Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 420 * 15. децембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН

Хвала што читате

15.12.2019.

Краљевски

МАГАЗИН

3

15.12.2019.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Буџет прошао прву проверу Моравски коридор од 15. децембра За функционанију месну заједницу Почело одбројавање Спој младости и искуства Предност безготовинског плаћања Одлучно против отпада Дубок траг у историји и култури Камен мудростииспред „Куће сећања“ „Сиџа“ на почетку зиме За срце и душу Светлост скривеног бога На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српскоглица Рибница - Ниш ЖКК Краљево - Раднички Слога - Земун Фитофармација Времеплов Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства

12 20 24 26 32 40 44 50 60 70 74 80 88 90 92 94 96 98

Фото: М. Радовановић

5

6

МАГАЗИН 15.12.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 15.12.2019.

9

10

МАГАЗИН 15.12.2019.

11

Сто једанаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

15.12.2019.

БУЏЕТ ПРОШАО

12

- Укупни приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине у наредној години могли би да достигну скоро четири милијарде динара. - Расходи скоро четири стотине милиона већи од прихода. - Сталној буџетској резерви намењен један, а текућој четрдесет милиона динара. - У буџетској 2020. години неће се вршити обрачун и исплата божићних, годишњих и других врста награда и бонуса предвиђених посебним и појединачним Колективним уговорима корисника буџета града. - Буџет се може задуживати само у делу капиталних улагања, ако одлуку о томе донесе Скупштина града по претходно прибављеном мишљењу надлежног министарства.

- Сутра јавна расправа о буџету за наредну годину

Фото: М. Радовановић

ПРВУ ПРОВЕРУ

13

ише од сто седница Градског већа од конституисања актуелног сазива потврђују да се одржавају радним даном и по правилу у јутарњим часовима. Ретке су ситуације кад се тај термин помера далеко од поднева као што је било у случају сто једанаесте по реду која је заказана за четири сата након поднева 10. децембра, само два сата након што је на адресе чланова упућен дневни ред на коме су се нашле само три тачке. Приоритет је дат одлуци о буџету града за наредну годину којом се утврђују приходи и примања, расходи и издаци града Краљева, њено извршавање, план коришћења суфицита, управљање дугом, коришћење донација и права и обавезе корисника буџетских средстава. Аутори предлога проценили су да би укупни приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине могли да достигну 3.984.738.268, а расходи и издаци за

МАГАЗИН

15.12.2019.

В

14

набавку нефинансијске имовине 4.370.206.338, што сведочи о буџетском суфициту пројектованом на 385.468.070 динара. Ако се узму у обзир примања од продаје финансијске имовине у вредности од шест стотина хиљада динара, и издаци од хиљаду динара намењени за набавци финансијске имовине у циљу спровођења јавних политика, долази се до податка о укупном фискалном дефициту од 384.869.070 динара. Креатори буџета потврђују да неутрошена средства из претходних година износе 442.369.070, а издаци за отплату главнице дуга 57.500.000, што води ка ставу да је за нето финансирање потребно 384.869.070. Сталној буџетској резерви намењен је један, а текућој четрдесет милиона динара. Предлогом буџета предвиђено је да се обавезе према директним и индиректним корисницима буџетских средстава извршавају сразмерно оства-

реним приходима и примањима, а ако се у току године смање, расходи ће се извршавати по приоритетима, обавезе утврђене законским прописима на постојећем нивоу и минимални стални трошкови неопходни за несметано функционисање корисника буџетских средстава. Ако корисници буџетских средстава не остваре приходе и примања из других извора финансирања, расходи и издаци планирани по том основу неће се извршавати на терет општих прихода и примања буџета. Одлука о буџету за наредну годину извршаваће се према појединачним финансијским плановима, у којима корисници распоређују и исказују по ближим наменама средства из буџета и других прихода, у складу са функционалном, програмском и економском класификацијом. Тромесечне планове за извршење ће, као и ранијих година, доносити Одељење за привреду и финансије и у њима утврђивати троме-

сечне квоте за потрошњу, у складу са планираним и расположивим средствима и потребама корисника буџета. Одлуком о буџету је предвиђено да се привремено расположива средства на консолидованом рачуну трезора града, могу краткорочно пласирати код банака или других финансијских организација након спроведеног јавног позива, закључивањем уговора у складу са одредбама Закона о буџетском систему и Закона о јавном дугу. Приоритет у извршавању расхода за робе и услуге корисника буџетских средстава имаће расходи за сталне трошкове, трошкове текућих поправки и одржавања и трошкове материјала, а корисник буџетских средстава дужан је да обавезе настале по овом основу измирују у року утврђеним законом који регулише измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. У буџетској години неће се вршити

обрачун и исплата божићних, годишњих и других врста награда и бонуса предвиђених посебним и појединачним Колективним уговорима корисника буџета града, који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса, осим јубиларних награда за запослене који су то право стекли у 2020. години. Директни корисник буџетских средстава може извршити преусмеравање апропријације одобрене на име одређеног расхода и издатка који се финансирају из општих прихода буџета града Краљева у износу до 10% вредности за расход и издатак чији се износ умањује, у оквиру раздела, као и између глава унутар раздела тог директног корисника. Корисник буџетских средстава, који оствари приходе и примања чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, Одељењу

за привреду и финансије Градске управе града Краљева подноси захтев за отварање, односно повећање одговарајуће апропријације за извршење расхода и издатака из свих извора финансирања. Ако у току године дође до промене околности која не угрожава утврђене приоритете унутар буџета, Градско веће може донети решење којим се износ апропријације који није могуће искористити, преноси у текућу буџетску резерву и може се користити за намене које нису предвиђене буџетом или за намене за које нису предвиђена средства у довољном обиму. Уколико се обим пословања или овлашћења директног или индиректног корисника буџетских средстава промени, износ апропријација издвојених за активности тог корисника ће се повећавати или смањивати. Стална буџетска резерва намењена је финансирању расхода и издатака на

15

16

МАГАЗИН 15.12.2019.

име учешћа у отклањању последица ванредних околности, као што су земљотрес, поплава, суша, пожар, клизишта, снежни наноси, град, животињске и биљне болести, еколошка катастрофа и друге елементарне непогоде, односно других ванредних догађаја који могу да угрозе живот и здравље људи или проузрокују штету већих размера. У случају када виши ниво власти определи нижем наменска средства за надокнаду штета услед елементарних непогода, или друга наменска трансферна средства, као и у случају уговарања донација, а чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, на предлог Одељења за привреду и финансије Градске управе градоначелник доноси решење о распоређивању. На захтев Одељења за привреду и финансије, буџетски корисници су дужни да ставе на увид документацију и податке на основу којих се финансирају њихови расходи из средстава буџета, као и да доставе тромесечне извештаје о расходима укључујући и извршене расходе из сопствених прихода. Уколико корисник буџета својом делатношћу буде изазвао судски спор, извршење обавеза по основу извршних судских пресуда неће се извршавати на терет буџета, осим у случајевима предвиђених посебним прописима. Приходи који су погрешно уплаћени, или су уплаћени у већем износу од прописаних, враћају се на терет погрешно и више уплаћених прихода, ако прописом није другачије одређено, у складу са законом којим се уређује наплата јавних прихода. Градско веће је обавезно да у току буџетске године Скупштини града поднесе шестомесечни и деветомесечни извештај о реализацији Одлуке о буџету, а након истека тог периода. Буџет се може задуживати само у делу капиталних улагања, сагласно одредбама Закона о јавном дугу, ако одлуку о томе донесе Скупштина града по претходно прибављеном

мишљењу надлежног министарства. Јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач град Краљево, дужна су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године половину добити по завршном рачуну за ову годину уплате на прописан уплатни рачун јавних прихода према динамици коју одреди Градско веће. Одлуком је предвиђено да се могу ослободити ове обавезе у случају сагласности Градског већа за коришћење дела добити за покриће губитка или финансирање капиталних инвестиција. Градско веће је донело Закључак о утврђивању Нацрта одлуке о буџету града Краљева за 2020. годину и упућивању јавног позива за учешће у јавној расправи у делу Нацрта одлуке који се односи на планирање инвестиција. Јавни позив ће трајати седам дана, а заинтересовани грађани ће моћи да присуствују Јавној расправи 16. децембра, у 15.00 часова, како би поставили питања и дали предлоге у вези са делом који се тиче инвестиција. Градско веће је усвојило закључак о утврђивању Одлуке о месним заједницама на територији града којом се потврђује нова територијална организација подручја града. Из Месне заједнице Зеленгора издвојено је подручје Сијаћег поља и формирана нова месна заједница под овим именом која обухвата подручје од места где Авијатичарска улица пресеца ток Западне Мораве до места где сече Доситејеву. Граница се помера на запад до Улице проте Ненадовића а потом овом до раскрсвице са Улицом 27. марта, па на југ до раскрснице са Беогардском. Овом улицом пролази поред градске пијаце до места где граница пресеца Ибар и пратећи ток реке до ушћа у Западну Мораву да би затворила круг до места где Авијатичарска стиже до реке. Посебним закључком од мештана са територија месних заједница Зеленгора, Сирча, Трговиште, Петропоље, Сибница и Закута се тражи да

се укључе у одређивање територија месних заједница. Нацртом одлуке предвиђено је да се укине Месна заједница Трговиште и њена територија припоји Месној заједници Сирча, а да се од територија месних заједница Петропоље, Закута и Сибница формира нова територија месне заједнице.

- У случају Месне заједнице Зеленгора ради се о подручју са великим бројем становника, са различитим потребама у Сијаћем Пољу и у градском делу месне заједнице. Из тог разлога, поштујући иницијативу мештана Сијаћег Поља, предлажемо да се формира нова месна заједница - Сијаће Поље. Када говоримо о Месној заједници Трговиште, тамо постоји веома мали број становника и не постоје ни формални услови за опстанак ове месне заједнице. Из тог разлога, предлог је да се она припоји најближој месној заједници, у овом случају то је Сирча - објаснио је градоначелник Краљева Предраг Терзић. Слична је ситуација и са територијом месних Закута и Сибница где на великој територији живи мали број становника због чега је предложено да буду припојене Месној заједници Петропоље. Из Градске управе је упућено обавештење заинтересованим грађанима да ће представници органа Града одржати састанке са њима ради прикупљања изјашњења присутних о образовању нове месне заједнице Сијаће Поље, укидању месне заједнице Трговиште и њеном припајању месној заједници Сирча као и укидању месних заједница Сибница и Закута како би биле припојене Месној заједници Петропоље. Разговор је у просторијама Месне заједнице Зеленгора одржан у четвртак у 16 сати, у просторијама Месне заједнице Петропоље истог дана пола сата касније, а у Сирчи са мештанима овог села и Трговишта у касним поподневним сатима. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 15.12.2019.

19

Пример како се реализују велики пројекти

МАГАЗИН

15.12.2019.

МОРАВСКИ КОРИДО О

20

- Изградња Моравског коридора као инвестиција у будућност земље треба да буде пример како може да се успешно реализује један велики инфраструктурни пројекат. - Крушевац ће бити повезан са Коридором 10 за две, а Краљево са аутопутем Милош Велики за три године. - Последња етапа аутопута за четири године кад ће коначно вити спојена два најважнија путна правца у земљи. - Конзорцијум „Бехтел-Енка“ ће у чинити све да пројекат буде реализован у договореном буџету и року.

- Начелници Расинског, Рашког и Моравичког округа ће преузети одговорност и водити мање тимове ангажоване на реализацији пројекта

ОР ОД 15. ДЕЦЕМБРА

21

15.12.2019.

МАГАЗИН

22

а активности за почетак градње аутопута између Прељине и Појата теку планираном динамиком у уторак је потврђено на састанку потпредседнице Владе Србије, и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић са градоначелницима и председницима оштина кроз које ће пролазити и начелницима округа које повезује. Први заједнички договор у вези са реализацијом капиталног пројекта који ће повезати више од пет стотина хиљада људи у три округа кроз које пролази прилика је за подсећање да је то инвестиција у будућност земље што треба буде пример како може да се успешно реализује један велики инфраструктурни пројекат.

Д

Министарка очекује да Крушевац буде повезан са Коридором 10 за две, а Краљево са аутопутем Милош Велики за три године. Последња етапа аутопута требало би да буде завршена за четири године кад ће коначно бити спојена два најважнија путна правца у земљи. Подсећањем на проблеме који су се јављали током реализације сличних пројеката у прошлости основни су мотив за жељу да се грешке не понављају и да изградња Моравског коридора буде пример како треба да се реализује један велики пројекат у Србији. Задовољство што је за извођење радова изабран конзорцијум „БехтелЕнка“ потврдио је директор пројекта Моравског коридора Енди Милунзи из

компаније „Бехтел“, уз очекивање да ће тимски рад допринети ефикасној градњи аутопута значајног за грађане Србије. Исто уверење дели и члан управе „Енке“ Озгер Инал уз потврду да ће конзорцијум учинити све да пројекат буде реализован у договореном буџету и року. Разлог за задовољство имају и начелници три округа, Расинског Бранислав Весић уверен да ће са градњом Крушевац бити добар домаћини који ће пружити потребну подршку извођачима радова, уз потврду да ће градња Моравског коридора допринети већој запослености и бржем развоју привреде, а Рашког округа Небојша Симовић обећањем да ће начелници округа преузети одговорност и водити мање тимове анга-

тра, са једанаест петљи и још сто тридесет објеката од којих седамдесет један мост, двадесет три надвожњака, пет подвожњака и тридесет једним пропустом, максимална дозвољена брзина ограничена је на сто тридесет километара на сат. Потврдом да радови почињу 15. децембра влада показује како може да реализује велике пројекте без кашњења о чему, потврдила је министарка Михајловић, сведочи пример деонице аутопута од Сурчина до Обреновца која је завршена пре рока, а биће пуштена у саобраћај 18. децембра. Пуштањем у саобраћај овог дела аутопута више неће бити гужви код Барича, што води ка ставу да до укључења на аутопут „Милош

Велики“ неће требати више од пет минута. Да радови на Моравском коридору крену на време значајним се оцењују адекватно реализоване све припремне радње, од грађевинских дозвола до експропријације што је довољно за уверење да неће бити никаквих одлагања. Значајним се оцењује и податак да је Србија, поучена ранијим искуствима, у нове уговоре ставила клаузуле које штите државу и инвеститора. Министарка обећава наплату пенала ако не буду поштовани уговорени рокови и подсећа на неке од ранијих уговора којима су регулисане обавезе инвеститора, а не и извођача. Т. Радовановић

Фото: МСГИ

жоване на реализацији пројекта. Начелник Моравичког округа Слободан Јоловић је уверен да територија коју покрива и град Чачак изградњом коридора постају много боље повезани, а да Чачак постаје треће саобраћајно чвориште у Србији, док градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић верује да изградња аутопута представља остварење вишедеценијског сна грађана овог града уз јасно изражену наду да ће се сви радови одвијати по плану. Састанку су присуствовали и градоначелници Чачка и Краљева, као и председници општина Ћићевац, Варварин, Трстеник и Врњачка Бања. На будућем аутопуту између Појата и Прељине, у дужини од 112,32 киломе-

23

У уторак ујутро први лет за Беч

ПОЧЕЛО ОД - Током зимског периода Air Serbia ће обављати летове на линији Краљево-Беч два пута недељно, уторком и петком, током летњег три пута. - Лет из Краљева у 7.55, а долазак у Беч у 9.35. - Повратак у 10.35 са доласком у 12.10. - Цена повратне карте од 79 евра за лајт тарифу, само са ручним пртљагом, са свим урачунатим таксама но што је годинама уназад било жеља готово свих представника власти, а повод за критику оних који су то били или би желели да буду, је почетак цивилног ваздушног саобраћаја са Аеродрома „Морава“. Бројне најава па одлагања по који пут би поколебале и највеће оптимисте, а онда је почетком пролећа све добило посебан

МАГАЗИН

15.12.2019.

О

24

замах који је кулминирао свечаним отварањем аеродрома на Видовдан ове године. Тада је најављено да ће први цивилни авиони полетети у свет са зимским редом летења који се примењује у периоду од 1. октобра до краја марта. Аеродром је у међувремену добио све потребне дозволе за обављање комерцијалних летова, након

чега су отпочели званични преговори са авио компанијама о будућим линијама, а представници аеродрома потврдили да је неколико њих изразило интересовање за летовима ка немачким и турским дестинацијама. Аеродром Лађевци је отворен 1967. године кад га је 235. ловачкобомбардерска ескадрила користила

БРОЈАВАЊЕ искључиво у војне сврхе, а данас се о њему брине 98. ваздухопловна бригада. О оспособљавању Аеродрома „Морава“ за цивилне летове интензивније је почело да се прича пре десетак година, а у октобру 2011. је слетео први путнички авион у коме је био тадашњи председник државе Борис Тадић. Влада Србије је тада наговестила да ће цивилни летови бити успостављени почев од следеће године, а отварање је након тога више пута одлагано. Првог дана викенда из авиокомпаније Air Serbia стигла је информација да ће техничким слетањем авиона на аеродром „Морава“ у уторак, петнаест минута после седам сати, званично отпочети летови из Краљева на лини-

јама од јавног значаја. По устаљеној процедури у оваквим ситуацијама слетању авиона биће приређен традиционални дочек уз водене топове, а традиционалној церемонији присуствоваће представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, начелнци Моравичког округа и Рашког округа, представници градова Краљева и Чачка, менаџмент Аеродрома Србије, значајни привредни сарадници, као и бројне медијске екипе којима ће се обратити помоћник министарке грађевинарства, саобраћај и инфраструктуре Зоран Илић, начелници Рашког и Моравичког управног округа Небојша Симовић и Слободан Јоловић и градоначелнци Краљева и

Чачка Предраг Терзић и Милун Тодоровић. Током зимског периода Air Serbia ће обављати летове на линији КраљевоБеч два пута недељно, уторком и петком, а током летњег три пута. Лет из Краљева планиран је у 7.55, а долазак у Беч у 9.35. Повратак је са ознаком планиран у 10.35, са доласком у Краљево у 12.10. Цена повратне карте се креће од 79 евра за лајт тарифу, само са ручним пртљагом, са свим урачунатим таксама. Авио компанија дозвољава ручни пртљаг димензија 40x20x55цм, тежине до 8кг, а може се понети и додатна торба тежине до 4кг. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Напредњаци Зеленгоре у офанзиви

МАГАЗИН

15.12.2019.

ЗА ФУНКЦИОНАЛНИЈ

26

- Становници Месне заједнице Сијаће поље свакодевно се суочавају са бројним инфраструктурним проблемима. - Уз ефикаснији рад и сопствени буџет. - У протеклој години на овој територији асфалтирано осам улица, а у две постављена канализациона мрежа. - Лепши изглед Ратарске, Церске, кракова Београдске, Друге пролетерске, Баштованске и других улица у Сијаћем пољу. - Лепезу активности Месног одбора Српске напредне странке употпуњава низ хуманитарних акција пружања помоћи социјално угроженим становницима чији су носиоци активисти. - У буџету града за наредну годину више средстава за побољшање стања на територији свих месних заједница

ЈУ МЕСНУ ЗАЈЕДНИЦУ

27

ре него што је Градско веће на сто једанаестој седници од конституисања актуелног сазива усвојило најновију Одлуку о месним заједницама на територији града Месна заједница Зеленгора покривала је простор између Западне Мораве на северу и Ибра на југу и од Хајдук Вељкове улице на западу до Магнохрома на истоку. Податак да на овом простору живи двадесет три хиљаде људи у знатној мери отежава функционисање месне заједнице оптерећене бројним проблемима, углавном инфраструктурне природе, један је од разлога за предлог да се подели на две посебне административне јединице, Зеленгору један и Зеленгору два. Прва обухвата део подручја града са границом која почиње од средине реке Ибар где сече правац Хајдук Вељкове улице и води њеном левом страном до паркинга код железничке станице, одакле продужава праволинијски, сече колосек железничких пруга па долази до Индустријске улице испред улаза у стадиона Фудбалског клуба Слога. Граница одатле левом

МАГАЗИН

15.12.2019.

П

28

страном улице скреће према истоку, па према северу провлачећи се између стадиона и Хладњаче до Стадионске улице, која повезује град са ромским насељем. Граница левом страном исте улице скреће према југоистоку до уласка у стари тунел, наставља према истоку па продужава цевоводом који напаја Фабрику вагона и долази до потока Моравац, одакле скреће према истоку и левом страном потока долази до Западне Мораве. Од овог места средином реке води до места где правац Авијатичарске улице пресеца реку, скреће на југ улицом до места где она сече Доситејеву одакле иде на запад до раскрснице са Улицом проте Ненадовића и њом до раскрснице са Улицом 27. марта. Граница овом улицом води до укрштања са Београдском, а затим на исток поред Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ до места где пресеца Ибар и коритом реке узводно до почетне тачке. Преостали део територије некадашње Месне заједнице обухвата Сијаће поље чији се становници, више него други, свакодневно суочавају са број-

ним инфраструктурним проблемима. То је повод да одборница Скупштине града, и заменик председника Месне заједнице „Зеленгора“, Полка Крстић предложи раздвајање које је повод за јавни позив грађанима да се изјасне пре него што тема постане саставни део дневног реда последње седнице локалног парламента у овој години.

- Овде и даље има неизграђених улица које се трудимо да доведемо у што боље стање, али и канализационе мреже што нам је у плану да изградимо у наредној години. На овом простору живе људи из свих крајева Србије, највећим делом са простора Косова и Метохије које смо прихватили на најбољи могући начин тако да се слажемо лепо и живимо као једна породица. Иако се велики број људи са овог простора запослило у новим фабрикама, имамо доста продавница, пекару и лепих објеката, инфраструктура је и даље велики проблем који ћемо настојати да решимо следеће године, када и једно игралиште за децу. Како на овом простору живи изузет-

ца, а у две постављена канализациона мрежа, повод је за окупљање активиста Српске напредне странке како би изразили захвалност председници Месног одбора Полки Крстић која се сматра заслужном за лепши изглед Ратарске, Церске, кракова Београдске, Друге пролетерске, Баштованск и других. Лепезу активности месног одбора, каже секретар Драгица Јанићијевић Поповић, употпуњава низ хуманитарних акција пружања помоћи социјално угроженим становницима чији су носиоци активисти странке. Напредњаци очекују да у буџету града за наредну годину буде опредељено знатно више средстава за побољшање стања на територији свих месних заједница, а активисти са простора нове месне заједнице да укажу на активности председника Александра Вучића због отварања две велике фабрике од којих се очекује да, када буду прорадиле пуним капацитетом, запосле неколико хиљада суграђана. Ако се томе додају заслуге за цивилне летове са Аеродрома Морава онда је јасно увере-

ње да Српска напредна странка на све начине настоји да утиче на побољшање положаја грађана Србије.

- Радом и свакодневним контактом са грађанима трудимо се да допринесемо бољитку за све наше комшије и суграђане и дамо допринос победничком тиму Српске напредне странке на челу са Алекандром Вучићем. Уједно оштро осуђујемо свакодневне вандалске нападе опозиције, рушење и скрнављење државних обележја и државних институција. Наш победнички тим наставља даље и позива све суграђане да изађу на следеће изборе и дају подршку озбиљној политици какву у овој земљи води само један једини, и најбољи, председник Александар Вучић који се залаже за бољу и лепшу будућност истакла је Драгица Јанићијевић Поповић уз посебан нагласак на међународни значај аутопута између Појата и Прељине од кога се очекује да утиче на већу туристичку посету крају који, због значајних културних и историјских знаменитости, представља атрактивну туристичку дестинацију.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

но велики број људи ја сам поднела захтев за раздвајање тако да ћемо, након потврде Скупштине града, од почетка следеће године имати две месне заједнице. Зеленгора један ће покривати градски део, а Зеленгора два Сијаће поље, тако да ћемо радити знатно ефикасније, уз то ћемо у Сијаћем пољу имати посебан буџет - каже Крстић. О економској снази подручја сведочи податак да се на овом простору налазе значајни привредни капацитети, приватна предузећа Кодекс, Техномаг, Изопан, Алуглас, јавна комунална предузећа Пијаца и Водовод. На подручју нове месне заједнице смештене су Гимназија, Медицинска и Електро-саобраћајна техничка школа „Никола Тесла“ и Основна школа „Јово Курсула“. Добар део подручја заштићен је бедемом од набујалих обала Ибра које су некада плавиле широко подручје све до близу Гимназије. Кад буде продужен, каже Крстић, биће заштићен највећи део простора нове месне заједнице. Податак да је у протеклој години на овој територији асфалтирано осам ули-

29

30

МАГАЗИН 15.12.2019.

31

Заветници отпочели предизборну кампању

МАГАЗИН

15.12.2019.

СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

32

- Акцију Српске странке Заветници у Ушћу под називом „Лекари у служби свом роду“ са жељом да мештанима омогуће низ општих и специјалистичких прегледа. - Кампања са јасном паролом „Ми или СНС“. - Народ препознаје Заветнике као здраву политичку опцију културних и образованих људи. - Заветници верују да је њихов притисак на власт утицао на решавање одређених проблема у граду, али и становника Ушћа. - То што јавност није довољно упозната са свим активностима заветници тумаче својеврсном медијском блокадом која у последње време полако попушта. - На локалне изборе самостално.

- Заветници од пролећа наредне године очекују промене на локалној политичкој сцени

Страхиња Ерац

33

15.12.2019.

МАГАЗИН

34

ема свих разговора и планова на краљевачкој политичкој сцени су парламентарни и локални избори на пролеће следеће године на којима ће шансу за пролаз у парламент, поред постојећих, покушати да остваре и неке нове снаге. У Краљеву је то Српска странка Заветници која, након оснивачке скупштине у октобру, и пре расписивања избора креће у агресивну кампању како би што више бирача убедила у исправност ставова на којима темељи оптимизам за двоцифрен резултат у локалном парламенту. То потврђује председник Извршног одбора Страхиња Ерац који је, након избора на одговорну партијску функцију, руковођење градског одбора странке у Краљеву препустио Ивану Дамљановићу. Заветници данас у Ушћу реализују акцију под називом „Лекари у служби свом роду“ са жељом да мештанима омогуће низ општих и специјалистичких прегледа. Акција је мотивисана информацијом са последње седнице

Т

Скупштине града на којој се чуло да је амбуланти у овом месту потребно више лекара како би задовољили потребе становника варошице и околних места и ослободили их потребе да због тога путују до Краљева удаљеног педесет километара. Заветници упозоравају да износ средстава којима овај крај допуњава заједничку касу није у сразмери са оним што му се враћа, а потврду виде у чињеници да значајан део нема основне услове за живот јер је месецима уназад ускраћен за снабдевање здравом пијаћом водом. Жеља да најављену акцију организују у просторијама Дома културе „Студеница“ није наишла на одобравање у овој установи, што појачава уверење да представници власти саботирају све акције Заветника. Да случај није усамљен сведочи податак да је одбијен захтев за коришћење просторија у згради Градске управе за одржавање политичког скупа, иако има информација да је то другима дозвољено.

Заветници су посебно кивни на странку око које је окупљена владајућа већина због уверења да у периоду колико је на власти није урадила готово ништа што би водило побољшању живота највећег броја становника. Разочарање је још веће при уверењу да и друге „покушавају да увуку у блатои муљ у коме су одавно“, а чврст став да не пристану на то основни мотив за тражење новог пута којим се стиже до циља.

- Ми смо ушли у кампању са јасном паролом „Ми или СНС“, јер народ препознаје да смо једина здрава политичка опција културних и образованих људи. Изашли смо са домаћинима, мајкама, озбиљним људима који знају шта може да се промени у вом граду, са јасним програмом који представљамо и екипом која сигурно може да промени овај град. Али, не како га је Српска напредна странка мењала након доласка на власт, већ како би сменили овај режим а не дозволимо

да се врати претходни. Након седам година озбиљног бављења политиком покрет је прерастао у странку са преко хиљаду и по људи на скупштини у Дому синдиката. У Градском одбору имамо велики број чланова и озбиљну шансу на изборима, јер нам сваког дана прилази све више људи који су незадовољни. Овде се бавимо искључиво животним темама, јер смо обични људи из народа који не желе да се баве високом политиком већ проблемом нашег сељака, обичних људи, професора и свих који желе да остану у овом граду - каже Ерац. Активности страначких активиста усмерене су на обилазак месних заједница на територији града у трагању за пропустима представника власти и жестоку критику оних који се чине посебно алармантним. Таквим су оцењени мост у Мрсаћу, однос према парку у Матарушкој Бањи, водоснабдевање у Ушћу, пут на Буњач-

ком брду и сличне. А да се не ограничавају само на критику потврђује пошумљавање одређеним бројем нових садница и притисак на ресорно министарство да их обезбеди још. Заветници верују да је баш њихов притисак утицао на решавање одређених проблема у граду, али и становника Ушћа како би добили здраву пијаћу воду. Једним од значајнијих у последње време оцењена је критика планова о градњи паркинга у Улици Олге Јовичић Рите на простору прекривеним вишегодишњим зеленилом. Агресивна медијска кампања, и велики број постера по целом граду који указују на опасност и незадовољство становништва, сматрају се одлучујућим за одустајање од првобитне идеје што је потврђено и на једној од последњих седница Скупштине града. Иако су све активности омеђене финансијским могућностима Заветници подсећају на бројне хуманитарног карактера. Прилика да се покажу на

делу пружена је након пролећних поплава ове године кад се помоћ угроженом становништву манифестовала уручивањем новчане помоћи за десетак породица. То што јавност није довољно упозната са свим активностима заветници тумаче својеврсном медијском блокадом која, каже Ерац, у последње време полако попушта. Значајним начином да се допре до што већег броја људи, посебно млађих, оцењене су друштвене мреже где је, верују, покренута озбиљна прича. Да је тако потврђује број посетилаца и податак да је поједине објаве видело више до десет хиљада појединаца. Ако се томе додају бројне СМС поруке упућене на адресе челника Градског одбора онда је разумљивије задовољство и оптимизам који утиче на уверење о знатној подршци међу бирачима, а то упућује на уверење да би ускоро могли да буду део неке нове владајуће већине.

- Кад Заветници дођу на власт хоће-

35

15.12.2019.

МАГАЗИН

36

мо да направимо здраву атмосферу и да се боримо против паразитског система који је успостављен давно. У Краљеву има много ствари које замерамо власти која је водила катастрофалну политику. Иако су многи мислили да ће сменом Демократске странке доћи до промена стање у граду је остало исто, ако не и горе, јер ови људи нису довели нове кадрове. Ми имамо изузетно велики број младих, али и искусних, људи, оне који се никад нису бавили политиком а и оне који јесу али су часни људи иза којих је нешто остало, па нико не може да упери прстом у било кога и каже да је преварант. Данас се многи представљају као опозиција, али то нису. Исти смо као и обичан народ и зато кажемо да смо против свих политичких организација у граду Краљеву. Ми немамо проблем да похвалимо оно што је добро. Није лоше што су отворене фабрике, али је ненормално да надвожњак који води до тих фабрика не буде завршен толико дуго. Обећали су да ће после поплава завршити мостове, а рокови су пробијени. Обећали су завршетак Атлетског стадиона и затвореног базена, а рокови су пробијени. Влада апсолутно лудило јер ретко ко живи добро, нико не штити обичне људе, ратне ветеране, брачне парови са троје и више деце. Млади су почели да напуштају земљу због Демократске странке, а наставили и у време владавине Српске напредне странке. Могу о побољшању живота да причају шта хоће, а ја увек кажем људима да отворе новчаник и фрижидер и виде шта имају унутра - каже Ерац. Не спорећи значај нових привредних капацитета који су отворили могућност за запошљавање великог броја суграђана, почетак цивилног ваздушног саобраћаја са Аеродрома „Морава“ и изградњу деонице аутопута између Прељине и Појата, заветници подсећају да то није заслуга локалних власти што је разлог више за још жешће критике. Основу за њих виде у хапшењима руководилаца запослених у Електропривреди Србије, саобраћајном колапсу у граду и

најави изградње регионалне депоније у Витановцу. И поред најаве да ће бити грађена по европским стандардима незадовољство мештана је повод да потраже помоћ од опозиционих снага, а како се најгрлатијим сматрају заветници одлучујуће утицало да се нађу на врху листе од оних од којих се очекује помоћ. Оштрица критике усмерена је према свему што представници владајуће већине настоје да прикажу великим успехом, између осталог и потврда о просечним зарадама од пет стотина евра које се у Краљеву и даље сматрају нереалним. Приближавање избора је прилика за најаву детаљнијег програма странке који се заснива на споју младости и искуства, јединог који може да заустави даље пропадање града и спаси га од тоталног колапса. Битна разлика погледа на тренутну ситуацију, и начине за решавање проблема, један је од основних разлога за опредељење да, у време кад се други удружују, на локалне изборе изађу самостално. Заветници су чврсто убеђени да на политичкој сцени нема довољно различитих идеја, ни људи, о чему сведочи податак да у последње три деценије квалитет живота није порастао уз озбиљно упозорење да је можда и гори. Задржавање истих особа на власти толико дуго, каже Ерац, не би био проблем да се ради о квалитетним кадровима способним да на прави начин одговоре потребама локалног становништва. Није неуобичајено да политички субјекти сведоче о све већој подршци међу бирачима, а Заветници је виде у препознатљивости која није могла да изостане после толико година озбиљног рада. Управо то је, сматра Ерац, један од значајних разлога за бројне притиске којима су изложени страначки прваци.

- Мене и моје сараднике полиција је више пута претресала, упадали су ми у кућу због политике коју водим, претресали кућу и аутомобил и покушавали да ме дискредитују на све могуће начине. Нису могли ништа да нађу јер смо исти као народ који нам верује зато што смо чисти, доказане

српске патриоте и странка која у Краљеву не жели да дели. Не желимо да радимо као странка која је позицију да учествује у парламенту обезбедила на основу те мржње. За нас је подједнако битан сваки човек у Краљеву, без обзира одакле је дошао, јер желимо да побеђујемо а победићемо једино сложни ако сви станемо под заставама Краљева и Србије и тако помогнемо овом граду - каже Ерац уз најаву бројних трибина у периоду који предстоји. Једна од таквих ускоро може да се очекују у Ушћу, а на крају кампање завршна у Краљеву на којој се очекује неколико стотина суграђана. Да активности не буду чешће пресудно утичу финансијски проблеми, јер су средства прикупљена од чланова одбора и симпатизера довољна тек да се покрију трошкови закупа просторија за рад. И поред потврде о јавно израженој подршци великог броја истомишљеника поражавајућим се оцењује уверење да већа изостаје због страхова изаваних притисцима од стране владајућих странака. Заветници већ од пролећа наредне године очекују промене на локалној политичкој сцени, а у врху власти часне људе који иза себе имају резултате и знају како се води град величине Краљева. Верују да таквих има, а потврду виде у тиму интелектуалаца укључених у креирање предизборног програма на основу кога се очекује двоцифрени резултат на локалним изборима. Сваког викенда Заветници су присутни на градским трговима где пропагандним материјалом настоје да привуку пажњу различитих категорија становништва и потврде да ће након избора на пролеће настојати да, у оквиру могућности, пруже још већу помоћ онима којима је потребна. Након данашње посете Ушћу у друштву лекара опште праксе, уролога и хирурга, обећавају сличне акције у другим деловима територије града, посебно онима где је присуство здравствених радника различитих специјалности и даље реткост. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 15.12.2019.

39

МАГАЗИН

15.12.2019.

Шампиони безготовинског плаћања 2019

40

ПРЕДНОСТИ БЕЗГОТО - За двадесет година готовина више неће ни постојати. - Више од половине банака у Шведској у експозитурама уопште не држи новац у готовини. - Србија на зачељу Европе по броју издатих картица и ПОС терминала, а по уделу безготовинских трансакција у бруто домаћем производу при дну листе од тридесет једне европске земље. - Све више грађана Србије окреће се безготовинским видовима плаћања. - Од 8,2 милиона картица свака друга неактивна. - Скоро шездесет одсто грађана не користи картицу, док једна трећина редовно плаћа безготовински јер им је лакше од употребе готовине. - Од 2011. до 2018. проценат грађана који су користили електронску трговину повећан је са 18% на 30.9%, а вредност плаћања картицама преко интернета 91%, са четири на 7,8 милиона динара

рема званичним подацима, током 2017. године у свету је обављено чак 539 милијарди безготовинских трансакција, а највећи раст бележе тржишта у развоју – Азија, Централна Европа, Блиски исток и Африка. Међу њима је и Србија у којој је обављена свака трећа безготовинска трансакција што потврђује да ће се врло изједначити са развијеним делом света. Као најразвијеније безготовинско друштво, са готово 600 трансакција по глави становника, препознато је норвешко а следе Јужна Кореја, Аустралија, Шведска и Финска. У ближем окружењу Србије најуспешније су Мађарска са око сто тридесет пет трансакција по глави становника и Румуни-

П

ја са око четрдесет Последња истраживања показују да ће до 2022. у Европи бити више безготовинских трансакција од оних које подразумевају готовину, а недавно у Великој Британији потврђује како две трећине испитаника верује да за двадесет година готовина више неће ни постојати. Податак да више од половине банака у Шведској у експозитурама уопште не држи новац у готовини потврђује очекивање да постане прво потпуно безготовинско друштво, јер је употреба електронских плаћања у последњих пет година расла за 11% , а коришћење кеша смањено за 12%. Према подацима Европске статистичке канцеларије ЕУРОСТАТ, националних банака и компаније Mastercard,

Србија је на зачељу Европе по броју издатих картица и ПОС терминала, а иза ње су само Босна и Херцеговина и Румунија. По уделу безготовинских трансакција у бруто домаћем производу је при дну листе од тридесет једне европске земље, а испред Румуније, Бугарске, Босне и Херцеговине и Грчке. У последње четири године број корисника интернет плаћања порастао је 85%, а корисника мобилног плаћања 218%, што говори да се све више грађана Србије окреће безготовинским видовима плаћања. У исто време број корисника картица је порастао за више од 10 % што потврђује податак о више од шест милиона корисника и 8,2 милиона картица од којих је свака друга неактивна. Приметно је да послед-

Фото: М. Радовановић

ОВИНСКОГ ПЛАЋАЊА

41

15.12.2019.

МАГАЗИН

42

њих година број ПОС терминала на продајним местима варира између седамдесет једне и осамдесет осам хиљада, а иако се бележи узлазни тренд и даље их је два и по пута мање на милион становника у односу на просек Европске уније Према истраживању ставова грађана које је спровела Национална алијанса за локални економски развој 58% не користи картицу, док једна трећина редовно плаћа безготовински јер им је лакше од употребе готовине. Док млађи не користе картицу јер немају рачун у банци старији од шездесет година се плаше да безготовинско плаћање није безбедно. У исто време део грађана радије рукује готовином него картицама, јер кажу да је „опипљива“ па имају снажнији осећај поседовања новца. Профил просечног корисника картице потврђује да је то женска особа, старости између 30 и 44 година, већег степена образовања, са приходима изнад тридесет хиљада динара, која долази из урбанијих средина. Истраживања показују да већу шансу за коришћење картице има плаћање већих износа, али и да на локацијама на којима би грађани желели да плаћају картицама, нема довољно или нема уопште ПОС терминала. То су пијаце, локалне продавнице киосци и трафике, јавне институције и такси служба. Истраживања су показала да просечно безготовинско плаћање траје дванаест секунди, док је за плаћање готовином потребно готово три пута више времена, па потрошачи могу да очекују да ће сваке године у просеку уштедети осам сати ако град у којем живе достигне остварљиви ниво безготовинског пословања. Код безготовинског плаћања није могуће изгубити новац јер је у случају крађе новчаника могуће тренутно блокирати картицу. ПОС терминал

може да поседује само уредно регистрован привредни субјект, што гарантује да су производи који се купе код њега проверени и безбедни. И онлајн куповина могућа је искључиво коришћењем платних картица, па број трансакција ове врсте бележи стални раст у Србији што потврђује податак да је од 2011. до 2018. проценат грађана који су користили електронску трговину повећан са 18% на 30.9%, а вредност плаћања картицама преко интернета 91%, са четири на 7,8 милиона динара. Предност безготовинског плаћања за привреднике огледа се у податку да провалне пљачке и разбојништва против трговаца и појединаца као мотив имају искључиво готовину. О томе сведочи податак да је у Шведској број пљачки банака за само три године смањен готово десет пута, не зато што је повећана безбедност него што је готовина готово сасвим избачена. Кад је прошле године донет Закон о међубанкарским накнадама смањене су провизије банака, односно намет који трговци плаћају за употребу ПОС терминала па су, као у земљама Европске уније, ограничене на 0,2% за трансакције дебитним картицама и 0,3% са кредитним. Привредницима је коришћењем безготовинских плаћања омогућено да лакше прате финансијско стање, воде пословне књиге и стекну већи промет кроз дигиталне канале, а верује се да могу повећати лојалност купаца који имају развијену навику плаћања на овај начин.

„Шампиони безготовинског плаћања“ Оснивањем Канцеларије за информационе технологије и еУправу омогућено је електронско

плаћање административних такси на порталу еУправе и до почетка такмичења на шалтерима шездесет градских и општинских управа постављено двеста педесет ПОС терминала. Иницијативе попут наградних игара са фискалним рачунима и слиповима су се показале као добар механизам за јачање свести грађана и активно укључивање у сузбијању сиве економије па је, под слоганом „Плати картицом и победи“, првог јула ове године покренуто такмичење градова и општина „Шампиони безготовинског плаћања“, које организују Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, у сарадњи с Националном алијанском за локални економски развој и подршку компанија Mastercarд и Visa. Поред бесплатне инсталације и обуке за коришћење ПОС терминала, локалне самоуправе су обезбедиле најниже провизије за уплате на шалтерима, 45 динара за износе мање од 4.500 односно 1% за већа плаћања, као и бесплатно брендирање шалтер сале и учешће у кампањи и промоцији. Градови и општине који мотивишу грађане да се определе за употребу овог начина безготовинског плаћања у периоду од 1. јула до 31. децембра ове године, и забележе највећи број такси, накнада и пореза плаћених картицом на шалтерима локалних самоуправа у односу на број становника заслужиће вредне награде. Првопласираној следује дечје игралиште вредно двадесет хиљада евра, пет првопласираних добиће интернет презентацију „У служби грађана“, у складу са стандардима интернет презентације Владе Србије, а првих десет плакету „Шампиони безготовинског плаћања“ која ће им бити уручена на завршној конференцији у Београду. Т. Радовановић

43

МАГАЗИН

15.12.2019.

Формиран Савез за заштиту животне средине

44

ОДЛУЧНО ПРО - Савез за заштиту животне средине је шеста тематска радна група у оквиру Националне алијансе за локални економски развој која окупља представнике јавног, приватног и цивилног сектора и ради на отклањању регулаторних препрека. - У претходних пет година фомирани су савези за фер конкуренцију, е-управу, храну и пољопривреду, здравство и имовину и урбанизам. - Национална алијанса за локални економски развој, препознајући потребу за унапређењем еколошке политике, кроз рад новог тела пружа подршку ресорним институцијама у хармонизацији домаћих прописа са регулативом Европске уније, бољем дефинисању еколошких накнада, подстицању циркуларне економије и јачању свести о значају смањења генерисања отпада

ОТИВ ОТПАДА рема званичној статистици у Србији се годишње генерише шездесет две и по хиљада тона биоотпада, дванаест хиљада комада електронског и тридесет хиљада електричног отпада, хиљаду двеста двадесет тона батерија и акумулатора и тринаест хиљада тона отпадних гума. Поштујући начело „загађивач плаћа“ једна од кључних активности новооснованог Савеза за заштиту животне средине, који је првог радног дана минуле недеље конституисан као ново радно тело Националне алијансе за локални економски развој, биће унапређење услова за сакупљање и рециклажу различитих токова отпада. Савеза за заштиту животне средине

П

је окупио више од тридесет чланова из редова друштвено одговорних компанија, локалних самоуправа и удружења, које су изразиле спремност да све будуће активности усмере на унапређење заштите животне средине, правног оквира и реформе прописа у циљу подстицаја одрживог развоја. На првој седници је представљено руководство које је, на период од шест месеци, именовао Управни одбор Националне алијансе. На скупу коме су присуствовали државни секретар Иван Карић и помоћник министра заштите животне средине Слободан Перовић за председницу је изабрана менаџер за одрживост и регулаторне послове у компанији Ball Packaging Europe Јелена

Киш, а за потпредседнике градоначелник Бора Александар Миликић и директорка компаније Екостар Пак Кристина Цвејанов. Са позиције председнице Савеза за заштиту животне средине Јелена Киш је истакла да ће Национална алијанса за локални економски развој, препознајући потребу за унапређењем еколошке политике, кроз рад новог тела пружити подршку ресорним институцијама у хармонизацији домаћих прописа са регулативом Европске уније, бољем дефинисању еколошких накнада, подстицању циркуларне економије и јачању свести о значају смањења генерисања отпада, којег је много више него што показују званични подаци.

45

15.12.2019.

МАГАЗИН

46

Присутни су се сложили да је неопходно наћи алтернативно решење за Зелени фонд, чијим је гашењем отежано финансирање и управљање пројектима, а на седници су дефинисани и наредни кораци у дигитализацији процедура и унапређењу инспекцијског надзора у области заштите животне средине. Савез за заштиту животне средине је шеста тематска радна група у оквиру Националне алијансе за локални економски развој која окупља представнике јавног, приватног и цивилног сектора и ради на отклањању регулаторних препрека. У претходних пет година фомирани су савези за фер конкуренцију, е-управу, храну и пољопривреду, здравство и имовину и

урбанизам. Чланови Савеза за заштиту животне средине су Кока-кола ХБЦ, Компанија Кока-кола, Нектар, Хајнекен, Теленор, Вип Мобајл, Рио Сава, Горење, Град Крагујевац, Тетра Пак, Ветроелектране Балкана, Секопак, Општина Врњачка Бања, Карлсберг, Апатинска пивара, ЦРХ, Контанго Рудник, Марбо, Metro Cash & Carry, Општина Мионица, Савез пчеларских организација Србије, Град Бор, Сет Шабац, Удружење рециклера Србије, ЕсоТрон, СЕПЕН, Ball Packaging, Екостар Пак, Еко Систем, Град Пирот, ИНМЕС, Књаз Милош, Филип Морис, Штампа Систем, Општина Сврљиг и Општина Књажевац.

Укидање пореских пријава – два шалтера мање за грађане Процене пројекта „Увођење јединственог шалтера за регистровање некретнина у Србији“, који уз подршку Фонда добре управе Владе Уједињеног Краљевства спроводе Национална алијанса за локални економски развој и PwC Србија, а који је и иницирао њихово укидање подношења пореских пријава у овим ситуацијама указују на укидање два шалтера, током наредне четири године ће грађанима и привреди смањити трошкове за најмање шест и по милиона евра. Рачуница је изведена на основу податка да се у Србији годишње обави

на овај начин подржава и очување животне средине, јер свака од тих пореских пријава садржи два до четири листа, па се очекује да укидање обавезе води ка елиминисању употребе најмање четири стотине хиљада листова папира годишње. Директорка за регулаторну реформу у Националној алијанси Јелена Бојовић, истиче да ће јавни бележници уносити у свој електронски систем податке о промету некретнине или оставини, а да ће они бити доступни Пореској управи и локалним пореским органима, који ће по службеној дужности утврдити висину пореске обавезе. Национална алијанса за локални економски развој и PwC Србија су претходних годину дана сарађивали са кабинетом премијерке, Министарством

правде и Министарством финансија, Канцеларијом за информационе технологије и еУправу, Градом Београдом, јавним бележницима, Републичким геодетским заводом и Пореском управом, на укидању пореске пријаве и повезивању четири информациона система за размену података. У првој фази реформе започете у јулу прошле године укинута је обавеза одласка у катастар, па му сада јавни бележник шаље исправе за укњижбу по службеној дужности путем система еШалтер. У другој фази, од јануара наредне године, јавни бележник замењује још два шалтера, Пореску управу и локалну пореску администрацију. Из Националне алијансе стиже потврда да се све информације о поједностављеној процедури налазе се на сајту upisnepokretnosT.rs. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

око сто двадесет хиљада купопродаја непокретности и оставинских поступака. Изменама Закона о порезима на имовину, који је прошле недеље усвојен у Народној скупштини, од првог дана наредне године биће укинута обавеза подношења пријава за порезе на имовину, пренос апсолутних права и наслеђе и поклон, приликом закључења уговора о куповини стана или куће, или спровођења оставинске расправе. Укидање обавезе подношења пореских пријава је, у оквиру пројекта подршке реформи области купопродаје непокретности и њиховог уписа у катастар, са око милион евра, кроз Фонд за добру управу, подржала британска амбасада у Београду са циљем пружања подршке суштинским реформама које живот грађана чине лакшим. Британија

47

48

МАГАЗИН 15.12.2019.

49

Знаменити Краљевчани: Др Миленко Веснић

МАГАЗИН

15.12.2019.

ДУБОК ТРАГ У ИСТ

50

- Програм „Веснићи, траг у српској историји и култури“, посвећен чувеној краљевачкој породици чији су чланови били политичари, дипломате, учесници важних историјских догађаја, виђени писци и глумци. - Др Миленко Веснић, српски дипломата, министар правде и спољних послова и председник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. - Са тридесет година министар у влади Саве Грујића.

- Оријент експресом из Париза са владарским обележјима за крунисање краља Петра Карађорђевића. - Лични пријатељ са свим француским председницима и председницима влада. - Луксузним пријемима надмашене руске и британске дипломате у Паризу.

- Миленко Веснић представља једног од четири најзначајније дипломате у историји Србије. - Упркос свему што је учинио у земљи готово заборављен

ТОРИЈИ И КУЛТУРИ

51

ад би се правила листа Краљевчана који су оставили најдубљи траг у националној историји била би направљена неопростива грешка ако се на првом месту не би нашао др Миленко Веснић. Због чега покушао је да одговори програм у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ назван „Веснићи, траг у српској историји и култури“, посвећен чувеној краљевачкој породици чији су чланови били политичари, дипломате, учесници важних историјских догађаја, виђени писци и глумци. Први међу њима био је др Миленко Веснић, српски дипломата, министар правде и спољних послова и председник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Да осветли лик знаменитог претка потрудио се Радослав Веснић млађи у књизи „Др Миленко Веснић - грансењер српске дипломатије“ коју је београдски Прометеј издао 2008. године као прву исцрпну и научно утемељену биографију врсног правника, политичара и изнад свега сјајног дипломате. Настало као плод дугогодишњег истраживања ово обимно дело на више од шест стотина страница заснива се на огромној архивској грађи и секундарној литератури, што је омогућило аутору да свеобухватно представи и анализира цело једно веома важно раздобље у историји Србије. Радослав Веснић млађи је последњи учесник серијала „Краљевчани“ у оквиру кога Библиотека представља људе који су рођени у Краљеву, или имају завичајну везаност са градом, а животом и делом су оставили неизбрисив траг који не би смео да се заборави. У предговору књиге бивши амбасадор Србије у Паризу др Предраг Симић подсећа да је Миленко Веснић био српски краљевски посланик у Паризу између 1903. и 1920. године, истакнути дипломата, државник, научник и јавни радник у времену у коме се Србија од заостале балканске кнежевине брзо претварала у модерну европску државу, учврстила свој положај на Балкану и у Европи и, упркос великим губицима, изашла као победник из три узастопна рата да би 1918. године

МАГАЗИН

15.12.2019.

К

52

створила прву југословенску државу. Веснићи су се у првој половини деветнаестог века, бежећи од Турака после Зетске буне, обрели у Топлици а потом накратко скрасили у селу Дунишиће на Пештерској висоравни где је 1862. рођен Миленко. У време кад је донет закон по коме је српском живљу из крајева под турском влашћу омогућено да се насељава у Србији Веснићи су преко Јавора стигли у Грдицу где данас обитава само још једна њихова породица. Аутор књиге сведочи да су се Миленко и његов брат Милутин од најранијег детињства потврдили као добри ђаци што је било довољно да их учитељ дарује дукатом, и са писмом препоруке директору београдске гимназије, упути на даље школовање. Браћа су имала тек десет до једанаест година кад су се пешице упутили на дуг пут до Београда љубоморно чувајући нове опанке да их не би поцепали пре него што стигну.

- Дођу под Рудник у неко село и ту преспавају, али им неке свиње поједу све што су имали. Кад су се онако мали заплакали ондашњи свештеник се сажали, купи им нове опанке и напише писмо за директора гимназије а они их ни тада не обују како би сачували за Београд. Ишли су у гимназију и издржавали се тако што су код богатих људи прали судове и цепали дрва, а после подучавали лење ђаке. Били су добри ђаци, пре свега Миленко који је одувек волео да пише па је писао за „Наду“, „Голуб“, Змајев „Невен“, а кад је дошло време за студије обојица упишу Велику школу права и почну да улазе у високе кругове. После прве године Миленко одлази у Минхен на студије, зато што је сматрао да ће тамо боље да напредује, а државну стипендију није добио јер је био присталица тадашњих радикала. Али, имао је имућне пријатеље који су од родитеља добили новац како би могао да студира у Минхену где је упознао два веома значајна човека. Један је Велимир М. Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила који је помагао све српске студенте у Минхену, а други српски сликар са острва Шипан крај

Дубровника Марко Мурат. Миленко је први од Срба који је докторирао у Минхену да би са стипендијом отишао у Париз, потом и Лондон кад је држава схватила да су јој потребни школовани млади људи. По повратку у земљу постао је професор Правног факултета а 1893, са тридесет година, министар у влади Саве Грујића - каже Веснић и открива да о пријатељству са великим српским сликарем Пајом Јовановићем сведочи портрет који љубоморно чува у својој кући. Миленко Веснић је започео дипломатску каријеру у Цариграду као секретар Стојана Новаковића, а наставио у Риму где је био до атентата на краља Александра Обреновића и краљицу Драгу. Због привржености радикалима, за које се сумњало да су умешани у ове догађаје, затвора су доспели и Милутин и Миленко који је осуђен на две године затвора. Преломном годином у дипломатској каријери сматра се 1904. кад је, након ступања на престо краља Петра Карађорђевића, постављен за амбасадора у Паризу одакле је пред крунисање, Оријент експресом, донео краљевска обележја. Након миропомазања у Жичи Веснић је у згради краљевачке Ратарске школе домаћин краљу Петру, а документа из тог периода сведоче да је као домаћин одржао дирљив говор након обраћања краља и патријарха. О способности перспективног дипломате најбоље сведочи податак о личном пријатељству са свим француским председницима и председницима влада који су чести гости у његовој кући. Период након ступања у брак са богатом Американком Бланш обележен је луксузним пријемима који су надмашили оне организоване од стране руских и британских дипломата. Углед у дипломатским круговима утицао је и на положај Србије у свету што је на најбољи начин потврђено након што је организовао посету краља Петра Паризу. Она је значајна због потврде да је Петар Карађорђевић, иако француски официр и учесник рата против Пруса, био у немилости запада због сумњи у умешаност у убиство кра-

53

54

МАГАЗИН 15.12.2019.

Анте Трумбић, Никола Пашић и Миленко Веснић

55

15.12.2019.

МАГАЗИН

56

љевског пара Обреновић. Познаваоци политичких прилика одлучни су у ставу да Миленко Веснић представља једног од четири најзначајније дипломате у историји Србије. Да је тако сведочи Предраг Симић подсећањем да је примљен у клуб дипломата и поред потврде да Србија није у могућности да, као велике светске силе, плаћа висок износ чланарине. Овакав однос према Веснићу сведочи о златном добу српске дипломатије и поразној чињеници да је, упркос свему што је учинио, у земљи готово заборављен. На последњој седници локалног парламента градоначелник Краљева Предраг Терзић је Комисији за одређивање предлога назива тргова, улица, заселака и делова несељених места предложио да се једна улица у граду назове по др Миленку Веснићу.

- Миленко је највећи део каријере провео као дипломата, а данас је упамћен као председник две краљевске владе Срба Хрвата и Словенаца. Треба рећи да су владе у периоду између два светска рата трајале кратко, па је његово председниковање трајало тек неких шест месеци. Права помоћ српској држави огледла се у његовој дипломатији, првенствено у деловању у Паризу од Мајског преврата до краја политичке каријере и живота. Данас често говоримо само о Михаилу Пупину и његовој борби за време Великог рата да прошири границе Краљевине Срба Хрвата и Словенаца а заборављамо колико је Миленко Веснић са супругом Бланш, преко значајних кругова у САД, утицао да Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постане јача, већа и признатија. Ово је прави пример човека који је у људском веку, који је трајао мање од шездесет година, успео да из села у ком је рођен стигне до Грдице, Краљева, Београда, Париза, Лондона, Хага, Стокхолма, Цариграда, Рима и Париза где је провео највећи део каријере. Миленко Веснић није оставио потомке, али захваљујући његовом рођаку данас можемо да прочитамо много не само о њему већ и о приликама у

Др Миленко Веснић Србији у то доба, да видимо како се живело, на који начин се школовало и како је једно сељаче успело да постане председник владе. Ово је књига о једном од најзначајнијих Краљевчана, не само зато што је као председник владе имао највишу функцију, већ због тога што је цео живот посветио српству и борби за снажну државу на овим просторима истако је Терзић. Да је био активни учесник значајних историјских догађаја потврђује податак о потписивању мировног уговора са Турском у Лондону 1913. године и Версајског мира по окончању Првог светског рата. Две године раније, док је Србија настојала да учврсти међународни положај, Веснића је као шефа српске мисије у Сједињеним Америчким Државама примио председник Вудро Вилсон, а захваљујући супрузи, и њеним родбинским везама са најпознатијим америчким банкарима из породице Блументал, Србија је под повољним условима добила ратни кредит. Да уђе у највише америчке кругове допринео је и Михаило Пупин, а да је било противника политике коју је водио потврђује пример Хрватске која је након формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, настојала да буде краљевина у краљевини. Као велики родољуб Веснић се томе

оштро противио због чега је у Загребу сматран непријатељем и великосрпским националистом. Као творца Рафалског споразума у Италији у Хрватској су га нападали што није сачувао Истру иако ниједан хрватски војник није погинуо бранећи ту идеју. Миленко Веснић је још 1909. године био члан међународног суда у Хагу где је успео да се избори за хуманији однос према робијашима, а последњи акт који је потписао као министар просвете и црквених дела омогућио је учитељици женске школе Надежди Петровић повећање плате са петсто на хиљаду петсто динара. По окончању политичке каријере у Београду Миленко Веснић се као амбасадор вратио у Париз где је изненада умро у мају 1921. године. О угледу који је уживао сведочи податак да су на сахрану дошли сви бивши и актуелни председник Француке, академици, књижевници, стране дипломате, принц Александар и кћерка краља Петра принцеза Јелена, принц и принцеза од Монака, краљ Грчке и многе друге значајне личности европског политичког живота. Србија је једна од првих земаља које су признале Израел о чему сведочи Веснићево писмо које се и данас чува у Јерусалиму. Аутор књиге о животу Миленка Веснића подсећа да је писао на начин да не буде сувопарна историја већ прича о једном животу човека који је оставио дубок траг у историји земље, о чему сведоче бројна документа до којих је дошао током истраживања. Међу бројним детаљима из живота једног од најзначајнијих особа са ових простора је подсећање на говор Миленка Веснића у клубу француских књижевника током повлачења српске војске преко Албаније у јесен 1915. године. У једном француском листу остало је забележено да, при првим информацијама о страдањима на голготном путу, нико од присутних писаца и академика није успео да се уздржи а да не пусти по коју сузу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Радослав Веснић млађи

57

58

59

Јединствен туристички објекат на ушћу Рибнице у Ибар

МАГАЗИН

15.12.2019.

КАМЕН МУДРОСТИ ИС

60

- Ни тринаест радних акција у које су укључени најмлађи суграђани из предшколских установа, ученици основних и средњих школа није одржало Рибнички еколошки парк. - Од сто двадесет садница аутохтоних врста дрвета, највише врба и канадских топола, преостале само две које само вегетирају. - „Кућа сећања“ посвећена стрицу Миломиру Главчићу и његовој супрузи Армелини. - На информативној табли испред улаза у објекат текстуално и фотографијама представљене неке од најзначајнијих донација овог добротвора.

- „Кућа сећања“ саграђена са идејом да се промовишу породичне вредности. - Циљна група породица и млади брачни парови

Фото: М. Радовановић

СПРЕД КУЋЕ СЕЋАЊА

61

62

МАГАЗИН 15.12.2019.

шће реке Рибнице у Ибар одувек се одликовало посебно привлачном лепотом што је одлучујуће деловало на опредељење великог броја Краљевчана да током лепшег дела године баш на овом месту проводе слободно време. Посебно везани за овај простор били су суграђани који су ту одрастали, а како су овде проводили више времена него други били су у ситуацији да боље схвате вредност онога што је подарила природа. Међу њима је и Радмило Главчић који је годинама ту видео више од осталих што је било повод да још 2008. године на овом простору успостави својеврсни Рибнички еколошки парк у оквиру истоименог удружења. Ма колико да је идеја била атрактивна, и прихватљива великом броју суграђана спремних да је подрже, изостало је разумевање оних од којих се највише очекивало, локалне самоуправе. Све што је остварено полако је почело да се урушава и пада у заборав, а јењавало је и интересовање покретача акције који се оријентисао на реализацију нових идеја. Ни деценију касније није избледело сећање на петогодишњи период кад је јачало уверење како би баш овај део града могао да буде најатрактивније место за окупљање различитих категорија суграђана.

- Пошто је то био запуштен простор, права дивља депонија а на обалама река хаос, везаност за овај крај одлучујуће је утицала да покренем прве радне акције на сређивању. Организовао сам тринаест радних акција у које су укључени најмлађи суграђани из предшколских установа, ученици основних и средњих школа. Заједно смо доста урадили, уклонили отпад, поставили клупе и љуљашке, осветлили простор и створили услове да велики број људи користи повољности богатства које нам је пружила природа. Сарадња са школама је трајала неколико година, а интензивирана у време кад су на нивоу државе одржавани еколошки и дани вода. На позив да се укључе у акције одазивала су се читава одељења, посебно из школа које су имале еколошке секције, а засадили смо више од сто двадесет сад-

У

ница аутохтоних врста дрвета, највише врба и канадских топола као дрвећа које и иначе расте уз ове реке - прича Главчић уз подсећање да је изостала очекивана подршка тадашње Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. Кад су 2013. године престале активности на одржавању терена простор је постајао све запуштенији и поред повремених, а све ређих, настојања Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ да се кошењем траве једном годишње бар подсети на оно што је некада постојало. Какви су ефекти таквог рада најбоље потврђује податак да су готово све саднице уништене, а да су икада постојале сведоче још две које само вегетирају. Разочаравајуће делује податак, каже Главчић, да је више поломљено него што се осушило због небриге и неповољних метеоролошких прилика. Најмање што може да очекује иницијатор сличне идеје је бар вербална подршка, а кад је и она изостала Главчић је приступио реализацији нове на простору у сопственом власништву коме је претила опасност да, због чињенице да се не обрађује, доживи судбину Рибничког еколошког парка. Уверење да простор није довољан за реализацију амбициозне идеје утицало је на одлуку да докупи још и формира целину површине педесет ари на којој је централно место посвећено „Кући сећања“. Реализација пројекта отпочела је чишћењем обале Ибра и санацијом канала отвореног типа намењеног одвођењу атмосферских вода на који је одређен број мештана овог дела Рибнице нелегално прикључио фекалну канализацију. Податак да се граничи са парцелом на којој је изграђен објекат „Куће сећања“ врло често појачава утисак нелагодности, поготово током летњих месеци кад се појачавају непријатни мириси који допиру са ове стране. Због тога се неопходном оцењује потреба да се од Улице Душана Поповића до фекалног колектора поставе и покрију канализационе цеви довољног пречника како би се елиминисали непријатни мириси који у значајној мери нарушавају визуелни доживљај

целог амбијента. Када је пре две године поред канала завршена лепо уређена, поплочана и осветљена стаза, а са њом ново шеталиште добило препознатљиве обрисе, није елиминисан осећај непријатности због кога је морала да интервенише и Комунална полиција. Показало се да они који су веровали да је, сачињавањем записника, начињен корак напред у решавању проблема нису били у праву, јер није направљен ни најмањи помак у позитивном смеру. У таквим околностима се и изградња великог колектора, са пет пумпи и цевима промера осамсто милиметара на једном делу, сматра промашеном инвестицијом јер пројекат није доведен до краја.

- Кад сам почео да сређујем овај простор имао сам идеју да изградим спортско рекреативни центар, а онда се родила друга да „Кућу сећања“ посветим стрицу Миломиру Главчићу и његовој супрузи Армелини и да то буде асоцијација на нашу породицу. Пошто сам пропутовао доста света имао сам жељу да урадим нешто за стрица који је много учинио за мене и моју породицу, што ће да подсећа на његову кућу из села Попе изнад Јошаничке Бање. Како су у селу остали само темељи куће из које је отишао у свет пожелео сам да ово направим тамо, али је он реализовао неке друге инвестиције у том крају па је моја идеја изгубила на актуелности. Након два одласка у Канаду, где сам му после промоције у мом дворишту однео стотинак примерака књиге „Трн у нози на дугачком путу“, осећао сам обавезу према њему и пожело да на неки начин што дуже одржим сећање на све што је учинио за породицу и овај крај - каже Главчић. Идеја се допала синовима Предрагу и Ненаду који су одлучили да финансијски помогну изградњу објекта на четири воде у моравско шумадијском стилу који би се најбоље уклопио у амбијент између две реке. Изградња је отпочела 2015. године, а чим је објекат стављен под кров ентеријер су попуниле фотографије чланова уже породице са циљем да промовишу културу сећа-

63

64

МАГАЗИН 15.12.2019.

65

МАГАЗИН

15.12.2019.

ња на њихове корене. Међу њима доминирају фотографије Армелине и Миломира Главчића које подсећају на венчање и дане младости, али и друге које сведоче о каснијим периодима живота, а на информативној табли испред улаза у објекат текстуално и фотографијама представљене су неке од најзначајнијих донација овог добротвора. Потврда жеље да се пре свега најмлађи упознају са свим што је учинио Миломир Главчић добија званичну потврду сваки пут кад на овај локалитет организовано дођу ученици различитих школа. Иако највећи број њих први пут чује за Миломира Главчића, и донације крају из кога је давно отишао, неспорно је интересовање за што више детаља из његовог живота. Добар извор информација ове врсте је Радмило Главчић увек спреман да одговори на бројна питања знатижељника. Иако међу њима има и оних са довољном количином знања о активностима породице Главчић добар извор информација је књига „Трн у нози на дугачком

66

путу“, али и богата збирка писама упућених члановима породице у Србији од којих су нека стара и више од пет деценија. Радмило не крије жељу да их преточи у књигу која би осветлила мање познату страну живота Миломира Главчића, а колико је „Кућа сећања“ добар потез најбоље потврђује књига утисака која сведочи о посетама гостију и из најудаљенијих делова света, Аргентине и Јапана. Рођендан Миломира Главчића 6. децембра, а пре неколико дана је напунио деведесет пет година, прилика је да се уз честитке проследе и најновије информације о стању објекта и дешавањима у њему. То је, каже Радмило, само употпунило слику коју, на основу података из књиге утисака, о овоме има његов стриц. Схвативши значај онога што ради Радмило кад год је то потребно био је спреман да помогне да се неке неправилности отклоне. Тако је било и пре неколико месеци кад је издвојио потребна средства да се у подношљиво стање доведе прилазни пут у значајној мери

оштећен под теретом тешких камиона ангажованих на експлоатацији шљунка из Ибра.

- У летњем периоду „Кућа сећања“ је масовно посећена, госте смо могли да послужимо освежавајућим пићима, а средства искористимо за одржавање објекта. У Агенцији за привредне регистре регистровани смо као Угоститељско туристички објекат „Кућа сећања“, а препоруке гостију који овде долазе увек су нам добар путоказ како да обогатимо понуду. На предлог мога сина направили смо кухињицу и за почетак поставили адекватну пећ како би за посетиоце припремили италијанску пицу, а за оне који предност дају слаткишима припремили палачинке и сладолед. Имамо и дечје игралиште које се много пута потврдило као добро место за забаву најмлађих испред „Куће сећања“ која је саграђена са идејом да се промовишу породичне вредности, јер су нам циљна група породица и млади брачни парови, па тек онда сви остали - каже Главчић.

Посебан куриозитет представља огроман камен, Радмило каже највећи који је икада извађен из Ибра, назван Камен мудрости. Према саставу процењује се да се током неколико стотина претходних година докотрљао из Добрих страна, а његова монументалност је повод да му се додели почасно место у центру кружног тока на коме гости скупљају позитивну енергију пре него је задрже и понесу са овог места а баш то је, каже Главчић, основни мотив као покретач бројних активност усмерених ка јединственом циљу. Већ на први поглед видљиво је колико је средстава и труда уложено да би се обезбедила обала Ибра, а „Кућа сећања“ заштитила од високог водостаја. Да труд није био узалудан најбоље сведочи податак да није била угорожена ни при екстремно високом водостају Ибра приликом поплава 2014. године и касније. Дечја граја на игралишту добар је знак да се најмлађи добро забављају што

родитељима даје довољно простора да се опусте у пријатном амбијенту, а довољно цвећа и зеленила прилика да се и најмлађи бар на неко време ослободе обуће. Посебно радује податак о неколико најмлађих посетилаца који су баш овде проходали.

- Ово је пројекат дугогодишњег карактера, ја не размишљам да га завршим а можда ни четворо мојих унука. Жеља ми је да се стално надограђује, а сав приход остварен на овом месту уложи у даљи развој. Замислио сам ово као култну туристичку дестинацију коју би Туристичка организација Краљева тербало да има на својој мапи, тим пре што више него било шта у овој средини асоцира на Миломира Главчића. Иако сматрам да би Градска управа требало да подржи пројекат, више вербално него финансијски, до сад нико од њених представника за то није показао никакво интересовање, иако су највиши представници власти уредно позивани да дођу. Био сам и у Туристичкој организацији Краљева, али ни тамо нисам наишао на

довољан степен разумевања и одговор на позив да бар дођу и виде шта сам направио - јада се Главчић. Иако код моста преко Рибнице од пута који води према Крушевцу постоји путоказ који усмерава посетиоце Главчић прижељкује да се међу бројнима који из централне градске зоне упућују према значајним локацијама у граду постави по неки који усмерава према „Кући сећања“. Уз све похвале посетилаца најдрагоценијом се сматра подршка Миломира Главчића исказана у писмима која су стигла са оне стране Атланског океана. Радмило не крије жељу да у овом амбијенту види стрица а спреман је, каже, да у значајној мери финансира трошкове чартер лета који би га после толико деценија бар на извесно време вратио у домовину. Позив је упућен уз честитку поводом деведесет петог рођендана, а Радмило верује да ће добро здравствено стање Миломира Галвчића бити довољан мотив за позитиван одговор. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 15.12.2019.

69

Ново гласило на краљевачкој медијској сцени

МАГАЗИН

15.12.2019.

„СИЏА“ НА ПОЧЕТКУ ЗИМЕ

70

- Пред читаоца први број часописа посвећеног Краљевчанима и Краљеву. - Најскромнија варијанта бесплатног часописа Б4 формата у једној боји дистрибуира се на различитим јавним местима, кафићима и ресторанима, уз могућност да се, кад тираж достигне жељени ниво, појави и на киосцима. - Пилот примерак као својеврсни пробни балон који треба да покаже колико је идеја о покретању била оправдана и у ком смеру би у наредном периоду требало да се креће уређивачка политика. - Са сваким наредним бројем повећање тиража. - У часопису кратке форме и лако сварљиви текстови без много филозофирања и ширења приче. - У жижи уређивачке политике приче о људима из најближег окружења. - Прве приче потврђују да има довољно и духовитих и тужних, и великих и малих тема ве је мање Краљевчана који се сећају периода кад су се о догађајима у локалној средини информисали посредством новина које су се на киосцима појављивале једном недељно. Развој технологије довео је међу Краљевчане програм локалног радија који је отворио нове видике а потом су, једна за другом, почеле да се појављују мање приватне радио станице. Нову фазу у развоју информисања донела је појава телевизије, касније и интернет који је отворио до тада неслућене могућности. Оно што током друге

С

половине прошлог века није могло да се замисли почетком овог је реалност која сведочи о постојању више радио и телевизијских станица, једног штампаног и више електронских медија. Кад се учинило да штампани медији губе битку са осталима најава једног новог покренула је лавину одушевљења, пре свега на друштвеним мрежама. Кривци су некадашњи уредник Телевизије Краљево Драган Благојевић и Јован Антонић који се последњих деценије безброј пута потврдио као креатор визуелног идентитета различитих

публикација. Идеја која је присутна већ дуже време преточена је у реалност појавом првог броја бесплатног часописа названог „Сиџа“ који је ових дана почео да се дистрибуира на различитим локацијама у граду. Пилот издање већ је дошло до првих читалаца, а реакције на оно што су могли да прочитају очекује се наредних дана. Антонић подсећа да идеја о штампању оваквог издања није оригинална, а подстакнута је начином на који у Београду дуже време излази часопис

71

15.12.2019.

МАГАЗИН

72

„Репата звезда“ који, иако штампан на најјефтинијем папиру, чува успомену на град који полако нестаје. Окидач је било сазнање о сличном тренду у Краљеву и потреби да се бар на овај начин сачува траг о постојању појединих личности и догађаја. Истоветни ставови о потреби изласка јединственог издања на краљевачкој медијској сцени довели су до поделе задужења и појаве децембарског броја часописа који је ових дана представљен јавности.

- Часопис треба да доноси приче о Краљевчанима и Краљеву, о људима који живе у овом граду без обзира дали је то обичан мали човек или неко ко је остварио значајне резултате у некој области. Жеља нам је да успоставимо релације са што већим бројем људи којима ће бити доступан веб сајт и страница на Фејсбуку преко којих ће моћи да нам шаљу материјал, кратке забелешке као енциклопедијски запис који ће да остане. Волели би да излазимо бар једном месечно, а може да буде и чешће у зависности од тога колико буде мате-

ријала и финансијских могућности. За сад је то једном месечно, а примерак је бесплатан јер смо штампање финансирали средствима спонзора, сарадника и пријатеља који су, након што смо им показали пилот часопис и пробне примерке, показали спремност да помогну - каже Антонић. Планирано је да се најскромнија варијанта часописа Б4 формата у једној боји дистрибуира на различитим јавним местима, кафићима и ресторанима, уз могућност да се, кад тираж достигне жељени ниво, појави и на киосцима. Ограничени тираж првог броја потврђује изостанак жеље да оно што аутори покушавају да кажу стигне баш до свакога. У почетку се овај тип комуникације ограничава на одређен број угоститељских објеката где се посетиоцима пружа прилика да уз кафу, или било који други вид освежења, прочитају по коју анегдоту из ближе и даље историје града а примерак оставе некоме ко би се на истом месту нашао касније. Пилот примерак је својеврсни

пробни балон који треба да покаже колико је идеја о покретању била оправдана и у ком смеру би у наредном периоду требало да се креће уређивачка политика. То је један од разлога да није извршена каталогизација нити регистрација гласила код надлежних органа, нити строго дефинисан тираж који би, верују издавачи, од неколико стотина почетних примерака могао да премаши хиљаду. Значајном се оцењује и жеља за укључивањем што већег броја сарадника који би литерарним прилозима, али и идејама о форми, тиражу и другим параметрима, допринели да „Сиџа“ буде оно што задовољава потребе највећег броја појединаца.

- Можда на почетку ни не видимо нешто што није добро. Потрудили смо се да место у часопису нађу кратке форме и лако сварљиви текстови без много филозофирања и ширења приче, јер верујемо да у свакој области живота има некога ко би на овај начин имао да каже по нешто што би било занимљиво и другима.

оријентишу према одређеном слоју, или узрасту, већ свима који су предмет интересовања пдређених кругова, па обећавају да ће се на страницама часописа упоредо наћи припадници различитих генерација, од најстаријих до оних који тек ступају у живот, а по нечему су постали препознатљиви у средини у којој егзистирају. Једно је сигурно, каже Антонић, у часопису неће бити политике, сем ако по који политичар случајно не буде залутао у неку од анегдота. Издавачи потврђују јединствен став о жељи да се избегне компромитовање било које личности. Иако се једним од ограничења при првим корацима потврдила констатација да кратка форма захтева доста квалитетног материјала богатство забележених порича и оних које се преносе од уста до уста знатно је допринело да први број буде попуњен без великих проблема. Позив за сарадњу упућен је свима који сматрају да би оно што се догађа у најближем окружењу могло да буде интересантно и другима, а заслужује да буде трајно

сачувано на страницама часописа. И сама најава првог броја путем друштвених мрежа потврђује велико интересовање Краљевчана који поздрављају идеју покретача часописа.

- Нисмо богом дани да знамо све, биће пропуста и грешака а циљ нам и није да све буде савршено и да добијамо награде. Нас интересују људи који овде живе, и за собом остављају неки траг, а кроз причу желимо да пренесемо дух који је Краљево некад имало, да људи осете атмосферу безбрижности и опуштености каква је некада владала у овом граду - каже Антонић. Промоција у четвртак, и оно што поручују издавачи, тек треба да потврде колико је идеја о покретању часописа ове врсте била оправдана. Поверење читалаца и број оних који буду спремни да сарађују ће, можда већ од следећег броја, у знатној мери утицати на садржај, број страница, можда и формат. Ако не пре, поручују покретачи интересантне идеје, то би могао да покаже први следећи број, већ почетком наредне године.

Т. Радовановић

Кад објавимо текст о некој личности нисмо завршили са њом, јер очекујемо реакције читалаца. Хоћемо приче које се лако читају кад се седне у кафани где свако прича по нешто. Биће ту људи из свих области живота јер, где год загребеш, појављује се прегршт тема и прича које треба да се испричају - каже Антонић уз признање да је баш он, трагајући за називом који је типичан за ову средину, јединствен и препознатљив, часопису дао име „Сиџа“. Иако је било и других идеја дошло се до закључка да је израз подједнако прихваћен и добро познат и старијим и млађим генерацијама што је својевремено доказала и матурантска журка названа „Сиџа фест“. Уверење да у Краљеву има довољно медија који се баве „озбиљним“ темама довољно је за жељу да се у жижу уређивачке политике ставе приче о људима из најближег окружења, а већ прве које су се нашле на странама часописа потврђују да има довољно и духовитих и тужних, и великих и малих тема. Радује податак да се издавачи не

73

74

Јован Колунџија

МАГАЗИН 15.12.2019.

Завршни концерт турнеје Јована Колунџије

- У препуној Свечаној сали Градске управе последњим од седам концерата завршена турнеја Јована Колунџије по градовима Србије. - Покровитељи Министарство културе и информисања Републике Србије и компанија „Дунав осигурање“.

- На репертоару најлепша дела Антониа Виталија, Жан Филип Рамоа, Камија Сен-Санса, Јохана Себастијана Баха, Василија Мокрањца и Мишела Леграна.

- Виолина од сто четрдесет хиљада долара

Фото: М. Радовановић

ЗА СРЦЕ И ДУШУ

75

онцертом у Свечаној сали Градске управе завршена је овогодишња велика концертна турнеја Јована Колунџије по градовима Србије. Отпочела је наступом у Апатину 6. новембра након чега су прилику да чују виртуоза на виолини, уз клавирску пратњу Милице Закић, имали љубитељи класичне музике из Бачке Тополе, Сопота, Сомбора, Пирота, Суботице и Лазаревца. У програм концертне турнеје Колунџија је уврстио је најлепша дела Антониа Виталија, Жан Филип Рамоа, Камија Сен-Санса, Јохана Себастијана Баха, Василија Мокрањца и Мишела Леграна. На гостовањима у земљи прослављени виолиниста је одржао и мајсторске курсеве за најталентованије ученике музичких школа градова дома-

МАГАЗИН

15.12.2019.

К

76

ћина, а најбољи међу њима били су у прилици да му се придруже на сцени. Овом приликом то су били ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Александар Илијовски на виолини и Вук Младенић на виолончелу. Маестро Јован Колунџија је рођен у Београду, где је магистрирао на Музичкој академији у класи професора Петра Тошкова, а усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга. Иза себе има завидну светску каријеру и више од четири хиљаде одржаних концерата у земљи и свету, а концертом у Коларчевој задужбини 2007. године прославио је четрдесет година успешних наступа, Колунџија је 2001. основао Центар лепих уметности Гварнеријус који је прерастао у његову уметничку заду-

жбину, где усмерава младе таленте. Овај центар је, одлуком владе Републике Србије, 2013. године добио статус Установе културе од националног значаја. Јован Колунџија свира на виолини „Пјетро Гварнери“ из Венеције из 1754. године вредној сто четрдесет хиљада долара, а повремено наступа заједно са својом сестром, пијанисткињом Надом Колунџија. Колунџија је добитник бројних награда и признања, која сведоче о високим уметничким достигнућима у земљи и иностранству. Након Музичке школе „Коста Манојловић“ у Земуну, у класи проф. Ирене Опаров - Добриле, Милица Закић је са највишом оценом дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Лидије Станковић, а добитница је награда на дома-

ћим и међународним такмичењима. Велика турнеја Јована Колунџије је организована под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и компаније „Дунав осигурање“. Велики уметник је више пута наступао у Аустрији, Белгији, Шведској, Канади, Чилеу, Колумбији, Костарики, Чешкој, Словачкој, Финској, Француској, Грчкој, Мађарској, Португалу, Индију, Италији, Мексику, Норвешкој, Перуу, Јужној Кореји, Пољској, Румунији, Бугарској, Русији, Украјини, Белорусији, Литванији, Летонији, Естонији, Шпанији, Великој Британији, Венецуели, САД, Немачкој, Кини, Тајланду, Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Македонији... Учесник је фестивала у Салзбургу,

Берлину, Евијану, на Прашком пролећу, Братиславским музичким свечаностима, Дубровачком летњем фестивалу, Фестивалу у Љубљани, Фестивалу Емилија Ромања у Италији, Београдском музичком фестивалу, Охридском лету, фестивалима Сервантино у Мексику, Малар у Шведској и другим. Током дугогодишње каријере наступао је са угледним уметницима међу којима су Хенрик Шеринг, Алдо Чиколини, Алексис Вајсенберг, Ловро Матачић, Вацлав Сметачек, Оскар Данон, Алексис Хаузер, Вероника Дударова, Кениширо Кобајаши, Ханс Петер Франк, Јевгениј Светланов, Карло Цеки, Сикстин Ерлинг, Павле Дешпаљ, Живојин Здравковић, Милан Хорват, Младен Јагушт, Шелдон Моргенстерн итд.

Наступао је у најпознатијим светским концертним дворанама попут Карнеги Хола у Њујорку, концертне дворане Чајковски у Москви, Гаво у Паризу, Сале филхармоније Жорж Енеску у Букурешту, Санта Ћеилија у Риму, Беас Артес у Мексико Ситију, Геванд Хаус у Лајпцигу, концертне дворана Дворжак и другим али и специјалним концертима у организацији УНЕСКО у Београду и Паризу. Снимио је велики број ЛП-а и ЦД-а, емитованих на многим међународним ТВ и радио станицама, а само у оквиру снимљених програма РТС-а, има преко двеста сати снимљеног материјала. Колунџија се у музичком свету памти и по великом броју хуманитарних концерата. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 15.12.2019.

79

Књига гимназијског професора др Јовице Станковића

МАГАЗИН

15.12.2019.

СВЕТЛОСТ СКРИВЕНОГ БОГА

80

- Прихвативши задатак да истраживачки и интерпретативно опише, протумачи и ситуира романсијерско дело Николе Милошевића, Јовица Станковић је морао да савлада један број препрека које се у проучавању приповедних целина не морају појављивати пред лицем тумача.

- Станковић се подухватио задатка да прво одвоји оно што су други интерпретатори видели и препознали, а онда да своју анализу тих текстова и делова, поред описа, образложења, аргументованог тумачења нарочито проблема светлости који је био везан за стваралаштво Николе Милошевића. - Књига се одликује великим бројем интерпретативно поузданих решења, због чега ће подједнако допринети разумевању физиономије романа које је писао Никола Милошевић. - Значајан допринос у осветљавању укупне мисли најзначајнијег проучаватеља књижевности у нас у другој половини двадесетог века

Др Јовица Станковић

81

15.12.2019.

МАГАЗИН

82

ако је од представљања књиге „Светлост скривеног бога“ гимназијског професора др Јовице Станковића прошло пуних девет месеци у стручној јавности не јењава интересовање за јединствено издање у коме аутор доноси размишљање о уметничкој прози чувеног универзитетског професора, српског филозофа и мислиоца, др Николе Милошевића. Књига професора француског и латинског језика у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ је докторска дисертација штампана прошле године, а као прва посвећена делу Николе Милошевића одбрањена у септембру 2016. на Филолошком факултету у Београду пред комисијом коју су чинило професори др Мило Ломпар, др Миливој Ненин, др Јован Попов и др Ненад Николић. Др Мило Ломпар подсећа да је Никола Милошевић, као изузетна и препознатљива фигура у другој половини двадесетог века, био предодређен да клизи осетљивом разликом између есејистичке рефлексије и приповедног уме-

И

ћа, а имплицитни облик његовог казивања, по мало прикривен али препознатљив, видео се већ у првој књизи „Антрополошки есеји“. Он је касније у другим књигама, „Негативни јунак“, „Роман Милоша Црњанског“, „Идеологи-

ја психологија и стваралаштво“, односно „Андрић и Крлежа као антиподи“, дао предност теоријским наклоностима, а тек кад је у наставцима почео да излази и његов необичан текст „Deus Absconditus“ видела се приповедна димензија и потреба да се обликује имагинарни свет, не само да се рашчлањава и објашњава, што код њега постаје нека врста трајног опредељења. Од осамдесетих година до краја двадесетог века требало је да прође доста времена до појаве романсијерске трилогије, „Мит михољског лета“, „Кутија од ораховог дрвета“ и „Сенке минулих љубави“, и да се ова димензија препозна у пуној реализацији. Романсијерски напор је био предмет различитих размиљшања још док је био жив, а проучавоцима његовог дела то питање постајало све интересантније. Милошевић је од почетка, као теоријски обликован мислилац, био везан за искуство психологије што се сматра посебно значајним за његову прикривену склоност ка приповедању и анализирању самог себе.

- Јовица Стаковић је, подухвативши се задатка да истраживачки и интерпретативно опише, протумачи и ситуира романсијерско дело Николе Милошевића, морао да савлада један број препрека које се у проучавању приповедних целина не морају појављивати пред лицем тумача. То је прва чињеница теоријског профила Николе Милошевића. Он није могао да пређе муком преко чињенице да пише о романима аутора чији је интелектуални профил теоријски формулисан. Питање у којој мери аутобиографска подлога обликује Милошевићево приповедање, и какав је однос између приповедног ја. То су романи у првом лицу, и њега самог унутар неког биографског садржаја његовог живота. Та питања су доста сложена и појављивала су се у паралели која обележава наслов књиге Јовице Станковића. Текст се појављивао у неколико наставака које је Станковић обликовао у целину тврдећи да имамо посла са довршеним делом и да није никакав истргнути фрагмент из неке

никад завршене целине. Станковић је за наслов књиге узео појам до кога је Милошевић доста држао у теоријској активности и амбицији. Са друге стране морао је да опише и специфичне особености самог романсијерског рукописа Николе Милошевића и природу његовог јунака. Његов јунак је по дефиницији интелектуалац, а с друге стране је интровертан, повучен, није на јавној позорници, није препознатљив као Милошевић који је био истакнута фигура нашег јавног живота. Обично је у некој мањој средини, у неком смислу је интелектуално предодређен, везан за скуп мислилаца који одговарају нечему што се назива ирационалистичком филозофијом. У исто време унутар тог приповедања имамо две димензије, с једне стране политичко сатиричну димензију, јер се увек појављује један слој који исказује политички став везан за критику комуниза као средиште активности, не и стварности у којој се јунак налази. Са друге стране имамо снажну научну и еротску диспозицију која је најчешће подлога неке врсте

филозофско психолошке опредељености. Имамо јунака који је двоструко мотивисан, који је ситуиран у један простор и у том простору је највећи део својих активности везао за размишљање - објаснио је др Ломпар. Податак да код Николе Милошевића нема активног јунака, а да се унутар романа одвија дискусија која често надилази димензије приповедања налази потврду у роману „Deus absconditus“ где су читави одељци посвећени појму иманентне трансцеденције, баш као што је у последњем роману „Сенке минулих љубави“ присутна расправа о односу слободе и нужности у контексту Сартрове филозофије. Основном идејом Јовице Станковића др Ломпар оцењује настојање да на трагу Милошевићеве теоријске мисли испита да ли кроз позицију јунака постоји сагласност, или сукобљеност, две димензије његовог мишљења, с једне стране меланхоличног а с друге метафизичког наговештаја и да ли су те две линије у његовом писању сагласне или против-

83

15.12.2019.

МАГАЗИН

84

речне. Питање које је аутор књиге имплицитно поставио везано је за проблем вере, да ли јунак Николе Милошевића верује посредно, пошто има аутобиографску подлогу, и како би се тај облик егзистенцијалног опредељења јунака могао разумети. Иако интровертни јунак опажа свет или критички или еротски, приметни су таласи меланхолије као стања духа што учвршћује уверење о идеји метафизичког мишљења. Др Ломпар подсећа да се испод свих тих слојева језгри проблем моћи за веру, способности за веру и открића вере унутар јунака. То су слојеви које је Станковић прецизно описао и детаљно, са анализом низа микроструктурних елемената, довео до инетрпретативне разрешнице. Задатак аутора није био нимало лак јер је пред собом, поред низа критичких текстова, имао књигу Ратомира Дамјановића „Романи Николе Милошевића“, која доноси вредне резултате у истраживању.

- Станковић се подухватио задатка који је подразумевао да прво одвоји оно што су други интерпретатори унутар тих текстова видели и препознали, а онда да своју анализу тих текстова и делова, поред описа, образложења, аргументованог тумачења нарочито проблема светлости који је био везан за стваралаштво Николе Милошевића. Никола Милошевић је често користио мотив светлости и то нарочито мотив светлости кандила. Писао је о неким мотивима код Момчила Настасијевића, есеј о поезији Алека Вукадиновића. То је мотив који је Милошевић користио често и могуће преузео из руске религијске филозофије. Идеја Станковића да прати облике појављивања светлости у роману има теоријску утемељеност и носивост зато што је то заокупљало мисао писца и мислиоца Николе Милошевића. Треба узети у обзир чињеницу да је имао пред собом задатак да се одреди вредносно према овим романима писаним у малим временским интервалима и он је тај део активност процене, да уђе у хоризонт вредновања, извршио. Он је дао оригинално мишљење да је „Кутија од ораховог дрвета“ понајбољи уметнички роман Николе Милошевића, што није његов акт вредновања будући да је од онога што се у критици проналазило

обично то најбоље место у уметничком смислу међу романима Николе Милошевића. Јовица Станковић, вођен истраживачком идејом и амбицијом да покаже да је меланхолични наговештај у делу Милошевића ипак надвладан, даје другу врсту типологије вредности ових романа. Суочавамо се са озбиљном, подробном, врло детаљно урађеном анализом необичног приповедања. Процењивати да ли је реч о једној врсти уметничког приповедања, или приповедања са тезом, то је увек код те врсте романсијера какав је Никола Милошевић питање које лебди над њиховим делима - каже др Ломпар уверен како је пред аутором био задатак да одговори на бројна питања. Аутор је кроз проблем светлости тематизовао метафизичко питање, остављајући по страни жанровско, са жељом да расветли неке од централних идеја романа и главних сила које се сударају у мисаоној физиономији Николе Милошевића. Подробна књига посвећена пажљивом читању Николе Милошевића одликује се великим бројем интерпретативно поузданих решења, у појединим аспектима је иновативна у вредновању оригинална због чега др Ломпар изводи закључак да ће подједнако допринети разумевању физиономије романа које је писао Никола Милошевић и представљати значајан допринос у осветљавању укупне мисли најзначајнијег проучаватеља књижевности у нас у другој половини двадесетог века. Јовица Станковић се потврдио као пажљиви читалац који обраћа пажњу на сваку реч, њено место у тексту и значење које поприма у систему прозног опуса аутора чије дело истражује. Због тога су прецизност и истраживачка педантност изнедрили студију која захтева пажљивог и стрпљивог читаоца који поседује широко класично образовање.

- Да бих одговорио на питање како је настала књига „Светлост скривеног бога“ могао бих да кажем да сам превалио дуг и тежак пут. Почетак пута је везан за године гимназијског школовања у Краљеву када сам, прелиставајући „Браћу Карамазове“ Фјодора Михајловича Достојевског и „Странца“ Албера Камија, видео да је предговоре за те књиге писао професор Филолошког факултета Никола Милоше-

вић. Чуо сам тада да се супростио Сартровом тумачењу лика загонетног странца које је, не само у Француској, било прихваћено као најмеродавније. Видео сам касније да је написао и друге значајне предговоре, за роман „Прољећа Ивана Галеба“ Владана Деснице и студију „Глинени голуб“ од Кристијена Волтмана. Радећи следећих година на тези требало је да пронађем наслов. Одлучио сам да то буде „Метафизички смисао светлости у уметничкој прози Николе Милошевића“, јер се том темом нико није озбиљно позабавио. Писање је трајало три године током којих сам наилазио на много препрека, на зловољу многих људи, чак и подсмех. Радећи на припреми текста за штампу морао сам не само да скратим текст него и да преиначим наслов. Првобитних осам речи свео сам на три „Светлост скривеног бога“. Тако сам успоставио везу и са првим романом Николе Милошевића и са студијом Кристијена Волтмана „Скривени бог“. Наслов те књиге обраћа се најдубљем слоју човековог бића и представља позив за неуморним трагањем у чијем знаку протиче живот сваког човека - признаје др Станковић. Јовица Станковић је генерације краљевачких ђака учио, не само француском језику већ и општој култури, покушавајући да учини актуелним у садашњем тренутку знања која су вековима гајила човекову запитност и покретала људски дух. Учио их је педантности и посвећености раду што јесту неопходне особине успешности истраживача. Аутору треба одати признање и због особине која није превише честа, својеврсној интелектуалној храбрости која потврђује како се не либи да укаже на оно што је тековина истраживача. Његово знање француског језика, културе и филозофске мисли, блисксост са хришћанским религијским ставовима и лично трагалачко читалачко искуство, чине ову књигу ризницом различитих најшире схваћених филозофских система. Сва знања у која већина тек завири на часовима филозофије, и радећи на општем образовању, овде су живо присутна, делатна, покрећу на читалачку запитаност и властито преиспитивање. Т. Радовановић

Др Мило Ломпар

85

Фото: М. Радовановић

86

МАГАЗИН 15.12.2019.

87

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Плејмобил филм

том Рексом Дашером, доброћудним несташним роботом, екстравагантном добром вилом и многим другима. Кроз узбудљиву авантуру, Марла и Чарли схватају да се, без обзира на то како се живот одвија, може постићи било шта кад се верује у себе. Деведесетдеветоминутну породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Лино ДиСалво је режирала према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Ениа Тејлор Џој, Габриел Бејтмен и Џим Гефиген. Филм се приказује до 18. децембра, а пројекције почињу у 16 сати.

МАГАЗИН

15.12.2019.

Џуманџи: Следећи ниво

88

Када њен млађи брат Чарли неочекивано нестане у магичном, анимираном свету Плејмобила, неприпремљена Марла мора да оде у потрагу живота да би га вратила кући. Кренувши на фантастично путовање кроз запањујуће нове светове, Марла се удружује са необичним и храбрим новим пријатељима – слаткоречивим возачем по имену Дел, који превози храну, оштрим и харизматичним аген-

Џуманџи екипа се вратила, али су се правила игре променила, а након што је прошло неко време Спенсер, Фриџ, Бетани и Марта су поново заиграли давно заборављену игру. Када један од њих заврши у игри, остатак екипе полази у спасилачку мисију па, улазећи у Џуманџи како би спасили пријатеља, откривају да ништа није онако како су очекивали. Игра се променила као и екипа која је у њој завршила, аватари су другачији, неки нови ликови су се убацили, а игра никад

није била тежа и опаснија. Зато ће морати храбро да прођу кроз непознате и неистражене пределе, од сушних пустиња до снежних планина, како би избегли најопаснију игру на свету. Филм чије трајање за три минута премашује два сата Џејк Кесден је режирао према сценарију који је написао са Џефом Пинкнером, а у главним улогама наступају Двејн Џонсон, Кевин Харт, Џек Блек, Керен Гилен и Дени ДеВито. Филм се приказује до средине следеће недеље у пројекцијама које почињу у 18 сати.

4 Руже

успешном покушају да побегне од свега, схвата да ће успети само ако у помоћ позове све оно што је у међувремену изгубио: љубав, искреност и веру. Филм чије трајање за десет минута премашује сат и по Василије Никитовић је режирао према сценарију који је написао са Балшом Лабовижем, а у водећим улогама наступају Милош Самолов, Борис Миливојевић, Срђан Тодоровић, Драган Јовановић, Гордан Кичић и Драгана Дабовић. Филм се приказује до среде 18. децембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Мајом Тодоровић стоједноминутну драму је режирала Ана Мариа Роси, а значајније улоге у филму тумаче Наташа Нинковић, Сергеј Трифуновић, Миодраг Крстовић, Павле Пекић, Гордан Кичић, Игор Боројевић, Александра Јанковић, Весна Чипчић, Ивана Шћепановић, Паулина Манов, Бранка Петрић, Срђан Милетић и Мирко Влаховић Филм се приказује до 18. децембра, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

Ајвар Филм „Четири руже“ је крими-драма са елементима комедије. Приказује урбани мозаик градских ликова које, у исповести једне београдске ноћи, повезује неутољива жеља за лаком зарадом, добрим проводом и безбрижним јутром. Иза кулиса царства порока у ноћном клубу „Четири руже“ наћи ће се један обичан човек, у центру мозаика где се води беспоштедна борба, често и са оне стране закона. У без-

Вида и Бане су брачни пар који дуже време живи у Стокхолму, имају успешне каријере, довољно новца за пристојан живот и пса, али немају децу. Вида сумња да Бане у Београду има љубавницу, али о томе ћути. Кад за Ускрс дођу у Србију, где се у познатом окружењу одвија уиграна кореографија која се много пута поновила у њиховим гастарбајтерским животима, зид ћутања ће почети да се руши. Према сценарију који је писала са

89

15.12.2019.

МАГАЗИН

90

Избором с Срби бира Каква је власт неопходна нама? Спретна да се „носи“ са кризама!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„Успешним“ лобирањем по свету, српске вође граде, „ћеле куле“!

сваке нове власти, ају и нове невоље!?

Тешко дисах у времену Слоба! Добих астму, од „новога доба“!

91

92

МАГАЗИН 15.12.2019.

Рибница - Ниш 0:3

93

94

МАГАЗИН 15.12.2019.

РМУ Бановићи - ЖКК Краљево 66:76 ЖКК Краљево - Раднички 79:71

95

96

МАГАЗИН 15.12.2019.

Слога - Земун Фитофармација 97:71

97

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 15. И 21. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

15.12.2019.

15. децембар

98

1640 — Војвода од Брагансе крунисан као Жоао IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганса која је владала Португалом до 1910.

1711 — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.

1791 — Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.

1801 — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмедага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804.

1806 — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.

1840 — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.

1890 — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.

1914 — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.1938 — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски

пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 km, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.

1961 — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију. Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.

1965 — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.

1967 — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.

1970 — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.

1991 — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.

1996 — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.

1999 — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног

административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.

2000 — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.

2001 — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.

2002 — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.

2011 — Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.

16. децембар 1598 — Корејска морнарица адмирала Ји Сан-шина је поразила јапанску флоту у бици у Норјаншком мореузу.

1653 — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.

1689 — Парламент Енглеске је усвојио Повељу о правима.

1773 — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван „Бостонска чајанка“, наговестио Амерички рат за независност, започет 1775.

1835 — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.

1838 — Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена.

1885 — У Сарајеву почео да излази

српски књижевни лист „Босанска вила“ 1916 — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.

1920 — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.

1934 — Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.

1944 — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту. У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000.

1949 — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.

1960 — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе.

1966 — Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији.

1971 — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971.

1993 — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију.

1995 — Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.

1997 — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припад-

ност илегалној организацији Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година.

2001 — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране.

2002 — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ.

17. децембар 497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.

1531 — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.

1538 — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.

1583 — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.

1903 — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.

1908 — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.

1926 — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.

1939 — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.

1948 — У покушају да поново успо-

99

15.12.2019.

МАГАЗИН

100

стави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.

1960 — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.

1973 — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.

1983 — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобилбомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.

1983 — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.

1985 — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.

1989 — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.

1989 — Прва епизода Симпсонових Simpsons RoasTng on an Open Fire је емитована у САД.

1990 — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.

1991 — Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу.

1992 — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске.

1995 — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.

1996 — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета „Тупак Амару“ заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.

1997 — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

1999 — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.

2000 — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.

2000 — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација.

2001 — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.

2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

18. децембар 218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци.

1271 — Кублај-кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини

и Монголији.

1398 — Монголски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.

1499 — Муслимани у Гранади су се побунили против својих владара због присилне конверзије на католицизам.

1642 — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.

1777 — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру.

1787 — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД.

1865 — Амерички државни секретар Вилијам Сјуард је објавио да су три четвртине америчких савезних држава ратификовале Тринаести амандман на Устав САД, чиме је он ступио на снагу.

1903 — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.

1916 — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке - погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Нема-

ца.

1935 — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.

1940 — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром „Операција Барбароса“.

1966 — Амерички астроном Ричард Вокер је открио Сатурнов сателит Епиметеј.

1970 — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве.

1972 — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.

1972 — Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији.

1989 — Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи.

1993 — У Загребу обновљен рад

Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године.

1999 — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе.

2000 — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001.

2003 — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992.

2006 — У Уједињеним Арапским Емиратима одржани су први избори од оснивања те земље.

19. децембар 1154 — Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет.

1793 — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.

1842 — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.

1863 — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.

1905 — Кнез Никола ПетровићЊегош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.

1920 — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.

1941 — Тројица ронилаца на људ-

ским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.

1941 — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.

1944 — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.

1946 — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.

1950 — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи.

1958 — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.

1965 — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.

1971 — Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону.

1972 — Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана. Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом.

1984 — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.

1986 — Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком.

1991 — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да посто-

101

15.12.2019.

ји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.

1995 — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.

1997 — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.

1998 — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива предсеника Била Клинтона након афере Левински.

2001 — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.

2002 — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.

2004 — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.

2016 — Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.

МАГАЗИН

20. децембар

102

69 — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија.

1192 — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином.

1522 — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу.

1582 — У Француској прихваћен Грегоријански календар.

1860 — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД.

1912 — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.

1915 — Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља.

1917 — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција.

1924 — Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг.

1945 — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.

1951 — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију.

1960 — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.

1970 — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек.

1971 — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.

1986 — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.

1987 — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота.

1989 — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацива-

ња бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.

1990 — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.

1991 — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.

1992 — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.

1995 — Амерички авион „боинг 757“ са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.

1996 — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалезом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.

1998 — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.

1999 — Португалија је вратила Макао Кини.

1999 — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.

2001 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.

2002 — У Немачкој, на основу потер-

нице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21. децембар 69 — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара).

1124 — Ламберто Сканабеки је постап папа под именом Хонорије II. 1781 — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.

1881 — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник „Српске независности“.

1920 — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“.

1937 — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака“, првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.

1941 — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.

1948 — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта.

1958 — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.

1967 — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.

1968 — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту.

1972 — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским

односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.

1973 — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.

1979 — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.

1988 — Авион америчке компаније „Пан Ам“ на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у „боингу 747“ и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.

1990 — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.

1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.

1997 — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 % бирача, победио, с 59,23 % гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 % гласова.

2001 — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.

2007 — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs