Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 417 * 24. новембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН

Хвала што читате

24.11.2019.

Краљевски

МАГАЗИН

3

24.11.2019.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Усвојени планови месних заједница Ближи фондови Европске уније Значајне инвестиције и идуће године Савршен туристичкипроизвод? Сигуран ослонац грађанима По светским стандардима Излаз из безизлаза Шамар комунизму Дуг према будућности Сећање кроз три века Кључ од снова На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Рибница - Млади радник Слога - Таково Константин - Слога Времеплов Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства

12 16 22 30 40 44 52 60 68 74 82 90 94 96 98 100 102

Фото: М. Радовановић

5

6

МАГАЗИН 24.11.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 24.11.2019.

9

10

МАГАЗИН 24.11.2019.

11

24.11.2019.

МАГАЗИН

12

Сто седма и сто осма седница Градског већа

УСВОЈЕНИ ПЛАНОВИ - У три дна две седнице Градског већа. - Инфраструктурним опремањем Индустријске зоне Спортски аеродром створени услови који омогућавају почетак изградње производних погона. - На пролеће следеће године почиње градња два нова производна погона. – Буџет града остварио приход од педесет пет милиона динара. – Запосленима у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ по пет хиљада динара ради унапређења услова рада, као и побољшања материјалног положаја. - Јавном комуналном предузећу „Путеви“ скоро двадесет седам милиона динара за радове на отклањању последица јунских поплава

МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ање од недељу дана између две узастопне седнице Градског већа основни је разлог да је за дневни ред сто седме од конституисања актуелног сазива предложено свега шест тачака од којих се три односе на отуђење по једне катастарске парцеле у јавној својини града Краљева. На основу спроведених активности у поступку непосредног отуђења непокретности надлежна комисија је утврдила како су се стекли услови за предлог Скуштини града да донесе одговарајућу одлуку за продају 17,7 квадрата по цени која премашује три

М

хиљаде евра и удео зграде пословних услуга површине 24 квадратних метара за износ већи од седамдесет три хиљаде, тако да се укупан износ приближава цени од седамдесет шест и по хиљада евра у динарској противвредости по средњем курсу на дан уплате. Комисија је претходно утврдила да квадрат грађевинског земљишта на овој локацији вреди скоро двадесет две хиљаде динара, а за пословну зграду триста шездесет хиљада, уз потврду да је Скупштина града донела одлуку о непосредном отуђењу непокретности из јавне својине у Улици

Милоша Великог. Градско веће је донело решење о отуђењу три хектара неизграђеног грађевинског земљишта у корист Центра за информатички инжењеринг и пројектовање по цени која премашује тридест два милиона динара, као најповољнијем понуђачу на основу расписаног јавног огласа. Скупштина града је на седници од 8. маја прошле године донела Програм отуђења грађевинског земљишта, а 21. и 24. септембра његову допуну што је било довољно да у октобру буде расписан јавни оглас, а 6. новембра ове присту-

13

МАГАЗИН

24.11.2019.

пи се отварању понуда. Преостала непуна два хектара постала су својина предузећа Пеком инжењеринг.

- С једне стране, веома је важно да домаће фирме имају могућност да купе инфраструктурно, потпуно опремљено, земљиште где ће већ на пролеће започети градња два нова производна погона. Са друге стране, град Краљево је остварио приход у буџету у износу од педесет пет милиона динара. На овај начин показује се да су град Краљево и Министарство привреде донели добру одлуку када су обезбедили средства за опремање Индустријске зоне Спортски аеродром, тако да данас тамо имамо саобраћајницу, тротоар, расвету, канализациону, водоводну мрежу и гас, односно све услове који омогућавају почетак изградње производних погона, истако је градоначелник Краљева Предраг Терзић. Податак да на овој локацији град поседује још шест хектара земљишта

14

добра је основа за ширење зоне и сарадњу са инвеститорима спремним да улажу у градњу производних погона, а градоначелник је потврдио и спремност на препарцелацију терена у складу са потребама будућих инвеститора. Много недоумице није било ни око доношења решења о препарцелацији којом се формира грађевинска парцела за потребе озакоњења објекта у складу са планским документом. Катастарска парцела на коју се односи решење обухваћене су Планом генералне регулације „Ратарско имање – Грдица“, наменом је предвиђена делом за становање малих густина са пословањем а делом за јавну намену – саобраћајницу. Градско веће је донело решење о давању у закуп једног стана површине педесет четири квадрата у Улици Петра Кочића путем непосредне погодбе, а ради нужног смештаја на одређено време. Цена месечне закупнине про-

цењена је на десет евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, уз обавезу плаћања пореза на додату вредност. Поступак је покренут по захтеву закупца стана у својини града, како би се омогућио нужни смештај на одређено време, јер је у току поступак изградње приступног пута до Хитне службе Дома здравља. Одсек за месне заједнице Одељења за заједничке послове Градске управе града Краљева доставио је Градском већу распоред буџетских средстава индиректним корисницима месним заједницама. Распоредом су планирана средства за трошкове платног промета, утрошка електричне енергије, водовода и канализацију, чишћења, телефона и закупа простора, поправке опреме и ситне радове на објектима месних заједница, куповину канцеларијског и потрошног материјала, алата, инвентара, хемијских средстава за чишћење, плаћање преза,

обавезних такси и казни, новчаних казни и пенала по решењу судова као и куповину намештаја, рачунарске опреме, штампача, електронске и друге опреме за шта је планиран утрошак који за две хиљаде премашује четрнаест милиона динара. Градско веће је донело закључак којим се даје позитивно мишљење на финансијске планове месних заједница у овој години чији је саставни део распоред буџетских средстава. Доношење закључка је последица чињенице да је после усвајања измењене Одлуке о буџету за ову годину било неопходно ускладити финансијске планове месних заједница са износом који је ребаласном опредељен за ову намену. Три дана касније одржана је нова седница са само три тачке дневног реда, разматрање текста нацрта одлуке о изменама и допунама Одлуке о градским административним таксама и накнадама за услуге које врши Градска управа, утврђивање нацрта и упу-

ћивање јавног позива за учешће у јавној расправи, разматрање предлога решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве у износу од нешто више од три милиона динара за исплату једнократне новчане помоћи запосленима у предшколској установи Олга Јовичић Рита и безмало двадесет седам милиона ради уравнотежења расхода у погледу недостајућих средстава за измирење обавеза према Јавном комуналном предузећу „Путеви“. Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комунлане делатности сачинило је нацрт Одлуке о градским административним таксама и накнадама за услуге које врши Градска управа и упутило захтев Одељењу за привреду и финансије за сачињавање извештаја о финансијским ефектима на буџет града. Како је нацрт одлуке сачињен по хитном поступку, а по налогу органа града, тражени извештај није прибављен пре разматрања предлога на седници Градског већа.

Право на једнократну новчану помоћ запосленима у предшколској установи у нето износу од пет хиљада са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање, за шта нису планирана средства одлуком о буџету за ову годину, запослени су остварили на основу закључака Владе Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Помоћ се исплаћује ради унапређења услова рада, као и побољшања материјалног положаја запослених у предшколским установама. Јавно комунално предузеће „Путеви“ доставило је граду Краљеву рачуне за радове на отклањању последица јунских поплава, а Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ сагласило се да је на одговарајућој позицији из одлуке о буџету за ову годину преостало двадесет седам милиона динара које могу бити ангажовани за подмирење обавеза. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

Спровођење кохезионе политике за развој региона

МАГАЗИН

24.11.2019.

БЛИЖИ ФОНДОВИ

16

- Развојна агенција Србије је Регионалној агенцији за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа бесповратно одобрила половину средстава укупне вредности пројекта процењене на више од два и по милиона динара за реализацију на простору градова Краљева и Чачка и општина Врњачка Бања и Ивањица.

- Процес преговора у оквиру Поглавља 22 основа је припреме за коришћење средстава европских структурних инвестиционих фондова због чега се неопходним оцењује припрема за успостављање стратешког законодавног и програмског оквира за спровођење уз истовремену континуирану изградњу капацитета на свим нивоима

И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

17

24.11.2019.

МАГАЗИН

18

егионална агенција за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа, у партнерству са градовима Чачак и Краљево и општинама Рашка и Ивањица, спроводи пројекат „Регионална сарадња и јачање капацитета за коришћење предприступних фондова и спровођење кохезионе политике за развој региона“. Циљем пројекта означена је жеља да се, кроз обуке и међународну сарадњу, ојачају капацитети партнера како би успешније спроводили кохезионе политике и користили средства структурних и предприступних фондова Европске уније. Развојна агенција Србије је Регионалној агенцији за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа бесповратно одобрила половину средстава укупне вредности пројекта процењене на више од два и по милиона динара за реализацију на

Р

простору четири јединице локалне самоуправе. Једна од активности пројекта је и панел дискусија под називом „Спремност јединица локалне самоуправе у Србији за структурне фондове Европске уније, пројекти у области инфраструктуре и социјалне кохезије“, одржана почетком минуле недеље у краљевачком Хотелу „Турист“. Пословна политика, као најзначајнија развојна политика Европске уније, заснива се на скоро трећини укупног буџета ове асоцијације држава, а спроводи кроз европске структурне инвестиционе фондове за које се Србија припрема кроз процес преговора у оквиру Поглавља 22. У таквим околностима скупови ове врсте се сматрају посебно значајним због прилике да представници владиног и невладиног сектора размене искуства и кроз дијалог најаве активности које их очекују у наредном периоду.

Процес преговора у оквиру Поглавља 22 основа је припреме за коришћење средстава европских структурних инвестиционих фондова због чега се неопходним оцењује припрема за успостављање стратешког законодавног и програмског оквира за спровођење уз истовремену континуирану изградњу капацитета на свим нивоима. Панел је прилика за подсећање на више пута поновљен став којим се негирају сумње да ли ће бити довољно средстава, а појачава страх о постојању довољно административних капацитета да искористи све фондове који буду на располагању и оствари адекватан степен користи. Зато се основним задатком сматра благовремен и континуиран рад на изградњи капацитета на националном и локалном нивоу, где су се као поуздан партнер показале акредитоване регионалне развојне агенције и Стал-

на конференција градова и општина. Министарство привреде је, у сарадњи са Регионалном развојном агенцијом Србије, кроз процес акредитације од 2011. године препознало значај акредитованих регионалних развојних агенција као партнера на регионалном и локалном нивоу. С обзиром на будуће припреме за кохезиону политику, у свим сегментима ће им бити неопходна помоћ акредитованих регионалних развојних агенција, нарочито у припреми локалних развојних планова и стратегија развоја, а и кроз припрему и спровођење предлога пројеката који се финансирају из домаћих и међународних извора. Значај скупова ове врсте препознат је и у Краљеву, посебно у светлу чињенице да је финансијска моћ локалних самоуправа за решавање великих инфраструктурних пројеката ограничена, због чега се коришћење средстава

предприступних фондова оцењује веома значајним. Из локалне самоуправе стиже потврда да је уз помоћ фондова Европске уније већ реализован велики број пројеката, и оцењено како су скупови ове врсте добра прилика за разговор о проблемима који свакодневно отежавају реализацију, а они нису мали. Разговори су и прилика за тражење начина који воде побољшању сарадње и рада локалне администрације, али и јачања капацитета локалне самоуправе. Поглавље 22 обавезује Србију на спровођење политике регионалног развоја при чему значајну улогу имају развојне агенције чије је формирање отпочело пре седамнаест година, у Краљеву пре десет. Реализација пројекта је и прилика за подстицање међународне сарадње за шта је партнер пронађен у Развојној агенцији Словеније из које стиже спремност на разго-

воре о кохезионим политикама које очекују у периоду од 2021. до 2027. године, искуствима у реализацији различитих пројеката од ступања у Европску унију и плановима за наредни период. Податак да се рад локалних самоуправа темељи на прилично скромним буџетима важном истиче међуопштинску сарадњу, посебно у реализацији великих инфраструктурних пројеката за које је потребно коришћење средстава структурних фондова Европске уније. У том контексту значајним се оцењује рад мреже акредитованих развојних агенција као кључних партнера Министарства за европске интеграције и Министарства привреде у спровођењу политика регионалног развоја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 24.11.2019.

21

На крају успешне године (2)

МАГАЗИН

24.11.2019.

ЗНАЧАЈНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ И ИДУЋЕ ГОДИНЕ

22

- Источна обилазница почиње од искључења са трасе будућег аутопута код Махнохрома, а преко Сијаћег поља води до кружног тока у Улици Душана Поповића. – Да ситуација у саобраћају буде боља треба да омогући изградња моста из Карађорђеве улице и саобраћајница у залеђу Жиче до Матарушке Бање. – Рибница као Нови Београд. - Добро позиционирано насеље значајно ће растеретити централну градску зону која тренутно представља место свих значајних дешавања у различитим областима. - У наредној години треба очекивати израду пројектне документације за реконструкцију Улице Милоша Великог. - Повремени наговештаји о градњи јавних гаража и даље не дају конкретне резултате.

– Од наредне године озбиљније решавање проблема паркирања.

- Не постоји чаробни штапић за решавање проблема саобраћаја.

– У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта постоји пројекат који се бавио измештањем Мораве ирење града и насеља у њему директно је повезано са развојем путне мреже коју урбанисти планирају у складу са проценама о повећању броја становника у неком периоду. Историјске околности у последњих неколико деценија утицале

Ш

су да се очекивани тренд нагло поремети што се потврдило у последњој деценији прошлог века кад је Краљево доживело популациони бум. Разлог су десетине хиљада избеглих и интерно расељених лица у средини која инфраструктурно није била спремна да одго-

вори свим њиховим захтевима. На њивама у Сијаћем пољу и у Ковачима ницала су нова насеља без комуналне инфраструктуре, водоводне, канализационе и електричне мреже, а задатак Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ био је да

Александар Несторовић

23

МАГАЗИН

24.11.2019.

и у њима створи услове за нормалан живот. Директор предузећа Александар Несторовић потврђује да су у последње две деценије, у зависности од различитих околности, проблеми решавани некада лакше а некада теже због жеље да се, сем централне зоне, равномерно развијају и сви други делови града. Да је њихово повезивање приоритет потврђује идеја о изградњи источне обилазнице која почиње од искључења са трасе будућег аутопута код Махнохрома, а преко Сијаћег поља води до кружног тока у Улици Душана Поповића. Пројектном документацијом дефинисани су сви детаљи градње чији се почетак очекује кад за то буде обезбеђено довољно средстава. Да су погледи упрти неколико деценија унапред сведочи идеја о градњи јужне обилазнице, која треба да пређе преко Буњачког брда. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта много реалнијим сматрају да би то могле да реализују неке од будућих генерација, а нико нема сумњу да би то коначно изместило тешки саобраћај из центра града. Да ситуација не буде много гора у знатној мери је допринела изградња моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, а да буде још боља треба да омогући још један који би се, из Кара-

24

ђорђеве улице, наслањао на саобраћајницу у залеђу Жиче до Матарушке Бање која се у будућности види као мирно насеље на десетак минута вожње од центра града.

- Рибница већ добија озбиљне обрисе индивидуалне градње, у Воћаревим ливадама почиње станоградња, па очекујем да ће се и приватни инвеститори одлучити да ово насеље освајају зградама. У овом делу имате халу спортова, затворени базен и тржне центре који заокружују целу причу, па Рибница Краљеву постаје оно што је Нови

Београд Београду. Очекујем да ће изградњом деветсто седамдесет станова на локацији Воћареве ливаде бити места за медицинске раднике, професоре, младе брачне парове и да ће то подстаћи приватне инвеститоре да крену у озбиљнију анализу и изградњу станова у насељу Рибница. Простора има, а активираће се и укрупњивати и приватне парцеле да би се правиле зграде – каже Несторовић. Да се мислило и на друге аспекте живота у овом насељу потврђује детаљна реконструкција амбуланте, а припре-

појачава жељу да се елиминишу негативни утицаји досадашњих решења. Годинама уназад све је израженији проблем паркирања у централној градској зони, а повремени наговештаји о градњи јавних гаража и даље не дају конкретне резултате. Да се проблем не решава доприносе рзличита мишљења о могућој локацији и док једни мисле да би постојећа између улица цара Лазара и цара Душана, иза зграде Градске управе, била идеално место други сматрају да би њу требало уступити на коришћење запосленима у градској администрацији.

- Град мора да уђе у озбиљну инвестицију подземне гараже, па морамо да размишљамо на начин како је то учињено у неким другим градовима, а адекватних простора за градњу има, иза Дома друштвених организација, код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ или у парку код железничке станице. То су скупи подухвати али морамо да размишљамо у том правцу, јер монтажно демонтажне гараже на два три спрата нису дуготрајна решења. Имамо простор на пијаци где је било паркиралиште, па би можда ту требало размишљати о гаражи на два или три спрата. Видим да ће бити проблема око

паркинга у Улици Драгослава Богавца, са осамдесетак места у првој фази, јер већина људи који ту живе сматра да не треба да се гради. Али, постоји историја коју нико не жели да каже. Планом центра града од 2010. године урађена је препарцелација, а простор где треба да се гради паркинг преведен на град. Пројекат је направљен 2014. године, тада и препарцелација, сада сви причају о дрвећу а нико о руглу јер се пола града паркира на површини која је више девастирана него зелена. Боље од тог је решење паркирања уз улицу Олге Јовичић Рите, што је стајало у плану, али су примедбе грађана утицале да се одустане и изабере мање лоше решење – каже Несторовић уз потврду да се пројектант није бавио стазама, дечјим игралиштима, кантама за одлагање смећа и клупама што је остављено за решавање након изградње паркинга, ако уопште буде реализована. Да можда и неће потврђује последња седница Скупштине града кад је такву могућност, после петиције достављене свим одборницима локалног парламента, наговестио председник Ненад Марковић. Све већи број возила на улицама града, са њима и повећана потреба за паркирањем, у тежак положај ставља различите категорије грађана, посебно

Фото: М. Радовановић

ма се и документација за изградњу још једног вртића у близини насеља Воћареве ливаде, чију ће градњу финансирати Министарство просвете. Ако се свему дода почетак радова на изградњи нове зграде Основне школе „Свети Сава“ онда је јасно да ће добро позиционирано ново насеље значајно растеретити централну градску зону која тренутно представља место свих значајних дешавања у различитим областима. Саобраћајни колапс у граду, посебно у поподневним часовима кад се значајан број Краљевчана враћа са посла, у први план ставља проблем инфраструктуре и решавање више елемената који утичу на њено функционисање. Због жеље да се дугорочније реши један део проблема у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта потврђују озбиљне разговоре везане за такси стајалишта. Већ у наредној години треба очекивати израду пројектне документације за реконструкцију Улице Милоша Великог која би требало да постане једносмерна и изводи саобраћај из града. Уверење да на адекватан начин нису решена аутобуска стајалишта у Улици војводе Путника, а да семафор на почетку Београдске у значајној мери успорава одвијање саобраћаја,

25

24.11.2019.

МАГАЗИН

26

станаре зграда којима ни то што плаћају месечни закуп не гарантује право на место за аутомобил. Од тренутка кад је проширен обухват наплате паркирања аутомобили запослених преселили су се међу већа насеља и одатле готово истиснули локално становништво. Све то је додатни разлог да се већ наредне године приступи озбиљнијем решавању проблема паркирања. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта верују да ће доћи до адекватног решења и поред потврде да су градске улице и паркинг простори пројектовани у време кад је мало ко претпостављао постојање великог броја породица са више аутомобила. Једно је сигурно, каже Несторовић, не постоји чаробни штапић за решавање проблема саобраћаја због чега је неопходно, после исцрпне анализе, прићи му на начин који је у датом тренутку једино могућ. Пуних девет година, и коју недељу више, тема која оптерећује Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта је урбана регенерација дела насеља у Доситејевој улици које од земљотреса, који је 2010. године погодио Краљево са околином, не пружа довољно сигурности за безбрижан живот. После година чекања отпочела је изградња прве од четири зграде чији се завршетак очекује са првим данима пролећа наредне године. Кад буде усе-

љена следи пресељење из прве следеће којој предстоји рушење, а потом и осталих док не буде завршена и последња. Захтев да буду задовољени стандарди савременог становања намећу потребу градње стамбених јединица минималне површине од двадесет седам квадрата, што пред власнике мањих ставља у повлашћен положај због могућности откупа разлике по приступачним ценама. Значајним за градњу новог насеља оцењује се податак да град није изложен великим трошковима сем обезбеђења инфраструктуре и планских докумената. Слободан простор између зграда за све што је потребно новом насељу довољно је за потврду већег комфора, а да урбанистички не буде боље решена и друга страна Доситејеве улице главни кривац је пруга која води према Крагујевцу. Нов изглед већ добијају зграде неколико школа које се наслањају на ово насеље, пре свих Гимназије, Медицинске и Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“, чије фасада сем лепшег изгледа треба да допринесу значајнијој уштеди енергената. Податак да су средства за извођење радова обезбеђена из државних фондова повод је за жељу да се из истих извора финансира сређивање простора и расвета око њих. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта спремно доче-

кују почетак радова на изградњи аутопута од Прељине до Појата, а срећном околношћу оцењују податак да на деоници до Адрана нема већих проблема. Јавни увид у плански документ био је повод за примедбе мештана Сирче којима је укидање прелаза преко старог моста у близини Магнохрома продужавало пут до града за неколико километара. Оправданост захтева је повод за размишање о градњи новог моста на

сувом пре исправљања Мораве што би у знатној мери умањило трошкове.

- Од Адрана до Магнохрома имамо управљање меандара који су настали одавно, а у Јавном предузећу постоји пројекат који се бавио измештањем Мораве. Аутопут ће бити природан бедем ка граду, а иако постоји бојазан мештана Опланића, Поповића и Сирче сматрам да неће бити угрожени, па очекуејм да озбиљни инжењери сагледају све што је битно на траси аутопута. Код Магнохрома смо имали проблем моста на Камиџори где ћемо имати нову петљу. Аутопут продужава кроз ратинско поље ка Врби, где је још једно искључење, па према Врњачкој Бањи, Трстенику и Крушевцу који у великој мери има урађену документацију и дозволе. Траса је позната, више нема померања, а имамо срећу да су нам пројектанти дали два искуључења са аутопута – каже Несторовић. Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта већ од почетка наредне грађевинске сезоне очекује наставак радова на изградњи северне обилазнице, фудбалског стадиона, спољне инфраструктуре, осветљења, паркинг простора, атмосферске и фекалне канализације на локацији Воћареве ливаде. Са посебним нестрпљењем очекује се анализа трошкова реконструкције колектора атмосферских вода дуж Жичке улице, почетак

градње зграде Основне школе „Свети Сава“ и завршетак зграде Завода за јавно здравље, а из Канцеларије за јавна улагања са посебном пажњом се очекује расписивање јавне набавке за избор извођача радова. Иако је најављено да ће изградња стадиона почети пре истека ове године кашњење је последица жеље да јавна набавка буде расписна истовремено за свих седам објеката ове врсте у земљи. Податак да на неким локацијама ситуација није потпуно јасна, и да има проблема, основни је разлог што су други приморани на чекање. Након што су реконструисани тротоари у неколико улица централне градске зоне то могу да очекују и остале, пре свега друга страна Улице војводе Путника али тек након што буде завршен нов прилаз Служби хитне помоћи Дома здравља. Очекује се да комфорнијем прилазу Поликлиници и објектима Опште болнице „Студеница“ допринесе рушење куће поред рампе за улаз у здравствени комплекс где је планирана градња великог паркинга. Све је, каже Несторовић, резултат жеље локалне самоуправе да се створи окружење, и побољша стандард становништва младих, како би се по завршетку студија враћали у Краљево. Иако се на темељу искустава из ове године наговештавају нешто скромнији радови у следећој неће изостати значајне

инвестиције које се финансирају из државног буџета. Осврт на оно што је учињено потврђује да су знатан терет поднели запослени у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта који су, иако на ивици могућности, задовољни уверењем да су покренуте многе значајне ствари што потврђује да активности које су добиле замах не смеју да утихну. Т. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 24.11.2019.

29

24.11.2019.

МАГАЗИН

30

Савет за туризам Градског одбора Српске напредне странке

САВРШЕН ТУРИСТИЧКИ ПРОИЗВОД?

- За само месец дана број запослених у две иностране компаније са мање од четири стотине нарастао на скоро хиљаду. – Значајна средства у реновирање аеродромске писте како би могла да прихвати и најтеже авионе. - Позиционирању Србије на светском туристичком тржишту понајвише допринео развој инфраструктуре, изградња триста двадесет километара аутопутева и отварање аеродрома. – У Краљеву константан пораст броја гостију и броја ноћења. - Гоч бисер ђачког и рекреативног туризма. – Први цивилни авиони са Аеродрома „Морава“ почетком следећег месеца. – Недељно три лета до Беча и назад. - Недостаје велики хотел високе категорије за најзахтевније госте. - Краљево се у области туризма развија знатно брже него други региони у земљи

31

ако је минуле недеље тема редовног обраћања преставника Српске напредне странке јавности требало да буду резултати остварени у туризму приоритет је дат информацијама које сведоче о нападима на њиховог председника Александра Вучића. Разлог посебног незадовољства темељи се на податку да последње долазе из Краљева што је средином недеље било и предмет интересовања полиције. Напади на председника оцењени су скандалозним, а након најоштрије осуде највиших представника странке у Краљеву придружио им се и председник Савета за туризам Градског одбора Миран Гољовић потврдом да такво понашање не доприноси смиривању тренутних тензија у земљи, нити миру и стабил-

МАГАЗИН

24.11.2019.

И

32

ности. Напредњаци сматрају да угрожава грађане и представља посебан вид опасности, а разлог више за незадовољство виде у чињеници да је, захваљујући иницијативи председника Вучића, отварањем нових погона у Краљеву покренут нови производни процес са тенденцијом да наредних година буде запослено више хиљада нових радника. Да очекивања нису без основа виде у податку да је за само месец дана број запослених у ове две компаније са мање од четири стотине нарастао на скоро хиљаду. Напредњаци свог председника сматрају најзаслужнијим за отварање Аеродрома Морава и изградњу Моравског коридора који се за локалну средину сматра посебно значајним због регулације тока Западне Мораве. Од повезивања

коридора десет и једанаест модерним аутопутем очекује се да значајно унапреди туризам на територији града Краљева. Ако се томе дода најава улагања значајних средстава у реновирање аеродромске писте како би могла да прихвати и најтеже авионе онда је разумљиво задовољство напредњака. Оно је донекле умањено нападима на председника који долазе из ове средине чак ни то, каже Гољовић, неће их спречити у настојању да и даље раде у интересу града. Статистички подаци о расту туристичке привреде по стопи од пет посто чине се прилично скромним у односу на двоструко бржи у Србији, иако то још није довољно да се надокнади све што је пропуштено у периоду кад у земљи није вођена адекватна економ-

ска политика. Напредњаци подсећају да је оваквом позиционирању Србије на светском туристичком тржишту понајвише допринео развој инфраструктуре, изградња триста двадесет километара аутопутева и отварање аеродрома. Доказе за то налазе у подацима о повећању броја путника у ваздушном саобраћају који је од милион у 2015. порастао шест пута са тенденцијом да достигне десет милиона годишње.

- Осим тога важна је политика мира, стабилности и економског развоја, оно што препознају туристи и они који се баве туристичком привредом. Визна либерализација са великим земљама, као што су Кина и Индија, и медијска промоција допринели су да број гостију из Кине у односу на про-

шлу годину порасте 306 посто, а тај тренд се наставља и даље. Број страних туриста је у првој половини ове године пет посто већи у односу на претходну, а седам посто већи је и број ноћења. Што се тиче домаћих гостију повећање је шест посто, а раст се осликава и на град Краљево па, од када је Српска напредна странка преузела власт, имамо константан пораст броја гостију и броја ноћења. То је делимично и због тога што већи број долази у велике центре, Београд, Нови Сад, Златибор, Копаоник, Соко Бању и Врњачку Бању, а пошто је туристичка понуда све боља остају да посете и неки други крај у Србији – каже Гољовић. Значајним за повећање броја гостију сматра се улагање у подстицај сеоског туризма за шта је, током

последње четири године, из градског буџета издвојено двадесет девет милиона динара. Циљ је био да се изврши дисперзија сеоских туристичких домаћинстава и понуда прошири на подручје знатно даље од Богутовца, Лопатнице и Рудна где је овај тип туристичке привреде пре више од десет година почео да се развија међу првима у земљи. Улагање у развој сеоског туризма мотивисано је и жељом да део становништва започне сопствени бизнис у овој области и остане да живи на селу. Настојање да се на Гоч врати ђачки рекреативни туризам резултирало је издвајањем шездесет пет милиона за нови објекат грађен по највишим стандардима, а колико је улагање било оправдано сведочи вишеструко пове-

33

24.11.2019.

МАГАЗИН

34

ћање броја гостију.

- Створили смо услове да и школе из Краљева спроводе рекреативну наставу на Гочу, посебно градске које су прихватиле нашу препоруку, а помогла је и препорука Министарства просвете, науке и технолошког развоја да се све екскурзије, сем завршних разреда средњих школа, реализују на територији Србије. Традиционално имамо госте из Италије, Француске и Немачке који обилазе наше манастире, а сем Жиче и Студенице који се као бисер културе и градитељства налазе на европском путу културе Трансроманика, посећују и остале. Жичу и Студеницу обилази све већи број ђака који

уз то посећују и Краљево, а све указује на позитивне кораке у овој области. Када говоримо о Матарушкој и Богутовачкој Бањи дошло је до застоја, јер је предузеће отишло у стечај. Решавање тог проблема је рак рана краљевачког туризма, и привреде уопште, због решавања имовинско правних односа које је успорио веома сложен процес реституције. Проблем је направљен, а Министарство туризма је најавило доношење новог закона о бањама којим ће то бити решено на прави начин. Већ постоји велики број заинтересованих стратешких партнера, отклањају се правне препреке и мислим да нови власник неће бити

оптерећен дуговима. Вероватно ће прва продаја бити заједничка, а ако се не постигне одговарајућа цена тражиће се стратешки партнер за сваку бању посебно – истиче Гољовић уз подсећање да су знатно више девастиране Куршумлијска и Врањска Бања решиле сличан проблем. Поређење броја гостију у сеоском туризму потврђује да двадесет четири хиљаде прошле године, у односу на 2017, сведочи о повећању од три хиљаде што се, каже Гољовић, одразило на повећање броја ноћења за више од двадесет хиљада. Основни показатељ је наплаћена боравишна такса, а напредњаци веру-

ју да ће, као и на територији целе Србије, туристичка привреда задржати тренд раста и доживети још интензивнији развој кад саобраћајна, комунална и друга неопходна инфраструктура буду подигнуте на задовољавајући ниво. Искуство из последњих неколико година потврђује да на број туриста у овој средини утичу различите манифестације што је на најбољи начин потврђено почетком октобра ове године кад се у Жичи, на обележавању осамстоте године аутокефалности Српске православне цркве, окупило седам хиљада гостију. Ако се свему додају бројни спортски сусрети, долазак великог

броја спортиста и навијача, оптимизам напредњака добија на интензитету уз уверење да ће тренд повећања броја туриста наставити да се креће узлазном линијом. Неспорно је да на посету утичу различите културне манифестације за шта се потврда налази у културном лету богатом бројним манифестацијама као што су Фестивал уметности Маглич, Међународни џез фестивал „Џезибар“, Маглич фест, Стрит арт фестивал и сличне. Из редова напредњака стиже потврда о посетама бројних екскурзија поставкама у Народном музеју, а све оправдава улагање од седам одсто буџета у унапређење културе.

И поред тога присутна је жеља да се манифестације подигну на виши ниво што би требало да допринесе повећању ванпансионске потрошње. Међу туристичким посленицима влада уверење о постојању довољно простора за даљи развој ове привредне гране због чега не јењава жеља да се гости у Краљеву задрже више дана. Осврт на податке из 2017. сведочи да су се гости задржавали тек нешто више од два дана да би се у претходној години то попело до скоро три уз очекивање да би, повезивањем са неком од дестинација из околине, могли да остану и четири. Из редова напредњака стиже

35

МАГАЗИН

24.11.2019.

потврда да значајан број туриста доводе планинарска и културно-уметничка друштва чије манифеставије окупљају и по хиљаду учесника. Велике наде полажу се у почетак цивилног ваздушног саобраћаја са Аеродрома „Морава“, а додела међународног кода последњи је корак ка полетању првих цивилних авиона почетком следећег месеца, са три лета недељно до Беча и назад. Најава значајних субвенција авиопревозницима добра је основа за уверење да ће аеродром бити подједнако атрактиван и за превознике и за путнике, посебно након што током наредне године буде изграђена нова писта.

- Расписан је тендер за ски лифт на Гочу у вредности од тридесет пет милиона динара у којима град учествује са петнаест, а Република двадесет мили-

36

она. Имамо значајну помоћ Владе Србије од које смо добили десет милиона динара за спортске терене и друге садржаје којима желимо да употпунимо понуду и потврдимо да је Гоч бисер ђачког и рекреативног туризма. Уз увођење нових и дораду постојећих садржаја, и завршетак пута до Добрих вода, морамо да радимо на инфрструктури и сеоском туризму, а рачунамо да ће део средстава планираних за градњу пет хиљада километара путева допринети повећању смештајних капацитета. Када се одржавају велике манифестације у граду, било да су култуне или спортске, сви капацитету су попуњени па велики број гостију одлази на преноћиште у Врњачку Бању или Чачак. Мислим да ће овакав рад допринети да туристичка привреде улаже у градњу нових смештајних

Миран Гољовић

јединица јер нам недостаје један велики хотел високе категорије. Број од 1.620 категорисаних лежајева у 2018. није велики, па мора да се повећа за бар још толико, али је важно да имамо један објекат највише категорије за најзахтевније госте – каже Гољовић. Повећаном броју ноћења у сеоским туристичким објектима значајно је допринела одлука локалне самоуправе да, међу првима у земљи, приступи субвенционисању домаћинстава која су се одлучила на овај корак. О значајним ефектима улагања најбоље сведочи податак о повећању смештајних капацитета и броја гостију у реновираним комфорним објектима, што је допринело уједначавању квалитета услуге. Да има довољно простора за веће улагање сведочи одсуство пешачких и стаза здравља на овим простори-

ма и других садржаја који би привукли већ број гостију. Од почетних петнаест регистрованих туристичких домаћинстава број се попео на седамдесет што је Краљево подигло до самог врха у овој области, чему је допринело значајно улагање из градског буџета, а да није било узалудно сведочи податак да се у овој области капитал знатно брже оплоди него у другим. Закључке о интензивном развоју туризма напредњаци темеље на статистичким подацима који потврђују да се у овој области Краљево развија знатно брже него други региони у земљи. И поред тога не јењава уверење о потреби да се још много улаже како би сви потенцијали били увезани у јединствену понуду, а град добио савршен туристички производ.

Задовољство пред крај једне не умањује очекивање да наредне године буду остварени знатно бољи резултати. Да услова за то има види се у чињеници да нису искоришћене све повољности географског положаја у самом центру земље у коме су се дешавале значајне ствари везане за историју. Ако се томе додају бројне могућности за активан одмор, авантуристички туризам, рафтинг, кајак, стреличарство, мото-крос, планински бициклизам и бројне друге повољности јаснији је оптимизам напредњака о стварању услова за значајнији искорак у овој области. Да ли ће тако и бити могло би да буде познато већ првих месеци наредне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 24.11.2019.

39

Министар унутрашњих послова у посети Краљеву

МАГАЗИН

24.11.2019.

СИГУРАН ОСЛОН

40

НАЦ ГРАЂАНИМА - Уз веће плате током наредне године занављање униформи за највећи део састава редовне полиције чији припадници могу да очекују нове јакне, блузе, панталоне, кошуље и ципеле. - Повољности ове врсте неће бити ускраћене ни припадницима Жандармерије.

– Реконструкцијом шалтер сале у Краљеву лакше и брже до личних докумената, путних исправа, возачких и саобраћајних дозвола. – Нова зграда Сектора за ванредне ситуације. – У наредних десет до петнаест дана нова ватрогасна, спасилачка и теренска возила. - Смањење стопе криминалитета и изостанак извршења тешких кривичних дела резултат доброг оперативног рада припадника Полиције

41

акон нешто више од годину дана потпредседник Владе Србије министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је посетио Краљево са циљем да, у разговору са начелником Полицијске управе и колегама из свих служби и сектора, сумира резултате рада у претходном периоду и дође до решења која би могли да допринесу унапређењу у месецима који долазе. Теме разговора везане су за објекте Министарства унутрашњих послова, набавку нових возила и опреме и потврду свега што би запослени у службама безбедности могли да очекују током наредне године. Сем онога што их највише занима, а то је повећање плата, министар је обећао занављање униформи за највећи део састава редовне полиције чији припадници могу да очекују нове јакне, блузе, панталоне, кошуље и ципеле, а ове повољности ове врсте неће бити ускраћене ни припадницима Жандармерије. Грађанима Краљева је знатно важнија најава реконструкције шалтер

МАГАЗИН

24.11.2019.

Н

42

сале што ће запосленима помоћи да ефикасније обављају посао, а корисницима услуга да лакше и брже дођу до личних докумената, путних исправа, возачких и саобраћајних дозвола. Министар је најавио пријем нових радника у састав Полиције, посебно за рад на простору Краљева и Врњачке Бање где је њихов број мањи од потреба и републичког просека. Разлог за задовољство имају и запослени у Сектору за ванредне ситуације који, након решавања имовинско правних основа, могу да очекују почетак радова на новој згради, а у следећих десет до петнаест дана могу да очекују нова ватрогасна, спасилачка и теренска возила. Ако се техничким капацитетима дода опремање новим униформама онда је јасније колики је напредак остварен у циљу стварања што бољих услова за одговор на све изазове са којима се срећу припадници Сектора за ванредне ситуације. Задовољство стањем безбедности у овој средини подстакнуто је подат-

ком о смањењу стопе криминалитета и изостанку извршења тешких кривичних дела што је резултат доброг оперативног рада припадника Полиције која влада ситуацијом на терену и не дозвољава било какво јачање криминала.

- Морамо да радимо на смањивању малолетничког криминала и укључивању свих институција Републике Србије, јер није добро да то ради Полиција. Није добро да Полиција васпитава нашу децу и да решава те случајеве. Наравно, Полиција може да приведе тужилаштву и судовима свакога, али је поред промене законског оквира много важније да то не буде тема и да родитељи много више поведу рачуна о томе где су им деца, шта раде и како да на озбиљан начин утичу на њихово васпитање – нагласио је министар Стефановић уз захвалност свима у Министарству унутрашњих послова који учествују у програму „Безбедност деце у школама“. Резултат учешћа око три хиљаде

полицијских службеника у овом програму огледа су у приближавању деци и родитељима и указивању на све опасности које владају у савременом свету, од сајбер-безбедности, безбедности у саобраћају, насиља и активностима у борби против промета наркотика. Значајан помак у овој области довољан је за оптимизам да ће наредних година бити повећан ниво свести најмлађих о свим изазовима који их очекују и начинима заштите од опасности које вребају. Задовољство полицијских службеника повећано је резултатима у откривању нелегалног промета психоактивних супстанци, а заплена сто шест килограма наркотика потврђује да су остварени бољи резултати него претходне године. Иако се од увођења електронског пословања у свим областима очекује да поједностави поступак добијања различитих докумета, дозвола и сличног, полицијски службеници и даље приоритет дају писаним документима због чега су грађани укључени у савре-

мене токове принуђени да додатно доказују извршење различитих обавеза, пре свих финансијске природе. Министар унутрашњих послова то тумачи жељом да се елиминише могућност било каквих фалсификата и најављује озбиљне разговоре са представницима Управе за трезор како би и ова препрека била елиминисана.

- Очекујем да још интензивнијим радом покажемо да Полиција у сваком тренутку може да добије борбу против било које врсте криминала. Проблем тренутно није код Министарства и верујем да ћемо са Управом за трезор наћи решење да грађани буду поштеђени било каквог шетања а да, ако већ постоји могућност да нешто реше елекронски, цео поступак буде такав јер у супротном губимо суштину онога што смо хтели – нагласио је Стефановић Министар је демантовао било какву умешаност Србије у продају наоружања Украјини и подсетио на изјаву председника Александра Вучића који је изнео све податке везане за сумње

овакве врсте. Податак да Србија послује у складу са међународним прописима, што су потврдиле и релевантне међународне институције, не елиминише могућност да је у продају умешана трећа страна која је наоружање набавила у складу са законом. Стефановић није пропустио да коментарише претње које су преко друштвених мрежа упућене председнику Србије, а долазе из Краљева, и указао на обавезу тужилаштва да утврди да ли у њима има елемената кривичног дела. Потпредседник Владе Србије састао се и са представницима локалне управе и Рашког управног округа и разговарао о различитим пројектима усмереним ка даљем унапређењу услова живота грађана. Потврђено је да је добра сарадња са локалном самоуправом основа на којој се очекује да се и у будућности, кроз давање подстицаја, допринесе новим инвестицијама, новим фабрикама и тиме новим запошљавањима у овој средини. Т. Радовановић

43

Допринос оперативној способности јединица Војске Србије

МАГАЗИН

24.11.2019.

ПО СВЕТСКИМ С

44

- Први пут од педесетих година прошлог века инжињеријска јединица опремљена новим средствима. - Народна Република Кина донирала Војсци Србије четрдесет средстава међу којима су самоходне инжињеријске машине, моторна возила, средства интегралног транспорта и специјална возила. - Нове машине имају знатно боље перформансе, доприносе побољшању оперативних способности јединице и олакшавају рад. - Међу машинама за тешке радове су багери, утоваривачи, дозери гусеничари, дозери точкаши, машине за фине и заштитне радове као што су грејдери и ваљци, али и специјална возила за превоз тих машина и пренос терета. - Приказан садржај инжињеријске обуке пионирске специјалности у изради и савлађивању минског поља, рушењу елемената и материјала, обуке путно-мостне специјалности

СТАНДАРДИМА

45

46

МАГАЗИН 24.11.2019.

47

премљеност јединица Војске Србије значајан је фактор у јачању борбене готовости при чему се не занемарују ни делови који се сматрају значајним у пружању помоћи локалном становништву у отклањању последица елементарних непогода. Такве су инжењеријске јединице Друге бригаде Копнене војске које су се много пута доказале у реализацији задатака Треће мисије, на овом простору послењи пут након јунских поплава ове године кад су, постављањем лансирног моста у Сирчи, омогућили везу са светом великом броју становника. Најбоља потврда сталних најава о опремању ових дана је манифестована у Краљеву где је министар одбране Александар Вулин, у пратњи заменика начелника Генералштаба Војске Србије генерал-мајора Петра Цветковића,

МАГАЗИН

24.11.2019.

О

48

обишао 210. инжињеријски батаљон Друге бригаде Копнене војске у касарни „Рибница“ и присуствовао приказу инжињеријских средстава добијених из донације Народне Републике Кине и делу обуке припадника те јединице. Након обиласка техничког парка и приказа обуке министар је потврдио да се завршава технички пријем средстава добијених из донације Народне Републике Кине и изразио задовољство чињеницом да је, први пут од давних педесетих година прошлог века, једна инжињеријска јединица опремљена потпуно новим средствима, која одговарају највишим светским стандардима.

- Улагање у Војску је улагање у квалитет живота сваког од нас. Захваљујући овој донацији, захваљујући овим средствима које имамо, моћи ћемо

више да помажемо цивилном становништву, моћи ћемо да пробијамо путеве, да постављамо мостове, моћи ћемо да решавамо проблеме које имају локалне самоуправе и које имају наши грађани. Свако улагање у Војску Србије се исплати и побољшава квалитет живота сваког од нас – истакао је Вулин уз подсећање да је успешна и развијена Војска Србије гарант мира и могућности развоја земље. Иако је Народна Република Кина Војсци Србије донирала четрдесет средстава, међу којима су самоходне инжињеријске машине, моторна возила, средства интегралног транспорта и специјална возила, неспорно је да значајан фактор ефикасности војске чине људи. Да би на адекватан начин користили све повољности које пружа техника неопходно је да буду задовољни,

а најбољи начин да се то постигне је одговарајућа накнада за уложен рад. Због тога, нагласио је Вулин, свако повећавање зарада, улагање у опрему и стандард припадника Војске Србије гарантује снажнију и бољу Србију. Донацију Народне Републике Кине веома значајном оцењује и заменик команданта 210. инжињеријског батаљона потпуковник Славко Продановић потврдом да нове машине, у поређењу са до сада коришћеним, имају знатно боље перформансе. То је довољно за очекивање да у знатној мери допринесу побољшању оперативних способности јединице и олакшају рад свима, од руковалаца, војника, до комплетне јединице која ће моћи да извршава много теже и комплексније задатке него до сада. Међу машинама за тешке радове су багери, утоваривачи,

дозери гусеничари, дозери точкаши, потом машине за фине и заштитне радове као што су грејдери и ваљци, али и специјална возила која служе за превоз тих машина и пренос терета. Гостима је приказан део обуке након чега је командант 210. инжињеријског батаљона потпуковник Дамир Новоселац истакао да је на полигону за обуку приказан садржај инжињеријске обуке пионирске специјалности у изради и савлађивању минског поља, као и рушење елемената и материјала. Уз то је реализован приказ садржаја обуке путно-мостне специјалности, у оквиру које је уз помоћ мостополагача „КРАЗ 255“ извршено савлађивање вештачке препреке у дужини од двадесет метара. Довољно разлога за задовољство има руковалац грејдера у 210. инжињеријском батаљону Друге бригаде

Владимир Миловановић, коме ће у наредном периоду на управљање бити поверена једна машина из кинеске донације. Податак да на оваквим машинама ради већ десет година, колико је присутан у јединици, довољно је за закључак да боље перформансе и климатизоване кабине нових машина произвођача „Лиу Гонг“ пружају веома добре услове што ће од почетка примене знатно олакшати рад јединице. Из Министарства одбране стиже потврда да су обиласку касарне, и приказу дела обуке, присуствовали заменик команданта Копнене војске бригадни генерал Владета Балтић и командант Друге бригаде бригадни генерал Жељко Кузмановић. Т. Радовановић Фото: МОД

49

50

МАГАЗИН 24.11.2019.

51

52

МАГАЗИН 24.11.2019.

Света архијерејска Литургија у Храму Свете Тројице

- Двадесет друге недеље по Духовима, када се Српска православна црква сећа јеванђељске Приче о богаташу и убогом Лазару, епископ жички Јустин служио Свету архијерејску Литургију у краљевачком Храму Свете Тројице. - Постоје само два пута који воде из привременог живота, један води у рај а други у пакао. - Епархија жичка је постала богатија за још једног свештенослужитеља, јер је владика Јустин рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Далибора Ђорђевића

Фото: М. Радовановић

ИЗЛАЗ ИЗ БЕЗИЗЛАЗА 53

54

МАГАЗИН 24.11.2019.

55

вадесет друге недеље по Духовима, када се Српска православна црква сећа јеванђељске Приче о богаташу и убогом Лазару, епископ жички Јустин је служио Свету архијерејску Литургију у краљевачком Храму Свете Тројице, а саслуживали су му архимандрит Сава, архијерејски намесници жички и таковски протојереј-ставрофор Ненад Илић и протонамесник Драган Ђорем, протојереј Иван Радовановић, старешина светотројичног храма протојереј-ставрофор Јован Ђорем са братством и протођакон Александар Грујовић. Читање зачала из Светог Јеванђеља увод је у архипастирску беседу, којом је владика поучио сабрани народ, истакавши да Господ устима апостола јеванђелиста разглашава благодат Христову.

- Ово што смо данас чули јесте сурова истина, да пакао постоји јер да није тако не би било правде. Господ је праведан, он заиста хоће да се сви људи спасу и да дођу у спознање истине, а на нама је да ли ћемо прихватити ту истину и да ли ћемо живети по тој истини.

МАГАЗИН

24.11.2019.

Д

56

Данас је прича о богаташу који нема имена и убогом Лазару који је добио име, јер је то име записано у књигу вечнога живота. Његово име је у рају, јер је он добио сва добра у овоме свету. И богаташ је добио сва добра, све што овај свет може добити, али је изгубио царство небеско. Неки би волели да нема пакла, а кажу да нема ни раја. Рај је оно што се види, само то признају и никако не могу да прихвате да постоји и пакао. Постоје само два пута који воде из овог привременог живота. Један пут је пут у рај, други је пут у пакао и на тај пут нас нико не приморава, а нема тога који на силу може да нас убаци на пут пакла ако ми то нећемо. То је немогуће. Постоји ненавидник рода људскога, ненавидник наш који нам нашаптава, указује, показује да није баш све то тако како читамо, да није све тако страшно као што пише у Светом писму, да можемо мало да се опустимо. Неки то прихватају, сласт и светлост овога света који је Бог створио, и почну да живе по стихијама овога света. Чак и ако су хри-

шћани крштени привремено забораве оно зашто смо призвани, па се опусте у овоме свету мислећи да ће ту да доживе неку релаксацију, неко олакшање, да ће да прође време, да време лечи све. Али, онда када се не трудимо, и када смо одвојени од Бога, ми смо одвојени од благодати, одвојени смо од силе божије. Зато је потребно да се стално трудимо да обитавамо у безграничном јер нисмо ограничени. Господ нам је поставио небеса као лимит, а небеса су бесконачна. Он је нама рекао да растемо у меру висине раста његова, да будемо савршени као што је савршен отац наш небески. Све нам је то указао, а ми овакви какви смо, слаби и јадни, ми се још више погружавамо у своју беду па чујем данас да говоре, немам новац, јадан сам, далеко сам од света, од овога што свет сада нуди, не могу себи да приуштим ни кућу, ни ауто, ни оно најмање не могу да приуштим. А може да приушти себи царство небеско. Видите ви са чиме се ми данас упоређујемо, овај живот са животом веч-

ним, са царством небеским. Светитељи божији говорили су да царство небеско почиње још овде на земљи. За нас људе и суд божји почиње овде на земљи. Како радимо тако ће нам бити. И онда, да ово данас није јеванђељска порука то би страшно депримирајуће деловало на нас. Али, пошто је то јеванђељска порука, пошто иза тога стоји Господ Бог, остаје нам излаз јер са њим увек имамо излаз из безизлаза. То је да се преумимо, да оставимо начин живота који није добар. Данас многи лекари саветују људима да мање једу, да воде рачуна колико пију, да воде рачуна на своју исхрану да би продужили живот. Многи то послушају, али када Црква каже да променимо начин мишљења, да променимо свој став према Богу, себи и ближњима, то је тешко. Како сад могу да променим из корена живот? Комплетно мора све да се измени. Силом и благодаћу божјом, када се покајемо и преумимо, а онда долази света тајна исповести где ћемо свештенику рећи оно што смо сагрешили. А не само то шта смо сагрешили, јер је листа

огромна и три дана не можемо све да испричамо. Само да кажемо оче, доста је више овако! Морам да изменим свој живот ако мислим да живим овде, а обашка што ме то припрема за царство небеско. Онда да почнем мало са Црквом и Богом да сабирам, да мало чујем глас божји и да оживим. А онда, када оживимо и када Бог уђе у нас, у природу нашу, у ум, у срце, кад нам промени вољу, онда на земљи почиње велика радост. Та се радост продужава у царству небеском. Без тога нема радости, нема живота, само је обличје живота, а прави живот је живот у Христу. То су рекли светитељи божији, наши хришћани који виде колико добра имају од живота у Цркви, од светог причешћа, од борбе за врлину. То је оно што је наше призвање и што нам даје светлост живота, јер морамо да светлимо овоме свету. Без нас свет би био тама и не би имао разлога да постоји. Господ Бог је изабрао своје сведоке, своје следбенике, своје ученике, и њима подарио највећу тајну неба и земље. Подарио је

себе целога кроз тело и крв господа Христа. А у светом Јеванђељу читамо, разазнајемо шта је Христова врлина и којом врлином треба да се оврлинимо. Шта је највећа? Да љубимо Бога свом душом својом и свим срцем својим. И друга заповест да љубимо ближњега као самога себе. Да је тога не би било сукоба, ратова, непријатељстава и свега. Био би рај још овде на земљи. Пошто тај рај светски не зависи од нас остаје нам само да пригрлимо Господа Бога, да се њему предамо, да слушамо његову реч и да живимо још овде на земљи припремајући се за царство небеско где ћемо славити Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и сву вечност – поручио је владика Јустин. У даљем току Свете Литургије, Епархија жичка је постала богатија за још једног свештенослужитеља, јер је владика Јустин рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Далибора Ђорђевића. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 24.11.2019.

59

Знаменити Краљевчани: Славољуб Павловић (2)

МАГАЗИН

24.11.2019.

ШАМАР КОМУНИЗМУ

60

- Годинама је Фабрика вагона опстајавала од извоза за потребе либијских железница, а кад је почетком девете деценије двадесетог века производња смањена животарило се захваљујући курсним азликама. – Због напуштања Фабрике вагона под будним оком милиције. - Од око сто педесет преса за сечење цигле највише испоручено на подручје Косова и Метохије. – Прва направљена позајмљеним парама преса петнаест година остваривала профит, а није секла циглу. - Период санкција међународне заједнице уведених Србији обележен извозом столарских машина.

– Пред стрељачким стројем у Туричевцу код Србице

61

Фото: М. Радовановић

време кад је плата машинског инжењера у Фабрици вагона достизала сто хиљада динара могућност да се озбиљним допунским радом заради четири пута више за многе је био довољан мотив за озбиљан заокрет у животу. Податак да је точак историје прегазио чезе и фијакере, са њима и потребу труба, основни је разлог трагања за атрактивнијим производом. Колико су се таквим показале пресе за сечење цигле најбоље потврђује податак да је Славољуб Павловић наредних година направио више од сто педесет. Сећање на тежак положај радника ангажованих на пословима сечења датира из ратног периода кад му се чинило како су се руке под теретом издужиле за читавих десет центиметара. Процена да је за израду потребно месец дана уз улагање око сто хиљада динара, а да тржишна вредност машине достиже пет хиљада марака, била је довољно јак мотив за задуживање како би се покренула производња. Након што је изостало поверење оца, који је сматрао да је доста уложио у школовање, Славољуб се упутио према Мићи Трнавцу из Рибнице коме је након више крупних грешака у животу остала окућница од десет ари земље, неколико шљива и једно одељење мање од десет квадрата са буретом ракије око кога су се скупљале бекрије из овог краја. Уз салату и пиће зарађивало се довољно, а податак да је његов млађи син студирао са Славољубом мотив за слободу да затражи позајмицу. Спремност да код адвоката направе уговор и да му се са платног списка одбијају договрене рате била је довољна да Трнавац укаже веће поверење него својим синовима. Са сто хиљада динара у џепу пут је водио до продавнице Гвожђара у коју се тек стигле бушилице из Словеније са могућношћу да приме бургије већег пречника од осталих из понуде.

- Купим флашу за кисеоник и још мало алата, а на отпаду радилицу од ФАП-а да ми покреће клип, а како нисам имао простора за рад отерам

МАГАЗИН

24.11.2019.

У

62

пун шпедитер гвожђа у његову авлију. Кажем како ћу да направим пресу испод шљива на шта он потврди како може да се опрости од сто хиљада динара. Завршим пресу, а како нисам имао мотор да је пробам одем код покојног Пула, главног бравара у граду, који је имао мотор марке „аран“. Замолим га да ми позајми како бих испробао пресу, он ми одобри а ја дотерам мотор и наштелујем да цигла лепо излази и да се сече жицама. Мићови синови напишу пароле како је новопечени инжењер конструисао пресу која циглу потребну за целу кућу прави један дан и позивају да народ у недељу види чудо невиђено код Мића Трнавца шљивовичара. Пошто је ту била и пекара закољу овна од осамдесет кила и прасе од шездесет, наложе ватру и нанижу на два шиљка да се окреће. Уочи тог дана ја сам пробао пресу, исеко и сложио један ред цигли као сапун, а сутрадан упалим мотор на ручну курблу и преса почне да ради. Пуна авлија народа, а Мићо приђе са штакама и каже да шеширџија са сатом са сребрним ланчићем нуди пет стотина хиљада динара за пресу. Преса је направљена од материјала са отпада недовољне тврдоће па може да се поломи у раду, а не бих да ме гризе савест и упрљам образ и руке ако подвалимо човеку. Мићо оде код овога и каже да смо ортаци, а како је финансирао израду пола пресе је његово, али неће да прода. Долази поново код мене и потврди како онај лудак хоће да плати милион за колико је могло да се купи десет ари плаца. Затражим само сто хиљада и да се раздужимо, а он неће уколико не узмем пола милиона. Збуњен сам, он изброји пет стотина хиљада и опрости ми оних сто што сам му дуговао, а ја следеће ноћи не могу да спавам јер сам узео паре а знам да преса не вреди толико. Одем поново код њега и кажем да ово није поштено зарађено, он да је онај дан зарадио сто хиљада на шљивовици и печењу, а има намеру да исто ради и следећих недеља. Петнаест

година је он вршио пробе, зарадио паре, направио богатство и накуповао земље, а кад је умро замоле ме његови синови да истерам пресу негде на отпад. Закачим аутоприколицу за „тристаћа“ и на отпаду продам на кило, па одемо у кафану где смо целу ноћ лумповали и попили целу пресу – сећа се Славољуб. Зарада од прве пресе била је довољна за куповину модернијег алата и градњу бараке у Улици 27. марта. Прва следећа мало квалитетнија вредна милион динара завршила је у Лешеву, а велико интересовање за нове прилика да свака следећа буде све свременија. На два и по ара сопственог плаца учврстила се радионица за производњу преса које су замениле аутоприколице и прва за превоз хаварисаних возила у Ауто мото друштву. Након десетак испоручених купцима у Ужицу, Тополи, Чачку и Краљеву за конструктивно решење су се заинтересовали инжењери крагујевачке „Заставе“ који су, уградњом хидраулике, модернизовали приколицу због чега је Павловић принуђен да се врати производњи преса за циглу. Да се добар глас далеко чује потврдило је интересовање купаца са Косова и Метохије, а о поверењу који је уживао аванс од пет хиљада марака које је по пријатељу на пропутовању кроз Краљево послао хоџа из Глоговца. Након двадесетак дана преса је била готова и отпремљена купцу који је телефоном потврдио задовољство уз обећање да ће послати још муштерија. Да је одржао обећање сведочи поруџбина нове пресе за коју је при исплати аванса у износу половине вредности одређен тачан рок испоруке. Деценијама касније није најјасније шта је утицало да машина не буде завршена на време због чега се Павловић на дан испоруке појавио пред радионицом у три сата после поноћи изненађен што је пред вратима затекао непознатог човека.

- Кажем да преса није готова, а он да мора бити или нема ни мене ни њега, па извади скраћени шмајсер и

Славољуб Павловић

63

24.11.2019.

МАГАЗИН

64

каже, уби ме или да ја убијем тебе јер је дао капару и дошао у договорено време, а ја нисам завршио посао. Оно што сам у нормалним околностима радио по два завршио сам за пола сата, јер сам се толико препао да је то била катастрофа. Пошто сам имао куку закачимо пресу на „тристаћа“ и кренемо на станицу да утоваримо на воз, а он посведочи како мора са њом у вагон да не иде сама. Вагон је већ пломбиран, знам да у Косову Пољу са њим може више дана да се маневрише, па упитам како ће без хране и воде. Потврди како може по десет дана да не једе и пије воду, па извадим „црвендаћа“ да железничар отвори вагон и кад Шиптар уђе поново га пломбира. Трећи дан добијем абер да је стигао и да је све исправно, и сазнам да је његов страх појачан чињеницом да су раније током транспорта са машина скидане инсталације неопходне за рад. Тако се завршила та прича, а ја стекао велико поверење међу људима на Косову од којих ми нико није остао дужан – каже Павловић. Производња преса отишла је у историју кад је у Србици изграђена фабрика опека што је било повод за преоријентацију на гатере за резање грађе и опремање четири до пет стругара годишње. Деведесетих година прошлог века замениле су их столарске машине које су налазиле место и на сајмовима организованим у Београду и Сарајеву. Годинама је Фабрика вагона опстајавала од извоза вагона за потребе либијских железница, а кад је почетком девете деценије двадесетог века производња смањена животарило се захваљујући курсним разликама. Све мање посла и уверење о скоријем краху комунизма појачавало је уверење Славољуба Павловића о неопходности да напусти фабрику и преоријентише на приватни сектор за шта је имао добре предиспозиције, разрађено тржиште и довољан број машина за упошљавање више радника. Писмени отказ био је повод за седницу Управног одбора Фабрике вагона, а заседао је и комитет партије који је утврдио да га је фабрика школовала, и доделила кадровски стан, а он напуштањем удара шамар комунизму због чега је морала да се умеша и Удба. Није много помогло ни увера-

вање да је од обавезних четири у фабрици провео више од десет година, а тачка на сарадњу стављена је враћањем кључева стана и усељењем у нову кућу изграђену једногодишњом зарадом. У време кад је у Краљево радило петнаест кафана са музиком Павловић је по који пут имао обичај, и довољно пара, да се провесели са пријатељима. Кад је једне вечери пред кућом приметио ауто милиције, а то се поновило и следеће две, једино што је могао било је да оде у СУП где је значајну позицију заузимао Веља Мандић, земљак и пријатељ са којим је одлазио у лов. Висок положај у органима безбедности био је довољан за препоруку да се повуче налог за праћење и ослободи сумње да је непријатељ, баш као и кад је 1947. осумњичен да је током рата сарађивао са Немцима. Период санкција међународне заједнице уведених Србији обележен је извозом столарских машина на подручје Косова и Метохије где се појачавала потреба за абрихтерима, дихт машинама, вертикалним фрезерима, вишевретеним бушилицама, шлајферицама, циркуларима и другом опремом за стругаре. Трајало је то до почетка НАТО бомбардовања првих дана пролећа 1999. године од када више није крочио на простор Косова и Метохије.

- Годину дана пре бомбардовања монтирао сам стругару у селу Ругову за двадесет хиљада марака. Поставимо фундамент гатера који треба да се пусти у рад, долазим кад је договорено, а кад смо пролазили кроз Малишево приметим да су све ролетне навучене, нигде живе душе, што је необично у односу на ранији период. Бериша каже да је полицијски час, а војска током ноћи на мртвој стражи, па ми исплати десет хиљада марака иако не можемо да пробамо пресу, јер смо под снајперима. Каже још да у повратку не свраћамо нигде нити да примамо у кола било кога кога сретнемо уз пут. Путовао сам са два радника, а кад смо дошли у Коморане питам нашег војника на тенку да ли има пунктова према Глоговцу, јер сам у селу Туричевац иза Србице продао неке машине за шта ми власник дугује седамнаест хиљада марака. Сапутници прихвате да скренемо са пута и одемо у Туричевац, а кад смо при-

шли на четири километра од села наиђемо на преврнут тенк ЈНА – прича Павловић. Газда који је требало да исплати дугове упозори да те године кроз село није прошла ниједна српска глава а да није била скинута, па призна како нема паре јер му је од стотину оваца које је имао ОВК оставила само две три крмељиве и једно јагње. О ситуацији у селу сведочи податак да је убијен четрдесет један мештанин који није пристао да им препусти краве и овце, а слична судбина је запретила Краљевчанима уколико не пристану да крену другим путем. Прашина на машинама за којима је некада било петнаест радника била је довољно за закључак о тешкој ситуацији у којој се нашао власник стругаре, а дилема о избору пута за повратак отклоњена је при уверењу да се судбина не може лако избећи. Настојање да се и у најтежим тренуцима нашали манифестована је потврдом да у „волвоу“, јединственом у Краљеву, има ласерско оружје довољно да га сачува, а елиминише све који му прете.

- Око нас се већ скупила група Шиптара, а кад један мали са брадицом нестаде рекоше да је као шпијун ОВК отишао да пријави како имам оружје због чега ће да ме убију. Помислим да ће ме ако пођем преко брда убити овај, ако кренем путем којим смо дошли неко други, па одлучим да се вратимо истим путем. Кад смо стигли испред оног тенка као из земље искочи четрдесетак њих са шмајсерима. Изађемо са рукама увис, а четворица хоће да преврну кола. Кажем да сам се шалио кад сам рекао да имам ласерско оружје, а један претреса ауто и из моје ташне извади нов пиштољ и сто метака. Кажем да имам дозволу и затражим да ми врате, а они потврде како само узимају оружје, а не интересују их паре иако знају да имам у џепу јер им је јавио онај што је исплатио гатер. Један и даље преврће по колима и извуче блузу на којој пише „милиција“. Каже да смо полицајци пресвучени у цивиле, па треба да нас ликвидирају. Са рукама подигнутим увис доведу нас до ивице провалије, шесторица репетираше шмајсере, а остали гледају - прича Павловић. Т. Радовановић

65

66

67

МАГАЗИН

24.11.2019.

Пред Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

68

ДУГ ПРЕМА Б - У време кад је готово цела Србија била ослобођена Краљево и западно-моравски саобраћајни правац и даље су браниле јаке немачке војне снаге штитећи повлачење значајних војних капацитета из Грчке.

- Почетком новембра 1944. године на мостобрану Краљево било је распоређено 47 батаљона немачких оружаних снага од двадесет пет до тридесет хиљада војника са великим бројем моторних возила. - Завршне борбе за ослобођење града интензивно су вођене четрдесет два дана.

- У Краљеву је заробљено око шест стотина вагона које је немачка војска користила за претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији

БУДУЋНОСТИ невне новине Борба и Политика су 30. новембра 1944. године објавиле ратни извештај Врховног штаба НОВ и ПОЈ за претходни дан у коме се наводи да је ослобођено Краљево, а јединице југословенске војске чисте долину Западне Мораве и приближавају се Чачку. Да је заробљен велики ратни плен а важна ибарска пруга прешла у руке ослободилаца сведочи Зборник са Научног скупа „Борбе са главнином немачке групе армија „Е“ на ибарско – западноморавском правцу у ослобађању Западне Србије 1944. године“, одржаног 1986. године, и др Милан Матијевић члан Организационог одбора, данас председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“.

Д

У другој половини октобра исте године скоро цела Србија, укључујући и Београд, била је ослобођена, али су Краљево и западно-моравски саобраћајни правац и даље браниле јаке немачке војне снаге штитећи повлачење значајних војних капацитета из Грчке. Како је због уништених пруга и путева на правцу Скопље – Београд било онемогућено одступање према северу, штаб немачких армија „Е“ отпочео је са преформирањем јединица због успешнијег повлачења долином Ибра. Ради обезбеђења повлачења групе армија из Грчке немачке војне снаге су, по наредби Врховне команде Вермахта, успоставиле јак мостобран у Краљеву у коме је вршен претовар живе силе и наоружања из ваго-

на нормалног у вагоне узаног колосека. Др Матијевић потврђује да је мостобран бранио 34. корпус Вермахта са тежишном одбраном са 7. СС брдском дивизијом „Принц Еуген“, чије су јединице биле распоређене на начин да је на јужном делу, од Ковача до Милочаја, распоређен 13. СС пук 7. СС брдске дивизије, на источном делу, од Ковача до Врбе, 14. СС пук 7. СС брдске дивизије, од Врбе до Витановца 749. пук 117. дивизије а на југоисточним падинама Котленика борбена група „Бургермајстер“. На мостобрану Краљево почетком новембра било је распоређено 47 батаљона немачких оружаних снага од којих 29 борбених, осам батаљона родова и служби, седам за одржавање реда, осигу-

69

МАГАЗИН

24.11.2019.

рања, осматрања и обавештавања, један батаљон „Фелд жандармерије“, 3 „Ландесшицен“ батаљона и трианест артиљеријских дивизиона, са противтенковским и противавионским дивизионом. Процењује се да су немачке војне снаге у одбрани мостобрана у Краљеву бројале између двадесет пет и тридесет хиљада војника са великим бројем моторних возила. Концентрација немачке војне силе, нарочито на линији Врпска ада – Метикоши – Трешњари – Крушевица – Лојаник на коти 335 условили су да завршне борбе за ослобођење Краљева буду тешке, непрекидне и исцрпљујуће за ослободиоце у сталном додиру са непријатељским јединицама.

- Од 16. октобра, када су се код Чукојевца сукобиле снаге 3. српске бригаде НОВ уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије са СС дивизијом „Принц Еуген“, борбе постају свакодневне. Истовремено, воде се жестоке борбе са 3. српском бригадом НОВ у реону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча, Угљарево, док 6. српска бригада јаким ударима против немачких снага, дејствује

70

у Драгосињцима, јединице 4. црногорске бригаде уз садејство Црвене армије воде жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе, а у дејство ступа и 223. пешадијска дивизија Црвене армије. У интензивним борбама са положаја од Врбе до Шумара нападале су јединице 4. бригаде и јединице из састава Црвене армије, а са положаја Шумари – Ковачи – Трешњари 1. и 4. батаљон 4. бригаде и 1. и 6. батаљон 6. бригаде 2. пролетерске дивизије НОВ коме је придодата батерија топова Црвене армије. До зоре 22. новембра 4. бригада је сузила обруч опсаде немачког мостобрана на линију лево од пута Врба – Краљево. Са западних прилаза Краљеву, из правца Прогорелице, дејствовала је 3. српска бригада, форсирала Ибар и прешла на десну обалу у правцу села Матаруге. Ова јединица је водила пресудну борбу у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, а када им је пресечена одступница на железничком и путном правцу Рашка - Краљево немачке трупе се брже повлаче рушећи све мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и

29. новембра, на десну обалу Ибра, испред града, избијају јединице 4. црногорске бригаде у садејству са осталим јединицама НОВ и Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове око порушеног гвозденог моста. Услед великог офанзивног притиска једница НОВ и снага Црвене армије, штаб 34. немачког армијског корпуса је у ноћи између 28. и 29. новембра наредио хитно повлачење, након чега је отпочело интензивно извлачење немачких јединица из долине Ибра и из Краљева – каже др Матијевић. Како је од краја октобра и током целог новембра свакодневно падала киша Ибар је био тежак за форсирање, а због нараслог нивоа воде за више од једног и по метра излио се, замутио и протицао великом брзином. И у таквим околностима у зору 29. новембра, форсирајући реку из правца Кованлука и Рибнице, у Краљево су ушле јединице 2. пролетерске дивизије НОВ, у чијем саставу су биле јединице 4. пролетерске црногорске, 2. и 3. српске ударне бригаде. У форсирање је прво кренуо 1. батаљон из правца ушћа реке Рибнице у Ибар, а повезани у живи ланац

борци су прешли на леву обалу реке и формирали мостобран. Одмах за њима, преко порушеног ибарског моста, пребацивање је вршио 3. батаљон а борбе у граду вођене су до поноћи 29. новембра. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је и обновљени Партизански одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, који је истог дана ушао у град, а неколико дана касније преформиран у посадни батаљон Команде места. У дневном извештају 2. пролетерске дивизије, упућеног 29. новембра Главном штабу Србије, командант потпуковник Средоје Урошевић наводи: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице су, уз садејство Руса, у току прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При судару источно и западно од Краљева прешли Ибар. У овим борбама нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде и у снажном налету јуришајући прешли Ибар, наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља.“ Завршне борбе за ослобођење града

интензивно су вођене четрдесет два дана. Немачки мостобран Краљево је био вешто замишљен и ослоњен на тактички јаке висове ојачаним јаким немачким снагама, минским пољима и бункерима због чега је на сектору Краљева створен веома тежак фронт. У борбама око Врбе и до Краљева немачка војска је изгубила 495 војника, 265 је рањено а 300 заробљено. У Краљеву је заробљено око шест стотина вагона које је немачка војска користила за претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. Губици 4. пролетерске црногорске бригаде, 3. српске ударне бригаде и партизанских једница мере се са четрдесет пет погинулих и сто шест рањених бораца, а у борбама за ослобађање Краљева погинуло је 357 бораца Црвене армије. Њих педесет два сахрањени су у Новом Селу, осам у Доњем Грачацу, једанаест у Подунавцима и сто педесет шест у Врби. У Витановцу је сахрањено педесет девет Црвеноармејаца, у Ратини тридесет шест, Трговишту деветнаест, Витковцу седам,

Сирчи четири, Чукојевцу три и Ковачима два. Народ је дочекао ослободиоце са цвећем и сузама радосницама, а већ следећег дана ујутру поред споменика српским ратницима у центру града одржан је митинг после кога су војска и народ отишли на гробље стрељаних у Лагеру Железничке радионице. Након што су положили цвеће на хумке жртава страдалих у масовном стрељању талаца у октобру 1941. године на гробљу је говорио командант 4. пролетерске црногорске бригаде потпуковник Блажо Јанковић. За сећање на показано јунаштво у ослобађању града подигнут је „Споменик ослободиоцима Краљева“, краљевачког архитекте Александра Васиљевића, на који ће и овог 29. новембра бити положени венци и цвеће и тако бити изражена захвалност ослободоцима. Садашњим и будућим генерацијам предстоји да трајно памте јунаштво ослободилаца у Другом светском рату и преносе га својим потомцима. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 24.11.2019.

73

24.11.2019.

МАГАЗИН

74

Сто двадесет година Шумарске школе

СЕЋАЊА КРОЗ ТРИ ВЕКА

- Колико су биле густе и непрегледне шуме Србије најбоље сведочи пример Јосифа Панчића који је на први знак да на Тари постоји нова биљна врста седам година трагао за њом док је није пронашао.

– У Краљеву отворена прва српска шумарска школа. - У години када обележава стодвадестогодишњи јубилеј школу похађа око пет стотина ученика из свих крајева Србије од којих је добар део смештен у Дому ученика средњих школа. - Шумарска школа у Краљеву је ј единствена у Србији јер обједињује више занимања из ове области за разлику од других које имају по једно одељење ученика који се школују за звање шумарског техничара или оператера столара

75

о почетка деветнаестог века Србија је била претежно шумовита земља, јер је скоро осамдесет посто површине било прекривено различитим врстама дрвета. Ситуација се нагло мења након ослобођења од Турака кад становништво из брдских полако силази у равничарске крајеве, шуме крчењем претвара у обрадиво пољопривредно земљиште, а дрво користи за градњу кућа. Од половине деветнаестог века расте тренд извоза дрвета што најбоље потврђују бродови који су Дунавом транспортовали грађу до различитих дестинација. О неконтролисаној сечи најбоље сведочи податак да је почетком друге половине деветнаестог века покривеност шумом пала испод половине територије. На шта је пре тога личила Србија, и колико су биле густе и непрегледне шуме, најбоље сведочи пример Јосифа Панчића који је на први знак да на Тари постоји нова биљна врста седам година трагао за њом док је није пронашао. Записи путописаца из тог времена потврђују да се од Београда до Ниша путовало кроз шуму путем на који је сунчева светлост допирала само с времена на време. О односу других земаља према шумском фонду најбоље сведочи пример Аустрије у којој се површина под шумама одржава на истом нивоу вековима уназад што потврђује да се, упоредо са експлоатацијом, врши планирано пошумљавање. Проблем неконтролисане експлоатације дрвета прво су уочили учени људи, пре свих они који су се школовали у Бечу, били у ситуацији да у колевци шумарства схвате опасност која прети сечом шума и спознају неке од начина за решавање проблема. Један од таквих био је министар народне привреде Краљевине Србије Живан Живановић одлучан у настојању да формира службу која ће бринути и чувати шуму, зауставити неконтролисану експлоатацију и на прави начин водити рачуна о природи за шта је требало створити школован стручни кадар. Први корак начињен је 1882. године кад је краљ Милан, приликом посете Карановцу, потврдио жељу мештана да

МАГАЗИН

24.11.2019.

Д

76

турско име вароши замене именом Краљево у коме је недуго затим отворена прва српска шумарска школа. Градоначелнику је наложено да обезбеди адекватан простор за организацију наставе и смештај ђака, а најпогоднијим се потврдила зграда некадашњег Хотела Студеница, на крају данашње Омладинске улице, на чијем је спрату била спаваоница за двадесет пет питомаца, а у приземљу учионица и кухиња са трпезаријом. Истраживање некадашњег директора Шумарске школе Бранка Симовића потврђује да корени школовања шумарских кадрова у Србији датирају од половине деветнаестог века кад је Алекса Стојаковић организовао курс за стручно оспособљавање чувара шума страгарских барутана. У то време, 1853. године, почиње да ради прва двогодишња Земљоделска школа у Топчидеру у оквиру које су до 1859. обучавани и кадрови за шумарство. У Пожаревцу је 10. октобра 1872. године, на основу закона Скупштине Књажевине Србије из 1870, основана Земљодељска шумарска школа која је укинута тринаест година касније. Последња генерација ученика уписана је 1880. кад је општина карановачка понудила ново здање, у коме је данас смештен Народни музеј, за школу угашену у Пожаревцу, а није познато зашто то није прихваћено у Београду иако је понуда уредно заведена у Министарству финансија. На основу члана Закона о шумама у Београду и Краљеву се оснивају прве самосталне практичне шумарске школе и док у Београду школовање траје само једну школску годину у Краљеву је настава организована до 1903. Седам година касније у Београду је поново отворена практична Шумарска школа чији је рад прекинут почетком Првог светског рата 1914. Годину дана по завршетку рата у Алексинцу је отворена десетомесечна Лугарска школа која је опстала до 1926. кад прекида рад због лоших просторних услова за смештај. Да би се одржао континуитет школовања кадрова за потребе шумарства у Параћину се отвара Лугарска школа

по истом програму, капацитета шездесет ученика, и ради до 1930. године. Дужи прекид школовања кадрова за потребе шумарства, због недостатка адекватног простора за школу, и Другог светског рата у периоду од 1939. до 1945. године, окончан је кад су у Чачку, решењем Министарства шумарства, основане трогодишња средња и једногодишња Шумарска школа чији су ученици смештени у згради техничке школе, интернат у гимназији а исхрана организована у Дирекцији шума. Министарство шумарства је још једном услове за одржавање наставе оценило неадекватним због чега је школа пресељена у Краљево у зграду господар Васиног конака где су смештене учионице и канцеларије, спавање је организовано у интернату Пољопривредне школе, а исхрана у мензи Шумског предузећа „Гоч“. Школа је из Краљева накратко пресељена у Сремску Митровицу, где су се школовали техничари дрвопрерађивачке струке, да би пре истека школске 1949/50. била премештена у Сомбор, у зграду Жупаније, и ту остала до 1953. Министарство просвете је претходне године, због близине шумских објеката за извођење практичне наставе, донело одлуку да се школа још једном пресели у Чачак, а за транспорт учила искоришћена композиција од девет пуних вагона. На темељима започете, па обустављене, градње основне школе у периоду између 1953. и 1958. године Министарство за шумарство је откупило објекат и четири хектара имања где је 1960. завршена зграда за трајни смештај школе у којој ова образовна установа ради и данас. Упоредо са њом изграђен је и дом за смештај ученика, а решење Министарства просвете школа окончало је лутање Шумарске школе која у новим просторијама почиње са радом 20. октобра 1960. године од када тај датум обележава као Дан школе. У години када обележава стодвадесетогодишњи јубилеј школу похађа око пет стотина ученика из свих крајева Србије од којих је добар део смештен у Дому ученика средњих школа. Ученици се школују за четворогишња занимања шумарског и дрвног техничара,

Горан Бијанић

77

МАГАЗИН

24.11.2019.

техничара за лов и риболов и пејзажну архитектуру и дрвног техничара, а трогодишње оператера за израду намештаја, шумара и у перспективи декоратера. Шумарска школа у Краљеву је јединствена у Србији јер обједињује више занимања из ове области за разлику од других које имају по једно одељење ученика који се школују за звање шумарског техничара или оператера столара. На 3,7 хектара површине, осим школске зграде и игралишта, смештени су Дом ученика средњих школа, расадник и арборетум са више од две стотине различитих врста дрвећа, као и мноштво ретких егзотичних и ендемских биљака. Подигнут је шездесетих година прошлог века, кад и школска зграда, од када се у континуитету допуњује новим врстама. Професор геодезије, и бивши ученик ове школе, Горан Бијанић истиче да својеврсну учионицу под ведрим небом представља наставна база

78

Шумарског факултета на Гочу где се, од коначног пресељења школе у Краљево, обавља највећи део практичне наставе. Оно што савлада у школи велики број ученика надограђује на Шумарском факултету где неки од њих, након стицања највиших академских звања, преносе знања млађим генерацијама студената. Сто двадесета годишњица Шумарске школе повод је за изложбу названу „Сећања кроз три века“, у просторијама Народног музеја, на којој су представљени учила и инструменти који се користе у шумарству, обради дрвета и пејзажној архитектури. Фотографије радних и свечаних униформи шумара с почетка двадесетог века сведоче о угледу овог занимања, које је било у рангу официра, а списак прве генерације ученика да су долазили из свих делова Србије. Први распоред часова и оцене са којима су завршавали школовање потврђују да су подједанко добри ђаци били шумари и лугари, и по завр-

шетку школовања стављани на располагање министру народне привреде Краљевине Србије који је издавао уверење о распоређивању.

- Имамо део посвећен професору Љубиши Шијачком који је био пасионирани планинар и један од најзначајнијих у Југославији о чему сведочи Сребрна значка Планинарског савеза Југославије. Сачувани су бројни предмети којима се служио, између осталих шешир од кога се није одвајао и његов дневник. Посетиоцима је пружена прилика да се увере како пролазе време и живот, а најбоља потврда су годови дрвета који сведоче о старости од преко две стотине година. Да таквих има и у овим крајевима потврђује стабло јеле пронађено на Гочу за које је утврђено да је посађено око 1775. године. Приказани су и неки од минерала из овог краја чијим се проучавањем, у оквиру геологије, баве ученици првог разреда школе.

Педолошка карта Србије сведочи о типовима земљишта у појединим деловима земље, а карта нашег подручја потврђује утицај ерозије земљишта на пошумљавање и ефекат планског пошумљавања на једном подручју. О томе сведоче подаци о активностима наших ученика од 1955. године који потврђују да је ерозија заустављена, а шума поново заузела тај простор. Део изложбе заузима дендролошка збирка која сведочи о врстама дрвећа на територији Србије, уз претежно заступљене на овом простору и егзоте које можемо да видимо – каже Бијанић. Међу изложеним експонатима су дензометријски инструменти који се користе за мерење запремине стабла, збирка старих геодетских инструмената који се користе за премер, израду и цртање карата, али и различите тестере које сведоче о развоју технике коришћене у експлоатацији дрвета. Богату зоо збирку чини велики број препари-

раних животиња, а издавачку делатност уџбеници од којих су највећи број писали професори Шумарске школе. У школи верују да ће изложба позитивно утицати на децу предшколског и основношколског узраста и подстаћи их да на другачији начин размишљају о природи и њеном очувању, како би на научни начин умели да детерминишу природу, а неко од њих се касније професионално потврдио у овој области. Сто двадесет година од оснивања прве шумарске школе у Србији потврђује да се исто толико дуго образују кадрови који на прави начин брину о природи како би је сачували за будућа покољења. Значајна активност оних који су се определили за занимања из ове области везана је за пошумљавање чији се ефекти на најбољи начин виде у долини Ибра око Ушћа, а настављају даље према Гочу. О томе сведоче стотине хектара шуме старе неколико деценија, претежно бора који се потвр-

дио као добро постојана врста на каменитој подлози. Очување природе је, каже професор Бијанић, најбоља потврда да једно друштво држи у себи што је довољно за став да је у развијеним земљама част бити ученик стручне школе која образује кадрове у овој области. У таквим околностима није чудо што Аустријанци доста улажу у занимања у овој области, а Швајцарци потврђују да Алпи представљају веће богатство него сав новац у њиховим банкама. Настојање да се просечна шумовитост са тренутних тридесет подигне за бар још пет процената део је плана чијој реализацији предстоји велики рад, улагања и много обучених људи. Да таквих у Србији не мањка потврђује сарадња краљевачких шумара са колегама из различитих земаља у школама Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Словеније и других. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 24.11.2019.

81

82

МАГАЗИН 24.11.2019.

Представљена монографија о глумици Милени Дравић

КЉУЧ ОД СНОВА - Особе са значајним биографијама по правилу су врло скромне.

- Књига чврсте структуре подељена је у седам поглавља конципираних н а начин да најбоље прикажу глумачко умеће Милене Дравић. – Партнер Милене Дравић у „Тамна страна сунца“ будућа холивудска звезда, тада петнаестогодишњи Бред Пит. - Каријеру неслућених размера Милена Дравић је наговестила кад је имала само двадесет две године након што је добила Златну арену у Пули за филм „Прекобројна“. - Утисак који је Милена оставила на америчке филмске раднике био је повод да јој понуде блиставу холивудску каријеру на шта није пристала због уверења да је довољно популарна у својој земљи. - Девојчица са Дорћола и мангуп са Црвеног крста су, као припадници финог грађанског слоја, волели људе и колеге и живели по канонима који су им били важни, а то није било материјално

83

илена Дравић је несумњиво једна од најчувенијих српских и југословенских глумица која је пре тачно шест деценија снимила први „Врата остају отворена“, а потом још сто седамдесет дугометражних играних филмова. Лепотом, глумачким умећем и вештином пленила је не само на простору бивше Југославије него и шире, а играла је са великим глумцима као што су Ричард Бартон и Орсон Велс. Осим тога играла је у дванаест позоришних представа, великом броју драма, серија и телевизијских емисија о чему сведочи недавно објављена монографија „Милена Дравић или кључ снова“. За трајно сведочанство о чувеној филмској диви, које је недавно представљено у краљевачкој Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ најзаслужнији су Филмски центар Србије и Службени гласник. После монографије посвећене Петру Краљу „Милена Дравић или кључ од снова“ је друго ауторско дело ове врсте редитељке и сценаристе Аните Панић која признаје да је прошле године преминулу глумицу упознала поводом настанка последње књиге едиције коју је пре неколико година, монографијом посвећеном Горану Марковићу, покренуо Филмски центар Србије. Сем уредника едиције идеју је, прилично изненађена, прихватила и Милена Дравић што потврђује да су особе са значајним биографијама по правилу врло скромне.

- У кратким сусретима које сам имала са њом упознала сам топлу, милу, непосредну и срдачну особу. Ни трага од охолости и онога што припада великим уметницима са међународном каријером, јер је Милена Дравић једина глумица са наградом у Кану за филм. Први сусрет са њом био је у њеном дому кад сам однела синопсис књиге са питањем да ли би желела нешто да дода. Ни она ни Драган Николић нису од земље тражили ништа материјално, па су живели са оним што су имали у поткровљу на петом спрату зграде код Каленић пијаце. Људи грађанског слоја возили су стари аутомобил, а материјално им није много значило јер су

МАГАЗИН

24.11.2019.

М

84

живели по канонима у којима су биле важне неке друге вредности. Ово је прва књига о Милени јер до сада нико није имао такву идеју, после су се појавиле још две, а да је неко друго време треба да их има десет – каже ауторка. Књига чврсте структуре подељена је

у седам поглавља конципираних на начин да најбоље прикажу глумачко умеће Милене Дравић. Велики изазов, колико и одговорност, заснован је на жељи да озбиљна књига буде достојна биографије личности каква је била Милена Дравић. Више од годину дана

Анита Панић

85

Фото: М. Радовановић

24.11.2019.

МАГАЗИН

86

напорног рада обележено је бројним препрекама јер Милена, као и многи други уметници, није користила компјутер што је у значајној мери одредило начин међусобне комуникације. О Миленином раду сведочиле су бројни филмски радници, међу њима и Вељко Булајић који је за време снимања последњег филма у деведесет другој години живота нашао довољно времена да на три стране густо куцаног текста посведочи како му је за улогу у првом играном филму „Узаврели град“ Милену препоручио Бата Живојиновић. Позитивно искуство у раду са младом глумицом било је довољно да јој

повери улогу у филму „Битка на Неретви“ у коме је, поред великих холивудских глумаца, остварила значајну улогу и потврдила да поверење није било без основа. Књига открива да је Милена Дравић снимила шест филмова са Миланом Јелићем, а да је за награду у Кану за филм „Посебан третман“ у великој мери заслужан редитељ Горан Паскаљевић. Поред Милене Зупанчич, Секе Сабљић, Мире Фурлан, Радета Шербеџије и других о искуствима рада са Миленом Дравић сведоче и особе са друге стране камере, директори фотографије и костимограф Борис Чакши-

ран који је као млад са њом радио на филму „Тамна страна сунца“ у коме се појавио и будућа холивудска звезда петнаестогодишњи Бред Пит. Каријеру неслућених размера Милена Дравић је наговестила кад је имала само двадесет две године након што је добила Златну арену у Пули за филм „Прекобројна“. Двојезична књига у тврдом повезу штампана на српском и енглеском језику сведочи да је Милена Дравић далеке 1971. године шетала црвеним тепихом Њујорка пред премијерно приказивање филма „ВР - Мистерија организма“ Душана Макавејева. Иако

је филм у земљи забрањен побрао је овације у Њујорку где је првој пројекцији присуствовао холивудски крем, са њима легендарни фронтмен Битлса Џон Ленон са супругом Јоко Оно. Утисак који је Милена оставила на америчке филмске раднике био је повод да јој понуде блиставу холивудску каријеру на шта није пристала због уверења да је довољно популарна у својој земљи. Колико је филм изазвао интересовање у многим земљама сведочи премијера у Паризу и податак да је у Великој Британији приказиван пуних седам година. Два редитеља посебно значајна за Миленину каријеру су Душан Макаве-

јев и Пуриша Ђорђевић. И док први због тешке болести није комуницирао са светом другог је велика љубав и инспирација за шест филмова које је снимио са Миленом, спречила да сам напише било шта. То није спречило ауторку да напише есеје о великим уметницима и њиховој сарадњи са Миленом Дравић па су у књизи о великој уметници, међу многима значајним за успешну филмску каријеру, подједнако присутни и Макавејев и Ђорђевић.

- Књига је специфична и по томе што се у њој појављују људи различитих професија који дају драгоцено све-

дочанство о Милени као великој глумици, која је приватно била врло скромна и стидљива особа, у време кад је филм био авангардан. Кроз књигу провејава емоција коју сам открила ишчитавајући текстове великих уметника у којима сам открила колико је била дивна особа, особа која има емпатију према колегама, која није љубоморна на друге успешне глумце. Умела је да похвали младе колеге, знала је колико им значи да им пренесе своје искуство и љубав према професији и то је драгоцено сведочанство у овој књизи. Милена је била велики професоналац, а у књизи се налази њен поетски

87

24.11.2019.

МАГАЗИН

88

ауторски текст на пет страна који на луцидан, духовит, занимљив, шармантан а озбиљан начин говори о њој. На занимљив начин је причала о позиву филмске глумице, а није заборавила да помене ниједног редитеља и директора фотографије. То је била она, и јако јој је стало да помене све колеге, јер су јој сви били важни. У књизи су и драгоцене фотографије из личне архиве на којима су забележени лепи тренуци из њеног и Драгановог живота. Током рада на књизи открила сам нешто о чему нису говорили, а то је њихова хуманост. Они нису имали своју децу, али сам сазнала да су одшколовали многу непознату и давали новац за болесну. Милена је годинама возила распаднути ауто, а кад је требало да купе нови видели су хуману причу о детету коме треба помоћи, отишли су код непознатих љуи и сав новац дали за болесног дечака. Тако су читав живот живели девојчица са Дорћола и мангуп са Црвеног крста, припадници финог грађанског слоја који су волели људе и

колеге и живели по канонима који су им били важни, а то није било материјално – каже Анита Панић уз потврду нескривене жеље да публикацијом ове врсте покаже колико је тежак посао глумца. Да ништа лакши није ни посао истраживача који настоји да на најбољи начин представи личност формата Милене Дравић сведоче бројне препреке, између осталих и болест славне глумице која ни у једном тренутку није крила колико јој је важно да се појави оваква књига. О делу комуникације из периода болести и данас сведоче бројне поруке на телефонској секретарици које ауторка љубоморно чува као драгоцено сведочанство. Они који су присуствовали представљању књиге могли су да сазнају и поједине интересантне детаље из живота глумачког пара, између осталих и заљубљеност у Саву на којој је Драган Николић имао брод и дружио се са адаџијама. После његове смрти Милена је Шербеџији поклонила брод који

сада плови морем и превози глумце са копна на острво где Раде и његова супруга сваког лета играју представу. Гест велике глумице сведочи о изузетном пријатељству троје великих уметника које на овај начин наставља да живи. Због посвећености филму и вишемесечних одсустава из Београда због снимања Милена Дравић је играла у само дванаест позоришних представа, а позоришну каријеру је почела седамдесетих година прошлог века у време Мире Траиловић и великог успеха Атељеа 212. Премијерно извођење представе „Лулу“ Ежена Јонеска довело је у Београд аутора који је потврдио да је Миленино тумачење водеће улоге боље од свих које је до тада видео, што потврђује глумачки таленат који се подједнако добро потврђивао у свим жанровима. Сведочење Миодрага Кривокапића, са којим је наступала у представи „Лари Томпсон“ у Звездара театру потврђује да је Милена свих петнаест

година имала невероватну трему због које је сваки пут долазила у позориште два сата пре осталих учесника како би се припремила и пре почетка још једном преслишала. Позитивна трема је подстакнута уверењем да глумцу кад престане и није посебно стало до посла који ради.

- У филму „Битка на Неретви“ Милена игра тифусарку са Олегом Видовим који је последње три године живота провео у Холивуду. Дошла сам до њега и написала писмо са објашњењем да је драгоцено да и његово сведочење буде у књизи. Олег је играо у нашим филмовима и по мало говорио наш језик, а меил по пола на српском и енглеском потврђује колико је био одушевљен па је захваљивао што сам га пронашла. Након недељу дана послао је диван текст који сведочи како је толико уверљиво играла да су сви на сету плакали, а и холивудски глумци се сјатили и плакали, јер је то била уверљива животна сцена двоје дивних уметника.

Живот по који пут измиче контроли, и дешавају се неке чудне ствари, па након месец дана добијем меил његове супруге која пише да је преминуо. Иако је био тешко болестан приватно је био скроман као и Милена и није дозвољавао да се то зна. Схватила сам да је можда био под тешким боловима, али је послао текст без икакве приче о својој приватности. То није крај приче о Миленином партнеру који је имао узбудљив живот, као и многи руски глумци који су пребегли на запад, па је за живота писао аутобиографију. Кад је видео да му се приближава крај заветовао је супругу да заврши књигу, а она је одлучила да паралелно сними документарац. Прошле године је била у Србији и јавила се Милена која је тешко болесна пристала да се појави у филму и на енглеском језику прича о Видову. Филм је у процесу постпродукције, а потрудићу се да га доведем у Србију јер је то последње појављивање Милене Дравић на филму – каже Панић.

Књига је изашла из штампе крајем августа прошле године, петнаестак дана пре него је Милена отишла у болницу. На промоцији у згради Југословенске кинотеке у новембру њен старији брат је потврдио да је видела књигу која на скоро четири стотине странице чува сећање на једну од најзначајнијих личности српског и југословенског филма. Жеља да се књига појави под одговарајућим називом повод је трагања за довољно атрактивним, а један од три који је предложио уредник Мирољуб Стојановић је „Милена Дравић или кључ од снова“. Кључ асоцира да се нешто откључава и омогућава да се негде завири, а ауторка потврђује да је уз његову помоћ завирила у живот и каријеру Милене Дравић која је и сама, као млада и лепа глумица, била предмет снова. Тако су се, каже Анита Панић, кључ и снови склопили у срећан наслов монографије о Милени Дравић. Т. Радовановић

89

МАГАЗИН

24.11.2019.

Дневник Диане Будисављевић

90

„Дневник Диане Будисављевић“ доноси истиниту причу о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу која је за време Другог светског рата сигурне смрти из логора Независне Државе Хрватске спасила више од десет хиљада српске деце. Међу њима су и Живко, Милорад, Зорка и Нада који се готово осамдесет година касније враћају у логоре свог детињства и тек тада сазнају да живот дугују непоколебљивој снази једне жене. Диана је водила детаљну картотеку дечијих судбина, коју ће јој комунистичка власт одузети неповратно 1945. године, када њено германско и грађанско порекло постају непожељни. Захваљујући Дианином дневнику, који је након њене смрти пронашла унука, расветљена је херојска улога жене уверене да њен живот није вреднији од живота недужно прогоњених. Биографска драма којој недостаје минут да би трајала сат и по настала је према дневнику Диане Будисављевић и сценарију редитељке Дане Будисављевић, а у главним улогама појављују се Алма Прица, Игор Самобор, Мирјана Карановић, Тихомир Станић и Крешимир Микић. Филм је на репертоару још данас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Залеђено краљевство II

Трилер у 2Д формату, чије трајање за два минута премашује два сата, Тод Филипс је режирао према сценарију који је написао са Скотом Силвером. Поред Финикса и Де Нира водеће улоге тумаче Зизи Биц, Френсис Конрој и Марк Мерон. Филм се приказује до 27. новембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Кожа

Одговор на питање зашто је Елса рођена са чаробним моћима је дозива, али и прети краљевству због чега ће се, заједно са Аном, Кристофом, Олафом и Свеном, упустити на опасно и изванредно узбудљиво путовање. У „Залеђеном краљевству“ Елса се прибојавала да су њене моћи превише јаке за свет, а у другом наставку филма мора веровати да су довољне. Анимирану породичну авантуру, чије трајање за три премашује сто минута, Крис Бак је режирао са ауторком сценарија Џенифер Ли, а у верзији синхронизованој на српски језик улоге тумаче Андријана Оливерић, Лејла Хот, Јелена Гавриловић, Стефан Бундало, Марко Кон, Иван Босиљчић, Милан Живадиновић, Теодора Ристовска, Маја Оџаклијевска, Ива Брун, Ивана Стојковић, Хаџи Ненад Маричић, Јована Герман... Филм се приказује до 27. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Џекси Од сценариста хит комедије „Мамурлук“ долази нови урнебесни хит „Џекси“, у коме прича прати Фила који има озбиљан проблем са зависношћу, јер је завистан од паметног телефона. Фил нема пријатеље, нема ни девојку, али ће му се Фејсбук статус врло брзо променити када буде приморан да стари телефон

замени новим моделом, који има неочекиване „напредне“ функције… Нова дигитална асистенткиња „Џекси“ убрзо постаје његов животни тренер и брине се за сва подручја Филовог живота…баш сва. Комедију у 2Д формату, којој недостаје пет минута да би трајала сат и по, Џон Лукас и Скот Мур су режирали према сценарију који су написали заједно, а водеће улоге тумаче Роуз Бирн, Александра Шип и Адам Дивајн. Филм се приказује још данас, а пројекција почиње у 20 сати.

Џокер ,,Џокер“ је филмска прича која сведочи како је овај лик постао највећи страх и трепет Готам Ситија. Хоакин Финикс тумачи Артура Флека, неуспешног стендап комичара који дању ради као кловн. Он се осећа одбаченим од стране друштва, а неприлагођеност окружењу открива сваки пут када се манијакално смеје у најмање прикладним тренуцима. Његовом душевном у значајној мери доприносе озбиљни психички проблеми од којих пати. Артур се стара о мајци, али се види да му видно недостаје очинска фигура, па је принуђен да је тражи међу људима као што су телевизијски водитељ Мареј Френклин, кога глуми Роберт Де Ниро, и милијардер Томас Вејн у тумачењу Брета Кејлена. У психичком расулу, њему се чини да је насиље једино решење…

Брајон Вајднер је био један од најтраженијих скинхедса на листи Федералног истражног бироа, јер застрашујуће расистичке тетоваже којима је покривен од главе до пете симболизују злочине из мржње. Када упозна Џули и њене три младе кћери, осећај очинства и одговорности га снажно подстичу да напусти покрет и живот пун мржње, иако је његова одлука дочекана на нож од стране бивше банде која му прети смрћу док покушава да преокрене свој живот. Уз помоћ ФБИ Вајндор имао је чак 25 бруталних операција уклањања тетоважа у замену за разоткривање злочина на који се свака појединачна тетоважа односи. Биографску драму, којој недостаје десет минута да би трајала два сата, Гај Нејтив је режирао према сопственом сценарију, а главне улоге тумаче Џејми Бел, Даниел МекДоналд, Вера Фармига, Бил Кемп и Мајк Колтер. Филм је на репертоару до среде 27. новембра у пројекцијама које почињу у 22 сата.

91

92

МАГАЗИН 24.11.2019.

93

24.11.2019.

МАГАЗИН

94

Кад влас земља „Везисти“, раде преко „везе“!? „Безвезњаци“, преко грбаче!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

У Србији је стање, толико озбиљно, да и сатира, није више – смешна!

сти нису у реду; а је у - нереду!

Групишу се у владајуће „чопоре“; спремају се, да нас растржу!

95

96 24.11.2019.

Рибница - Млади радник 1:3

97

98 24.11.2019.

Слога - Таково 0:2

99

100 24.11.2019.

Константин - Слога 64:90

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. И 30. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

24.11.2019.

24. новембар

102

1642 — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија.

1859 — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције.

1896 — Основан Педагошки музеј (Београд) 1918 — Срем одлучио да се присаједини Србији.

1941 — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.

1963 — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.

1974 — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.

1976 — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова.

1989 — Под притиском масовних

демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек.

1991 — Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије.

1992 — На југу Кине срушио се путнички авион „боинг 737”. У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.

1995 — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.

1998 — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића. Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе.

2000 — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници. Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ.

2003 — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног

кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

25. новембар 1120 — Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата.

1491 — Окончан је Гранадски рат потписивањем мира и Гранаде између Краљевине Кастиље и Арагона и Гранадског емирата.

1783 — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност.

1795 — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећа деоба Пољске.

1884 — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду.

1915 — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.

1918 — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

1936 — Немачка и Јапан су потпи-

сале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.

1941 — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод „Барам“ у Другом светском рату.

1943 — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине.

1952 — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година.

1965 — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо.

1969 — Члан „Битлса“ Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра.

1970 — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против „вестернизације“ Јапана.

1975 — Суринам добио независност од Холандије 1992 — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.

1996 — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције „Заједно“ на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе.

2001 — Америчка компанија „Едвансд сел технолоџи“ саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића.

2002 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку.

Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова.

2013 — Изашао је трећи албум групе Ван дирекшон, под називом Midnight Memories.

26. новембар 1703 — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи.

1865 — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880 — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878.

1914 — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12.

1918 — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровић-Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији.

1922 — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон.

1940 — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.

1941 — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор.

1942 — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу.

103

24.11.2019.

МАГАЗИН

104

1949 — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950.

1965 — Француска је лансирала први вештачки сателит.

1967 — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине.

1978 — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.

1979 — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији.

1986 — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила.

1987 — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи.

1990 — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу.

1993 — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима.

1998 — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату.

2000 — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

2001 — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти.

2009 — Радикалка Гордана Поп-

Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.

27. новембар 1095 — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат.

1879 — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз.

1895 — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901.

1912 — Шпанија установила протекторат над Мароком.

1919 — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

1926 — Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат.

1940 — У Румунији профашистичка „Гвоздена гарда“ убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.

1940 — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену.

1941 — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника.

1942 — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.

1968 — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан

заставе, државног празника Албаније.

1970 — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла VI. 1978 — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка.

1989 — У експлозији у ваздуху колумбијског „боинга 727“, који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба.

1990 — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер.

1991 — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован.

1991 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију.

1996 — У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92,

Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра.

1996 — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара.

1997 — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена.

2000 — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света.

2000 — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара.

2001 — НАСА је саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опаже-

на.

2001 — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора.

2004 — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија.

2005 — У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица.

2006 — У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.

2006 — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус „засебне нације унутар Канаде“.

2009 — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.

28. новембар 587 — Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије.

1443 — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје.

1520 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.

1821 — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.

1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.

1830 — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића.

1905 — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.

1908 — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве.

1912 — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.

1919 — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.

1920 — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.

1941 — Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова.

1942 — У пожару који је уништио ноћни клуб „Цоцоанут Грове“ у америчком граду Бостон погинуло 491 особа.

1943 — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови „у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата“.

1950 — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.

1962 — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило

105

24.11.2019.

МАГАЗИН

106

Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.

1954 — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност.

1960 — Мауританија добила независност од Француске.

1964 — У Хановеру основана „Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс“ (НПД).

1971 — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.

1975 — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.

1979 — Новозеландски авион DC10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.

1986 — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука).

1987 — Приликом пада јужноафричког авиона „Боинг 747“ у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.

1989 — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима.

1994 — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.

1996 — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992.

2000 — Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа. Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је

Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.

2002 — 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ.

2004 — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара.

2005 — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима 2008 — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

29. новембар 1777 — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније.

1781 — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање.

1830 — Новембарски немири избијају у Пољској.

1847 — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови.

1864 — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо.

1872 — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке.

1877 — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут.

1890 — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје. У Вест Поинту у савезној држави Њујорк, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке акадеије.

1915 — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији.

1929 — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол.

1941 — На Кадињачи се одиграла

битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага. Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку.

1943 — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу.

1944 — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе.

1945 — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003.

1947 — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.

1950 — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.

1952 — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.

1961 — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).

1963 — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.

1963 – Five minutes a\er takeoff from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard.

1963 — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону.

1965 — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 .

1967 — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку.

1975 — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-so\“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену.

1981 — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем.

1982 — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.

1987 — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе.

1990 — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991.

1992 — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.

2017 — Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је зауставило рад срца. Смрт је константована неколико часова касније.

30. новембар 1609 — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа.

1700 — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски „краљ ратник“, симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку.

1782 — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност.

1838 — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз.

1853 — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе.

1872 — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0.

1939 — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински „Зимски рат“, окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.

1967 — Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије састављена од 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен.

1975 — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин.

1995 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини.

1996 — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције „Заједно“ на локалним изборима. Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.

1999 — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе.

2000 — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени.

2002 — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs