграде и сукоби унутар позоришта полако су слабили ансамбл који је је остао на Сретену Степићу и Мирку Папакочи.

- Представу „Сумњиво лице“ у иузвођењу Драмске секције „Фабрике вагона“ напали тадашњи управник позоришта и људи из Културно - просветне заједнице у којој је било неколико њих који нису имали никакве везе са културом. - Сценографија за представу „Сумњиво лице“ била је први излазак изван реалне у позоришту. – Представа уврштена у редовни репертоар позоришта захваљујући чврстом ставу руководства „Фабрике вагона“. – Позориште својеврсно огледало природе.

- У круговима стручњака Милутин Јаснић се и данас сматра једним од најбољих управника у историји српског позоришта. - Ангажовање професионалног сценографа означило је крај једне епохе у животу позоришта и подстакло интересовање и за овај вид стваралаштва

Фото: М. Радовановић

ПОЗОРИШТЕ КАО УНИВЕРЗУМ

65

66

МАГАЗИН 19.1.2020.

ечити заштитник несхваћених припадника млађе генерације Богдан Мрвош био је способан да у свакоме од њих препозна праве вредности, а ови му поверење узвраћали поверавањем тајни које су скривали дубоко у себи. Кад је Миломир Недељковић, касније једно од најзначајнијих имена које се појавило на сцени Краљевачког позоришта током више од шест деценија дуге историје, скупио довољно храбрости за то логичан след догађаја био је да заједно дођу у позориште чији је рад, уз управника Василија Туцаковића, пред крај шездесетих година прошлог века профилисао редитељ Александар Ковачевић. У то време је највећи број младих са великим нестрпљењем ишчекивао жестоке окршаје у којима су, на сцени позоришта или великој сали Дома друштвених организација, краљевачки средњошколци настојали да покажу колико су далеко одмакли у различитим областима културног стваралаштва. Сваке године је фаворит за престижну титулу најбоље у такмичењу средњих школа важила краљевачка гимназија, али само до тренутка док на чело екипе Техничке школе није стао Недељковић. Каснији краљевачки сликар Раде Рибнички је написао сценарио и окупио групу сарадника, а Недељковић преузео обавезу да од појединачних тачака направи складну целину која би могла на прави начин да парира фаворизованим гимназијалцима. У две узастопне године техничарима је припала награда за режију, а једне су успели да надмаше и гимназијалце и понесу титулу свеукупног победника. Није то остало незапажено у школи, а оно што је Недељковић показивао на сцени међу вршњацима, и оним мало старијим, било је довољно за поређење са једним од најпознатијих телевизијских водитеља тога времена на југословенским просторима Мићом Орловићем.

- У позоришту препознам енергију која је била фантазмагорична за наш простор и видим да су то речник и емоција коју бих волео да поседујем. Ковачевић је исправно схватио Богда-

В

нов предлог у време кад су радили Сартрове „Несахрањене мртваце“ у којима су водеће улоге тумачили Миша Марић, Јелена Бартуловић, Лазар Кочовић и Михајло Баљозовоћ. Подела је већ била направљена, Слободан Арежина играо дете, па ми Аца повери задатак асистента режије. Не мислим да је мој рад у том тренутку био на нивоу асистента, али сам био неко ко је морао да бележи шта он ради, да донесем кафу и воду, или купим цигарете. Уз то сам имао прилику да посматрам процес настајања представе и то је за мене била суштина. Посматрањем тог процеса, са искуством познавања технолошког поступка из техничке школе, схватио сам да та технологија подразумева извесне научне дисциплине које се повезују са емоционалним бићем и способношћу да се емоција обликује и пласира пред људима. То је мене трајно везало за позориште, па сам потпуно запоставио све друге амбиције и погледе на живот јер се позориште показало као својеврстан универзум – прича Недељковић. У време значајних кретања у свету у коме јача хипи покрет све што је асоцирало на запад било је идеолошки одбачено, а политика настојала да реализује зацртане циљеве који су подразумевали апсолутну дисциплину у свим областима живота, посебно у школама. Иако су и филмови са запада у краљевачке биоскопе стизали са закашњењем од неколико година многим тинејџерима тога доба у трајној успомени је остао филм Џемса Клавела „Господину с љубављу“ са Сидни Поатјеом у главној улози. Посебан повод за то била је тематика везана за, по годинама блиске, ученике средње школе са периферије Лондона у којој влада велико расуло. Потпуно асоцијални ученици нису имали дефинисан однос према школи, па су је игнорисали колико и новог наставника Марка Такерија који ће успети да их врати трајним вредностима због чега ће у њему видети концепт који треба следити. Упркос чврстом ставу да је тема

довољно интригантна и изазовна главна кочница за одлазак у биоскоп огледала се у чињеници да је ученицима краљевачких средњих школа после 20 сати био забрањен излазак без пратње старије особе, а баш то време се поклапало са термином кад почињу пројекције. Ризикујући да буде примећен и добије смањену оцену из владања несташни Недељковић, чији рад у позоришту још није схватан довољно озбиљно, дрзнуо се да потисне у страну строга школска правила, а колико је потез био непромишљен показао се непосредно после пројекције кад је на улици налетео на директора школе Гојка Вугделију. Казна је стигла већ сутрадан, а манифестовала се слабом оценом на писменој вежби иако се резултати задатака нису разликовали од оних код ученика са најбољим оценама.

- Два дана касније директор држи час, а стиже његова наредба да сви гледају филм „Господину с љубављу“. Ја нећу да идем јер сам гледао и због тога сам добио кеца, а директор позове председника разредне заједнице и повери контролу над задатком да ја прикупим новац за улазнице, будем дежурни на вратима биоскопа и сутрадан известим ко није гледао филм – сећа се Недељковић. Основна препрека озбиљнијем ангажовању у позоришту показала се таква Техничка школа, а једини начин да се потпуно посвети уметности било је да стисне зубе и отараси је се за сва времена. Данашњим матурантима је тешко схватљив податак да је тих година у краљевачким фабрикама било места за све свршене средњошколце који су желели да раде, па је радно место конструктора приправника у Конструкционом бироу „Фабрике вагона“ чекало и Недељковића. Врло брзо је у новој средини било довољно видљиво да то, ма колико успео да одбрани ауторитет машинског техничара, није циљ коме је тежио. Иницијатор идеје о студијама организације културних дешавања на Факултету драмских уметности био је

67

68

МАГАЗИН 19.1.2020.

Васа Туцаковић подстакнут потребом за отварање радног места секретара позоришта. Великом ентузијасти какав је био Недељковић није било тешко да припреми и положи пријемни испит, а потом настави студије паралелно са редовном обавезама у „Фабрици вагона“ где су имали двољно разумевања за настојање свих који су показивали интерес да се додатно школују. Иако се и директор „Фабрике вагона“ Драгаш Танасковић након премијере „Сумњивог лица“ распитивао о томе место секретара никада није отворено, али се појавила потреба за неким ко би припремио изложбу поводом отварања музеја у овом колективу. Уверење да то, иако је до отварања остало годину и по дана, није једноставно са места конструктора алата водило је ка именовању за референта задуженог да брине о културним дешавањима у колективу. Податак да је на половини студија руководству „Фабрике вагона“ је био довољан мотив за доделу скромне стипендије и одлуку о седам слободних радних дана пред полагање сваког испита о чему је бригу водио Центар за образовање кадрова у овом предузећу.

- Са тимом људи направим изложбу у музеју „Фабрике вагона“, отворимо музеј а ја почнем да се бавим организацијом културног живота. У фабрици смо имали културно-уметничко друштво, одељење за протокол, редакцију листа „Наша фабрика“, позоришну трупу, ликовну и литерарну секцију која је окупљала све који су желели да пишу, а због тога наилазили на подршку што је било атрактивно за афирмацију литерарних потенцијала. Следећих десет година сам у позоришту где сам остварио низ мањих и већих улога. Играо сам Нотароша у „Кир Јањи“, имали смо „Срећне дане“, али су поред руиниране зграде и сукоби унутар позоришта полако слабили ансамбл који је остао на Сретену Степићу и Мирку Папакочи. Са екипом из „Фабрике вагона“, коју сам ја водио организационо и административно, урадили смо изванредну представу „Сумњиво лице“. Била је то прва темељнија сарадња са позориштем коју је прихватио Аца Ковачевић, а за сценографију прокужену од стране руководства позоришта које је покушало да јој залепи политичку етикету, ја сам добио награду на фестивалу. Представу су напали тадашњи управник позоришта и људи из Културно-просветне заједнице у којој је било неколико њих који нису имали никакве везе са културом. Оперисали су паролама на политичке теме и тако одржавали свој статус као добри самоуправљачи и идеолошки чисти људи што се касније показало као врло нетачно, јер су били обични шпекуланти. Представа није била на линији па су тражили да се скине са репертоара, али се све распало кад су иза мене стали људи из „Фабрике вагона“. Представа је стављена на редовни репертоар, јер смо сви били и

чланови позоришта, а сценографија за коју сам добио награду била је први излазак изван реалне у позоришту – прича Недељковић. Много пута је потврђен став о позоришту као живом организму који се, ако изостане реакција на стварност, претвара у изигравање појединца и друштва у целини. Да би се то избегло неопходно је прилагођавање, потказивање времена и живота чиме се потврђује да је, а то су дефинисали бројни теоретичари, својеврсно огледало природе. У Краљеву тога времена група аматера заљубљеника у позориште није имала потребу да се бави истраживањем живота, већ да се забавља креирајући лепе представе. Квалитету позоришног живота у многоме је допринео редитељ Милутин Јаснић који се последње године седме деценије прошлог века појавио у Краљеву након што је други пут смењен са чела приштинског позоришта. У круговима стручњака Јаснић се и данас сматра једним од најбољих управника у историји српског позоришта што је, због довољно дугог периода дружења, у зачајној мери утицало на Недељковићево разумевање односа између друштва и позоришта. Као изузетно мудар и искусан човек Јаснић се памти и као особа која је чврсто држала узде не дозвољавајући да се енергија млађих и талентованијих чланова аматерског позоришта троши узалуд. Процена да би као такав био од непроцењиве вредности за бржи развој позоришне уметности водио је ка ставу о потреби да му се омогући замена четворособног стана у Приштини за одговарајући у Краљеву при чему је одлучујућу улогу требало да одигра тадашњи дуректор Грађевинског предузећа „Каблар“ Брана Јовановић. Да идеја не буде реализована до краја потрудио се Јанићев син Чедомир коме владајуће структуре нису могле да забораве учешће у демонстрацијама које су пред крај шездесетих година потресале овај део земље. Додатна негативна околност везује се за његове активности током 1971. године због чега је стан у Краљеву замењен за одговарајући у Београду, а Милутин Јаснић заувек напустио средину која је остала да тапка и напредује споријим корацима ка позицији коју заузима данас. На Јаснића подсећа омладински студио и представа „Туђе дете“ у коме ће поред Недељковића запажену улогу одиграти перспективна млада глумица Дана Крљар. Седамдесете године обележила је представа „Грожђе на сунцу“ са темом из живота америчких црнаца за коју је атрактивну сценографију направио Сава Барачков баш као и за „Несахрањене мртваце“. Ангажовање професионалног сценографа означило је крај једне епохе у животу позоришта, а код Недељковића подстакло интересовање за овај вид стваралаштва које је на најбољи начин исказано у већ поменутом „Сумњивом лицу“. Т. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 19.1.2020.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Мисија Арктик

Редитељ филма „Спарк“ Арон Вудли доноси нову акциону анимацију у којој арктичка лисица Свифти ради у поштанској служби, али сања о томе да једног дана постане арктички хаски курир Топ Дог. Да би доказао да је вредан улоге заповеда испоруку пакета на тајанствену локацију, а на путу до ње налети на непознату тврђаву у којој се суочава са злобним генијем Отом, који има механичке ноге и командује лојалној војсци необично уљудних следбеника... Анимирану комедију у 2Д формату синхронизовану на српски језик, чије трајање за шест минута премашује сат и по, Ерон Вудли је режирао према сценарију који су написали Боб Барлен и Кал Бранкер, а улоге тумаче Џејмс Франко, Џереми Ренер и Алек Болдвин. Филм се приказује до среде 22. јануара, а пројакције почињу у 18 сати.

шкан у лагодном животу па мисли да је „изнад закона“. Када оде предалеко у својим испадима, и бива суочен са затворском казном, његов отац предузима радикалне мере и, уз помоћ старог пријатеља психолога, смишља план да рехабилитује непослушног сина. Гриша упада у изрежирану саобраћајну незгоду, а када дође себи биће 1860. година током које ће се наћи на великом сеоском имању, као обични слуга без веза и примеса живота какав је до тада живео. Људи који га окружују на имању су такође слуге и никада нису чули за рецимо - мобилне телефоне. Гриша пролази тежак пут од размаженог богаташа до човека који цени мала животна задовољства и вредан рад, упознаје добре стране правог пријатељства и наравно, љубави. Стодеветоминутну авантуру са елементима комедије у 2Д формату Клим Шипенко је режирао према сценарију који су написали Дариа Грацевич, Снтон Морозенко и Дмитриј Пермјаков, а водеће улоге тумаче Милош Биковић, Сергеј Аброскин, Александра Бортич, Марија Миронова и Иван Оклобустин. Филм је на репертоару до среде 22. јануара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Лоши момци заувек Лоши момци Мајк Лори и Маркус

Барнет су опет заједно у још једној лудој вожњи, и дуго очекиваном наставку ,,Лоши момци заувек“. Овог пута су нешто старији, али подједнако луди и опаки. Иако Маркус дугогодипњем партнеру Мајку најављује скорашњи одлазак у пензију, јер сматра да је време за то, овај га наговара на још једну луду мисију. Акциону комедију у 2Д формату, чије трајање за трианест минута премашује два сата, Адил Ел Арби и Бил Фала су режирали према сценарију који су написали Крис Бремнер и Питер Креиг а у главним улогама се, поред добро познатих Вила Смита и Мартина Лоренса, појављују још Ванеса Хаџенс, Александер Лудвиг и Чарлс Мелтон. Филм је на репертоару до половине недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

Слуга Рођен у богаташкој породици, млади Григориј, „Гриша“ је толико ушу-

71

72

МАГАЗИН 19.1.2020.

73

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

19.1.2020.

Није јасно политичарима! Србија гори изнутра, без дима.

74

Уверени смо, да још наде има! Нација је трајнија, од сваког режима!

Привилегије, што Питају ли се, чим

су приграбили; су заслужили?

Касапише се „браћа и јарани,,; ко ће Србе од Срба да брани?

75

76

МАГАЗИН 19.1.2020.

77

Прва провера пред почетак атлетских такмичења

МАГАЗИН

19.1.2020.

ТРЕЋА СРЕЋА

78

- Због радова на реконструкцији Атлетског стадиона траса кроса прошле године премештена до нове спортске дворане у Рибници а ове још даље, до Куће сећања на ушћу Рибнице у Ибар. - Од девет дисциплина атлетичари Новог Пазара тријумфовали у седам. - Најмлађи на стази од осам стотина метара, сениори трчали четири километра. - За по троје првопласираних у свим дисциплинама медаље, победницима и пехари.

- Ибарски крос из године у годину надмашује себе. - Оно што Краљево чини у популаризацији атлетике, у односу на услове из неких ранијих времена, граничи се са немогућим. - Међу сениорима најбољи Чачани

79

раљево је претходног викенда десети пут било домаћин још једног значајног атлетског такмичења. На истеку прве деценије још једном је промењена траса, овога пута до ресторана Куће сећања где је тачно у подне дат знак за старт прве трке Ибарског кроса покренутог другог дана 2011. године, након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу. Када је већ следеће у овом месту настављена дугогодишња традиција у Атлетском клубу „Краљево“ нису били спремни да одустану од организације кроса, али ни да се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан Нове године по Јулијанском календару. Прве три године такмичење је одржавано у дане викенда након 14. јануара, а потом традиционално на први дан Нове године. Ибарски крос се одржава према правилима Атлетског савеза

МАГАЗИН

19.1.2020.

К

80

Србије, уз подршку локалне самоуправе, а право учешћа су и ове године имали сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, потом сениоре, сениорке и ветеране разврстане у старосне групе у распону од по десет година старости. Почасни председник Атлетског клуба „Краљево“ др Милан Матијевић подсећа да су пре 2011. године краљевачки атлетичари пуних четрдесет година организовали Новогодишњу атлетску трку у Мрсаћу, а након што месна заједница ни после толико времена није показала спремност да стане иза јединственог такмичења дошли на идеју да је преместе у Краљево. Кад су након једногодишње паузе у Мрсаћу схватили да је враг однео шалу, и да прети опасност да заувек остану без спортске манифестације овог типа,

одлучили су да наставе са одржавањем новогодишње трке другог дана у новој години.

- Сложили смо се под условом да формирају спортску организацију која ће се бавити тиме, а ми смо основали трку у Краљеву у част српске Нове године која се, у зимским условима, перфектно уклопила у програм припрема такмичара за предстојећу сезону. На позив за учешће у јединственој трци на простору Србије одазивао се све већи број такмичара из западног дела Србије, а Предраг Цвијовић, Драган Стефановић, Драгиша Остојић, Зоран Матијевић и ја договорили смо се да организујемо трку са стартом и циљем на Атлетском стадиону. Направили смо кружну стазу од осам стотина метара која је ишла поред Ибра и спортских терена на градској плажи, увек смо имали довољан број атлети-

чара, трчало се по снегу и киши али смо успели да одржимо трку. У почетку није било веће заинтересованости надлежних органа градске управе, а касније се то поправило тако да данас имамо сасвим солидну подршку за организовање ове спортске приредбе - каже др Матијевић. Реконструкција Атлетског стадиона изместила је Ибарски крос на терене поред нове спортске хале, а почетак градње тржног центра на овој локацији померио старт и циљ трке неколико стотина метара низводно до ушћа Рибнице у Ибар. Атлетски стручњаци нову локацију сматрају довољно квалитетном за одржавање крос такмичења, па треба очекивати да ће у дужем периоду бити место укупљања учесника Ибарског кроса. Такмичење се одржава по правилима Атлетског савеза Србије, па је про-

грамом предвиђено да млађи и старији пионири и пионирке истрче један круг на стази дугој осам стотина метара док је два пута дужа деоница намењена млађим јуниоркама, јуниоркама и сениоркама. Процењено је да би млађи јуниори и јуниори најбоље резултате могли да постигну на стази од две хиљаде и четири стотине метара, а такмичарима у најбољим годинама за бављење овим спортом постављен је задатак да се докажу након што претрче пет кругова од по осам стотина метара. Да се мислило и на могућности најстаријих сведочи податак да им, у зависности од година, удаљеност између старта и циља варира између хиљаду и шест стотина метара и четири километра. Није на одмет напоменути да су ветереани разврстани у више категорија у распону од по десет година тако да се посебно бодују так-

мичари стари између четрдесет и педесет година, потом педесет и шездесет, шездесет и седамдесет, седамдесет и осамдесет и преко осамдесет година. Ибарски крос је ове године подржао Атлетски савез Западне Србије, а поред домаћих међу сто тридесет девет такмичара били су атлетичари Смедерева, Параћина, Чачка, Београда, Новог Пазара, Рашке и других места. На такмичење су позвани и ученици сеоских основних школа од којих је највише њих стигло из Витановца. Значајним за успешну организацију оцењене су подршке ресторана „Кућа сећања“ и „Тероплана“ који је обезбедио бесплатне повратне аутобуске карте за такмичаре из Београда и других градова. Из Атлетског савеза Западне Србије стиже потврда да Ибарски крос из

81

МАГАЗИН

19.1.2020.

године у годину надмашује себе за шта су поред атлетских радника заслужни локална самоуправа и Спортски савез Краљева, а председник Иван Павловић сведочи да се оно што Краљево чини у популаризацији атлетике, у односу на услове из неких ранијих времена, граничи са немогућим.

- Надам се да ћемо ново виђење овде имати на лето када коначно буде завршен Атлетски стадион чиме ћемо обогатити атлетску инфраструктуру у нашој земљи и бити део значајног међународног такмичења јуниорске балканијаде, вероватно и најзначајнијем спортском такмичењу у Краљеву до сада. Верујем да је ово само почетак и да ће атлетика, Атлетски клуб Краљево и сама ова средина бити итекако значајни на атлетској мапи Србије и изван граница земље. Ако Олимпијске игре будете посматрали путем малих екрана будите озбиљни конкуренти за

82

наредне четири године - поручио је Павловић атлетичарима, а сличан оптимизам потврдили су градоначелник Краљева Предраг Терзић и председник Спортског савеза Милош Симовић. Добра потврда је помоћ организатору Ибарског кроса за набавку пехара и медаља за најбоље пласиране, а сендвича и чај за све учеснике такмичења. Да се манифестација већ наредне године подигне степеницу више требало би да омогући посебан организациони одбор који би се, независно од клуба, бавио припремама за одржавање Ибарског кроса са жељом да манифестација поприми и туристички карактер. Рекордних сто тридесет девет такмичара надметало се у девет старосних категорија од којих су у седам тријумфовали атлетичари Новог Пазара. Према очекивању у категорији мла-

ђих пионирки прва је кроз циљ прошла Саима Мушовић за којом су циљну равнину прошле Чачанка Ђурђа Ђокић и атлетичарка Атлетског клуба Краљево Тамара Савић. На стази дугој осам стотина метара трчали су и њихови вршњаци међу којима је најбоље време остварио првопласирани атлетичар Новог Пазара Самет Хаџић испред двојице Чачана, Андреја Цветића и Вука Грујића. Новопазарски атлетичари су тријумфовали и у категорији нешто старијих пионира, у мушкој конкуренцији је Јахија Зукорлић надмашио друго и треће пласиране Андрију Ћосовића из Краљева и клупског друга Кабиба Зилкића, док је у женској кроз циљ прва прошла Меира Мехметовић а за њом Теодора Павловић из чачанске Слободе и Андреа Матовић из Рашке. Да су новопазарски атлетичари боље припремљени од осталих сведоче резултати у категорији млађих јуни-

орки и јуниора где су стазу различите дужине најбрже претрчали Ленка Николић и Џемал Хасановић. После два круга од по осам стотина метара у женској конкуренцији друга је на циљ стигла краљевачка атлетичарка Анђела Крстић, а три круга у мушкој Милош Алексић из параћинског Борца и Огњен Чорбић из Чачка. У конкуренцији јуниорки најбржа је била Канита Брахић из Новог Пазара, а нешто спорије Краљевчанке Јована Миладиновић и Анастасија Марковић. Као и обично највише инетресовање владало је за надметање најстаријих међу активним атлетичарима. Овај дан ће у најлепшем сећању остати параћинској ателетичарки Маријани Шљивић која је надмашила Ведрану Гвозденовић из из београдског Балкана и домаћу такмичарку Невену Драговић. Ништа мање узбудљиво није било ни међу

сениорима код којих су доминирали Чачани. После претрчана четири километра кроз циљ је први прошао атлетичар Слободе Јанко Урошевић, а потом чланови Чачанског атлетског клуба двојица Никола, Васића и Вукићевић. Добар одзив такмичара, и жестока борба за што бољи пласман на стази крај Ибра, потврђују да „Ибарски крос“ из године у годину учвршћује позицију међу сличним такмичењима у земљи. О томе најбоље сведоче резултати које је организатор наградио пригодним признањима, најуспешнијима су намењене пригодне награде, медаље и дипломе за по три првопласирана у свакој категорији а за победнике и пехари. Податак да се на старту кроса прве године појавило четрдесетак такмичара, а да је одзив из године у годину све већи, даје довољно оптимизма за уверење да би сваке наредне такми-

чење могло да буде још масовније. Мало је познато да се Ибарски крос организује скромним средствима која обезбеђује локална самоуправа, по правилу за набавку медаља, а податак да на такмичењима ове врсте нема значајнијих атлетских имена тумачи се чињеницом да није могуће обезбедити новчане награде. Искуство из година кад их је било довољно је за подсећање да је сваки пут учествовало бар троје од значајнијих имена у овом спорту. И поред тога десети по реду Ибарски крос оцењен је успешним, тим пре што је одржан у отежаним временским условима и на тешком терену, а дугогодишњи атлетски радник др Милан Матијевић га оцењује значајним јер је атлетичарима пружио могућност да провере спремност пред следећу такмичарску сезону. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 19.1.2020.

85

86

Јелена Ерић

МАГАЗИН 19.1.2020.

Звезда која не бледи: Јелена Ерић

ВИДИМО СЕ У ПАРИЗУ?

- Један кишни дан одлучујуће утицао на судбину будуће шампионке и вишеструке најбоље спортисткиње Краљева. - Од јуниорског узраста на тркама са мушкарцима. - Јелена Ерић се још у јуниорском периоду сврстала међу десет најбољих маунтин бајкера на свету, а у друмским тркама доспела до осме позиције. - У првој години професионалне каријере до великих такмичења у Сједињеним Америчким Државама и Кини. - У Србији се није на време улагало у млађе категорије из којих би бар нека такмичарка могла да се пробије до професионалног нивоа.

- На Олимпијади двадесет пет најбоље пласираних од осамдесет нација са тимовима од по три или четири возача. - Олимпијске игре у Рио де Жанеиру пропуштене због повреда насталих као последица саобраћајне незгоде током тренинга

87

одела признања којима је Спортски савез Краљева пред крај минуле године наградио најуспешније спортисте, спортске стручњаке и оне који су посебно допринели развоју спорта у локалној средини, потврдила је да се у женској конкуренцији наставља суверена владавина Јелене Ерић која се више и не сећа колико је пута добила ово ласкаво признање. Први пут је то било у јуниорској конкуренцији, а настављено и каснијих година без много изгледа да у скоријој будућности буде надмашена. А све је, као што приличи сложној породици, отпочело пре више од деценије уз брата Лазара који је на прагу тинејџерског доба успоставио близак однос са бициклом, што је било повод да се овим спортом нешто организованије бави у оквиру Бициклистичког клуба Металац. Било је то у време кад је Јелена дала предност фудбалу и на првих неколико тренинга дошла до закључка да јој у добром друштву ништа није тешко. Јелена признаје да ни много година касније, кад на фудбал гледа као лепу епизоду у животу, не може да објасни шта ју је везало за особе са којима је делила и добро и зло, подједнако лепе и тешке тренутке. А тешки су, признаје Јелена, били посебан мотив да дружење буде настављено и ван тренинга. Да све што је лепо има крај потврдило се након само неколико месеци кад је један кишни дан одлучујуће утицао на судбину будуће шампионке и вишеструке најбоље спортисткиње Краљева. Имала је само дванаест година кад је киша омела један од уобичајених одлазака бициклом ван града, не тако ретко на Ћаву или Столове, а случај је хтео да наиђе на доказаног спортског стручњака Радишу Чубрића који је на први поглед схватио са ким има посла и позвао Јелену на тренинге бициклиста Металца.

- Прве две три године тренирања и учешћа на тркама није било толико озбиљно, јер због школе нисам могла да посветим више времена бављењу спортом. Кад сам се после основне школе уписала у Грађевинску, иако сам била добар ђак, већ након друге године сам морала да се пребацим на ванредно полагање, јер обавезе у школи нису могле да се ускладе са тренинзима. Иако су видели да и поред тога што не учим превише имам добре оцене, наставници су инсистирали да се усредсредим на школу, али због превелике љубави према спорту

МАГАЗИН

19.1.2020.

Д

88

морала сам да направим прави избор. Већ на тркама јуниорског узраста видела сам да имам доста могућности за напредовање и да морам нешто да предузмем по том питању. Са Гилетом смо причали о шансама за успех и да ли је стечено искуство вредно да напустим школу и завршавам ванредно. По природи сам врло упорна, па ни школу нисам оставила на страну тако да је све прошло у најбољем реду. Кад сам имала тек тринаест, или четрнаест, година Гиле ми је рекао да ћу бити светски првак, јер је лако могао да процени да ли је неко талентован и колико има потенцијала, а тога што је пренео на мене увек сам била свесна на тркама - прича Јелена која је рано схватила да су у бициклизму одлучујући тренер, исхрана и психолог као особа која током посебно дуге сезоне такмичења има задатак да одржи стабилност и концентрацију сваког од такмичара. Податак да женски бициклизам у Србији није посебно популарна спортска грана и да, посебно не у млађим категоријама, нема довољно квалитетних особа један је од основних мотива тренера за жељу да тренутне способности провери у надметању са мушкарцима. Иако је то у земљама са дугогодишњом бициклистичком традицијом уобичајена појава у Србији нико није био спреман да се упусти у ову врсту ризика, што је безброј пута било повод незадовољства тренера Чубрића. Жеља да достигнуте способности провери у надметању са мушкарцима мотивисана је потврдом да у својој категорији има само две супарнице. Почетни кораци у бициклизму везани су за маунтин бајк и цикло крос, а након првих међународних такмичења у Белгији уследило је учешће на Светском купу и надметање са најбољима у свету у посебно тешкој категорији. Колико је озбиљан рад био основа за остваривање значајних резултата најбоље потврђује податак да се Јелена још у јуниорском периоду сврстала међу десет најбољих маунтин бајкера на свету, а у друмским тркама доспела до осме позиције.

- У категорији знатно старијих такмичарки не могу да завршим трку и нон-стоп сам негде позади, а онда дођем кући и кажем хоћу да звршим напред. Нисам имала на уму да то нису моје вршњакиње, да су старије од мене десет и више година јер док

89

19.1.2020.

МАГАЗИН

90

си клинац не капираш баш све, па ни разлику између јуниора и сениора, али се борим да будем напред - каже Јелена која, и поред професионалне бициклистичке каријере, није напустила матични клуб са чијим члановима редовно тренира сваки пут кад се, бар на кратко, врати у Краљево. Први професионални уговор у љубљанском БТЦ Сити прилика је за ново искуство, рад у организованом клубу са дугом традицијом значајних такмичења у овом спорту. О квалитету женске екипе сведочи присуство првакиње Пољске која је завршавала светске купове на водећој позицији и млађих такмичарки из различитих земаља које су се тек спремале да буду шампионке. У првој години професио-

налне каријере Јелена је стигла до великих такмичења у Сједињеним Америчким Државама и Кини, а учешће на светским куповима уследило након процене тренера да се боље од других сналази у групној вожњи. Колико су поверење имали у њу најбоље потврђује податак да јој је, иако није уобичајено да млади возачи учествују на вишедневним тркама, указано поверење да се појави на Ђиро д’ Италија. Победе у завршници трка у Кини над најбољим светским спринтеркама, и значајан број бодова које је донела екипи, потврдиле су значајан потенцијал, а да процене стручњака нису биле без основе потврђује добар резултат који је донео уговор са америчком екипом Сајленс. И поред

добрих резултата екипе остварених током године одустајање спонзора да даље улаже довело је до распада што је, након потврде о доброј атмосфери у тиму током сезоне такмичења, посебно емотивно доживела свака од чланица. Да у професионалном спорту нема места емоцијама потврђује повратак у Европу, где се поред Сједињених Америчких Држава и Аустралије организује највећи број трка у женској конкуренцији, и прелазак у шпанску екипу.

- Тријумфовали смо у много трка, а ја сам увек била једна од последњих особа које помаже да се победи, што ми је доста значило у стицању искуства. Научила сам доста и схватила да у бициклизму морам доста да радим

како би знала да победим. Док си млад мораш да радиш за некога ко побеђује да би знао како се то уради и како да други раде за тебе. Специфичност овог спорта огледа се у чињеници да је тренер задужен само за физичку спремност такмичара, а за све друго директор екипе који одређује тактику и задужења сваког од чланова тима. Током трке цео дан мора да се буде на точку, да се чува, једе, пије. Кад нешто треба зову ме да идем у ауто по воду храну, или шта год друго, ако се пробуши гума да дам свој точак ако ауто са резервним није у близини. На великим тркама имамо радио везу са директором а комуницирамо и између себе - објашњава Јелена обичним посетиоцима мање

познате детаље учешћа на друмским тркама. У олимпијској години све наде великог броја спорта у свету оријентисане су према Токију који ће у августу бити домаћин учесницама тридесет других по реду Олипијских игара. Иако је још приликом проглашења најбољих спортиста 2018. годино наговештено сигурно учешће Јелене Ерић на Олимпијади све је мање реално понајвише због потврде да се национални тимови рангирају у складу са резултатима оствареним на међународним тркама. Податак да у Србији једино Јелена Ерић учествује у друмским тркама чак и да на свима оствари врхунске резултате није реално да би могла да прикупи довољан број бодова како би

стала раме уз раме комплетним екипама. То је, каже она, последица невеселе чињенице да се није на време улагало у млађе категорије из којих би бар нека такмичарка могла да се пробије до професионалног нивоа. Ситуација није много боља ни у мушкој конкуренцији где најбољи краљевачки бициклиста Душан Рајевић сам скупља бодове у конкуренцији екипа које имају и по седам чланова.

- На Олимпијади није као у другим спортовима јер, да бих испунила норму, морам сама да се борим против комплетних екипа. Норма подразумева да се уђе међи двадесет пет најбоље пласираних од осамдесет нација које имају по три или четири возача. Пошто немам тим не могу да уђем у

91

19.1.2020.

МАГАЗИН

92

првих двадесет иако друге такмичарке појединачно имају дупло мање бодова од мене. Додатну могућност за учешће имају и прве две од сто са листе светске бициклистичке федерације, а то је веома тешко достижно. Чак и да се квалификујем зависи да ли ће екипа да ме пусти, а ми као федерација немамо никакав програм, не знам ни да ли смо заинтересвани да јуримо бодове па морам да се фокусирам на екипу и радим шта ми кажу. Ако екипа пожели да побеђујем онда можда могу да остварим норму, а у фебруару ћемо вероватно видети у каквој смо форми пред прве велике трке у марту и пресек у мају до када нема много времена - каже Јелена уз потврду да Србија тренутно нема екипу у овом спорту, а није имала ни раније. Прилика за скупљање бодова су европска и светска првенства где такмичари наступају појединачно, а повољност то што се одржавају сваке године. Година проведена у италијанској екипи била је прилика да се учврсти уверење колико је у овом спорту, поред тренера, значајан рад нутриционисте од чијег рада у великој мери зависи како ће се на најбољи начин искористити енергија сваког појединца. Двогодишњи уговор за ангажман у једној од највећих шпанских екипа Ниви прилика је да буде у тиму са светском првакињом у женској конкуренцији, а како је прва година рада дала добре резултате то даје довољно оптимизма да ће бити поновљени и у овој. Јелена Ерић дели искуство бројних врхунских спортиста који потврђује да пут до врхунских резултата није ни кратак ни лак. Уз велики рад неопходна су бројна одрицања од којих бициклиста, за разлику од других спортиста, у први план ставља дуго одсуство од куће.

- Одрекла сам се много тога, прво нисам никад код куће а и кад бих имала времена не могу јер је у то доба овде хладно. Кад причамо о исхрани и нормалном животу, другари некад изађу у град на кафу и пиво, а ја не могу. Седим код куће, легнем рано па на тренинг пет шест сати дневно. Дружим се са особама из тог света, јер није могуће да имаш друго друштво - каже Јелена.

Иако је до двадесет треће године већ постигла значајне резултате врхунске тек очекује, јер код жена долазе после двадесет седме а код неких се остварују до четрдесете. Податак да у професионалним тимовима ретко која има мање од двадесет пет година стално присуство у екипи је повод да таквом сматрају и Јелену у уверењу да је старија него што јесте. И поред потврде да је у неколико година професионалне каријере доста научила Јелена верује да има још доста простора за напредак. Значајна кочница да се у земљи напредује брже огледа се у потврди изостанка улагања у овај спорт, а резултати које је остварила до сада појачавају задовољство због чињенице да је пример млађим категоријама. Због тога са посебним задовољством доживљава сваки тренинг са најмлађима који у њој виде узор, што је повод за жељу да у њиховом друштву проведе више времена. Иако је међу бројним трофејима неколико титула спортисте године Јелена не дозвољава да је савладају емоције које би могле негативно да се одразе на однос према раду. Податак да се озбиљне нације за такмичења највишег ранга припремају по две године умањује оптимизам за истваривање иоле запаженијег резултата чак и у случају да испуни норму за учешће на Олимпијади. Кратак боравак у Краљеву на истеку претходне године прилика је за потврду циља да се квалификује за Олимпијске игре у Паризу 2024. године кад би, и према годинама живота, требало очекивати најбоље резултате. До тада треба темпирати форму уз жељу да не доживи искуство од пре неколико година кад је пропустила Олимпијске игре у Рио де Жанеиру због повреда насталих као последица саобраћајне незгоде током тренинга. То је, каже Јелена, само једна од потврда колико је бициклизам ризичан спорт чији су саставни део повреде различите тежине. И док се огреботине и ожиљци не сматрају посебно значајним те године је тачку на одлазак у Рио ставио прелом ноге, повреда рамена, кључне кости и лакта. Т. Радовановић

93

94

МАГАЗИН 19.1.2020.

95

96

МАГАЗИН 19.1.2020.

ЖКК Краљево - Црвена Звезда 95:63 Монтана - ЖКК Краљево 95:62 021 - ЖКК Краљево 72:86

97

98

МАГАЗИН 19.1.2020.

Слога - Младост 97:71

99

100

МАГАЗИН 19.1.2020.

Истине и заблуде око рачунања времена

ЈЕДАН СВЕТ А ДВА КАЛЕНДАРА - Јулијански, или стари, календар је у употребу увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере. – Календар се у целој Европи користио до XVI века, кад су поједине државе почеле да прелазе на грегоријански.

- Хришћанска црква је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године прихватила јулијански календар који је направио грчки астроном Сосиген. - Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. - Када је Јулије Цезар увео јулијански календар за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. - У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра односно настанка света за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. године пре нове ере

101

102

МАГАЗИН 19.1.2020.

Јулијански календар По јулијанском календару година траје просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин приближава временском периоду за који Земља обиђе око Сунца, односно орбиталном периоду Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година је нешто дужа од тропске, а ова разлика се акумулира на један дан сваких 128 година. По јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења овог календара је, грешком, свака трећа година била преступна све до 12. године нове ере од када је преступна свака четврта. Кад је грешка уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. године пре нове ере и 8. године нове ере чиме је заслужио да месец август понесе његово име. У ово време године се нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. године пре нове ере, па је срећна случајност што су за преступне узете баш године дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар је првобитно одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а у преступној 30. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, MarTus, Aprilis, Maius, Junius, QuinTlis, SexTlis, September, October, November и December, да би 44. године пре нове ере месец QuinTlis преименован је у Julius у славу Јулија Цезара. Године 8. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, а како је он највише ратних победа однео у месецу SexTlis-у овај је по њему назван август. Пошто тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се то није свидело, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Како су сада три узастопна месеца имала по 31 дан, Август је један из септембра пре-

бацио у октобар, а из новембра у децембар тако да су успостављене данашње дужине трајања месеци. Јулијански календар није био савршен и његова се разлика у односу на тропску годину повећава за један дан сваких 128 година, а кад је то запажено на сабору у Никеји је одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана, а када су ово уочили астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином што је постигнуто увођењем грегоријанског календара.

Миланковићев календар Док је Римокатоличка црква одмах прешла на коришћење грегоријанског календара, протестантске су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар, па су постепено, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару. Током 20. века су практично све православне земље прешле на употребу грегоријанског календара у световне сврхе. Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог који би био прецизнији од грегоријанског, па је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су задржале употребу јулијанског календара, између осталих и Српска православна црква, иако је за нови календар усвојен њен предлог. После конгреса, Српска православна црква је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену одложила, а како одлуку о примени ни касније није донела у употреби је и даље јулијански календар. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански календар је званич-

но прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор Српске православне цркве, па је тако она остала на старом календару. За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца јулијански календар су у ванцрквеној примени напустиле Бугарска, Грчка, Румунија и Русија, а у Турској грегоријански календар почео да се примењује 1925. године.

Грегоријански календар Грегоријански, или нови, календар је најкоришћенији календар на свету, а као модификацију јулијанског први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили да би га 1582. године путем папске буле прогласио папа Гргур XIII, а његове године се броје од године рођења Исуса Христа. Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у њему била незнатно дужа у односу на тропску, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса. Овај календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година. Папска була је садржала следеће одредбе: Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара. Ускрс ће се одсад израчу-

103

19.1.2020.

МАГАЗИН

104

навати по новом правилу, везаном за нови календар, а први дан у години биће 1. јануар. Разлика између два календара се огледа у томе што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је такозвано „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. по јулијанском календару преступне, а по грегоријанском календару просте. Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. Својевремено је постојао предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4.000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4.000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен. Када је папа Гргур увео нови календар одмах су га прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и оста-

ле католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што њихове цркве нису прешле на њега. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је погрешно израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска нова ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас. С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално, јер је у

време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година нове ере следи одмах након 1. године пре нове ере. Када се у данашње време говори о датумима пре увођења јулијанског календара нормално је да се он продужи у назад што се назива пролептички јулијански календар. У њему су преступне све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1. Постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до забуне пролептички грегоријански календар се ретко користи, а уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се каже да је Октобарска револуција почела

24. октобра 1917. то се односи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

Нова година Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. Пошто се црква оштро противила прославама Нове године уз обиље алкохола, на Тридентском концилу 567. године је утврђено да је први јануар као почетак нове године узет грешком и да га треба променити, па су током средњег века коришћени различити датуми. У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра, али се године нису бројале од рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. пре нове ере. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године. Т. Радовановић

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 19. И 25. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

19.1.2020.

19. јануар

106

379 — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I. 1419 — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије.

1520 — Данска војска је победила је Швеђане у бици код Богесунда.

1795 — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике.

1806 — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде.

1839 — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден.

1853 — У Риму први пут изведена Вердијева опера Трубадур.

1899 — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.

1916 — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.

1916 — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.

1918 — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.

1919 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби.

1938 — Ваздухопловство генерала

Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи.

1945 — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков.

1945 — Црвена армија је ослободила Лођски гето.

1966 — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.

1978 — У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године.

1983 — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.

1983 — Епл је представио Apple Lisa, свој први комерцијални лични рачунар са графичким корисничким интерфјсом и рачунарским мишом.

1986 — Brain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, се почео да се шири.

1989 — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.

1993 — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.

1995 — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.

2001 — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економ-

ских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона.

2006 — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе.

2007 — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске

за 646 милиона евра.

2011 — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.

2012 — ФБИ је угасио сајт за размену података Megaupload.

20. јануар 1265 — У Вестминстерској палати први пут се састао енглески парламент који је сазвао Симон V Монфорт.

1320 — Владислав I Кратки је крунисан у Кракову за краља Пољске.

1841 — Велика Британија је заузела острво Хонгконг током Првог опијумског рата.

1876 — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.

1887 — САД и Хаваји склопили уго-

вор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу.

1942 — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.

1944 — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске.

1945 — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију.

1953 — Двајт Ајзенхауер инаугурисан за 34. председника САД 1961 — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.

1967 — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород.

1969 — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД 1973 — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.

1977 — Џими Картер инаугурисан за 39. председника САД 1981 — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД.

1981 — После 444 дана у заробљеништву ослобођена су последња 52 америчка таоца отетих из амбасаде САД у Техерану.

1987 — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.

1989 — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД.

1990 — Совјетска армија је угушила протесте Азера у Бакуу који су тра-

жили независност Азербејџана.

1993 — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД 1996 — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1% гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца.

2000 — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске.

2001 — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције.

2001 — Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника САД 2003 — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999.

2006 — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети.

2008 — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%.

2009 — Барак Обама инаугурисан за 44. председника САД 2017 — Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника САД

21. јануар 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.

1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.

1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да

107

19.1.2020.

МАГАЗИН

108

бирају своју веру.

1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.

1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.

1840 — Жил Димон д’Ирвил је открио Аделину земљу.

1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.

1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.

1925 — Албанија је прогласила себе републиком.

1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.

1942 — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.

1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.

1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.

1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.

1976 — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.

1986 — У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.

1989 — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.

1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.

1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.

1998 — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи. У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.

2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

22. јануар 565 — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.

1517 — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.

1771 — Шпанија уступила Фол-

кландска Острва Великој Британији.

1808 — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.

1840 — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.

1863 — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију.

1905 — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.

1924 — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.

1941 — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.

1944 — Савезници су започели опе-

рацију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.

1973 — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.

1980 — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.

1984 — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII. 1990 — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.

1993 — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић

прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште.

1995 — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.

1998 — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.

2001 — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000.

2002 — Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе. На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара.

2006 — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.

23. јануар 393 — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар.

1368 — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века.

1556 — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа.

1579 — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти.

1570 — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем.

1719 — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.

1789 — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама.

1793 — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске.

1878 — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул.

1920 — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату.

1943 — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.

1945 — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.

1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.

1950 — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела.

1960 — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова.

1968 — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло.

1997 — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе.

1997 — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20.

109

новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.

2000 — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи.

2002 — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.

2003 — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи.

2006 — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре.

2010 — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.

МАГАЗИН

19.1.2020.

24. јануар

110

41 — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу.

1458 — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија.

1742 — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII. 1848 — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице.

1838 — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.

1915 — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом

светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.

1924 — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина.

1927 — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.

1927 — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.

1937 — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.

1943 — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки.

1946 — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.

1972 — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.

1978 — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.

1983 — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.

1984 — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.

1986 — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.

1986 — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ура-

ном, на удаљености од око 81.500 km од планете.

1989 — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.

1994 — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ.

1998 — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи.

1999 — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.

2000 — У Хрватској су одржани

први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.

2002 — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.

2001 — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.

2003 — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуна-

лу.

2006 — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала.

2011 — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.

25. јануар 750 — Абасидски побуњеници су поразили Омејадски калифат у бици на Забу, што је довело до смене династија.

1533 — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Елизабетом, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII. 1831 — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм.

1874 — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији.

1899 — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака.

1904 — У Београду је почео да излази дневни лист Политика.

1916 — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе.

1924 — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре.

1942 — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Брита-

нији и САД.

1961 — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.

1971 — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.

1983 — Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин.

1987 — Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц.

1991 — Скупштина (Собрање) Македоније је усвојила декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.

1996 — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.

1999 — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.

2000 — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992—95).

2001. - ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе.

2006 — Одржани избори за Палестинско законодавно веће.

2007 — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“.

2011 — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs