Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 413 * 27. октобар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН

Хвала што читате

27.10.2019.

Краљевски

МАГАЗИН

3

МАГАЗИН

27.10.2019.

У овом броју: Дуг времеу и јунацима Наговештај нове наде Мисли глобално, делуј локално Нови видови политике Значајан напредак Србије Скупља дара него мера Између чекића и наковња Исти, а различити

4

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства

12 22 34 40 50 56 60 74

84 93 98 100 102 104 106 108 110

Фото: М. Радовановић

“Краљеви ритма” пионири рока Полукруг у културном кругу На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Партизан - Рибница Слога - Борац ЖКК Краљево - Монтана Пирот - Слога Времеплпв

5

6

МАГАЗИН 27.10.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 27.10.2019.

9

10

МАГАЗИН 27.10.2019.

11

Обележена годишњица ослобођења Краљева у Првом светском рату

ДУГ ВРЕМЕНУ

МАГАЗИН

27.10.2019.

- На спомен звонари у порти Цркве Светог пророка Илије у Сирчи уписана имена 197 мештана из неколико села овог краја који су страдали у Првом светском рату. - Међу страдалима 64 учесника рата из Сирче, 54 из Опланића, 23 из Поповића, 16 из Трговишта, 13 из Шумарица, по два из Витановца, Милића и Адрана, а по један из Лађеваца и Мусине реке. - Војни обвезници Краљева и околине налазили су се у саставу Шумадијске дивизије Друге армије која је поднела највећи терет у Церској бици, првој победи српске војске и уједно првој победи савезника из Антанте у Великом рату. - Велики рат је оставио за собом страховите последице, а највећа је био демографски колапс Србије мерен са око 845 хиљада погинулих цивила, 402.435 погинулих војника, преко петсто хиљада трајних инвалида, што чини готово тридесет пет посто целокупне популације

12

И ЈУНАЦИМА

13

ројним значајним датумима које обележава у овом месецу Краљево је пре неколико година придружило 22. октобар као дан када је 1918, после скоро четири године, ослобођено од аустроугарске окупације. Сазнање да се годинама уназад није поклањало довољно пажње значајним датумима из не тако далеке историје, било је повод да од 2014. почне обележавање дана кад је Краљево ослобођено у Првом светском рату, а у знак сећања на ратнике који су уткали животе у историју града и тиме заслужили захвалност и почаст. Након прошле године, кад је стота годишњица од заврештка Првог светског рата била повод да обележавању овог дана буде посвећено више активности током четири дана, ове је то било нешто скромније и свело се на прославу у порти цркве у Сирчи моти-

МАГАЗИН

27.10.2019.

Б

14

висану жељом да се обележавање значајних датума из овог дела националне историје измести из центра града. Обавеза да се памте важни датуми из Првог светског рата, у коме је страдала трећина становника Србије, и одаје дужна пошта свима који су допринели ослобођењу земље повод је да на годишњицу ослобођења буду положени венци и цвеће на значајна спомен обележја, а за то је овом приликом изабрана спомен звонара у порти Цркве Светог пророка Илије на којој су уписана имена 197 мештана из неколико села овог краја који су страдали у Првом светском рату. Међу њима је 64 учесника рата из Сирче, 54 из Опланића, 23 из Поповића, 16 из Трговишта, 13 из Шумарица, по два из Витановца, Милића и Адрана, а по један из Лађеваца и Мусине реке. Звонара је грађена средствима 151 улага-

ча, уз 242 добровољна прилога, а значајним се сматра допринос краља Александра од пет и војводе Степе Степановића од две хиљаде динара. Велики број страдалих припадника српске војске из ових крајева био је повод за жељу да Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату буде обележен баш на овом месту, а у пригодном програму је, поред ученика Основне школе „Јован Цвијић“ у Сирчи, учествовао и историчар Ненад Трифуновић. Својеврсни историјски час прилика је за подсећање да је почетком друге половине 1914. године Србији наметнут рат подстакнут агресивном германском политиком продора на исток. Иако су земљи, након исцрпљујућих балканских ратова, биле потребне деценије живота у миру како би извршила општу консолидацију политичких и економских прилика, и

интегрисала новоослобођене области, рат је донео нова разарања каква нису била позната у скоријој историји. Будући да се постојање Србије као суверене државе у средишњем делу Балканског полуострва није уклапало у планове моћног северозападног суседа, који је империјалне амбиције тежио да оствари на Балкану, Аустроугарска је чекала погодан моменат да их оствари. У таквим околностима Сарајевски атентат је био добар повод за објаву рата Србији 28. јула исте године, а оружани сукоб две земље означио је почетак европског, нешто касније и светског рата, између два оштро супростављена војнополитичког савеза, Антанте и Централних сила. Као мала земља Србија је везала судбину за Антанту, а рат је наметнуо потребу да буде одбрањена дуго стицана државност и очувана незави-

сност. Задатак да то учини добила је војска Краљевине Србије чији су темељи постављени у време првог нововековног краља Милана Обреновића.

- Врходни командант српске војске те 1914. године био је престолонаследник Александар Карађорђевић, а начелник Генералштаба војвода Радомир Путник. Српска војска је била организована у три армијске комадне, Прву армију под командом генерала Петра Бојовића, Другу под командом Степе Степановића и Трећу генерала Павла Јуришића Штурма. Војни обвезници Краљева и околине налазили су се у саставу Шумадијске дивизије Друге армије која је поднела највећи терет у Церској бици, првој победи српске војске и уједно првој победи савезника из Антанте у Великом рату. Уследиле су битке на Дрини и тактичко повлачење

војске у унутрашњост земље, због одмора и попуне људства, као и због ишчекивања савезничке помоћи у наоружању и муницији. Након што су аустроугарске трупе поселе Београд, и област око реке Колубаре, уследио је одлучан противнапад Прве армије, тада под командом генерала Живојина Мишића. Српска војска је натерала асутроугарске трупе на повлачење, па је Србија 1915. годину дочекала без иједног непријатељског војника на своме тлу. Током затишја које је трајало до јесени 1915. Србија је водила борбу са још једним непријатељем, пегавим тифусом, а епидемија која је харала до маја 1915. године однела је животе преко сто педесет хиљада људи. Сврставањем Бугарске на страну Централних сила септембра 1915. генералштабови у Бечу и Берлину

15

27.10.2019.

МАГАЗИН

16

одлучују да коначно војно сломе Србију и успоставе директну везу са Софијом и Цариградом. Октобра 1915. почиње заједничка аустро-немачка офанзива са севера, под командом фелдмаршала Аугуста фон Макензена, и бугарска са југоистока. Офанзива из два правца и недостатак муниције за српске топове приморали су српску војску на повлачење ка југу земље, према Косову и Скопљу. Бугарским надирањем ка Скопљу Србија је била одсечена од Грчке, па је Врховна команда одлучила да се војска повуче ка јадранском приморју у два правца, преко Црне Горе и северне Албаније. Уследила је албанска голгота, повлачење српских војника, гладних исцрпљених и неспремних за зиму преко завејаних превоја Албаније, а са војском се према Јадрану повлаче краљ, влада, Народна скупштина и део цивила. На албанској обали измучена српска војска чекала је евакуацију која је уследила тек након одлучног ултиматума руског цара Николаја Другог Романова када савезнички бродови, највише француски, евакуишу српске трупе на острво Крф - истакао је Трифуновић. Током повлачења према Грчкој велики број војника је умро од глади и изнурености и сахрањен на острву Видо, а цивили пребачени у француске колоније у Африци и Француску. Војска је након опоравка и реорганизације пребачена у околину Солуна где је од удружених француских, британских, италијанских и српских снага према бугарскими аустроугарским трупама образован Солунски фронт. Након победа савезника код Горничева и на Кајмакчалану фронт се стабилизовао, па је од децембра 1916. до јесени 1918. вођен исцрпљујући рововски рат. За време окупације између 1915. и 1918. Србија је била подељена на две војно окупационе зоне, аустроугарску и бугарску, а о терору окупационих власти над цивилима најбоље сведоче стрељања, хапшења и интернирања у аустроугарске логоре од којих је најозлогласнији био Нежидер. Краљево је било под окупацијом од 24. октобра 1915. када је тадашњи председник

општине Јовица Стојковић, ради заштите становништва од евентуалних репресалија, предао град припадницима 85. бригаде 43. дивизије 22. аустријског резервног корпуса. Иако су савезници сматрали Солунски фронт споредним, и залагали се за његово укидање, српска влада и Врховна команда упорно су настојале да се он одржи. Именовањем француског генерала Франше Депереа за врховног команданта савезничких снага на Солунском фронту овом бојишту се посвећује већа пажња, па је 15. септембра 1918. уследио силовит продор савезничке војске и до краја септембра пробијене немачко - бугарске линије. После пробоја Солунског фронта, и великих успеха српских армија, ослобођени су Врање, Лесковац и Ниш. Након одмора Коњичка и Моравска дивизија извршиле су пробој непријатељског фронта код Ражња, и цела Прва армија наставила прогон непријатеља па је ослобођен Крушевац, а један извиђачки ескадрон Коњичке дивизије 19. октобра у првим вечерњим часовима стигао у Врњачку Бању. Прве информације да се српска војска приближава Краљеву најпре су допрле до Отрока, Драгосињаца и Рибнице, а да је близу наговештавало је понашање аустроугарске војске, убрзан утовар опреме и наоружања на железничкој станици у возове који су ишли према Чачку и даље ка Сарајеву. Делови Коњичке дивизије српске војске прешли су леву обалу Мораве код Чукојевца и Стубла и наставиле према Краљеву где се непријатељ утврдио на левој обали Ибра и Пљакином шанцу, бранећи простор са једним батаљоном војника и осам топова. Аустроугарска војска је јаком артиљеријском ватром штитила прелазе преко Мораве код Новог Села, Грачаца и Подунаваца, а на прилазима граду направила засеке и препреке од оборених стабала. Приликом повлачења порушен је мост на реци Рибници, а запаљен дрвени мост на Ибру преко кога је прелазила Гочка пруга. Након што се 22. октобра аустроуга-

17

27.10.2019.

МАГАЗИН

18

рска војска повукла из града, општинска управа је преко добошара обавештавала грађанство да дочека ослободиоце а председник општине издао наредбу да се отворе све поткивачке радње, потпале ватре и припреме за поткивање коња. Отворене су и кафане које нису дуго радиле, а у касним поподневним сатима у Краљево је, прешавши Ибар, ушла коњичка патрола Трећег извиђачког ескадрона Другог коњичког пука коњичке дивизије Прве армије и означила крај трогодишње окупације тачно тридесет осам дана од почетка солунске офанзиве. Док је Друга армија напредовала према Дрини, Прва је правац напада усмерила према Крагујевцу у који је Дринска дивизија ушла 25. октобра, а 1. новембра, четрдесет пет дана од пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић је на челу дивизије ушао у Београд што је значило ослобођење целе Србије. Савезници су склопили примирје са Немачком 11. новембра, а кад су Мађари увидели да је рат завршен послали су делегацију у Београд па потписали примирје и предају јединица под условима које су диктирали Војвода Мишић и француски генерал Анри. Велики рат је оставио за собом страховите последице, а највећа је био демографски колапс Србије мерен са око 845 хиљада погинулих цивила, 402.435 погинулих војника, преко петсто хиљада трајних инвалида, што чини готово тридесет пет посто целокупне популације. То потврђује да је у Великом рату поднела веће жртве од било које друге земље учеснице, а чињеница да су ти подаци дуго држани у тајности одавање поште страдалима сто једну годину касније сматра се симболичким враћањем дуга времену и јунацима из Првог светског рата који су прошли албанску голготу, а смогли снаге да победничким јуришом ослободе земљу у рекордно кратком периоду. Из Краљева и са подручја Жичког среза у Великом рату је учествовао велики број ратника, а из једне куће одлазило сво мушко становништво способно да носи пушку. Многи од њих нису се вратили својим домовима, а у

знак поштовања према јуначким делима народ им је подигао педесет седам споменичких обележја. Из Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ стиже потврда су сем Спомен школе у Печеногу спомен плоче постављене на школи у Тавнику, амбуланти у Лађевцима, Манастиру Жичи, црквама у Мрсаћу, Самаилима и Врдилима, на задружним домовима у Милочају, Обрви и Стублу. У Врдилима је изграђена спомен црква, у Врби и Сирчи спомен звонаре, Богутовцу и Ушћу спомен костурнице, у Жичи народни дом а спомен чесме у Врдилима, на Великој ливади на планини Гоч, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драгосињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама и црквеној порти у Матарушкој Бањи. На Врановцу је подигнута спомен капела, у Витковцу изграђен Спомен парк, а спомен крстови постављени на Врановцу, Чемерну, Троглаву и Прогорелици. На жртве Великог рата подсећају споменици фигуралног облика у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Лешеву, Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју, споменици крајпуташи у Адранима, Буковици, Витановцу, Витковцу, Врби, Врдилима, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Заклопачи, Јарчујку, Ковачима, Магличу, Матаругама, Мланчи, Мусиној Реци, Печеногу, Ратини, Рудну, Сибници, Стублу, Студеници, Тепечима, Толишници, Станчи, Ушћу, Цветкама, Церју, Чукојевцу и Шумарицама, а уређене галерије крајпуташа у Краљеву, Самаилима и Цветкама, О жртвама сведоче војнички споменици на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи, Тепечима, школа у Витановцу носи име Милунке Савић, а и краљевачке улице носе имена војсковођа, бојишта и места из Великог рата. То су улице војвода Мишића, Путника и Степе, улице Милунке Савић, Солунских ратника, Церска и Крфска. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 27.10.2019.

21

22

Чрт Месарич

МАГАЗИН 27.10.2019.

После три деценије неизвесности

- На тридесету годишњицу последњег „Воза братство - јединство“ некадашњи учесници из Словеније поново у Краљеву. - Организовање „Воза братство-јединство“ утемељено је на догађајима из 1941. године, када је један број Словенаца на почетку Другог светског рата уточиште пронашао у граду на Ибру. - У октобру 1989. године према Србији кренула композиција у којој су били становници свих делова Словеније.

- Тада нико није могао да претпостави да ће само неколико година касније доћи до распада земље, са њим и бројне недаће чије се последице осећају и данас. - Могуће обнављање некада тако значајне манифестације

Фото: М. Радовановић

НАГОВЕШТАЈ НОВЕ НАДЕ

23

27.10.2019.

МАГАЗИН

24

периоду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије братство и јединство је постало званична државна политика која је допринела међусобном уважавању, смањењу етничке дистанце међу становништвом, развијању осећања солидарности и емпатије. Манифестовала се на различите начине међу којима се посебно истицала манифестација названа „Воз братство-јединство“. Воз је до 1970. једном годишње, потом сваке друге године, саобраћао између Краљева и Марибора а непосредну

У

организацију манифестације спроводили су међуопштински координациони одбори у ова два грда и одговарајући органи у оквиру општинских конференција Социјалистичког савеза радног народа. Мариборчани су у Краљево долазили у време Октобарских свечаности, крајем прве половине октобра, а Краљевчани узвраћали посету почетком јуна, поводом обележавања Дана изгнаника у Словенији. Организовање „Воза братство-јединство“, којем су се касније прикључиле и друге општине и градо-

ви у Србији и Словенији, утемељено је на догађајима из 1941. године, када је један број Словенаца на почетку Другог светског рата уточиште пронашао у граду на Ибру. Бурни догађаји почетком последње деценије двадесетог века прекинули су вишедеценијске традиционалне односе два града, а престала је да постоји и манифестaција која је толико дуго везивала хиљаде становника. Тридесет година касније у Краљево је стигла делегација некадашњих високих функционера Словеније и града Мари-

бора што се потврдило као добра прилика за подсећање на исти период 1989. кад су „Возом братствојединствно“ Словенци последњи пут дошли у Краљево. Предеседник Општинске конференције Социјалистичког савеза радног народа Марибора из тог периода Чрт Месарич, као оперативни руководилац манифестације, подсећа да је 1989. године према Србији кренула композиција у којој су били становници свих делова Словеније.

- Ситуација је била мало чудна, јер

се у ваздуху већ осећало да неке ствари не штимају, па је било велико питање како ћемо организовати долазак. У причама са Краљевом ми смо имали уверење да ће бити све у реду, али је најпроблематичнији био почетак у Београду кад су се појавили транспаренти са натписом „Смоле доле!“. Јоже Смоле је био политички шеф манифестације, присан сарадник и секретар руга Тита, а кад је изашао из воза и ухватио се у коло била је сасвим друга прича. Иако су се у земљи већ осећали проблеми задовољан сам да смо про-

шли без иједног инцидента, иако је било и таквих очекивања. Овде су нас красно дочекали, а красно смо се дружили јер су се људи знали тридесет година и сретали мање или више сећа се Месарич. Слична ситуација била је у свакој станици у којој се воз заустављао, а домаћини са великим одушевљењем дочекивали дугогодишње пријатеље. О атмосфери на последњој станици у Краљеву најбоље сведочи коло које се протегло до Споменика отпора и победе, обишло га и вратило се назад до

25

26

МАГАЗИН 27.10.2019.

27

28

МАГАЗИН 27.10.2019.

29

МАГАЗИН

27.10.2019.

станичне зграде. У њему су се једни поред других нашли домаћини и гости, како они који знају толико и они који никад нису играли. Краткотрајно посматрање са жељом да се схвати технологија корака било је довољно да се стекне потребно самопоуздање и ухвати у коло које би, сећају се сведоци овог догађаја, трајало до у недоглед да није било прецизно дефинисаног програма активности. Ништа мање присна није била ни атмосфера две године раније кад је непрегледна колона гостију са домаћи-

30

нима од железничке станице у Марибору Партизанском улицом кренула према центру града. Док је колона пролазила заустављен је саобраћај, а подједнако одушевљено махали су случајни пролазници и становници Марибора са прозора својих станова. У то време, каже Месарич, нико није могао да претпостави да ће само неколико година касније доћи до распада земље, са њим и бројне недаће чије се последице осећају и данас. Све то утицало је да сећање на воз чувају само још старије генерације

Словенаца. Млађи о њему знају веома мало, као и о пет деценија заједничког живота након Другог светског рата. У школама се мало тога учи, јер је акценат стављен на историју Словеније након осамостаљења, па све што је било пре тога не представља значајну тему, поготово не оно што се дешавало првих дана окупације Југославије у Другом светском рату кад су колоне Словенаца сигурност за егзистенцију потражиле у Србији.

- Ја сам послератно дете и нисам то доживео, али моји сарадници и колеге

јесу. Кажу како је било тешко и за оне који су примили избеглице са којима су делили све и кад нису имали ништа, и то је права прича. У овим нашим генерацијама се не поставља питање колико је тај воз значио, а оно што се догодило деведесетих то није прича воза - каже Месарич уверен да је обнављање некада тако значајне манифестације могуће. Добра потврда таквог става види се у узлазној линији односа два града последњих година потврђена значајном помоћи Краљеву након земљо-

треса 2010. године и значајним донацијама Добровољном ватрогасном друштву. У новије време сарадња два града проширена је на ученике основних школа као припаднике генерација које треба да је надограђују а онда ће, каже гост из Марибора, све бити много лакше.

- Знам колико је припрема воза велики посао, али је за мене најбитније било то што су се људи на станици сваки пут чврсто загрлили. Тада им није требао нико други, а никога дру-

гог нису ни видели. У тој причи политичари нису битни, битни су били они који су се ухватили у загрљај и нису се пуштали, а то данас видим као нешто најјаче - нагласио је на крају кратке посете Краљеву Чрт Месарич. Оптимизам подгрева уверење да би већ следеће године, кад буде обележена педесета годишњица од потписивања Повеље о братимљењу Краљева и Марибора, отпочети нова фаза у односима два града и два народа. Т. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 27.10.2019.

33

Борба за здраву животну средину

МАГАЗИН

27.10.2019.

МИСЛИ ГЛОБАЛНО

34

- У Народној скуштини Републике Србије формирана неформална Зелена посланичка група састављена од посланика различитих странака. - У фокусу интересовања ове године изградња мини хидроелектрана у заштићеним подручјима.

- Иако мини хидроелектране производе електричну енергију из обновљивих извора није необично да на подручјима где су изграђене остане пустош која се манифестује у поремећају биодиверзитета. - У Србији се рециклира тек седам одсто укупног отпада што је десет пута мање него у Немачкој. - Кад се нема довољно новца прибегава се импровизацији.

- У будућности ће се више ратовати због воде него због нафте

, ДЕЛУЈ ЛОКАЛНО

35

36

МАГАЗИН 27.10.2019.

ивотну средину чини скуп природних и отворених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот. Међу њима су околности и утицаји који окружују и утичу на развој једног или групе организама, а долазе од живе и неживе природе. Животну средину чини свет природе биљака, животиња, земљишта, ваздуха и воде, који је постојао милијардама година пре човека, и свет објеката, предмета и институција које је изградио користећи технику, технологију и науку да би створио окружење које одговара његовим потребама. Као таква представља све оно што окружује човека, све са чиме је директно или индиректно повезана његовa животна и производна активност. Док заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине, с циљем очувања биолошке равнотеже, еколошка одбрана је мултидисциплина и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Брига о животној средини је са гледишта друштва приоритет од свеукупног значаја, а здрава животна средина основ за очување људске егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништва. Циљевима заштите животне средине дeфинисани су очување и заштита здравља људи, целовитости, разноврсности и квалитета екосистема, генофонда животињских и биљних врста, плодности земљишта, природних лепота и просторних вредности. У ову категорију сврстани су још очување културне баштине и добара које је створио човек, обезбеђење услова за ограничено, разумно и одрживо газдовање живом и неживом природом, очување еколошке стабилности природе, количине и квалитета природних богатстава и спречавање опасности и ризика по

Ж

животну средину Током активности везаних за урбанизацију или експлоатацију мења се природно окружење што нарушава природну околину, а изградњом хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама и дугим човек утиче на промену читавих подручја. Као резултат таквих активности долази до промена или нарушавања екосистема и климатских промена на локалном и глобалном нивоу. Значај животне средине у савременом друштву, и све веће опасности које јој прете са различитих страна повод су да у Народној скуштини Републике Србије буде формирана неформална Зелена посланичка група састављена од посланика различитих странака. Њени чланови, посвећени темама

Бранимир Јовановић

37

МАГАЗИН

27.10.2019.

заштите животне средине и одрживог развоја, активно раде на промоцији и прихватању европских стандарда и норми са циљем да добију приоритет и нађу се у фокусу приликом одлучивања. Народни посланик Бранимир Јовановић подсећа да је на добровољној основи формирана пре десет година, као основни принцип рада дефинисан консензус свих чланова при одлучивању о избору тема којима ће посветити посебну пажњу, а једном од тековина ове посланичке групе оцењена је идеја о наплати пластичних кеса у трговинама - Прошле године је на састанку било различитих идеја, од тога да држава субвенционише произвођаче да пређу

38

на производњу кеса од биоразградивог материјала, да кесе буду тање јер се десет пута краће разграђују, и на крају смо као компромисно усвојили решење да се наплаћују. Трошак од два динара није велики, али треба да подстакне на размишљање како се наплаћује зато што бацањем у природу загађујемо животну средину. Са друге стране у Министарству екологије имамо зелени фонд из кога се новац користи за очување животне средине. Разговарали смо са министром Триваном, он је прихватио предлог и изложио га у медијима, а и трговци су прихватили иницијативу - каже Јовановић уз подсећање на прва истраживања која показују да је у промету знатно мање пластичних кеса.

У фокусу интересовања чланова Зелене посланичке групе ове године се нашла изградња мини хидроелектрна у заштићеним подручјима, а утицај на медије, активности министра Тривана и протести који су уследили у значајној мери су утицали да председник Србије покрене иницијативу о забрани њихове градње. Иако мини хидроелектране производе електричну енергију из обновљивих извора није необично да на подручјима где су изграђене остане пустош који се манифестује у поремећају биодиверзитета. Да се нешто може учинити и на локалном нивоу потврђује иницијатива о покретању периодичних акција једном месечно на чишћењу обала Ибра и уклањању

дивљих депонија, пре свега због жеље да се утиче на свест људи о негативном односу према екологији. Значајним на том путу сматрају се јака медијска кампања и акције чишћења сличне оној која је на левој обали Ибра, од спортских терена до пијаце, реализована почетком месеца. Ако се свему дода потреба рестриктивнијег законодавства, строжијих санкција и бољег рада инспекцијских служби, није далеко од истине уверење да би, уз виши ниво свести сваког појединца, крајњи резултат био много повољнији. Јовановић указује на поразну чињеницу да се у Србији рециклира тек седам одсто укупног отпада што је десет пута мање него у Немачкој. Иако би значајнијем ефекту могле да

допринсу и комуналне службе, постављањем посебних контејнера за различите врсте отпадног материјала, поразно делује податак да и тамо где постоје радници при пражњењу све стрпају у исти камион.

- Чак и ако се очисте дивље депоније за годину дана се направи иста таква. Зато морамо да будемо свесни да, уз бољи рад јавног комуналног предузећа, не радимо тако. Недостаје регионална депонија за пет градова, а обећано је да ће ускоро бити одређена локација за њу. Посетили смо регионалну депонију поред Ужица и очекивали савршенство, јер су имали прилику да виде неколико у Европи. Кад се нема довољно новца прибегава се импровизацији па депонија функци-

онише, али имају проблем са откупном ценом материјала за рециклажу. Због тога треба да искористимо њихова лоша искуства да се не би нама дешавала - каже Јовановић уз потврду потребе да се мисли глобално а делује локално. Координатори посланичке групе задужени су за истраживање и предлог тема о којима се очекује расправа, а једна од њих су и дивље депоније каквих није лишена готово ни једна локална самоуправа у земљи. Посебна пажња, каже Јовановић, биће посвећена здравој пијаћој води због све чвршћег уверења да ће се у будућности више ратовати због воде него због нафте. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Значајан заокрет у пољопривредној производњи

МАГАЗИН

27.10.2019.

НОВИ ВИДОВИ ПОЛИТИКЕ

40

- Током неколико последњих година из градског буџета за подстицај развоја пољопривредне производње уложено око петсто милиона динара. - Програм за спровођење пољопривредне политике јасно дефинисао начин одлучивања Градског већа о улагању у пољопривредну производњу. - Из године у годину број грла крупне стоке се повећава и поново оживљавају штале у којима је овај облик сточарске производње у потпуности замро. - Средствима буџета покрива се половина трошкова осигурања усева, животиња, вишегодишњих засада и других култура. - Најатрактивнија на листи мера за подстицај пољопривредне производње су бесповратна средства у максималном износу од двеста педесет хиљада динара по пројекту. - Краљево прошле године први пут уврштено у ред успешних локалних самоуправа

Драган Чорбић

41

олико се у локалним оквирима пољопривреда сматра значајном привредном граном најбоље потврђује податак да је у њен развој током неколико последњих година из градског буџета уложено око пола милиона динара. То је последица заокрета у односу на ову привредну грану након 2013. године кад је донет закон који дефинише обавезе локалне самоуправе у овој области. На то подсећа председник Одбора за пољопривреду Градског одбора Српске напредне странке Драган Чорбић подсећањем да

МАГАЗИН

27.10.2019.

К

42

је сваке године подстицајима у пољопривредној производњи намењено просечно седамдесет милиона динара. Након што је у првој години рада Савета за пољопривреду за ову сврху утрошено мање од десет милиона динара износ је знатно повећан, у наредним између осам и десет пута. За разлику од неких ранијих периода, кад су средства за подстицај пољопривреде по недовољно јасно дефинисаним критеријумима распоређивале различите комисије, последњих се ради у складу са Програмом за

спровођење пољопривредне политике који је јасно дефинисао начин одлучивања Градског већа о улагању у пољопривредну производњу. Од тренутка кад су напредњаци одлучили да направе заокрет између једанаест и дванаест милиона динара троши се на вештачко осемењавање уматичених крава и јуница, што омогућава сваком пољопривредном произвођачу да за ову сврху добије хиљаду и пет стотина динара по грлу. Колико је мера сврсисходна најбоље потврђује податак да се број грла крупне стоке из

године у годину повећава и поново оживљавају штале у којима је овај облик сточарске производње у потпуности замро. Значајним за лакши пут до опреме за пољопривредну производњу сматрају се покривање трошкова камате на кредите код пословних банака за шта се сваке године, у зависности од интересовања пољопривредних произвођача, издваја неколико милиона динара. Искуство потврђује да је позив банкама да сваке године потпишу уговор са локалном самоуправом наишао на добар одзив

што је омогућило пољопривредницима остваривање права на бескаматни кредит у износу између сто хиљада и милион и по динара. Штете проузроковане елементарним непогодама разлог су за жељу локалне самоуправе да заштити пољопривредне произвођаче, па је од пет милиона динара у првој години примене обезбеђених за ову сврху износ повећан пет пута што покрива половину вредности премије осигурања усева, животиња, вишегодишњих засада и других култура. Ако се зна да се додат-

них четрдесет одсто вредности финансира из државне касе није тешко израчунати да на терет власника пољоривредног газдинства отпада тек десети део укупних трошкова којима се ослобађа ризика у процесу производње. У више наврата најатрактивнијом се потврдила четврта на листи мера за подстицај пољопривредне производње, а то су бесповратна средства у максималном износу од двеста педесет хиљада динара по пројекту. Податак да учешће локалне самоуправе износи

43

44

МАГАЗИН 27.10.2019.

између тридесет и четрдесет пет одсто један је од разлога да сваке године конкурише око две стотине пољопривредника. У претходној години тридесет три милиона динара подељено је на сто седамдесет особа, а ове двадесет три на око сто двадесет кандидата. Значајним за поверење у начин расподеле оцењује се пре две године промењен систем по коме су сви пољопривредници стављени у равнораван положај. Иако је још у првој години примене ове мере уведено бодовање кандидата недовољан број заинтересованих утицао је на одлуку да се током следеће средства додељују по редоследу приспећа пријаве, а док се не исцрпи количина средстава опредељна за ову врсту подстицаја. Неколико година је прошло пре него се дошло до закључка о неправедном начину расподеле средстава и сазнања да су их више пута узастопно користиле исте особе. Средства су намењена лицима којима је пољопривреда основно занимање, а систем бодовања који се примењује последње две године у нешто повољнији положај ставља оне који конкуришу први пут. На тридесет бодова по овом основу особе млађе од четрдесет година добијају додатних двадесет, најмање средња стручна спрема вреднује се са двадесет а број чланова домаћинства од пет и више још петнаест. Да би се стимулисао останак на селу онима који се пољопривредном производњом баве у месту становања додељује се петнаест бодова, а на додатне могу да рачунају жене носиоци пољопривредног газдинства. Из поступка су изузети сви који нису испунили обавезе уговора из претходне године, а да провери све релевантне чињенице задужена је посебна комисија. Оно што највише радује је податак да се средства добијају непосредно по потписивању уговора уз обавезу да их током наредна два месеца потроше у складу са пројектом и о томе пруже валидне доказе. Колико је нов начин расподеле средстава бољи него ранији најбоље сведочи податак да ове године није било ниједне замерке на њега.

О променама у овој области сведочи податак да је пре само две године и по тридесетак домаћинстава одлучивало да почне производњу малина и јагода, а тржиште утицало на пад интересовања у последње две. Председник Савета за пољопривреду подсећа да су набавци машина и опреме намењена бескаматна кредитна средства, повољније услове за добијање обезбеђује се са републичког нивоа, а носилац пољопривредног газдинства не може истовремено да их користи из оба извора.

- Веома важна ствар је што смо успоставили систем по коме сви могу потпуно равноправно да конкуришу, а и што смо у приземљу зграде Градске управе отворили шалтер где пољопривредници сваког дана између осам и дванаест сати могу да добију потребне информације о свему што их интересује, па више не морају да лутају од једне до друге канцеларије. Осим тога, на шалтеру могу да предају захтеве за све врсте подстицаја пољопривредне производње а све што смо учинили допринело је да Краљево прошле године први пут буде уврштено у ред успешних локалних самоуправа. Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта допринео је да од око четрнаест хиљада хектара у власништву државе четири стотине педесет буде намењено издавању под закуп. Ове године су први пут расписана два јавна огласа, у септембру и октобру, а пољопривредницима омогућено да закупе државно земљиште по ценама које одређује Управа за пољопривреду - каже Чорбић. Иако у првој години није било превеликог интересовања значајним се оцењује успостављање система који обезбеђује да се до 31. марта сваке године дефинише површина коју пољопривредници могу да користе. Жеља да се уведе ред у овој области мотивисана је сазнањем о великом броју пољопривредника који су узурпирали државно земљиште због чега је пољопривредној инспекцији поверен задатак да покрене кривични поступак против свих који

45

МАГАЗИН

27.10.2019.

су се одлучили на овај потез. Позитивним се оцењује планирање пољопривредне производње према потребама што омогућава произвођачима да до почетка пролећног дела сезоне планирају врсту и обим радова како би на време конкурисали за подстицајна средства. Како количина зависи од могућности буџета податак да је из године у годину стабилнији, и са више средстава, води ка ставу да ће у наредним годинама пољопривреди бити намењено знатно више пара. Радује податак о знатном броју младих који се одлучују за пољопривредну производњу, понајвише воћарску и сточарску, а колико се ситуација у овој области мења најбоље потврђује податак о пет стотина грла различите стоке у оквиру пољопривредног газдинства у Мрсаћу који је доспео на

46

треће место у земљи по производњи млека. Иако је након повољне цене на тржишту интензивиран тов бикова у последње време се бележи блага стагнација, што наговештава могућност интервенције државе како би се одржао достигнути број грла крупне стоке. Стандардна воћарска производња на подручју Буковице, Роћевића, Ласца и Дедеваца обогаћена је засадима малина и јагода код којих се последње две године примећује извесна стагнација, што није случај на Рудну где преовладава производња кромпира. Податак да становници ових крајева имају право на већу количину бесповратних средстава, четрдесет пет одсто од вредности пројекта, у значајној мери је утицао да се и на овим просторима појаве први засади малина. Да се мислило на жене са руралног

подручја сведочи податак да је последње две године значајна средства добило двадесет које су носиоце пољопривредног газдинства. По двеста педесет хиљада током претходне и триста у овој години обезбедили су локална самоуправа и Канцеларија министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику. Ако се томе дода и седам милиона динара годишње за подстицај развоја сеоског туризма онда су јасније смернице локалне самоуправе и значај који се неколико последњих година придаје становницима руралних подручја.

- У брдским пределима највећи проблем представљају путеви и колико год да се уради, ако се не направе канали, бујице однесу. Због тога треба одрадити адекватне одводе јер у тренутној ситуацији колико год да улаже-

мо нема довољно, а где год је могло путеви су асфалтирани што потврђује да се улаже значајно у сеоску инфраструктуру. Откуп млека је стабилан, а да ли су произвођачи задовољни ценом то је друго питање. Мали имају мању цену, велики су задовољни, а поента је да се слабо удружују. Закон о задругама омогућава да се пет пољопривредника удружи како би добили већу цену млека, али задругарство није довољно заживело јер се пољопривредници тешко договарају. Тржишта има за све, то никад није био проблем, а цена производа је тржишна категорија - каже Чорбић. Да воћарска производња не јењава потврђује податак о стабилном извозу у Русију и околне земље, а о обиму најбоље сведочи податак да значајнији

произвођачи имају сопствене хладњаче. Кад од 1. јануара наредне године превоз путника у градском и приградском саобраћају преузме други превозник очекује се знатно већи број линија и полазака у току дана што би требало да побољша комуникацију између села и града. Да ли ће тако и бити могло би да буде познато и поред невеселе чињенице да су, због великог броја приватних аутомобила, аутобуси на великом броју приградских линија најчешће полупразни. Из Савета за пољопривреду стиже препорука млађима о неопходности да занемаре сваштарење и у пољопривредној производњи се определе за једну врсту. Унапређењу производње значајно доприносе подстицајне мере локалне самоуправе, а непредвиди-

вост временских услова добар је мотив за коришћење средстава намењених осигурању. Податак да деведесет одсто трошкова подмирују држава и локална самоуправа води ка ставу да се минималним улагањима обезбеђује велика сигурност. Онима који се двоуме на услузи је шалтер у приземљу зграде Градске управе и редизајнирана званична интернет презентација града са свим подацима о повољностима које се реализују преко Савета за пољопривреду. Приближавање краја сезоне јесењих радова добра је прилика за позив да се пољопривредници упознају са свим што је неопходно за пролећни део сезоне, а најбољи начин за то је контакт са Саветом за пољопривреду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 27.10.2019.

49

Активности министарстава привреде и грађевинарства

МАГАЗИН

27.10.2019.

ЗНАЧАЈАН НАПРЕДАК СРБИЈЕ

50

- Четрдесет четврто место Србије на новој Doing Business листи представља скок од четири позиције у односу на претходну годину.

- Међу десет индикатора које оцењује Светска банка прво место и даље неприкосновено држи издавање грађевинских дозвола, као системска реформа која континуирано помера Србију ка врху листе.

- Највећи напредак остварен је кроз Закон о републичким административним таксама, што је допринело да Србија оствари најбољи резултат у региону, уједно најбољи икада постигнут у овој категорији. - Србија се на Doing business листи већ неколико година не такмичи са просечнима, већ са најуспешнијим земљама на свету.

- Девето место на свету у категорији издавања грађевинских дозвола, обавезују на још ефикасније спровођење реформе

51

еформе Министарства привреде у области заштите мањинских акционара и решавања стечаја, као и рад Министарства грађевинарства на даљем унапређењу система грађевинских дозвола, одлучујуће су утицали за поправљање положаја Србије на новој Doing Business листи, а четрдесет четврто место представља скок од четири позиције у односу на претходну годину, потврђено је на IV годишњој конференцији „Doing Business 2020“ у Београду. Одлучујућим за напредак оцењене су измене Закона о привредним друштвима, на којима су сарађивали Министарство привреде и Национал-

МАГАЗИН

27.10.2019.

Р

52

на алијанса за локални економски развој, чији се ефекти закона огледају у већим правима мањинских акционара у управљању компанијама и већа транспарентност у пословима руководства где постоји потенцијални лични интерес директора. То је утицало да у овој категорији буде остварен највећи помак, скок од чак четрдесет шест места, са осамдесет трећег на тридесет седмо. Светска банка је признала и измене Закона о стечају, којима је дато право свим повериоцима да учествују у избору стечајног управника и од њега добијају све информације о поступку, што је допринело скоку за осам места, са четрдесет деветог на четрдесет

прво. Међу десет индикатора које оцењује Светска банка прво место и даље неприкосновено држи издавање грађевинских дозвола, као системска реформа која континуирано помера Србију ка врху листе. Највећи напредак остварен је кроз Закон о републичким административним таксама, чијим је изменама готово преполовљена такса за добијање локацијских услова, што је допринело да Србија направи скок за још два места и новим пласманом оствари најбољи резултат у региону, уједно најбољи икада постигнут у овој категорији. Конференција је била прилика да

потпредседница Владе Србије, и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, уједно председница Заједничке групе за унапређење позиције на ранг-листи Светске банке, истакне како се Србија на Doing business листи већ неколико година не такмичи са просечнима, већ са најуспешнијим земљама на свету. Померање на листи министарка сматра значајнијим у светлу чињенице да је Србија иза себе оставила земље које већ имају веома добро пословно окружење. Девето место на свету у категорији издавања грађевинских дозвола, као и напредак са 48. на 44. место у

укупном скору, обавезују на још ефикасније спровођење реформе и у другим областима, а све са циљем да се већ наредне године додатно поправи тренутни рејтинг. Податак о позицији међу десет најбољих на свету по ефикасности у издавању грађевинских дозвола даје довољно оптимизма да се слични резултати остваре и у другим областима, што је крајњи циљ коме се тежи. Задовољство због успеха Србије дели и британска амбасадорка Шан Маклеод уз подсећање да је Уједињено Краљевство годинама међу првих десет држава света на Doing Business листи и то искуство може да подели са

Србијом. Разлог више за задовољство је податак да је британска влада, кроз Фонд за добру управу, највећи донатор у Србији на путу унапређења еуправе, не само е-Беба сервис, него и упис у катастар, отварање података и много тога другог. Док је бољој позицији Србије допринело померање од десет места у области добијања прикључка на електромрежу, са сто четвртог на деведесет четврто, у категорији покретања пословања забележен је најслабији резултат о чему сведочи пад са четрдесете на седамдесет трећу позицију, што је последица увођења нове административне процедуре за пријаву

53

54

МАГАЗИН 27.10.2019.

потврђује пад од шест места у овој категорији, са седамдесет деветог на осамдесет пето. Измене Закона о заложном праву, донете након завршетка оцењивања Светске банке, нису узете у обзир за овогодишњи извештај, што је утицало на пад од седам места у добијању кредита, а сличну судбину дели и реформа уписа права својине. Благи пад са педесет петог на педесет осмо место последица је чињенице да Светска банка није прихватила да је привреда растерећена потребе одласка на шалтер катастра, иако је укњижба аутоматска и јавни бележници електронски достављају исправе за упис непокретности. У следећем извештају скок се очекује у категорији извршења уговора јер Закон о извршењу и обезбеђењу, који доноси новине као што су е-аукција и е-огласна табла у сврху брже, јефтиније и транспарентније продаје имовине, није ушао у трку за резултат у овогодишњем издању. У овој категорији није било померања, а двадесет трећа позиција задржана је и у категорији прекограничне трговине, где није било реформских помака. Међу економијама региона испред Србије су само Северна Македонија и Словенија које на новој Doing business листи заузимају седамнаесто и тридесет седмо место. Слабије пласиране су Босна и Херцеговина на деведесетом, Албанија осамдесет другом, Косово* педесет седмом, Хрватска педесет првом и Црна Гора педесетом. Осим Србије, напредак су оствариле Хрватска, скоком за седам и Словенија за три места, а пад су забележиле Албанија за деветнаест, Косово* тринаест, Северна Македонија седам а Босна и Херцеговина једно док је Црна Гора задржала педесету позицију. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

стварних власника предузећа у сврху спречавања прања новца. На скупу који је Национална алијанса организовала у сарадњи са Британском амбасадом, Светском банком и Међународном финансијском корпорацијом, истакнути су и приоритети за даљи напредак на Doing Business листи. Председник Надзорног одбора Националне алијансе Владислав Цветковић подсећа да су то смањење пореског оптерећења рада, обезбеђивање веће доступности планских докумената, ефикаснија достава решења о упису у катастар, укидање пореских пријава за порезе на имовину, пренос апсолутних права и поклон, развој електронских сервиса за пријаву и плаћање пореских и непореских намета, као и смањење трошкова и времена потребних за поступке извршења и стечаја. Све то су, каже он, иницијативе које се кандидују на агенду како би се Србија пласирала међу првих тридесет земаља на свету. Регионални менаџер Међународне финансијске корпорације за централну и југоисточну Европу Томас Лубек сматра да је централни фокус Doing Business извештаја улога јавних политика у креирању окружења за пословање малих и средњих домаћих фирми, које у Србији имају велики потенцијал за подстицање економског раста и запошљавања. Због тога упућује честитке српским институцијама на реформским активностима и постигнутом напретку на овогодишњој Doing Business листи и изражава задовољство због наставка сарадње на креирању подстицајног окружења за приватни сектор у Србији. Иако је Светска банка позитивно оценила унапређење у погледу брзине повраћаја пореза на додату вредност изостало је признање за увођење електронске пријаве, плаћања пореза и фирмарине, што

55

Мале хидроцентрале, за и против

МАГАЗИН

27.10.2019.

СКУПЉА ДАРА А

56

- На делу где се направи мала хидроцентрала река потпуно пресуши, уништи се живи свет и потпуно поремети биодиверзитет.

- Од изградње немају користи ни држава ни мештани села која сигурно изумиру, а пресушене реке добар су сигнал и онима који пожеле да се врате да то не чине. - На територији града Краљева до прошле године направљено десет централа, по правилу тамо где је смањен број становника. - На територији Србије планирана градња осам стотина педесет малих хидроцентрала које би, радом у пуном капацитету, успеле да произведу једва три одсто укупне електричне енергије. - Грађани Србије директно инвестирају уништење сопствених река, а све у складу са законом

А НЕГО МЕРА

57

ојам мале хидроелектране се, у зависности од стандарда, хидролошких, метеоролошких, топографских и морфолошких карактеристика локације, степена технолошког развоја и економског стандарда, разликује од земље до земље. Разликује се и гранична снага која дели мале хидроелектране од других па су Португалија, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија као горњу границу одредиле десет мегавата инсталиране снаге. У Италији је та граница спуштена на три мегавата, у Шведској један и по, Француској подигнута на осам, Индији петнаест а Кини двадесет пет. У Европи се све више прихвата капацитет од десет мегавата као горња граница коју су подржали Европско удружење малих

МАГАЗИН

27.10.2019.

П

58

хидроелектрана и Европска комисија. Мале хидроелектране се често даље категоризирају у мале, мини и микро, а представљају комбинацију предности производње електричне енергије из енергије хидропотенцијала и децентрализиране производње електричне енергије, док истовремено не показују негативан утицај на околину као велике. У односу на њих готово да немају недостатака јер нема трошкова дистрибуције електричне енергије и негативног утицаја на екосистем, а и одржавање им је јефтино. Да сви не деле такво мишљење најбоље потврђују све чешћи протести незадовољних грађана уз захтев да се забрани градња малих хидроцентрала у Србији. Један такав одржан је у Кра-

љеву пред последњу седницу Скупштине града, а повод је жеља да се изврши притисак на одборнике како би у дневни ред седнице уврстили предлог одборника Локалног фронта Владимира Маровића да се уведе мораторијум на градњу малих хидроцентрала. Одборнике су на улазу у зграду Градске управе дочекали активисти иницијативе „Сачувајмо планинске реке Краљева“ формиране у октобру прошле године након сазнања о интересовању појединих инвеститора да граде малу хидроцентралу на Лопатници. Први корак било је формирање Фејсбук групе, под истим називом која се одржала до данас, а Небојша Кованџић који заступа ставове иницијативе

сведочи о првој идеји да се мештани околних села упозоре на опасност која им прети. Први наговештај претеће опасности дошао је са Суве планине, и из других делова Србије, након сазнања да река на делу где се направи централа потпуно пресуши, уништи се живи свет и потпуно поремети биодиверзитет. Парадоксом посебне врсте оцењено је сазнање да од изградње немају користи ни држава ни мештани села која сигурно изумиру, а пресушене реке добар су сигнал и онима који пожеле да се врате да то не чине.

- Од централа корист имају једино инвеститори који су у чврстој спрези са властима и појединим круговима људи из власти. ЕПС плаћа произвођачу струју коју произведе по десет пута

скупљој цени, а држава је на губитку јер се појединцима у џепове слива огроман капитал од кога се богате. Дозволе за мини хидро електране на територији града Краљева издаје власт и није тачно да нису надлежни, јер директор урбанизма одређује да ли ће издати локацијске услове, што је претпоследња фаза до грађевинске дозволе. У издавање докумената укључени су водопривреда, ЕПС, Министарство за заштиту животне средине, војска, телекомуникације... и сви треба да дају сагласност у обједињеној процедури. Министарство за заштиту животне средине је одговорно за издавање дозволе за градњу у заштићеним зонама, преиначина је ранија законска одлука,

па не морају да имају студију за заштиту животне средине да би омогућили лакше добијање дозволе, а да се неко не би бунио препустили су општинама да то ураде - каже Кованџић и подсећа да је на територији града Краљева до прошле године направљено десет централа, по правилу тамо где је смањен број становника. У Иницијативи најкарактеристичнијом сматрају Брезанску реку која је након изградње мале хидроцентрале потпуно пресушила о чему сведоче цеви које вире из земље. Поред ове слична судбина прети локалитетима Колске, Гокчанице, Бревине, Савошнице, Грајићке, Желебића, Дубочице, Сокоље... а најбоља потврда су фотографије од којих се очекивало да

59

МАГАЗИН

27.10.2019.

додатно подстакну одборнике при доношењу одлуке. Одговорност локалне самоуправе огледа се у податку да је, према сазнању чланова иницијативе „Сачувајмо планинске реке Краљева“, за сваку хидроцентралу локацијске услове издала надлежна служба градске администрације. О озбиљности ситуације сведочи податак да је на територији Србије планирана градња осам стотина педесет малих хидроцентрала које би, радом у пуном капацитету, успеле да произведу једва три одсто укупне електричне енергије. Податак потиче из редова много обавештенијих о овом проблему што додатно подстиче мотивацију противника градње малих хидроцентрала да подигну глас. Податак о намери да се стотине километара река стрпа у цеви у други план је потиснуо идеју о коришћењу соларне енергије, изградњи ветропаркова и градњи великих хидроцентрала које би обезбедиле знатно већи бенефит. Сумњу о

60

нечасним намерама додатно подгрева податак са задње стране рачуна за месечни утрошак електричне енергије сваког потрошача по коме се плаћа накнада за повлашћене произвођаче каквим се сматрају мале хидроцентрале. Све то, каже Кованџић, наводи на закључак да грађани Србије директно инвестирају уништење сопствених

река, а све у складу са законом. Најзаслужнијим за уништавање река у Иницијативи сматрају неколико фирми које се баве тражењем локација за градњу малих хидроцентрала и притисцима на представнике локалних власти у поступку добијања дозвола за градњу. Значајним фактором оцењују се факултетски професори директно

Прве хидроцентрале Мале хидроелектране Електропривреде Србије подигнуте од 1900. до 1940. су хидроенергетска постројења која производе струју и културноисторијски споменици земље као њен светли део техничког развоја. Оне представљају почетак модерног доба у Србији, поготову неколико најстаријих које и данас активно раде: Хидроелектрана „Под градом“ као прва српска електрана која је радила по принципима Теслиних полифазних струја, само четири године након хидроелектране на Нијагари у којој је први пут применио тај принцип, затим Хидроелектрана Вучје, далеководом повезана са Лесковцем чиме је означен почетак преносног система у Србији, хидроелектране „Света Петка“, Гамзиград и Моравица, које су Лесковац, Ниш, Зајечар, и Ивањицу осветлиле пре сто и више година.

одговорни за поједине од ових објеката, власници приватних фирми који су у градњи пронашли добар начин за стварање профита и банке које кредитирају градњу која, зависно од локације и снаге хидроцентрале, кошта између један и два милиона евра. И поред свега протест није усмерен према њима, јер поступају у складу са важећим прописима, већ се тражи промена закона који се сматра погубним за земљу. Податак да локација у знатној мери утиче на трошкове води ка ставу да могу бити и мањи што је додатни мотив инвеститорима да трагају за онима које пружају најбоље услове.

- Лопатница је актуелна због тога што већ постоји инфраструктура уз реку све до изворишта. Ту су хтели да направе пет централа, а ми смо успели да их ометемо кад смо обавестили јавност да ће се то десити. Покренуо сам причу о таблама упозорења ивеститорима да нису добродошли, а

осмишљене су не само да упозоре инвеститора него да утичу на јединство мештана који стално пролазе поред њих. У томе смо успели, штампали смо фалајере којима смо упозоравали мештане јер, ако их обавестимо пре него се изда дозвола, онда смо у упредности. У Мланчи је већ била издата једна грађевинска дозвола, а како је удаљена седамдесет километара нема шансе да је бранимо. Направљене су три и то је пример где се мештани нису довољно укључили па су инвеститори успели да их поткупе и добију пролаз кроз приватну својину. Наша борба се заснива на превентиви а то је да упозоримо становнштво да постоји евенентуална опасност, јер је много лакше борити се док се не добију грађевинске дозволе. До издавања дозволе на документацији је већ преко двадесет потписа одговорних људи који су у стању све да ураде да се централа направи. То је гарант инве-

ститору за све што је дао испод руке, и потплатио неког од службеника, а кад дође грађевинска дозвола онда се врло тешко изборити - објашњава Кованџић. О погубним последицама градње малих хидроцентрала сведоче фотографије које су активисти Иницијативе предочили одборницима Скупштине града уз подсећање на законску процедуру која обавезује инвеститора да обезбеди билошки минимум за живи свет који треба да остане у реци. У ситуацији кад планинске реке током сушног дела године једва да теку смешном се оцењује количина од двадесетак одсто. Ако се томе дода податак да ни то нико не контролише онда је јасна забринутост за судбину река у периоду кад је најизраженија потреба за електричном енергијом. Није тајна да је територија града Краљева богата планинским рекама са изузетно чистом водом као стаништем аутохтоних врста риба и, међународ-

61

МАГАЗИН

27.10.2019.

ним прописима заштићених, ракова који живе само на овом подручју па би изградњом малих хидроцентрала њихов даљи оптанак био озбиљно угрожен. Ако се томе дода велики број биљака и стабала дрвета каква се могу наћи само у овим крајевима, онда је разумљива брига због опасности која прети да угрози њихово постојање. Податак да су у горњем току Лопатнице откривена два типа поточне пастрмке које живе само у тој реци довољан је да Министарство заштите животне средине овај локалитет прогласи посебним стаништем риба. Уз мало добре воље, сматрају у Иницијативи, уредбом о посебном станишту риба могле би да буду обухваћене и све реке у околини. Протест становника подстакнут жељом да се од уништења заштите планинске реке уследио је након

62

Небојша Кованџић

сазнања да међу политичким структурама нема довољно спремности да подигну глас. О томе сведочи податак да је у фебруару ове године на адресе једанаест политичких субјеката упућен предлог о покретању иницијативе за увођење мораторијума на градњу малих хидроцентрала. Иако поштанске повратнице сведоче да су сви уредно примили пошиљку одговор је стигао само од два удружења грађана која имају одборнике у Скупштини града.

- Тражили смо да Скуштина града покрене инцијативу, да се не издају грађевинске дозволе, а онда мењамо просторни план Краљева где тражимо да се избришу све локације предвиђене за градњу мини хидроцентрала, јер тада инвеститор нема на основу чега да тражи дозволу. Од једанаест градских одбора одговорили су нам само Староседеоци Краљева и Локални

фронт. Нико више није одговорио, јавио се меилом или телефоном што смо протумачили као тотално игнорисање и незаинтересованост због приближавања избора и састанка који су представници града имали у Београду са Вучићем. Извршили смо додатни притисак, а Локални фронт је прихватио да поднесе предлог скупштини за допуну дневног реда. Свако од нас мора да се бави политиком јер нас је неодговоран однос према њој и довео до овога што се дешава. Бавити се политиком не значи бити политичар, већ имати одређен политички став према неким стварима. Ако желимо нешто да променимо то не можемо као појединци, па као групе грађана и иницијативе захтевамо од политичких странака да поднесу захтев у наше име- каже Кованџић. Дан пре седнице Скупштине града

предлог Локалног фронта није добио довољну подршку чланова Градског већа да буде уврштен у дневни ред, а додатни повод да активисти Иницијативе започну протест је образложење начелника Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности по коме локални парламент није надлежан за издавање дозвола. Забрињава податак да ни чланови Градског већа ни владајућа већина у Скупштини града немају одређен став према овом питању, па предлог није прихваћен јер су се уздржали од гласања. На седници Скупштине није прихваћен ни предлог о формирању радне групе за покретање иницијативе о увођењу мораторијума на градњу малих хидроцентрала, а сумња у резултате гласања била је повод за поновљени поступак и изјашњавање

сваког одборника појединачно, како би они који су пратили директни телевизијски пренос седнице знали ко се противи заштити планинских река. Одбијање да предлог буде уврштен у дневни ред седнице одлаже поступак за наредних шест месеци које ће активисти Иницијативе искористити да обавесте што већи број суграђана о погубним последицама градње малих хидроцентрала. У плану је постављање озбиљније изложбе фотографија са жељом да буду укључене и друге средине којима прети слична опасност. Активности на друштвеним мрежама и угроженим локацијама тек кад стигну машине нису значајније утицале на промену свести грађана и јачи притисак на власт како би били промењени прописи који представљају основни генератор опасности по животну средину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63

64

65

27.10.2019.

МАГАЗИН

66

Др Горан Дугалић

Знаменити Краљевчани: Др Горан Дугалић (2)

ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋА И НАКОВЊА - Негативне ефекте санкција међународне заједнице међу првима су осетили пољопривредни проивођачи кад нису могли да дођу до сировина за рад. - Мало светла у суморну слику увела је чињеница да једино Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ добија ђубриво из панчевачке Азотаре. - Горштаци су поштени, правични људи са жуљевитим рукама који су изнели терет ратова и криза, а никад се нису побунили. - Стручњаку нема места у политици. - Пре звања доктора наука шест година озбиљних истраживања земљишта краљевачко чачанске котлине. - Одбрана докторског рада пред двеста доктора наука

67

68

МАГАЗИН 27.10.2019.

ије необично да се при избору факултета испоштује жеља родитеља а током студија, пре или касније, схвати да је то била грешка. У случају др Горана Дугалића то је било јасно већ током прве године студија машинства током које је сваким даном било све јасније да јача интересовање према нечему конкретнијем. У средини из које је дошао губитак године на факултету је сматран срамотом, понајвише због фамилије у којој често провејава уверење да је последица лошег друштва. У сеоској средини разочаравајуће делује избор Агрономског факултета понајвише због чврстог уверења да је могуће бавити се пољопривредом и без њега. У конкретном случају било је и подсмеха у друштву које се тих година сваке вечери окупљало на корзоу испред некадашње продавнице вараждинског Вартекса. Много година касније бројни од оних који су се определили за техничке науке остали су без посла а друг из младости као доказани научни радник у области пољопривреде, који је могао да чува овце и без факултета, прискакао у помоћ кад год је то било потребно. Први контакт са стручним предметима додатно је учврстио уверење о правом избору што је потврдило уверење о потреби да се не учи само за оцену, а резултирало завршетком студија у року. Општи смер на Агрономском факултету у Чачку, који је пружао прилику за стицање знања из области сточарства, воћарства и ратарства, направљен је са жељом да оспособи универзалног агронома који би јужно од Саве и Дунава подједнако помагао воћарима, ратарима и сточарима. Током треће године студија значајно је порасло интересовање за поједине области и жеља за успостављање сарадње са неким од института у земљи, а сваки одлазак у неки од њих по правилу био добра прилика да добије по коју кесу семена за оглед на поседима рођака и пријатеља. У време кад се након завршетка студија годинама чека на запослење готово нестварно делује податак да је у случају Горана Дугалића позив на

Н

замену у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ уследио само месец дана касније. Много значајнијим оцењује се податак о почетку успешне каријере чији домети још нису достигли врхунац.

- Био је то најсрећнији дан у мом животу, а посебно ме је оплеменио одлазак у школу са дугогодишњом традицијом коју је основао Ђорђе Радић. Иако је у то време било тешко ући у такву установу већ од првог дана сам чврсто одлучио да одавде не одлазим. Једва сам чекао да припремим предавања, а првог радног дана да сване и кренем у школу са економијом на осамдесетак хектара. Неки професори одлазе у пензију, а од млађих агронома само сам ја и видим да има доста имања, запуштеног и несређеног, а довољно места да то уредим. Наметнем се радом, продуже ми уговор на годину дана, добијем практичну наставу и желим да се докажем као дете са села и неко ко је стекао знања, па по цео дан проводим на економији. Школа је због смене генерација у агрономском делу кренула низбрдо, а ја желим да постане угледно поље где ће цело Краљево долазити да на једном месту види све домаће животиње и травчице које још нису виђене. Наишао сам на подршку колектива и после годину дана примљен сам за стално. Схватио сам да је ово мој живот, једини пут, и одавде не излазим. Неки који су отишли нису се снашли па би да се врате, а и поред притиска са стране у школи су јединствени у оцени да ми нема замене. Почињем сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду који је, као храм науке, био најјачи на Балкану. Желим да пољопривредни произвођачи код нас купе све што виде, па отворим ученичку задругу као пољопривредну апотеку у коју ученици долазе на праксу. На имању организујемо Дане поља где ће људи моћи да виде и купе хибриде, да ту буде полигон и центар за обуку ученика и пољопривредних произвођача где ће да виде нову машину, да се демонстрира њен рад. Са фабрикама организујем да оставе по неко оруђе као

помоћ школи која се полако обнавља и одједном добијам велику подршку у атарима села у Краљеву, делу Драгачева, Груже, Врњачке Бање, Рашке, па почнемо да производимо и продајемо расад тако да већ постоји нека сигурност - каже др Дугалић. Податак да у школу долазе стручњаци Института за кукуруз у Земун пољу, Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, произвођачи средстава за заштиту биља и други, сваки дан у школи чини приликом за стицање нових знања. Оно не би имало сврху кад се не би поделило са пољопривредницима, а у време кад још није било интернета прилика за то пружала се само током зимских месеци. Оно што је многима од њих било недоступно постало је редовна појава, а прилика да унапреде производњу заснивана на саветима стручњака до крајности посвећеног људима са села. Да се добар глас далеко чује млади агроном је могао да се увери на личном примеру, а да све што је лепо има крај потврдило се почетком деведесетих година након увођења санкција међународне заједнице. Негативне ефекте међу првима су осетили пољопривредни проивођачи кад нису могли да дођу до сировина за рад, а мало светла у суморну слику увела је чињеница да једино школа добија ђубриво из панчевачке Азотаре. Младом човеку импонује податак о настојању пољопривредника да ступе у контакт са њим као ретким од кога могу да добију помоћ, како у саветима тако и при добијању вештачког ђубрива. Пољопривредна школа је бројним агрономима постала релевантан извор информација и података као основе за израду магистарских и докторских радова што је подстакло и Дугалића да крене тим путем. Последипломске студије на групи за ратарство окончане су магистратуром 1993. године, а све већа популарност међу великим бројем пољопривредних произвођача повод повећаног интересовања политичких структура у граду. Шушкало се о директорском месту у школи, некој од високих позиција у политичкој хијерархији и могућем одласку у иностран-

69

МАГАЗИН

27.10.2019.

ство. Најпримамљивијом се учинила понуда новосадског Института за ратарство и повртарство, који има огледна добра у Аргентији и Индији, а мало ко би одолео изазову каквим се чини стан у овом граду. Између чекића и наковња, примамљивих понуда и притиска локалних политичара да и даље снабдева пољопривредне произвођаче свим што им је потребно, Дугалић је изабрао да остане и до данас се, каже, није покајао.

- Из села сам понео да су горштаци поштени, правични људи са жуљевитим рукама који су изнели терет ратова и криза, а никад се нису побунили. Жеља да им останем веран и помогнем у сваком тренутку никад ме није напустила, па никад нисам пожелео да се политички ангажујем јер сматрам да стручњаку нема места у политици. У доба кризе тешко се живело, добијам доста примамљиве понуде да одем, али сам волео школу, науку и струку и веровао да за доброг стручњака време ће наплатити то што ради.

70

Супруга Славица никад није радила, нити сам звао некога да је запосли а могао сам, па се посветила породици и одгоју троје деце, кћери Невене и Маријане и сина Богдана - каже др Дугалић. Нормални след догађаја подразумева рад на докторској дисертацији са темом о посебно значајној, а у агрономији важној, компоненти познавања земљишта. Прва истраживања у овој области обављена су 1924. године, а поред повремених на територији Војводине јужно од Саве и Дунава није се много радило, што је посебно заинтригирало амбициозног научника. Уверење да су састав и квалитет земљишта кључни при избору пољопривредне културе основ је комплексног истраживања које ће, у условима додатно отежаним економским санкцијама међународне заједнице, у оквиру теме „Земљишта чачанско - краљевачке котлине и њихова погодност за поједине биљне врсте“, потрајати пуних шест година. Разлог лежи у чињеници да је

требало описати земљиште, направити профиле, опсежним програмом обухватити физичке и хемијске особине и погодност за поједине биљне врсте пре него се приступи анализи. Највећи део анализе обављен је захваљујући спремности појединаца да помогну, неких да узврате услугу из ранијег периода. Иако је истраживање земљишта на простору од Лучана до Врњачке Бање захтевало велико ангажовање није се одразило на занемаривање редовних обавеза у школи и ученичкој задрузи која је остваривала значајне приходе. Податак да је од њих купљен нов комбајн, сејалица, плугови и друга опрема потврђује да се нешто дешава а то боде очи, пре свега онима који се осећају угроженим, што је добра прилика да се заустави онај ко штрчи.

- Директору није право да сви долазе код мене а њега обилазе, колектив почиње да се дели а ја то не желим, јер потичем из честите сељачке породице која никоме ништа не би учинила

нажао, а ни моји горштаци па разуверим директора како желим да га мењам, јер поштујем то што ме је примио у школу. У марту 1998. докторирам на Пољопривредном факултету у Земуну пред јаком комисијом и двеста доктора наука у публици. Први сам доктор наука у школи, из Чачка долази позив за професора а ја постајем трећи човек у Србији за земљиште. Добијем позив да предајем земљиште на факултету у Земуну, а политика нуди одлазак за Београд. Стан ми је много значио, али одатле не могу да обрадим сеоско имање на коме, видевши да сам у школи достигло врхунац у ономе што сам радио, почињем производњу кромпира иако ми је жеља била да у школи направим огледно поље као понос града, да то буде центар за развој пољопривреде, да прерасте у институт, факултет и нешто више - каже др Дугалић. За краљевачку Пољопривредну школу у то време се знало и у иностранству што је потврдила посета

Холандији где се за њу, поред чачанског Института за воћарство, распитивао један од угледних професора из ове области. Податак да је била позната у Европи између два рата, а у Краљеву још 1926. године боравила делагација из Јапана са жељом да по узору на њу формира сличну у овој земљи, појачавала је жељу младог доктора наука да јој поврати стари сјај. До тада требало је учинити још много, пре свега организовати наставу на начин да професор изађе из учионице и о плугу предаје на економији, а не да га црта на табли. Способност да осети тренутак кад је прерастао средину у којој живи одлика је малог броја изузетно посвећених људи спремних да лични интерес подреде колективном. Да је такав тренутак дошао схватио је др Дугалић у тренутку кад више није било довољно аргмената да брани оно што је створио, ма колико да му је тешко падала и помисао о напуштању школе. Између неколико атрактивних могућности др

Дугалић се определио за рад на Агрономском факултету у Чачку где је исте године изабран за доцента. Дубока везаност за Пољопривредну школу утицаће да још две године остане у овој средини, све док промене у којима није желео да учествује нису постале довољан разлог за коначни одлазак и заснивање сталног радног односа на факултету у Чачку. Жељи да струка остане на првом месту погодовали су први научни радови у стручним часовима и истраживање квалитета земљишта на сопственом имању због потребе да се опише на адекватан начин, а резултати оставе генерацијама које долазе. Рад ученичке задруге поверен је другоме, а смена директора школе прилика да се стави тачка на посебно значајан период живота. Рад на факултету омогућава много више слободног времена, што је прилика да се посвети сопственом имању и производњи кромпира. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 27.10.2019.

73

Истине и заблуде о одрастању особа са аутизмом

МАГАЗИН

27.10.2019.

ИСТИ, А РА

74

- Иако особе са аутизмом већи део живота проведу у старијем добу највише пажње им се посвећује у најранијем узрасту. - Од психијатријских поремећаја најчешће се јављају депресивне реакције, отпор према променама, неадекватно или социјално неприхватљиво сексуално понашање.

- Особе са аутизмом имају сексуалне нагоне истоветне особама из опште популације и у пубертет улазе на исти начин. - Особе са аутизмом не могу да разумеју промене које се дешавају у њиховом телу, и у њима самима. - Сексуални односи особа са аутизмом су релативно ретки, а обично се везују за одрасле особе са високо функционалним аутизмом. - Неприкладно сексуално понашање особа са аутизмом прикладно сексулано понашање у неприкладној ситуацији, или на неприкладном месту

АЗЛИЧИТИ

75

27.10.2019.

МАГАЗИН

76

„Кризне ситуације – како их превазићи“ назив је недавне интерактивне трибине краљевачког Удружења Аутизам организоване са жељом да се посебно истакне питање пубертета и сексуалности особа са сметњама из аутистичног спектра. Тема је оцењена посебно значајном за Удружење чији су чланови претежно у узрасту кад се јављају прве кризне ситуације везане за пубертет и сексуалност, а најкомпетентнијим да укаже на проблеме у овој области оцењен је професор београдског Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију др Ненад Глумбић. Иако је евидентно да се поремећајима овог типа поклања све већа пажња у медијима углавном је оријентисана на скрининг, дијагностику и рану интервенцију, а знатно мање врло значајну тему сексуалности. Посебно поразно делује податак да јој, и поред тога, недовољно пажње поклања стручна јавност. Све то је мотив више да се проговори на ову тему што је прилика да др Глумбић укаже на један од великих парадокса који се везује за особе са поремећајима из аутистичног спектра. Он се састоји у чињеници да се највише пажње посвећује најранијем узрасту и поред неспорне чињенице да и особе са аутизмом већи део живота проведу у старијем добу. Стручњаци упозоровају да страх да ће пубертет довести до врло лоших промена у клиничкој слици особе није без основа. Иако код једног броја ове деце уласком у пубертет долази до благог побољшања клиничке слике, поготово у домену појачаног социјалног интересовања, није тајна да код других долази до пада до тада стечених способности што стручњаци виде као погоршања клиничке слике. Уколико се то деси најчешће траје привремено, једну до две године, што је мала утеха за оне који живе са таквим особама. У том периоду треба очекивати повећану учестаност епилептичних напада, поготово код особа код којих нису били изражени у најранијем детињству. Мада могу да се јаве у свим другим узрастима најчешћи су у овим, као и

придружена психијатријска стања за које стручњаци немају прецизну дефиницију разлога, а карактерише их појава агресивних напада. Иако није обавезно да особа са аутизмом буде агресивна неспорно је да се агресија јавља чешће него у општој популацији, манифестује се као аутоагресија и самоповређивање а ређе је усмерена према другим особама. Уз све то, упозорава др Глумбић, није необична ни појава дијагностиковања хиперкинеског поремећаја. Иако се сматра да су узнемиреност, повећана покретљивост и расута пажња последице аутизма, код четрдесет одсто особа може се дијагностиковати као додатно стање. Познато је да се на основну клиничку слику аутизма могу додати различити психијатријски поремећаји, али се о томе ретко говори јер се испољавају на атипичан начин.

- Оно што се од психијатријских поремећаја најчешће јавља јесу депресивне реакције, отпор према променама, неадекватно или социјално неприхватљиво сексуално понашање, а оно са чиме се најчешће срећемо у јавности, некада и стручној, јесу извесни митови који иду у ескремима. Један је да су особе са аутизмом асексулана бића и то се провлачи са идејом да су вечита деца. То није баш безазлена конструкција зато што, ако поставите идеју да је неко ко има аутизам вечито дете, онда ћете његову сексуалност потискивати, занемаривати, доживљавати као девијантну и, на ширем плану гледано, ако је неко за вас дете њега ћете посматрати као дете и давати му да се бави неким инфантилним активностима. У установама за смештај особа са аутизмом мерили су које садржаје дефектолози пуштају на телевизији, а иако је реч о одраслим особама један од најучесталијих су цртани филмови. Претпостављам да одрасле особе не гледају често цртане филмове, па је то нека несвесна инфантилизација популације са којом раде. Ако имамо идеју о особама са аутизмом као вечитој деци нећемо ни покушавати било какво радно оспособљавање, и професионално

усмеравање, већ ћемо бескрајно покушавати да их описмењавамо тако да имамо трагикомичне случајеве особа од тридесет година које се играју коцкицама, пишу слова и бројеве до десет, што је поприлично бесмислено - каже др Глумбић. Насупрот овој је идеја о суперсексуализованим особама са појачаним нагоном што се тумачи на основу социјално неприкладног понашања у појединим ситуацијама. Истина на коју указују стручњаци потврђује да особе са аутизмом имају сексулане нагоне истоветне особама из опште популације и да улазе у пубертет на исти начин. При томе не треба сметнути с ума да у неким случајевима постоје биолошке разлике везане за неке структуре нервног ситема које могу бити измењене коришћењем лекова за метаболичке поремећаје и могу утицати на промену сексуалности. Најчешће се мењају психолошки чиниоци, јер особе са аутизмом не могу да разумеју промене које се дешавају у њиховом телу, и у њима самима, а најизраженије је непрепознавање социјалних норми што је основни разлог да се не понашају према њима. Иако је стара више од двадесет година студија данских стручњака сматра се једном од најозбиљнијих која се бави сексуалношћу особа са аутизмом. Као и многе друге и она потврђује да су сексуални односи код припадника ове популације релативно ретки, а обично се везују за одрасле особе са високо фунционалним аутизмом. Познато је да особе са аутизмом са другим људима остварују телесне контакте који би се могли тумачити као сексуални, иако није сигурно да увек имају такву фунцију па додиривање других и љубљење у неким случајвима има сексуалану конотацију, а у другим нема. Кад се говори о поремећајима сексуалних нагона стручњаци користе термин који означава неке облике неприкладног сексуалног понашања који трају релативно дуго и сматрају се неприхватљивим у одређеној заједници.

- Дакле, култура је та која одређује које се понашање сматра парафилијом

Др Ненад Глумбић

77

27.10.2019.

МАГАЗИН

78

а које не. Код особа са аутизмом често имамо лажну парафилију. Није у питању поремећај сексуалног нагона, него понашање које се може објаснити самом физичком сликом аутизма. Узмимо за пример псеудоегзибиционизам. Зашто се особа са аутизмом скида на јавном месту, што би привидно деловало као егзибиционистичко понашање? Међутим, постоје неке битне разлике У општој популацији егзибиционисти су по правилу мушкарци, а овде нема разлике. Класичан егзибициониста је на пристојној удаљености са које може да побегне, а особа са аутизмом на врло блиској удаљености од особе која би се могла сматрати жртвом. Циљ класичног егзибиционисте је да изазове шок околине, а особе са аутизмом немају идеју какву емоцију изазивају код друге особе и способност да разумеју туђа емиционална стања што је једно од директних узрочника облика понашања које личи на егзибиционизам, а није. Знамо да је код ових особа једна од основних клиничких карактеристика везаност за делове предмета, не за предмете, па су врло често фасцинирани

небитним деловима објеката, играју се са играчкама које то нису. Нису фасцинирани аутићима већ точковима који се врте, мирисом, вибрацијом, звуком. Све то касније може да се преведе и на план сексуалности, па да имају склоност ка различитим фетишистичким облицима понашања - објашњава др Глумбић. Стручњаци потврђују да је неприкладно сексуално понашање особа са аутизмом прикладно сексуално понашање у неприкладној ситуацији, или на неприкладном месту, а посебност таквог понашања је то што не разумеју социјалну релацију и то раде тамо где не треба да раде. Иако нема ниједног истраживања на тему подложности особа са аутизмом да буду злоупотребљене неке иностране указују да више од осамнаест одсто њих бар једном у животу буде предмет физичког злостављања, а око седамнаест посто сексуалног. Познато је да злостављање, и кад постоји, није лако доказати јер су особе са аутизмом веома лоши сведоци на суду од којих се тешко може узети исказ, па је у овој популацији појачана склоност

ка виктимизацији. Податак да сексулана злоупотреба има различите облике огледа се у било каквој врсти контакта ове врсте са особом која због узраста, интелектуалне ометености или другог стања, не може да пристане на то, до појаве присиле или поткупљивања на неки од бројних начина. Није необично да се жртва убеђује како је сама крива за то што се догодило, а у виктимизацију ове врсте сврстава се претерано инсистирање на темама везаним за сексуалност и било какво коментарисање особе са аутизмом под изговором да то не разуме.

- У пракси постоје два типа сексуалних предатора који имају различте приступе. Један су они који врло пажљиво негују одос са аутистичном особом и испитују границе, а чим испољи неадекватно понашање, или реакцију на такво понашање, повуку се па крену даље јер им треба доста времена да реализују то што су желели. Имате и предаторске типове који су опортунистички и користе било какву ситуацију да ставе особу са аутизмом у функцију жртве. То су људи који ни по чему нису препознатљиви, нигде им

на челу не пише да су то што јесу, и врло често се мотају око особа са аутизмом. То могу бити чланови породице или стручњаци који би требало да се баве пружањем подршке овим особама. Када погледате листу индикатора сексуалног злостављања видите да ниједан није претерано специфичан. Иако нам обично пада на памет да би особа са аутизмом морала да буде еротизована, ако је сексуално злостављана, еротизовано понашање може да буде резултат онога што су видели на телевизији или околини и не мора уоште да указује на злостављање. Али, нагло социјално повлачење, агресија, напади беса, велика узнемиреност, потпуно одсуство интересовања за друге особе у окружењу, расејаност или претерана анксиозност, нагла промена расположења, самоповређивање, могу да укажу на неку врсту злостављања. Особе са аутизмом имају већу потребу за подршком у области сексуалне едукације него типичне особе, а са друге стране добијају много мање информација од родитеља, вршњака и стручњака него адолесценти типичне популације

- каже др Глумбић потврдом да неформална сексуална едукација која није везана за специфичне програме мора да почне врло рано, најпре у породици, и да има неке елементе који се не примењују код деце из опште популације. Искуство указује на неопходност да се у овом типу едукације примењују методе какве нису неопходне код припадника опште популације. Једна од њих односи се на називе делова тела и неопходност да се за полне органе користе латински називи, а посебно значајном оцењује се потреба да што раније схвате разлику између приватног и јавног простора. Слично је и са облицима понашања као што су телесни додири, јер им је кад одрасту тешко објаснити да то није прикладно. Стручњаци препоручују да се на време учврсти сазнање о круговима блискости и разлике између нивоа у које су укључени чланови породице и они који то нису. У ситуацији кад на то није могуће указати вербално или визуелно, најбољим начином се сматра властито понашање како би дете после низа понављања уочило да су неки контактни

са родитељем дозвољени, а са другима нису. И формална сексуална едукација у некој установи, центру или школи за особе са специфичним потребама, мора да има одређену структуру. Она подразумева сарадњу са родитељима и њихову сагласност на општи правилник обуке и конкретне технике и садржаје едукације. Искуство потврђује да су родитељи најбољи едукатори јер, као најдобронамерније и најзаинтересованије особе за што боље резултате, највише времена проводе са дететом. Неопходно је и да програми буду усаглашени са законским и нормама заједнице како би се на време уочило шта се где може радити, а шта не. Интересовање које су за радионицу показале различите структуре основа је на којој Аутизам Краљево темељи жељу да и убудуће, бар једном годишње, организује сличне трибине са циљем да о проблемима особа са аутизмом заинтересује јавност и све друге, од школа и предшколске установе до лекара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 27.10.2019.

81

Милорад Петровић КИМИ

МАГАЗИН

27.10.2019.

1950 - 2019

82

83

84

МАГАЗИН 27.10.2019.

Краљевачке рок легенде: Милорад Петровић Кими

„КРАЉЕВИ РИТМА“ ПИОНИРИ РОКА - Када је шездесетих година прошлог века у „Политици Експрес“ најављено да су у Краљево стигли краљеви, а да се чeка краљица, први је реаговао мајор Пејић из Дома ЈНА и забранио даље наступе на игранкама.

- Услов за наступ био је скидање са инструмената свих ознака које су асоцирале на запад. - На првим плакатима који су најављивали наступ „Краљева ритма“ круна са етикете „Туборг“ пива. - Краљевчани Кепа и Кими у првој постави „Смака“, једне од најбољих југословенских рок група свих времена

85

ије баш уобичајено да неко још у првим годинама живота добије надимак по коме ће бити познат деценијама. Још мање је уобичајено то да му надимак даје нека од познатих личности. То се ипак десило почетком друге половине прошлог века када је данас познати извођач и композитор народних песама Драган Живковић Тозовац тек двогодишњем комшији Милораду Петровићу дао надимак Кими. У то време су у две суседне куће у Обилићевој улици живеле породице Живковић и Петровић, први на броју 38, а други 34. Краљево је тих година било мали град, а међу комшијама постојала изузетна везаност и пријатељство каквог се Кими сећа из периода када је као четворогодишњак био гост на свадби Драгана Живковића Тозовца. На дан када је склопио брак са Мирјаном дочекивао је са хармоником госте на капији дворишта у коме се налазила породична кућа. У дворишту су била два састављена стола а за њима гости, међу којима и Кимијеви родитељи, које је читавог дана свирком и песмом забављао младожења. Поједине је, сећа се Кими, уз свирку испраћао све до католичке цркве или вуновлачаре на чијем је месту касније смештена кафана „Нови Сад“.

- Све се то догађало почетком педесетих година. Ја сам имао тек 4 године, а већ сам имао надимак Кими. Били смо клинци у његовој мафији, а Тозовац који је већ свирао хармонику, био је старији и свима нам дао надимке. Моји родитељи су тада продали неки виноград у Пироту, а мама је 1957. године, када се у Србији појавила телевизија, купила први телевизор. Сећам се да су на програму биле народне песме, а Тозовац са великим магнетофоном тракашем марке „Грундиг“ на леђима долазио код нас и снимао емисије о народној музици да би касније научио неке песме – сећа се Кими. Баш некако у то време почела је да ради Основна школа „Светозар Марковић“ којој је, по географском принципу, припадала и Обилићева улица. Стицајем околности учитељица Нада Марковић је омаленог Кимија сместила у клупу са вршњаком који ће врло

МАГАЗИН

27.10.2019.

Н

86

брзо утицати на друга да се упусти у авантуру која траје више од пола века. Био је то Милорад Ђорђевић звани Миде Сода, син чувеног клавиристе Милоша Ђорђевића. Још пре поласка у школу свирао је хармонику са распоном тонова од само две октаве, а жеља да се бави музиком јавила се и код друга из клупе. Школу „Светозар Марковић“ од „4. краљевачког батаљона“ дели само ограда, а са друге стране ограде је био Мидин брат Слободан Стојановић Кепа који је тек завршио први разред. Као син хармоникаша Љубише Стојановића Кепе и он је врло рано загазио у музичке воде. Миде и Кими су већ маштали о музичкој каријери, па како нису могли сами да направе оркестар најбољим решењем сматрали су да Кепа промени школу и пресели се код њих, а само три године касније њих тројица постаће стандардни чланови школског оркестра. И док је Кепа, као и његова мајка Рада, већ свирао бубњеве, а Мида клавијатуре Кимијев задатак је био да пева. Пре него је сео за праве бубњеве касније један од најбољих југословенских бубњара вежбао је ударајући двема гранчицама у даире постављене на столици.

- Од другог разреда основне школе учио сам код професора Ракића енглески језик. Крајем педесетих и почетком шездесетих година на западној обали Америке појавили су се рок музичари Чак Бери и Литл Ричард, а и ми почели да свирамо рокенрол. Слушали смо Радио Луксембург, а ја сам сваку ноћ проводио уз радио на средње таласној дужини 208 мегахерца слушајући песме са најновије листе 20 најпопуларнијих. Пошто сам знао енглески скидао сам текстове и вежбао са другарима. Крајем шездесете и почетком шездесет прве године појавили су се Ерик Бардон и Енималси, Битлси и Ролингстоунси – прича Кими са нескривеним одушевљењем. Некако у то време добили су и нове инструменте, Миде мале оргуље, Кепа од мајке бубњеве, а Кими први микрофон. Све до завршетка основне школе наступала су три другара на школским приредбама да би након тога под име-

ном „Краљеви ритма“ почели да свирају прве игранке у Дому ЈНА, а чланови бенда повремено су били гитариста Света Томић Каубој и бас гитариста Момо Митевски. Били су то касније познати музичари чланови ансамбла „3+3“ који је годинама свирао надалеко познате игранке у великој сали краљевачког Електрокомбината.

- Они су се одушевили нашим репертоаром. Свирали су домаћу забавну музику, а ми већ од 1963. свирамо Вилсона Пикета, Арету Френклин, Спенсер Дејвис групу, ритам и блуз програм. Заволели су то па смо наступали заједно – прича Кими. Испоставило се да је највећа препрека „Краљевима ритма“, а касније и другим бендовима, био мајор Пејић из Дома ЈНА од кога је било потребно обезбедити дозволу за наступ. Тек стасали тинејџери покушавали су да направе рекламни плакат за бенд, а са етикета Туборг пива које се тек појавило скидали круну са крстом испод које су исписивали назив и назнаку да се ради о бенду који гаји ритам и блуз. Први проблеми појавили су се када је на пола стране у новинама освануо чланак да су у Краљево дошли краљеви, а да се чека краљица.

- Одмах после тога појавило се и у „Политици Експрес“ да су у Краљево стигли краљеви са круном, чека се само краљица, па је настала фрка због које смо имали доста проблема. Мајор нас је звао због тога, а полудео је кад је видео да на бубњевима имамо енглеске заставе и круне. Истера нас напоље, а ми га клечећи уз плач молимо да нам дозволи да свирамо без круне и заставе – каже Кими. Три године су под именом „Блуз пројекција“ другари свирали рок, ритам и блуз уз помоћ два Зорана, Милојчевића и Пантовића, који су у међувремену напустили „Безимене“. Иако је све било скромно, и публика и музичари, тада још отворени кошаркашки стадион у центру града био је култно састајалиште младих жељних забаве, а гостовали су и први београдски рок бендови „Силуете“ и „Џентлмени“. Уз соул музику Џемса Брауна и Аре-

87

88

МАГАЗИН 27.10.2019.

те Френклин почела је „Блуз пројекција“ да гаји и атрактиван мало тврђи рок који је публика добро прихватала. Тих година појавио се и „Џубокс магазин“, први југословенски часопис посвећен овој врсти музике, а после фотографије краљевачког рок бенда Радио Београд је емитовао њихове прве демо снимке направљене на пробама. Све популарнији Краљевчани почели су да свирају и на познатој „Коцки“ у Врњачкој Бањи. На годину и по дана свирка се прекидала само кад су Кепа и Миде отишли у војску, па је и Кими био принуђен да направио паузу. Врло брзо ће се, по повратку из војске, Миде одметнути у воде народне музике и достићи највиши домет у време када је пуне четири године, као најбољи оргуљаш у народној музици на просторима Југославије, пратио хармоникаша Мирољуба Аранђеловића Кемиша. У Мостару је Кепа служио војни рок са Чачанином познатим као Биска. Слободно време прекраћивали су причама о музици, а Кепа је сазнао да у Чачку постоји добар гитариста који свира рок музику, Радомир Михајловић Точак. Био је то повод да по повратку из војске са Кимијем прво отпутује у Чачак.

- Испричали смо му шта свирамо и шта радимо, он се одушевио са нашим програмом и дошао у Краљево где смо почели да вежбамо. Почеле су свирке по парковима, а онда смо прешли у Чачак да вежбамо свирали прве игранке на које је, да гледа и слуша, долазио и сада веома популарни Бора Ђорђевић, фронтмен „Рибље чорбе“. Касније смо прешли у Крагујевац где нам се придружио басиста у то време најбоље крагујевачке групе „Џентри“ Зоран Милановић. Наставили смо са хард роком и соулом, а под именом „Смак“ свирали игранке и учествовали на гитаријадама све док 1971. године нисам отишао у војску – прича Кими. По повратку из Армије 1973. године Кими се враћа у „Смак“ који

учествује на Гитаријади у Пожаревцу са које се враћа као победник. „Смак“ је тада био надалеко познат по песми Ерика Бардона „Тобако роуд“. Након гитаријаде у „Смак“ је из Лондона дошао Борис Аранђеловић који је више одговарао концепцији бенда, па је Кими одлучио да певачку каријеру настави у „Безименима“ са Драганом Јањићем и Лазом Ристовским. „Безимене“ је управо напустио Драгослав Вучковић Вучко, изванредан певач балада и љубавних песама који се придружио београдској групи „Заједно“. „Безимени“ су гајили рок и соул који је Кими посебно волео да пева све до распада групе и одласка Лазара Ристовског у „Смак“.

- Када је Лаза прешао у Смак позвао ме је саксофониста Дарко Валчић из Београда да се придружим његовом квартету као певач и клавириста. Певао сам евергрин, а са нама су били још бивши бубњар подгоричке групе „Монтенегро фајв“ и Ненад Стефановић Јапанац, некада најбољи басиста на просторима бивше СФРЈ који је радио са Душком Прелевићем, Оливером Мандићем, „Бијелим дугметом“ и свим комерцијалним певачима тога времена – сећа се Кими. Пуне две године наступао је квартет у београдском „Мажестику“ и „Лотос бару“, пратио Бети и Боба Ђорђевића, наступао на Светом Стефану, у Милочеру, Дубровнику, Цавтату и Будви у којој је Хотел „Авала“ био састајалише свих музичара који су наступали на црногорском приморју. У ексклузивним хотелима препуним странаца на црногорском и далматинском приморју свирао се углавном евергрин, песме Френк Синатре, Ал Мартина, танго и валцери.

- Лепо смо провели те године, живело се лепо, плате су биле велике, а забављале су нас Немице и пијане Енглескиње. Са Слађом Милошевић, која ме је касније одвела у америчку амбасаду, упознао ме је менаџер Срећко Феликс.

Била је гост бенда, а након седам соло песама отпевали смо заједно моју песму „Ау“ коју је она снимила касније по повратку из Русије док сам ја скоро пола године био одсутан из Београда. На мој текст и музику аранжман за композицију направио је Лаза Ристовски – објашњава Кими. Десет наредних година Слађана Милошевић и Кими наступаће сваког викенда у клубу Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду уз наступе у „Мажестику“ и „Метрополу“ током преосталог дела недеље. Мењао се састав оркестра, а гости клуба сваког викенда биле су искључиво стране дипломате. Певао је Кими и на забавама у резиденцији америчког амбасадора на Дедињу, и у преподневним часовима док му је пудлица скакутала по крилу пијуцкао деведесет година стар француски коњак отпоздрављајући председнику Југославије Титу који је са супругом Јованком махао преко ограде из суседног дворишта.

- Било је правило да се свира до један сат по поноћи. У један је крај, а онда свако на своју страну. Свирали смо на озвучењу од 100 вати и никад се нико није жалио да се слабо чује. У Хотелу „Интернационал“ пред 800 људи свирали смо на „Фендер“ озвучењу од 100 вати са само две звучне кутије. Чак је и прво озвучење на коме смо свирали као група „Смак“ имало снагу од сто вати, а сви су лепо чули и били задовољни. Кад завршимо свирку амбасадор нам дели поклоне, а ја сам се увек трудио да добијем неку старудију, коњак стар бар шездесетак година. Било је међу поклонима пића и цигарета, а све је трајало до почетка осамдесетих година када је почео да се мења стил политичког живота. Морао је да се стегне каиш, у амбасади више није било атмосфере као раније, па су нам отказали јер су прекинули да ангажују нашу музику – прича Кими. Т. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 27.10.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

91

Октобар месец културних догађаја

МАГАЗИН

27.10.2019.

ПОЛУКРУГ У КУЛ

92

- Широку лепезу културних догађаја отворила Дечја недеља, а затворио Краљевачки полукруг. - На тридесетак фотографија и слика на платну добро позната половина Трга српских ратника која на најбољи начин осликава дух некадашњег Краљева

ЛТУРНОМ КРУГУ

93

ме месеца октобра дубоко је урезано у свест сваког становника Краљева из више разлога, понајвише због неколико значајних датума из историје града који се обележавају у том периоду. Истек прве недеље октобра у Краљеву је време кад се обележава дан Краљева Краљевдан, а седам дана касније и сећање на најтрагичнији догађај у историји града кад је током само неколико дана животе изгубило више од две хиљаде особа. Томе је у значајној мери допринело неговање културе сећања које траје више од седам деценија, а значајан допринос даје и овогодишњи програм обележавања тих догађаја. Као и сваке године и овај октобар је почео Дечјом недељом у које је током првих једанаест дана носилац бројних активности била Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а прву половину месеца обогатио филм-

МАГАЗИН

27.10.2019.

И

94

ски програм назван „Доба сазревања“ намењен ученицима основних школа „Димитрије Туцовић“, „Петар Николић“ из Самаила и „Милун Јовановић“ из Ушћа. Трећег дана у месецу Спортски савез Краљева организовао је други по реду Мали сајам спорта, а већ следећег у новој спортској дворани у Рибници и салама Дома ученика средњих школа и Електро - техничке саобраћајне школе „Никола Тесла“ почео пети по реду међународни рукометни турнир. Период између 3. и 4.октобра резервисан је за стручни скуп назван „Међународна сарадња бибилотека“ у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Централни догађај прве седмице октобра била је Свечана седница Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана, на којој су додељене Октобарска награда и друга признања,

а Библиотека је и ове године била домаћин Краљевданске беседе коју је изговорио књижевник Александар Гаталица. У касним поподневним сатима следећег дана у Свечаној сали Градске управе је представљена књига Милоја Радовића „Мала прича о великој Жичи“, а сат касније у Галерији Маржик отворена изложба радова са Ликовне колоније „Студеница 2019“. Богату понуду културних догађаја употпунила је изложба графика Миленка Јемуовића, а у исто време у Краљевачком позоришту изведена представа за децу „Пинокио каквог још нисте видели“. Два програма планирана су за средину друге недеље октобра, први је представљање књиге Јована Симијановића „Друштвена историја Краљева 1944-1955.“ у Галерији Народног музеја, а други разговор са историчарем

Драганом Драшковићем на тему „Краљево у октобру 1941 - Поруке и поуке“ у Француској кући. Програм друге недеље октобра затворила је изложба „Српска православна црква и руска емиграција“ краљевачког Историјског архива. Комеморативна седница Скуштине града била је прилика да се још једном подсети на трагичне дане октобра 1941. година, а задатак да то учини поверен је професору Радославу Премовићу. Сат касније на Гробљу стрељаних одржан је традиционални помен жртвама, а потом изведен поетско сценски рецитал „Краљевски венац“ Владимира Јагличића у режији Александре Ковачевић и извођењу глумаца Краљевачког позоришта. Друга половина октобра отпочела је изложбом скулптура и фотографија Оливере Јеврић у Галерији Народног музеја, а програм обележавања још

једне годишњице догађаја из октобра 1941. године затворен осам дана касније изложбом фотографија и уља на платну „Краљевачки полукруг“ Добрила Чуљковића у Галерији Културног центра „Рибница“. На тридесетак фотографија и слика на платну аутор је представио добро познату половину Трга српских ратника која на најбољи начин осликава дух некадашњег Краљева. Током дугогодишње уметничке каријере, посебно последњих неколико деценија, аутор је са посебном пажњом пратио промене на овом делу града и оставио значајан документ о изгледу какав више не постоји. Изложба је посебна прилика за подсећање на део града који одише специфичним изгледом, али и да се чује по нешто о сваком од изложених експоната. Добрило Чуљковић је фотограф и сликар који је током скоро пет деценија рада на фотографијама и сликама

бележио промене кроз које је град пролазио, од архитектонских преко климатских до урбанистичких и друштвених, а посебну пажњу посветио је Споменику српским ратницима страдалим у ослободилачким ратовима Србије између 1912. и 1918. године. Чуљковић је члан Удружења ликовних уметника Краљева, први пут је самостално излагао 1979. године, а потом учествовао на многим колективним изложбама. Изложени радови ће у Галерији Културног центра „Рибница“ бити доступни посетиоцима до 6. новембра, а најављена је и могућност да аутор у том периоду свакоме кога то буде интересовало исприча нешто више о њеном настанку и делу града који представља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

95

96

МАГАЗИН 27.10.2019.

97

98

МАГАЗИН 27.10.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Грдана: Господарица зла

У Дизнијевој авантури „Грдана: Господарица зла“, наставку филма из 2014. године који је био хит на биоскопским благајнама, Грдана и њена кума Ружица почињу да преиспитују сложене односе којима су везани, док их предстојећи догађаји наводе на различите смерове. Неочекивани савезници и мрачне нове силе улазе у игру. Године су биле наклоњене Грдани и Ружици, њихов однос, рођен из сломљеног срца, освете и ултимативне љубави, цвета али мржња између људи и вила и даље постоји. Предстојеће венчање између Ружице и принца Филипа је повод за велико

славље у краљевству, јер такви догађаји и служе зближавању два света. Када неочекивани сусрет уведе нову моћну алијансу, Грдана и Ружица биће на супротстављеним странама, стављајући на проверу њихову оданост и постављајући питање да ли заиста могу бити права породица. Породичну авантуру у 2Д формату, којој недостаје два минута да би трајала два сата, Јоаким Ренинг је режирао према сценарију који су написали Мика Фицерман Блу и Ноа Харпстер, а у верзији синхронизованој на српски језик улоге тумаче Ивана Кнежевић, Аница Добра, Марина Алексић, Вукашин Јовановић, Стеван Пиале, Марко Јањић, Младен Совиљ, Душан Премовић, Милан Чучиловић, Јелена Анђелковић, Милена Моравчевић, Тамара Павловић, Елизабета Ђоревска и Марко Марковић. Филм се приказује до 30. октобра, а пројекције почињу у 18 сати.

ловатору Скарету који годинама покушава да потпише уговор са Здравком. Овај и даље одбија сарадњу, што екипи ствара велике проблеме, како да за три дана нађу паре и ослободе се чувеног преваранта Декија БМВ. Крими комедију у 2Д формату, у трајању од сто седамнаест минута, Марко Сопић је режирао према сценарију који је написао Раде Ћосић, а водеће улоге у филму тумаче Андрија Милошевић, Раде Ћосић, Сергеј Трифуновић, Драган Јовановић, Срђан Тодоровић, Љубомир Бандовић, Љиљана Стјепановић, Ивана Дудић и Анђела Јовановић. Филм се приказује до 30. октобра у пројекцијама које почињу у 20 и 22 сата, а 26. им је додата и једна од 18.

Екипа Бескруполозни менаџери, помало насилни ловатори, једна Италијанка, фудбалска звезда Партизана и брат од тетке који навија за Звезду, срећу се силом прилика за време дербија. Након дербија, звезда Партизана Здравко, његов брат од тетке и навијач Звезде Клупа и добар друг из детињства Стефке наилазе на Италијанку, жену свачијег живота. После луде вечери, као екипа одлазе да врате дуг

99

27.10.2019.

МАГАЗИН

100

Што су чешћи избо све „мутнији“ - изво

Срби се уздаше у ДОС, и – зауздаше га!

Добрица Кобрица

ЧАКАНО-

Свака ли је владавина лепа, чак и кад је и „глува и слепа“.

ори, ори! Страначке су ретроградне силе, будућност нам у прошлост претвориле!

101

102

МАГАЗИН 27.10.2019.

Партизан - Рибница 3:0

103

104

МАГАЗИН 27.10.2019.

Слога - Борац 1926 2:3

105

МАГАЗИН

27.10.2019.

ЖКК Краљево - Монтана 84:72

106

107

108

МАГАЗИН 27.10.2019.

Пирот - Слога 73:71

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 27. ОКТОБРА И 2. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

27.10.2019.

27. октобар

110

1795 — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД.

1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.

1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португалије.

1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.

1871 — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.

1891 — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.

1904 — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.

1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.

1944 — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен.

1962 — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.

1966 — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком.

1969 — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку.

1971 — Конго променио назив државе у Република Заир.

1973 — Мировне снаге УН стигле у

Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага.

1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.

1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства.

1991 — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.

1981 — Совјетска подморница С363 се насукала у шведским територијалним водама.

1998 — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини.

1998 — Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.

1999 — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала „Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији.

1999. — Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра.

2000 — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проце-

нили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот.

2001 — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.

2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.

28. октобар 97 — Преторијанска гарда је натерала цара Нерву да усвоји војсковођу Марка Улпија Трајана и прогласи га за свог наследника.

306 — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму.

312 — Константин I је победио Максенција у бици код Милвијског моста, чиме је постао једини цар у западном делу Римског царства.

1453 — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492 — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.

1516 — Османска војска под командом великог везира Синан-паше је поразила мамелуке у бици код Јаунис

Хана близу Газе.

1628 — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом су после вишемесечне опсаде заузеле хугенотско упориште Ла Рошел.

1636 — У Кембриџу у Колонији Масачусетс је основан Харвард, најстарија образовна установа у САД.

1746 — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.

1836 — Проглашена федерација Перуа и Боливије.

1886 — Председник САД Гровер Кливленд је открио Кип слободе, поклон од Француске поводом стогодишњице Декларације о независности.

1918 — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918.

1919 — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.

1922 — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим.

1940 — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.

1962 — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.

1974 — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе.

1982 — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонзалеза.

1992 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.

1995 — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи.

2000 — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале.

2001 — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

29. октобар 588 — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства.

1814 — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.

1881 — У Јапану основана прва национална политичка странка.

1888 — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.

1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

1923 — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.

1929 — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.

1941 — У Осијеку су усташе стрљале шесторицу Јевреја због давања прилога за „Црвену помоћ“ 1956 — Нападом израелске војске

111

27.10.2019.

МАГАЗИН

112

на Синајско полуострво је почела Суецка криза.

1961 — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике.

1969 — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.

1964 — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.

1996 — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.

1998 — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права. Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије.

1999 — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.

2000 — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.

2001 — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану. Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.

2015 — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици једног детета.

30. октобар 1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа.

1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.

1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.

1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.

1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.

1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.

1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детониларало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.

1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.

1975 — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.

1975 — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.

1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.

1995 — Са 50,6 % гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.

1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“.

2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.

2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

31. октобар 475 — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства.

683 — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба.

1848 — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.

1848 — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.

1864 — Невада је постала савезна држава САД.

1871 — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.

1912 — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака.

1918 — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска.

1922 — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији.

1925 — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.

1940 — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије.

1941 — Припадници ЈВуО су током опсаде Краљева, по први пут употребили тенкове у борбама против окупа-

тора. На челу тенковског вода се нашао поручник Сима Узелац, касније опеван у песми Над Краљевом жива ватра сева. У ЈНА, ВЈ и данашњој ВС се 31. октобар обележава као празник оклопно-механизованих јединица.

1956 — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.

1961 — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља.

1984 — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика.

1991 — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.

1999 — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији.

2000 — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.

2011 — Светска популација званично достигла 7 милијарде. Овај датум УН обележавају као дан седам милијарди.

2015 — Терористи повезани са ИД оборили изнад Синаја путнички лет 9268 руске компаније Метроџет. Погинуло је 224 путника и чланова посаде.

2017 — Самопроглашена Каталонска Република престала је да постоји, а све њене институције стављене су под директну контролу Краљевине Шпаније и краљевске владе у Мадриду.

1. новембар 79 — Ерупција вулкана Везув.

1501 — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу.

1509 — Јавности представљене

113

27.10.2019.

МАГАЗИН

114

слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.

1688 — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.

1755 — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.

1755 — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.

1886 — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.

1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.

1928 — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.

1936 — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.

1944 — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.

1945 — Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.

1946 — Карол Војтила постао је

каплан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.

1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.

1954 — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.

1956 — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.

1963 — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну.

1964 — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.

1993 — Настала је Европска унија.

1995 — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

1998 — Основан је Европски суд за људска права.

2000 — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.

2001 — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.

2003 — Мађарска увела визе за

грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.

2004 — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.

2007 — Отворен је Делта сити у Београду.

2. новембар 1642 — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.

1687 — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721 — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.

1785 — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.

1841 — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат.

1789 — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.

1914 — Русија је објавиле рат Турској.

1917 — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини.

1920 — У САД је настала прва друштвена радио станица.

1930 — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије.

1938 — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.

1949 — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.

1953 — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.

1956 — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.

1963 — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама.

1964 — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.

1978 — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице „Саљут 6“ након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.

1988 — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.

1994 — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.

1995 — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.

1998 — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.

1999 — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.

2001 — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.

2003 — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве, као први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs