Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 422 * 5. јануар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

5.1.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

5.1.2020.

У овом броју: Између похвала и критика Божићни празници и обичаји Успешно до краја године У ишчекивању бољег сутра Обострано корисна традиција Време гоблена и Титових слика Променљив квалитет ваздуха

12 24 32 40 48 50 58

60 64 74 90 102 104 106

Фото: М. Радовановић

У славу шампиона Медији огледало друштва Испод спуштене завесе Празник атлетике На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 5.1.2020.

У сусрет светлом Празнику, Рођења Христовог, 4. јануара 2020. године, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем на челу, одржао је седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори; Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештен ством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Седници су присуствовали и Преосвећена господа викарни епископи ремезијански Стефан и диоклијски Методије. Непосредни повод за ову проширену Синодску седницу било је доношење антиуставног и антицивилиза цијског Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница који би правилније било назвати Законом против Православне Цркве у Црној Гори. Са жалошћу је констатовано да је доношење овог Закона већ изазвало многобројне негативне последице у Црној Гори и ширем региону. Свети Архијерејски Синод са Високопреосвећеним и Преосвећеним архијерејима изразио је пуно разумевање за оправдану узнемиреност верујућег православног народа у Црној Гори и

дао пуну подршку његовом мирном хришћанском отпору неправди коју Цркви и народу наноси поменути већ изгласани антидемократски и дискриминаторски Закон. Наиме, овим Законом се омогућава отимање и скрнављење светињâ и гажење завештања њихових светих ктитора и задужбинара који су их Богу и Цркви посвећивали, а не било којој држави или власти. До сада се показало да су свенародна окупљања, поводом речене неправде, имала изричито црквени карактер и зато је неопходно да се и убудуће избегну било какве политичке или страначке злоупотребе ових јединствених народних сабрања. Очигледно је да поменути Закон без преседана продубљује већ постојеће поделе и сукобе у црногорском друштву. Свети Архијерејски Синод са ове проширене седнице још једном апелује на државне органе Црне Горе да буду свесни своје одговорности пред историјом и будућношћу и да преиспитају свој став о верским правима и слободама својих грађана и већинске Цркве у Црној Гори. Српска Православна Црква и њене епархије у Црној Гори ће свим расположивим законским и правним средствима штитити верска права и слободе и истовремено позивати све релевантне чиниоце на обнову свестраног дијалога по овом надасве важном и осетљивом питању. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

МАГАЗИН 5.1.2020.

Тридесет прва седница Скупштине града

МАГАЗИН

5.1.2020.

ИЗМЕЂУ ПОХВАЛА И КРИТИКА

- Предлогу одлуке о буџету града за ову годину посвећена пуна четири сата. - Добар део времена утрошен на реплике, одговоре на њих, указивање на кршење дневног реда, опомене одборницима, скретање са теме и много чега другог. - Предлог одлуке о буџету не разликује се превише од претходних зато што је у њој све прикривено и филовано, јер углавном не постоји. - Предлог одлуке о буџету представља значајан замајац за покретање бројних активности у наредној години. - У наредној години треба очекивати знатно више средстава од пореза на зараде. - Пројекција буџета из септембра прошле године наговештавала је приходе који незнатно премашују три милијарде динара. - Накнадно додатих девет стотина милиона динара покриће обећањима којима ће напредњаци махати током предизборне кампање

ајважнијим догађајем пред крај календарске године у парламентарном животу се сматра седница Скупштине града због обавезе да се у прописаном року усвоји буџет на коме се заснива рад локалне заједнице у наредној. Због тога догађај ове врсте са нестрпљењем очекују пре свих одборници опозиције, због прилике да жестоко нападну документ у који су имали увид од тренутка кад је постављен на сајту града. Да буџет за наредну годину није једина тема сведочи још двадесет пет других које су се нашле у предлогу дневног реда тридесет прве седнице Скупштине града. Ако се томе дода још неколико које су предложили одборници напредњака и социјалиста онда је јасно зашто је седница, са паузама за одмор, трајала више од дванаест сати. Испред Одборничке групе „Александар Вучић - Србија побеђује“ Снежана Јовановић је предложила да се у дневни ред уврсти разматрање програма пословања Јавног предузећа за уре-

МАГАЗИН

5.1.2020.

ђивање грађевинског земљишта „Краљево“ за наредну годину. Од исте одборнице је стигао предлог да се допуни разматрањем предлога решења о давању сагласности на одлуку о ценама обављених стручних послова истог предузећа. Из редова социјалиста стигао је предлог да се дневни ред допуни разматрањем предлога одлуке о давању сагласности на одлуку Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ о расподели нераспоређене добити остварене у 2013. години на покриће губитака из 2018. у износу од приближно једанаест милиона динара. Пуне три четврти сата потрошено је на усвајање извода из записника са претходне седнице, предлоге за допуну дневног реда и амандмане на предлог одлуке о буџету, прозивке и потврђивање мандата Радомиру Корићанцу са изборне листе „Александар Вучић - Србија побеђује“ којим је истоимена одборничка група попуњена након оставке Бранка Белопавловића.

Ако се урачуна десетоминутно иступање градоначелника Краљева Предрага Терзића, који је истакао основне одреднице предлога буџета, ова тема је држала пажњу одборника пуна четири сата од којих је добар део времена утрошен на реплике, одговоре на њих, указивање на кршење дневног реда, опомене одборницима, скретање са теме и много чега другог. Креатори буџета за наредну годину проценили су да би укупни приходи и примања могли да достигну скоро четири милијарде, а расходи и издаци безмало триста осамдесет шест милиона динара више. Предлог одлуке прво су напали одборници Локалног фронта указивањем на фиктивне цифре које нису одраз резултата рада што на најбољи начин демантује стање на градским улицама које указује на битно различиту ситуацију. Због тога се одборнику Владану Славковићу учинило као да је неко користио супермодерно средство како би покренуо трабант коме недостаје један точак. Посебне

замерке упућене су на износе планиране за улагање у заштиту животне средине, медије, развој спорта и реализацију омладинске политике. И док одборник Покрета Двери Мирољуб Баковић акценат ставља на средства намењена финансирању услуга по уговору, и замера на додатно планираним за улагања у реконструкцију Атлетског стадиона, уверење да триста петнаест милиона очекиваног прихода од пореза треба рашчланити по ставкама које га чине, порез на станове, куће, гараже, пословни простор, грађевинско, пољопривредно и шумско земљиште, са износом и процентуалним учешћем у укупним приходима града, повод је да уложи амандман на најзначајнији документ за функционисање локалне самоуправе у овој години. Најжешћи критичар свега предложеног је и овога пута био шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић који сматра да се предлог одлуке о буџету не разликује превише од претходних зато што је у

њој све прикривено и филовано, јер углавном не постоји. Због тога верује да је креиран искључиво ради промовисања водеће политичке опције у граду, па ни већина њених одборника не верује у оно што је предложено. Староседеоци сматрају да је буџет прилагођен кампањи која се очекује пред изборе на пролеће наредне године, а Матовић замера градоначелнику што, кад се разматра тако значајан документ, није успео да обезбеди присуство чланова Градског већа, бар четворице којима је то основно занимање. Да се увек не поштује Пословник о раду Скупштине града, ни одлуке које доноси, указује Матовић подсећањем да се члан Градског већа Миломир Шљивић поново „одметнуо“ и не поштује одлуку о распореду седења на седницама локалног парламента. Повећани износи средстава на одређеним позицијама, посебно за финансирање спортских клубова, удружења грађана и медија, повећавају сумњу да би значајан део морао да се врати у касу напредњака за финан-

сирање предизборне кампање, баш као и средства која се из јавних предузећа извлаче у сврху информисања. Староседеоци верују да су додатни начин за то средства уложена у развој сеоског туризма, а изражена је и сумња у намештање тендера као једног од начина за сливање значајне количине пара у страначку касу. Све то је повод за уверење да су напредњаци овај начин финансирања партијских интереса довели до савршенства баш као и партијско запошљавање, а замерено им је што су докторирали на криминалу и корупцији иако су то биле основне ставке предизборног програма на основу кога су пре скоро осам година дошли на власт. И док се директорима јавних предузећа замера на присуству напредњачким скуповима, јер се то коси са важећим прописима, не јењава уверење како би буџет могао бити и за трећину већи да напредњаци не раде овако како раде. Основа лежи у уверењу да се знатан део средстава одлива на прекомерни

МАГАЗИН

5.1.2020.

број запослених у јавним предузећима од којих се највећи број сматра партијским мољцима који пију крв из документа о коме се водила расправа на последњој седници Скупштине града. Да би расправа могла да оде у погрешном смеру наговештено је у тренутку потврде о великом броју становника Србије који су принуђени да постану чланови Српске напредне странке, а чашу стрпљења прелило је подсећање да је и Хитлер имао мање чланова. Био је то окидач и повод да шеф одборничке групе

напредњака Милош Милишић одлучно одбаци тврдњу да странку којој припада чини скуп криминалаца, а поређење са Хитлером оцени крајње неумесним. Да критика није неоснована Матовић потврђује подсећањем да се подржавање криминалаца сматра саучесништвом, за шта повод види у уверењу да су високи државни функционери умешани у шверц оружја, а да је и председник државе учествовао у прикривању доказа. Одборник Српског покрета обнове Драгиша Радевић је давно постао препознатљив по

МАГАЗИН

5.1.2020.

тумачењу основних карактеристика на којима је заснован документ овог типа, уз потврду да предлог одлуке о буџету представља значајан замајац за покретање бројних активности у наредној години. Оптимизам за наставак започетих активности Радевић види у константном повећању запошљавања и потврду да координација са републичким властима никад није била боља. Уверење да је буџет уравнотежен, реалан и одржив темељи се на потврди да ће то доказати инвестиције које буду долазиле у град. Да основу буџета чини Програм уредђивања грађевинског земљишта, а да приходи никад нису били већи, потврдила је Снежана Јовановић уверена да у наредној години треба очекивати знатно више средстава од пореза на зараде. Основ за то је очекивање знатно више запослених, повећање износа минималне цене рада и најављено повећавање плата у јавном сектору. Уверење да ниједна странка у досадашњој историји града није била толико присутна у животу грађана

темељи се на значајним инвестицијама из ове године, отварању Аеродрома „Морава“ за цивилни саобраћај, градњи станова за припаднике снага безбедности и урбаној регенерацији насеља у Доситејевој улици. Да ниједна седница локалног парламента не може да прође без варница, које најчешће на извесно време

одвлаче пажњу од теме о којој се расправља, потврдили су Иван Матовић и председник Скупштине града Ненад Марковић чије је понашање, оцењено као примерено, било повод да сам себи изрекне опомену. Опомене није поштеђен ни Матовић коме је уследила због мобилног телефона. Одборник Никола Аџић не сумња у

основаност података наведених у одлуци о буџету града за наредну годину, али сматра да су тачни само на папиру што је још један од повода за потребу да се сумирају резултати власти чији представници обећавају да ће и даље радити на решавању проблема који оптерећују грађане. Управо то је, каже он, добар повод за сумњу да након

осмогодишње владавине напредњака још постоје а напредњацима се замера и што државу поистовећују са странком, без обзира колико је злоупотребљавали. Уз подсећање да је буџет већи од свих досадашњих шеф одборничке групе напредњака Милош Милишић верује да ће током наредне године

омогућити реализацију значајних инфраструктурних пројеката од којих се приоритет даје санацији депоније, наставку радова на градњи северне обилазнице око града и решавању проблема водоснабдевања са Лопатнице. Основа на којој подршку буџету пружа и заменица шефа одборничке групе напредњака Ивана Базић темељи се на уверењу да је стабилан и здрав, јер се темељи на приходима и уштедама, а повод за похвалу бриге о грађанима је одлука по којој је право на смањење трошкова комуналних услуга од тридесет одсто омогућено породицама са троје и више деце. Сумњу да је аутор прочитаног излагања неко други, а да је и плагијат, изразио је први човек староседелаца Иван Матовић уз поновљену оцену да цифре у буџету не потврђују постојање било каквог плана рада за наредну годину а оставља без одговора бројна питања баш као и током минуле године. Међу њима је оно о корисницима станова у власништву града и средствима за Јавно предузеће „Градско стам-

5.1.2020.

МАГАЗИН

бено“. Податак да Градско веће на једној од претходних седница није подржало план рада овог предузећа за наредну годину, а да је против директорке поднета кривична пријава, повод је за закључак да напредњаци по који пут жртвују по неког из својих редова како би скренули пажњу јавности са афера чији су актери. Оштра реакција повод је за поновни сукоб са председавајућим и замерка на неадекватно понашање због упуштања у расправу са одборницима без изласка за скупштинску говорницу. Уверење да медији наклоњени напредњацима свакодневно обмањују јавност повод је за поређење са гебелсовским методама, што је изазвало серију реплика и одговора на њих и још једном померило тежиште расправе у погрешном смеру. Било је то довољно да шеф Одборничке групе Локални фронт Предраг Воштинић укаже на још једно у низу непоштовања пословника и страх да би јавашлук и

спрдња могли да угрозе функцију локалног парламента. Сумња да би то могло да се догоди довољно је за захтев да се очува достојанство скупштине како се нико не би застидео четворогодишњег рада највишег законодавног органа. И док Маријана Шен указује да није посвећена довољна пажња породици и самохраним родитељима Милован Смиљковић буџет сматра реалним, уравнотеженим, избалансираним и усаглашеним са примањима, уз очекивање да буду повећана од пореза на зараде. Да се ставови одборника власти и опозиције у великој мери разликују потврђује Никола Аџић који буџет оцењује као најгоре конципираним до сада за шта потврду види у планираном дефициту од скоро четири стотине милиона динара. То је довољан разлог за сумњу у успешну реализацију засновану на искуству које потврђује јавашлук у реализацији капиталних

инвестиција. Изречена опомена је додатни повод за указивање на кршење пословника за које је још једном оптужен председник Скупштине, а мржња коју је у очима одборника видео Милош Милишић довољна за закључак о претњама мањине упућене већини у парламенту. Предраг Воштинић подсећа да је пројекција буџета из септембра прошле године наговештавала приходе који незнатно премашују три милијарде динара, због чега би накнадно додатих девет стотина милиона требало да буде покриће обећањима којима ће напредњаци махати током предизборне кампање. Подсећање да реализација буџета у претходним годинама није достизала деведесет одсто добра је основа за сумњу да би у наредној могло бити другачије и још већи страх да би разлика између обећаног и реализованог могла бити знатно већа него до сада. Све је, каже Воштинић, добра

основа за појачан опрез при изражавању похвала, јер у оцени онога што је учињено треба да учествују све стране у праламенту. Опомену због процене да се удаљио од дневног реда заслужио је и одборник староседелаца Краљева Бобан Угреновић што је изазвало нове реплике, одговоре на њих и указивање на кршење Пословника о раду Скупштине града. Додатни мотив за незадовољство одборника опозиције је тврдња да је председник Србије директно заслужан за пуњење буџета града, и док напредњаци сматрају да је то резултат запошљавања више од хиљаду и две стотине радника у две нове фабрике опозиција верује да је тиме прекршио највиши правни акт земље. Гласање о повреди пословника потврдило је исправност ставова владајуће већине и поред сумње Николе Аџића у кворум и указивање Ивана Матовића на нову повреду пословни-

ка, што је повод да опомена буде изречена и градоначелнику Краљева. Одборници нису показали превише интересовања за олуке о помоћи детету и ученику са сметњама у развоју, праву на субвенционисану цену комуналних услуга породици са троје и више деце, изменама и допунама одлуке о градским и административним таксама и коефицијентима за обрачун и исплату плата изабраних и постављених лица у органима града Краљева. Последња седница локалног парламента у претходној години била је прилика да се поразговара о предлогу кадровског плана у Градској управи, Градском правобранилаштву, службама за буџетску инспекцију, заштитника грађана и интерну ревизију, одлуци о месним заједницама, програму уређивања грађевинског земљишта и непосредном отуђењу непокретности из јавне својине. На дневном реду Скупштине града

нашли су се програми пословања јавних предузећа „Путеви“, „Пијаца“, „ Чистоћа“, „Топлана“, „Водовод“ и Регионаног центра за управљање комунланим отпадом „Регион Краљево“. Уз доношење решења о постављању Градског правобраниоца потврђени су мандати тројици заменика, а након утврђивања престанка дужности директора Историјског архива донето решење о именовању исте особе у наредном четворогодишњем периоду. До краја седнице на истеку двадесет седмог дана у децембру одборници су се бавили кадровским питањима у Надзорном одбору Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ и три основне школе и предлозима којима је допуњен дневни ред тридесет прве седнице Скупштине града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2020.

Пред најрадоснији празник

bo`i}ni praznici i obi~aji ако се, као највећи хришћански празник, Васкрс сматра празником над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују лепим обичајима, који време од неколико недеља чине најлепшим и најсвечанијим периодом у календарској години. Божић се празнује као успомена на дан рођења спаситеља света сина Божијег Исуса Христа. Чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима чији се основни смисао своди на један циљ, умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све то је изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско, а неколико недеља пре и после њега, од Никољдана до Савиндана, траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа тихо празнично

блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године. У овом периоду најважнији празници су Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан, а за сваки од њих везани су лепи српски обичаји.

Детинци У трећу недељу пред Божић славе се Детинци кад рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, обичан канап или дебљи конац, а обично се завежу ноге или руке, а канап другим делом завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама са уверењем да ће се ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако откупити у свим споровима пред земаљским судовима, посебно на последњем Страшном суду где ће се само вредновати оно шта је добро у животу учинио. Добра и

штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.

Материце Материце падају у другу недељу пред Божић и представљају највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу мајку за ноге, на исти начин као што их је она везивала на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана, деца јој честитају празник, а она дели поклоне и на тај начин се „дреши“. Материце се у новије време свечано прослављају и при православним храмовима, нарочито по градовима, а богомољне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем. Потом везују присутне старије жене, а оне им се „дреше“ поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима и другим. У појединим случајевима организује се посета болницама, нарочито дечјим одељењима, а деци носе поклони што

овом празнику даје пун хришћански смисао.

Оци или Очеви Овај празник се празнује у прву недељу пред Божић, као и на Материце, деца везују очеве који им се „дреше“ поклонима. Оци, Материце и Детинци су породични празници за које домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а зна се да је породица темељ друштва државе и цркве.

Туциндан

МАГАЗИН

5.1.2020.

На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан када се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се убијено или ошамућено прасе, или јагње, клало и редило. Зато

је овај дан и назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице води порекло из старих многобожачких времена, везан је за приношење жртве а Црква га је прихватила и благословила, јер после шестонедељног поста, добро дође јача храна, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. По народном веровању на тај дан не ваља тући децу, јер ће целе године бити неваљала и боловати од чирева.

Бадњидан Дан уочи Божића зове се Бадњидан, назив је добио по томе што се тада сече бадњак и уноси у кућу, а са овим даном почиње Божићно славље. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и уз њу приставља печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак? Бадњак је најчешћ младо, храстово или церово дрво, у неким крајевима јелово или борово, које се ујутру рано на Бадњидан сече и доноси пред кућу, а уочи Божића пресеца и, са сламом и печеницом, уноси у кућу. Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак и бира обично млад и прав церић, ако га нема може и храст, а стабло треба да буде толико да може на рамену да га донесе кући. Кад одабере одговарајуће дрво домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању мора се посећи са три снажна ударца, а што секира не пресече од три ударца довршава се ломљењем или увртањем. Ломљени део на бадњаку се зове брада, а пожељно је да буде на сваком дрвету за које се води рачуна да падне директно на земљу без заустављања на неком другом. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак

буде дебео као ивер, а кад се бадњак донесе кући, усправи се поред улазних врата где стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када је рођен Христос.

Бадње вече Бадње вече спаја Бадњидан и Божић, па се за пријатељски блиске особе каже да су везане као Божић и Бадњидан. Кад падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу обично двојица носе између себе на ражњу, а први који ступа десном ногом преко прага поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“, а оне посипају са зоби и пшеницом одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине

да може да стане у шпорет или какву пећ, и тако уноси у кућу. Ставља се на огњиште, али ако га нема поред шпорета или пећи и одмах ложи једно дрво, а тамо где нема пећи или шпорета, код печенице.

Бадњак и слама Стари обичај је био да се на дан пре Божића у кућу унесу три велика пања, који симболизују Свету Тројицу, и поставе поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, често би се у ватру у којој су горели додао део гозбе и пића, а она је требало да донесе мир и добро укућанима. Бадњаком се називао само један велики пањ, или зелена грана која се обично прислањала уза зид са спољне или унутрашње стране дома. У кућу је обично отац породице уносио сламу која би се распрострла по поду, симболизујући Исусово рођење у штали. Слама би се поставила под столом уз певање божићних песама, жене би често извлачиле сламке, а она која ухвати дужу имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали

плодност и добар род или би се слама поставила на сто прекривена, најчешће белим, столњаком. На слами се седело и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизујући самог Исуса.

Божић Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић који се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара кад ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православим храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију, а након тога примају нафору. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди!“, на исти начин све до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, и поздрави све укућане божићним поздравом, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

МАГАЗИН

5.1.2020.

Положајник

Рано пре подне на Божић у кућу долази специјални гост који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник, а симболички представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Требало би да буде здрав, крепак, весео што би дому донело срећу због чега су се домови унапред договарали о „случајном“ посетиоцу како се не би изазвала несрећа. Положајник поздравља дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета, отвара врата, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“. Након послужења домаћица га дарује прикладним поклоном јер је

човек који за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић, златни, сребрни или обични, а одозго се боде гранчицом бадњака јер чесница има улогу славског колача. Кад буде печена износи се на сто где је већ постављен свечани ручак за који домаћин од печенице најпре исече леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по једно парче, а када сви стану за сто домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна отпева божићни тропар, а ако не наглас се чита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице која се окреће као славски колач, прелива вином и на кра-

ју ломи на онолико делова колико има укућана, а ко добије део у коме је новчић биће, по народном веровању, срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божићна трпеза Православни хришћани на Божић иду на јутрење и Литургију и причешћују се, а затим долазе кући где је спремљена богата трпеза. Жене су дан раније припремиле божићни јеловник, а богат и свечан ручак је прилика за окупљање целе породице. После ручка се одлазило на честитање родбини и пријатељима, а потом осталим мештанима, а коледање, или честитарење, чинило се певајући традиционалне божићне песме. Честитарима су следовали дарови, а младићи су девојкама често као традиционални божићни поклон поклањали украшену јабуку божићницу. Ако би на Божић падала киша, веро-

Након Божића Дани по Божићу су празници који су такође имали своје обичаје. Православни верници други дан прослављају Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан Божића се обележава као празник Светог Стефана, првомученика који је каменован због своје вере. У наредним данима ће верни прославити Обрезање Христово, а затим Богојављење које је значајно због тога што се приликом крштења Исуса Христа Бог јавио у три лица, Отац гласом, Син крштен, а Свети Дух у виду голуба.

Прослава Божића у свету Као традиционални породични празник када се дају и примају пригодни поклони Божић славе и многи нехришћани, а уз прославу су се развили бројни обичаји попут кићења божићног дрвца, певање божићних песама и

даривање. На Тајвану је Божић неслужбено слављен будући да је тога дана 1947. године потписан устав Републике Кине који се славио као национални празник, а иако је 2001. укинут по негде се слави неслужбено. У Мексику људи ,попут оних који су посетили малог Исуса, иду од врата до врата честитајући, а каткад их позову унутар домова где учествују у разбијању једне врсте шареног спремника на ужету испуњеног слаткишима. У Венецуели се на Света три краља деца буде и виде да недостаје слама коју су ноћ пре оставили поред кревета, а на њеном месту су поклони. Верују да су поклоне оставили мудраци и њихове деве, а ако имају црну мрљу на образу да их је, док су спавали, пољубио један од мудраца етиопски краљ Балтазар. У Аустралији и земљама истог поднебља Божић се слави усред лета због временске разлике између полулопти, а у Финској се Деда Божићњак назива Јоулупуки што у преводу значи „божићна коза“. Име му долази од старе традици-

је кад су се људи одевали у козју кожу и кружили кућама једући остатке од божићних јела.

Божић у урбаној средини Како су Срби Божић, као и крсну славу, славили у тешким ратним условима у рову, на стражи, на фронту, лакше га је славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама чак и тамо где нема ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је на високе спратове немогуће подизати велико дрво и сламу. Уместо њега узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе, па све заједно са печеницом уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе. Запали се свећа и кандило које симболише ватру и огњиште, а кућа окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике и песама са касета, или гледање филмова верске или моралне садржине.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

вало се да ће уродити све што се окопа мотиком.

МАГАЗИН 5.1.2020.

Где смо били, шта смо радили у децембру?

МАГАЗИН

5.1.2020.

УСПЕШНО ДО К

- Обележен Светски дан особа са индалидитетом. - Организован инфо-дан поводом представљања „Start Up-Програма промоције предузетништва и самозапошљавања. - Програм „Веснићи, траг у српској историји и култури“ посвећен чувеној краљевачкој породици чији су чланови били политичари, дипломате, учесници важних историјских догађаја, виђени писци и глумци. - Агенција за безебдност саобраћаја представила кампању „Ум на друм“ усмерену ка младима, првенствено ученицима краљевачких средњих школа. - Фестивал науке намењен ученицима четвртих разреда средњих школа Краљева, Рашке и Врњачке Бање и ученицима осмог разреда краљевачких основних школа. - Додељена признања најуспешнијим спортистима, клубовима, тренерима и спортским радницима

КРАЈА ГОДИНЕ

очетак последњег месеца у години је период када отпочиње одбројавање и док млађи са нестрпљењем очекују најлуђу ноћ, како би бар на кратко заборавили све лоше што их је пратило у години на измаку, старији су по правилу опрезнији и склони калкулацијама у проналажењу начина да што безболније прегрме зиму. Да има и оних којима су много важнији неки други догађаји потврђују представници Уније организација особа са инвалидитетом који су трећи дан у месецу искористили да обележе Светски дан особа са инвалидитетом и, у сусрету са градоначелником Краљева Предрагом Терзићем и његовим сарадницима, подсете на бројне проблеме са којима се срећу у свакодневном животу. Заједничком састанку у згради Градске управе присуствовали су помоћник градоначелника за социјална питања Марко Матовић, чланови Градског већа задужени за однос са јавним установама, заштиту и унапређење људских права и спровођење мера популационе политике Милун Јовановић и Миљан Васиљевић задужен за социјалну политику, као и директори Центра за социјални рад и Центра локалних услуга Светлана Дражовић и Зоран Балтић. Два дана касније организован је инфо-дан поводом представљања „Start Up-Програма промоције предузетништва и самозапошљавања који спроводи Канцеларија за управљање јавним улагањима у сарадњи са Министарством привреде и Фондом за развој Републике Србије, уз стручну подршку Немачке развојне банке и Привредне коморе Србије. Циљем програма оцењен је подстицај развоја предузетништва кроз обједињену подршку за оснивање нових привредних субјеката, подстицање самозапошљавања у одговарајућем сегменту и допринос одрживом развоју и стварању нових радних места у Србији, а циљном групом почетници у пословању и привредни субјекти не старији од две године. Програм се састоји од више сегмената, а поред петодневних обука за израду пословно-инвестицио-

МАГАЗИН

5.1.2020.

ног плана, које организује Привредна комора Србије, и гаранција за кредите које ће одобрити изабране пословне банке покрићем три петине сваког индивидуалног кредита, укључује обезбеђење повољних кредита у максималном износу од три милиона и шест стотина хиљада динара, бесповратних средстава корисницима кредита који испуне услове програма у износу до једне петине укупног инвестиционог улагања, а највише триста шездесет хиљада динара, и стручну, бесплатну саветодавну помоћ и подршку коју спроводи Привредна комора Србије. Програм подршке је проистекао као резултат активности дефинисаних Меморандумом о сарадњи Владе Србије и Немачке развојне банке из 2018. године, реализоваће га Канцеларија за управљање јавним улагањима у сарадњи са Министарством привреде и Фондом за развој, уз стручну подршку Немачке развојне банке и Привредне коморе Србије, а укупна расположива средства за реализацију износе триста милиона динара. Повољни банкарски кредити додељиваће се за финансирање инвестиција, набавку производне опреме, машина, постројења, садница, куповину или адаптацију пословног или производног простора, као и за обртна средства, уз повољне услове отплате и погодности у виду ниже фиксне каматне стопе у максималном износу од 5,99% на годишњем нивоу. Још једна од погодности за кориснике кредита је та да колатерал може бити само предмет финансирања као и да су максимални трошкови и накнаде које банка наплаћује кориснику кредита до 1% једнократно. Циљ програма подршке, у којем су за партнерске банке изабране Raiffeisen банка, UniCredit Банка и Банка Поштанска штедионица, јесте да допринесе стварању стимулативног амбијента за почетнике у пословању, унапређењу услова пословања у сектору микро, малих и средњих предузећа и предузетништва и отварању нових малих и средњих предузећа и предузетничких радњи, у складу са стратегијом Владе Србије. Држава је и у протеклих пар година

успешно подржавала почетнике у бизнису, што најбоље потврђује износ опредељених кредита и бесповратних средстава, а сада се по први пут у кредитирању укључују и комерцијалне банке чиме се значајно проширује доступност подршке. Инфо дан у Краљеву био је прилика за подсећање да програм нуди решење за пословне људе са добром пословном идејом који нису могли да испуне услове за финансирање пројеката. У раним вечерњим сатима истог дана у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ организован је програм назван „Веснићи, траг у српској историји и култури“ посвећен чувеној краљевачкој породици чији су чланови били политичари, дипломате, учесници важних историјских догађаја, виђени писци и глумци. Др Миленко Веснић био је српски дипломата, министар правде и спољних послова и председник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, др Радослав Веснић старији српски глумац, позоришни редитељ и писац, а њиховим путем наставља и Радослав Веснић млађи поред кога је о овој породици говорио и градоначелник Краљева Предраг Терзић. Улазак у другу трећину месеца обележила је Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије која је, у сарадњи са представницима Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима града Краљева, представила кампању „Ум на друм“ усмерену ка младима, првенствено ученицима краљевачких средњих школа. У оквиру кампање акценат је стављен на коришћење сигурносних појасева, употребу мобилних телефона, прекорачење брзине, вожњу под дејством алкохола и безбедно растојање између возила. У сарадњи са Црвеним крстом Србије и локалним Саветом за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима кампања је представљена са циљем да се скрене пажња на значај обезбеђења места и указивање прве помоћи код саобраћајних незгода. Повод су негативна искуства која потврђују да учесници саобраћајне незгоде, уместо да прво упозоре остале учеснике у сао-

5.1.2020.

МАГАЗИН

браћају на проблем, најчешће приступају пружању прве помоћи а као последица се јављају секундарне саобраћајне незгоде са тешким последицама Првог дана наредне недеље настављене су активности Савета за безбедност саобраћаја, овом приликом посвећене најмлађима за које је у вртићу „Полетарац“ приређена интерактивна представа. Представе су у бројним местима широм Србије организују у сарадњи са Саветом за безбедност саобраћаја Крушевца, а након првих у Краљеву предстоји шест или седам нових у вртићима „Полетарац“ и „Невен“ у Војном насељу. Из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ стиже потврда да је саобраћајно васпитање тема која се обрађује у оквиру редовних активности са децом предшколског узраста и поред тога што је већ требало да усвоје најосновније појмове о понашању у саобраћају. У уторак 17. децембра у фискултур-

ној сали Медицинске школе одржан је пети по реду Фестивал науке намењен ученицима четвртих разреда средњих школа Краљева, Рашке и Врњачке Бање и ученицима осмог разреда краљевачких основних школа. Као и свих претходних година циљ је била промоција науке и презентација онога што факултети нуде будућим студентима. Поред старих знанаца Краљевчана, Природно-математичког факултета из Крагујевца, Агрономског факултета у Чачку и краљевачког Факултета за машинство и грађевинарство, прилика да представе повољности током студија пружена је Шумарском факултету из Београда, Факултету медицинских наука из Крагујевца, Факултету техничких наука из Чачка и Факултету за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање. Седам дана касније у Свечаној сали Градске управе Спортски савез Краљево је, уз подршку локалне самоуправе, доделио награде и признања најуспешнијим спортистима, клубови-

ма, тренерима и спортским радницима у овој години. Међу најмлађим спортистима најбољи су били чланови Кајак клуба „Ибар“, међу пионирима Вук Базић а пиониркама Жељана Чингелић. Међу онима који куцају на врата јуниорске конкуренције најбољи су кадет Никола Богдановић из Бициклистичког клуба „Металац“ и кадеткињама Стефана Савић из Џудо клуба „Партизан“. Најуспешнији јуниор је кајакаш Александар Бошковић, а јуниорка Јована Миладиновић из Атлетског клуба Краљево. Резултати Немање Миленковића из Бокс и кик-бокс клуба „Металац“ били су довољни да буде проглашен за најбољег спортисту Краљева у мушкој конкуренцији, док је у женској другу годину за редом Јелена Ерић из Бициклистичког клуба „Металац“. Најуспешнија екипа је други пут узастопно Женски кошаркашки клуб „Краљево“, најсупешнији тренер Радиша Чубрић, а спортски радник председник Пливачког ватерполо клуба

„Краљево“ Александар Мацан. За изузетан допринос и афирмацију краљевачког спорта посебна признања су додељена Драгану Савићу, Драгану Николићу и Љубинку Кочовићу. Дан уочи Божића по Грегоријанском календару градоначелник Краљева је упутио честитку суграђанима римокатоличке вероисповести. - Поштовани суграђани, Вама који Божић славите у среду 25. децембра 2019. године, у своје и у име својих сарадника, честитам овај велики празник и желим да га, са својим најдражима, проведете у миру, здрављу, љубави и благостању. Честитам вам рођење Благомладенца Христа - празник радости, са жељом да сви у љубави и заједништву, међусобном разумевању, уважавању и поштовању допринесемо успешном и спокојном заједничком животу у Христу. Срећан и благословен Божић и све најлепше у Новој, 2020. години - наве-

дено је у честитки коју је упутио др Предраг Терзић. Четвртог дана у недељи градоначелник је са представницима Удружења ратних војних инвалида и Удружења породица палих бораца и учесника битке на Кошарама, примио заменика председника општине Земун Дамира Ковачевића и власника фирме „Емперо лајн“ Бојана Аврамовића. Повод пријема је акција даривања поводом новогодишњих и божићних празника коју је са дародавцем „Емперо лајн“ и „Фондом мала Милица Ракић из Батајнице“, на иницијативу Дамира Ковачевића, организовала Градска општина Земун. Поклон пакети су намењени јунацима са Кошара и члановима њихових породица који живе на простору од Врања до Суботице. Укупно је даровано двеста шездесет комплета прекривача, пет стотина јастука, четрдесет пет душека подметача, пет душека и десет електростимулатора.

Дан касније одржана је конференција за новинаре поводом педесете манифестације Новогодишње атлетске трке Мрсаћ, заказане за 2. јануар наредне године. Манифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, која се одржава од 1971. године, у некадашњој Југославији је имала обележје првог атлетског догађаја у календарској години, а деценијама је редовно била у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а у новије време организацију манифестације је прихватило Удружење грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. Претпоследњег дана у години градоначелник је у Свечаној сали Градске управе приредио коктел за представнике медија. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2020.

МАГАЗИН

5.1.2020.

Мештани Мрсаћа деле судбину околних села

У ИШЧЕКИВАЊУ - Иако је још у време градње манастира Жиче на простору данашњег Мрсаћа гајено поврће у данашње време преовладава сточарска производња чији се резултати огледају у око петнаест хиљада литара млека које се сваког дана испоручују са ових простора. - Због поплављених бунара вода неисправна за пиће и припремање хране. - Решење проблема у прикључењу на градски водовод. - Десетак пројеката за асфалтирање путева чека средства локалне самоуправе. - Због оштећења на мосту преко потока обустављен саобраћај возила тежих од три и по тоне. - Јавни приградски превоз само до центра села. - У потрази за бољим послом доста младих одлази из села, најчешће у иностранство

У БОЉЕГ СУТРА а десној страни Западне Мораве, око утоке Мрсаћке реке и потока Чађавац, сместио се Мрсаћ на кога се наслањају Адрани, Јарчујак, Мусина Река, Самаила и Бапско Поље. Како није било чврсте природне препреке јужне и западне границе насеља су се кроз историју често померале, због чега су име мењали и село и атар у коме се простире. Једним од разлога за то сматра се и околност да је кроз дуг период турске владавине мрсаћком спахилуку припадао шири простор, па су границе са околним насељима биле лабаве. Документа о разграничењу сведоче да се Мрсаћ у време турске владавине звао Бабаћај, а да је у старим аустријским

картама из 1718. године уписан као Мерсадие, што наводи на закључак да је још тада постојао његов данашњи званични назив. Како је село у турским катастарским пописима 1528. и 1572. пописано као Баба изводи се закључак да је данашњи његов назив Мрсаћ настао у седамнаестом веку. Село је 1528. године имало двадесет осам кућа са сто четири мушке главе, од којих су седамдесет шест били неожењени, једна кућа је била удовичка а само једна земљорадничка, што значи да се становништво претежно бавило сточарством. Подаци пореских дажбина педесетак година касније сведоче да је насеље земљорадничко, а како број домова није назначен

може се закључити да је било пусто и да су земљу обрађивали житељи околних села. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар – 1“ издатој 1992. године о настанку данашњег назива сведочи предање по коме су Турци, сакупљајући храну, тражили од народа мрс, а како су термин понављали често настала је истоимена пошалина, потом надимак па име насеља. Према попису из 2011. године у Мрсаћу је евидентирано 1.307 становника, а према последњем хиљаду и сто пунолетних просечне старости која прелази четрдесет година. Иако је још у време градње манастира Жиче на простору данашњег села гајено поврће, којим су још тада

МАГАЗИН 5.1.2020.

5.1.2020.

МАГАЗИН

снабдевани градитељи, председник Месне заједнице Мрсаћ Милорад Ратковић сведочи да у данашње време преовладава сточарска производња чији се резултати огледају у око петнаест хиљада литара млека које се сваког дана испоручују са ових простора. Педесетак деце у групи предшколског узраста и четири разреда истуреног одељења Основне школе „Петар Николић“ из Самаила довољно је да школа, за разлику од сличних у околним местима, и даље опстајава. У слободно време деца су усмерена према фолклорној секцији, а млађе категорије мушкараца према фудбалу. У организацији Рукометног клуба Металац недавно је почела да ради школа рукомета, а мештанима је омогућено да се три пута недељно баве фитнесом. Од када су у згради поште постваљене справе услуге теретане су без накнаде омогућене свима који покажу интересовање за овај вид физичке активности. Иако је омладини на располагању онолико простора колико може да

обезбеди месна заједница, близина града је један од основних разлога да се оријентишу према местима које пружају адекватније видове забаве. Старији се са сетом сећају времена кад су игранке у овом селу биле повод за окупљање великог броја мештана, подједнако младих и оних који се и поред година осећају таквима, обичај је ишчезао па су се окренули другим видовима забаве. Сала задружног дома је у зимском периоду године добро место за бављење неким спортовима, понајвише због уверење да се тако одржава у знатно бољем стању. Настојање локалне самоуправе да обнови домове на територији свих месних заједница у Мрсаћу је реализовано делимично, па су препокривени само поједини делови задружног дома а преостаје да се то учини и на главној сали. У селу потврђују како им недостаје више културних дешавања, поготово старијима који у највећем броју случајева нису у прилици да у Краљеву присуствују концертима и позоришним представама.

Да има и значајнијих проблема потврђује водоснабдевање, а како поједини делови села немају здраву воду принуђени су да је купују за пиће и припремање хране. - Након поплава вода је загађена и не може да се користи, па се као једино решење намеће прикључак на водоводну мрежу која је уведена у школу и мањи број домаћинстава. Како у селу домаћинства углавном користе бунаре, а велики број је био поплављен, док се не заврши водовод стање не може битиније да се побољша. Разговори у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ потврдили су довољан капацитет воде, а како је велики број домаћинстава у вишим деловима вода би морала да се препумпава и гура узбрдо. Зато ће можда да се ближе избуше бунари и природним падом обезбеди вода - каже Ратковић уз потврду значајног броја неасфалтираних путева. О томе сведочи више од десет пројеката чија се реализација очекује кад локална самоуправа, уз учешће мешта-

на од петнаест одсто, обезбеди остатак средстава. Проблем једног броја мештана огледа се у чињеници да јавни приградски превоз функционише само до центра села, а да буде ускраћен мештанима удаљенијих делова криве су поплаве које су у значајној мери оштетиле мост па је, и поред санације, обустављен саобраћај возила тежих од три и по тоне. У ишчекивању обећаног новог моста очекивања су усмерена према новом превознику коме је од почетка ове године поверено обављање услуге јавног превоза путника у градском и приградском саобраћају. Уколико буде у могућности да обезбеди возило лакше од три и по тоне поновни превоз ближе кућама могли би да очекују мештани доњег дела села и Бапског поља, пре свих ђаци који су принуђени да пешице путују до школе. Иако је у добром делу села раније инсталирана јавна расвета квалитет није на задовољавајућем нивоу, па се очекује реконструкција и проширење електро мреже како би њоме били покривени

сви путни правци. Председник месне заједнице не крије жељу за значајнијем улагању локалне самоуправе у овај крај, пре свега у решавању основних проблема којим би се елиминисала могућност поплава и штета коју након обилних падавина изазивају бујични потоци. - Кад би се регулисало корито потока не бисмо имали проблема, а и мост би био заштићен од поплава. Једне године смо регулисали километар тока Чађавца, који је плавио више него река, па код последњих поплава није било проблема. Зато је боље да се мало више уложи у превентиву, него у санацију и помоћ мештанима а да се не реши проблем. У потрази за бољим послом доста младих одлази из села, најчешће у иностранство. Иако имамо клуб имамо проблем јер нема ко да игра фудбал, па се чини како би лакше саставили екипу у иностранству него овде где преовладавју старачка домаћинства - каже Ратковић. Они који су остали претежно се

баве сточарством због чега су принуђени да део обрадивих површина узимају у закуп. Десетак великих фарми у селу је добра основа за потврду да је Мрсаћ једно од најразвијенијих села у Србији у овој области пољопривредне производње. Иако је зарада задовољавајућа неспорана је потреба за улагањем великог рада јер је, да би се одржала производња, неопходно константно увећавање. После завршена четири разреда основне школе ђаци су усмерени према Самаилима, потом некој од средњих у Краљеву и факултетима у различитим деловима земље. Поразно делује податак да се након завршеног школовања најчешће не враћају у село што се најбоље види по знатном броју неожењених и неудатих. Иако ситуација није сјајна не јењава уверење да ће бити боље, а да ће подизање нивоа стандарда знатно утицати на повратак поверења за останак у селу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2020.

Новогодишњи коктел за представнике медија

ОБОСТРАНО КОРИ - Претпоследњег дана у години градоначелник Краљева Предраг Терзић приредио коктел за представнике медија. - Новогодишњи коктел замишљен као прилика да се представницима медија изрази захвалност за успешну сарадњу и у опуштеној атмосфери подсети на оно што ју је обележило током минуле године. - У овој години у медијима више добрих вести из Краљева. - Мање сензационалистичких вести и непроверених информација

ољи познаваоци прилика у локалној средини засигурно знају да у Краљеву никада није било више медија него у данашње време, а поуздан доказ су конкурси за расподелу средстава којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања. Ако се томе додају дописници

МАГАЗИН

5.1.2020.

оних који покривају већи део земље могло би се доћи до закључка о армији медијских посленика који слику о дешавањима на територији града преносе даље од локалних оквира. Да такво уверење може да завара најбоље је потврдио новогодишњи коктел који је претпоследњег дана у години за

представнике медија приредио градоначелник Краљева Предраг Терзић. Ако се има у виду податак да је позив послат на тридесет четири адресе а да се у Свечаној сали појавило тек дванаест особа, од којих и по две из исте редакција, онда је јасно да краљевачка медијска слика и није онаква

ИСНА ТРАДИЦИЈА каквом се сматра. Да је таква показала је и недавна трибина Удружења новинара Србије на тему Новинари или политички противници која је окупила још мање представника медија. Ма како да се тумачило такво понашање новогодишњи коктел је замишљен као прилика да се представницима медија изрази захвалност за успешну сарадњу и у опуштеној атмосфери подсети на оно што ју је обележило током минуле године. - Новогодишњи коктел за новинаре је прилика да поразговарамо о нашој сарадњи у току 2019. године. Надам се да ћемо и наредне имати успешну сарадњу, да ћемо заједно разговарати о значајним пројектима који се реализују на територији града Краљева а ја ћу се, као градоначелник, трудити да

будем увек доступан новинарима, и да се увек јављам на телефон, а надам се да ће следећа година бити боља и за град Краљево и за све наше суграђане. Мислим да је сарадња била добра, а оно што бих желео да у медијима, како у нашим локалним тако и у регионалним, имамо више добрих вести из Краљева. Са друге стране, треба имати што је могуће мање сензационалистичких вести, и баратати са што је могуће мање непроверених информација, јер новинари треба да се труде да добро истраже тему, па тек након тога пишу текстове или праве прилоге нагласио је градоначелник оцењујући најзначајнијим догађајима у години отварање Аеродрома „Морава“ за цивилни ваздушни саобраћај, почетак рада два значајна индустријска објекта и градње аутопута између Појата и

Прељине од кога се очекује да омогући значајнији замах развоју широког подручја на коме живи око пола милиона становника. Иако је претходна година окончана у знаку уверења како је у медијима било информација које не одражавају право стање ствари, чак и изјава које градоначелник није дао, током коктела је преовладавало уверење о потреби да се све што би могло бити предмет неспоразума потисне у други план а предност да лепшим стварима. Сусрет са представницима медија био је прилика за подсећање на потребу да новогодишњи коктел постане традиција и да једном у години, пред новогодишње и божићне празнике, буде прилика за сличан сусрет са градоначелником. Т. Радовановић

5.1.2020.

МАГАЗИН

Слободан Јовичић Боцко

Последњи дани још једног заната

- По три дана теоретске и практичне наставе недељно одлучујуће је утицало да из Школе ученика у привреди излазе добри мајстори који су представљали ауторитет у друштву, као што су родитељи у породици. - Елементарно васпитање се не учи у школи и ко га није савладао код куће никад ни неће. - Из војске се вратио као потпуно другачији човек. - Половином седамдесетих година двадесетог века приватне занатлије су сматране озбиљним противницима државе, због чега ни до дозволе за рад није могло да се дође без проблема. - Уместо некадашњих неколико стаклорезачких радњи данас у граду са много више становника само две. - Шест месеци на изради рамова за Титове слике које су излазиле у Новостима, Политици и другим новинама

Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕ ГОБЛЕНА И ТИТОВИХ СЛИКА

азвој технологије је последњих деценија утицао на постепено нестајање заната који су у дугом периоду представљали основу на којој се темељио живот бројних породица. Млађим генерацијама сасвим непознатим чине се и називи бројних од њих, а да сличну судбину може да доживи и стаклорезачки занат најбоље потврђује податак да у Краљеву тренутно егзистирају само две радње које пружају услуге ове врсте. Власник једне је Слободан Јовичић који потврђује како га нико у Краљеву не препознаје по овом имену. Али, кад се помене Боцко сви знају за стаклоресца који је стицајем различитих околности цео радни век провео бавећу се овим занатом. Половином двадесетог века важило је неписано правило да се деца из вишечланих породица по завршетку основне школе усмеравају према занатима као поузданом начину да брзо дођу до запослења. Ако се зна да је у породици Јовичића од укупно осморо, колико је родила мајка Садика, преживело петоро деце јасније је опредељење оца Милуна да крену његовим путем. А он је, да би обезбедио боље услове за живот, прве године по ослобођењу Краљева у Другом светском рату, допутовао из Рашке са троје деце и прилику за то потражио у управо основаној Обућарској задрузи „7. јули“. У центру Краљева, уз малу пијацу, био је смештен Хотел Београд у коме су Јовичићи нашли смештај да би се, након што је изгорео, преселили нешто даље у кућу у Улици цара Лазара. Милунов задатак у задрузи био је да кроји горњи део ципеле којима су обућари давали коначни облик. Било је то време кад у продавницама није било довољно квалитетних ципела да би задовољиле потребе свих грађана па је муштерија, на основу каталога, бирао модел који му највише одговара а обућари, након прецизно узетих мера за сваку ногу, приступали ручној производњи. Посла је било толико да по цео дан није долазио кући због чега су му од куће доносили ручак, а заморан рад одлучујуће утицао увече, да кад се врати кући, глава врло брзо клоне пре него што захрче. И поред свих тешкоћа које нису

МАГАЗИН

5.1.2020.

мимоилазиле ни друге суграђане детињство је, каже Боцко, било лепо. Најстарији брат Ацо је радио у Фабрици вагона што му је омогућило да купи ауто, сестра Мила се по завршетку Медицинске школе у Крагујевцу удала и са мужем одселила у Брежице, а најпознатији краљевачки добошар Мишутка и Боцко остали у Краљеву након што је и друга сестра Слободанка за старијом пошла у Словенију и остала у Кршком. Иако му је као најмлађем било предодређено да носи гардеробу старије браће Боцко је увек имао нове ципеле које је отац правио специјално за њега. Са каквом је прецизношћу то радио најбоље сведочи мајсторско писмо у радњи најмлађег сина коме се дивио и један од муштерија који је стекао докторску диплому на Кембриџу, а потврду о томе добио на обичном комаду папира. - Одрасли смо у нормалној породици у време кад смо сви били сиротиња и нико ни по чему није одскакао. Забавиште је било у Улици цара Лазара, где су сада смештене просторије Црвеног крста, а школа на месту зграде Градске управе. Становали смо у центру града где је сада Војвођанска банка, а како је до школе требало да пређем само две улице нико ме није пратио. У граду није било саобраћаја, прошао би тек по неки камион или запрежна кола, а добро памтим да сам у школу пошао са новом кожном ташном коју ми је направио отац. Било је то време кад смо на великом одмору за ужину добијали кајзерице са топљеним сиром и млеко које је у лончиће донето од куће сипала учитељица Нада Митић. Иако нисмо имали много, нисмо били гладни јер је мајка знала да развуче оно што је било на располагању. Становали смо иза Биоскопа „Сутјеска“ у време док су ту још могле да се гаје свиње за које су отпатке од хране доносиле комшије, а кад закољемо поделимо по мало свима. Народ није био отуђен као данас па смо сви живели лепо, као једна кућа - сећа се Боцко. Нагли пораст броја становника и све више деце били су основни разлог за градњу нових школа, а кад су Боцко и другови друго полугодиште трећег раз-

реда отпочели у тек завршеној згради Основне школе „Светозар Марковић“ никоме није сметало што је од куће морао да понесе патике, јер се у учионице није могло у ципелама. Није основцима сметало ни што су морали да носе плаве блузе што, уз све остало, успомене из детињства чини много богатијим него данашњим генерацијама. Том богатству су у знатној мери погодовале бројне активности ван школе, дечацима настањеним уз обале Ибра и пецање, а у време кад није било модерног пецачког прибора морали да се задовоље лесковим штапом отргнутим са неког дрвета у близини. По која упецана риба, а највише их је било у близини кланице испод градске пијаце, добро би дошла да се обогати вечерња трпеза. Ни тада, а ни у данашње време, није необично да деца, најпре мушкарци, са првим годинама тинејџерског доба попусте у школи због чега је свако у таквој ситуацији био у прилици да се суочи са претећом опасношћу да школовање настави усмеравањем на неки од многобројних заната. Такво искуство доживео је и Боцко који је пожелео да се усмери на тада све популарније занимање ТВ механичара. Како међу само два ученика није било места и за њега на препоруку породичног пријатеља оријентисао се на понуду предузећа Керамика у коме су практичну наставу за занимања керамичара, паркетара, молера и стаклоресца обављали ученици Школе ученика у привреди. Првобитна жеља да буде паркетар попустила је пред стаклорезачким занатом који се у том тренутку чинио само привременим решењем а по један дан наизменичо у школи и на пракси, и још много чега другог, утицали су да се у потпуности посвети стаклорезачком занату. У то време су из школе излазили добри мајстори који су представљали ауторитет у друштву, као што су родитељи у породици. - Оцу и мајци сам увек персирао што је било уобичајено у нашој породици, а колико смо их поштовали најбоље сведочи податак да пред њима никад нисмо опсовали, нити запалили цигарету. То елементарно васпитање се не учи

МАГАЗИН 5.1.2020.

у школи и ко га није савладао код куће никад ни неће. У томе је у то време била разлика између села и града. Расли смо између много људи и од сваког попримали по нешто што није био случај са децом у селима која, у ограниченом кругу људи, то нису имали од кога да науче. Од нас двојице стаклорезаца на занату у послу сам остао сам ја, али нисам хтео да останем у Краљеву јер сам имао проблема са једним мајстором из Керамике. Радио сам по теренима у једној панчевачкој фирми и рано отишао у војску са жељом да служим у морнарици као и мој отац. Стекао сам лепо искуство, прорадиле су и емоције, па сам се из војске вратио као потпуно другачији човек. Сазрео сам десет година, другачије размишљао, променио сам се и по повратку запослио као стаклорезац у Чачку где сам годину и по дана свако јутро путовао шинобусом. Родитељи су добили стан у Рибници, па сам свако јутро морао да устанем у четири сата како бих стигао на воз у пола шест - прича Боцко. Сазнање да у Мрчајевцима нема стаклорезачке радње било је довољно за почетак авантуре са позајмљеним парама и искуство о кампањском послу уско везаном за сезону пољопривредних радова. Најбоља потврда је податак о знатно повећаном обиму посла током јесени и у зимском периоду, а готово никаквом током лепшег дела године због чега није било вредно путовати до Мрчајеваца. Са довољно искуства у друштвеном и приватном сектору Боцко је одлучио да отвори стаклорезачку радњу у Краљеву, у изнајмљеном локалу саграђеном од иверице и салонита, уз могућност да дотадашњем власнику договорену вредност исплати у ратама. Било је то почетком 1975. године кад су приватне занатлије сматране озбиљним противницима државе, због чега ни до дозволе за рад није могло да се дође без проблема. Предуго чекање на решење било је повод за чврсту намеру да се пожали начелнику општинске службе и при првом сусрету схвати како је то особа којој је својевремено учинио услугу. Било је то довољно да експресно буде откуцано и потписано решење чиме је

стављена тачка на дуг период неизвесности. - Таква су времена била што ова деца данас не могу да схвате. У кафани седиш и кажеш да си Србин, а дође полиција и изудара те. Кад су нас јурили за српску Нову годину, јер је у кафани фајронт већ у десет сати, у Словенији су сви ишли у цркву, и данас имају задушнице као државни празник, а код нас кад носиш колач у цркву беже од мене као да имам кугу. Краљево је било у експанзији у време кад су се досељавали људи из Новог Пазара, Сјенице, са простора Косова и Метохије. У Ковачима, Рибници и Сијаћем пољу готово да није било ничега, од Краљева до Жиче само кукурузи и њиве и једва неколико кућа. И у таквим условима било је пет шест стаклорезачких радњи, а сада само још две. Посла је било толико да нисам знао да ли да се радујем или кукам. Имао сам по три четири радника, јер смо некада дневно стаклили две до три куће, а највише сам зарадио после Титове смрти јер сам шест месеци по цео дан стругао рамове за његове слике које су излазиле у Новостима, Политици и другим новинама. Мислим да сам пола куће зарадио на тим рамовима, другу половину на гобленима који су били врло популарни. Два пута месечно су ми стизали рамови, до шест сати поподне сам радио стаклорезачке послове а онда затворим, пустим радио и рамим гоблене. Иако је жестока конкуренција утицала да цене буду ниже зарађивало се лепо, сада много више али је мањи промет - каже Боцко. Да посао може да се обавља мање или више поштено сведоче примери колега који су триста квадрата купљеног стакла продавали као четири стотине али и других, као он, који би наплатили мање од набављеног. И то је, признаје Боцко, резултат васпитања које је понео из куће. Оно које је дограђивао кроз живот водило је ка различитим задовољствима, између осталих лову и роболову захваљујући којима је пропутовао добар део Европе. Више од четири деценије рада у различитим условима, по који пут посебно тешким, одвело је јунака ове приче у

заслужену пензију, али га није одвојило од посла па део сваког дана проведе у радњи, више из навике него велике потребе. Нови типови грађевинске столарије утицали су на промену структуре послова, што је значајно утицало на затварање стаклорезачких радњи. Остао је Боцко и још један колега који се уз то бави и другим пословима. - У суштини се није много шта променило, али се сада ради само крпеж што физички није много напорно. Сваки је занат леп, а колико је овај најбоље потврђује податак да се кад застаклим кућу окренем и погледам како је лепо. После толико година и даље ми је мило кад урадим нешто лепо, а занат је интересантан јер није ни шаблонски ни монотон иако колеге више стакло не режу ручно, јер имају компјутер који реже по задатим димензијама. У пензији сам и радим колико стигнем. Идем у лов и риболов, а волим да кажем како сам риболовац у кратким рукавима јер ме више интересују шетња и дружење него улов. На Мораву одем у пет ујутру, проведем поред реке цео дан и напуним батерије, јер уз жубор реке не може нико да те изнервира, а то људи не могу да схвате. Ко живи у Краљеву а није се попео на Столове тај не зна шта је лепота. Више немам сигурну руку а кад за годину дана затворим у Краљеву ће, на оволико становника, остати само једна стаклорезачка радња јер нема подмлатка. После толико година могу да кажем да је сваки занат више рутина него знање, па чим узмем стакло у руке знам да ли ће добро да се реже или неће. Кад режем стакло ослушкујем да ли је звук равномеран, што најбоље сведочи о његовом квалитету - каже Боцко. После толико година у послу неостварена жеља је да некоме од млађих пренесе бар део искуства како би наставио да се бави послом у коме може да се заради добра плата. Некада је од зараде могла да се направи и кућа, сада више не. Основни разлог је знатно мањи обим посла о чему сведочи податак да је десетак рамова дневно заменило петнаестак за месец дана. Т. Радовановић

МАГАЗИН

5.1.2020.

ПРОМЕНЉИВ КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА

МАГАЗИН

5.1.2020.

Почаст спортском великану Горану Раичевићу

У СЛАВУ Ш - Спомен плоча у част изузетном спортисти сведочи да је живео као атлетичар, а умро као војник који је Србији, поред бројних медаља и пехара, поклонио највредније што је имао – свој живот. - На време проведено са Раичевићем подсетили су Драган Здравковић, Рифат Зилкић, Оливера Јевтић и Славко Кузмановић а су новогодишње атлетске трке у Мрсаћу више од спортског надметања потврђује обележавање педесетогодишњег јубилеја отпочетог откривањем спомен плоче вишеструком учеснику, и победнику из 1994. године, Горану Раичевићу који је, неколико дана пре него што ће навршити тридесет шест година, страдао од снајперског метка албанског сепаратисте у селу Качикол код Приштине 6. маја 1999. године. Плоча је пред старт

прве трке овогодишњег такмичења откривена у присуству представника локалне самоуправе, организатора такмичења и спортских другова Горана Раичевића, Драгана Здравковића, Славка Кузмановића, Оливере Јевтић и Рифата Зилкића, али и бројних поштовалаца изузетног спортисте. Раичевић је атлетиком почео да се бави далеке 1975. године као одличан ученик Основне школе „Моша Пијаде“ у Разбојни кад је дебитовао на Кросу

политике. Наставио је као гимназијалац у Брусу, а атлетску каријеру отпочео у београдској Црвеној звезди током студија агрономије. Од двадесет прве године, кад се потпуно посветио „краљици спортова“ и дугим пругама, наступао је и у атлетским клубовима „Партизан“, „Соко“ из Врбаса и „Брус“, а у периоду између 1980. и 1984. био непобедив на уличним тркама. Као државни репрезентативац био је петоструки победник Белог кроса, а најве-

ШАМПИОНА ћим успехом у каријери оцењује се победа у „Б“ купу Европе у Барселони и друго место на „А“ купу Европе. Раичевић је двадесет један пут наступио за атлетску репрезентацију Југославије, а поред титула првака Балкана у кросу 1990, 1992. и 1994. године био је учесник светског првенства у кросу. По пет пута је био првак државе у овој дисциплини и победник Кроса Политике, четири пута Кроса Борбе, два пута Кроса РТС, а четири пута је први прошао кроз циљ на Трци ослобођење Београда. Победник је маратона у Новом Саду 1996. а Нишу 1999. године и новогодишње трке у Мрсаћу у категорији сениора, а за постигнуте спортске резултате добио је златне плакете Атлетског савеза Југославије и Атлетског савеза Србије. Уместо на маратонску трку у Грчку, Горан је скинуо дрес

са државним грбом и обукао униформу Војске Југославије да би, како је говорио, обавио најважнији задатак чувања и одбране земље. У знак сећања на њега у Брусу се сваке године одржава меморијална улична трка, а испред стадиона подигнут му је споменик. Минут ћутања у знак почасти прерано страдалом атлетичару увод је у обраћање градоначелника Краљева Предрага Терзића који је потврдио да је Раичевић ушао у легенду као спортиста. - Страдао је у периоду када су нашу земљу неоправдано оптужили и напали, кад су многи очеви били ван својих кућа, одвојени од породица, а многи од њих се никада нису вратили. Двадесет година после имамо могућност да више не говоримо ни о каквој хумани-

тарној акцији, него да говоримо о злочинима који су почињени над Србима. Надам се да у будућности више нећемо ратовати и да ћемо се бавити спортом, као што ћемо се данас бавити спортом, да ћемо разговарати о лепим стварима, да ћемо градити путеве, фабрике, да ће наша деца живети у бољем свету - поручио је Терзић. На време проведено са Раичевићем подсетили су Драган Здравковић, Рифат Зилкић, Оливера Јевтић и Славко Кузмановић. Спомен плоча у част изузетном спортисти сведочи да је живео као атлетичар, а умро као војник који је Србији, поред бројних медаља и пехара, поклонио највредније што је имао – свој живот. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2020.

Новинарке у улози жртве

МАГАЗИН

5.1.2020.

МЕДИЈИ ОГЛЕД

- Високу цену напада на новинаре плаћају људи око њих, чланови породице и пријатељи. - У Србији једна афера замењује другу, па и много безазленије понашање од оног због којих су у неким земљама падале владе овде пролази без икаквих последица. - Медији деведесетих година били су доступнији публици. - Режим није таргетирао појединце већ групе и челнике тих група, а није се спуштао на ниво да развлачи по новинама сараднике редакција, да уништава младе животе, породице, да их каља, да лаже, да излаже фотографије са неких праћења. - Тренутно стање последица политике најјаче политичке опције. - Насиље над онима који заступају другачије ставове, и сматрају професионалним насиљем над основним слободама оних који раде у њима

Фото: М. Радовановић

ДАЛО ДРУШТВА

верење да је насиље постало једна од основних одлика друштва повод је да у месецу кад се многе организације, па и Уједињене нације, на различите начине укључују у кампању „16 дана активизма против насиља над женама“ Локални фронт организује трибину са фокусом на жене у медијима. Податак да су се често налазиле на мети напада повод је за жељу да им се бар и на овај начин пружи подршка, а најбољим особама да о овој теми разговарају са Краљевчанима оцењене су новинарке Весна Радојевић, Тамара Скроза и Даница

МАГАЗИН

5.1.2020.

Вученић које су, радећи један од најважнијих послова у друштву, биле у ситуацији да ову друштвену одлику виде изблиза, и врло често се нађу у улози жртве. Организатори потврђују да представници локалних власти ни овом приликом нису показали довољно разумевања за значај теме, па им је четврти пут узастопно ускраћено гостопримство у згради Градске управе због чега су морали да се преселе у знатно скромнији простор и трибину одрже пред мањим бројем посетилаца. Трибина је показала да и поједини новинари постају тема таблоида, пре

свих поједини чије се мишљење не подудара са оним што је у датом тренутку окарактерисано као мејнстрим. Таква искуства деле учеснице трибине које су се нашле на мети таблода па, без обзира колико живеле у балончићу истомишљеника не могу да се отргну утиску да су људи који мисле другачије од власти унапред „виђени да гину“. У таквим околностима податак да постају жртве прогона најдиректније потврђује да то што раде властима смета што је, у тренутној ситуацији, довољна потврда да заступају исправне ставове и добро раде

посао који им је поверен. - Кад ме је нападала госпођа која врши функцију саветнице председника мени је сваки њен напад орден на реверу, јер ћу увек знати да сам у ово време била на правој страни. Напади су различити, добијају различите форме за различите свтари, а све има исту поруку а то је - нисте пожељни, то што говорите нама не одговара и због тога што говорите треба да будете кажњени. Оно што је далеко од светала рефлектора јесте да све то има своју цену. Сви које видите на насловним странама таблоида, и који су у једном

тренутку заузимали виђено место у дневницима Телевизије Пинк, су „болесни“. Имате редакције у којима нема здравог човека и то су капиталне болести, озбиљне болести, неизлечиве или фаталне. Цену осим здрављем плаћају људи који су око нас, плаћају породице и пријатељи. Страдају сви око нас, али мислим да је то орден и велика част колико год те коштало, колико год ти здравља однело и колико год цену плаћали чак и наши ближњи који немају чега да се стиде и могу само да се поносе нама - каже Скроза оцењујући нападе из

мејнстрим медија потпуно идентичним. Разлика се огледа у простору који им се посвећује и степену агресивности који је значајније израженији кад су на мети напада новинарке. Да су жене изложене посебној врсти напада сведоче указивања на начин облачења, претпостављени приватни живот, сексуалне афинитете, брачно стање и слично, а није реткост да се потврђује како нису удате или довољно сексуално активне, у неким случајевима и супротно, што није доживео ниједан од колега.

5.1.2020.

МАГАЗИН

У тренуцима кад се на страницама таблоида нађе атрактивнија тема не јењавају напади на друштвеним мрежама, а искуство учесница трибине потврђује да међу њима нема битне разлике. Потврда су изјаве извађене из контекста што је добра прилика да се на ауторку свали дрвље и камење, или текстови објављени пре више од деценије и ставови са којима се нападачи не слажу. Иако је тема трибине требало да буде однос према новинаркама као жртвама у медијима по који пут се мало удаљило од теме уз подсећање да у Србији једна афера замењује другу, па и много безазленије понашање од оног због којих су у неким земљама падале владе овде пролази без икаквих последица. Примера има много, а податак да не долазе под удар истражних органа тумачи се понашањем правосудних органа и уверењем да не раде адекватно посао који им је поверен. Иако није необично да у одређеним периодима постоји мањи или већи притисак на медије уверење да се све више претвара у насиље упућује на поређење са неким ранијим временима. - Насиље над медијима није инцидент. То је тема, свакодневно стање, али постоје одређене разлике у односу на период деведесетих година који сви гледамо као најмрачније доба у новијој српској историји. Имам утисак да су медији деведесетих година били доступнији публици упркос томе што данас постоје дигитални медији, огроман број портала, и што сви на својим мобилним телефонима можемо да проверавамо информације. Независни медији су долазили до своје публике, а сада имам утисак како публика мора да појури инфорамцију, морамо да уложимо одређени напор да дођемо до информације. Медији који су одлучили да остану професионални, и да се баве својим послом, су као и новинари. Ми смо донели личну одлуку да одемо на маргину, налазимо се у ћошкићу и из тог ћошкића

извештавамо, нешто радимо, а ви ако желите да нас видите или чујете морате да уложите неки напор, укључите лаптоп, одете не неку друштвену мрежу. Ми не долазимо до вас уколико ви не дођете до нас, па се срећемо на тежи начин него што је то било деведесетих година кад смо имали организовано државно институционално насиље над медијима. Сећам се ноћи кад је полиција упала у Београђанку. Уђу, упере машинке и кажу одступи од компјутера. Мислим да је и то насиље. Једино што тада тај пол професионалних медија није био мобингован на дневном нивоу на начин на који смо ми малтретирани психолошки, интелектуално. Није било одмазде у виду уништавања људских живота у медијима под контролом режима. Нису таргетирани појединци. Милошевићев режим је таргетирао групе и челнике тих група, а није се спуштао на ниво да развлачи по новинама сараднике редакција, да уништава младе животе, породице, да их каља, да лаже, да излаже фотографије са неких праћења. Толико се креира ирационална, патолошка, ненормална атмосфера у којој на сумануте и сулуде оптужбе не можете да одговорите рационално - каже Вученић. Опште уверење како медији ни у једном друштву не могу бити бољи него што је оно само потврђује став о лутању у магли у којој пут до нешто светлијег острвца води кроз мочвару препуну траве и живог блата. Поређење са остатком света сведочи да у случају угрожавања медијским слобода подједнако бурно реагују и новинари и цело друштво. То се у Србији, ако се и деси, по значају изједначава са националним празником, а они који су се усудили да дигну глас са народним херојима иако су само радили оно што би свако требало да ради, свој посао. И док се у нормалном цивилизованом друштву такво понашање сматра нормалном реакцијом на угрожавање медијских слобода учеснице трибине сматрају да се у Србији поистовећује са херојским

Тамара Скроза

5.1.2020.

МАГАЗИН

Дасница Вученић

чином. Подсећање на конференције где се разматрало да ли су медији огледало или авангарда једног друштва, а увек побеђивале теорије по којима су само огледало, појачава уверење како не могу да буду много бољи од друштва у коме функционишу због чега је и једном и другом неопходна озбиљна реконструкција, неки би рекли ренесанса. Ретки су примери бурније реакције јавности на угрожавање медијских слобода као што је то било половином деведесетих година прошлог века кад се побуна због угрожавања Радија Б92 претворила у демонстрације широких размера, а слично искуство доживели су Краљевчани кад је уклоњен предајник локалне радио станице са Гоча. Поглед на актуелну медијску сцену у Србији отвара озбиљно питање мејнстрим медија због кога би значајнији број становника био спреман да се упусти у сличну авантуру, да га чува, брани и негује јер ради у њиховом интересу и задовољава потребе и очекивања. Сумња у тако нешто води ка ставу да проблем није само у публици која, у ситуацији кад медији не задовољавају очекивања, и потребе, у њима не види савезнике због чега се ствара својеврсно врзино коло из кога нема излаза. Учесници трибине узрок тренутном стању виде у чињеници да таква врста медија прати политику најјаче политичке опције због чега се сматра њеном пропагандном машинеријом. Зато се насиље над онима који заступају другачије ставове сматра насиљем над основним слободама оних који раде у њима. - Потпуно је свеједно ко те напада, ако користе исту врсту артиљерије. Једино опозиционе снаге немају толико моћи да те нападају кроз мејнстрим медије, али опозициони ботови делују на друштвеним мрежама и то утиче на човека. Не доживљавам опозиционе странке као идеалне и као апсолутне пријатеље, а наш посао и није да их доживљавамо као пријатеље. Почетком двехиљадитих смо донекле погрешили јер смо приватне контакте током деведесетих пребацили у двехиљадите и једно време им давали кредит. Мислим да смо им кредит давали предуго, а да се ни они нису показали сјајно. Основе система који данас имамо у медијима су постављене пре Вучића. Он је тај систем развио до непрепознатљивости,

до потпуно малигне форме и до карцинома који је захватио комплетан систем. У то време биле су назнаке да се тако нешто ствара, а ја прва нисам у томе видела неки фаталан проблем, већ пре аномалију коју ћемо у будућности решити. Не да нисмо успели да решимо ту аномалију, него смо постали жртве сопствених кредита, тако доживљавам и једну и другу страну, али не морамо да будемо добро ни са једном ни са другом. Ми се боримо за принцип, а проблем је што ови који су тренутно на власти газе све принципе, и све вредности, и ако имаш иоле професионалне части мораш да будеш против таквог система - каже Скроза. Са трибине стиже упозорење да су после демократских промена пред крај двехиљадите године изневерена бројна очекивања, посебно на медијској сцени Србије где се није много тога променило. Потврда се огледа у уверењу да су они који су радили за претходну власт наставили то да чине подржавајући нову, а они који нису директно подржавали ни власт ни опозицију наставили да се професионално односе према послу који су изабрали. Ни после две деценије нема одговора на питање како се, и зашто, баш то догодило. Зато се са сетом гледа на период кад су медији успели бар за мало да се уздигну и отргну од политичких утицаја. У таквим околностима поражавајуће делује уверење да је свет у овој области константно ишао напред, и све даље, а да су медији у Србији тапкали у месту, не ретко враћајући се далеко уназад. Све што се дешавало води ка ставу о стварању паралелног универзума, и својеврсног позоришта, па се најновији дијалог представника власти и медија доживљава као „Потемкиново село“, брука за професију, скандал, вечита срамота и жиг на челу свих који се баве овом професијом. Посебно разочаравајуће делује уверење да креатори такве политике и сами све више верују у умаштани свет, а што време више пролази све је мање спремних да их аболирају. И као закључак уверење како би, за било какву промену, људи морали бити на адекватан начин обавештени, а не могу уколико не трагају за правим информацијама. Треба да постоји нешто где ће сви, макар и на задњој чуки а не само у градовима, бити обавештени, а не могу са оваквим медијима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2020.

Седам деценија театарског живота у Краљеву

МАГАЗИН

5.1.2020.

ИСПОД СПУШ

- Позоришни живот у Краљеву баштини традицију друге половине деветнаестог века започету гостовањима путујућих позоришних дружина из других градова. - Период између два светска рата обележило је формирање дилетантских позоришних дружина. - Током првих седам сезона професионалног рада на челу позоришта је смењено осам управника, а премијерно изведене шездесет четири представе. - У периоду успона комунистичке идеологије позориште је неговало национални репертоар што је изазивало нескривено негодовање градских челника. - Улога позоришта након ослобођења Краљева у Другом светском рату огледа се у значајном утицају на образовање широких народних маса. - За опстанак позоришта од престанка рада до поновог формирања професионалног позоришта најзаслужнији Сретен Степић

ШТЕНЕ ЗАВЕСЕ

Мирјана Савић

МАГАЗИН 5.1.2020.

бележавање седме деценије интензивног позоришног живота у Краљеву повод је за опсежно истраживање са циљем да се дође до што више података који би бацили мало више светла на овај вид културног живота у локалној средини. Озбиљног задатка прихватила се музејски саветник краљевачког Народног музеја Мирјана Савић, а први резултати вишегодишњег истраживања прошлости градског театра представљени су пред крај минуле године на изложби „Испод спуштене завесе“. Приземље музејске зграде није био довољно велико да се сместе фотографије, плакати, реквизити, награде, костими и делови сценографије који су специјално за ову прилику извађени из позоришног архива и сценског

МАГАЗИН

5.1.2020.

депоа, да би пред публиком угледали светлост „музејске“ сцене. Много тога другог, што сведочи о значајним активностима позоришта током пуних седам деценија, биће објављено у монографији која се очекије током ове године. Иако је главни задатак био да се осветли период од седамдесет година, од оснивања првог професионалног позоришта у Краљеву 1949. до године у којој се обележава јубилеј, истраживање сведочи да позоришни живот у Краљеву баштини традицију друге половине деветнаестог века започету гостовањима бројних путујућих позоришних дружина из других градова. Прво такво у Краљеву које је, под називом „Слога“, Антоније Пелагић основано на размеђу два века скоро шест година је неговало национални репер-

тоар и стизало до крајева у које слична нису залазила. Период између два светска рата обележило је формирање дилетантских позоришних дружина, какве су биле „Будућност“ и „Абрашевић“, и појава значајних особа као што су Петар Стојић и Милорад Јовић. Стојић се као изузетан играч и кореограф након школовања у европским градовима накратко вратио у Краљево где је почетком треће деценије двадесетог века основао дилетантску трупу и покренуо курс играња у кафани „Јеленац“, а оснивањем два плесна студија брилијантну каријеру наставио у Београду. Завршио је као међународно призната личност, саветник париске Академије игара и представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у

европској Унији кореографа. О раду у овој области сведочи његова књига о плесовима и играма издата 1927. године чији уводни део потврђује везаност за Краљево. - У истом периоду је радило и дилетантско позориште „Будућност“ за које је значајан Милорад Јовић, фасцинантна личност, један од иницијатора и оснивача музеја али и писац драмских текстова који је 1940. године организовао гостовање позоришта „Сузе и смех“. Представе су извођене углавном у кафанама и ресторанима, Јовић се бавио драматизацијом текстова страних писаца а значајан је за развој драмске уметности у Краљеву и првих година након ослобођења у Другом светском рату. За време рата је, на иницијативу

начелника краљевачког округа, основано дилетантско позориште које је у периоду од 1943. до 1944. окупљало најбоље глумце тог периода. Током те две године достигло је велики углед и популарност у границама Србије о чему сведоче награде и гостовања у Чачку и Ужицу. Крајем 1944. Српско народно позориште Округа краљевачког гостовало је у Богатићу а због хаотичних ратних догађања читав ансамбл, са комплетном опремом, хитно је евакуисан у Шабац. Целокупан фундус краљевачког позоришта склоњен је у просторије шабачке Гимназије, да би га након ослобођења у потпуности преузело новоосновано Народно позориште у Шапцу. Глумачка елита краљевачког позоришта, која се стицајем ратних неприлика затекла

у Шапцу, више се није вратила у Краљево - каже Савић. Културно - уметничко друштво „Абрашевић“ је од 1926. године неговало традицију драмског рада који је настављен већ прве године након ослобођења, кад почиње рад драмске секције на чијем су се репертоару нашле једночинке руских аутора „Каћуша“, „Свињарка“ и друге које су извођене у Краљеву и околним селима. Значајним за овај период сматра се Радослав Веснић који је, након повратка из заробљеништва, са места директора Гимназије у значајној мери утицао на рад „Абрашевића“. Како је Краљево по административној организацији припадало Чачку из овог града су долазили професионални глумци и редитељи који су рад „Абрашевића“

МАГАЗИН 5.1.2020.

5.1.2020.

МАГАЗИН

подигли на значајно виши ниво. То је у значајној мери утицало на профилисање групе глумаца аматера који су чинили језгро професионалног градског позоришта. На челу позоришта је, од оснивања 1949. године, био Добривоје Говедарица кога је наследио Миодраг Сарић. Подаци о раду у том периоду сведоче да се током седам сезона на челу позоришта сменило осам управника, а да су премијерно изведене шездесет четири представе. Пажњу истраживача посебно привлачи податак да је, у периоду успона комунистичке идеологије, позориште неговало национални репертоар о чему сведоче представе „Хајдук Станко“, „Зулумћар“, „Смрт мајке Југовића“ и друге што је изазивало нескривено негодовање градских челника. Ауторка изложбе потврђује како су сачуване фотографије из периода од 1949. до 1956. године помогле да се имена повежу са ликовима само једне представе. Иако нема превише података о раду професионалног позоришта у том периоду по нешто од докумената сачувано је у краљевачком Историјском архиву и Музеју позоришне уметности Србије. За мало више светла на рад у овој области заслужне су „Ибарске новости“ чији су педантни новинари од 1953. године пратили сва значајнија збивања иза позоришне завесе. Тако пажљивом истраживачу није могла да промакне чињеница о значају позоришта чија се улога огледа у значајном утицају на образовање широких народних маса у периоду кад је то био циљ власти. У ситуацији кад је и у овој средини било доста неписмених потврдило се да је позоришна уметност сама по себи довољно атрактивна и на најпријемчивији начин може да приближи образовање. - Захваљујући Милу Цвијовићу, који се врло живо сећа периода од средине шездесетих до 2010. године, успели смо да вежемо ликове са именима, а све за шта није било места на изложби наћи ће се у монографији. И МагазИН је помогао у расветљавању животних ствари везаних за настанак позоришних представа а разговори са неким од значајнијих краљевачких глумаца, међу којима су Сла-

вољуб Ђорђевић, Нада Станков, Миломир Недељковић, Миле Цвијовић, Верољуб Андријанић и други, помогли су ми да добијем смернице о представама које су значајније од других. Ако кажемо да су архивска документа извори првог реда, и костур око кога се гради рад, сачувани текстови и сећања су оно што даје животност. У периоду кад се завршава професионални рад позоришта значајна је појава Сретена Степића који је био врстан глумац и ентузијаста, али и личност која је пленила и надахњивала савременике и оне који су дошли после њега. Неподељено мишљење свих је да је заслужан за опстанак позоришта од престанка рада до поновог формирања професионалног позоришта. Његовим радом и вишеструким ангажовањем током четири деценије итекако је обележен аматерски период позоришта кроз које је прошао велики број значајних имена - сведочи Савић. Током истраживања посебна пажња је посвећена раду са најмлађима о чему сведочи постојање пионирског и омладинског позоришта још у периоду професионалног рада. Након вишегодишње паузе интензивиран је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година за шта је најзаслужнија готово заборављена Ружица Степановић. Документација Музеја позоришне уметности Србије и Лексикон значајних глумаца, који је издала Матица српска у Новом Саду, сведоче о њеном раду који је, из редова талентоване деце за којом је трагала по краљевачким школама, изнедрио изузетне глумце. Нова етапа у развоју позоришта везује се за вишегодишњи рад управника Василија Туцаковића током кога је највећи број представа режирао Александар Ковачевић, док се за развој и афирмацију драмске уметности код млађе популације заслужном сматра Наташа Ковачевић Искорак је направљен шездесетих година доласком првих професионалних редитеља, а након оних који су ангажовани током служења војног рока у Краљеву процес је заокружен седамдесетих година са Петром Говедаревићем. Неколико представа је почетком седамдесетих режирао Милутин Јаснић, а

МАГАЗИН 5.1.2020.

кључном личношћу у том периоду оцењен је Радослав Веснић који је, у сезони 1969/70, покренуо једногодишњи рад Драмског студија са двадесетак полазника од којих је највећи број касније чинио стуб краљевачке драмске сцене. Подизању квалитета представа допринело је ангажовање професионалних редитеља и сценографа о чему најбоље сведоче прве награде на различитим смотрама драмског стваралаштва. Период седамдесетих година остаће запамћен по драмским секцијама у „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“ о чијем учешћу на Сусретима другарства радника индустрије и рударства сведоче бројне награде. Позориште је помагало рад драмских секција по школама, уступало простор, глумце и редитеље онима које су формиране у фабрикама, а њихове представе увршћивало у редовни репертоар. Кад је крајем седамдесетих година покренут „Турнир духовитости“ у надсмејавању градова, током кога је забележена рекордна посета од дванаест и по хиљада гледалаца, Краљевчани су успели да надиграју бројне противнике и стигну до финала где су, по многима незаслужено, поражени од екипе Власотинца. - Осамдесете године су значајне због више ствари, пре свега због једне од најзначајнијих реконструкција просторија за рад. Иако је таквих активности било и раније, педесетих и шездесетих година, најпримеренија адаптација обављена је у периоду од 1981. до 1983. године кад је, на иницијативу Василија Туцаковића, значајно ојачана позоришна зграда, добијено додатних двеста педесет квадрата простора и осавремењен светлосни парк. Јован Булајић је у том периоду режирао дванаест представа, а док је рађена реконструкција позоришта глумци су припремали представе у просторијама Културно - просветне заједнице и Дома војске. Реконструисана зграда је отворена 3. октобра 1983. године представом „Јулије Цезар“, која је донела низ награда, а на рад позоришта утицало је братимљење Краљева и Марибора и повеља о пријатељству позоришта два града. Од децембра 1984. године управник позоришта је Миломир Недељковић са којим почиње нова и озбиљнија етапа у раду позоришта - каже ауторка изложбе. Деведесете године одишу свежином модерног театра у коме су настале представе „Пешице“, „Школа за жене“ и „Љубинко и Десанка“

што је привукло пажњу Драгослава Андрића и Јована Ћирилова који у тексту објављеном у Политици у најбољем светлу описује рад аматерског позоришта. У том периоду на репертоару је „Камен за под главу“, представа која је током две деценије доживела највећи број извођења, потом „Рогоња“ која је трајала дуже од свих у историји позоришта. Упркос тешким политичким и економским околностима позориште је успело да се уздигне ангажовањем локалних стваралаца из различитих области који доносе препознатљиви визуелни идентитет. У двадесет првом веку позоришту је дефинитивно враћен професионални статус након што је 1998. године, потписивањем првих уговора за учешће у представи „Рогоња“, направљен значајнији помак у том смеру. Кроз школу глуме „Сцена“ до 2009. године прошло је више од четири стотине полазника од којих су неки и данас присутни у позоришту. Четири године након земљотреса који је погодио Краљево почетком новембра 2010. чекало се на санацију озбиљних оштећења због којих је рад позоришта оријентисан на гостовања. Од тренутка повећаног интересовања политике за рад позоришта на челу установе променило се више директора него у деценијама пре тога а сваки од њих је, сведочи, Савић, на специфичан начин допринео повећању квалитета рада. У том периоду је, у знак поштовања према Сретену Степићу, покренут фестивал на отвореном, а представе за децу постале су саставни део редовног репертоара. Овај сегмент рада, и награде које су освајане на различитим смотрама, утицале су на одлуку Удружења професионалних позоришта Србије да Краљеву повери улогу домаћина Фестивала позоришних представа за децу „Мали Јоаким“, а претходне и фестивала који носи име Јоакима Вујића. Посебан сегмент изложбе посвећен је Клубу пријатеља позоришта који је у периоду од 1969. до осамдесетих година прошлог века промовисао таленте из различитих области уметничког стваралаштва. Посебно су обрађене копродукције са позориштима из Крушевца, Ужица и Крагујевца, а изложба се завршава сегментом иза спуштене завесе у оквиру кога су представљене личности које позоришној публици нису видљиве, а без којих није могућа ни припрема ни извођење било које представе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.1.2020.

Пет деценија спортског надметања у Мрсаћу

МАГАЗИН

5.1.2020.

ПРАЗНИК А

- Током пет деценија на новогодишњим атлетским тркама у Мрсаћу учествовали су најпознатији домаћи атлетичари, репрезентативци, рекордери и носиоци медаља са бројних такмичења, од балканских и европских првенстава до Олимпијских игара. - Подршку организацији јубиларних трка у Мрсаћу пружиле су спортске асоцијације Краљева и Србије, привредници, припадници Војске Србије и локална самоуправа. - Међу учесницима око две стотине такмичара из тридесетак клубова са простора Србије, Пољске и Босне и Херцеговине. - У трци сениорки тријумфовале атлетичарке Новог Пазара Теодора Симовић, Саима Мурић и Ленка Николић. - Међу сениорима најбољи европски првак Осман Јанузовић из Добоја

АТЛЕТИКЕ

МАГАЗИН 5.1.2020.

ре тачно педесет година, 2. јануара 1971. године, група атлетичара из Краљева истрчала је у Мрсаћу прву трку на кружној стази на којој се и ове године појавило око две стотине атлетичара у више старосних категорија. Били су то атлетичари краљевачког Металца Коста Коларевић, Милкан и Мића Вукомановић, Петар Поповић, Милован Божић, Михаило Лишанин, Зоран Чубрић, Предраг Цвијовић, Ђорђе Станић, Бранко Николић, Драгиша Остојић и Драган Грујичић. Знак за старт трке дао је секретар клуба Мија Милчевић, а од тог дана до данас прве спортске вести у новој години стизале су из овог поморавског села које годинама уназад у редовима атлетичара слови као српски Сао Паоло.

Током пет деценија на новогодишњим атлетским тркама у Мрсаћу учествовали су најпознатији домаћи атлетичари, репрезентативци, рекордери и носиоци медаља са бројних такмичења, од балканских и европских првенстава до Олимпијских игара, а у организационом одбору били бројни спортски радници, угледни грађани и привредници. Подршку организацији јубиларних трка у Мрсаћу пружиле су спортске асоцијације Краљева и Србије, привредници, припадници Војске Србије и локална самоуправа. - Поносимо се трком у Мрсаћу, јер је то први спортски догађај не само у региону већ и на старом континенту. Традиција је дуга, стигли смо до пола века трајања новогодишње трке и иде-

мо даље. Велика је ствар видети Оливеру Јевтић, Драгана Здравковића, Рифата Зилкића, све те бивше шампионе, победнике и на овој трци. Велики број такмичара из Краљева и Србије, али и из иностранства, окупио се данас у овом лепом поморавском селу, а овом догађају присуствује и велики број грађана. Град Краљево је још једном помогао организацију трке, а наставићемо да, из године у годину, помажемо мештанима Мрсаћа који желе да се баве спортом и своје место промовишу кроз новогодишњу трку, али и да обезбеђујемо све већа средства за развој спорта - обећао је градоначелник Краљева Предраг Терзић. У изграђивању традиције новогодишњих атлетских трка у Мрсаћу учество-

МАГАЗИН

5.1.2020.

ЈЕДАН ЈЕ БИО ЦОЛЕ

Иако се заслуга за оснивање новогодишњих атлетских трка у Мрсаћу приписује Кости Коларевићу мало је познато да је у томе учествовао тадашњи председник Фудбалског клуба Морава из овог места Стојадин Митровић Цоле. На ово упозорава његова најмлађа кћерка Силвана Милетић уз подсећање да је, као најистакнутији спортски радник овог места, пуне двадесет четири године био на челу клуба који је у том периоду остварио најзначајније резултате што је било довољно да му Фудбалски савез Југославије додели Златну плакету а Црвена звезда, као дугогодишњем члану,

омогући бесплатно присуство свим утакмицама. - Сећам се да ме је као дете водио на фудбалске утакмице. Као истакнути спортски радник дочекао је у Мрсаћу Фрању Михалића, Данета Корицу, Веру Николић и друга атлетска имена, а иако бројне дипломе сведоче о ангажовању на пољу атлетике сматрам да је мало запостављен. Умро је 1976. кад сам имала само шеснаест година, али сам запамтила рад у кубу који је прославио јубилеј под његовим мотом „У ватру, плави“, а Драгољуб Обрадовић Кондис у Ибарским новостима објавио текст о њему под називом „Један је био Стојадин Цоле“ - прича Силвана показујући Златну плакету Фудбалског савеза Југославије. Да је и у селу почело да бледи сећање на њега потврђује додела имена улицама у овом месту на чији је списак доспео тек након што су реаговале Силвана и њена сестра.

МАГАЗИН 5.1.2020.

5.1.2020.

МАГАЗИН

вали су бројни атлетичари из целе земље, спортски радници, грађани Мрсаћа и Краљева, а значајан допринос дали су и представници медија. Уз потврду посебног задовољства што је Мрсаћ педесети пут угостио бројне спортисте из спортског удружења овог села стиже потврда жеље да заједничке новогодишње атлетске трке буду још успешније, да трају и дуго баштине вишедеценијску спортску традицију. На кружној стази дужине 1.650 метара, која од 2. јануара ове године носи име Горана Раичевића, у више дисциплина, појавило се око две стотине такмичара из тридесетак клубова са простора Србије, Пољске и Босне и Херцеговине а уз њу, поред бивших шампиона, недовољан број љубитеља атлетике какав приличи овом догађају. Такмичење по правилу отварају најмлађи, и ове године ученици истуреног

одељења Основне школе „Петар Николић“ из Самаила у Мрсаћу, први пут у Меморијалној трци Горан Раичевић, а у аналима такмичења биће забележено да су победници Милица Старчевић и Звездан Мршовић. После једног круга, колико су трчале млађе пионирке, надмоћније од осталих биле су ателетичарке Новог Пазара Саима Мушовић, Нејра Брахић и Јана Белић. На стази исте дужине надметале су се и пионирке од којих је прва кроз циљ прошла Меира Мехмедовић из Новог Пазара, а потом Теодора Павловић из чачанске Слободе и чланица Мораве из Ћуприје Сара Ћирић. Најбољи у категорији млађих пионира био је Самед Хаџић из Новог Пазара који је кроз циљ прошао испред атлетичара чачанске Слободе Новака Миросавића и Краљевчанина Николе Бељаковића. Кабир Зилкић из Новог

Пазара био је најбољи у конкуренцији пионира, други је кроз циљ прошао Урош Мишић из Прилужја а трећи Јахија Зукорлић из Новог Пазара. У трци млађих пионирки најбоља је била Милица Жунић, а за нијансу слабије чланица Мораве Тијана Асимић и Андреа Матовић из Рашке. Краљевчанке Јована Миладиновић и Анастасија Марковић потврдиле су да немају достојне противнице у конкуренцији јуниорки, док је као трећа кроз циљ прошла атлетичарка Ивањичког Јавора Санела Ђоковић. Јуниори су претрчали два круга и док су код млађих прва три места заузели члан Мораве Алекса Томић, Џемал Хасановић из Новог Пазара и Никола Вукеља из крушевачке Младости код старијих је најбољи био члан Мораве Алекса Милановић иза кога су на циљ стигли атлетичари Трепче из Косовске Митро-

вице Јован Деновић и Ђорђе Стевановић. Хит дана су и овога пута биле трке сениора и сениорки међу којима су тријумфовале атлетичарке Новог Пазара, Теодора Симовић, Саима Мурић и Ленка Николић. Колико је двострука победница трке у Мрсаћу била надмоћна потврђује податак да се на старту појавила након дванаесточасовног путовања после учешћа на трци у Аустрији. По правилу највише се очекивало од сениора, а на стази од шест хиљада и шест стотина метара најбољи је био европски првак, босанско-херцеговачки атлетичар Осман Јанузовић из Добоја. Други је кроз циљ прошао Ужичанин Милан Митровић, а прилику да се појави на победничком постољу искористио је клупски друг победника Белмин Мркановић. Победник је од старта

повео трку, наметнуо свој ритам, водио од почетка до краја и успео да тријумфује, а прво учешће на новогодишњој трци у Мрсаћу прилика је за потврду добре форме пред наставак атлетских такмичења у овој години, пре свега у стандардној дисциплини на три хиљаде метара. Педесето окупљање најбољих средњепругаша заокружено је наступом ветерана међу којима је у конкуренцији до четрдесет година најбољи био Мирсад Реброња из Новог Пазара, а у категорији до шездесет година старости Мирко Минић из Ужица. Организатор се потрудио да за најбоље у сениорској конкуренцији обезбеди новчане награде за пет првопласираних у мушкој конкуренцији, у зависности од пласмана између двадесет пет и пет хиљада динара, а у женској три прве атлетичарке између

двадесет и осам хиљада динара. Првопласиранима у свим категоријама припали су пехари и медаље, а друго и трећепласиранима медаље и дипломе. Манифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, која се одржава од 1971. године, у некадашњој Југославији је имала обележје првог атлетског догађаја у календарској години, а деценијама је редовно била у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а у новије време организацију манифестације је прихватило Удружењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

100

МАГАЗИН 5.1.2020.

101

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Патролне шапе

размаженог богаташа до човека који цени мала животна задовољства и вредан рад, упознаједобрестранеправогпријатељства инаравно, љубави. Стодеветоминутну авантуру са елементима комедије у 2Д формату Клим Шипенко је режирао према сценарију који су написали Дариа Грацевич, Снтон Морозенко и Дмитриј Пермјаков, а водеће улоге тумаче Милош Биковић, Сергеј Аброскин, Александра Бортич, Марија Миронова и Иван Оклобустин. Филм је на репертоару до 8. јануара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

5.1.2020.

Клетва

102

„Патролне шапе“су шест херојских штенаца које предводи дечак Рајдер. Свака куца има свој таленат и моћ, а заједно показују да ниједан посао није претежак, а ниједно штене није премало,и едукују све узрасте о грађанском понашању, друштвеним вештинама и решавању проблема. Шездесетседмоминутну породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Чарлс Бастиен је режирао према сценарију Стивена Саливена, а гласове анимираним јунацима позајмили су Марија Стокић, Милена Живановић, Никола Тодоровић, Јована Чуровић, Милан Тубић, Владимир Нићифоровић, Ивана Тењовић, Милош Дашић, Бојан Хлишћ, Бане Јевтић, Ана Симић Кораћ, Милан Антонић. Филм се приказује до среде 25. септембра у пројекцијама које почињу у 16,30.

Прерушени шпијуни СупершпијунЛенсСтерлингинаучник Волтер Бекет су потпуне супротности. Ленс је префињен, љубазан, углађен, а Волтер није али недостатак социјалних вештина надокнађује генијалношћу и иновацијама, стварајућисјајнегеџетекојеЛенскористиу епскиммисијама. Кадаседесинеочекивани обрт, Волтер и Ленс изненада долазе у ситуацијуу којојједаннадругогморајудасе ослоненапотпуноновначин, а уколикоовај

чудантандем ненаучидафункционишекао тим, цеосветћебитиуопасности. Филм„Прерушенишпијуни“ јеанимирана комедија смештена у свет моћне интернационалне шпијунаже. Породична акциона комедија у 2Д формату, синхронизована на српски језик траје сто два минута. Настала је у режији Ника Бруна и Троја Квејна према сценарију који су написали Бред Коупленд и Лојд Тејлор, а у верзији на српском језику улоге тумаче МаркоМарковић, Драгана Мићаловић, Васа Првуловић и СараЈо. Филм се приказује до 8. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Слуга Рођен у богаташкој породици, млади Григориј, „Гриша“ је толико ушушкан у лагодном животу па мисли да је „изнад закона“. Кадаодепредалекоусвојимиспадима,ибивасуоченсазатворскомказном, његов отац предузима радикалне мере и, узпомоћстарогпријатељапсихолога,смишља план да рехабилитује непослушног сина. Гришаупадауизрежиранусаобраћајну незгоду, а када дође себи биће 1860. година током које ће се наћи на великом сеоскомимању, каообичнислугабезвезаи примеса живота какав је до тада живео. Људи који га окружују на имању су такође слугеиникаданисучулизарецимо- мобилне телефоне. Гриша пролази тежак пут од

Радња филма открива тајну уклете куће која унутар зидова крије страшну смрт и ужас, а онима који кроче преко њеног прага животи ће бити уништени јер људи у њој погину, полуде или падну у стање кататоније. Кога смртоносна клетва зарази - умире, нова се клетва рађа и попут вируса преноси на свакога ко уђе у кућу, а бескрајни ланац ужаса постаје све већи... Хорор у 2Д формату чије трајање за четири минута премашује сат и по Николас Пеш је режирао према сценарију који је написао са Џефом Балером, а у главним улогама наступају Андреа Рајсенбором Демиан Бичир, Џон Чо, Бети Гилпин и Лин Шеј. Филм је на репертоару биоскопа до среде 8. јануара у пројекцијама које почињу у 22 сата.

103

5.1.2020.

МАГАЗИН

104

Ко каже, Граде себи б Вођство, нађи времена за гладне, као што нађеш времена за „јавне“!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Свакодневно срећемо „костур људскости“; и „однеговано“ сиромаштво и безнађе!

Што је нација свестрано оболела, српске челнике, због тога, много боли ....

да нису патриоте? богатство у домовини!

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 5. И 11. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

5.1.2020.

5. јануар

106

1834 — У Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу. 1895 — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци. 1916 — Пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена. 1919 — основана Немачка радничка партија, касније названа Националсоцијалистичка. У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1925 — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД. 1933 — Почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску. 1935 — Основан „Ошишани јеж“ хумористичко-сатиричне, недељне новине. 1942 — На основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије. 1949 — На састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну

економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991. 1964 — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи. 1969 — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја. 1976 — У Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија. 1980 — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана. 1991 — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992. 1993 — Танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије. 1996 — У Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. 1997 — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици. 1999 — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе.

1999 — Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову. 2001 — Неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад. 2003 — У истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у

Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено. 2003 — Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији Паломар.

6. јануар 1066 — Крунисан је Харолд II, последњи енглески англосаксонски краљ. 1148 — Војска Иконијског султаната је поразила крсташе у бици на планини Кадмус. 1322 — У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански. 1492 — Краљ Фернандо и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде, чиме је окончана реконкиста. 1579 — Потписана је Арашка унија католичких низоземских провинција против северних протестантских провинција. 1816 — Император Александар I Романов је потписао наређење за протеривање исусоваца из Санкт Петербурга и Москве. 1832 — Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе. 1916 — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадранском мору. 1916 — Поштански брод СС Бриндизи потонуо је након што је ударио у мину усмртивши 450 путника (углавном Црногорце) 1929 — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. 1941 — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефини-

сао амерички циљ о „четири слободе“ - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. 1945 — Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. 1950 — Уједињено Краљевство је признало Народну Републику Кину. 1963 — Ирански шах Реза Шах Пахлави почео је „белу револуцију“ увођењем аграрне реформе и права гласа за жене. 1978 — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску. 1995 — У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама тринитротолуола. 2000 — Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан. 2002 — Петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону „Цесна 172“ обрушио на зграду Банке Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије према Осами бин Ладену и подржао терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. 2003 — Мировни преговори Тамилских тигрова и владе Шри Ланке означили су мали помак у помирењу након 19 година дугог грађанског рата.

7. јануар 1598 — На руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович. 1610 — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је

107

5.1.2020.

МАГАЗИН

108

Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“. 1764 — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви 1785 — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом. 1789 — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује. 1807 — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте. 1872 — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908. 1920 — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска. 1927 — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка. 1946 — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 1953 — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба. 1979 — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи. 1990 — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације. 1992 — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет. 1993 — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском

селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене. 1997 — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи. 1998 — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији. 1999 — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински. 2002 — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит. 2002 — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.

8. јануар 1297 — Италијански племић Франческо Грималди, прерушен у фрањевца, је заузео тврђаву Монако. 1679 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре. 1807 — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра. 1815 — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског

рата. 1881 — Основана је Народна радикална странка, прва политичка странка у Србији. 1889 — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину. 1918 — Амерички председник Вудро Вилсон је објавио својих Четрнаест тачака за свет након завршетка Првог светског рата. 1923 — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура. 1926 — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија. 1959 — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске. 1959 — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа. 1973 — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата. 1998 — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона. 2002 — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века. 2003 — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић. 2003 — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони.

2006 — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.

9. јануар 1792 — Потписан је мир у Јашију између Русије и Османског царства којим је окончан руско-турски рат. 1793 — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента. 1804 — Испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка. 1878 — У српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. 1917 — Британска војска је поразила османску војску у бици код Рафе. 1942 — У Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба. 1945 — Почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага. 1953 — Потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа. 1962 — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991. 1978 — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави. 1992 — Реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже

109

МАГАЗИН

5.1.2020.

признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије. 1996 — чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави. 1996 — Обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи. 1999 — Приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни. 2002 — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996. 2002 — Влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.

110

10. јануар 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је прешао реку Рубикон, границу између Италије и Галије, што је означило почетак грађанског рата против Помпеја и Сената. 1356 — На државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине. 1430 — Бургундски војвода Филип Добри је основао витешки Ред златног руна. 1776 — Објављен је памфлет Здрав разум Томаса Пејна у којем је осуђена британска управа над Тринаест колонија. 1863 — У Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету. 1882 — Почео је Херцеговачкобокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на

увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци. 1889 — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче. 1920 — У Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. 1922 — Артур Грифит је постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије. 1923 — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом. 1927 — Премијерно је приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга. 1934 — У Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933. 1953 — Де Хевиланд Комета, први путнички млазни авион, распао се у ваздуху изнад Тиренског мора услед замора материјала. 1966 — Индија и Пакистан су потписали декларацију из Ташкента чиме је окончан Индијско-пакистански рат из 1965. 1969 — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом. 1996 — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали. 1997 — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље. 1997 — Током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је. 2001 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. 2002 — израелски тенкови и булдо-

жери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.

11. јануар 1569 — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали Светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова. 1787 — Вилијам Хершел је открио два Уранова месеца, које је касније његов син назвао Оберон и Титанија. 1811 — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић. 1843 — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“. 1879 — Британске снаге под командом лорда Челмсфорда су напали Зулуланд без дозволе британске владе, чиме су започели Англо-зулу рат. 1882 — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације. 1886 — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије. 1919 — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији. 1922 — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Лео-

нард Томсон. 1923 — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат. 1942 — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур. 1946 — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију. 1962 — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи. 1970 — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре. 1989 — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем. 1992 — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији[1] 1998 — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор. 2000 — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације. 2001 — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго. 2006 — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs