Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 414 * 3. новембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

3.11.2019.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

МАГАЗИН

3.11.2019.

У овом броју: Буџет мерило успеха Сећања која не бледе Последице још видљиве Довољно разлога за славље Колико пара, толико музике Нова ера пољопривреде Истине и заблуде Важно је да знаш Заједничка кућа

4

12 20 26 38 42 52 52 70 78

Дама и џентлмен године “Краљеви ритма” пионири рока На репертоару Биоскопа “Кварт” Наичја српског лица Рибница - Јединство Шумадија - Слога Партизан - ЖКК Краљево Слога - Беовук Времеплов

86 92 100 102 106 108 110 112 114

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

Фото: М. Радовановић

Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства

5

6

МАГАЗИН 3.11.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 3.11.2019.

9

10

МАГАЗИН 3.11.2019.

11

Сто пета седница Градског већа

МАГАЗИН

3.11.2019.

БУЏЕТ МЕРИ

12

- У првих девет месеци буџет града Краљева остварио укупне приходе од 2.473.321.093,06 динара што износи 65,04% планираних средстава.

- У истом периоду укупни расходи достигли 2.207.117.484,55 динара, што потврђује да је остварен буџетски суфицит од 265.885.608,51.

- Извештај потврђује фискални суфицит, буџетски коригован за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, од 266.222.869,62 динара. - У првих девет месеци град је имао издатке за отплату главнице дуга у износу од 46.379.374,50 динара. - Седам милиона динара намењених развоју сеоског туризма подељено на шеснаест корисника. - Због ограничених средстава за реализацију програма нису одобрена средства за четири кандидата, док седам њих није испунило услове

Фото: М. Радовановић

ИЛО УСПЕХА

13

ериод између две узастопне седнице Градског већа предлагачи дневног реда употребили су да пронађу довољно атрактивне теме чије разматрање и усвајање ствара добру основу за несметано одвијање различитих активности. Као што је обичај једном у сваком месецу на првом месту се нашао извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за септембар ове године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току септембра проверавао квалитет сто педесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет сирових вода са црпних станица. Сви су три пута недељно анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су сви били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском мето-

МАГАЗИН

3.11.2019.

П

14

дом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изводи се закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току септембра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. У Заводу за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току септембра биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида у току једног дана изнад граничних а испод толерантних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса

црног дима нису прелазиле максимално дозвољене ни на једном од мерних места дефинисаних програмом мониторинга, а утврђено је да је концентрација суспендованих честица ПМ10 била испод граничних и толерантних на мерном месту Полицијска станица. Ни средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току септембра нису прелазиле граничне вредности. Извештај о реализацији Одлуке о буџету града Краљева за првих девет месеци ове године садржи остварене финансијске резултате, преглед остварених прихода и примања и расхода и издатака према функционалној, економској и програмској класификацији буџетских корисника и донета решења од стране извршних органа у складу са Одлуком. У првих првих девет месеци буџет града Краљева је остварио укупне приходе од 2.473.321.093,06 динара што износи 65,04% планираних средстава, док су у истом периоду укупни расходи достигли 2.207.117.484,55 динара, што потврђује да је остварен буџетски суфицит од 265.885.608,51.

Извештај потврђује фискални суфицит, буџетски коригован за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, од 266.222.869,62 динара. У истом периоду град је имао издатке за отплату главнице дуга у износу од 46.379.374,50 динара, који су у целости финансирани из текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. Према усаглашеном стању података из главне књиге трезора у првих девет месеци остварени су укупни приходи, примања од нефинансијске имовине, задуживања и примања од финансијске имовине од 2.473.658.354,17 динара, или у висини од 65,03%, у односу на планирана средства буџетом за ову годину. У поређењу са истим извештајним периодом из претходне укупни приходи су већи за 133,5 милиона динара или за 5,71%. У структури прихода и највеће учешће имају порези на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину и порез на добра и услуге, са 63,02 % или у износу од 1.558.736.929,16 динара.

Порески приходи су номинално виши за 115,3 милиона динара или 7,99%, а највеће учешће у њима има порез на доходак, добит и капиталне добитке са износом од 1.193.121.768,01 динара, од чега су само порези на зараде запослених 996.807.388,12 динара. Порез на имовину остварен са 258.041.012,18 динара и у односу на исти период претходне године номинално је мањи за 0,6 милиона динара. У извештајном периоду са подрачуна извршења буџета расходи и издаци извршавани су непосредно за директне кориснике буџетских средстава, индиректним буџетским корисницима средства су трансферисана на подрачуне код Управе за трезор, а у оквиру планираних апропријација из Одлуке о буџету за ову годину. Према усаглашеним подацима са корисницима буџета укупни консолидовани расходи и издаци из буџета реализовани су у износу од 2.253.496.859.05 динара или 58.33% у односу на укупно планиране. У структури расхода највеће учешће имају плате, додаци и накнаде запослених и социјални доприноси на терет послодавца у износу од 536.451.023,00 динара, а у

односу на исти период претходне године закључно са августом исплаћено је 64 милиона динара више. Увећање масе плата последица је повећања цене рада за органе града, установе културе и остале јавне службе од јануара и априла за Предшколску установу.

- Када меримо приходе буџета у једној буџетској години поредимо их са приходима у истом временском периоду претходне буџетске године. С обзиром на то да смо у истом периоду од девет месеци 2018. остварили приходе од 2.340.000.000, имамо веће приходе од готово шест процената у односу на претходну годину. То још једном потврђује тренд раста буџета града Краљева од 2016. године до данас. Очекујем да ћемо до краја ове буџетске године имати веће приходе у односу на исти период претходне године – потврдио је након седнице Градског већа градоначелник Краљева Предраг Терзић. Месној заједници Лазац дата је сагласност да изда пословни простор у згради која је јавна својина града, а оператеру дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ д.о.о. установљење права службености пролаза на три ката-

15

16

МАГАЗИН 3.11.2019.

старске парцеле Катастарске општине Мланча које су усвојини града, за полагање подземног енергетског кабла у дужини од 2.799 метара. Градско веће је донело решење о отуђењу две катастарске парцеле ради формирања грађевинске парцеле и озакоњења породичног стамбеног објекта. Посебним реешњем утврђен је распоред буџетских средстава основног образовања и васпитања од 234.110.615,70 динара и капитални трансфер нивоу Републике у укупном износу од 27.427.555,00 динара, планираних Одлуком о изменама и допунама Одлуке о буџету. Утврђен је и распоред коришћења буџетских средстава средњег образовања и васпитања за текући трансфер нивоу Репулике у укупном износу од 105.348.110,00 динара и капитални трансфер у укупном износу од 14.360.434,00 динара. Поступајући у складу са одредбама одлуке, сагледавајући извршење буџета у претходне две године и обим расположивих средстава за ову и уважавајући предлоге корисника буџетских средстава из области основног и средњег образовања и васпитања, односно предлоге свих основних и средњих школа са територије града Краљева и неизмирене обавезе корисника из претходног периода. Извршена је анализа могућности и приоритета и утврђен распоред коришћења буџетских средстава за област основног и средњег образовања и васпитања у 2019. години у складу са прегледом капиталних инвестиција који је приказан појединачно по школама и економским класификацијама. Усвојено је и решење о распореду коришћења буџетских средстава Здравствене заштите за текући трансфер нивоу Републике у укупном износу од 17.554.000,00 динара и капитални трансфер од 3.226.000,00 динара, планираних Одлуком о изменама и допунама Одлуке о буџету. Од нешто више од седамнаест и по милиона скоро једанаест је намењено расходима за запослене, нешто више од шест за коришћење роба и услуга, а петсто осамдедсет четири хиљаде намењено је осталим расходима. Целокупан износ од 3,226 милиона динара капиталног трансфера немењено је издацима за нефинансијску имовину. Утврђен је распоред коришћења буџетских средстава Социјалне заштите за текући трансфер нивоу Републике у укупном износу од 23.310.000,00 динара и капитални од 472 милиона планираних Одлуком о изменама и допунама Одлуке о буџету. Од укупно 23,31 милион текућег трансфера нивоу Републике на плате отпада безмало шестнаест и по, за коришћење роба и услуга скоро седам, осталим дотацијама и трансферима седамдесет хиљада

мање од милиона, а осталим расходима осамдесет шест хиљада динара. Укупна вредност капиталног трансфера од четири стотине седамдесет две хиљаде динара намењена је издацима за нефинансијску имовину. Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ доставило је одлуку којом се доноси измена Програма одржавања улица, јавних површина, градских и некатегорисаних путева и нацрт закључка којим се даје сагласност на овај документ. Разматрајући достављени материјал Одељење констатује да није надлежно за изјашњавање, јер је важећом одлуком о комуналном уређењу града и Одлуком о некатегорисаним путевима у општој употреби није предвиђено доношење Програма одржавања улица, јавних површина, градских и некатегорисаних путева на територији града. Градско веће је усвојило закључак којим се даје сагласност на измене Програма одржавања улица, јавних површина, градских и некатегорисаних путева. Износ од деведесет милиона динара планиран за редовно и ургентно одржавање јавних путева у надлежности локалне самоуправе и некатегорисаних путева у оквиру Генералног урбанистичког плана повећан је за пет милиона, а ван њега за десет. Планираних пет милиона намењених ургентном одржавењу неасфалтираних некатегорисаних путева повећано је три пута, па се у рекапитулацији трошкова уместо планираних сто седамдесет потврђује сто деведесет пет милиона. Седам милиона динара намењених развоју сеоског туризма подељено је на шеснаест корисника, а због ограничених средстава за реализацију програма нису одобрена средства за четири кандидата док седам њих није испунило услове.

- На једној од претходних седница смо говорили о томе како је утрошен новац који је Градско веће расподелило према конкурсу из 2018. године. Она домаћинства која су у складу са пројектно-техничком документацијом утрошила новац, имала су могућност да поново затраже новац од Градског већа града Краљева. Комисија је завршила свој посао и средства су расподељена. Очекујем да ће број ноћења у нашим сеоским домаћинствима и на овај начин порасти и да ће сви они који живе на Рудну, у Гледићу, Лопатници, Богутовцу... сада имати могућност да, уз помоћ града Краљева, развијају своја сеоска домаћинства, да граде и нове вајате и нове капацитете и да ће на тај начин број гостију бити увећан – нагласио је градоначелник. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 3.11.2019.

19

Где смо били, шта смо радили у октобру?

МАГАЗИН

3.11.2019.

СЕЋАЊА КОЈ

20

ЈА НЕ БЛЕДЕ

- Истек прве недеље октобра је време кад се обележава дан Краљева Краљевдан, а почиње Свечаном седницом Скупштине града на којој су уручене награде и признања града Краљева за ову годину.

- Принцеза Катарина Карађорђевић Општој болници „Студеница“ уручила донацију у опреми вредну сто седамдесет хиљада евра.

- Комеморативна седница Скуштине града посвећена трагичним догађајима из октобра 1941. који се сматрају најтрагичнијим у историји града. - Последњих неколико година Краљево обележава 22. октобар као Дан ослобођења у Првом светском рату. - У порти Храма Светог пророка Илије у Сирчи постављена спомен-плоча погинулим у ратовима 1991-1999. године, Дејану Живојиновићу и Миодрагу Миладиновићу из Сирче и Цветану Јованову из Опланића

21

еценијама уназад је у локалној средини присутно уверење како октобар сваке године представља најзначајнији месец у вишевековној историји града. Разлози томе су различити, а огледају се у неколико значајних датума из историје који се обележавају у том периоду. У сусрет првом на листи значајних догађаја трећег дана у месецу одржан је други по реду Мали сајам спорта, у организацији Спортског савеза Краљева, као прилика да се најмлађима представе и они спортови који нису у жижи интересовања највећег броја суграђана. Сајам је окупио представнике бројних клубова који у овој средини пружају могућност да се слободно време искористи на најбољи начин, а како су временски услови осујетили намеру да буде организован на платоу испред спортске дворане у Рибници учесници су били принуђени да се преселе у унутрашњост. Заслужним за организацију сматра ново руководство Спортског савеза Краљево које је претходне године направило велики заокрет у односу на спорт и његову промоцију у локалној средини, а да је манифестација подигнута на виши ниво требало је да потврди присуство представника локалне самоуправе и генералног секретара Спортског савеза Србије Душана Маринковића. Најмлађи учесници и посетиоци значајнијим оцењују сусрет са двојицом одбојкашких репрезентативаца, Урошем Ковачевићем и Срећком Лисинцом, који су искористили паузу између репрезентативних и клупских обавеза да би провели неколико дана у граду у коме су направили прве спортске кораке. Већ следећег дана заменик градоначелника Вукман Ракочевић примио је градоначелника кипарског града Дериње Андроса Карајаниса и директорку Градске библиотеке Елефтерију Такуши, који су били гости Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ на Конференцији „Међународна сарадња библиотека“. Том приликом директор краљевачке Библиотеке Миша Милосављевић је, у присуству амбасадора Републике Кипар Константиноса Елиа-

МАГАЗИН

3.11.2019.

Д

22

деса, са директорком библиотеке из овог кипарског града потписао Протокол о сарадњи. Истек прве недеље октобра је време кад се обележава дан Краљева Краљевдан, а почиње Свечаном седницом Скупштине града на којој су уручене награде и признања града Краљева за ову годину. Диплома почасног грађанина припала је Маринису Ритсоудису, потпоручнику грчке ратне морнарице и капетану брода „Темистоклис“ који је током агресије снага НАТО пакта у пролеће 1999. године одбио наређење да бомбардује Србију, а брига о пацијентима оцењена је довољним разлогом да Диплома заслужне организације буде додељена краљевачком Дому здравља. Предлог да за спортске резултате у протеклим деценијама Диплома заслужне спортске организације буде додељена Кошаркашком клубу „Слога“ подржали су Спортски центар „Ибар“, Удружење „Пријатељство за нова времена“, Бициклистички клуб „Металац“, одбојкашки клубови „Рибница“ и „Техничар“ и Женски кошаркашки клуб „Краљево“, а да за постигнуте резултате у области просвете и образовања Диплому заслужне образовне установе заслужује Основна школа „Светозар Марковић“ сматрали су доцент Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици др Ивана Пењишевић, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и краљевачки Народни музеј. Брижно неговање српског језика и књижевности од осталих кандидата је издвојило Друштво за српски језик и књижевност да добије Диплому заслужног удружења грађана, а развој технике и подстицај проналазаштва да припадне Удружењу инжењера и техничара „Добривоје Божић“ које је у више наврата проглашавано за најбоље у земљи у овој области. Кандидатуру Миломира Главчића за доделу Октобарске награде, за несебичну помоћ Краљеву и човекољубље, подржала је Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“, а списак октобарских признања затворила је Специјал-

на награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ која је Тамари Грујић додељена за помоћ људима у невољи. Дан касније градоначелник Краљева Предраг Терзић, руководилац Школске управе Бојана Маринковић и директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ Александар Несторовић обишли су радове на зградама Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“, Гимназије и Економско-трговинскe школе. Разлог је нађен у потврди да је школи „Никола Тесла“ за унапређење енергетске ефикасности зграде из буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности Министарства рударства и енергетике припало тринаест и по милиона динара на које је локална самоуправа додала још скоро шест. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је за реконструкцију фасаде Гимназије и Економскотрговинске школе обезбедило седам милиона динара уз учешће локалне самоуправе од пет милиона. Десети дан октобра посебно ће памтити запослени у Општој болници „Студеница“ коју је посетила принцеза Катарина Карађорђевић која ни овом приликом није дошла празних руку о чему сведочи донација у опреми вредна сто седамдесет хиљада евра. Принцеза је обишла Инфективно одељење, одсеке за стерилизацију и интензивну негу након чега је о потребама Опште болнице разговарала са руководством и представницима локалне самоуправе. Посету Краљеву принцеза је искористила да посети Основну школу „Димитрије Туцовић“ у згради чију је градњу, после смрти краља Александра у Марсељу 1934. године, помогла краљица Марија Карађорђевић. У сарадњи са Јавним комуналним предузећем „Чистоћа“ једанаестог дана октобра одржана је акција коју је дневни лист „Блиц“ покренуо под слоганом „Очистимо реке и језера“. Пре Краљева чишћење је, уз учешће две и по хиљаде особа, извршено на шеснаест локација, једанаест река и пет језера. Уз подршку компаније ВИП наставља се чишћење на различитим

23

24

МАГАЗИН 3.11.2019.

локацијама у Србији, а међу њима је и Краљево где су планиране две акције са циљем подизања свести јавности о неопходности стварања чисте животне средине. Прва је реализована на левој обали Ибра, уз учешће тридесет ученика стручног одељења - техничара за заштиту животне средине Пољопривреднохемијске школе „Др Ђорђе Радић“. Акцији су се прикључили градоначелник Краљева Предраг Терзић, са сарадницима, и народни посланик Бранимир Јовановић. Последњи радни дан у недељи прилика је да у Савету за родну равноправност подсете на Међународни дан сеоских жена који се обележава 15. октобра. У понедељак, 14. oктобра одржана је Комеморативна седница Скуштине града посвећена трагичним догађајима из октобра 1941. који се сматрају најтрагичнијим у историји града. Након што су се тачно у једанаест сати из правца железничке станице и Ложионице огласиле сирене локомотива, интонирана химна „Боже правде“ и испаљен почасни плотун, на хумке стрељаних венце су положили њихови потомци, представници локалне самоуправе и Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата, партнерских градова, удружења ратних војних инвалида и учесника ратова 1991-1999, Удружења за чување традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и других. Након парастоса који су служили свештеници Епархије жичке, изведен је поетско сценски рецитал Краљевски венац Владимира Јагличића. Програм Swiss PRO је два дана касније представио резултате истраживања спроведеног са циљем да се утврде ставови грађана о квалитету живота у локалној заједници и дође до одговора на питања како гледају на рад локалних органа власти, администрације

и службеника, колико поверења имају у локалне институције и бројна друга. Истраживање је спроведено у оквиру програма „Подршка Влада Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености“ у педесет јединица локалне самуправе из централног дела Србије, без Војводине и Београда, а испитивачи су се трудили да испитају све елементе који чине свакодневни живот, како би помогли да се у наредном периоду унапреди рад локалних самоуправа. Спровела га је Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина, а ЦеСИД задужен за садржај истраживања. Истраживање обављено на репрезентативном узорку од 11.387 пунолетних грађана потврђује да скоро сваки други становник централне Србије сматра да локална самоуправа води рачуна о грађанима и пружа им услуге адекватне њиховим потребама. У петак 18. октобра градоначелник је са сарадницима примио ученике седмог и осмог разреда Основне школе „Чибуковачки партизани“ са директорком школе Катарином Здравковић, педагогом Аном Милановић и наставницом енглеског Александром Славковић. Ученици ове школе су, у оквиру пројектне активности „Писмо градоначелнику“ пројекта „Образовањем за права детета“, који је препознат као пројекат од националног значаја, градоначелнику предали писмо и разговарали са њим о очувању животне средине и планирању активности са циљем подстицања младих да брину о свом окружењу. Истог дана у посету Краљеву дошли су бивши руководиоци партнерског града Марибора на чијем је челу био Андреј Верлич, добитник Дипломе почасног грађанина града Краљева за 2018. годину, коме је ово признање припало због несе-

бичног доприноса развоју пријатељских и партнерских односа два града. Делегацију је примио градоначелник Краљева, са помоћником задуженим за културне манифестације и сарадњу са партнерским градовима, а повод доласка на тридесету годишњицу од доласка последњег Воза братство јединство у Краљево је обележавање пете деценије партнерских односа Краљева и Марибора следеће године. Последњих неколико година Краљево обележава 22. октобар као Дан ослобођења у Првом светском рату, што је повод да у порти Храма Светог пророка Илије у Сирчи буду положени венци на Спомен-звонару јунацима изгинулим, помрлим и несталим у ратовима 1912-1918. године. На спомен плочи је уклесано 197 имена мештана из овог краја, а након парастоса жртвама Првог светског рата и подсећања на догађаје из овог периода пригодан програм извели су ученици ОШ „Јован Цвијић“. Седам дана касније градоначелник Краљева је са директором Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ и координатором пројеката Вукосавом Коњикушићем обишао радове на изградњи колектора фекалне канализације у делу жичких насеља Жичка Река и Брадуловац, као и радове на асфалтирању локалног пута за шта су средства обезбедили Канцеларија за управљање јавним улагањима и град Краљево. Следећег дана у порти Храма Светог пророка Илије у Сирчи постављена je спомен-плоча погинулим у ратовима 1991-1999. године, Дејану Живојиновићу и Миодрагу Миладиновићу из Сирче и Цветану Јованову из Опланића која је, уз лично учешће, израђена на иницијативу мештана и бораца ратова 1991-1999. године из ових села. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Девет година од катастрофалног земљотреса

МАГАЗИН

3.11.2019.

ПОСЛЕДИЦЕ ЈОШ ВИДЉИВЕ

26

- У првим јутарњим часовима 3. новембра 2010. године Краљево и околину погодио је земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале. - Земљотрес однео два људска живота и причинио велику материјалну штету. - Мање или веће оштећење на око 16 хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада станова у зградама за колективно становање. - Комисије за процену штете утврдиле оштећења шесте категорије на око осам стотина стамбених објеката И поред брзе реакције државе и градње скоро пет стотина нових стамбених зграда различите величине последице катастрофе су још видљиве. - У току је градња прве од четири зграде са сто шест станова у Доситејевој улици чији се завршетак очекује до фебруара наредне године. - Кад буду завршене све у њима ће бити триста шездесет шест станова, а сви који су живели у лошим социјалним условима добиће стамбене јединице исте површине или веће

27

28

МАГАЗИН 3.11.2019.

29

30

МАГАЗИН 3.11.2019.

31

32

МАГАЗИН 3.11.2019.

33

34

МАГАЗИН 3.11.2019.

рви дани новембра ове године само старије суграђане подсећају на једну од највећих елементарних непогода које су задесиле Краљево од тренутка кад је на овој локацији успостављено прво насеље. Јутрос се навршило девет година од када је град, и најближу околину, у новембру 2010. године погодио земљотрес катастрофалних размера који је однео два људска живота и причинио огромну материјалну штету. У првим јутарњим часовима земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале извео је на улице цео град, а из свести највећег броја Краљевчана ни после девет година нису избледеле слике највеће природне катастрофе у новијој историји. Град је наредних неколико месеци функционисао у стању ванредне ситуације и ма колико да је нормализовано на неким објектима су и после толико година видљиве последице природне катастрофе. Непосредно по престанку опасности према свим стамбеним објектима на подручју погођеном земљотресом упутиле су се бројне екипе стручњака грађевинске струке који су у Краљево дошле из свих крајева земље, а након што су сређени записници са терена констатовано је мање или веће оштећење на око 16 хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада станова у зградама за колективно становање. Локална самоуправа је уз помоћ државе реаговала брзо, првенствено у решавању највећих проблема, па је већ након месец дана отпочела изградња а прве монтажне куће никле на месту порушених објеката пре завршетка календарске године.

П

Иако су комисије оштећења шесте категорије утврдиле на око осам стотина стамбених објеката у следећих неколико месеци изграђено је 465 монтажних кућа, а разлика између ова два броја резултат је чињенице да сви власници нису могли да докажу да су у њима и становали у време кад се догодила катастрофа. Власницима објеката на којима су утврђена оштећења из првих пет категорија исплаћено је онолико новца колико су комисије процениле да је довољно за извођење радова на санацији. Новац за реконструкцију исплаћиван је по утврђеној процедури, а на основу унапред дефинисаних критеријума. Свима за које је утврђено било какво оштећење омогућено је да надлежној служби локалне самоуправе, током наредне две године, поднесу захтев за надокнаду штете што је било довољно да потребне услове испуне и они који то нису могли у време земљотреса. Након истека предвиђеног рока утврђено је да нема нерешених случајева, а власницима стамбених објеката незадовољним решењима стручних комисија остављена могућност да право на надокнаду остварују на друге начине. Стамбени објекти сврстани у једну од прве три категорије нису захтевали обимнију санацију, док је за оне из четврте и пете била неопходна израда пројекта од стране сертификованог лица или овлашћене фирме. Власницима стамбених објеката код којих је утврђен први степен оштећења исплаћено је по двадесет хиљада динара, онима чије су куће сврстане у другу категорију по тридесет, а у трећој четрдесет

хиљада динара. То право је остварило 3.530 лица из прве, 4.759 из друге и 2.713 из треће категорије. Знатније оштећење је у четврту категорију уврстило 1.188, а у пету 625 објеката чијим је власницима исплаћена прописана надокнада. Уз то су сви добили и одређену количину грађевинског материјала према опису из записника које су направиле комисије. Власницима објеката сврстаних у прве три категорије исплаћено је око 322 милиона динара, додељен је и грађевински материјал вредан скоро 146 милиона, а онима чији су стамбени објекти сврстани у четврту и пету категорију оштећења, поред материјала потребног за санацију оштећења, исплаћено је 318 милиона динара. У ову суму урачунат је паушал од 100 хиљада за оштећења четврте и 120 пете категорије намењен првенствено изради пројеката неопходних за извођење обимнијих радова. Више од девет година решење стамбеног питања очекују становници дела насеља у Доситејевој улици. У току је градња прве од четири зграде са сто шест станова чији се завршетак очекује до фебруара наредне године. Кад буду завршене и три преостале у њима ће бити триста шездесет шест станова, сви који су живели у лошим социјалним условима добиће стамбене јединице исте површине или веће, а плаћаће само разлику у квадратима. Развојна банка Савета Европе подржала је овај пројекат са тринаест милиона и петсто хиљада евра, а град обезбедио прикључке и довољно средстава за простор на коме ће се зграде градити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 3.11.2019.

37

3.11.2019.

МАГАЗИН

38

Градски одбор Српске напредне странке

ДОВОЉНО РАЗЛОГА ЗА СЛАВЉЕ

Фото: М. Радовановић

- Страначка слава прилика за осврт на резултате напредњака остварене током последњих седам година уз жељу да незапосленост, као највећи проблем земље, ускоро буде спуштена на једноцифрен број. - Одговорна економска политика основ на којој напредњаци заснивају уверење да ће просечна плата ускоро достићи износ од пет стотина евра. - У периоду од 2009. до 2012. минимална зарада повећана за само три евра, а од првог јануара наредне године очекује се да достигне тридесет хиљада динара. - Циљ политике коју гради и снажно подржава Српска напредна странка је да дође до свих грађана, чује њихова надања и снове, и угради их у политику за коју се бори

39

3.11.2019.

МАГАЗИН

40

а Српска напредна странка има смисао постојања само ако сваког дана нешто уради за грађане, приликом обележавања Свете Петке, поручио је домаћин страначке славе и члан Председништва Небојша Стефановић. Пригодна свечаност у страначким просторијама била је прилика за осврт на резултате остварене током последњих седам година уз жељу да незапосленост, као највећи проблем земље, ускоро буде спуштена на једноцифрен број. То се сматра посебно важним ако се зна да је не тако давно проценат незапослености достигао двадесет шест процената. Подсећање како је само годину дана раније председник Србије Алек-

Д

сандар Вучић са истог места најавио очекивања да ће земља бити јача, снажнија, дочекати бољу будућност, мању незапосленост, јачу војску и полицију повод је посебног задовољства због рада којим се дошло до тих резултата захваљујући одговорној економској политици. Она је основ на којој напредњаци заснивају уверење да ће просечна плата ускоро достићи износ од пет стотина евра што се оцењује посебно значајним ако се зна да је у периоду од 2009. до 2012. минимална зарада повећана за само три евра, а од првог јануара наредне године очекује се да достигне тридесет хиљада динара. Обележавање страначке славе је прилика да Стефановић подсети да је циљ поли-

тике коју гради и снажно подржава Српска напредна странка, у коју жели да уложи и даље све напоре, да дође до свих грађана, чује њихова надања и снове, и угради их у политику за коју се бори.

- Ми смо странка обичних људи настала пре једанаест година. Странка која је пре свега размишљала како да снове, жеље и очекивања људи у Србији преточи у нешто што ће бити свакодневна реалност. За нас је важно да никада нисмо, нити ћемо бити, самозадовољни. Ми смо странка која има озбиљне успехе и резултате и која ће увек желети да ради још више. Нећемо никада постати странка људи који су ту из личних интереса, већ ћемо налазити

увек нове људе који ће тежити ка вишим интересима грађана и земље поручио је Стефановић и истакао да Србија данас има другачију будућност и углед, а да су циљеви, као и у прошлости, увек реални. Уједно је подсетио да је странка основана због промена у Србији које значе бољи живот, а да су резултати допринели да људи могу да верују у будућност. Отуда порука да Српска напредна странка никада неће бити странка елите, већ народа и разговора са свима у којој ће увек бити простора да се укључе неки нови људи. И поред резултата који се оцењују посебно значајним не јењава жеља да се у наредном перио-

ду остваре још већи и значајнији, а треба да донесу већа примања грађанима, напредак државе у свим сферама и од Србије направе државу у којој желе да остану.

- Данас имамо другачију будућност и углед. Када поставимо нове циљеве увек их поставимо у реалним роковима. Када смо говорили да ћемо сваке године градити најмање педесет километара ауто-путева, то смо чинили, када смо рекли да ћемо имати јачу полицију и војску, то смо урадили, исто и када смо најавили да ће просечна плата бити пет стотина евра. Борили смо се за то да Србија буде земља свих својих грађана, која води рачуна о својим интересима – истакао је Стефановић.

На дан када православни верници славе Свету Петку свечано је било и у просторијама краљевачког Градског одбора Српске напредне странке где су се окупили бројни чланови, симпатизери, коалициони партнери и гости да би присуствовали сечењу славског колача. Свима њима, а и православним верницима, срећну славу Свету Петку пожелели су домаћини Иван Милић и Габријела Чмерић, а гостима захвалили што су присуством увеличали страначко весеље. Из просторија Српске напредне странке упућена је жеља да их Света Петка чува, штити и окрепљује до наредне године када ће домаћин бити Вукман Ракочевић. Т. Радовановић

41

Значајно улагање у спорт и спортску инфраструктуру

МАГАЗИН

3.11.2019.

КОЛИКО ПАРА, Т

42

ТОЛИКО МУЗИКЕ

- Осврт на стање спортске инфраструктуре сведочи о битно измењеној слици у односу на период од пре само пет година кад је направљен заокрет и за неке од спортова први пут створени довољно квалитетни услови. - Из пројекта затвореног базена рационализацијом избачени непотребни садржаји, а трошак од милијарду динара смањен на осамсто педесет милиона. – Учешће Министарства омладине и спорта шест стотина милиона динара. - Изградња модерног фудбалског стадиона капацитета осам хиљада места подгрева наду да би и Краљево могло бити домаћин дела квалификација за неко од значајних светских такмичења у овом спорту. - Значајна улагања у спортску инфраструктуру основа је на којој се очекује значајније учешће локалних привредника у финансирање спортских клубова, а све у циљу подизања локалног спорта на виши ниво

43

ако се под спортом сматрају различита такмичења најчешће у сфери физичких активности има и оних, као шах, који не спадају у ту групу. Разлози за бављење спортом су различити, од разоноде преко развијања тела, побољшања способности и такмичарског духа до финансијске добити. Податак да у највећој мери окупља значајан број младих пред локалну самоуправу ставља обавезу да обезбеди што повољније услове за бављење различитим спортовима, а улагања у инфраструктуру углавном су у директној сразмери са могућностима градског буџета. О ономе што је учињено током неколико последњих година, и плановима за наредни период, последњег радног дана у недељи говорио је председник Савета за спорт Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву Александар Несторовић. Искуство дугогодишњег спортског радника основ је доброг познавања стања у области спорта и

МАГАЗИН

3.11.2019.

И

44

спортске инфраструктуре које потврђује о значајном искораку у односу на период од пре неколико година. Пажљивији осврт на стање спортске инфраструктуре сведочи о битно измењеној слици у односу на период од пре само пет година кад је направљен заокрет и за неке од спортова први пут створени довољно квалитетни услови. Искорак је направљен након завршетка спортске дворане у Рибници кад су коначно створени услови за значајније улагање у ревитализацију других спортских објеката. Значајнијим за шири круг Краљевчана сматра се могућност да први пут у историји присуствују значајним међународним спортским сусретима. Први је био сусрет тениских репрезентација Србије и Хрватске у оквиру Светске групе Дејвис купа, након чега је уследио меч женских репрезентација Србије и Шпаније у оквиру ФЕД купа. Учвршћењу позиције Краљева на спортској мапи Србије у значајној мери су

допринели међународни сусрети националних тимова у рукомету и кошарци, подједнако у мушкој и женској конкуренцији. Да је сваки од мечева био више од спорта сведочи податак о значајним ефектима у области туризма, јер су по правилу привлачили велики број љубитеља спорта из земље и иностранства. Најбоља потврда су испуњени смештајни капацитети чиме је још једном потврђена невесела чињеница како нису довољни да прихвате све који имају жељу да присуствују значајним спортским дешавањима.

- Наредна фаза улагања у спортску инфраструктуру је реконструкција Атлетског стадиона коју је град почео у сарадњи са Министарством привреде, а након много проблема који су се појавили током радова ми ћемо наредне године завршити реконструкцију стадиона у који није улагано пуних педесет година. Верујем да ћемо урадити и куглану са новим стазама, тако

да ће куглаши коначно имати простор за одигравање мечева на највишем нивоу. У подтрибинском делу је извршена додатна реконструкција да би се задовољили сви стандарди које захтева куглана. Спорна је била висина због чега се сече део конструктивне греде и ради конструктивна санација тако да ћемо, кад радови буду завршени, имати потпуно опремљену куглану по светским стандарадима. Имали смо жељу да и тај део послова урадимо ове године, али је остало за следећу улагањем око дванаест милиона динара за комплетно опремање по систему кључ у руке. Започета је и градња затвореног базена која је застала због проблема финансијске природе, али имамо обећања да ћемо у наредној години имати средства. Урадили смо измену пројектне документације, рационализацијом избацили неке непотребне садржаје, и трошак од милијарду динара смањили на осамсто педесет

милиона. Имамо сазнања да ће Министарство омладине и спорта у програму за следеће две године имати шест стотина милиона за завршетак базена а град да исфинансирамо до триста милиона. Иако је базен више социјална категорија за подизање стандарда људи, него што је спортска инфраструктура, димензије одговарају свим такмичењима ватерполо спорта, и мањим пливачким, па очекујем да ће се наставити тренд довођења озбиљних светских екипа и да ћемо имати репрезентацију у ватерполу – каже Несторовић. Љубитељи спорта, посебно фудбала, са великим задовољством су дочекали вест да ће у Краљеву бити изграђен модеран стадион капацитета осам хиљада места, по стандардима који подгревају наду да би и Краљево могло бити домаћин дела квалификација за неко од значајних светских такмичења у овом спорту. Од првог помена могућности градње уследиле

су озбиљне активности локалне самоуправе на испуњењу постављених услова како би се спремно дочекало расписивање јавне набавке и избор најповољнијег понуђача за извођење озбиљних радова. Податак да је за градњу изабрана локација некадашњег игралишта Фудбалског клуба Магнохром појачава задовољство због исељења фудбалских активности из вишедеценијског неусловног простора на месту за које се везује највеће страдање суграђана у новијој историји. Вест о градњи стадиона на новој локацији подгрева жељу да се простор са обе стране Гробља стрељаних 1941. године уклопи у једнинствен и функционалан парковски простор. Податак да постоји валидна пројектна документација за градњу стадиона са помоћним тереном у значајној мери појачава уверење да ће радови почети са првим данима следеће грађевинске сезоне, што се оцењује се значајним и због решавања дугогодишњег проблема

45

МАГАЗИН

3.11.2019.

преласка преко пруге до зграде Факултета за машинство и грађевинарство. Потврда се огледа у пројекту којим је предвиђен подземни пролаз испод пруге Краљево-Крагујевац, а посебно значајним оцењује податак да су средства за реализацију комплетног пројекта обезбеђена преко Канцеларије за јавна улагања. Успешна реализација бројних међународних спортских догађаја, посебно Лиге нација у одбојци у мушкој и женској конкуренцији, добра је основа за најаву сличног и наредне године, а напредњаци не крију жељу да поново присуствују утакмицама

46

националних тимова у кошарци и рукомету. У бројна значајна спортска такмичења сврстава се и недавно завршен, пети по реду, међународни турнир у рукомету који је окупио око шест стотина учесника сврстаних у двадесет пет екипа из пет држава, а први пут су учествовале и пионирске репрезентације Србије у мушкој и женској конкуренцији.

- Краљево се на спортској мапи позиционира као град који има добру публику за сваки спорт што је веома битно, а покретање аеродрома и први цивилни летови сведоче да постаје град који је изузетно атрактиван за

спортске догађаје. Фудбалски стадион по европским стандардима који ће у будућности моћи да угости неку групу Светског или Европског првенства има и пратеће садржаје, помоћни терен, паркинг простор, помоћне просторије и ресторан, а предвиђене су још куглана и стрељана. Појавиће се потреба за смештајем у близини овог спортског објекта, а верујем да ће будући инвеститори препознати потребу да, са подизањем спортских такмичења, граде озбиљне смештајне капацитете – каже Несторовић уз потврду жеље свих који су били у власти да аутодром на Берановцу пређе у власништво гра-

да. Податак о недовољно спремности војних власти да се одрекну таквог објекта води ка ставу да би заједничким снагама и у наредном периоду могли бити домаћини значајних такмичења у ауто и мото спорту. Да жеља није без основа потврђују такмичења одржана на овој локацији последњих неколико година које су означиле крај неразумевању значаја за ауто и мото спорт. Значајна улагања у спортску инфраструктуру основа је на којој се очекује значајније учешће локалних привредника у финансирање спортских клубова, а све у циљу подизања

локалног спорта на виши ниво. Да су поред инфраструктуре значајни други сегменти потврђују активности Спортског савеза Краљева које наговештавају заокрет у односу према спорту. Акценат је стављен на најмлађе због којих је током последње две године организован Мали сајам спорта као прилика за упознавање са широком лепезом спортова који су им на располагању. Годинама уназад највећа бољка локалних клубова је финансирање ограничено могућностима градског буџета, а незадовољство по који пут појачава сазнање да градови у окруже-

њу много више улажу у спорт. И поред незадовољства додељеним средствима не треба сметнути с ума податак да је улагање са некадашњих тридесет пет милиона динара годишње повећано на шездесет. Ако се томе дода да је Краљево један о ретких градова који клубовима не наплаћује коришћење спортске инфраструктуре онда је јасно да се у спорт улаже знатно више.

- Има простора за унапређење функционисања, а мој став је да ни једна спортска сала основних школа не би требало да наплаћује коришћење зато што се финансирају из буџета. Краљево се безброј пута потврдило као

47

3.11.2019.

МАГАЗИН

48

расадник талената што је још један од повода за тражење начина да се мало више помогне спорту. Иако финансирање није увек онако како се представља очекујем да са растом буџета расте и улагање у спорт, а да би спортски колективи здраво живели не треба да зависе само од буџета града, па треба да се створи амбијент како би привреда могла да издвоји средства за то. Намеру би требало да препозна и држава обезбеђењем пореских олакшица за оне који издвајају средства за унапређење спорта и културе. По народној „колико пара, толико музике“, не може се очекивати да клубови побеђују оне који имају далеко већи буџет, а иако се увек скромно ула-

гало у спорт није без значаја популарност појединих и ранг такмичења у којима наступају. Спортски радници знају да је теже направити резултат у фудбалу него у кошарци, теже у кошарци него одбојци, теже одбојци него у рукомету. Осим тога женски спорт је скрајнут, јер је у њему лакше направити резултат – каже Несторовић. Много пута је потврђено да се средине без значајнијих високошколских установа налазе у подређеном положају у односу на универзитетске центре па су клубови, посебно у женском спорту, ограничени на млађе категорије завршно са средњшколским узрастом. Није ретка појава да по завршетку студија најчешће изостаје

жеља за активно бављење спортом што у значајној мери утиче на слику стања у локалној средини. И поред тога нису занемарљиви резултати у различитим узрастним категоријама, чак ни у највишем рангу такмичења. Краљево се не разликује много од других средина, јер је у свима приметно да се у женски спорт улаже знатно мање него у мушки без обзира на остварене резултате. Да су у спорту, па и локалном, пристутне бројне недоумице сведоче и толико поновљене потврде о спортској нацији.

- Спортска нација није успех репрезентације, него навика људи да гледају спорт, а наши људи су одавно изгубили навику за оним што је у свету

нормално. То утиче на квалитет такмичења, па је увек присутна дилема да ли се задржати на локалним играчима који не могу да донесу квалитет. Зато у спорту треба наћи меру, јер све што кошта много не гарантује резултат. У краљевчаком спорту има много проблема, град се бавио оним што је потребно да свима обезбеди инфраструктуру, а тек кад све стави у једнак положај можемо говорити о подизању спорта. Краљеву недостају још две до три мање хале димензија рукометног игралишта, јер се у постојећим и даље преклапају термини за тренинге и одигравање утакмица. Да је јефтина градња могућа потврђује пример сале при Дому ученика средњих школа која је

коштала мало више од педесет милиона динара што није велико оптерећење за град, поготово ако се решава проблем неке од школа које још немају такве објекте. Има доста ствари о којима треба да се води рачуна, и да се побољшавају, а да би дошли резултати мора да се буде стрпљив у ситуацији све присутнијег тренда да се деца све мање баве спортом. Знам колико је тешко одовојити их од мобилних телефона и научити да направе колут унапред, има деце која се никад нису попела на дрво и ствари које су ограничавајући фактор у прављењу већих резутата. Не може се из групе од двадесетк младих направити десет који вреде, па је успех ако то буде и само

један – каже Несторовић. Боља времена, сигуран је он, треба очекивати кад Краљево оствари дугогодишње настојање да постане универзитетски град што би свршеним средњошколцима омогућило да студирају у локалној средини, а спортским клубовима да ојачају базу на којој ће темељити значајније резултате. Ако се томе дода очекивање за долазак студената из других средина онда није без основа уверење о повољнијим условима за остваривање значајнијих резултата и у спортовима у којима то до сада није био случај. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 3.11.2019.

51

Знаменити Краљевчани: Др Горан Дугалић (3)

МАГАЗИН

3.11.2019.

НОВА ЕРА ПОЉОПРИВРЕДЕ

52

- Колики је ефекат примене науке у пракси најбоље потврђује рекордни принос од седам стотина тона меркантилног кромпира прошле године, чему су у значајној мери допринели погодни метеоролошки услови.

- При довољној количини падавина остварују се врхунски резултати по хектару, а у супротном принос значајно подбаци. - Рудњански произвођачи кромпира раме уз раме са Холанђанима који држе примат у овој врсти пољопривредне производње. - Да се засеје један хектар треба три до четири хиљаде евра, а то је много за младог произвођача који је, у случају сушне године, изложен великом ризику. - Цена кромпира добра тек сваке четврте или пете године. - Пољопривреду треба волети како би се њоме и бавио, а то неможе свако

53

а колико се чинила атрактивном производња кромпира захтева испуњење одређених услова, поред земљишта механизацију и финансијска средства за семенски материјал, заштитна средства, радну снагу, тржиште... И поред потајне жеље др Горана Дугалића за великим површинама под кромпиром производња је у првој години ограничена на мању да би се у наредним повећавала до данашњих петнаест хектара. Квалитетан производ и веће површине нису умањиле жељу за напредовање у струци, а свако наредно факултетско звање условљено је петогодишњим учешћем у различитим пројектима и објављивањем научних радова. Сарадња са институтима и факултетима у земљи и иностранству проширује

МАГАЗИН

3.11.2019.

М

54

видике и увршћује уверење да је раскид са школом требало обавити неколико година раније. Највише што је у том тренутку могло да се очекује је позив из новосадског Института за ратарство и повртарство који је у младом научном раднику видео шансу да интензивира истраживања на простору јужно од Саве и Дунава. Звање саветника директора за избор биљних врста, препоруку сортимента и ђубрења на овом простору, са четири петине укупног радног времена оставља довољно простора да остатак посвети предавањима на факултету и обрађује неколико хектара под кромпиром. Ако се свему дода адекватна финансијска надокнада за рад, и службени аутомобил за обилазак широког простора централног дела

земље, онда је јасно одушевљење које премашује оно везано за упис на факултет.

- Могао сам да обиђем многе произвођаче и села, па нема ниједног у коме нисам био и узео узорак да направим анализу земљишта. После две године путовања по Србији, предавања за пољопривредне произвођаче за гајење биљних врста на том подручју и препоруци сортимента почиње промотерски рад представника домаћих компанија који, по узору на иностране, иду по селима и нуде производе. Почиње друга ера пољопривреде, а после четири године у Институту враћам се у Чачак, који нисам ни напуштао, постајем ванредни па редовни професор, пишем научне радове, постајем препознатљив, објављујем

прву па другу књигу која бива тражена на тржишту а користе је студентни, произвођачи агрономи... Одлазим на научне скупове у Бугарску, Румунију и Холандију на размену искустава и програма из домена органске пољопривреде, идем да видим шта раде и шта могу ја, а иако смо далеко испод њих уважавају нас, виде са ким имају посла и да нисмо ни ми мачји кашаљ, да смо обавештени и знамо занат. Иако ми одлазак много значи нисам прекидао контакт са напредним произвођачима и сваком од њих, без обзира где је, однео сам нову сорту кромпира, отишао да видим како је у том поднебљу и испитао нову врсту ђубрива. Контакте нисам прекидао до данас и то је највеће богатство које

желим да преточим у књигу о земљишту Србије – каже др Дугалић. Производња меркантилног кромпира на педесетак ари породичног имања на Рудну отпочела је средином деведесетих година прошлог века подстакнута жељом да се употпуни породични буџет. Носилац пољопривредног газдинства је

супруга Славица којој у послу помажу родитељи и деца, а др Дугалић у својству стручног лица настоји да, применом науке, обезбеди што бољи квалитет и веће приносе. Почетни успеси су добар мотив да се шире површине под овом културом узимањем земље под закуп, уз надокнаду од хиљаду килограма кукуру-

55

МАГАЗИН

3.11.2019.

за по хектару, а за обављање послова ангажује сеоска радна снага са овог подручја. Колики је ефекат примене науке у пракси најбоље потврђује рекордни принос од седам стотина тона меркантилног кромпира прошле године, чему су у значајној мери допринели погодни метеоролошки услови. Ако се томе дода податак да није било увоза, па је цена кромпира достигла задовољавајући ниво, онда је јасно задовољство свих који су учествовали у процесу производње. Колико је др Дугалић посвећен унапређењу производње, и жељи да млади остану у крају из кога је отишао пре много година, најбоље сведочи настојање да

56

их мотивише на производњу кромпира. Резултат се манифестује у сарадњи и пружању узајамне помоћи сваки у свом домену, а колико је успешна били су у прилици да се увере и произвођачи семена из иностранства који су боравили на овом подручју. Сем надморске висине значајним у производњи кромпира потврдили су се метеоролошки услови, пре свега довољна количина влаге у земљи. Најбоља потврда је податак да се при довољној количини падавина остварују врхунски резултати по хектару али и да, у супротном, принос значајно подбаци. Све то је довољно за закључак да би и рудњански произвођачи кромпира, кад би били у ситуацији да обезбеде редовно навод-

њавање, стали раме уз раме са Холанђанима који држе примат у овој врсти пољопривредне производње.

- На квалитет кромпира утиче надморска висина од 1.200 метара, здрава средина без штетних материја у земљишту и одсуство органских загађивача. Анализе које смо радили потврђују да у кртолама кромпира опасних и штетних материја нема ни у траговима тако да, што се квалитета тиче, не можемо да произведемо колико можемо да продамо. То је добар разлог да се помогне младим људима који би остали у селу, јер је производња кромпира скупа. Да се засеје један хектар треба три до четири хиљаде евра, а то је много за младог произвођача који је, у случају сушне

године, изложен великом ризику. Ако се зна да је семе које увозимо скупо, а цена кромпира добра тек сваке четврте или пете године, није без значаја настојање да појефтинимо производњу. Ограничавајући фактор је податак да су парцеле уситњене, а због велике удаљености значајни су и трошкови превоза. Направили смо тим од петнаестак младих који имају по хектар до два земљишта, а ја сам извор информација кад треба да се прска због заштите од пламењаче. У производњи кромпира је битно да се уочи прави тренутак за то, поготово у удаљеним крајевима где саветодавна служба не може да стигне до сваког произвођача. Они су презадовољни, и ја са њима, а то је оно што ме

чини срећним. Помажемо се узајамно на веома здравим основама, а мени је драго што неки од њих хране своје породице од тога – каже др Дугалић који је на њивама овог краја присутан сваке недеље. Разлог се огледа у појави нових болести због чега је неопходно правовремено присутво стручног лица које би уочило опасност и препоручило адекватне мере заштите. Дугогодишње искуство

потврђује да се, уколико се не примене на време, у знатној мери погоршава квалитет готовог производа. Жеља свих произвођача је, каже др Дугалић да, сем приноса, обезбеде одговарајући квалитет и лепши изглед производа како би могли да парирају странцима који су све присутнији и на овом тржишту. Кромпир посејан у мају стиже за брање првих дана септембра, а кампања траје свега двадесетак дана током којих треба обезбедити довољан број сезонских радника. Због све мање спремних да се прихвате тешког посла променио се начин паковања у џакове од по тридесет килограма, па је скупљање осавремњено коришћењем механизације. Од кад постоји пољопривредна про-

57

3.11.2019.

МАГАЗИН

58

изводња присутна је потреба о гарантованим ценама откупа што је у домаћим условима за различите културе било повод бројних неспоразума, по који пут и отвореног незадовољства које се изражавало у протестима. Повод је по правилу поређење са произвођачима у иностранству на чије приносе у великој мери утичу већи комплекси земљишта, боља механизација и значајне субвенције државе. У ситуацији када је тешко обезбедити такве повољности најзначајнијим адутом у неравноправној утакмици треба да се покаже органска производња квалитетног кромпира из поднебља које пружа добре услове за то. Да се ситуација у производњи мења потврђује пример Војводине у којој некада није било кромпира, а у последње време га поједини пољопривредници гаје на површинама које достижу сто

хектара. Није тајна да на цену производа утиче принос и количине које се увезу из других земаља. Искуство др Дугалића потврђује да је прошлогодишњи принос од четири вагона квалитетног кромпира по хектару ове године смањен за трећину.

- Цену диктира западна Европа у којој имају принос од седамдесет тона по хектару и помоћ државе триста евра по хектару, а њихов мали произвођач има сто хектара под кромпиром. Ми чекамо да узмемо неку пару кад је тамо суша а овамо поплава, што је ове године било први пут после 2011. а, уз задовољавајући принос и производ без отпада, производња је исплатива и продајом по двадесет пет динара по килограму. Ако роди тридесет тона то је 750 хиљада од којих су пола трошкови, а кад нам остане хиљаду евра по хектару доста је, јер не

треба бити алав. Ове године је то више, али има година кад је нула – каже др Дугалић који је у оквиру породице све препознатљивији као особа која са посебном пажњом прати временску прогнозу. Највеће количине кромпира пласирају се на подручју Краљева, нешто мање Врњачке Бање, Крушевца и Београда, а ширење производње у којој су достигнути високи домети зависе од млађих чланова породице који су већ кренули очевим стопама. Невена је дипломирала на Одсеку за заштиту биља Пољопривредног факултета, Маријана након мастер студија са просечном оценом десет уписала докторске студије из области генетике и оплемењавања, а да ивер не пада далеко од кладе потврђује и Богдан који студира фитомедицину. Сво троје су остали вер-

резултат вишемесечног рада буде раван нули.

- Пољопривредом не може да се бави онај ко не прати науку, јер се толико тога новог десило за последњих тридесет година. Раније сам могао два пута да обиђем кромпир пре вађења, а сада ако не реагујем одмах оде пола приноса. Другу половину због мањег квалитета нема ко да купи, јер су са топлом климом дошле и нове штеточине каквих раније није било. Пољопривреда је широка област јако важна за сигурност становништва, јер кад немаш сигурну и квалитетну храну чекаш шта ће ко да понуди, и ког квалитета. Ми имамо кромпира до 15. фебруара наредне године, онда ћемо морати да увозимо, а боље ће нам бити кад цела Шумадија буде преплављена воћем и другим културама које тамо успевају. Али, држава

мора да има потенцијала, да из друге акумулације улаже у пољопривреду – каже др Дугалић. Податак да однос државе према пољопривреди није онакав какав би требало да буде води ка неопходности оживљавања села и производње у њему кад се заустави пропадање земљишта због све више корова. Зато би дугорочни интерес требало да буде заштита земљишта од деградације и подизање пољопривредне производње до нивоа да се не зависи од увоза. Разлог за страх је податак о климатским променама које све више прете, па се све реалнијом опасношћу сматра елиминисање могућности увоза јер неће имати одакле. То је један од значајних разлога за неопходност да се сачува пољопривредни произвођач као значајан потенцијал. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ни пољопривреди и отворили фирму у којој је Невена директор, Маријана стручно лице а Горан саветник у производњи кромпира на породичном газдинству. Маријана је током студија почела да ради на оплемењивању кукуруза, а прве количине хибридног белог у паковањима од по два килограма већ су кренуле према произвођачима. Време које је пред њом, каже др Дугалић, треба да потврди да ли ће предност дати овоме или послу на Пољопривредном факултету у Крушевцу. Дугогодишње искуство свих у породици потврђује непобитну чињеницу да пољопривреду треба волети како би се њоме и бавио а то неможе свако, поготово не онај који у њој види само зараду. На путу до зараде стоје различите препреке које прете производњи под отвореним небом, па није необично да

59

60

МАГАЗИН 3.11.2019.

61

Светски дан борбе против можданог удара

ИСТИНЕ И

МАГАЗИН

3.11.2019.

- Мождани удар је једна од најтежих болести са којима се суочава савремени човек, први разлог инвалидности и други узрок смртности у Србији. - Три до четири минута од почетка можданог удара настаје смрт мождане ћелије. - Степен хитности је исти као код акутног инфаркта срца. - У Србији сваке године двадесет пет хиљада особа доживи мождани удар, велики број млађих од четрдесет година.

- Сваких двадесет минута једна особа доживи мождани удар, а на сваких сат једна умре од ове болести или њених последица.

- Годишње од ове болести умре десет милиона особа. - Шансе за опоравак су тридесет посто веће код пацијената који дођу до лекара током првог сата од првих знакова болести. - На првом месту узрока можданог удара је хипертензија. - Превенцијом је најјефтинија и најефикаснија метода и начин да се спречи мождани удар и његове последице

62

ЗАБЛУДЕ

63

оша информисаност становништва о основним чињеницама везаним за мождани удар, недовољно знање пацијената о хитности лечења и препознавања основних симптома основни су разлози високе смртности од можданог удара познатијег као шлог. Зато је Европска иницијатива за мождани удар још 1990. године одредила 29. октобар као Светски дан борбе против можданог удара. У сусрет том дану,а у циљу давања доприноса едукацији становништва, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ је организовано предавање са циљем да се дође до одговора шта је мождани удар,које су предиспозиције за добијање и ургентни симптоми које треба препознати. Задатак да отклони бројне недоумице које се везују за ову болест прихватила је др Гордана Вукашиновић, неуролог Опште болнице „Студеница“, са циљем да објасни шта је мождани дар, који су домети лечења у Србији, како се осећају они који га доживе, због чега су принуђени да легну у болесничку постељу. Сем члановапородице мало је оних који се питају како оболели доживљавају свет око себе, како перципирају личности из најближег окруже-

МАГАЗИН

3.11.2019.

Л

64

ња, да ли се плаше белог мантила, инфузије, инјекције, скенера, магнетне резонанце, смрти и свега што их очекује по изласку из болнице. То су само нека од питања која муче оболеле од ове болести, често много више чланове њихових породица. Иако је првих десет година двадесет првог века проглашено декадом мозга, када су се десиле значајне промене на пољу дијагностике и терапијског приступа лечењу можданог удара, о њему се знатно више говори тек последњих неколико година. Болест се у народу назива различитим именима, мождани удар, мождана кап, апоплексија, шлог, инфаркт мозга или излив крви на мозак, а здравствени радници сваки од њих сматрају адекватним за једну од најтежих болести са којима се суочава савремени човек. Као таква представља једно од најургентнијих стања у медицини због потврде да је стање у коме један део мозга изненада изгуби контакт са артеријом која му омогућава да добије крв. У ситуацијама кад настане прекид у доводу крви мозак остане без кисеоника,и других материја које су неопходне за нормално функционисање, а последица је неумитно пропадање нер-

вних ћелија. Посебно поражавајуће делује податак да се то догађа у периоду од три до пет минута. Иако је добрим делом тачна констатација како мождана ћелија неможе да се регенерише охрабрујуће делује откриће домаћих неурохистолога да у мозгу постоје две зоне са групом неурона који не пропадају до краја.

- Оно што се дешава са можданом ћелијом је њена смрт, јер три до четири минута од почетка можданог удара настаје смрт мождане ћелије. Ако запамтимо да је мождани удар најургентније стање у медицини степен хитности је исти као код акутног инфаркта срца. Наши кардиолози су много раније од неуролога успели да се изборе за место под сунцем, па су пре двадесет и нешто година формирали широку мрежу коронарних јединица и кардоинтервентних процедура у циљу пласирања стентова и акутног лечења инфаркта срца. Домети њихових достигнућа су много бољи него наши, али се надам да ће за извесно време и мозак повести процедуру –каже др Вукашиновић. Податак да су статистички подаци најрелевантнији показатељ ситуације на терену

не даје довољно простора за оптимизам након потврде да у Србији сваке године двадесет пет хиљада особа доживи мождани удар, а знатно више забрињава податак о великом броју млађих од четрдесет година. Неко је израчунао да сваких двадесет минута једна особа доживи мождани удар, а на сваких сат једна особа умре од ове болести илињених последица. Здравствени радници упозоравају на невеселу чињеницу да годишње од ове болести умре десет милиона особа, а шансе за опоравак су тридесет посто веће код пацијената који дођу до лекара током првог сата од првих знакова болести. Др Вукашиновић указује на чињеницу да је током прошле године на Одељењу неурологије Опште болнице „Студеница“ лечено 978 болесника од којих 376 са дијагнозом можданог удара. Поражавајућим се оцењује податак да је стопа смртности већа од дванаест одсто, код тридесет четири одсто преживелих јављају се последице, тридесет три посто пацијената се потпуно опорави, а тридесет три не дочека прву годину опоравка после можданог удара. Као софистицирн орган мозак, ако се

правилно користи, може дуго да траје. Крв добија преко два слива, предњег који доводи крв у предњи део мозга и лица и задњег који доводи у задњи део можданих структура. Осим тога ту је велика мрежа малих артерија и артериола које, када би се развукле, могу да покрију површину фудбалског терена. Познато је и да сваки део мозга има посебну функцију, а сем што је одоворан за покрете, функцију дисања, контроле рада срца, мокрења и других активности, мозак има и центре у којима се пројектују све те функције. Оштећење појединих зона доводи до немогућности говора, вида, слуха, разумевања и сличног, а поред тога што је одговоран за моторни живот, покрете и рефлексе, мозак има и друге функције због чега се сматра врховним поглаварем тела.

- Постоје две врсте можданог удара, исхемијски и хеморагијски, а најчешћи узроци су тромбоза или емболија. Разлика је у томе да се тромбоза формира на једном месту, процес формирања тромба траје дуго а онда неки фактор спољашње средине, као што је повишен притисак, погура тромб који плови док не наиђе на неки крвни суд малог промера и запуши га, па наста-

је мождани удар. Емболут може да се направи у срцу и кроз циркулацију дође до места где је мањи пречник, па затвори крвни суд и опет настаје мождани удар. Друга врста је хеморагијски мождани удар који настаје зато што постоји слабост зида крвог суда који пукне и дође до изливања крви у околно ткиво, што народ лепо зове излив крви на мозак. На првом месту узрока можданог удара је хипертензија због чега може дабуде тихи убица и зато морамного да се ради на контроли крвног притиска, да се лечи адекватно и на време. На другом месту су болести срца са поремећајима ритма, јер кад настане турбулентно кретање крви дође до згрушавања на неодговарајућем месту и настане мождани удар. На трећем месту су болести великих крвних судова, пре свих атеросклероза, затим неке болести крви, генетске мутације, болести метаболизма. Иако шећерна болест није директни узрок можданог удара велики је кофактор који значајно смањује степен и шансу да се пацијент опорави – каже др Вукашиновић уз потврду постојања велике групе непознатих узрока појаве можданог удара.

65

3.11.2019.

МАГАЗИН

66

Све то је повод да Министарство здравља изда брошуру „Водич за акутни мождани удар“ која обавезује лекаре на поштовање протокола дијагностике и испитивања пацијената, као и терапијске процедуре. Клиничка презентација можданог удара зависи од тога који су крвни суд и део мозга оштећени, а најчешћи симптоми са којима пацијенти дођу код лекара су слабост или одузетост једне руке и ноге, кад се ради о инфаркту кичмене мождине и обе ноге. Уобичајеном појавом сматра се искривљеност уста које може да буде праћено штуцањем, повраћањем, губитком сензитивне функције или равнотеже. У случајевима кад пацијент доживи хеморагијски мождани удар симптоми могу да буду главобоља и менталне промене каошто су конфузност и дезоријентација. До тада здрави пацијент почиње даповраћа, осећа болове у глави па се понаша несувисло, узнемирен је и отима се, па није чудно ако је због таквог понашања тешко утврдити дијагностику.

- Дијагнозу постављамо тако што прво разговарамо са пацијентом,односно његовом родбином, видимо у каквом је стању и штаможе да се уради. Онда се ради скенер или магнетна резонанца, а иако су многи пацијенти клаустрофобични тај преглед траје кратко и безболан је. Затим се ради скенерска и магнетна индиографија, или приказ крвних судова мозга где тачно може да се види на ком нивоу постоји прекид. Ту је и доплер крвих судова врата где испитујемо проток и можемо на време да дијагностикујемо неке стварикоје би потенцијално биле узрок можданог удара. У декади мозга значајно су се променили терапијски ставови у односу на осамдесете године кад је био заступљен такозвани терапијски нихилизам, а пацијенту нисте имали ништа да дате сем да му укључите инфузију, дате мало кисеоника,регулишете притисак и шећер и, у зависности од тога на ком нивоу се развио мождани удар, чекате да видите какав ће бити исход. Од 2006. ситуација се много променила увођењем терапијске процедуре која се зове тромболиза. Прва је дата у фебруару у Ургентном центру,у јединици за мождани удар,а подразумевапримање лека који буквално разгради тромб и успостави пролаз кроз закрчени крвни суд, па пацијенти остану са минимумом последица и мањим степеном

инвалидности. У овој ситуацији најбитнији фактор је време, а за тромболизу је неопходно да пацијент дође до болнице у првих сат времена. Време у коме направимо дијагностику и укључимо тромболизу у почетку је било три сата,а последњих година се повећало на четири и по – каже др Вукашиновић. Иако је на почетку кампање за примену тромболистичке терапије просечно време од тренутка кад пацијент доживи мождани удар до пријема у болницу било 104 минута, едукацијом здравстнвеногособља је сведено на мање од шездесет. Мада је време један од значајних фактора за примену ове терапијске процедуре није једини ограничавајући фактор,па морају да буду испуњени и други клинички критеријуми које је у „Водичу за мождани удар“ прописало Министарство здравља. У Србији се од пре три четири године примењује процедура идентична коронарографији код акутног инфаркта срца, катетером се уђе у крвни суд и дође до месту где се зауставио тромб и он извуче напоље, а пацијент остане без много последица. Процес својеврсне „поправке мозга“ подразумева примену терапије и ране рехабилитације уз настојање да се елиминише могућност појаве компликација као што су уринарне инфекције, упале плућа, декубитиси, тромбозе и емболије, како пацијент на лечењу не би провео више од пет до седам дана. У случају компликација лечење се у центру за рехабилитацију продужава на три недеље, по потреби и више, чиме се завршава лечење. Дуготрајан процес рехабилитације по повратку из болнице укључује физиотерапију, логопедски третман, психолошку подршку и ресоцијализацију ангажовањем девет кључних особа, од неуролога, медицинске сестре, фармаколога, неуропсихолога, физиотерапеута, социјалног радника, окупационог терапеута, логопеда и дијететичара. По изласку из болнице пацијенти су препуштени на бригу породице која је кључни фактор подршке у рехабилитацији и даљем животу. Последице можданог удара манифестују се у виду моторног дефицита који може да буде привремени или трајни, одузетошћу руке, ноге или оба екстремитета, оштећењем говора и вида, а није ретка ни постинфарктна депресија.

- Пацијенти у почетку не буду у свом свету али касније, када стекну свест о томе где се налазе и шта им се догодило, врло лако утону у депресију. Радно активни пацијенти који су доживели мождани удар буду дуго на боловању, неки од њих буду отпуштени са посла па постају зависни од здравих чланова породице. Кад се све заврши, и кад уђу у колотечину, схвате колико је тешко живети са човеком који је имао мождани удар. Онда настају други проблеми, неки од ових особа буду збринути у домовима за старе, а неке пододица води кроз цео живот. Све ово смо могли да избегнемо добром превенцијом која је најјефтинија и најефикаснија метода и начин да спречимо мождани удар и његове последице. На првом месту је интензивно лечење хипертензије,поремећаје срчаног ритма,лечење и контрола дијабета и свих других метаболичких болести. Здрава исхрана, престанак пушења,физичка активност, корекција телесне тежине су мере превенције које треба применити у младим годинама. Не треба чекати да се неко шлогира, па да примени мере превенције – каже др Вукашиновић подсећањем на бројне заблуде које се везују за појаву можданог удара чије последице у педесет до осамдесет посто случајева могу да се спрече уколико пацијент на време стигне до лекара. Да се појава можданог удара не везује само за старије особе најбоље потврђује податак о великом броју млађих од четрдесет пет година који су били у ситуацији да доживи искуство какво током живота прети свакој шестој особи у земљи. Да мождани удар може да се лечи потврђују терапије које су се показале делотворним само у случајевима ако се на време стигне до лекара. У супротном нема терапије која се сматра свемогућом.Први знаци због којих се треба што пре јавити лекару су промењен ход, искривљени лице или уста, тешко померање руку, слабије ноге, отежан говор...Свако ко осети било шта слично треба да зна да терапија у прва три сата смањује ризик од смрти и трајне инвалидности, јер током можданог удара сваке секунде неповратно одумре тридесет хиљада можданих ћелија што говори да је први разлог инвалидности и други узрок смртности у Србији. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

Др Гордана Вукашиновић

67

68

69

Млади и репродуктивно здравље

МАГАЗИН

3.11.2019.

ВАЖНО ЈЕ

70

- Теме везане за репродуктивно здравље су део неколико предмета у основној школи, предавања и радионица које најчешће држе здравствени радници. - Због предрасуда и ригидних друштвених норми сексуално образовање је и даље табу тема, а фокус школског образовања је углавном на репродуктивној биологији. - Новосадски хуманитарни центар организовао радионицу о репродуктивном здрављу адолесцената са циљем да се повећа знање младих о овој теми, и подстакне интересовање за додатну едукацију, како би полазници могли да постану вршњачки едукатори. - Радионице овог типа намењене ученицима првих и других разреда средњих школа конципиране су тако да се на забаван начин, у форми квиза, предоче неке чињенице о репродуктивном здрављу како би се елиминисале евентуалне заблуде, недоумице и дилеме

ДА ЗНАШ

71

72

МАГАЗИН 3.11.2019.

рема дефиницији Светске здравствене организације репродуктивно здравље укључује стање физичког, менталног и социјалног благостања у свим областима везаним за репродуктивни систем, а подразумева могућности људи за задовољавајући и безбедан полни живот и способност да имају потомство, уз све то и слободу да одлучују да ли ће га, и колико често, имати. Саставни део чини право мушкараца и жена да буду информисани и имају приступ безбедним, ефективним, доступним и прихватљивим методама планирања породице по сопственом избору, и право на адекватне услуге здравствене заштите које жени омогућавају безбедну трудноћу и порођај. Иако су теме везане за репродуктивно здравље део неколико предмета у основној школи - биологије, спорта, грађанског васпитања, као и предавања и радионица које најчешће држе здравствени радници, због предрасуда и ригидних друштвених норми сексуално образовање је и даље табу тема, а фокус школског образовања је углавном на репродуктивној биологији. Због тога се информисање и едукација младих о сексуалном и репродуктивном здрављу сматра неопходним како би могли да изграде сопствени систем вредности и самопоштовања који би им омогућио доношење одговорних одлука. Здравствени радници подсећају да је крајњи циљ бољег информисања спречавање нежељених последица незнања и предрасуда, различитих облика сексуалног искориштавања, злостављања и насиља, уз потребу да се допринесе развоју толерантних, на поштовању заснованих и квалитетних односа између полова. Осврт коју деценију назад сведочи да су пре појаве интернета млади о сексуалном и репродуктивном здрављу сазнавали од вршњака, медија, у школама, од родитеља и здравствених радника. У новије вре-

П

ме прво се окрећу интернету како би пронашли информације о осетљивим темама, а иако су извори овог типа доступни скоро свима и даље није јасно да ли су заиста разумљиви, тачни и релевантни. Због тога није необично да развој друштвених мрежа и медија одлучујуће утиче на начин комуникације са вршњацима и остатком света. Новосадски хуманитарни центар је покренуо истраживање о томе како адолесценти траже и проналазе информације о сексуалном и репродуктивном здрављу. Део истраживања усмерен је на анкетирање циљних група, пре свега родитеља, да би се сазнало њихово мишљење о овој теми, а требало би да открије мишљења, ставове и понашање, као и да представи тренутно стање у вези са сексуалним образовањем у Србији. Од препорука истраживања очекује се да усмере будуће планирање и промоцију платформе за младе о репродуктивном здрављу. Из Новосадског хуманитарног центра стиже потврда жеље да се настави промоција права младих на информације и едукацију о сексуалном и репродуктивном здрављу путем веб странице „Важно је да знаш“ и друштвених мрежа. Промоција ће бити усмерена на младе и њихове родитеље, школско особље и доносиоце одлука, а истраживачки пројекат је, у периоду од јула до новембра ове године, подржао Популациони фонд Уједињених нација. Уз подршку Министарства омладине и спорта и краљевачке Канцеларије за младе Новосадски хуманитарни центар је првог радног дана минуле недеље организовао радионицу о репродуктивном здрављу адолесцената са циљем да се повећа знање младих о овој теми, и подстакне интересовање за додатну едукацију, како би полазници могли да постану вршњачки едукатори. Др Данијела Kораћ-Мандић сведочи да су радионице овог типа намењене ученицима првих и других

разреда средњих школа а конципиране тако да се на забаван начин, у форми квиза, предоче неке чињенице о репродуктивном здрављу како би се елиминисале евентуалне заблуде, недоумице и дилеме.

- Млади су данас са свих страна бомбардовани информацијама па им информација не мањка, али им мањка знања јер је потребно да им их неко протумачи или да вам укаже да нека информација није тачна. У Краљеву је организатор Канцеларија за младе која је одабрала групу од двадесетак младих заинтересованих за ову тему зато што нам је намера да након овога, ако будемо имали прилику, организујемо радионицу вршњачке едукације и едукујемо их да буду извор информација за друге. Одабрали смо неких десет тема које ћемо обрадити на овој радионици, а које покривају цео сегмент репродуктивног здравља. То нису само биологија и медицина, није само област у најужем смислу јер постоје и теме везане за љубав и заљубљивање, за везе између младих, њихово самопоуздање и комуникационе вештине, а бавимо се и неким другим областима, на који начин су угрожени младићи а на који девојке. То су родне поделе које младе могу довести у ризик, шта је насиље у области репродуктивног здравља и тако даље. Покушавамо да покријемо све ове теме и да их изнесемо пред младе као теме о којима се разговара и дискутује – каже др Кораћ-Мандић. Једна од главних порука које се шаљу са радионица јесте да о овим темама, ма колико да су осетљиве и попримају карактеристике табуа, треба разговарати тим пре што нису теме о којима се разговара са било ким. Искуство потврђује да су то најчешће особе од поверења, унутар породице, са здравственим радницима, наставницима или запосленим у школи. Неопходност да се о њима разговара заснована је на уверењу да се након гурања проблема под тепих не

73

МАГАЗИН

3.11.2019.

може очекивати да млади знају како да се заштите од нежељених последица. Паралелно са одржавањем радионица спроводи се истраживање начина на које млади стичу прва сазнања из ове области, а први резултати потврђују да су то пре свега интернет и родитељи у случајевима да су спремни на овај вид комуникације. Поразно делује податак о великом броју младих који нису у ситуацији да о томе отворено разговарају са родитељима, па се најчешће окрећу интернету недовољно свесни чињенице да се на тај начин излажу бројним лошим садржајима. Здравствени радници упозоравају на неспорну чињеницу да ни родитељи понекад нису свесни колико су им деца мала кад први пут дођу у контакт са рекламама и сличним стварима са интернета. Зато није необично да су, у недостатку правих информација, збу-

74

њена поготово кад, ако нешто и питају, добију одговор да се о томе не прича. Много пута се показало да ни вршњаци нису добар извор информација, што потврђују и сами, а значајним дометом истраживања потврдило се сазнање да су девојке често васпитаване на начин да их ова тема уопште не занима што сведочи да су изложене већем ризику због вишеструких забрана да се овим темом уопште баве.

- Кад имате са једне стране младе који не знају ништа и не смеју да питају, а са друге неке природне процесе у одрастању кад се занимају за супротан пол и ступају у интимне везе, онда су велике шансе да дође до нежељених последица. Наши статистички подаци нису довољно поуздани, не покривају целу област да можемо са сигурношћу да тврдимо, а оно што можемо да кажемо на основу директног искуства

у раду са младима је стварно велико незнање. На овом квизу им у форми питања постављамо неке ствари и откривамо да о многим темама имају погрешна убеђења и предрасуде. Многе теме им заиста нису познате, а радионица је прилика да им то разјаснимо. У оквиру радионице неки остану затворени, па не питају ништа, а неки се отворе мало више па питају. У исто време видели смо да је ситуација толико осетљива да је тешко задобити поверење, па и не очекујемо да се сасвим отворе – каже Кораћ-Мандић. У таквим околностима алтернативним начином да се дође до потребних одговора, и елиминишу бројне недоумице, сматра се веб сајт под називом „Важно је да знаш“ који омогућава да се поставе и најосетљивија питање, а при томе сачува анонимност. У Новосадском хуманитарном центру верују

да су на овај начин отворили нове канале информације како би млади могли да разјасне бар неке дилеме уз јединствену поруку да о темама везаним за репродуктивно здравље треба разговарати чак и у ситуацијама кад постоје дубоко супростављени ставови и дилеме. Начином да се разреше сматра се успостављање приснијег контакта са неким у кога се има довољно поверења, а ко има довољно знања које може да допринесе њиховом разрешењу. Искуство до сада одржаних радионица потврђује већу затвореност младих у мањим срединама да разговорају на тему репродуктивног здравља, што је још један од разлога да се у многе од њих дође поново. Податак да је тешко доћи до највећег броја оних којима су потребне информације ове врсте основа је на којој се заснива жеља о органи-

зацији озбиљнијих едукација за изабране представнике младих који би, као вршњачки едукатори, у својим срединама ширили знања о репродуктивном здрављу. Новосадски хуманитарни центар се потврдио као социохумана организација која је у жижу интересовања ставила бригу о младима, што не елиминише жељу да усмери деловање и према другим циљним групама. Кад су у питању млади активности су најчешће усмерене ка промоцији менталног и репродуктивног здравља, здраве исхране и здравих видова живота, а искуство из досадашњег рада потврђује довољан степен задовољства оствареним резултатима. Оно је највеће кад су питању млади, што појачава уверење да време уложено у њих итекако има смисла, понајвише због жеље да не понављају грешке неких претходних

генерација. Недовољно информација из области које у знатној мери утичу на живот младих повод је за жељу да се на ширем плану разговара о репродуктивном здрављу, да се овој теми посвети више времена у школама и нове генерације сачувају од бројних негативних последица које могу битно да утичу на даљи ток живота. У оквиру програма који спроводи Новосадску хуманитарни центар акценат је стављен на узраст од петнаест до шеснаест година, препознат као група која улази у период кад ће тема репродуктивног здравља бити посебно популарна. Један од значајних закључака свих активности које су реализоване током трајања пројекта указује на непобитну чињеницу да са младима на ове теме треба разговарати од најранијег детињства. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 3.11.2019.

77

Удружење пензионера Краљево

МАГАЗИН

3.11.2019.

ЗАЈЕДНИЧК К

78

- Удружење пензионера је и ове године организовало пријем за чланове који су закључно са последњим даном у месецу навршили деведесет година и више, парове пензионера који су у заједничком браку провели шездесет и више година, као и оне који користе пензију више од четири деценије. – Чланарина један, два или три одсто износа пензије. – У зависности од висине чланарине бескаматне позајмице до три месечна износа пензије. – Повољности при куповини огрева и прехрамбених намирница. – Посебно атрактивна дружења и излети. – После Ниша и Лесковцу највише пензионера у Краљеву. – Од укупно тридесет једне хиљаде у чланству осамнаест хиљада пензионера

Фото: М. Радовановић

КА КУЋА

79

ао и сваке претходне октобар је и ове године посвећен старим лицима, а бројне активности биле су прилика да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Тема овогодишње кампање „Ка једнакости у старијем добу“ повод је за бројне од њих међу којима се посебно значајним оцењује дружење најстаријих суграђана у ресторану „Дневни боравак пензионера“ на завршној свечаности Месеца старих „Октобар 2019“. Удружење пензионера је и ове године организовало пријем за чланове који су закључно са последњим даном у месецу навршили деведесет година и више, парове пензионера који су у заједничком браку провели шездесет и више година, као и оне који користе пензију више од четири деценије. Октобарско дружење је само једна од редовних активности Удружења пензионера које је, од оснивања 1946. године са око сто шездесет чланова, израсло у респектабилну организацију која окупља осамнаест хиљада пензионера. О угледу који ужива у земљи, и повољностима које пружа, најбоље сведочи податак да међу члановима има и пензионера из других средина. Поред оних из најближег окружења, Врњачке Бање и Чачка, ту су пензионери из Београда, Пирота, Суботице и других места. Председник Удружења Ратомир Дробњак подсећа да је приступ омогућен сваком пензионеру који за тим изрази жељу, уз могућност да иступи из организације кад год то процени бољим решењем. Чланарина износи један, два или три одсто од пензије, а члану се пружа могућност да изабере износ који му највише одговара уз могућност да мења категорију и повећава износ до седамдесет пете године старости. У зависности од висине чланарине свима се пружа могућност коришћења бројних бенефиција од којих су се најатрактивнијим потврдиле бескаматне позајмице

МАГАЗИН

3.11.2019.

К

80

и посмртнине. Податак да се од чланарина месечно сакупи између шест и седам милиона динара даје довољно простора да се на ово потроши више од половине. Искуство потврђује податак да пензионери највише користе бескаматне позајмице у износима од десет до шездесет хиљада динара са роком враћања између шест месеци за најмањи износ и десет за остале. Пријаве се примају између 17. и 19. у месецу, а на позајмице пласира између седамнаест и двадесет милиона динара. Податак да се Краљево са тридесет једном хиљадом пензионера, после Ниша и Лесковца, налази на трећем месту у земљи сведочи о старости становништва за које се везује велика смртност, с тим у вези и интересовање за наплату трошкова сахране на које имају право њихови наследници. Колика су потраживања најбоље потврђује податак да се по овом основу сваког месеца исплати између два и три милиона динара, а износ по једном кориснику зависи од чланарине коју је уплаћивао. Право на износ од петине пензије имају чланови породице покојника који је био члан удружења мање од шест месеци, а два пута више они са мање од годину дана. Износи за чланове са дужим стажом зависе од висине чланарине, па они који су плаћали један одсто имају право на износ у висини једне месечне пензије, са два дупло а три исто толико пута више уколико су били у Удружењу између једне и пет година. Уз то им следује и додатак од десет посто на укупну суму по основу камате. У нешто повољнијем положају су пензионери који су плаћали чланарину више од десет година, јер се износ камате дуплира. Осим ових члановима су на располагању и друге повољности, набавка огрева са роком отплате на шест месеци, пилећег и других врста меса и сухомеснатих производа са одложеним плаћањем.

- За Дан старих организујемо дру-

жење за пензионере старије од деведесет година, брачне парове који су више од шездесет година у браку и оне који користе пензију преко четрдесет година. Овог месеца смо имали 97 пензионера преко 90 година старости, тридесет брачних парова са преко шездесет година заједничког живота. Повремено организујемо дружења, увек за Осми март, где се окупи до пет стотина особа које плаћају тридесет одсто мање од пуне цене. Одржавамо и сарадњу са удружењима из суседних општина, а 12. децембра очекујемо госте из Ивањице, Лучана, Новог Пазара, Рашке, Сјенице, Горњег Милановца и других места. Због избора у Удружењу ове године смо организовали само два излета, раније по један до два месечно од маја до октобра, а интересовање пензионера је велико, јер не плаћају трошкове пута. Наши чланови су углавном задовољни привилегијама које имају, највише бескаматним позајмицама, што је последица чињенице да су пензије веома мале а највећи број чланова прима мање од двадесет хиљада месечно – каже Дробњак. Да се води рачуна о члановима са најнижим пензијама потврђује податак да, на препоруку једног од четрдесет три месна одбора, имају право на једнократну помоћ од две хиљаде динара. О броју таквих најбоље сведочи податак да је током прошле године за овај вид помоћи потрошено скоро два милиона динара, а уз ручак по две хиљаде добили су и сви на завршној свечаности Месеца старих у ресторану „Дневни боравак пензионера“. Колико су пензије мале најбоље сведочи податак да просечна чланарина достиже једва двеста четрдесет динара. Ако се томе дада податак да велики број пензионера издржава друге чланове породице, а значајна средства одваја за купвовину лекова, онда постаје јасније у каквом се положају налази четвртина становни-

81

МАГАЗИН

3.11.2019.

ка Краљева. Поразно делује податак да се за лекове издваја трећина пензије од тринаест хиљада динара а има и оних, каже Дробњак, који примају и мање. Ма колико да финансијска помоћ није безначајна безброј пута се показало да је највећем броју њих значајнија пажња која им се поклања у Удружењу и прилика да са неким поделе бар део проблема са којима се срећу. Ово је још значајније ако се зна да међу пензионерима има и оних који живе сами, а први који им прискачу у помоћ су председници месних одбора. У ситуацијама када може у помоћ прискаче Црвени крст што потврђује сто педесет пакета помоћи током претходне и сто ове године. Значајном за здравље сматра се

82

саветодавна помоћ лекара који прима пензионере у амбуланти у склопу Удружења. И док су у ранијем периоду могли да користе и услуге неколико специјалиста тренутно се помоћ лекара своди на мерење притиска и концентрације шећера у крви уз препоруку да се због компликација јаве изабраном лекару. Од када постоје пензионери најактуелнија тема међу њима су висине пензија које су у жижи интересовања и пред крај ове године, посебно након најаве да ће од јануара бити повећане за износ о коме нема званичне потврде. У краљевачком Удружењу изражавају незадовољство начином утврђивања висине пензија и инсистирају да то буде дефинисано законом, а да не зависи од воље појединаца у

Ратомир Дробњак

Влади Србије и њихове процене кад и колико треба да износи повећање. Суграђани са дужим пензијским стажом сећају се времена кад је висина одређивана на адекватнији начин, а они који су претходних година закинути за део стеченог права инсистирају на враћању.

- Ми смо предложили швајцарски модел, усплађивање половине у складу са инфлацијом а другу у односу на раст зарада. Иако председница Владе најављује повећање пензија ја не верујем док се званично не потврди, понајвише због чињенице да су баш пензионери највише поднели терет стабилизације. Најављују и линеарну помоћ свима у износу од по пет хиљада, а пет посто повећања од почетка наредне године,

што је нереално због велике разлике у пензијама – каже Дробњак. Колике су разлике најбоље потврђује податак да се највише на територији Краљева приближавају износу од сто хиљада динара до десет пута мањих, а исплаћују се из два дела. Посебну категорију представљају особе које су право на пензију стекле по основу пољопривредне производње, а месечно примају једанаест хиљада динара и мање. Једним од највећих проблема у раду Удружења сматра се помањкање простора за дружење. Просторије у којима су смештене службе су у власништву Фонда пензијског и инвалидског осигурања, а како су сви покушаји промене власничке структуре остали без успеха ни најмања поправка не

може да се изврши без претходне сагласности власника. Забрињава и податак да просторије због равног крова угрожавају различите падавине због чега је сваких пет година неопходно извршити одређене поправке. О тежини ситуације сведоче и две провале у просторије Удружења са намером да се обије каса, а оштећења су разлог додатних трошкова поправке. Порука која на Дан старих особа стиже из Удружења пензионера упућена је првенствено онима који још нису постали чланови са препоруком да се придруже великој породици и у својој кући дођу до свих података о остваривању различитих права. Прилика за то пружа им се сваког радног дана у периоду од осам до дванаест сати. Т. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 3.11.2019.

85

Гала вече у врњачком хотелу Тонанти

МАГАЗИН

3.11.2019.

ДАМА И ЏЕНТЛ

86

- Међу седам стотина педесет званица амбасадори, представници министарстава, локалних самоуправа, личности из света културе, спорта, бизниса и јавног живота. - Први пут одржан један од највећих скупова жена у региону под називом Конференција успешних жена „Јака жена“. - На једном месту жене из свих сфера живота. - На више локација предавања и панели са темама везаним за предузетништво, културу, бизнис, здраву исхрану, лепоту и здравље. – Посебна тема оснаживања жена за покретање сопственог бизниса, посебно оних које су претрпеле насиље у породици. - Продуцент Дејан Пантић послао у свет јединствену слику догађаја који је на једном месту окупио припаднике свих држава са простора бивше Југославије

ЛМЕН ГОДИНЕ

87

3.11.2019.

МАГАЗИН

88

дружење грађана „Дете у срцу“ одавно је постало познато и ван граница земље о чему сведочи податак да је ове године још једном стало иза доделе међународног признања истакнутим женама и мушкарцима из јавног, привредног и друштвеног живота Србије и ширег региона под називом „Дама и џентлмен 2019. године“. Хотел Тонанти, први са 5+ звездица у Србији, био је домаћин шесте регионалне доделе признања која се организује два пута годишње, у Београду у априлу као међународни и традиционално у октобру у Врњачкој Бањи као регионални догађај. О престижном статусу манифестација најбоље сведочи податак да су се, одлуком Министарства трговине и туризма и Привредне коморе Србије, ове године нашле међу десет најбоље организованих у функцији промоције туризма. Догађају је претходила велика реги-

У

онална конференција „Јака жена“ која је на једном месту окупила више од седам стотина жена са простора читавог Балкана које су имале прилику да на више локација у хотелу прате предавања и тренинге са темама везаним за бизнис, здраву исхрану, лепоту и здравље, али и да учествују у панелима оснаживања жена за покретање сопственог бизниса, посебно оних које су претрпеле насиље у породици. Конференцију су отворили директорка Сектора за предузетништво Привредне коморе Србије Бранислава Симанић, директорка краљевачког Центра за социјални рад Светлана Дражовић, председник Интернационалне полицијске асоцијације Небојша Пантелић и др Снежана Кнежевић. Иако је конференција одржана први пут у старту је оправдала очекивања великог броја присутних међу којима су у вечерњим сатима били министар за заштиту

животне средине Горан Триван и амбасадор Египта у Србији Амр Авгувејли, председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић, градоначелник Ниша Дарко Булатовић и други који су је оценили највишом оценом. Томе су у значајној мери допринели панелисти међу којима су били Маја Волк, Вања Булић и Дејана Росуљаш. На гала вечери по завршетку конференције одржана је додела Делукс признања најбољима на Балкану којој је присуствовало три стотине званица, а међу награђенима су се нашли Компанија Златиборац, Бернарда д.о.о. из Хрватске, Serbia Fashion Week, Леверис, Падрино спорт из Црне Горе, - Компанија Цептер интернационал, Дентал орал центар Милошевић, Глечер из Северне Македоније, Нативо намештај, МБНС 1, Мартини Весто и Беохрам. Престижно признање најбољег дизајнера на Балкану припало је Бати

Спасојевићу, звање најбољег менаџера понео је Радомир Новаковић Цакан из Бара, док је за најбољег младог менаџера у области туризма проглашен Милош Лончар из Туристичке агенције Ломинго турс. Међу две стотине званица на церемонији доделе признања „Дама и џентлмен године“ ове године су се нашли отац најбољег тенисера света Новака Ђоковића Срђан, НБА играч и репрезентативац Србије у кошарци Ненад Крстић, директорка Serbia Fashion Week Светлана Хорват, модни дизајнер Бата Спасојевић и други, док су у програму промоције домаћих дизајнера учествовале дизајнерке Силвана Тошић, Наташа Жупац, Јованка Радовановић, Carpe Diem и Атеље венчаница Queen из Краљева. Организациони одбор Првог клуба дама за лауреате признања „Дама године“ одабрао је за једну од десет најбољих светских кувара Љубицу Комленић,

директорку Креативне индустрије Данијелу Пантић Цонић, директорку Музеја Никола Тесла Ивону Јевтић, др Симону Геренчер Пеган, предузетницу из Словеније Татјану Грчу, извршну директорку компаније Цептер и књижевницу Мариу Викториу Живановић, предузетницу из Црне Горе Аниту Радуловић, директорку компаније Техномонт из Хрватске Гордану Дероњу, Драгицу Милановић из винског подрума Магаза, Јелену Јовановић из Врања, модну дизајнерку Марију Шабић, македонску поп певачицу Елену Ристеску, менаџерку хотела ConstanVne the Great и Kovilovo resort Јелену Ливерпул, Лидију Таскову Попову, Васку Мојсовску и Даниелу Дабеску из Македоније, произвођача природних воћних сокова Гутз Александру Вучковић, менаџера компаније Schneider Миомиру Јовановић, представнице Фервенте д.о.о. из Црне Горе Ивану Љумовић и Вендом из Репу-

блике Српске Сандру Ђукановић, власницу компаније Алеђо д.о.о. Снежану Обрадовић и директорку Банке хране Радмилу Иветић. Признањем „Џентлмен године“ крунисани су амбасадор Египта у Србији Амр Авгувејли, министар за заштиту животне средине Горан Триван, председник београдске општине Палилула Александар Јовичић, новинари Вања Булић и Живорад Николић - Жика Шареница и Драгослав Ђорђевић. Промовишући праве вредности кроз успешне жене и мушкарце којима је заједничко суптилно понашање, умерени наступи у приватном и јавном животу, вреднујући институцију породице, организатор догађаја, продуцент Дејан Пантић је још једном послао у свет јединствену слику догађаја који је на једном месту окупио припаднике свих држава са простора бивше Југославије. Т. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 3.11.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

91

3.11.2019.

МАГАЗИН

92

Милорад Петровић Кими

Краљевачке рок легенде: Милорад Петровић Кими (2)

„КРАЉЕВИ РИТМА“ ПИОНИРИ РОКА - У Краљево се полако враћа рокенрол. - Има још момака, додуше мало старијих, који добро свирају и враћају рокенрол на краљевачку музичку сцену. - Ту су познати „Гама зрак“, „Гудвил“ „Дечја радост“ и чувени чувар краљевачког рокенрола Дон Карели рећних година радило се доста, зарађивало добро, али и доста трошило. За разлику од данашњег времена радило се легално преко удружења естрадних уметника која су обезбеђивала посао, склапала уговоре с извођачима и вршила исплату. Све је било регуларно, а уговори су гарантовали ангажман и турнеје које су трајале и по пола године. Био је то најлепши период живота једног од првих краљевачких рокера. Иако је Београд био центар свих музичких збивања у тада великој земљи највише музичара окупљала је

С

нишка естрадна сцена. На нешто вишем нивоу била је новосадска, а печат јој је све више давало Сарајево. Када је после „Индекса“ југословенском музичком сценом почињало да влада „Бијело дугме“ Кими Петровић се, у оквиру различитих хотелских бендова, већ добро преоријентисао на евергрин. Дружење са млађим рокерима није изостало, а настављено је кроз посету концерата и на игранкама. Трајало је то све до краја осамдесетих година када је све више ортодоксних рокера полако попуштало под све већим притиском народњака који су

још једино могли да обезбеде колико толико пристојан живот. Када се почетком деведесетих година прошлог века из основа променила ситуација на приморју, тржиште сузило, престале да раде естраде, а мењали власници и директори хотела, почело је прилагођавање новим условима пословања који су наметнули повратак у Краљево. Још у време када је Београд био музичка Мека, а Кими у квартету Дарка Валчића почињао нову етапу у каријери, поред певања почео је да свира клавијатуре. Али, и за певање је било потребно нешто више од

93

3.11.2019.

МАГАЗИН

94

онога шо је имао.

- Похађао сам у музичкој школи предмет соло певање код Милице Поповић која је у то време била најбоља у овој области, а упоредни предмет био ми је клавир. У класи самном биле су Мерима Куртиш, касније Његомир, и Јасна Злокић, као и неколицина других који су каријеру наставили као оперски певачи. Школа је редовно организовала концерте на којима смо наступали, а ја сам се својски трудио да што боље савладам знања која су ми нуђена како бих што лакше и брже ишао према врху – прича Кими. Повратак у Краљево заувек ће га одвести у неке друге воде и музику која нема неки посебан значај. Са већ доказаним краљевачким музичарима бас гитаристима Белим и Срђаном Симовићем, хармоникашем Милом Врндићем и бубњарем Драганом Јањићем, кренуће новим путем само

се повремено враћајући првој љубави, рок музици. Популаризацији различитих састава у којима је наступао у многоме је, признаје Кими, допринела Бојана Тербо која је живела у Њујорку, а изврсно певала изворне народне песме. Почетак новог миленијума додатно је погоршао стање на краљевачкој музичкој сцени. Музички састави су постајали све мањи и сводили се на само два или три члана, а таква је ситуација и данас када Кими изводи углавном забавну музику, понекад и по неку старију народну песму. Полако сустижу и године па, признаје, није у ситуацији да испрати музику коју на програмима Телевизије Пинк промовишу млађи извођачи. По много чему Милорад Петровић Кими представља изузетну појаву на краљевачком музичкој сцени. Када је као седамнаестогодишњак 7. јуна

1967. године у подруму београдског Дома омладине присуствовао првом значајнијем концерту родила се љубав на први поглед која га и данас води ка различитим дестинацијама у свету. Тога дана је у Београду са бендом наступио најбољи флаутиста на светској џез сцени Херби Мен у то време познат по незаборавном хиту „Мемфис андерграунд“. Ни пола века касније из сећања нису избледели ликови енглеског пијанисте Гордона Бека, француског бубњара Данијела Лимера и соло гитаристе Американца Сонија Шерока.

- Ја сам тада имао само 17 година, а наступ је оставио тако дубок утисак да сам у Београду следећег месеца сачекао концерт алт саксофонисте Фил Вудса који је после Чарли Паркера био највећи и најпознатији на планети – прича Кими. Почетком седамдесетих година

прошлог века Београд је био центар музичких збивања у овом делу Европе, а концерти најеминентнијих светских музичара одржавани су у великој Сали Дома синдиката која је 1971. године угостила учеснике Њупорт џез фестивала.

- Њупорт је градић у Америци у коме се одржавао чувени џез фестивал, а продуцент из Беча Џорџ Бенг је правио европску репризу. На нашу срећу у турнеју је укључио и Београд тако да сам још те године слушао оркестар Мајлса Дејвиса у коме је у то време свирао чувени пијаниста Херби Хенкок. Био је то врхунски бенд у коме су још наступали пијаниста Кит Џерет на акустичном „Стенвеју“, Мајкл Хендерсон на басу, Дејвид Лајмен на сопран саксофону, најопзнатији тенор саксофониста Двејн Шортер, бубњар Ал Фостер и гитариста Мек Лафлин. Две године касније Мајлс Дејвис је

дошао поново са мало измењеним саставом, али је и то био незаборавни концерт. Седео сам у првом реду кад је, после неколико тонова, сишао са бине, дошао испред нас и клекнувши слушао бенд који је свирао без њега. Пружио ми је руку, поздравили смо се и он се после пола сата вратио да свира – прича са одушевљењем Кими. У Београд је стигла комплетна елита светског џеза и гиганти какав је био бубњар Арт Блеки. Након концерата у Дому синдиката поноћни џем сешни у Дому омладине били су прилика за познанство са Чарлсом Дингерсом, док је Кимију „на уво“ флауту свирао Џејмс Муди, који је на светској сцени заменио Херби Мена. Све то утицало је на толику љубав према џезу да није било препреке посетама било ком од важнијих концерата широм света. Већ четрдесет година Кими редовно из Чикага добија

култни џез часопис „Даун бит“ који му омогућава да до најситнијих детаља буде информисан о збивањима у овој области музике. Дугогишњи наступи по ноћним баровима резултирали су бројним пријатељствима захваљујући којима је био у ситуацији да, као гост, прати музичка збивања у свету. Ређала су се путовања и посете концертима у Чикагу и Њујорку, посебно осамдесетих и деведесетих година прошлог века док је у овом граду постојао Вилиџ гејт, најпознатији клуб у свету џеза, који је престао да ради 1995. године. Могао је да прими до 200 посетилаца, а саставни део клуба био је и студио у коме су настајали живи снимци наступа познатих музичара.

- На углу Треће улице и Шесте авеније је „Бум аут“ клуб у коме сам био много пута и дружио се са светским музичарима . У то време сам као члан

95

3.11.2019.

МАГАЗИН

96

„Балтик блуз бенда“ четири месеца свирао у Чикагу са краљевачким музичарима саксофонистом Драшком, Врндом и Горданом Штављанином. Док смо ми наступали у Торонту наша колегиница Бојана из Њујорка позвала нас је у посету. Једва сам дочекао и први пут, захваљујући њој, угледао светлост Њујорка и кренуо по џез клубовима – прича Кими. У друштву пријатеља посетио је бројна интересантна места, између осталих први, и тада једини, у свету „Хард рок кафе“ кафе у Њујорку. Њакон њега ницали су слични у Атлантик Ситију и Лас Вегасу, а данас их има и у Бангкоку, Амстердаму, Паризу, Лондону. Искуством посебне врсте наш саговорник сматра посету местима на којима наступају само црнци, као што је „Аполо театар“, и онима на којима се изводи госпел музика, а у једној од цркава је и сам свирао на оргуљама. Сасвим уобичајене биле су посете концертима у европским земљама, а у најсвежијем сећању је недавни боравак у најчувенијем лондонском џез клубу „Торонис корт“ на концерту најбољег оргуљаша на Хемонд оргуљама Лонија Смита.

- После сам био у Манчестеру на концерту бенда Ален Прајса који је давно свирао оргуље у мени омиљеној групи „Енималс“. Скокнуо сам и до Ливерпула на концерт Ринга Стара који још пева и свира. Сви ови концерти су и даље изузетно добро посећени, само је публика мало старија него раније – каже Кими. Седамдесетих година прошлог века најпознатији клуб „Филмор вест“ налазио се на броју 1600 у истоименој улици. У њему су одржавни најзначајнији концерти соул, блуз, џез и рок музике, а преко пута, на броју 1601, налазио се „Бум-бум“ Џони Хукера. Четири пута је Кими у изузетном расположењу слушао бендове који су уз усну хармонику изводили добар ритам и блуз и буги. Готово да нема светски познатог имена о чијем концерту Петровић не може да прича са толико детаља који фасцинирају. Међу значајне концерте спада и онај Ерика Клептона, у највећој хали Београдског сајма крајем

осамдесетих година, када је наступио са Стивом Винвудом, оргуљашем надалеко познате Групе Спенсера Дејвиса. Гостовали су у Београду Би Би Кинг, „Темптејшнс“, Џое Кокер, а већ 7. јула поново долази Џорџ Бенсон. Само осам дана касније пети пут ће у Београду, овога пута у „Арени“, наступити Ерик Бардон.

- Ерика Бардона сам први пут видео осамдесетих година кад је имао турнеју са новим „Енималсима“. Био је то бенд из Америке који се за турнеју припремао у сали за физичко једне основне школе у Новом Саду. Већ сам купио карту за концерт у београдском „Пиониру“ кад ме је пријатељ позвао да дођем у Нови Сад у коме се последње вечери припрема у малој сали одржавао концерт за стотинак људи. Наступ је на мене оставио много јачи утисак него сутрашњи у „Пиониру“ пред 6.000 посетилаца. Да га нисам видео у тој школи много слабији утисак бих понео са концерта. Трећи пут сам га видео у Калифорнији на једном блуз фестивалу код Сан Дијега. Седео сам са њим и пио пиво, а Мејзи Стејпл на концерту специјално за мене, поводом рођендана који је био тог дана, отпевала песму „Риспект јорселф“. Четврти пут је Бардон гостовао пре четири године у Дому синдиката. Врхунски је одрадио концерт уз изузетног оргуљаша који је отпратио неколико песама са албума снимљеном са групом Вор док је наступао у Лос Анђелесу. Ту су настале песме „Тобако Роуд“ и „Циско Кид“, а програм који је одсвирао у Дому синдиката одушевио ме је. Не знам да ли ће следећи наступ у „Арени“ бити са биг бендом, или мањим, али свакако идем да гледам – каже Кими. И у Краљево се, каже, полако враћа рокенрол. Има још момака, додуше мало старијих, који добро свирају и враћају рокенрол на краљевачку музичку сцену. Ту су познати „Гама зрак“, „Гудвил“ „Дечја радост“ и чувен чувар краљевачког рокенрола Дон Карели који изводи програме у клубу „Голуб“. Последњих година има много младих који играју уз рокенрол и точено

пиво, а недостају припадници средње генерације који су одрасли уз рокенрол.

- Друго је време, лакше се долази до снимака, инструменти су моћнији и лако може да се произведе квалитетан звук. Ми смо почињали са „Меаци“ појачалом од највише сто вати и малим металним кутијама. Нови миленијум је донео нову технологију, лакше се свира и прати музика, могу да се нађу текстови свих песама, снимци и ноте тако да је лакше кренути у целу ту причу. Угледао сам се на иностране музичаре са запада који наступају док су живи. И Арета Френклин, која је била доста болесна и имала проблема са гојазношћу, 18. јуна наступа у Монтреалу. Да је било где у Европи отишао бих да је видим, Монтреал је ипак сувише далеко – каже Кими уз подсећање да му је рок музика ушла под кожу кад је шездесетих година први пут чуо Литл Ричарда и његове „Лусил“ и „Тути фрути“. Кад човек од најраније младости почне да функционише тако то остаје до краја живота. Поред џез музике Кими има још три хобија. Први је професионални бокс који 40 година прати уз помоћ чаосписа „Ринг“. Посећивао је и мечеве професионалних боксера широм света, четири пута у њујоршком Медисон Сквер Гардену, петнаестак пута у Атлантик Ситију, затим у Паризу и Лондону. Са сваког путовања за успомену понесе по један камен, а велика колекција налази се у његовом студију који популарно зове „Бејби“. Има ту примерака камена из Сан Франциска, Атлантик ситија, са гроба Че Геваре на Куби, из Африке, Дубаија, Бангкока, Лењинграда, Москве, Копенхгена, лондонског Хајд парка ... Последњи хоби су интернационална пића, а у малом бару студија „Б“ је мала апотека за прву помоћ са 1.200 боца, међу њима и оне са коњаком који је направљен у подрумима покрајине Жарњак у време када је Немачка, за време Другог светског рата, бомбардовала Француску. Т. Радовановић

97

98

МАГАЗИН 3.11.2019.

99

100

МАГАЗИН 3.11.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Фиксизи: Мајсторчићи

„Мајсторчићи“ је руска дечја анимирана авантура,насталапокњизиЕдвардаУспенског. Радњафилма пратигрупумалихчовечуљака – Мајсторчићакојиживеукућнимсправамаи поправљају кварове. Укупно их има девет, Папус, Масја и њихова деца Симка и Нолик, дека Дедус, и њихови другари Фајер, Игрок, Шупља и Верта. Мајсторчићи живе у кући Тома Томаса и његових родитеља, са којима живииТомасовабака, адруштвоимправии група паукова. Када један од њих набави посебне наруквице које га претварају у супер моћног неваљалца, на сцену ступају шарени малипријатељи, ТомТомасилабораторијски професор, даспасудан! Породична авантура у 2Д формату синхронизована на српски језик траје четири минута краће од сат и по, а настала је по сценарију Евгенија Антропова и Џефрија Халтона у режији Васика Бедошвилија и Андреја Колпина. Филм се приказује до 6. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Терминатор: Мрачна судбина „I’ll be back!“ чувена је реплика једног од најомиљенијих робота кога у филму „Терминатор“из1984. годинетумачиАрнолдШварценегер. Вишеоддведеценијесупрошлеод какојеСараКонорспречилаСудњидан, про-

менилабудућност, ипоновонаписаласудбинуљудскерасе. ДениРамосживиједноставан животсаоцемибратомуМексикоСитијукада се кроз време врати напредни и смртоносни Терминатор Рев-9 са намером да је улови и убије. Денинживотзависиодудруживањаса две ратнице: Грејс и унапређеног војника из будућности Саре Конор. Како Рев-9 немилосрдноуништавасвеисвакогнапутудоДени, њих три одлазе код Т-800, човека из Сарине прошлостикојијењиховапоследњанада. Акциони научно-фантастични филм у 2Д формату траје осам минута више од два сата, а према сценарију који су написали Џејмс Камерон и Чарлс Х. Игли, режирао га је Тим Милер. И у последњем наставку познате франшизе главне улоге тумаче Лидна Хамилтон и Арнолд Шварценегер којима се овом приликом придружују Мекензи Дејвис, Натали Рејес и Габријел Луна. Филм се приказује до 6.новембра,апријекције почињу у 19,45.

Бол и слава „Бол и слава“ прати филмског редитеља Салвадора Маљоа кога муче физичке и психичке невоље и спречавају да ради оно што воли,даснимафилмове. Кроздрамусепреплићутриразличитараздобљањеговогживота у Шпанији, детињство у шездесетим годинама када је његова породица започела новиживотуВаленсији, доживљајпрвежеље, живот у Мадриду током осамдесетих година где проналази и губи прву велику љубав,

откривање кинематографије и, најзад, садашњост препуна празнине која га спутава да крене напред. Преиспитујући прошлост и изборекојејенаправио, Салвадорстичехитну потребудатоиспричаитаконађеспас. У филму коме недостаје седам минута да би трајао два сата, који је Педро Алмодовар режирао према сопственом сценарију, појављује се опробанаекипањеговихсарадника, ПенелопеКрузиАнтониоБандерас,којима су се овом приликом придружили Асиер Екстендиа, Леонардо Сбараља, Нора Новас и Хулиета Серано. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње у 22 сата.

Џуди Џудијеоданезаборавномгласу, жељиза љубављу, животом и непролазном стилу холивудске иконе Џуди Гарланд, која 1968. године стиже у Лондон на распродату серију концерта у чувеном клубу Talk of the Town у којемћеодржатипоследњиконцерт.Тридесет година након легендарне улоге у филму „Чаробњак из Оза“ глас јој је већ ослабио, а драма њеног живота је у пуном јеку. Док се припремазанаступ, усвађисаорганизаторима, топлиномишармом очаравамузичареи вољенеобожаваоце, а спремаседапетипут уплови у брачне воде, јер још увек верује у љубав, али јеидаљерањива. Проводиживотни век од четрдесет седам година од којих ради четрдесет пет, уморна је, морејеуспомененаизгубљенодетињствоуХоливуду, асве штожелиједабудекодкућесасвојомдецом. Све је разлог да себипостави питање далиће иматиснагеданаставидаље? Биографска драма којој недостаје два минута да би трајала два сата настала је према сценарију који су написали Том Еџ и Питер Квилтер, а режиирао Руперт Гулд. Лик Џуди Гарланд тумачи добитница Оскара за филм „Хладнапланина“, идвеноминацијеза„ДневникБриџитЏоунс“ и„Чикаго“,РенеЗелвегер а неке од водећих тумаче Џеси Бакли, Фин Витрок, Руфус Суел и Бела Ремси. Филм се приказује до половине недеље, апоследња пројекција је у среду 6. новембра од 22 сата.

101

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Из кризе у кризу, га и стално гурамо себ

МАГАЗИН

3.11.2019.

Свакој власти, народ „абер“ шаље: склањајте се и Ви од нас – што даље!

102

Када стање, до краја засеру, тада уведу „привремену меру“!?

азимо дубоко, би „прст у око“!

„Велики“ су Срби, бивали све „већи“; то су постизали на српској несрећи.

103

104

105

106

МАГАЗИН 3.11.2019.

Рибница - Јединство 3:0

107

108

МАГАЗИН 3.11.2019.

Шумадија - Слога 1:1

109

110

МАГАЗИН 3.11.2019.

Партизан - ЖКК Краљево 62:82

111

112

МАГАЗИН 3.11.2019.

Слога - Беовук 91:74

113

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 3. И 9. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

3.11.2019.

3. новембар

114

1534 —Енглески парламент усвојио је Акт о супремацији чиме је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, а папи одузета власт над црквом у Енглеској.

1812 — Руска војска је поразила одступницу Наполеонове Велике армије у бици код Вјазме.

1839 —Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину.

1867 — Битка код Монтане.

1883 — Српска војска је угушила Тимочку буну.

1903 — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу “Нешвил”, прогласила независност од Колумбије.

1912 —Закључено примирје у Првом балканском рату.

1918 — Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије.

1918 — Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција.

1946 — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент.

1957 — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему.

1956 —Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација.

1961 — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након

погибије Дага Хамаршелда.

1964 — За председника САД је изабран Линдон Џонсон.

1970 — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима.

1976 — Џими Картер је постао председик САД.

1978 — Доминиканска Република је добила независност.

1991 —Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније.

1992 —Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе.

2002 — На парламентарним изборима у Турској победила је Странка правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна.

2004 — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут.

2010 —Земљотрес је погодио Краљево.

4. новембар 1307 —Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.

1576 —Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата.

1780 —Тупак Амару II је повео устанак Ајмара, Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу.

1814 —Проглашен је устав Норвешке, којим је та земља постала независна краљевина, везана за Шведску персоналном унијом.

1890 — У Лондону је отворена прва

линија подземне електричне железнице у свету.

1917 —Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске све до реке Пијаве.

1931 — Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.

1939 — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.

1942 —Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.

1942 — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.

1946 — Основан је УНЕСКО (Органи-

зација УН за образовање, науку и културу).

1956 — Совјетске трупе су заузеле Будимпешту током гушења побуне у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар.

1956 —Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.

1966 — Река Арно је поплавила Фиренцу, оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика.

1970 —Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима.

1976 — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.

1979 —На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу.

1980 — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године.

1983 —У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица.

1991 — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами

Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.

1991 —Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.

1995 — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер.

1998 — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.

1998 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд.

2000 — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.

2002 — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.

2004 —Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија.

2008 — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац на тој функцији.

2012 —Угашена ТВ Авала у 20:00 часова.

5. новембар 1605 — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери.

1630 — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани.

1688 — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.

1838 — Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније.

1911 — Италија је анектирала турске

покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке.

1914 —Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској. Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра.

1926 — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим.

1940 — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.

1943 — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар.

1956 — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре.

1991 — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници. Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом.

1996 — Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму. Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола.

2000 —Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин

115

који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974.

2001 —У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.

МАГАЗИН

3.11.2019.

6. новембар

116

355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.

1632 —Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.

1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.

1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.

1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.

1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.

1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.

1943 — Совјетска армија у Другом

светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.

1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.

1975 —На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.

1986 —Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.

1996 —Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.

1999 —Аустралијанци на референдуму с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.

2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.

2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

7. новембар 680 — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара Константина IV 1185 —Византијски генерал Алексије Врана је нанео тежак пораз Норманима у бици код Деметрича, чиме је окончана норманска инвазија.

1659 — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635.

1875 —Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке. Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале. На пут кренуо 1873. из

Занзибара.

1917 — Под вођством Владимира Лењина, лидера бољшевика, у Петрограду почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Керенског.

1940 — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.

1944 — Френклин Делано Рузвелт је изабран рекордни четврти пут, за председника САД.

1946 —Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи. Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 km.

1956 — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Уједињеном Краљевству, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта.

1972 — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД.

1973 — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији.

1983 — Почела је вежба НАТО пакта

Моћни стрелац 83, што је совјетско руководство протумачило као увод у напад нуклеарним оружјем.

1987 — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Зин ел Абидин ибн Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956. Али је за 84-годишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао.

1990 — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске.

1996 — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 km источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142.

2000 — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана. Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи.

2001 — Белгијска национална авиокомпанија Сабена поднела захтев за банкрот. Прва европска авио-компанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001.

2002 —У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа.

На референдуму на Гибралтару великом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је изазвало застој у преговорима Лондона и Мадрида.

2007 — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.

8. новембар 960 —Битка код Андрасоса: Византијци под командом Лава Фоке Млађег победили су Хамданида емира Алепа, Сејф ал-Давлу.

1519 —Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци и њихов владар Монтезума II, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили у Теночтитлану с највећим почастима.

1520 — По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића. „Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521. Шведска ослобођена данске власти.

1576 — Осамдесетогодишњи рат: Хентски мир: Сталешке скупштине Низоземља се састају и удружују како би се супротставиле шпанској окупацији.

1602 —Библиотека Бодлеана на Универзитету у Оксфорду отворена је за јавност.

1620 — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага.

1793 —Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204., који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј.

1805 — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу. Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је Карађорђе ослободио од Турака.

1858 —После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Аустрија, Француска и Пруска.

1889 — Монтана је постала 41. држава САД.

1895 — Немачки физичар Вилхелм

Конрад Рендген открио је икс-зраке који су по њему названи Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за физику.

1901 —Нереди због јеванђеља: крвави сукоби се одвијају у Атини после превода јеванђеља на демотски Грчки.

1917 — Совјет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу. Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности.

1923 — Спречен је покушај Адолфа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч. Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран. Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф“ (Моја борба), која је касније постала библија нацизма.

1933 — Велика криза: Нови уговор: амерички председник Френклин Делано Рузвелт основао је Управу за цивилне радове, организацију која је дизајнирана да створи послове за више од 4 милиона незапослених.

1936 —Шпански грађански рат: Франкове трупе не успевају да заузму Мадрид, али започињу трогодишњу опсаду Мадрида.

1937 — Нацисти су у Минхену приказали изложбу “Der ewige Jude” (“Вечни Јевреј”).

1939 —Инцидент Венло: Два британска агента Secret Intelligence Service (SIS)-а су заробили Немци.

1939 —У Минхену обележавајући 16. годишњицу Пивничког пуча, Адолф Хитлер је уско избегао покушај атентата од стране немачког радника Георга Елсера.

1940 —Грчко-италијански рат: Италијанска инвазија на Грчку није успела, јер бројне грчке јединице одбацују Италијане у бици код Елеа-Каламаса.

1941 —Основана је Албанска комунистичка партија.

1942 —Други светски рат: Француски покрет отпора изводи ударе у Алжиру, у којима 400 цивилних француских патриота неутралише XIX корпус војске Вишијевског режима а након 15 сати борби и хапси неколико вишијевских генерала, омогућавајући непосредан успех Операције Бакља у Алжиру.

1942 — Савезничке снаге под коман-

117

3.11.2019.

МАГАЗИН

118

дом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату. Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника.

1944 — У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга.

1950 — Корејски рат: Командир у Америчком ратном ваздухопловству Расел Ј. Браун, док је пилотирао на F-80 (Lockheed P-80 ShooVng Star), пуцао је на два севернокорејска МиГ-15 као први оперативни реактивни ловац Америчких ваздухопловних снага.

1957 —Pan Am Flight 7 је нестао у лету између Сан Франциска и Хонолулуа. Олупина и тела страдалих пронађени су недељу дана касније.

1957 — Операција Грабље X, Рунда Ц1: Велика Британија спроводи свој први успешни тест хидрогенске бомбе над Киритимати у Пацифику.

1960 —Џон Кенеди је победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију.

1960 —Створена је Британска територија Индијског океана, која се састоји од острва Архипелага Чагос, Алдабра, Фаркуар (острва) и Дерош (острва) .

1965 —Вијетнамски рат: Битка између аустралијских снага и Виет Конга у бици Ганг Тои.

1966 —Бивши државни правобранилац у Масачусетсу Едвард Брок постаје први Афро-Американац изабран у сенат Сједињених Држава од реконструкције.

1966 — Председник САД-а Линдон Џонсон потписује закон о изузећу из протокола, дозвољавајући Националној фудбалској лиги да се споји са Америчком фудбалском лигом.

1966 —Бечка конвенција о друмском саобраћају потписана је како би се олакшао међународни саобраћајни промет и повећала безбедност на путу стандардизацијом јединствених саобраћајних правила међу потписницима.

1971 — Објављен је четврти по реду албум Led Zeppelin IV британске групе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма “Stairway to Heaven”.

1977 — Грчки археолог Манолис

Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина).

1989 — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе. Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка.

1992 — Здруженим нападом јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ на Невесиње почела једна од најжешћих битака Рата у БиХ, позната као Митровданска офанзива.

1995 — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе.

2001 —Припадници Јединице за специјалне операције Србије (“црвене беретке”) почели су протест у центру за обуку у Кула. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део аутопута у Београду. Протест је завршен 17. новембра након преговора с владом Србије.

2001 —Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови.

2002 — Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака.

2006 — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије.

9. новембар 960 —Битка код Андрасоса: Византијци под командом Лава Фоке Млађег победили су Хамданида емира Алепа, Сејф ал-Давлу.

1519 —Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци и њихов владар Монтезума II, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили у Теночтитлану с највећим почастима.

1520 — По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића. „Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521. Шведска ослобођена данске власти.

1576 — Осамдесетогодишњи рат: Хентски мир: Сталешке скупштине Низоземља се састају и удружују како би се супротставиле шпанској окупацији.

1602 —Библиотека Бодлеана на Универзитету у Оксфорду отворена је за јавност.

1620 — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага.

1793 —Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204., који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј.

1805 — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу. Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је Карађорђе ослободио од Турака.

1858 —После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Аустрија, Француска и Пруска.

1889 — Монтана је постала 41. држава САД.

1895 — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је икс-зраке који су по њему названи Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за

физику.

1917 — Совјет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу. Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности.

1923 — Спречен је покушај Адолфа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч. Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран. Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф“ (Моја борба), која је касније постала библија нацизма.

1933 — Велика криза: Нови уговор: амерички председник Френклин Делано Рузвелт основао је Управу за цивилне радове, организацију која је дизајнирана да створи послове за више од 4 милиона незапослених.

1936 —Шпански грађански рат: Франкове трупе не успевају да заузму Мадрид, али започињу трогодишњу опсаду Мадрида.

1937 — Нацисти су у Минхену приказали изложбу “Der ewige Jude” (“Вечни Јевреј”).

1939 —Инцидент Венло: Два британска агента Secret Intelligence Service (SIS)-а су заробили Немци.

1939 —У Минхену обележавајући 16. годишњицу Пивничког пуча, Адолф Хитлер

је уско избегао покушај атентата од стране немачког радника Георга Елсера.

1940 —Грчко-италијански рат: Италијанска инвазија на Грчку није успела, јер бројне грчке јединице одбацују Италијане у бици код Елеа-Каламаса.

1941 —Основана је Албанска комунистичка партија.

1942 —Други светски рат: Француски покрет отпора изводи ударе у Алжиру, у којима 400 цивилних француских патриота неутралише XIX корпус војске Вишијевског режима а након 15 сати борби и хапси неколико вишијевских генерала, омогућавајући непосредан успех Операције Бакља у Алжиру.

1942 — Савезничке снаге под командом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату. Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника.

1944 — У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга.

1950 — Корејски рат: Командир у Америчком ратном ваздухопловству Расел Ј. Браун, док је пилотирао на F-80 (Lockheed P-80 ShooVng Star), пуцао је на два севернокорејска МиГ-15 као први оперативни реактивни ловац Америчких ваздухопловних снага.

1957 —Pan Am Flight 7 је нестао у лету између Сан Франциска и Хонолулуа. Олупина и тела страдалих пронађени су недељу дана касније.

1957 — Операција Грабље X, Рунда Ц1: Велика Британија спроводи свој први успешни тест хидрогенске бомбе над Киритимати у Пацифику.

1960 —Џон Кенеди је победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију.

1960 —Створена је Британска територија Индијског океана, која се састоји од острва Архипелага Чагос, Алдабра, Фаркуар (острва) и Дерош (острва) .

1966 —Бивши државни правобранилац у Масачусетсу Едвард Брок постаје први Афро-Американац изабран у сенат Сједињених Држава од реконструкције.

1966 — Председник САД-а Линдон Џонсон потписује закон о изузећу из прото-

кола, дозвољавајући Националној фудбалској лиги да се споји са Америчком фудбалском лигом.

1966 —Бечка конвенција о друмском саобраћају потписана је како би се олакшао међународни саобраћајни промет и повећала безбедност на путу стандардизацијом јединствених саобраћајних правила међу потписницима.

1971 — Објављен је четврти по реду албум Led Zeppelin IV британске групе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма “Stairway to Heaven”.

1977 — Грчки археолог Манолис Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина).

1989 — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе. Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка.

1992 — Здруженим нападом јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ на Невесиње почела једна од најжешћих битака Рата у БиХ, позната као Митровданска офанзива.

1995 — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе.

1998 —Суд у Бангладешу осудио је на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког председника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975.

2001 —Припадници Јединице за специјалне операције Србије (“црвене беретке”) почели су протест у центру за обуку у Кула. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део аутопута у Београду. Протест је завршен 17. новембра након преговора с владом Србије.

2001 —Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови.

2002 — Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака.

2006 — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије.

119

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs