Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 416 * 17. новембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН

Хвала што читате

17.11.2019.

Краљевски

МАГАЗИН

3

17.11.2019.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Слава оружја и храброст војника Жестоко и пред крај мандата Спортистима петнаест милиона Закон кочи стадион ВБесплатне услуге за све Решење у паметним градовима Предвидљивије пословање за предуезтнике Чувари угледа, части и достојанства Полумаратон до школе Мали рома једног живота За песму дванаест минута На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја сроског лица Нови Пазар - Рибница Мокра Гора - Слога Слога - Здравље Лесковац Времеплов Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства

12 22 34 40 48 54 56 60 66 74 84 92 94 96 98 100 102

5

Фото: М. Радовановић

6

МАГАЗИН 17.11.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 17.11.2019.

9

10

МАГАЗИН 17.11.2019.

11

Обележен Дан примирја у Првом светском рату

МАГАЗИН

17.11.2019.

СЛАВА ОРУЖЈА И Х

12

- У Првом светском рату оружје је носило седамдесет милиона људи од којих је петнаест милиона изгубило животе, а двадесет милиона рањено и обогаљено. - Србија је платила највећу цену, животе је изгубило око милион и триста хиљада војника и цивила што је трећина тадашњег српског живља. - У краљевачкој котлини је почетком јесени 1915. сконцентрисано око двеста педесет хиљада војника и избеглица. - О понашању српског војника најбоље сведочи податак да је проглашен војником света, не само због храбрости него и због части коју је доказивао у свакој прилици

ХРАБРОСТ ВОЈНИКА

13

14

МАГАЗИН 17.11.2019.

У

рату буде одржана на Врановцу где су посетиоци до сат пре поднева могли да погледају изложбу ликовних радова ученика Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића на тему Великог рата. Након интонирања химне „Боже правде“ венце и цвеће на спомен плочу страдалим припадницима Ужичког одреда положли су представници локалне самоуправе, Месне заједнице Роћевићи, Војске Србије, Полиције, Одреда Жандармерије, удружења која негују традицију ослободилачких ратова и потомци ратника. Као што приличи оваквом догађају парастос погинулим војницима, подофицирима и официрима Ужичког одреда, и другим изгинулим током Првог светског рата, служили су матарушки, врдилски и каонски парох и свештеник Друге бригаде Копнене војске. Обраћање градоначелника Краљева Предрага Терзића прилика је за подсећање на Први светски рат као највећи сукоб у дотадашњој историји човечанства у који је мала Краљевина Србија, само две године по окончању балканских ратова, ушла са недовољно опорављеном и опремљеном војском.

- Овај рат је био јако тежак за Србију која је остала без трећине становништва и без шездесет одсто мушкараца. Када говоримо о историји углавном говоримо о војним и политичким сукобима, а заборављамо да је историја и писање о начину живота обичног човека. По завршетку Првог светског рата земља је остала без великог броја мушких руку које су на пољу требало да обезбеде храну и сигурност својим домаћинствима. Млади голобради младићи морали су да раде не оно што је посао деце на селу већ да воде читава домаћинства, а та прерано одрасла генерација касније је покошена у Другом светском рату. Управо због тога морамо да схватимо да смо изгубили огроман потенцијал, да смо као земља осиромашили зато што смо често били на

удару завојевача и да у будућности треба да бијемо друге битке. Уместо ових војних треба да се боримо да економски ојачамо нашу земљу, треба да се боримо за нова радна места, да будемо богатије друштво, а то што купујемо наоружање треба да служи не да бојевима на бојном пољу јачамо земљу, него да одвратимо сваког могућег непријатеља. Мислим да је то једина шанса ове земље и сви заједно треба да памтимо Први светски рат као време страдања које више не треба да се понови – поручио је Терзић пре него што је приступио уручењу награда у књигама ауторима најбољих радова на ликовном конкурсу. Парастос је прилика за подсећање да су повлачење краља, чланова владе, Врховне команде и главнине снага бранили припадници 4. артиљеријског пука са простора Ариља, али и да се помену борци из Пекчанице, Роћевића, Лопатнице, Богутовца, Каоне, Толишнице, Конарева, Матаруга, Врдила, Дедеваца, Ласца, Самаила, Ђакова, Буковице, Дракчића, Мусине реке и Мрсаћа сахрањене на ратничком гробљу у Краљеву за чијом се локацијом још трага. Међу страдалима су борци сахрањени у костурници на градском гробљу у Чачку и ратничком гробљу у овом месту. Након парастоса протојереј ставрофор Љубинко Костић је, уз благослов епископа жичког Јустина, подсетио да су на овом светом месту пре сто четири године одјекивали плотуни из различитих оружја, а на бранику отаџбине чврсто стајали прадедови и дедови данашњих генерација бранећи се од надмоћнијег, боље наоружаног, одевеног и ухрањеног непријатеља.

- Тек сто година слободе живимо од завршетка Првога светског рата, а замислимо петсто година ропства под Отоманском империјом. Почетак двадесетог века обележила је припрема нашег народа за освајање слободе, за стварање своје државе, а

Фото: М. Радовановић

једанаест сати и једанаест минута једанаестог дана једанаестог месеца 1918. године заћутало је оружје бојовника Првога светскога рата, највећег ратног сукоба у историји човечанства до тада. Велики рат у коме су, по бројним историчарима, убијени и човек и бог укључио је седамдесет земаља, униформу и оружје носило је седамдесет милиона људи од којих је петнаест милиона изгубило животе а двадесет милиона рањено и обогаљено. Иако је у рату учествовала на страни победника Србија је платила највећу цену, животе је изгубило око милион и триста хиљада војника и цивила што је трећина тадашњег српског живља. Током читавог рата вођене су жестоке борбе на различитим фронтовима, а посебно значајне на вису Врановац где је по ко зна који пут доказана слава српског оружја и храброст српског војника. Након што је главна команда српске војске са краљем Петром и регентом Александром одлучила да промени правац повлачења главнина војске је са народом, уместо Моравско-вардарском долином, преко Краљево долином Ибра кренула према Косову и даље ка Албанији. Да би сачувала излазни правац Врховна команда је 23. октобра 1915. наредила Првој армији Живојина Мишића да заузме прву линију одбране на правцу Студеница, Јастребар, Врановац, Космајица, Лакат, Оштра глава, Метаљка, Чикер, Гоч, Косовска Митровица. У краљевачкој котлини је тих дана било сконцентрисано око двеста педесет хиљада војника и избеглица, чије је одступање војска надомак Краљева, на брдима Јелице, Троглава и Столова, бранила у жестоким борбама са Трећом аустријском армијом генерала Кемеша. Податак да је на овом простору заувек остао велики број њих основни је разлог да централна градска манифестација обележавања годишњице примирја у Првом светском

15

16

МАГАЗИН 17.11.2019.

17

18

МАГАЗИН 17.11.2019.

војска се са државним врхом врло брижљиво спремала за предстојеће ратове. У српској војсци је био висок морал, нарочито у балканским и онда у Великом рату који је следио, а припрему војске помагале су све структуре тадашњег друштва. Имамо података да су у физичкој припреми нарочито помагала удружења као што су Народна одбрана и соколска друштва, неговао се морал, а црква и држава су дисале истим плућима и раме уз раме ишли у све бојеве који су предстојали. Црква је са свештенством имала врло важну улогу, јер је војно свештенство крепило и јачало морал војске и државног врха да у невољама које предстоје издржимо све тешкоће и искушења – подсетио је Костић. Свештеничка служба је у војсци уређена војним законом из 1901. године на начин да је укључивала редовне и хонорарне свештенике од којих су неки, у зависности од ситуације на терену, по потреби премештани у санитетску службу. У балканским ратовима је учествовало 192 свештеника, а за време Великога рата кроз војну службу прошло двеста тридесет девет, страдало око пет стотина осамдесет а петсто интернирано у логоре где су, заједно са народом, трпели велике муке и искушења. И поред великог страдања успевали су да одрже морал међу војницима, почев од свечане војничке заставе на крсту, Јеванђељу и војничкој застави која је чувана као највећа светиња. Познато је да је током целог рата редовно служена света Литургија, да су се обележавали највећи хришћански празници и крсне славе јер су многи војници, полазећи из својих домова, у ранчевима носили парче славске свеће са којом су славили у рову.

- Свештеници су обилазили рањенике па се није могло десити да онај ко рањен лежи у болници, или на самрти, затражи причешће а да свештеник не дође да га причести. Ранијим војним законом установљене су и врло строге казне за оне који су псо-

вали име божије и хулили на светињу. Поред православних свештеника у војсци је било имама и рабина који су прослављали јеврејску и исламску религију, јер су јединице састављене од припадника тих вероисповести. Није било само риомокатоличког капелана, јер односи са Ватиканом у време Великог рата нису били усклађени, али је патријарх Димитрије тражио да се римокатолички капелани успоставе због аустроугарских заробљеника католичке вероисповести, а узимани су углавном из редова Француза који су такође били католици. У Велики рат су долазиле и католичке добровољачке јединице из Аустралије због чега је постојала потреба да имају свог верског службеника. Потребно је било да имамо представнике свештенства из свих религија како би се уздизао морал, а могао се уздизати код војске која је знала шта јој је био циљ – казао је Костић и подсетио да о јунаштву српских војника сведоче песме савременика, најбоље Јована Дучића чији су стихове уклесани на споменику солунским ратницима на Зејтинлику. Годинама уназад Врановац је место на коме се служи парастос изгинулим српским војницима и припадницима Доњовасојевачке бригаде, а дан обележавања сто прве годишњице од завршетка Првог светског рата био је прилика за подсећање на краља Петра и регента Александра Карађорђевића, војводе Радомира Путника, Степу Степановића и Живојина Мишића који је командовао операцијама војске на овим просторима, али и све друге знане и незнане који су омогућили главнини снага повлачење према Грчкој. На челу Дринске дивизије био је пуковник Крста Смиљанић, а Дунавске распоређене од Лакта до Лопатнице пуковник Милош Васић. Ужичком војском, која је дејствовала од брда Јајинац до Каонских положаја, командовао је Иван Павловић а Доњовасојевићком бригадом Мило Сајичић.

Током Великог рата српски војници су полагали животе на олтар отаџбине у борбама на Церу, Колубари, Мачковом камену, Гучеву, Кајмакчалану, Ветернику, Добром пољу, Јежу, Гочким планинама, Добрим водама, Столовима, Чемерну, Мојковцу... Да је непријатељ знао на кога иде најбоље сведоче речи њиховог команданта, фелдмаршала фон Макензена, који је својим војницима поручио: „Војници, ви не идете ни на италијански, ни на француски, ни на руски фронт. Ви идете на фронт против Срба. Срби су јуначки народ. Воле и гину за слободу. Пазите да тај мали народ не помрачи славу аустроугарске војске и империје“. Управо тај мали и јуначки народ помрачио је славу велике аустроугарске империје и њене моћне војске и демантовао тврдње генерала Оскара Поћорека који је позивао српску војску на повлачење и предају тврдећи да ће за три дана ући у српску престоницу. О понашању српског војника најбоље сведочи податак да је проглашен војником света, не само због храбрости него и због части коју је доказивао у свакој прилици. Иза српских војника остали су бројни поучни примери као путоказ будућим генерацијама да их следе и уче на њима, посебно млађима да се напајају на изворима славне и мученичке историје. Координатор Одбора за истраживачку делатност Раде Вукосављевић посебно значајним оцењује шездесет једну страну на меморијалу и спомен плочама са именима војника из Роћевића, Пекчанице, Буковице, Врдила и Богутовца страдалих у Великом рату, а сахрањених на војничком гробљу у Краљеву и Спомен костурници у Чачку. Ове године ће први пут бити објављено сто пет имена војника Ужичког одреда који су страдали на Врановцу у јесен 1915. године док су штитили повлачење главнине српских снага према Албанији. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 17.11.2019.

21

Тридесета седница Скупштине града

МАГАЗИН

17.11.2019.

ЖЕСТОКО И ПРЕД

22

Д КРАЈ МАНДАТА - Четири пута поновљено гласање за утврђивање дневног реда. - У наплати пореза направљен промашај од милијарду динара, а не постоји осамсто милиона што чини петину буџета.

- У првих девет месеци реализовано мање од десет хиљада динара, или 1,14 процената, намењених спровођењу омладинске политике. – Месечни износи мањи него што родитељи дају деци за ужину. - У последњем кварталу очекује се значајније повећање прихода, понајвише захваљујући већој маси средстава од зарада што треба да допринесе квалитету живота. – Расправа о реализацији буџета добар вид забаве за оне који прате телевизијски пренос. – У објектима Дечјег одмаралишта „Гоч“ педесет „невидљивих“ гостију. – После оставке једног одборника од наредне седнице нов састав Скупштне града

23

24

МАГАЗИН 17.11.2019.

ако је за дневни ред тридесете по реду седнице Скупштине града од конституисања актуелног сазива предложено само осам тачака расправа се, са три паузе, протегла на скоро девет сати. Седница је по обичају отпочела утврђивањем кворума, а податак да је у сали присутно четрдесет три од укупно седамдесет одборника довољно да се већином од двадесет седам гласова подршке усвоји извод из записника са седнице одржане 4. октобра. Да дневни ред буде проширен потрудила се одборница Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ Снежана Јовановић предлозима да се у њега уврсти још пет тема. На седници Градског већа одржаној дан раније прихваћен је њен предлог да једна буде предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о Градској управи а потом је додато још четири, прво именовање а потом утврђивање престанка функције директора Културног центра „Рибница“, као и разрешење и именовање чланова школских одбора Медицинске и Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“. Иако је прозивком утврђен кворум од четрдесет шест присутних гласање је пре утврђивања дневног реда поновљено четири пута да би, након прозивке на предлог одборника Локалног фронта Предрага Воштинића, скоро пола сата од почетка седнице, био прихваћен са тридесет пет гласова подршке, осам против и три уздржана. Градоначелнику је било довољно тек неколико минута да образложи реализацију буџета за првих девет месеци ове године, а одборницима више од два сата да оспоре или одбране неке од ставова. Знатно активнији у расправи и овога пута су били представници опозиције, пре свих одборник Покрета Двери Мирољуб Баковић који је замерио градоначелнику што није обезбедио присуство свих чланова извршне власти а председавајућем да се поштује

И

утврђен ред седења у сали. Представницима власти замерено је због мале наплате пореза на непокретности, јер је за девет месеци реализовано мање од половине планираног износа који је дупло већи него претходне године, а изражена је и сумња да су издаци у одређеној мери резултат страначког запошљавања. Нежнији није био ни шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић који, позивајући се на ставове државног ревизора, извештај сматра неистинитим. Податак да знатан део прихода потиче од казни, поготово оних које прописују припадници Комуналне милиције, није добра основа за хвале о суфициту ако се зна да мештани Ушћа и Богутовца немају воду, делови градске зоне струју, а двадесет путних праваца и оштећени мостови нису санирани након штета које су проузроковале јунске поплаве. Да је стварност другачија од оне коју промовишу представници власти треба да потврди изостанак приче о затвореном базену, чија је градња почела пре скоро четири године и Атлетском стадиону чија се реконструкција продужила у недоглед. Ако се томе дода да је саобраћај у Улици „4.краљевачки батаљон“ затворен пола године, а завршетак зграде Завода за јавно здравље није ни на видику разумљиво је указивање на значајне пропусте у раду због којих никад нико није одговарао. По шефу Одборничке групе Локални фронт Владимиру Маровићу кључно питање је где су приходи и да ли су реално планирани. Да нису сведочи подсећање како је у наплати пореза у односу на план направљен промашај од милијарду динара, а да не постоји осамсто милиона динара што чини петину буџета. Податак да се предлогом буџета за наредну годину очекује приход од три милијарде и двеста хиљада динара на најбољи начин сведочи о осамсто милиона којих у овој години нема. Маровићу посебно смета податак

25

17.11.2019.

МАГАЗИН

26

да је за остваривање омладинске политике планирано осамсто четрдесет хиљада динара, а у првих девет месеци реализовано мање од десет хиљада, или 1,14 процената. Податак да је месечно трошено тек нешто више од хиљаду динара води ка ставу да је то мање него што родитељи дају деци за ужину, а то се сматра неодговорним према будућности. Оштрицу критике покушала је да ублажи Снежана Јовановић потврдом да се у последњем кварталу очекује значајније повећање прихода, понајвише захваљујући већој маси средстава од зарада што треба да допринесе квалитету живота. Одборник Локалног фронта Предраг Воштинић сматра да расправа представља добар вид забаве за оне који прате телевизијски пренос, а представницима владајуће већине замера што нису спремни да прихвате критике и конструктивни дијалог. Хвалоспеви о успешности власти немају потврду у

задовољству грађана услугама јавних предузећа уз нагласак како није довољно некоме рећи да живи добро да би у то поверовао. Уверење да у расправи није било довољно речи о заједничком интересу води ка ставу да се одборници баве само задовољавањем партијских што потврђује одсуство плана за будућност и немогућност решавања комуналних проблема. Иступање је било својеврсни окидач за серију реплика и одговора на њих у којима је више речи потрошено на досадашње понашање напредњака, начин спровођења и резултате претходних избора што је по Воштинићу заседање претворило у лакрдију. Замерку на извештај има и одборник Локалног фронта Бобан Угреновић понајвише због изостанка мишљења комисије која није успела ни да се састане, а потврда председника Скуштине да оно није обавезујуће добра прилика за подсећање како су напредњаци много ревноснији кад је у пита-

њу испуњавање партијских обавеза него оних које имају према грађанима. Да је председник локалног парламента најнегативнији пример понашања на седници упозорио је Иван Матовић, а председавајућем замерио што му није упутио опомену због добацивања. Упозорење Ненада Марковића да упирање прстом подсећа на фашистичке методе могло је додатно да узбурка већ довољно узавреле страсти да председавајући није прогласио петоминутну паузу због проблема са мерењем времена за дискусију. Петнаестак минута иза поднева градоначелник је расправу оценио садржајном и потврдио да су отклоњени сви недостаци на које је у два наврата указао државни ревизор, након чега је извештај о завршном рачуну добио највишу оцену. Упозорење на кршење Пословника о раду Скупштине града подстакнуто је понашањем градоначелника коме је замерено на изношењу низа неистина, а његово и

понашање одборника Ивана Матовића оцењени подједнако неприхватљивим. Из редова Локалног фронта стиже потврда да Пословник крши и председавајући, да на то не реагује ни секретар Скупштине, што је повод да се о томе затражи мишљење присутних. Нико од опозиционих одборника није гајио наду да би одлука могла бити другачија сем оне након пребројавања гласова кад се потврдило да чак тридесет девет присутних нема став по овом питању, па се уздржало од гласања. Градоначелник је образложио и одлуку о боравишној такси што је било повод за полусатну расправу у којој је главна тема био смештај педесет особа старости између осамнаест и педесет година у капацитетима Дечјег одмаралишта „Гоч“ за које ни директор ове установе није могао да потврди ко су. Сумња Ивана Матовића да нешто није у реду иницирана је сазнањем да их је на Гоч довео члан Градског већа задужен за спорт а како нису уписани у

књигу гостију као „невидљиви гости“ неће платити ни боравишну таксу. Неко је израчунао да би по важећим ценама ове установе боравак могао да кошта мало мање од пола милиона динара, а сумња да ни то неће бити плаћено повећана је након потврде да, према документу у који је Матовић имао увид, у просторијама одмаралишта бораве чланице женског кошаркашког тима из Краљева. Расправа о Одлуци о боравишној такси још једном је покренула питање издвајања значајних средстава за сеоски туризам уз подсећање да ефекти нису видљиви у повећаном броју ноћења и запошљавања у овој области. И док напредњаци у први план стављају чињеницу да се у сеоски туризам улаже како би што већи број оних који су се определили за овај вид делатности остао да живи на селу, противници идеје о толиком издвајању поново подсећају да се средства годинама уназад исплаћују истим особама уз недвосмислено изражену сумњу о

обавези да део врате владајућим структурама. Није изостало ни помињање стања у коме се налазе Матарушка и Богутовачка Бања уз подсећање како више нико не говори колико је боравишне таксе наплаћено док су лечилишта у овим срединама радила. Оштрицу критике требало је да отупи тврдња председника Скупштине града да Дечје одмаралиште „Гоч“ послује све боље што је резултат доброг управљања, а податак да је приход повећан за двадесет милиона динара добра је основа за уверење да ће инвестиција у градњу новог павиљона бити отплаћена у кратком периоду. Извештај о раду Савета за здравство града Краљева покренуо је питање присуства његових чланова на конференцијама за медије Српске напредне странке и својатање података о раду пре него су обелодањени на седници Скупштине града. Опозициони одборници нису пропустили прилику да укажу на партијско запошљавање, по

27

28

МАГАЗИН 17.11.2019.

29

17.11.2019.

МАГАЗИН

30

правилу у Електродистрибуцији, док здравствене установе кубуре са лекарима различих специјалности. И док је за школовање специјалисте у некој од области потребно више година у Општој болници „Студеница“ мањкови лекара се попуњавају ангажовањем оних који су стекли право за одлазак у пензију. Из ушћанског краја још једном стиже упозорење на опасност због потврде да нема редовног ангажовања педијатра а да, и поред бројних обећања, овај проблем још није решен. Скоро сат паузе у раду парламента и једна и друга страна су искористиле да се добро припреме за тему која неколико година уназад привлачи посебно интересовање јавности. Петоминутно образложење градоначелника, и додатна објашњења члана стручног за припрему Пројекта јавноприватног партнерства са елементима концесије за потребу доделе уговора о пружању услуга градског и приградског превоза путника, увод су у скоро једносатну расправу током које нико није

спорио коначно решавање проблема на које се чекало више година. Иван Матовић је искористио прилику да подсети на бројне неправилности везане за избор превозника у претходном периоду које се везују за утврђивање цене превоза након потписивања уговора, и преузимање свих линија „Аутотранспорта“, а још једном је постављено питање статуса аутобуске станице. Податак да је на јавном позиву за избор превозника договорена цена знатно нижа од оне која је плаћана годинама уназад покреће питање одговорности оних који су то омогућили, чиме је током последњих пет година причињена велика материјална штета, а поменута је и обавеза правобранилаштва да се позабави утврђивањем истине. Предлог одлуке о постављању киоска на градским улицама прилика је за подсећање да Краљево личи на Земун у време владавине Војислава Шешеља. Није изостало подсећање да четири петине власника киоска не поштује

одлуку и заузима знатно већу површину од уговорене, а податак да почетак примене ставља у повлашћен положај поједине од њих повод је за указивање на потребу да се на исти начин примењује на све. У супротном сматраће се изразом посебне бахатости како би се изашло у сусрет пријатељима. Изостао је одговор на питање како се дошло до броја киоска који су постављени у централној градској зони, које то предложио а ко гласао да се усвоји и да ли је том приликом организована јавна расправа. Двадесетак минута посвећених разматрању измена и допуна одуке о грађевинском земљишту посвећено је плановима развоја града са посебним освртом на одређивање локације и броја паркинг места. Одборницима је предочена петиција грађана забринутих због најаве да би једна од ретких зелених површина у центру града могла да буде замењена бетоном због градње паркиралишта. Позивање на савест и одгворност доносилаца одлука

засновано је на реализацији сличног пројекта у прошлости који није доведен до краја, а предлог да буде донесен радни закључак о обавези да се одговори људима који не желе измену микро целине повод да председник Скупштине потврди како на овом месту неће бити паркинга. Предлог одлуке о Јавном правобранилаштву заснован на потреби усклађивања са важећим прописима није изазвао претерано интересовање одборника Скуштине града сем захтева да се објасни какве су обавезе овог органа према јавним предузећима и установама. Десетак минута посвећених решењу о давању сагласности Електромонтажи за употребу основног грба града Краљева покренуло је питање критеријума на основу којих се доносе одлуке ове врсте, а претходило је именовању директора Културног центра „Рибница“ након спроведеног конкурса. И док староседеоце Краљева и околине брине што кандидат за директора није присутан у сали како би

образложио досадашњи рад и изнео планове за наредни период Мирољуб Баковић је још једном потврдио да установа ове врсте није ни потребна. Више пута поновљен став на претходним седницама скупштине заснован је на уверењу да окупља особе за које представници власти нису знали где би их запослили, због чега је установа оцењена депонијом партијског отпада. Предлагачима је замерено што за ову функцију нема више од једног кандидата, а бројне реплике и одговори на њих биле су прилика за потврду да тема дневног реда није оправданост постојања Културног центра „Рибница“ већ избор директора. Полусатна пауза до обезбеђења присуства довољног броја одборника за гласање продужена је за двадесетак минута након чега је прозивком утврђено присуство тридесет девет одборника међу којима само једног из редова опозиције. Управо он је указао на повреду два члана пословника од стране председавајућег који није наста-

вио седницу у заказано време и тако ставио у неравноправан положај све који се одговорно односе према поверењу које су им указали бирачи. Захтев да се присутни изјасне о кршењу пословника није потврдио да је у праву, јер је за то било потребно више од половине гласова присутних. Уверење четири одборника да је направљен пропуст није било довољно да анулира став тридесет пет неопредељених. Појединачно изјашњавање о свим предлозима који су се нашли на дневном реду потврдили су истоветност ставова представника владајуће већине. Свих тридесет девет присутних сагласило се са ставом Бранка Белопавловића који је из личних разлога поднео оставку на место одборника Скуштине града, а Драгиша Радевић затражио одговор на одборничко питање колико је новца исплаћено одборницима који не присуствују седницама Скупштине града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 17.11.2019.

33

Сто седма седница Градског већа

МАГАЗИН

17.11.2019.

СПОРТИСТИМА ПЕТТ

34

- Одлуком о изменама и допунама Одлуке о буџету града за ову годину обезбеђена средства за остваривање потреба и интереса у области спорта. - Комисија за избор годишњих и посебних програма у области спорта предложила Градском већу да, без јавног позива, одобри расподелу петнаест милиона динара за финансирање посебних програма спортских удружења, клубова и организација.

- Триста тридесет хиљада динара за развој фудбала у граду и околним местима, као и за помоћ новоформираним клубовима који учествују у редовним такмичењима. - Триста двадесет хиљада динара кошаркашицама за наставак такмичења у ВАБА лиги. - Триста педесет хиљада динара АМСК „GTC Racing KV“ за организацију државног шампионата и Балканског купа на стази МХ парк Трешњари у Жичи

ТНАЕСТ МИЛИОНА

35

17.11.2019.

МАГАЗИН

36

обичајено је да се дан пре заседања локалног парламента одржи седница Градског већа са задатком да размотри евентуалне предлоге за измену и допуну дневног реда. Пред тридесету седницу од конституисања актуелног сазива предлог за то стигао је од одборнице Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ Снежане Јовановић која сматра да је потребно ускладити Одлуку о Градској управи са примедбама из Записника о спроведеном редовном инспекцијском надзору у коме је наведено да постојећа није усклађена са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у делу који се односи на услове постављања вршиоца дужности начелника управе и заснивање радног односа у делу који

У

се односи на заштиту службеника. Податак да је записник сачињен 10. октобра а рок за измену тридесет дана неопходно је да се о томе изјасне и одборници Скупштине града. У Одлуци о Градској управи се додаје нови члан који предвиђа да уколико начелник Градске управе и његов заменик нису постављени у прописаном року, као и када начелник није у могућности да обавља дужност дуже од тридесет дана, Градско веће може поставити вршиоца дужности који испуњава услове за радно место службеника на положају и, без спровођења конкурса, обављати послове начелника најдуже три месеца. Јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава се у року од петнаест дана од дана постављања вршиоца дужности, а уколико се не оконча постављењем на положај ста-

тус се може продужити најдуже за још три месеца. Комисија за избор годишњих и посебних програма у области спорта предложила је Градском већу да одобри расподелу петнаест милиона динара за финансирање посебних програма спортских удружења, клубова и организација. Одлуком о изменама и допунама Одлуке о буџету града за ову годину обезбеђена су средства за остваривање потреба и интереса у области спорта, а комисија је на осмој седници донела мишљење да се, без јавног позива, наведени износ усмери на реализацију посебних програма. Комисији се обратио Фудбалски савез града Краљева са захтевом за средства неопходна у сврху развоја фудбала у граду и околним местима, као и за помоћ новоформираним клубовима

који учествују у редовним такмичењима. Комисија је утврдила предлог којим је Градском већу предложено да одобри коришћење триста тридесет хиљада динара. Истој комисији обратио се и Женски кошаркашки клуб Краљево коме је потребно четири стотине осамдесет хиљада динара у сврху наставка такмичења у међународној ВАБА лиги, путовање на утакмице у Словенију и Хрватску и друге земље. Комисија је у складу са могућностима предложила Градском већу да одобри износ од триста двадесет хиљада динара. Из Одбојкашког клуба Техничар стиже потврда да је одбојка у последњих двадесетак година доживела експанзију како у свету тако и локалној средини, а поготово у порасту деце која се баве овим спортом. Због тога је

указана потреба да се укључе у тренажни процес који подразумева организовано вежбање са стручним лицима, али и праћење антрополошких карактеристика и способности како би се направила база података ради упоређивања са будућим генерацијама. Идеја овог пројекта је да се успостави систем у свим областима које дотиче одбојка, а пре свега у организованом вежбању и тестирању учесника као основе за напредовање, а подразумева да деца од седам до дванаест година буду укључена у организовано вежбање у дворани. Поред здравствене компоненте веома важним је оцењено прикупљање података и стварање базе података за ове узрасне категорије, што би требало да олакша тренерима да квалитетније реализују тренажни процес како би њихови вас-

питаници боље напредовали. Осмишљено је да се једног викенда одигра одбојкашки турнир уз учешће клубова из Краљева, Свилајнца, Чачка и Велике Плане, у пројекат су укључена и деца са посебним потребама из Школе за средње и основно образовање „Иво Лола Рибар“. Од тражених сто двадесет пет хиљада динара двадесет пет је намењено куповини сендвича, воћа и воде за учеснике, четрдесет за плакете, дипломе, дресове, банере и фотографије, а шездесет за хонораре службених лица. Комисија је предложила Градском већу да додели триста педесет хиљада динара АМСК „GTC Racing KV“ за организацију државног шампионата и Балканског купа на стази МХ парк Трешњари у Жичи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 17.11.2019.

39

На крају успешне године (1)

МАГАЗИН

17.11.2019.

ЗАКОН КОЧИ СТАДИОН

40

- Током прошле године кроз Програм уређивања грађевинског земљишта потрошено милијарду и осамдесет милиона динара, што је приближно трећини градског буџета. - Реализовано више пројеката него у ранијем периоду. - Програм за ову годину ће, и поред значајних проблема, бити остварен у великој мери. - У последње две године реализоване и инвестиције које нису планиране буџетом.

- Партиципација у пројектима Владе Србије обимнија од планираних програмом уређења грађевинског земљишта. - Иако је уведен из добре намере Закон о јавним набавкама се у пракси показао као веома лош.

- Стриктно поштовање закона генератор бројних проблема на реконструкцији Атлетског стадиона. - Од почетка радова три пута мењан пројекат, у складу са њим и грађевинска дозвола, како би се усагласили са стањем на терену, а све је утицало на продужење рока за завршетак радова . - Северна обилазница најозбиљнији пројекат у наредном периоду, јер треба да повеже два искључења са будућег аутопута

Александар Несторовић

41

риближавање краја календарске године је време кад се сабирају резултати рада током претходних дванаест месеци а у жижи интересовања јавности по правилу су јавна предузећа, пре свих Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. Разлог више су инфраструктурни пројекти чија реализација не тече онако како је планирано што је повод за бројне критике које долазе са различитих страна. Уверење да се највећи број темељи на недовољно познатим информацијама повод је потраге за њима на месту где се, каже директор овог предузећа Александар Несторовић, свакодневно решавају бројни проблеми, у највећој мери они који се нису могли очекивати на почетку реализације било ког инфраструктурног пројекта. Податак да је током претходне године кроз Програм уређивања грађевинског земљишта потрошено милијарду и осамдесет милиона динара, што је приближно трећини градског буџета, сведочи да је реализовано више пројеката него у ранијем периоду. Упркос чињеници да знатан део средстава отпада на редовно одржавање не треба занемарити улагање у капиталне инвестиционе пројекте што је основа на којој је прављен амбициозан план за ову годину. Неспорна чињеница потврђује да је лествица постављена довољно високо што у многим круговима појачава сумњу у могућност да две године узастопно буде остварен врхунски резултат. И поред тога не јењава уверење да су бројни задаци решени, мање или више успешно, што потврђује да ће програм за ову годину, и поред значајних проблема, бити остварен у великој мери. Да не буде урађено и више потврђује податак да су, за разлику од претходних година када су све снаге оријентисане на реализацију програма, у последње две реализоване и инвестиције које нису планиране буџетом. Разлог лежи у захтевима за партиципацију у пројектима Владе Србије у локалној средини које су се показале обимнијим од оних планираних програмом уређења грађевинског земљишта. Последњих неколико година у више наврата се потврдило како на реализацију плана у значајној мери утичу ванредне ситуације изазване елементарним непогодама катастрофалних размера. Несторовић потврђује да је овогодишња изазвала теже последице него 2014. године, а огледају се у тешким оштећењима инфраструктуре што је захтевало утврђивање нових приоритета и ангажовање јавних предузећа чији је рад уско везан са реализацијом Програма уређивања

МАГАЗИН

17.11.2019.

П

42

грађевинског земљишта. Податак да градски буџет из године у годину бележи раст уско је повезан са потребом промена у организацији и функционисању Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта. Да током последње три године резултати буду подигнути на виши ниво испречио се одлазак у пензију неколицине запослених, а да до краја календарске треба очекивати још неколицину. Ако се свему дода да је забрана запошљавања у јавном сектору продужена на још годину дана мала је утеха ангажовање неколицине младих чиме је број тренутно запослених заокружен на шездесет пет што није довољно да се адекватно реагује на сваком делу територије града највећој у Србији после Београда. Уверење да у таквим околностима по који пут највише трпи централна градска зона повод је настојања да се оствари потребан баланс како би сви делови подручја били подједнако заступљени у плановима реконструкције и санације. Податак да Јавно комунално предузеће „Путеви“ не може да прати све захтеве један је од проблема да се рокови пролонгирају, што не умањује жељу да се испоштују ма колико то било тешко. А да ситуација буде још компликованија постарао се Закон о јавним набавкама.

- Овде је Закон о јавним набавкама ствар које морате строго да се држите нон стоп, а кад наиђете на проблем решавање је много компликовано, па морате да зауставите радове и пишете Управи за јавне набавке, јер се више не зна ни ко је пројектант ни колико је добар. Као инжењер који се превасходно бавио пројектовањем видео сам проблем функционисања. Далеко од тога да не треба да буде контроле, закон је уведен из добре намере, али се у пракси показао као веома лош, јер имате толико препрека које се поставе кад кренете са лошим пројектом. Законом смо убили пројекте, убили смо пројектанте, инжењере који су предавали добре пројекте зато што су снижене цене и обесмишљено пројектовање. Као пројектант морате свесно да скинете цену да би узели посао, чим не добијете реалну цену не добијете ни квалитет, а ако ставите ограничавајуће критеријуме дођете у ситуацију да вам постављају питање коме се то обраћате и коме намештате, јер је у деведесет одсто случајева меродавна цена пројектовања и извођења радова – каже Несторовић. У таквим околностима стриктно поштовање закона сматра се генератором бројних проблема на реконструкцији Атлетског стадиона, јер

43

МАГАЗИН

17.11.2019.

Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта као надзорни орган није било у ситуацији да предлаже било каква решења и поред тога што пројектант није адекватно одговорио на изазов пред којим се нашао. Свака препрека на коју се наилазило, објашњава Несторовић, подразумевала је заустављање радова док се Управа за јавне набавке не сагласи са предложеним изменама пројекта. Неопходност да се стриктно придржава свих ставки из тендера за избор извођача радова показала се препреком сваки пут кад је уочено да пројектант није предвидео све што је

44

неопходно. Резултат се огледа у мање познатој чињеници да је од почетка радова на реконструкцији стадиона три пута мењан пројекат, у складу са њим и грађевинска дозвола, како би се усагласили са стањем на терену, а све је утицало на продужење рока за завршетак радова.

- Ако неко има лиценцу инжењера томе мора да се верује, а довели смо до тога да нам људи више не верују. Иако је присутна тенденција да се сви изједначе не можемо сви да будемо једнаки јер постоје бољи или лошији инжењери, а то је велики проблем код реконструкције код које нисмо били

свесни озбиљности у који смо посао ушли. Рачунали смо да ћемо лакше да урадимо, а сада нам је јасно зашто су после нас многе локалне самоуправе своје атлетске стадионе ставили у две фазе. Из жеље да после педесет година улепшамо најлепши објекат у граду сами смо себи створили проблем и почели, а нисмо били свесни колики је то посао. Многи кажу како треба да се стидим и савијем главу, а ја ћу увек подигнуте главе да идем кроз град јер знам у шта смо ушли и да ће се на крају све добро завршити – каже Несторовић. На спорију динамику извођења

радова по који пут је утицало Министарство привреде као супервизор који се често није слагао са предложеним начинима за превазилажење проблема, али и страх извођача да ће му бити ускраћено плаћање за оно што је урадио. У току су интензивни разговори представника три стране у процесу реконструкције, а тренутна пат позиција изазвана одсуством предлога за решавање проблема прети раскидом уговора са извођачем радова. У току је конструктивна санација подтрибинског дела стадиона и хидроизолација трибина која пројектом није дефинисана на најбољи начин. Иако је

извођач радова нудио бољу варијанту, са којом се сагласило и Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта, изостала је сагласност Министарства привреде које у финансирању учествује са половином средстава. Нису много помогле ни законске одредбе по којима је, у изузетним случајевима, могуће применити скупљу варијанту ако се то потврди као боље решење. Конструктивној санацији трибина, каже Несторовоћ, приступило се након уверења да би се за десет година саме срушиле, а није далеко од истине ни процена да је боље било порушити постојеће и изградити пот-

пуно нове. До окончања замашног посла преостаје реализација неколико веома значајних позиција, између сталих асфалтирање атлетске стазе и постављање тартан подлоге. И поред жеље инвеститора да тај посао буде завршен пре истека календарске године и даље нема потврде да ће се то догодити, а један од разлога је потврда да је пројектант погрешно проценио дебљину. Последња фаза би требало да буде затравњивање и дренажа терена како се на њему не би задржавала вода, а радује податак да би због повољних метеоролошких услова грађевинска

45

МАГАЗИН

17.11.2019.

сезона могла да потраје довољно дуго да се и овај део посла приведе крају.

- Могли смо да упростимо Програм уређивања грађевинског земљишта, да обавимо деведесет посто послова, да се бавимо редовним одржавањем и да нам нико не приговори. У контакту са градоначелником и људима који воде град заузели смо став да сервисирамо велике инвестициеје и направимо подлогу да касније радимо лакше. Оно што многи не знају је да смо у свакодневном контакту и око изградње Леонија, прилазне инфраструктуре, обезбеђивања земљишта, израде пројекта треће траке у Улици Јована Дерока, кружног тока који треба да се ради на магистрали Краљево – Рашка, одводњавања атмосферских вода са

46

простора Леонија. То више није њива која ће упијати воду, него површина од шездесет хиљада квадрата крова са кога ће се сливати вода. Ту су послови око фабрике Еуротај, канала који пролази кроз круг, измештање канализације која смета и обезбеђивање земљишта за изградњу трафостанице, не само за њих него целу индустријску зону. У Змајевачкој улици смо имали толико проблема око имовинских односа, јер је свако сматрао како треба да нам заустави рад, људи су били нервозни због огромне прашине. Привели смо крају инвестицију вредну тридесет седам милиона динара, а за нас је везана и сва проблематика праћења изградње станова у Воћаревим

ливадама – каже Несторовић. Иако је за изградњу спољне инфраструктуре на овој локацији обезбеђено триста седамдесет пет милиона динара проблем су колектори који не могу да приме сву количину отпадне воде. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта указују на потребу реконструкције канализационе мреже дуж Жичке улице чијим би завршетком био решен дугогодишњи проблем становника овог дела града. Значајним активностима током неколико последњих година оцењује се детаљна реконструкција више улица у централној градској зони, али и саобраћајница од којих се очекује да изместе пролаз тешких камиона кроз цетар града. Први корак је изградња

северне обилазнице започете 2017. а завршене прошле године. Иако је добијена грађевинска дозвола за наредних осам стотина метара до застоја је дошло због измене трасе око депоније. Разлог лежи у чињеници да се од времена израде пројекта депонија проширила, што је неминовно утицало на потребу промене и решавање имовинско правних односа. Северна обилазница се сматра најозбиљнијим пројектом у наредном периоду, јер седам и по километара дуга саобраћајница треба да повеже два искључења са будућег аутопута између Прељине и Појата.

- Урадили смо 1.150 метара, имамо решену документацију и грађевинску дозволу за укупно два километра и

следеће године планирамо да дођемо до депоније. До сада је, у сарадњи са Министарством привреде, утрошено сто петнаест милиона, потребно је још око шесто педесет да уз решавање имовинско правних односа завршимо комплетно, а имамо обећања да ће Република помоћи. Иако се у дужини од једног километра траса поклапа са Улицом Алимпија Јанковића, мало компликованија конекција ка депонији, а најава Министарства грађевинар-

ства, саобраћаја и инфраструктуре да ће подржати причу, јер је свесно проблема које град има, даје довољно простора за оптимизам да ћемо и овај део пута завршити на најбољи могући начин – каже Несторовић уз потврду да највећи проблем представља колектор отпадних вода, измештање тешког саобраћаја из центра града и комплетно измештање депоније са постојеће локације која је ваздушном линијом удаљена свега неколико стотина метара од центра града. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта не крију жељу да источна обилазница кроз Сијаће поље, преко још једног моста преко Ибра споји, северну са кружним током у Улици Душана Поповића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

Савет за правна питања Српске напредне странке

МАГАЗИН

17.11.2019.

БЕСПЛАТНЕ УС

48

СЛУГЕ ЗА СВЕ

- Грађани најчешће нису довољно упознати са свим могућностима за остваривање права, поготово са правним лековима и роковима у којима би могли да предузму потребне кораке и значајно утичу на решавање проблема. - Уверење да правда није увек достижна многе је обесхрабривао на такве кораке што је последица односа власти према њима у ранијем периоду. - Највише грађана обраћа се због решавања питања из области социјалне политике и радног односа, посебно услова за остваривање права на пензију, али и тумачења недовољно јасних законских одредби у различитим областима.

- Значајан део активности везује се за рад институција локалне самоуправе, инспекцијских органа и судова и контакте са запосленима у њима како би се разрешиле све недоумице

49

д оснивања 2014. године Савета за правна питања Градског одбора Српске напредне странке је саветодавно тело организовано по статуту странке, а петнаестак чланова, у складу са пословником о раду, пружа бесплатне правне савете свим грађанима, без обзира на партијску припадност. Једногодишње искуство Марије Копитовић на челу овог тела сведочи да је више од педесет грађана затражило помоћ у решавању неког од проблема правне природе, пре свега у усмеравању на надлежне органе како би избегли лутање од једне до друге институције. Контакт са грађанима потврђује да најчешће нису довољно упознати са свим могућностима за остваривање права, поготово са правним лековима и роковима у којима би могли да предузму потребне кораке и значајно утичу на решавање проблема. Уверење да правда није увек достижна многе је обесхрабривао на такве кораке, а напредњаци верују да је такво понашање последица односа власти према њима у ранијем периоду. Најбоља потврда је однос бирократског апарата коме је сваки пут кад се прибави потребна документација за решавање неког проблема био потребан још један папир, што ствара утисак уласка у зачарани круг из кога се тешко излази. Активностима државних органа поједностављене су бројне процедуре за прибављање докумената, а електронска управа и повезивање различитих институција добра основа за прибављање по службеној дужности што грађане ослобађа страха да би самовоља службеника локалне или републичке администрације могла да утиче на одуговлачење поступка и прекорачење рокова. У Савету за правна питања Српске напредне странке потврђују да се највише грађана обраћа због решавања питања из области социјалне политике и радног односа, посебно услова за остваривање права на пензију, али и тумачења недовољно

МАГАЗИН

17.11.2019.

О

50

јасних законских одредби у различитим областима. Значајан део активности везује се за рад институција локалне самоуправе, инспекцијских органа и судова и контакте са запосленима у њима како би се разрешиле све недоумице. Копитовић потврђује како се настојање да се помогне органима законодавне власти, и њиховим челницима, огледа у помоћи при састављању текстова одлука значајних за функционисање града уз подсећање да су врата просторија Српске напредне странке отворена свима који верују да одатле могу лакше кренути у решавање проблема. Корак ка том циљу води кроз канцеларију техничког секретара странке након увида у документацију уз потврду да ће свако ко се обрати добити најбољи могући савет или бити упућен на место надлежно за решавање проблема.

- Можемо са поносом да истакнемо да данас први пут после вишегодишње невладавине права имамо модерну правну државу у којој је једини постулат владавина права. У том контексту говоре најактуелнија дешавања која су обележила протеклу недељу, а везана су за историјски споразум који је потписао наш председник Александар Вучић а који ће, не само са становништа правне струке, утицати на све грађане. Важност споразума између наше државе, Албаније и Северне Македоније, који данас називамо „Мини Шенген“, је нешто што ће утицати на отвореност граница коју нисмо имали дуги низ деценија а који ће створити слободан проток робе, људи и капитала и обезбедити укидање свих трговинских баријера. У овом тренутку можда нисмо ни свесни свих ефеката који ће се у будућем периоду јасно показати јер Српска напредна странка никада није радила на кратке већ на дуге стазе – каже Копитовић уз нагласак да је споразум финализација озбиљног рада из последњих неколико година. И док са различитих страна стижу упозорења да су готово све државне институције због неефикасног систе-

ма међу напредњацима влада уверење да је после много година изиостанка владавине права коначно успостављена стабилизација. Најзаслужнијим за то сматра се председник њихове странке и државе чији је долазак на власт допринео заокрету, успостављању правне регулативе и укључивању у законске токове уз потврду да је једини начин за то легалитет. Напредњаци потврду виде у периоду од пре доласка на власт који карактерише размишљање о преживљавању и страх од дестабилизација различите врсте. За разлику од тога, чуло се у редовима напредњака, грађанин може само да размишља о бољој будућности и остваривању свих права.

- Пут до остваривања тих права уопште није био лак. Требало је да се у држави утемељи у правна и законска регулатива и да се све уподоби са правном регулативом Европске уније којој тежимо. Као обични грађани данас можемо да размишљамо о бољим данима у виду нових инвестиција које смо сви видели и осетили. Кад грађанин данас хоће да му се асфалтира улица, или уведе осветљење на инфраструктури, зна да то може да уради кроз систем и неће наићи на препреке на какве је наилазио у ранијем периоду. Говоримо то из искуства с обзиром да орган у оквиру странке има саветодавну улогу, а једна од главних порука грађанима је да нам се обрате за савет где, и на који начин, могу да остваре своја права – каже Копитовић. Значајном за сигурност грађана оцењује се почетак примене закона о бесплатној правној помоћи, посебно за категорије особа из осетљивих група, али и Закона о електронској управи чијом применом се подједнако омогућава уштеда времена и новца. Напредњаци су одлучни у ставу да пут којим су кренули ништа не може да поремети, под условом да се задржи легалитет као основа за остваривање права. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Марија Копитовић

51

52

МАГАЗИН 17.11.2019.

53

Проблеми растуће урбане популације

МАГАЗИН

17.11.2019.

РЕШЕЊЕ У ПАМЕТН

54

- Процењује се да ће до 2050. године број становника у градовима са садашњих пет порасти на чак девет милијарди, што ће чинити шездесет осам одсто укупне светске популације. - Градске службе главног града Кореје дневно обрађују 2,4 милиона информација како би унапредили градски превоз, а чак десет милијарди података да би унапредили снабдевање грађана и функционисање локалне привреде. - Циљ паметних градова је уштеда времена и новца грађанима и привреди.

- Према глобалним проценама, смарт решења која у наредних пет година буду примењена у седамдесет пет највећих паметних градова уштедеће привреди више од пет милијарди долара, а грађанима чак двадесет седам милијарди градовима широм света живи пет милијарди људи, a процењује да ће се до 2050. године та бројка попети на чак девет милијарди што ће чинити шездесет осам одсто укупне

У

светске популације. Да би урбане средине могле успешно да поднесу такав раст биће потребно да услуге базирају на тaкозваним смарт решењима односно информационим технологијама.

Представници бројних институција, локалних самоуправа и академске заједнице Републике Кореје су на Корејско-српском семинару „Паметна решења за урбане изазове“ који су,

поводом тридесете годишњице дипломатских односа две земље, организовали амбасада Републике Кореје и Нaционална алијанса за локални економски развој колегама из Србије су представили успешне примере праксе примењене претходних деценија, Aмбасадор Републике Кореје Хјонгчан Чо сматра да постоји довољно простора за сарадњу две земље у постизању циља каквим се оцењују много удобнији и повезанији градови, у којима ће грађани уживати у квалитетнијем животу. Примери за сарадњу су услуге засноване на решењима информационих технологија као што су паметни транспорт и паметно управљање отпадом. Државни секретар Министарства државне управе Бојан Стевић потврђује да Влада Кореје снажно подржава развој информационог сектора у Србији што је добра основа на којој се темељи заједништво са Владом Србије за

учешће у спровођењу два пројекта развоја паметних градова у нашој земљи. Циљ паметних градова је уштеда времена и новца грађанима и привреди, а према глобалним проценама смарт решења која у наредних пет година буду примењена у седамдесет пет највећих паметних градова уштедеће привреди више од пет милијарди долара, а грађанима чак двадесет седам милијарди. Корејско-српски семинар је прилика да се истакне како су паметна решења потребна да би се одговорило на велике изазове које ће наметнути велики раст урбане популације, а то су пре свега загађење ваздуха, недостатак воде, елементарне непогоде, старење становништва и саобраћајне гужве. Градоначелник Београда Зоран Радојичић у први план ставља циљ да главни град буде здравији, зеленији и паметнији и да су највећи изазови

добро функционисање јавног превоза, решавање саобраћајних гужви, енергетска ефикасност и третман отпада. Корак ка том циљу је реализација трогодишњег пројекта управљања саобраћајем од којег се очекује да грађанима смањи време проведено у превозу и вожњи за петину, а као пример једноставне технологије, која возачима може да уштеди време у тражењу паркинг места за петину и смањи емисију угљен-диоксида за тридесет одсто, треба да се потврди концепт паметног паркирања. Развој смарт решења базиран је на анализи великог броја података о чему сведочи податак да градске службе Сеула, главног града Кореје, дневно обрађују 2,4 милиона информација како би унапредили градски превоз, а чак десет милијарди података да би унапредили снабдевање грађана и функционисање локалне привреде. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

НИМ ГРАДОВИМА

55

МАГАЗИН

17.11.2019.

Нова уредба о паушалном опорезивању

56

ПРЕДВИДЉИВИЈЕ ПОСЛО - Илустративни калкулатор који је Национална алијанса за локални економски развој развила у сарадњи са Пореском управом за сто седамнаест хиљада паушалаца доноси аутоматизацију процедура, смањење бирократије и већу предвидљивост у погледу утврђивања пореске обавезе. - У наредне три године пореске обавезе паушалцима неће моћи да буду повећане више од десет одсто годишње. - Бројним предузетницима ће, због нове формуле за обрачун пореза која предвиђа објективно и лако проверљиве критеријуме за утврђивање висине у односу на постојећи модел, обавезе бити смањене за тридесет одсто и више ви предузетници у режиму паушалног опорезивања, или почетници који тек планирају да започну сопствени бизнис, моћи ће на порталу www.jpd.rs да израчунају пореске обавезе за четири године уна-

С

пред. Илустративни калкулатор развила је Национална алијанса за локални економски развој у сарадњи са Пореском управом у оквиру четворогодишњег Пројекта јавно-приватног дијалога за развој који финансира

Америчка агенција за међународни развој. Калкулатор, креиран према будућој формули за утврђивање висине пореза и доприноса је последњег радног дана минуле недеље представљен у Новом

Саду, на првом од четири округла стола на којима ће јавности бити презентован Нацрт уредбе о паушалном опорезивању. За сто седамнаест хиљада паушалаца у Србији, промена доноси аутоматизацију процедура, смањење бирократије и већу предвидљивост у погледу утврђивања пореске обавезе. Директорка за регулаторну реформу Националне алијансе Јелена Бојовић потврђује да ће почетници у пословању моћи електронским путем да сазнају да ли имају право да послују као паушалци и да, као и постојећи предузетници, унапред израчунају висину пореза. Поред тога, уместо аконтационог и коначног пореског решења које је често каснило и дуже од шест месеци, у пореско сандуче електронски ће им стизати јединствено пореско решење за годину унапред.

Иницијатива за реформу паушалног опорезивања покренута је у септембру прошле године када је Национална алијанса са Удружењем за развој предузетништва из Ниша, покренула кампању „Месец паушалаца“ у оквиру пројекта Јавноприватног дијалога за развој. Током кампање прикупљене су идеје и предлози свих заинтересованих страна, спроведена анализа постојећег система и припремљен концепт реформе с којим се изашло пред ресорне институције. Нацрт уредбе, чије се усвајање очекује у децембру, а ступање на снагу у јануару наредне године, предвиђа низ погодности за многе паушалце. У наредне три године пореске обавезе неће моћи да им буду повећане више од десет одсто годишње, а бројним предузетницима ће, због нове формуле за обрачун пореза која предвиђа

објективно и лако проверљиве критеријуме за утврђивање висине у односу на постојећи модел, обавезе бити смањене за тридесет одсто и више. Пројектом је предвиђен и низ других подстицаја међу којима посебно место заузима смањење пореске основице током прве три године пословања, као и основице за предузетнике млађе од тридесет и старије од педесет пет година, за породиље, особе са инвалидитетом и особе код којих се јавила дужа болест. Значајну новину представља податак да ће аутомеханичари и рачуновође убудуће моћи да послују као паушалци. Округли столови које организују Национална алијанса за локални економски развој и Министарство финансија планирани су још у Београду 18, а Нишу 28. новембра и Крагујевцу трећег децембра. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ОВАЊЕ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ

57

58

59

17.11.2019.

МАГАЗИН

60

Лекари обележили сећање на заштитнике Козму и Дамјана

ЧУВАРИ УГЛЕДА, ЧАСТИ И ДОСТОЈАНСТВА

- Свети Козма и Дамјан су лекарску професију узвисили до небеских висина, а данашњим лекарима постали пример који свако од здравствених радника треба да следи. - Светли мантили говоре о елитној чистоћи, јер онако како човек споља изгледа требало би да изгледа и изнутра. - Домаћин овогодишње славе Дом здравља „Краљево“ чији су запослени дали максимални професионални и људски допринос напорима да се, колико год је то могуће, очува, побољша и унапреди здравље бројних суграђана. – Обавезу да следеће године на адекватан начин припреме обележавање сећања на заштитнике преузели запослени Одељења за ухо, грло и нос Опште болнице „Студеница“

61

17.11.2019.

МАГАЗИН

62

раљевачки здравствени радници 14. новембра традиционално обележавају своју славу, Свете враче Козму и Дамјана, што је било повод да се и ове године окупе у великој сали Хируршког блока Опште болнице „Студеница“ како би од светих бесребреника лекара затражили силу и благослов божији да искористе дар који имају и професију за коју су се определили обављају успешно и са љубављу. Обележавање славе је увек нова прилика за подсећање на дела својих заштитника, и поштовање које уживају у народу због ширења хришћанства и здравствених услуга без надокнаде. Угостили су здравствени радници представнике локалне самоуправе, Рашког управног округа и друге, и окупљени око славског колача

К

пажљиво слушали речи протојереја ставрофора Љубинка Костића који је пренео честитке духовног оца, епископа жичког Јустина, и свештеника града Краљева уз жељу да још много година буду живи и здрави.

- Свети Козма и Дамјан били су хришћански лекари који су путовали кроз народ и лечили од разних болести. Како њихово житије каже, лечили су више својим молитвама и вером у Господа, неголи лековима и биљем који су у то време постојали. Свакако су користили и једно и друго а на њима се испунило Јеванђеље Христово јер је Господ казао, идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље свакоме створењу. И рекао је још, узимаћете змије у руке, изгонићете демоне, полагаћете руке своје на болеснике, и ма какве

болести буду боловали оздравиће. Имамо данас лекаре који су истовремено и свештеници, много оних који су учествовали у истинском и правом медицинском раду, међу њима имамо светог Луку Војнојесеницког који је био архиепископ и изврстан хируг. Ви знате да у неку руку делимо исту судбину, нарочито у тешким тренуцима болестима кад је важна лекарска или свештеничка реч утехе. Доктор лечи лековима, али више топлом и благом речју и разумевањем. Ви улажете све напоре, а ми смо данас овде да вам у име целога народа захвалимо за труд, љубав и све што чините – истакао је Костић Поверење да буду домаћини значајног догађаја нису крили ни запослени у Дому здравља, посебно због

чињенице да свети Козма и Дамјан уживају велико поштовање у народу засновано на чињеници да су се прославили пружајући бесплатне услуге исцељивања различитих обољења. Из ове здравствене установе стиже потврда да су Свети Козма и Дамјан лекарску професију узвисили до небеских висина, а данашњим лекарима постали пример који свако од здравствених радника треба да следи. Учитељи хуманости, посвећености и свих врлина које треба да прате ову професију поставили су задатак да генерације нових здравствених радника, вођени њиховим идеалима као светим циљевима, чувају углед, част и достојанство професије. Следећи постулате светаца краљевачки лекари, уз коришћење савремене медицинске технике, апа-

ратура и свега што је неопходно у раду, лекари свакодневно обезбеђују пацијентима квалитетну здравствену заштиту. Оно што су пре 1.700 година започели свети врачи данас настављају лекари у новим условима који захтевају стицање нових вештина уз нову медицинску опрему и остварење само једне жеље, да што више људи буде здраво. Владика Николај Велимировић је записао да су „Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље душама и телима, лечећи сваку слабост и сваку немоћ“. После смрти су, сходно Божјем откровењу, сахрањени у месту Фереману, а како су сматрани чудотворцима народ је до данас наста-

вио да их призива у болести и невољи. Да празник светих врача, који се обележава у храмовима српске Православне цркве, православним домовима и многобројним здравстевним установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије, протекне у свечарском расположењу значајно су допринели најмлађи чланови Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Уз жељу да се сви који се лече у здравственим установама што пре опораве и оздраве присутнима је упућен позив да се, уз добро здравље и много среће, расположени, насмејани и ведри, окупе на истом месту и следеће године када ће домаћин славе бити Одељење за ухо, грло и нос. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 17.11.2019.

65

Знаменити Краљевчани: Славољуб Павловић (1)

МАГАЗИН

17.11.2019.

ПОЛУМАРАТОН ДО ШКОЛЕ

66

- Са тринаест година и дипломом четвороразредне школе Славољуб Павловић се осмелио да од оца затражи пет динара како би возом узаног колосека стигао до Краљева и уписао се на занат. – Из рата са два разреда основне школе, у тридесетосмој години на факултету.

– Усавршавање најбољих ученика Индустриске школе у загребачкој фабрици „Јединство“. - Кад је 1955. године у Краљеву отворена прва мајсторска школа у Србији пуне три године је, паралелно са радом у Фабрици вагона, знања из области машинске струке млађима преносио Славољуб Павловић. - Половином шездесетих година прошлог века Фабрика вагона је у серијама од хиљаду и више производила вагоне за потребе руских, турских, сиријских и железница других земаља

Славољуб Павловић

67

вако време се памти, дуже или краће, по догађајима и људима који су успели да оставе препознатљив траг и наметну се на различите начине. Али, има и оних који су остварили значајне домете у различитим областима а остали готово анонимни и за највећи број особа из најближег окружења. У такве се убраја Славољуб Павловић који је од најранијег детињства успео да се супростави бројним изазовима живота и оствари домете какве нису многи ни са највишим академским звањима. Можда би били и виши да прве године живота нису биле обележене догађајима који у значајној мери утичу на формирање личности и учвршћују основу за будући живот. Да једна невоља никад не долази сама Славољуб је могао да се увери почетком Другог светског рата кад је отац Милош са старијим братом Михајлом одведен у заробљеништво, а мајка Љубинка преминула друге ратне године. Бригу о Славољубу и двема његовим сестрама, Даринки и Марији, преузела је баба Војиславка која је након што се муж Сотир није вратио кући из Великог рата сама одгајала четири сина. Двојица од њих, Радован и Душан, помагали су јој да са унучићима лакше дочека ослобођење земље и Милошев повратак из заробљеништва. Ратна збивања су одлучујуће утицала да Славољуб заврши само два разреда основне школе, а са девет година преузме улогу домаћина и тешке пољопривредне послове. Није необично што су деци тог узраста пажњу привлачили немачки и талијански војници смештени у близини породичне куће у Заблаћу. Управо то је било повод да им се по који пут приближе како би очистили чизме а за узврат добили мало бомбона, чоколаду, који комад двопека или конзерву хране. О коректном односу према деци сведочи понашање немачког војника који је једну кокошку платио неколико марака што је, по процени стрица Радована, било довољно да се купи неколико певчева. Период по завршетку рата обележила су настојања да се нормализује

МАГАЗИН

17.11.2019.

С

68

живот, а прве информације о раду нових образовних установа повод посебног интересовања за Индустријску и Школу ученика у привреди. Врло брзо се потврдило да упис у прву није реалан, јер је услов за упис био завршена мала матура, а за другу четири разреда основне школе. Податак да је завршио само два мотивисало је Славољуба да се у матичној школи распита о могућности да накнадно заврши трећи и четврти разред, а непуна три месеца рада са учитељицом било је довољно да се у августу појави пред комисијом. Мало оно што је научио а мало уз помоћ учитељице било је довољно да из свих предмета добије тројке, а да просек оцена буде за нијансу већи допринела је петица из владања. Са тринаест година и дипломом четвороразредне школе Славољуб се осмелио да од оца затражи пет динара како би возом узаног колосека стигао до Краљева и уписао се на занат. Да ни то није једноставно показало се након потврде да је Милош сваке године за Петровдан долазио пешице до краљевачке пијаце са две велике корпе различитих производа преко обрамаче, па је исто препоручио и сину.

- Није ми дао паре за воз па сам са торбицом преко рамена, у коју ми је маћеха спаковала чанак сира и једно парче хлеба, у тежаним бермуда панталонама и тежаној гуњи кренуо на пут. Отац каже, ићи ћеш до Краљева друмом до једног човека који стоји на камењу па ако стигнеш пре него што певчеви запевају трчи око споменика. Старим чачанским путем сам трчећи прешао двадесет пет километара, око поноћи стигао до споменика и наставио да трчкарам око њега све док се није појавио милицајац и упитало да нисам нешто украо кад трчим. Објасним да сам беда и сиротиња, што може да се види у торби, а трчим зато што ми је отац то рекао да трчим. Иако ми је потврдио како не морам да трчим нисам смео да прекинем јер сам се плашио да је отац пошао за мном, па бих могао да добијем батине. Уз то ми је рекао да не седим знојав како се не бих прехладио, па сам наставио да

трчим док није свануло. Кад по који пут зађем са друге стране споменика и застанем да бих се одморио чујем оног милицајца како ме опомиње да не забушавам – прича Славољуб. Оцене нису превише одушевиле секретарицу школе, још мање карактеристика председника омладине у Заблаћу који је не тако давно примљен у СКОЈ. Славољубу је чланство ускраћено због чињенице да су стричеви Радован и Душан током рата били четници у сеоским патролама, а упис у државну школу због сарадње са Немцима којима је чистио чизме. Чврсто одлучном да учини све како би се уписао Славољубу није било тешко да оде до краљевачког одељења Управе државне безбедности где је радио комшија Каво Танасијевић коме није требало много да схвати да је узрок нетрпељивости двојице младих ривалитет у рвању из ранијег периода, при коме је новопечени омладински функционер најчешће извлачио дебљи крај. Није било лако вратити се назад у село, сутрадан поново у Краљево по нову карактеристику па код секретарице школе која је приметила како је Славољуб за двадесет четири сата постао ни мање ни више него народни херој. Пријемни испит неколико дана касније потврдио се као ново искушење за ученика са скромним знањем из математике које је пружало сигурност само при сабирању и множењу.

- Гледам задатке са једначинама и почнем да плачем. Поред мене пролази учитељ, неки Терзић који је био председник комисије, и пита шта је а ја кажем како не смем да се вратим кући без заната. У селу је мало земље, оцу се родио син из другог брака, сиротиња је и за мене нема места. Учитељ ми уради један задатак, прође мало времена па уради други и каже да последњи и не морам. Положим пријемни испит и упишем се у школу, а кад су почела предавања схватим да немам довољно предзнања да пратим наставу – сећа се са смешком Славољуб првих дана школовања. Ученици су смештени у интернату у просторијама Задужбине Татије и

69

17.11.2019.

МАГАЗИН

70

Анђелка Савића у коме је владала строга дисциплина, поготово током ноћи кад су редовност одмора контролисали васпитачи. У време кад још није било довољно уџбеника за све предмете градиво се савладавало уз помоћ скрипти, а једино место на коме је могло да се учи током ноћи биле су санитарне просторије. Дуго задржавање на овом месту подстакло је сумњу васпитача да Славољуб болује од дизентерије, а опасност да би зараза могла да се пренесе на остале ученике добра основа за савет да се што пре обрати лекару. Да храбре прати срећа потврдило се по завршетку школске године са одличним успехом кад је, наредбом министра индустрије Бориса Кидрича, најбољима омогућено да наставе школовање у Индустријској школи. Четири сата дневно у школи а четири на пракси било је довољно за стицање потребних знања и завршетак школе са врло добрим успехом и одличном оценом

из практичног дела наставе. Десеторици најбољих ученика, међу њима и Павловићу, пружена је прилика да се додатно усавршавају у Загребу, а стечена знања пренесу млађима по повратку у Фабрику вагона. Омладинска творница „Јединство“ производила је кухиње за војску, а податак да је међу запосленима било и заробљених немачких војника различите квалификације прилика за стицање нових знања. Половином педесетих година прошлог века значајно превозно средство били су фијакери и чезе, а уверење да би одговарајући звучни сигнал олакшао кретање у саобраћају повод за израду првих труба. Добра прилика за продају били су вашари у Краљеву, Крушевцу, Чачку, Прокупљу и другим местима где је цена била једнака вредности овце са два јагњета, а податак да су оваква превозна средства имали само богатији домаћини био је довољан за закључак да неће шкртарити ни

при куповини трубе.

- Одатле одем у војску и после неколико месеци у коњичкој школи у Земуну будем прекомандован на караулу Хоргош на мађарској граници која се у време Резолуције Информироа чувала на мртвој стражи. Колико је ситуација била опасна сведочи пример војника који је заспао, а шпијун дошао и набио му шило у срце. Неки Емил Бакин из Урошевца пита ме колико имам браће, а ја потврдим да имам само једног полубрата. Каже ми, ја имам једанаест браће, ти си много добар човек и ако погинеш остаје само један, а ко зна и он како ће да заврши. Могу ли ја место тебе да идем да те замењујем? Питам командира, а он каже кад је шашав нека иде и тако ме је замењивао неколико пута. Старији кувар Личанин обучи ме да спремам храну за официре тако да сам од две године у војсци половину једне провео у кухињи – сећа се Павловић. Кад је 1955. године у Краљеву отво-

рена прва мајсторска школа у Србији пуне три године је, паралелно са радом у Фабрици вагона, знања из области машинске струке млађима преносио Славољуб Павловић. Преданост послу и резултати које је остваривао били су довољни да му, у недостатку високо образованих кадрова, понуде усавршавање на Машинском факултету у Београду. Препреком на путу до највишег знања показала се диплома Индустријске школе због чега је било потребно положити квалификациони испит из физике, хемије и математике. Година дана озбиљних припрема са тројицом угледних краљевачких професора у свакој од ових области било је довољно за стицање дипломе велике матуре, а податак да са навршених тридесет осам година неће бити у могућности да прати наставу повод за потребу полагања још једног пријемног испита.

- Пријемни на факултету 10. септембра, ја се припремим, обучем народну

ношњу, антерију, везене чарапе, опанке са лакованим каишима и улазим у амфитеатар. Професор Данило Рашковић каже синовац, овде се полаже математика а ти се обукао за сабор. Одговорим, професоре математику коју ви овде радите ми чобани радимо за овцама, а кад се напуни амфитеатар потврде да ће се полагати само усмено. Професор прозове да изађе онај што је за овцама учио, да видимо шта је научио, ја пишем по табли тако да креда пуца а он каже, положио си, не треба хемија и физика. Био сам месец дана на предавањима, а онда решим да пређем у Суботицу јер је неколико мојих другова из Фабрике вагона тамо уписало Вишу техничку машинску школу. Тамо завршим Вишу техничку и добијем звање машинског инжењера – каже Павловић. Половином шездесетих година прошлог века Фабрика вагона је у серијама од хиљаду и више производила вагоне за потребе руских, тур-

ских, сиријских и железница других земаља. Потреба да се избегне варење изнад главе условило је потребу посебне конструкције за окретање целог вагона, а задатка да је пројектује прихватио се Павловић чији проналазачки дух није јењавао по окончању радног времена у фабрици. У време интензивне градње станова и индивидуалних стамбених кућа јавила се потреба за великом количином цигле, а како је није било довољно на тржишту инвеститори су се одлучивали на самосталну производњу. Ручна израда је захтевала значајно ангажовање радне снаге што је било повод за размишљање о изради машине која би замењивала више радника. Разлог више била је све израженија појава аутомобила који су постепено потискивали чезе и фијакере, са њима и потребу за трубама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 17.11.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

73

Сведочанство о дуго скриваним тајнама

МАГАЗИН

17.11.2019.

МАЛИ РОМАН ЈЕ

74

Иизложба дуго скриваних докумената из збирке Момчила Вуковића Бирчанина који је, као приватни секретар краља Петра II Карађорђевића, радио под окриљем ноћи, десет година бележио, сакупљао и архивирао документе. - За његове списе и документе сазнало се тек после краљеве смрти. - Бројна документа сведоче о животу предратног Београда, а откривају и дуго скриване податке о судбини српске емиграције и краља Петра II Карађорђевића због чега представљају мали роман једног живота. - Трагедија Момчила Вуковића Бирчанина метафора свега што се дешавало српском народу у двадесетом веку. – На отварању изложбе престолонаследник Александара Карађорђевић и принцеза Катарина

ЕДНОГ ЖИВОТА

75

76

МАГАЗИН 17.11.2019.

77

78

МАГАЗИН 17.11.2019.

79

17.11.2019.

МАГАЗИН

80

сторијски архив из Ужица је у октобру ове године, поводом дана града, представио изложбу „Мумија“ значајних докумената из збирке приватног секретара краља Петра II Карађорђевића Момчила Вуковића Бирчанина која никада пре тога нису била објављена. Изложба је пред крај минуле недеље постављена у Краљеву, а потврђује да архиви нису само установе које сакупљају грађу и чувају памћење једног народа него разоткривају тајне које су годинама биле непознате и скривене од очију јавности. Аутор изложбе је дирекор ужичког Архива Жељко Марковић који се са драгоценом грађом срео 2006. године кад је на Тенерифама упознао поћерку Момчила Вуковића Ану Марију Хер. Како су документа писана ћирилицом није ни знала шта у њима пише, а рукописе и фотографије је допремила на Тенерифе где су мумифицирани захваљујући сувом канарском ваздуху.

И

Момчило потиче из угледне породице Драгише Вуковића, последњег пешадијског генерала у Краљевини Србији и учесника Мајског преврата 1903. године који је, после атентата, сахранио краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин у Цркви светог Марка на Ташмајдану. Момчило Вуковић је рођен у Ваљеву 1911. године где је завршио основну и средњу школу пре него се 1929. уписао на Војну академију после које је, са чином потпоручника, отпочео војну службу у Коњици Краљеве гарде. У чин капетана је унапређен 1935. и постављен за команданта прве, и једине, падобранске јединице Ратног ваздухопловства у војсци Карљевине Југославије. Првих дана окупације земље у Другом светском рату заробљен је и одведен у заробљеништво где је остао до капитулације Италије 1943. а потом, као немачки заробљеник, спроведен кроз више немачких логора. Ослобођен

је 1945. године мршав и изнуерен правдајући надимак Мумија који је раније добио од другова са класе. Кад је краљ Петар наредне године у Оснабрику посетио бивше заробљенике позвао га је да постане његов приватни секретар и дође у Париз где је остао наредне две године. По одласку краља Петра у Сједињене Америчке Државе Вуковић се вратио у Минхен и запослио као цивилно лице у америчкој војној мисији. Као оснивач и доживотни уредник часописа „Бели орао“ Вуковић је окупљао српске емигранте и виђеније људе и објављиао њихове текстове. Осим тога написао је неколико књига које сведоче о животу емиграције, бројних значајних личности и догађаја из српске историје. Међу њима су „Краљ Александар I Карађорђевић (1888 – 1934)“, „Краљ Петар II Карађорђевић (1923-1970), „Генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946)“, „Никола Пашић (1845-1926)“, „Голгота и васкрс

га што се дешавало српском народу у двадесетом веку. На паноима су многе знамените личности, између осталих славни фудбалер Моша Марјановића са којим се дружио, Бата Томић који је у филму „Ко то тамо пева“ отпевао чувену композицију о малом граду. Ту су и фотографије колега класића Момчила Вуковића, фотографије са сахране краља Александра, а имамо и интересантне фотографије Будве и са Охридског језера. Све оне су од Ваљева преко Београда прешле дуготрајан пут до Минхена и Шварцвалда одакле су пренете на Тенерифе да би се вратиле у Србију – каже Марковић уз подсећање да је кум Драгољуба Вуковића био гардијски генерал Петар Живковић. Иако документа сведоче о животу предратног Београда посебно значајним оцењују се она која откривају дуго скриване податке о судбини српске емиграције због чега представљају

мали роман једног живота, што је на отварању потврдио и престолонаследник Александар Карађорђевић. Назив изложбе има двоструко значење. Момчило Бирчанин је имао надимак Мумија, а документација донета са Канарских острва као да је била мумифицирана под дејством тамошње климе. Бирчанин је, за време краљевог живота, радио под окриљем ноћи, десет година бележио, сакупљао и архивирао документе, а за његове списе и документе сазнало се тек после смрти Петра II Карађорђевића. Као човек из сенке пратио је значајне догађаје из овог периода историје, а документа из његове архиве помоћи ће да се она сагледа из другог угла, када су са ње спали многе годинама скриване тајне. Документа и фотографије изложени су на тридесет пет паноа постављених у Свечаној сали Градске управе, а Краљевчанима доступни до 25.новембра.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Србије – очев дневник Првог светског рата“, „Вук Ст. Караџић“ (1787-1864), „Династија Немањића, жене владара, задужбине и цркве“ и „Петар II Петровић Његош (1813-1851)“. Први део књиге аутора изложбе говори о путовању на канарско острво, а други прати радње Драгољуба и Момчила Вуковића који је презимену додао Бирчанин, по мајци Катарини која потиче из угледне српске породице.

- Те се радње на крају сурећу на месту где долазим до архивске грађе и прича о судбини документације до момента који је изостављен, а дешава се кад сам је донео у Србију. Када сам показао фотографије члану Крунског савета Драгомиру Ацовићу, са позивом да отвори изложбу, био је одушевљен јер највећи број фотоградија никад није имао прилике да види. Иако је Момчило Вуковић изузетно трагична личност успео је да се избори са својом трагедијом па је, на неки начин, метафора све-

81

82

МАГАЗИН 17.11.2019.

83

84

МАГАЗИН 17.11.2019.

Аутор пет хиљада песама: Живомир Петровић Пуринко

ЗА ПЕСМУ ДВАНАЕСТ МИНУТА

85

17.11.2019.

МАГАЗИН

86

Живомир Петровић Пуринко

- Књижевни опус већи од пет хиљада песама објављених у деветнаест књига. - Пуринко преживео захваљујући напорима родитеља да доследно следе савете врачаре, а да је у праву најбоље сведочи податак да никада није био болестан. - На болно време након Другог светског рата, које су једни подносили теже од других, остала су сећања из прича старијих, а многе од догађаја из тог периода Пуринко је опевао у неким од песама. - Од пет хиљада песама, аутор многе зна напамет.

- У песмама описано целокупно кретање света и времена, свега видљивог и невидљивог. - Присутан на свим окупљањима од мађарске границе до Ђевђелије вако веће окупљање грађана прилика је за сусрет са бројним особама различитих занимања, често и из најудаљенијих делова земље. Један од њих је Живомир Петровић Пуринко који бројне манифестације са великим бројем посетилаца користи како би промовисао књижевни опус нешто већи од пет хиљада песама објављених у деветнаест књига. У потрази за читаоцима обрео се и у Краљеву уверен да ће двадесет девето такмичење кувара у припремању пасуља бити добра прилика за привлачење пажње посетилаца, можда и продају неке од књига. Првих тридесетак година живота Пуринко није посвећивао превише пажње литератури, још мање писању песама. Годинама пре његовог рођења родитељи су водили жестоку борбу са болестима деце која нису успевала да им се одупру. Зато су, кад је у години пред избијање Другог светског рата Живомир рођен у Доњој Врбави код Горњег Милановца, помоћ потражили од врачаре. У деветој деценији живота Пуринко верује да је преживео захваљујући напорима родитеља да доследно следе савете врачаре, а да је у праву најбоље сведочи податак да никада није био болестан. Током рата, и првих година после њега, Петровићи су делили судбину

С

свих становника овог краја што је оставило дубок траг у души и значајно утицало на бројне касније одлуке, како добре тако и оне које се могу сматрати другачијим. Задовољство чланова породице што су из рата сви изашли живи и здрави донекле је умањено у време реквизиције кад су вредни мештани ових крајева били принуђени да из дела пољопривредне производње издвајају добар део производа за заједничке потребе. Сву тежину осетили су и Петровићи, Живомиров отац и два стрица, којима је нова власт одузела знатну површину обрадивог земљишта. На болно време које су једни подносили теже од других остала су сећања из прича старијих, а многе од догађаја из тог периода Пуринко опевао у неким од песама. Петровићи су у овом крају важили за сиромашну породицу у којој се мајка бавила пољопривредом у мери колико је могла, а отац се посветио грађевинарству прижељкујући да, кад буде стасао за рад, истим путем крене и Живомир.

- Отац је желео да останем на селу, од њега сам наследио зидарски посао а кад није било другог ослонца петнаест година сам радио дрводељу све док се 1969. није јавила жеља да идем у Француску. Француска држава је тражила раднике из

иностранства, па сам отишао у једно место на југозападу земље и ту провео две године пре него што сам стигао у Париз где сам завршио радни век. Преквалификовао сам се и радио као ткач, а пошто је супруга радила као шнајдерка прешао да радим у конфекцији. Док сам планирао да идем размишљао сам како да оставим родни крај и у том размишљању се јавила прва песма о завичају. После ње написао сам многе друге, а од пет хиљада које сам написао многе знам напамет - каже Пуринко уз захвалност богу што му је подарио живот и добро здравље. Живот у иностранству омогућио је путовања у различите крајева света, а свако је било нова прилика да се осећања преточе у стихове који су настајали у Бечу, Франкфурту, Амстердаму, Бриселу и другим местима. Значајан подстицај да се озбиљније посвети литерарном стваралаштву Петровићу је дало друштво српских песника у Француској мотивишући га да обради различите теме и опише целокупно кретање света и времена, свега видљивог и невидљивог. Пуринко потврђује како није било значајнијег догађаја коме није посветио бар неколико стихова, а песма о Косову емитована је на прграму Радио Београда само пола сата након што ју

87

88

МАГАЗИН 17.11.2019.

је послао. И поред очекивања да ће бити уврштена у програм исти третман није доживела песма о распаду Југославије, Пуринко верује због тога што то некоме није одговарало из политичких разлога. У потрази за издавачима обишао је многе градове, а на разумевање наилазио у Београду, Земуну, Горњем Милановцу, Крагујевцу... Да читљиве и лако памтљиве песме писане у десетерцу имају публику потврђује податак о неколико хиљада продатих књига. Добар део је дошао до читалаца у иностранству, а сваки нови одлазак у Париз по правилу је посебна прилика за појачано интересовање љубитеља поезије у потрази за новитетима. Пензионерски дани пролазе у посетама местима на којима се окупља већи број посетилаца, а сваки је прилика да заинтересованим изрецитује по неку од песама. Пензија стечена радом у Француској довољна је за безбрижан живот и путовања по земљи усмереним на промоцију литерарног стваралаштва. Неспорно је да лепршави стихови привлаче пажњу у шта су могли да се увере и посетиоци краљевачке пасуљијаде, колико и у посебно широк дијапазон тема које се подједнако везују за догађаје из далеко прошлости и савременог доба. Довољно животног искуства основа је на којој се темељи став о животу кроз који добар број становника земље пролази безбрижно, они други мало теже. Пуринко са подједнаком пажњом посматра и једне и друге у настојању да стиховима најадекватније опише по који од догађаја.

- За педесет година Титове владавине није изграђено оволико путева колико је од последње промене власти. Пратим свако кретање, ни једно не може да прође да не буде описано, а без обзира на разлике треба да будемо задовољни докле год идемо напред. Рођен сам у Доњој Врбави која је у тринаестом веку имала цркву. Почетком четрнаестог је порушена, а после шест стотина година је у мојој глави прорадио духовни вулкан. Купио сам плац, платио геометра и одвојио га од

ногометног игралишта, платио судске таксе и купио два звона, од седамдесет и сто шест кила. Кад сам отишао да погађам звона у Белосавцима, између Тополе и Рудника, питају шта да упишу на њима а ја кажем ништа. Ја сам мало духован човек и знам да, и кад ми се име не запише, има неко ко то види. Зато сам само купио звона и задовољан сам - каже Пуринко. Уверење да је писање знатно утицало да буде здрав и доживи озбиљне године појачава жељу да то чини док год буде могао, а задовољство појачава сазнање да му је током само једног дана у Краљеву најмање педесетак непознатих људи пружило руку и честитало на ономе што ради. Задовољство не умањује ни потреба да сам финансира штампање књига уз спремност да по који пут и претрпи да би оно што је написао било одштампано. А да песме настају у једном даху потврђује податак да је то најчешће било током дванаест минута вожње метроом од куће у Паризу до радног места. По правилу је баш толико било довољно, каже Пуринко, да идеју преточи у стих, запише текст и песму научи напамет.

- Док рано раним и путујем ја пишем песме, с њима и другујем. С њима се дружим до радног места, песма је код мене појава честа. Ја успут увек дајем труд, песма је мени најбољи друг. Песма ми увек даје елана, у овој туђини душа је сама. Зато тражим излазе неке, кад пишем песме туге су ретке. Ипак ће ово неко да чита и сам себе он ће да пита, да ли је ово истина права, да л’ писа ово обична глава. Ово написа радник са села, кога је судбина далеко одвела. Одведе далеко у неку туђину да пише прошлост у своју судбину - прича Пуринко. Док се око њега привучени стиховима скупљају знатижељници песник истиче да од мађарске границе до Ђевђелије нема места у коме није био, а друштво му често прави фрулаш са којим је претходних година више пута боравио и на краљевачкој пасуљијади. Т. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 17.11.2019.

91

92

МАГАЗИН 17.11.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Породица Адамс

Породица Адамс се враћа у биоскопе у првој анимираној комедији о најшашавијој породици. Све који су мислили да им је породица чудна, или необична, бизарна и потпуно оригинална породица Адамс ће натерати да поново размисле. Породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, којој недостаје четири минута да би трајала сат и по Грег Тирнен и Конрад Вернон режирали су према сценарију који су написали Мет Либермен и Чарлс Адамс. Анимираним јунацима гласове су позајмили Срђан Tимаров, Душица Новаковић, Катарина Гојковић, Ђурђина Радић, Tамара Алексић, Марко Вукомановић, Марко Марковић, Добрила Илић, Драган Вујић Вујке, Јадранка Селец, Милена Моравчевић, Душан Каличанин, Милан Tубић, Ања Орељ, Никола Немешевић, Мирољуб Tурајлија, Стефан Живановић и Бојан Хлишћ Филм се приказује до 20. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Реална прича

Филм „Реална прича“ води кроз сагу о глумцу Вељку Радисављевићу, који има утисак да се цео свемир уротио против њега. Вељко је ходајући проблем и чврсто верује да сав несклад стварају људи око њега, због чега често упада у комичне сукобе са пријатељима, породицом, колегама, чак и случајним пролазницима. У ишчекивању велике улоге за коју верује да ће решити све његове хаосе, Вељко почиње да губи осећај за реалне проблеме. Комедију са елементима драме у 2Д формату, чије трајање за минут премашује сат и по, Гордан Кичић је режирао по сопственом сценарију а поред себе водеће улоге поверио Нини Јанковић Дичић, Небојши Илићу, Војину Ћетковићу, Бранимиру Брстини, Катарини Гојковић, Светозару Цветковићу и Лани Лазовић. Филм се приказује до среде 20. новембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Ле Ман ‘66: Слава 24 сата

Добитници награде Оскар Мет Дејмон и Кристијан Бејл главни су глумци истините приче Студија 20th Century Fox о два десидента који су заједничким снагама изненадили стручну јавност и обожаваоце аутомобилских трка. Филм „Ле Ман ’66: Славна 24 сата“ бележи везу између визионарског америчког дизајнера аутомобила Керола Шелбија и британског возача Кена Мајлса који су се удруженим снагама борили против корпоративног мешања и њихових личних демона како би, средином шездесетих година, изградили потпуно нови аутомобил којим ће изазвати дугогодишњег победника светског првенстава Француске у Ле Ману - Ферарија. Акциона биографска драма у 2Д формату траје два минута преко два и по сата, настала је по сценарију Џеза и Џон-Хенри Батерворта и режији Џејмса Менголда, а у водећим улогама појављују се још Каитриона Балфе и Џон Бернтал. Филм је на репертоару до 20. новембра, а пројекције почињу у 22 сата.

93

17.11.2019.

МАГАЗИН

94

Са мачем смо статус решавали; ал’ главом га нисмо сачували!

Ако је лојалан врх од директора, по

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

У Србији, постоје легалне мреже; и непознат број – илегалних!?

хушке „подрепник“ стаће – „саветник“!

Званично што саопштавају, више крију, него - откривају!

95

96

МАГАЗИН 17.11.2019.

Нови Пазар - Рибница 0:3

97

98

МАГАЗИН 17.11.2019.

Мокра Гора - Слога 0:2

99

100

МАГАЗИН 17.11.2019.

Слога - Здравље Лесковац 91:89

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 17. И 23. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

17.11.2019.

17. новембар

102

887 — Франачки великаши су збацили краља Карла Дебелог на скупштини у Франкфурту.

1292 — Џон Бејлиол је изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса.

1830 — Основана мађарска Академија наука 1839 — Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „Oberto, conte di San Bonifacio“ у Милану.

1855 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади.

1869 — Отворен је за саобраћај Суецки канал између Средоземног и Црвеног мора 1876 — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш.

1913 — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније.

1918 — Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин).

1922 — Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију.

1933 — САД по први пут правно признале СССР.

1947 — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 km, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије.

1954 — Гамал Абдел Насер је изабран за египатског председника.

1969 — Преговорачи из Совјетског Савеза и САД су у Хелсинкију започели преговоре о ограничењу стратешког

наоружања.

1970 — Луноход 1, први даљински контролисани ровер на неком другом свемирском објекту, се спустио на Месец.

1973 — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте.

1989 — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинула су 92 рудара.

1996 — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте.

1997 — Шесторо исламиста је убило 62 особе испред Хатсепшутиног храма у Луксору.

2003 — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.

18. новембар 1095 — Почео је сабор у Клермону који је сазвао папа Урбан II и који је довео до Првог крсташког рата.

1180 — Филип II Август је постао краљ Француске.

1210 — Папа Иноћентије III је ескомуницирао светог римског цара Отона IV. 1282 — Папа Мартин IV је екскомуницирао арагонског краља Переа III. 1477 — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енгле-

ском језику „The Dictes and Sayings of the Philosophers“.

1723 — Основан руски град Јекатеринбург 1903 — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999.

1910 — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи.

1916 — Командант Британског екс-

педиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми.

1918 — Летонија је прогласила независност од Русије.

1918 — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату.

1928 — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија.

1936 — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији.

1945 — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отечествени фронт предвођен комунистима.

1969 — Модул америчког васионског брода „Аполо 12“ са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло.

1978 — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно само-

убиство.

1987 — 31 особа је погинула у пожару у лондонској најпрометнијој станици метроа Кингс крос Сент Панкрас.

1991 — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар.

1993 — Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи.

1999 — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице.

2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лидера Републике Српске Крајине Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991—92. године.

- У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић.

2004 — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.

19. новембар 461 — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера.

1493 — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању.

1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.

1824 — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна.

1841 — Основано је Друштво срп-

ске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.

1866 — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција.

1942 — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке.

1969 — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама.

1985 — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут.

1906 — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ.

1929 — Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија.

1932 — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата.

1949 — Реније крунисан за кнеза Монака.

1952 — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.

1954 — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком.

1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.

1981 — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача.

1990 — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република.

1991 — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за

103

такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва.

1995 — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо.

1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 km/h оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.

1998 — Почео импичмент против Била Клинтона.

2000 — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт.

2002 — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.

МАГАЗИН

17.11.2019.

20. новембар

104

284 — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика 1780 — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем.

1818 — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније.

1873 — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту.

1917 — Украјина је проглашена републиком. Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату.

1918 — Српска војска је ослободила Сплит.

1923 — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор.

1924 — У Турској је угушена побуна

Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава.

1945 — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена. Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.

1952 — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген.

1959 — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине).

1980 — У Кини је почело суђење „четворочланој банди“, коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76.

1980 — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли.

1991 — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1] 1995 — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.

1998 — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице.

2001 — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут

после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.

2002 — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ.

2003 — У експлозији аутомобилабомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

21. новембар 1386 — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво.

1783 — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза.

1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке.

1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф.

1916 — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило.

1937 — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета.

1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху.

1963 — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.

1974 — У експлозијама које су у два

паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене.

1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села.

1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949.

1995 — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ.

2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.

2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.

2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника.

2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All

105

Night.

2013 — У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.

МАГАЗИН

17.11.2019.

22. новембар

106

498 — Након смрти Анастасија II, и Симах и Лаврентије су изабани за папу, изазвавши раскол који је трајао до 506.

1220 — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228. године.

1497 — Тражећи морски пут у Индију, Португалијец Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде.

1699 — Данска, Русија, Саксонија и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске.

1718 — Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари.

1842 — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен.

1868 — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.

1943 — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Уједињено Краљевство и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946.

1963 — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли.

1963 — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као

36. председник САД.

1972 — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину.

1974 — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.

1975 — Два дана након смрти Франциска Франка, Хуан Карлос I је проглашен за краља Шпаније.

1977 — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи.

1989 — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи.

1990 — Маргарет Тачер је због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту.

1992 — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.

1995 — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992.

2001 — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни.

2002 — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.

2004 — У Украјини су почеле

демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.

2005 — Ангела Меркел је ступила на дужност и тако постала прва немачка канцеларка у историји.

2013 — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.

23. новембар 1174 — Саладин улази у Дамаск, и припаја га под своју контролу.

1248 — Освајање Севиље од стране хришћанских трупа предвођених краљем Фердинандом III од Кастиље.

1531 — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације.

1831 — Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак.

1889 — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс.

1891 — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај.

1914 — Мексичка револуција: последње америчке јединице су повучене из Веракруза, којег су биле заузеле пре седам месеци као одговор на Тампико аферу.

1932 — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом.

1961 — Доминиканска Република променила назив главног града Сиу-

дад Трухиљо у Санто Доминго.

1971 — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.

1980 — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500.

1983 — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи.

1989 — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој.

1996 — Отети етиопски „Боинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа.

1999 — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло.

2001 — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод. Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској.

2002 — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре.

2003 — Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због оптужбе око фалсификовања изборних резултата.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs