Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 412 * 20. октобар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

Хвала што читате

20.10.2019.

Краљевски

МАГАЗИН

20.10.2019.

МАГАЗИН

У овом броју: Суноврат цивилизације Достојни преци својој деци Седамдесет осам година туге Политика будућности Корак напред, могло би и дужи Пријатељство без граница Као сав нормалан свет Са пашњака до научника За свет без глади

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

12 18 20 28 38 44 50 58 64

Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства

72 78 84 92 96 98 100 102 104 106

Фото: М. Радовановић

На испиту хуманости Образовање за права детета Корак испред других Међународна сарадња библиотека Летење прошлости и будућности На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Црвена звезда - ЖКК Краљево Рибница -Раднички Времеполов

МАГАЗИН 20.10.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

МАГАЗИН 20.10.2019.

На седамдесет осму годишњицу страдања

МАГАЗИН

20.10.2019.

СУНОВРАТ ЦИ

- Од 15. до 20. октобра 1941. године у Краљеву убијено око 2.300 људи, већином Срба, али и Словенаца, Хрвата и Руса који су Србију прихватили као матичну државу. Било је међу њима жена и деце, доктора, ђака, радника, сељака... - У досадашњим проучавањима масовног стрељања од 15. до 20. октобра свесно занемаривана чињеница да су злочин починиле регуларне војне јединице немачког Вермахта као одбрамбених снага немачке државе. - Вилхелм Кајтел, Франц Беме, Ото Деш, Паул Кениг и Алфонс Мациович само су неки од немачких официра који су командовали тим јединицама на тлу Србије, а многи носили гвоздени крст као највише одликовање немачке војске

Фото. М. Радовановић

ИВИЛИЗАЦИЈЕ

МАГАЗИН 20.10.2019.

20.10.2019.

МАГАЗИН

ао и сваког 14. октобра и овог су се из правца железничке станице и ложионице тачно у једанаест сати огласиле сирене локомотива у знак сећања на све који се у јесен 1941. године са места познатог као Гробље стрељаних никада нису вратили кућама. Уследио је почасни плотун уз подсећање да је касно пре подне сунчаног јесењег дана још једном било прилика да се на некадашњем губилишту окупи тек неколико стотина Краљевчана, и овом приликом углавном ученика основних и средњих школа, како би се још једном подсетили најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. Догодило се то у јесен 1941. године кад су нацисти под голготним грдичким брегом извршили масовно стрељање Краљевчана и других невољника који су се, из различитих разлога, нашли у овој средини.

Од не тако давно више нема живих сведока нацистичког зверства у коме је убијено више од две хиљаде људи којима се на овом месту традиционално одаје пошта, а започиње полагањем венаца. Сенима предака прво су се поклонили, и положили венац, потомци палих жртава а у име града то су чинили градоначелник Краљева Предраг Терзић и председник Скупштине Ненад Марковић са сарадницима. У име партнерског града Марибора венац је положио градски одборник и члан Одбора за међународну сарадњу Звонко Зиндрајх а потом, једни за другим, представници скупштина општина Врњачка Бања и Кнић, Рашког управног округа, Друге бригаде Копнене војске, Полицијске управе и Одреда Жандармерије. Венац Савеза удружења бораца Народноосло-

бодилачког рата положили су потпредседник републичког одбора академик проф. др Жељко Зиројевић и учесник рата Радомир Катић, потом заједно представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, Удружења учесника рата 1991-1999, Удружења ратних војних инвалида, Удружења староседелаца Краљева, Покрета социјалиста, Српске странке Заветници... Парастос цивилним жртвама и овога пута су служили свештеници Епархије жичке, а поетско-сценски рецитал „Краљевски венац“ Владимира Јагличића у режији Александре Ковачевић извели су глумци Краљевачког позоришта Обележавању седамдесет осме годишњице страдања на Гробљу стрељаних претходила је комеморативна

седница Скупштине града као повод за присећање на најтрагичније догађаје у историји, претке и страхоте злочина какве људски мозак може да осмисли и спроведе. Седница је отпочела подсећањем да се одржава на дан обележавања најтужнијег октобра у историји Краљева када је град завијен у црно, а минут ћутања у част невино страдалих жртава био је увод у излагање професора Радослава Премовића. Октобар је месец важних догађаја за Краљево, истовремено и за целокупан српски народ, због чињенице да су радост и успон током претходних година првих дана јесени 1941. заменили жалост и трагедија библијских размера. О томе сведоче жртве бројних од тринаест хиљада становника колико је Краљево имало те године. Било је међу њима Словенаца, Хрвата, Словака,

Чеха, Руса, Срба избеглих са подручја Независне Државе Хрватске и територија Косова и Метохије. Много унесрећених и протераних нашло је нови дом у окупираној и пониженој Србији, и Краљеву који се и овом приликом показао као град огромног срца. Историчари изражавају сумњу да је у досадашњим проучавањима масовног стрељања од 15. до 20. октобра свесно занемаривана чињенца да су злочин починиле регуларне војне јединице немачког Вермахта као одбрамбених снага немачке државе. Вилхелм Кајтел, Франц Беме, Ото Деш, Паул Кениг и Алфонс Мациович само су неки од немачких официра који су командовали тим јединицама на тлу Србије, а многи носили гвоздени крст као највише одликовање немачке војске. У Краљеву је од 15. до 20. октобра

убијено око 2.300 људи, већином Срба, али и Словенаца, Хрвата и Руса који су Србију прихватили као матичну државу. Било је међу њима жена и деце, доктора, ђака, радника, сељака... Погибија четрнаест и рањавање десет војника Вермахта, у борбама за Краљево, имало је за последицу увођење ванредног стања са преким судом, а војници 749. пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су две трећине били Аустријанци, спровели су наређење о стрељању, и извршили један од највећих ратних злочина на територији Србије. Стрељање краљевачких мученика, сахрањивање и прекопавање гробова, скидање крсних знамења и манипулисање бројевима, показују да је у последњих осам деценија европска цивилизација доживела свој највећи суноврат. Т. Радовановић

Градоначелник Краљева Предраг Терзић

МАГАЗИН

20.10.2019.

ДОСТОЈНИ ПРЕЦИ СВОЈОЈ ДЕЦИ

трељати за сваког убијеног Немца сто житеља Краљева. Речено је и урађено тако. И ево нас данас на овом месту, Гробљу стрељаних октобра 1941. Мислимо да знамо како је стварно било октобра пре седамдесет осам година. Мислимо да читање сведочанстава преживелих може да нас стави на њихово место и да су тај ужас и страх који осећамо њихови. Мислимо да туга и бол који данас осећамо може да стане у исту врсту с тугом и болом о којима су нам причали они које су највољенији заувек напустили. Можемо само да слутимо што не значи да не осећамо, да не тугујемо, да не крваримо. У нама је то дубоко урезано. Патимо, али се и поносимо. И што време више одмиче то све грчевитије хватамо за своју прошлост. Знамо да без ње нећемо имати ни будућност. Од њих прошлих

учимо да бисмо своје будуће подучавали. Тешко је разумети злочин који се догодио у нашем граду. Несхватљив је био онда, непојмљив нам је и данас. Страдали су они који су постојали само зато што су постојали. И то баш ту где су постојали. Човек је жив, име му безимено, претваран је још у само једну мртву бројку на папиру. И упорно, из године у годину, окупљајући се на овом светом месту, тражимо нове речи да искажемо оно што се речима одупире и не да се изрећи. Тишина је речитија. Стојимо погнутих глава пред херојима и подвижницима запитани у себе и своје постојање. Јесмо ли достојни наследници? Јесмо ли њихови? Је ли ово њихово Краљево? А опет, погледа упртих ка висинама, сигурни да дајемо најбоље себе да бисмо били макар налик и с надом

да би само кад би могли рекли да се нама поносе. Учимо децу, подсећамо старе, колика је жртва принета овде да бисмо се ми данас у слободи рађали. Зарад оних којих више нема међу нама, а којима се дичимо и на њих се позивамо да смо њихови за разлику од крвника који су своје лице показали остављајући нам ово лагерско гробље. Будимо људи. Памтимо, не враћајмо. Помињимо, не проклињимо. Бога молимо, не хулимо. Праштајмо, зло не настављајмо. Будимо достојни преци својој деци као они у овом граду, у граду подно Грдичке косе нама што су. И никада не заборавимо ко смо и где су они од којих смо. Слава и вечно сећање на краљевачке страдалнике и нека живи наше Краљево.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

20.10.2019.

Комеморативна седница Скуштине града: Радослав Премовић

СЕДАМДЕСЕТ ОСАМ ГОДИНА ТУГЕ

заборавили и милион и триста хиљада оних који су у Великом рату за Србију дали све, а Србију ни за шта. Одрекосмо се њихових костију, незнаних гробова, круне и државе, због темеља неке нове куле вавилонске у који гује настанисмо. Ми је направисмо срцем, а они уђоше разумом и са злом испод пазуха. И сви заборавише све. Ми из глупости, а они разумом из задњих намера. А заборав је као метак. Само мало после, колико да дете до пушке порасте, поново, они са

својим синовима и братоломницима из наше куле, истим трагом ударише још крвавије, наше да отму, крст да сатру, а нас да нема. Чујем и данас да оправдавају науме и злочине, да смо направили кућу на путу. Па нека дођу и нека прођу кроз нашу кућу, као људи. Ко им брани? Као да се кроз њихову земљу не може на све стране света па у нашој траже раскрснице поплочане нашим животима? Кажу они који нам добро никад нису желели да смо превише горди,

Фото: М. Радовановић

бог њих који су били најмилији својим најмилијима, а зликовци сам број у низу „сто за једнога“ тога октобра, седамдесет и осам година октобар је месец туге над Краљевом. Седамдесет и осам четрнаестих октобара расцветавали су и позлеђивали ране краљевачке. Толико година, а тако живо траје болно сећање на црне дане и парадоксални страх од заборава. Ко зна зашто, али склони смо забораву. Много тога што нисмо смели брзо се заборавило. Брзо смо

МАГАЗИН 20.10.2019.

20.10.2019.

МАГАЗИН

ратоборни, поносни, ватрени, несавитљиви, непокорни, а да само погнуту главу сабља не сече. Ваљда њихова сабља? Као да ми зовемо да нам главе секу. Кажу да смо мали и да морамо знати где нам је место . Као да преписују из природног закона чопора. А ми бисмо хтели у неки демократски свет где је човек човеку мера по томе колико је Човек. А опет, знам да знају да смо само пре два века били као они. Оно пре тога, ми не смемо да знамо па зато имамо брисане векове и забрањену историју. Кажу потомци „педантних“ зликоваца: „Није у Краљеву тог октобра четрдесет прве стрељано шест хиљада по закону „Сто за једнога...“ него САМО две хиљаде и триста!“ Па иако је по њихвом „педантном“ попису мојих мртвих, нека ми опросте сени осталих стрељаних, зар је четири километра стрељаних САМО? Зар је једанаест хиљада пет стотина литара њихове крви САМО? Зар је тона српских срца из љубави

истргнутих и невино стрељаних, као и број, САМО? Нека ми опросте сени осталих стрељаних и у смрти збратимљених, ма ко и које вере били. Да ли су бездушни војници Вермахта у своме страху кроз нишан видели словенску лепоту, доброту, гостопримство и топлину? Да ли су слутили љубав и тугу у стрељанима срцима? Да ли су осетили језу од толико крви под гусеницама тенка који је моје, још топле од живота и наде у јаме сабијао? Хеј, 11.500 литара крви, по њиховом бројању, када их у пребројавању нисмо испратили. Оно парче земље то дуго није могло да попије! А ја сам, од када знам волео легенду о младом официру Вермахта који је одбио команду да стреља моје невине. Рекли су ми да су га његови стрељали и сахранили на улазу у стратиште, у засебан гроб. Дивио сам му се као богочовеку, био захвалан до небеса, палио свећу као мојима и волео то парче земље као целу масовну гробницу мојих невино стрељаних.

Та стопа ми је била извориште љубави и наде у Човека. Србин сам. Тако васпитаван у вери. А можда је тако и било? Бог зна. И даље ћу посебну свећу Њему намењивати. Сада је Гробље стрељаних наш Спомен парк. И више. И много више: наш образ, наше судилиште, кандило и кадионица. Оно је жртвена и вечна ватра и жртвени центар, наша свест и наша савест. Оно је највећа гробна рака, бол и непребол. Оно је химна тужбалица, пркосна и немушта песма шумадинска. Оно је и јама и стуб непробојних невиних жртава. Оно је лепши, бесцветни, окамењени град под овим градом у коме станују најватреније и најневиније прекраћене душе, које су у једном тренутку биле само осветнички број од кога су кукавице спремале себи бусију. Оно је небоземни корен српски за напајање подвига из морања, у сваком злом времену, и ако опет будемо морали у наше морање да бисмо опстали ту где јесмо, са оним са ким смо и чији смо. А ми смо увек морали из морања,

а морали смо када смо баш морали, а баш морали када другог пута није било. Тако смо, ваљда и открили пут до подвига под пазухом наше буднице и опоменице, Свете Жиче, чија је судбина - судбина народа овога краја и свесрпства, преко осам векова. Када је она страдала, а много је, страдао је и њен народ. Тако је и 1941. Својим највећим страдањем најавила је српску трагедију библијских размера са оне стране пруге, испод Грдичке косе. Прво су на њу кидисали, као на један од три главна стуба српства и духовне Србије који се мора срушити да би се лакше ништио народ. Само четири дана пре стрељања бомбардовали су је, крст украли, иконе и књиге попалили, кандило угасили, Његово преосвештенство Николаја Велимировића су већ били заточили у Љубостињу, свештенике и монахе побили. Зато је Светиња замукла па се нису чула звона ни клепала. Сигурно су стрељани жички свештеници и монаси над разрушеном и спаљеном светињом, која је на кадионицу личила,

држали небеско опело за све невино стрељане и окадили небеске крстове за мир душама њиховим? За злочине очекивали смо казну. Изостала је и овога пута. И ко је и када кажњен за злочине над Србима и за српске жртве од турског вакта до данас? Када се ништа није могло онда се прешло у сећање ојачано нашим опелима и посеченим мермерним храстовима у - савременост. Зликовцима је ионако неко у наше име опростио. И ми бисмо. Тако је записано у генима српског бића кога само Бог откључава. Али не смемо никад заборавити. Заборав је као метак. Само убијени заборавом су мртви. Дужно сећање и данас приносимо, као брану забораву и због наде да више никада „сјај крви и мрак људских судбина“ неће бити цена лепоти простора на овом длану земље, најлепшем на свету. Нека се нигде и никад не понови. А знам, ова се земља само нашом крвљу храни. Зато је тако лепа и зато је толико наша! А наш пут?

Бог ће проказати. Вода и народ увек нађу свој пут. Али на овом путу морамо да останемо наши језиком, писмом, вером и љубављу према ближњему своме и да знамо да они који нас маме у своје окриље сигурно не желе да будемо као они и да нама буде као њима, већ да ми више не будемо ми и са онима с ким смо и чији смо. Од нас највише зависи. Знам само да не смемо пристати на чињеницу да се у овом свету све мења, а да је само наше, српско нестајање непроменљиво. Морамо да се сложимо, обожимо и умножимо и призовемо брата за брата, ма које вере био. Због нас и - сећања. Заборав убија као метак. Само убијени заборавом су мртви. Нека Бог чува Србију, и све вас који се сећате невино стрељаних у Краљеву од 14. до 20. октобра 1941. године, а ви му само мало помозите да све и сачува - да сећање не згасне и да нада порасте.

МАГАЗИН 20.10.2019.

Пред први Конгрес Српске странке Заветници

МАГАЗИН

20.10.2019.

ПОЛИТИКА БУДУЋНОСТИ

- Суверенизам као одговор на покушаје да се у бројним државама широм света угуше последњи атоми независности. - Другачији међународни поредак који се неће заснивати на притисцима и ултиматумима, већ на међусобној сарадњи суверених и независних земаља. - Косовски завет је оно што разликује масу од народа. - Политика нове странке заснива се на економском суверенитету земље, повратку фискалне политике под окриље Републике Србије и подршци пољопривредницима због уверења да је српско село очувало ову државу. - Заветници нуде озбиљан програм, стратегију и мере подстицаја српском селу и обнови привреде, али тек након што се прекине сарадња са Међународним монетарним фондом. - Основни принцип нове странке, слобода, достојанство, понос и завет

Милица Ђурђевић Стаменковски

МАГАЗИН 20.10.2019.

рпски сабор Заветници је политичка организација формирана на Сретење 2012. године у току окупљања на барикадама на Косову и Метохији и пружања подршке српском народу да одбрани своја огњишта и не дозволи успостављање границе између Србије и њене јужне покрајине. Датум и година у којој су основани симболично су одредили даљи пут, а због околности у којима је покрет настао одабрано је име „Заветници“ према Косовском Завету, духовној и историјској вертикали српског народа кроз векове, коју су следили највећи српски владари и умови. Исте године Заветници су као снага која је имала политички израз, а пре свега се трудила да национално одговорном политиком изгради снажан државотворан став и одговори на изазове са којима се суочавају држава и друштво, проширили деловање на Републику Српску, Црну Гору и крајеве у расејању у којима живи српски народ. Основни циљ је био да окупе национално свесне људе забринуте за ситуацију у земљи који су се протеклих деценија дистанцирали од појединих друштвених и политичких питања. Неколико дана пре одржавања првог Конгреса Српске странке Заветници чланица Председништва Милица Ђурђевић Стаменковски указује на циљ да се пробуде помало успавани и врати поверење код свих који су на било који начин разочарани. Досадашње деловање потврђује како су заветници у великом броју градова успели да допру до таквих људи што је повод за одлуку да се региструју као политичка странка. Седам година деловања обележено је бројним активностима у које се убрајају највеће анти НАТО демонстрације у Европи, а да имају истомишљенике и ван граница земље потврђују бројни међународни контакти и на истоку и на западу. Предност је дата евроскептичним партијама у Италији, Аустрији, Француској и Немачкој, које поштују и уважавају виталне и националне интересе Србије, али и бројним јавним личностима и интелектуалцима у Европи који препознају неправду нанету срп-

ском народу. О добрим односима са институцијама Руске Федерације сведоче уговори о сарадњи са владајућом Јединственом Русијом, а у сарадњу су укључени Министарство иностраних послова и администрација председника ове земље. - Заветници су наишли на разумевање и подршку бројних међународних субјеката, јер је политика коју баштинимо политика будућности. То је суверенизам као одговор на покушаје да се у бројним државама широм света угуше последњи атоми независности. Ми на то не пристајемо и зато кажемо суверенизам. Желимо сарадњу и поштовање, али ми желимо другачији међународни поредак који се неће заснивати на притисцима и ултиматумима, већ на међусобној сарадњи суверених и независних земаља. То народ у Србији препознаје, а оно што је јако битно јесте да нисмо променили ни један принцип око кога смо се окупили 2012. године, па настојимо да инсистирамо на целовитости територије. Сви знају да сама реч заветници носи корен из речи завет. Када говоримо о завету мислимо на Косовски завет, нешто што је у бити читавог српског народа ма где он био и нема веће споне са нашим прецима од завета који је одредио да будемо државотворан народ, историјски народ, озбиљан народ, слободарски народ. Косовски завет је оно што разликује масу од народа. Зато инсистирамо да морамо чувати традиционалне вредности, тај историјски лик српског народа, што не значи да ћемо остати нека изолована колонија. Напротив, желимо да унапређујемо Србију на свим пољима али сматрамо да је прави пример Народне Републике Кине која је сачувала традиционални економски систем и у сваком смислу врло напредовала - каже Милица. Политика нове странке на политичкој сцени Србије заснива се на економском суверенитету земље, повратку фискалне политике под окриље Републике Србије и подршци пољопривредницима због уверења да је српско село очувало ову државу. И поред тога село је потиснуто на маргину што поја-

чава утисак како је неко чинио све да раздомаћи српског сељака. Заветници нуде озбиљан програм, стратегију и мере подстицаја српском селу и обнови привреде, али тек након што се прекине сарадња са Међународним монетарним фондом. То Србију не ослобађа обавеза према овој организацији које заветници сматрају последицом лоше политике вођене претходних година, а да је дистанцирање могуће најбоље потврђује пример Мађарске. Заветници потврђују да им је узор партија мађарског премијера Виктора Орбана, не само због раскида сарадње са Међународним монетарним фондом који уцењује Србију и одређује како ће руководити сопственом касом и ресурсима, већ и због обрачуна са невладиним организацијама које се финансирају из иностранства и мешају у унутрашња питања земље. Најбоља потврда је, каже Милица, што се преговори власти и опозиције одвијају под покровитељством Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша због чега се сматра да је читава политичка сцена у земљи подређена његовим интересима. Због тога се разлог што Заветници нису укључени у преговоре налази у одговорности према народу који у све већем број подржава ставове нове снаге на политичкој сцени Србије. Од оснивања 23. августа челници странке обилазе Србију како би показали да нису везани само за Београд. После Ниша, Лесковца и Прокупља стигли су до Краљева, Крагујевца и Новог Сада због жеље да пре великог скупа данас у Београду обиђу већи део земље а већ сутра крену у агресивнију предизборну кампању. - Многи питају да ли ћемо као један део опозиције бојкотовати изборе. Наш одговор је НЕ зато што се заветници никада не повлаче из борбе, ма колико она била неправедна. Позиција Србије и српског народа је таква да за нас не важе правила која важе за неке друге, јер су се на примеру српског народа најбруталније кршила основна међународна права. Да ли то значи да одустанемо од борбе зе национално питање само зато што смо у једној

20.10.2019.

МАГАЗИН

неравноправној утакмици? Ми морамо да истрајемо, ми морамо да се боримо, ми хоћемо да будемо истински посланици народа у скупштини, да проговоримо у његово име. Хоћемо да вратимо оно време кад су се народни посланици враћали у своје средине и нису смели народ у очи да погледају ако у њихово име нису проговорили у институцијама. Нажалост, данас су институције деградирене и на сваки могући начин је пољуљано поверење народа у државу. Ми желимо да то поверење повратимо, да народ схвати да је политика, колико год била упрљана различитим појединцима који су је претворили у каљугу, за нас својеврстан позив. Нама политика није циљ, нама је политика средство. Наш једини циљ је Србија и њена целокупна и свеобухватна обнова, а политику ћемо

користити само као инструмент за постизање програмских циљева. Наравно да нисмо занемарили ниједну категорију, да смо итекако инсистирали на породичним вредностима, да смо једина данас странка која се противи одржавању различитих ЛГБТ манифестација, не зато што оспоравамо нечија права већ зато што сматрамо да су се такве манифестације претвориле у скрнављење и вређање већинске Србије, права породица, мајке, родитеља, деце и свих који се у овој земљи осећају као грађани трећег реда - каже Милица уз потврду да заветници заговарају поновно увођење обавезног служења војног рока због уверења да онај ко не унапређује безбедност и своју војску може бити лак плен. Део програма странке посвећен расејању указује на неопходност да се

укључи у економски, привредни и политички живот, а услов је оснивање развојне банке која би под повољним условима кредитирала мала и средња предузећа. Уверење да су људи из дијаспоре годинама плачкани од стране различитих власти води ка ставу да је земља имала више користи од њиховог знања него новца. Време је, сматрају заветници, да се и обичан човек постави на место које заслужује јер је недопустиво да га гуше интереси крупног капитала, због чега се осећа сувишним у сопственој земљи па одлучује да је напусти. Све то је мотив више да се охрабре сви разочарани тренутним стањем, и они који никада нису били политички активни, спремни да прихвате основне принципе нове странке, слобода, достојанство, понос и завет. - Што се тиче тренутне ситуације,

политичка сцена је поларизована па се ствара утисак да постоје они који су уверени како је Вучић решење за све проблеме и они који мисле да је он кључни и једини проблем, и да би се његовим склањањем с власти све решило. Заветници не припадају ни једнима ни другима. Нити сматрамо да је он решење за све проблеме, нити да је он једини проблем у Србији. Наши проблеми су системски, трају у континуитету па морају да се решавају озбљним стратегијама које се не планирају ад хок, него на период од пет, десет и двадесет година. У програму смо предвидели мере које би биле оствариве у трајању од једног мандата, али их планирамо дугорочно. Актуелна ситуација је веома тешка, ствара се дубоки политички јаз и велика нетрпељивост, па ме ово подсећа на

предвечерје петооктобарских сукоба који су оставили дубоке ожиљке на српском националном бићу. Време је да се подсетимо стиха наше химне „слога биће пораз врагу“, да имамо национални консензус око најважнијих питања, јер је недопустиво да се партијски интереси стављају изнад интереса Косова и Метохије, Републике Српске или усвајања мера које би помогли наше породице. Око таквих мера не би требало да постоје дубоке политичке поделе. Сматрамо да је страни фактор додатно продубио поделе, и да их намерно хушка, а актуелно руководство води политику коју не подржавамо из два суштинска принципа. Пре свега не слажемо са се толиком потребом да се повлађује свим захтевима који долазе из иностранства, јер то до

сада није апсолутно ништа донело и да је климање главом, посебно по питању Косова и Метохије, допринело да се наша ситуација далеко отежа - каже Милица. Чак и летимични осврт на кадровску политику указује на поразну ситуацију у чијој основи је негативна селекција као начин да значајна места буду попуњена особама које су у политику ушле вођене личним интересима. Добра потврда је уверење о честој промени странака због ситносопственичких интереса, па су испливали на површину претварајући се у локлане шерифе који се крију иза председника Републике. Значајном се оцењује и чињеница да у влади седе кадрови бивше власти, а да актуелна и даље говори о лошим тековинама претходне. Заветници су одлучни у ставу да

МАГАЗИН

20.10.2019.

неће правити компромисе, не зато што желе реваншизам него због уверења о неопходности принципа одговорности у свим сферама живота. Ставови дела опозиције која не предочава програм деловања, а политику заснива на критици власти, нису у складу са онима које заступају заветници који поред програма и решења проблема нуде и кадрове. Тренутна ситуација у земљи оцењује се понижавајућом за највећи број становника, понајвише због неопходности политичких веза да би се решили и најбаналнији проблеми. Отуда уверење да многи напуштају земљу због наизглед ситних ствари, јер се осећају понижено. - Наша порука је да је ово земља наших дедова и наших потомака, да

смо ми само пролазници, један тренутак, и морамо тај тренутак да искористимо да учинимо све да зауставимо суноврат, помогнемо знањем и љубављу према отаџбини, помогнемо да се Србија обнови у сваком смислу. Заветници су написали Платформу о Косову и Метохији и на готово седамдесет страна свели програм обнове суверенитета Србије на овом простору. Наш савет председнику Републике је да се мане идеје о разграничењу, јер не можемо да повлачимо границу на сопственој територији, не можемо наш народ јужно до Ибра да оставимо на милост и немилост другоме. Ко ће гарантовати том народу безбедност уколико би Србија, не дај боже, повукла границу на Ибру? Ко ће сутра спречити део Косова који бисмо признали

да се припоји Великој Албанији? У том случају то би била потпуно независна држава и ми не бисмо могли да се мешамо у њена унутрашња питања. Мој савет председнику Републике, иако се апсолутно противим његовој политици према Косову и Метохији јер сматрам да није свестан колико је важно у националном поимању српског народа, јесте да инсистра на помоћи Србима на овом простору, да не прави тамо локалне шерифе и не преузима рецепте који постоје негде у Србији. Савет је и да се искористи нова геополитичка ситуација у свету, јер има још држава које повлаче признања каже Милица. Да су заветници укључени и у дипломатске активности сведочи податак о помоћи да једна земља повуче

признање самозвано проглашене лажне државе, а интензивно раде да то учине још две. Добра потврда става да су на правом путу огледа се у чињеници да то нису учиниле ни најмногољудније земље света, али ни да тренутна ситуација није онаква каквом се представља. Отуда још једна порука председнику да се окане наметнуте губитничке филозофије о томе да је све пропало и да нема простора за озбиљније деловање. Чак и да је тако, каже Милица, то не изговара нико ко има намеру да нешто учини. Председнику Србије се не оспорава државничко искуство неопходно да актуелну ситуацију разуме на прави начин, а орден који му је доделила Српска православна црква заветници виде као поруку државном руководству да не тргује

стварима које нису на продају. Доношењу исправне одлуке погодује повољнија ситуација у свету и све више земаља спремних да се ослободе америчког притиска и повуку признање Косова као независне државе. - Сада је тренутак да се Србија јасно успротиви. Ми немамо проблем са албанским народом, ми имамо проблем са албанским екстремистима и то треба да буде званичан став Републике Србије. Подршка Србима на Косову и Метохији, диломатска офанзива и грађење пријатељских веза је оно на чему ћемо инсистирати. Ми смо још прошле године апеловали да људи попут Хандкеа добију српско држављанство, да се направи удружење пријатеља Срба са којим ћемо широм света правити конференције, говорити о страдању нашег

народа на Косову и Метохији и обелоданити истину - потврдила је Милица пред први састанак у Краљеву након регистрације странке. Посета Краљеву мотивисана је потребом пружања подршке онима који годинама уназад у овој средини шире идеје Заветника, а у више наврата су указивали на значај бројних питања за функционисање града. Уједно је и прилика да се подржи локална идеја о унапређењу града, симпатизерима и члановима предочи програм и упути позив за присуство данашњем конгресу, и положи венац на Гробљу страљаних 1941. године у склопу обележавања седамдесет осме годишњице највећег страдања у историји града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.10.2019.

Повећано задовољство грађана радом локалних самоуправа

МАГАЗИН

20.10.2019.

КОРАК НАПРЕД, М

- Сваки други становник централне Србије сматра да локална самоуправа води рачуна о грађанима и пружа им услуге адекватне њиховим потребама. - Истраживањем обухваћено педесет јединица локалне самуправе из централног дела Србије, без Војводине и Београда. - Ииспитивачи су се трудили да испитају све елементе који чине свакодневни живот, како би помогли да се у наредном периоду унапреди рад локалних самоуправа. - Људи су забринути због квалитета здравствених услуга што је проблем узрокован недостатком квалитетних амбуланти, болница и лекарског кадра. - Осећај небезбедности повећава уверење о појави криминала, присуство великог броја паса луталица на улицама, лоши међуљудски односи и наркоманија

МОГЛО БИ И ДУЖИ

едавно објављени резултати истаживања јавног мњења, које је спроведено у оквиру програма Сwiss PRO, показују да да континуирано расте задовољство грађана радом локалних органа власти, административних служби и службеника. Истраживање је спроведено у оквиру програма „Подршка Влада Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије. Спровела га је Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина, а ЦеСИД је искључиво одговоран за садржај истраживања који не представља неопходно ставове влада две земље. Истраживање на репрезентативном узорку од 11.387 пунолетних грађана у педесет градова и општина регионa Шумадије и западне Србије и регионa Јужне и источне Србије, потврђује да скоро сваки други становник централне Србије сматра да локална самоуправа води рачуна о грађанима и

МАГАЗИН

20.10.2019.

пружа им услуге адекватне њиховим потребама. Прво истраживање извршено 2010. године сведочи о уверењу нешто више од петине испитаника који сматрају да локалне власти воде рачуна о грађанима. Од тада се бележи тренд раста поверења, па је 2013. године за један проценат премашило четвртину, 2017. године је измерено 37 посто, а последњи истраживачки налаз потврђује да 45 посто испитаника има позитивне ставове о третману грађана од стране локалне самоуправе. Иако расте перцепција да се локалне самоуправе труде да удовоље грађанима, трећина испитаника и даље сматра да локалне власти углавном не воде рачуна о потребама суграђана, а дванаест посто да уопште не воде рачуна. Уз Крагујевац, Лесковац, Ниш и Смедерево и у Краљеву су представљени резултати истраживања спроведеног са циљем да се утврде ставови грађана о квалитету живота у локалној заједници и дође до одговора на питања како гледају на рад локалних органа

власти, администрације и службеника, колико поверења имају у локалне институције и бројна друга. Истраживањем је обухваћено педесет јединица локалне самуправе из централног дела Србије, без Војводине и Београда, а испитивачи су се трудили да испитају све елементе који чине свакодневни живот, како би помогли да се у наредном периоду унапреди рад локалних самоуправа. И поред увреженог уверења да је тешко променити перцепцију код грађана, посебно по питању задовољства квалитетом живота, кључним налазом истраживања у ЦеСиду оцењују потврду да су задовољнији начином на који њихове градске управе воде рачуна. Промена у односу према грађанима резултат је рада локалних самоупрва у последњих десетак година, а истраживање потврђује да је то последица рада бројних међународних организација на унапређењу рада општинских администрација и њихових служби. - Ми константно добијамо податке да су људи који су имали контакт са

општинском управом задовољнији радом него они који не иду у општину, али имају предубеђење о томе како општинске службе раде. Оног момента кад човек дође у општину и види да су неке ствари ипак напредовале он даје бољу оцену рада и задовољнији је радом органа власти. Један од проблема који се јавља дужи низ година су здравствене установе. Јасно уочавамо да су људи забринути због квалитета здравствених услуга што је проблем узрокован неодстатком квалитетних амбуланти, болница и лекарског кадра. Ми смо стара нација, људи у просеку имају око четрдесет осам година и брину ко ће их сутра лечити, па се више пажње посвећује здравству и то се појављује као један од проблема у овом истраживању - каже саветник за добро управљање на програму Сwiss PRO Драган Младеновић. За сваку општину је узет узорак између двеста и триста испитаника уз настојање да буде репрезентативан за подручје на коме се спроводи истражи-

вање, а Младеновић потврђује да је коришћена стандардна методологија случајног одабира домаћинстава, а у оквиру њих и испитаника. Представљања ставова грађана одржано у Краљеву потврђује како сваки трећи испитаник сматра да није довољно информисан о функционисању општине у којој живи. Један до два посто испитаника потврдио је активно учешће у процесима којима се доносе одлуке о раду локалне самоуправе, сваки десети грађанин је чуо за такве активности али није учествовао у њима, а више од 85 посто није чак ни чуло да се нешто тако одржавало у њиховој општини. Више од половине грађана сматра да у општинској управи најбоље функционише општа управа, задужена за издавање извода из матичних књига, уверења, потврда и сличне документације, петина је оценила да најбоље функционишу порески послови, потом друштвени попут социјалне заштите, образовања и здравства. Резултати истраживања сведоче да свега по пет

посто испитаника најбоље оцењује рад грађевинских и урбанистичких, као и инспекцијских послова, а сваки четврти сматра да постоји одређено побољшање у раду административних органа на локалном нивоу у односу на прошлу годину. Безмало половина верује да раде исто као у претходном периоду, а свега шест посто да је рад локалне администрације лошији него што је био, што је знатно мање него у досадашњим истраживачким циклусима. Највећи напредак у раду општинских служби грађани виде у уштеди времена и повећању квалитета услуга, а нешто мање сматра да је дошло до побољшања у уштеди новца који је неопходан за обављање послова у локалној самоуправи. Око две петине грађана сматра да је све остало на истом нивоу, а тек око пет посто да је дошло до погоршања у наведеним областима. Грађани који су у скоријем периоду имали контакт са локалном самоуправом боље оцењују њен рад у односу на оне који нису имали непосредно искуство.

МАГАЗИН

20.10.2019.

Бројке сведоче да скоро деведесет посто грађана тврди да никада нису дали нити новчани мито нити поклон општинском службенику, сваки десети испитаник је признао ситну корупцију, даривање кафе, слаткиша или пића за услугу локалне администрације, а мање од један посто да је новцем подмитило службеника. Годинама уназад већина грађана централног дела земље сматра да развој локалних самоуправа треба базирати на пољопривреди, па тек онда на лакој индустрији. Приоритетна област улагања у локалној заједници за грађане је побољшање прилика за младе, а подаци указују на троструко више грађана који желе улагања у побољшање квалитета здравствених институција, него у школе и вртиће. Од локалних институција, грађани највеће поверење имају у председника општине или градоначелника, затим општинску администрацију и њене службенике, а за нијансу више поверења имају у локалне медије него интернет портале и подједнако поверења у политичке партије и организације цивилног друштва.

Да је осећај безбедности грађана на високом нивоу сведочи податак да скоро четири петине испитаника има перцепцију потпуне или делимичне безбедности у граду или општини у којој живе. У исто време, мало више од петине грађана исказује перцепцију небезбедности, а као разлоге највише наводе лошу инфраструктуру, неосветљене улице, небезбедне саобраћајнице и рупе на путевима. Осећај небезбедности повећава уверење о појави криминала, присуство великог броја паса луталица на улицама, лоши међуљудски односи и наркоманија. Само тринаест одсто испитаника сматра да живи добро, две трећине свој положај оцењује средњим и подношљивим, петина оцењује да живи тешко подношљиво а три одсто испитаника сматра да живе неподношљиво. У односу на претходне циклусе истраживања спроведене 2010, 2013. и 2017. године сведочи о тренду постепеног повећавања процента грађана задовољних елементима свакодневног живота у локалној заједници. Задовољство је најизраженије по питању до-

ступност места за куповину и набавку, стања на пијацама и квалитету образовно-васпитних институција. Насупрот томе највећи проценат незадовољства исказан је у погледу омладинске политике, једнакости грађана у остваривању права, чистоће града и доступности паркинг места. Истраживање је осмишљено у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе, а организатори обећавају стручну подршку локалним самоуправама како би унаредиле локалне политике које нису добро дефинисане, одређене регулативе или механизме који контролишу њихово спровођење. Извршни директор ЦеСИД-а Иво Чоловић у први план ставља идеју да се након истраживања на локалном нивоу унапреди рад у пружању јавних услуга и на тај начин подигне задовољство и грађана, привреде и корисника услуге јавног сектора. Иако истраживање даје одређене информације применљиве на националном нивоу пре свега је усмерено на доносице одлука и лидере од којих се очекује да искористе при-

лику која им је пружена и прилагоде своје активности потребма грађана. Податак да велики број грађана сматра како нису довољно информисани о раду локалне самоуправе води ка потреби да се то унапреди, при чему треба имати у виду да се најпре обавештавају преко локалних телевизијских станица и друштвених мрежа. И док доста испитаника потврђује да то чини путем традиционалних медија, све је видљивији тренд коришћења нових који се ослањају на интернет. Низак ниво информисаности и учешћа грађана у раду локалне самоуправе указује на неопходност едуковања јавности о начинима на које могу да учествују у раду локалне самоуправе. Уједно би их, посебно је наглашено у закључку извештаја, требало охрабрити и мотивисати да узму учешћа у таквим активностима. Један од закључака указује на потребу организовања релевантних активности у какве се сврставају одржавање седница у месним заједницама, омогућавање присуства заинтересованих грађана седницама

скупштине и гласања за приоритетне пројекте на територији града или општине. Од јединица локалне самоуправе очекује се да пораде на информисаности грађана када је реч о ономе што би требали да знају, посебно када су у питању процедуре и документација потребна за обављање послова везаних за локалну администрацију, као и о начинима подношења жалбе. Иако су анкетирани исказали веће задовољство према елементима рада службеника локалне администрације кад је реч о љубазности, стручности и професионалности, не може се занемарити ни незадовољство према овим елементима. Од јединица локалне самоуправе очекује се да правце будућег кретања усмере првенствено на развој пољопривреде, као привредне гране која ће представљати основ будућег развоја, побољшање прилика за запошљавање младих, останак у локалним срединама и развој омладинских политика. Локалне самоуправе би требало да раде на повећању транспарентности у раду, поготово у области расподеле буџета, односно бу-

џетских приоритета с обзиром да 84% грађана није упознато са овом ставком у раду управа. Резултати истраживања указују на потребу рада на побољшању имиџа локалних самоуправа, у смислу побољшања привредне ситуације која је добила најлошије оцене у односу на државу и регион, али и на подстицају развоја локалног предузетништва с обзиром да је забележен изразито низак број оних који сматрају да локалне самоуправе чине довољно по овом питању. Имајући у виду општи циљ Програма да унапреди капацитете у деведесет девет локалних самоуправа за примену принципа доброг управљања у локалним политикама, и додатни циљ да се позитивно утиче на обим и квалитет јавних услуга које се пружају грађанима, а посебно онима из маргинализованих група, кључни истраживачки налази и препоруке представљени су и према сваком од пет принципа доброг управљања у које су убројани одговорност, транспарентност, партиципација, недискриминација и ефикасност. Фото: М. Радовановић

Пет деценија партнерских односа Краљева и Марибора

МАГАЗИН

20.10.2019.

ПРИЈАТЕЉСТВО

- Односи Срба и Словенаца деценијама се преламају кроз однос Марибора и Краљева. - У одмазди по којој је за сваког погинулог немачког војника требало стрељати сто Срба, а за рањеног педесет, између 14. и 20. октобра 1941. године на списку за стрељање нашао се и педесет један Словенац. - Наредне године навршава се пет деценија од потписивања Повеље о братимљењу Краљева и Марибора. - Три деценије од последње манифестације „Воз Братство-јединство“. - Краљево је први од српских градова који је обновио сарадњу са неким из Словеније након што је постала независна држава

Фото: М. Радовановић

О БЕЗ ГРАНИЦА

20.10.2019.

МАГАЗИН

акон што је Краљево из Првог светског рата изашло као паланка коју је карактерисала трговачко занатска привреда, нова држава је 1918. године покушала да од овог дела Србије направи индустријско подручје. Да је у новим геополитичким околностима Краљево изабрано као локација за градњу веома озбиљних индустријских капацитета најбоље потврђује одлука Државног савета Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1922. године да у овој средини изгради државну Железничку радионицу за поправку и производњу вагона и локомотива. Након потврде да у локалној средини није било довољно стручног кадра за обављање ових послова уследила је потрага за спремнима да се преселе у Краљево, а како се још у доба Аустроу-

гарске у Марибору налазила чувена железничка радионица део Словенаца је премештен на рад у Краљево. Кад се установило да ни то није довољно уследио је долазак из других радионица са простора некадашње монархије, из Славонског Брода, Сарајева и Суботице. Краљевачки хроничар др Милан Матијевић подсећа да су Словенци који су први пут дошли у ове крајеве представљали веома респектабилну стручну радну снагу, а сем Железничке радионице посао налазили и у Фабрици авиона. Све већи број суграђана католичке вероисповести био је повод да 1931. године у Краљеву буде саграђена католичка црква посвећена Светом архангелу Миховилу у којој су се, сем верника који су долазили из свих крајева земље, окупљали и Французи запослени уФа-

брици авиона. За време егзодуса првих година Другог светског рата у Краљево је долазио све већи број Словенаца које је Хитлер протерао желећи да Словенију учини немачком. И док је велики број изгнаних брзо нашао запослење, многи од њих су на то чекали у избегличким вагонима, а на истеку прве половине октобра 1941. године поделили судбину локалног становништа. У одмазди по којој је за сваког погинулог немачког војника требало стрељати сто Срба, а за рањеног педесет, између 14. и 20. октобра на списку за стрељање нашао се и педесет један Словенац. Везе успостављене у тешким временима одржане су до данас, а одвијале се кроз различите видове активности, од спорта и културе до привреде. Од тог периода позната је чињеница да се

односи Срба и Словенаца посматрају кроз однос Марибора и Краљева. Потврђено је то и на истеку минуле недеље кад је у Краљеву боравила делегација некадашњих високих функционера Словеније и града Марибора поводом обележавања педесет годишњице партнерских односа два града и тридесет година задњег „Воза Братствојединство“. Недавна посета представника локалне самоуправе Марибору, поводом обечежавања педесете године сарадње овог града са немачким Марбургом, прилика је за подсећање на значај наредне године кад се навршава пет деценија од потписивања Повеље о братимљењу Краљева и Марибора. Партнерски односи деценијама су развијани у заједничкој држави, а након

паузе узроковане раним збивањима током последње деценије двадесетог века, поново успостављени и кренули узлазном путањом. Значајним за то цењена је чињеница да је Краљево први од српских градова који је обновио сарадњу са неким из Словеније након што је постала независна држава. Податак да се наредне године обележава педесет година пријатељства два града, а ове три деценије од задњег „Воза Братство јединство“ који је саобраћао између Краљева и Марибора, прилика је за подсећање на нове облике сарадње међу којима се посебно значајном оцењује успостављена између основних школа. Њом је до сада обухваћено више од пет хиљада ученика школа „4. краљевачки батаљон“, „Све-

ти Сава“, „Димитрије Туцовић“ и „Јован Цвијић“ из Сирче, а очекује се да ускоро буду укључени и основци адранске школе „Драган Маринковић“. Пре него су на Гробљу стрељаних 1941. године положили венац и поклонили се сенима сународника који су заувек остали на овом месту, гости из Словеније су још једном подсетили на догађаје током којих су учвршћивали пријатељство. Посебна прилика била је манифестација „Воз Братство-јединство“ која се од многих других разликовала по присности и гостопримству којим су Краљевчани дочекивали госте из Словеније. Током неколико дана у својим домовима су са гостима делили и добро и зло баш као и њихови преци пре много деценија. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.10.2019.

На Међународни дан слепих и слабовидих

МАГАЗИН

20.10.2019.

КАО САВ НОРМА

АЛАН СВЕТ

- Међуопштинска организација Савеза слепих и слабовидих Краљево окупља сто двадесет особа са степеном оштећења вида преко седамдесет посто. - Краљевачка организација обележила Међународни дан слепих интерактивном радионицом са циљем да промовише вештине за самостални живот особа са сметњама у виду. - На „Дан белог штапа“ посебно се истиче потреба слепих да буду самостални, самостално живе и самостално се крећу. - Интерактивна кулинарска радионица добра прилика за разбијање предрасуда да слепа жена не може да ради у кухињи

еђу бројним значајним догађајима који се обележавају сваке године посебно место заузима Међународни дан слепих, понајвише због тога што слепило представља најтежи облик инвалидитета. На то на „Дан белог штапа“, кога у Србији 15. октобра обележава више од дванаест хиљада слепих и слабовидих, указује председник Међуопштинске организације Савеза слепих и слабовидих Краљево Ранко Луковић. Краљевачка организација је ове године обележила Међународни дан слепих интерактивном радионицом са циљем да промовише вештине за самостални живот особа са сметњама у виду. Обележавање важног датума замишљено је као промоција способности слепих жена које су на радионици приказале умеће у кулинарским вештинама, а све са циљем да се промовише стваралаштво, активан и равноправан живот међу особама са инвалидитетом и у широј заједници уз настојање да се утиче на предрасуде о слепим женама које су неретко дво-

МАГАЗИН

20.10.2019.

струко дискриминисане. Савез слепих је у Краљеву основан непосредно по завршетку Другог светског рата и окупљао особе оштећеног вида са простора више општина, а кад су се 1956. године издвојили чланови из Новог Пазара, Рашке, Тутина и Сјенице, и формирали сопствену организацију, наставио да окупља преостале са територије Краљева и Врњачке Бање. Тренутно функционише као једна од четрдесет шест организација учлањених у Савез слепих Србије, а окупља сто двадесет особа са степеном оштећења вида преко седамдесет посто, сто пет из Краљева и петнаест из Врњачке Бање. Међу њима су скоро све особе са решењем за туђу негу и помоћ које потврђује оштећење вида веће од деведесет посто. До доношења Закона о удружењима 2003. године Савез слепих је био друштвена организација коју је основала држава и финансирала преко самоуправне интересне заједнице што је значило сигурна примања за секретара као радника општинске админи-

страције. Од тада Савез је сврстан у групу удружења грађана која се финансирају преко пројеката чиме је у знатној мери урушен дотадашњи положај. Колико се то погубно одразило на рад најбоље се видело након 2009. кад је локална самоуправа почела са применом новог начина финансирања, а удружења особа са инвалидитетом сврстана у исти кош са културно-уметничким друштвима и бројним другим. На финансирање се додатно негативно одразио утицај политике и бројна нова удружења, по многима измишљена, усмерена према градској каси у којој је било све мање пара. Колико се ситуација из године у годину погоршава најбоље сведочи податак да је у 2009. години удружењима намењено петнаест милиона динара из градског буџета, а ове дванаест. Ако се томе дода да за средства конкурише две стотине различитих, а добије мање од трећине, јасна је жеља да се удружења особа са инвалидитетом позитивном дискриминацијом ставе у нешто повољнији положај. Непосредни

повод био је сазнање да пре две године ниједно није могло да испуни критеријуме по којима је вршено бодовање, па су остала без средстава за рад, а све је утицало на одлуку о формирању Уније удружења особа са инвалидитетом и заједнички наступ у борби за остваривање права. Колико је потез био оправдан најбоље потврђује податак да се резултати манифестују праведнијом расподелом и нешто већем износу средстава за реализацију годишњих активности, а кад ни то није довољно удружења су принуђена да их траже на другим местима. На „Дан белог штапа“ Луковић подсећа да је 15. октобар установљен као дан кад се посебно истиче потреба слепих да буду самостални, самостално живе и самостално се крећу, и подсети људе да се прилагоде укружењу у коме се налазе. Да је то могуће најбоље потврђује интерактивна кулинарска радионица организована на Међународни дан слепих и слабовидих као добра прилика за разбијање предрасуда да слепа жена не може да ради у

кухињи. - Циљ нам је да промовишемо вештине за савремени живот чији је квалитет доста побољшао напредак технологије, па од ове године имамо програм који помаже да се андроид телефон користи без икаквих проблема. Пре неколико месеци смо имали представљање у Чачку које је потврдило револуцију у коришћењу, од друштвених мрежа до многих других функција. Следећа ствар је интерактивна паметна рукавица која је први пут у свету урађена код нас. Рукавица има сензоре и вибрацијама упозорава слепу особу када се приближава некој препреци. Прототип има у себи сензор који препознаје боје и новчанице, дозер за сипање течности и друге функције које ће значајно помоћи у самосталном животу. Претпрошле године је у Краљеву урађена прва тактилна стаза у Улици војводе Путника, а ове је буџетом Савеза за безбедност саобраћаја планирано да се постави бар један звучни семафор на фреквентној раскрсници. Оно што је у Кра-

љеву значајно поправило квалитет живота је формирање Центра локалних услуга, па деца могу да користе услугу личног пратиоца, друштвено и радно ангажоване особе персоналног асистента а старија лица услугу геронто домаћице. То је значајно, јер подстиче самостални живот а и ми смо задовољни како установа функционише. Направљен је велики помак, а установа не кошта град, јер су то наменски трансфери са републичког нивоа - каже Вуковић. Светска здравствена организација слепило сматра најтежим видом хендикепа, јер слепа особа ништа не може да уради без аистенције. У ситуацији кад су пси водичи и њихово одржавање веома скупи посебно значајним сматра се улога персоналног аистента, а кад слепе особе избегавају да носе бели штап значајном се чини тактилна стаза јер под ногама могу да осете да нема препрека. О бољем положају особа оштећеног вида у великим градовима најбоље сведочи податак да је у Београду

Ранко Вуковић

МАГАЗИН 20.10.2019.

током прошле године постављено пет стотина звучних семафора, а све је чешћа појава звучне најаве станица у јавном превозу. Прва тактилна стаза у Краљеву повод је за размишљање о постављању нових како би слепе и особе са оштећеним видом лакше могле да дођу до институција у које имају потребу чешће да иду, поште, банке, болнице, Полицијске управе и других. Корак даље су лифтови са бројевима спратова и натписи на вратима различитих служби Брајевим писмом, тактилне табле са обавештењима за лакше сналажење у зградама јавних служби. Све то, каже Вуковић, могло би значајно да олакша кретање и сналажење особа са оштећеним видом, а не изискује много новца. Колико је широка лепеза особа са оштећеним видом најбоље потврђује податак да краљевачко удружење окупља чланове старе између три и деведесет година. Међу њима је троје старих по три године, шесторо основаца, по један у средњој школи и на факултету. Колики су проблеми образовања најбоље потврђује податак да нема довољно типлопедагога који им помажу, а ни прилагођених уџбеника, па успех зависи једино од спремности просветних радника да се довољно посвете сваком појединцу и тако у значајној мери помогну породици. Искуство инклузивног образовања, за које се родитељи најчешће одлучују, сведочи да нова средина на адекватан начин прихвата и особе са инвалидитетом, поготово ако се укључе на најранијем узрасту. Значајним се показало и учешће персоналног асистента, првенствено у пружању помоћи при читању код особа које имају велико оштећење вида, а најбоља потврда су ученици са највишим оценама из свих предмета. - Наши чланови се школују за два три занимања, телефонисте по узору на централе које, ако их у установама и има, полако изумиру и физиотерапеуте као најприлагођеније занимање. Има међу њима оних који иду у гимназију након које уписују филолошке смерове на факултетима, студирају права и социјални рад, а имамо и девојку са преко осамдесет посто оштећења вида која студира медицину. Горући проблем за све њих је запошљавање. Од када је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању увео фазно запошљавање, тако да свака фирма на двадесет радника мора имати једну особу са инвалдитетом, то је мало померило стандард. Приватници су почели да запошљавају особе са инвалидитетом, али је проблем што закон није предвидео висину инвалидности, па користе прилику да запосле особу са мањим степеном, а велики је проблем код висо-

ко образованих слепих људи који се још увек тешко запошљавају. На западу је то нормало, код нас још увек постоје предрасуде, а иако је мало лакше још увек су присутни велики проблеми. Статус особа са инвалидитетом је значајно поправио Закон о туђој нези и помоћи, а двадесет осам хиљада динара месечно за особе са сто посто инвлаидитетом је нешто што је поправило стандард - каже Вуковић. Деценијама од оснивања просторије Савеза слепих биле су у Улици октобарских жртава све док пре четири године, након покретања поступка реституције, пред руководство није стављен задатак да пронађе друго решење. Иако је по истеку једногодишње неизвесности проблем решен доделом простора у Улици 4. краљевачки батаљон, уз регресирану цену, није умањено уверење како би могло бити и боље. Неопходност да се прилагоде тренутним условима није елиминисала жељу руководства да их побољша, а једним од начина оцењено је учешће на конкурсу ресорног министарства за доделу средстава потребних за адаптацију како би више одговарале потребама чланова. Све оно што би се годинама уназад по који пут испречило настојањима да се створе што бољи услови за рад није могло да утиче на жељу да се годишње активности обогате новим садржајима. Тако чланове Савеза до краја календарске године очекује реализација низа активности међу којима се посебно значајним оцењује промоција нових помагала, смотра стваралаштва слепих и међународни шаховски турнири. Да се пререке лакше преброде помаже сарадња са сличним удружењима, пре свих из околних градова Чачка и Крушевца, а значајном се показала и сарадња са републичким савезом која се манифестује радом на реализацији заједничких пројеката. Искуства из контаката са онима који деле исту судбину сведочи о сличним проблемима од којих се најзначајнијим оцењује недостатак финансијских средстава неопходних за реализацију планираних активности. Колико локална самоуправа може да утиче на њихов положај најбоље сведочи пример Новог Пазара у коме је удружењу са приближно истим бројем чланова у овој години на располагању три милиона динара, што је у односу на четири стотине хиљада у Краљеву неупоредиво већа сума. И поред проблема финансијске природе на Међународни дан слепих из краљевачког удружења стиже јединствена порука: „Ми живимо са вама, а не поред вас. Потребно је веома мало да будемо равноправни чланови друштва и живимо као сав нормалан свет“. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Др Горан Дугалић (1)

МАГАЗИН

20.10.2019.

СА ПАШЊАКА ДО НАУЧНИКА

- Прва сијалица у Тепечима, селу девет километара удаљеног од Ушћа, засветлела тек половином седамдесетих година прошлог века. - Уз светлост петролејске лампе није било пријатно извршавати школске обавезе, чак ако се и занемари податак да се, због високе цене, штедело и на гасу. - Слободно време само недељом уз фудбал на ливади. - Током лета купање у рупама ископаним за постављање бандера, после кише испуњеним водом. - Прозор у свет транзисторски радио пријемник. - Грамофон на батерије најмлађима омогућио да чују прве песме браће Бајић, Лепе Лукић и Шабана Шаулића

Проф. др Горан Дугалић

20.10.2019.

МАГАЗИН

о год је био у прилици да бар прелиста књигу Михајла Пупина „Са пашњака до научењака“ могао је да докучи колико је трновит пут од живота у селу, каквог најчешће нема ни на земљописним картама, до највишег академског звања. Тешко је и међу онима који су га стекли пронаћи баш такве, а да их има потврђује пример редовног професора Агрономског факултета у Чачку др Горана Дугалића који је пре много година кренуо у неизвесност са пашњака поред родних Тепеча где је од малена чувао стоку да би се, поред редовних обавеза на факултету, редовно враћао како би на породичном имању применио најновија научна достигнућа у гајењу кромпира. Доста је времена требало да др Дугалић коначно отвори срце и бар за тренутак се врати неколико деценија уназад до времена кад су Тепечи, ушушкани на девет стотина метара над-

морске висине и девет километара од Ушћа, имали само двадесет пет кућа. У једној од њих, могло би се рећи посебно скромној, Загорка и Јордан Дугалић маштали су како да кћери Вери и шест година млађем Горану створе основу за лепшу будућност. Домаћинство је преживљавало од ракије чијој су производњи у великој мери доприносили најмлађи чланови породице задужени за скупљање шљива. Да зарада од пољопривреде није била довољна за безбрижан живот најбоље сведочи податак да је Јордан, кад год би се за то указала прилика, обавезе за бригу о неколико хектара имања препуштао супрузи и деци да би се посветио нешто профитабилнијим зидарским пословима. У таквим околностима олакшавајућим се чинио полазак у школу и поред чињенице да је до сваког дана требало пешачити између четири и пет киломе-

тара у једном смеру до села Трмчине, где су у школу долазила деца из седам околних села. Слична осећања делило је четрдесетак друге деце из овог краја и поред захтева да све школске обавезе заврше током видног дела дана, јер је прва сијалица у овим крајевима засветлела тек половином седамдесетих година прошлог века. До тада је у свакој кући треперела петролејска лампа поред које није било пријатно извршавати школске обавезе, чак ако се и занемари податак да се, због високе цене, штедело и на гасу. - Одлазак у школу био је посебна атракција, поготово зими кад падну велики снегови па смо нас десетак из засеока доживљавали бројне згоде и незогоде, по који пут закаснили у школу а често се враћали кућама кад је увелико пао мрак. До школе и назад путовали смо по сат у једном смеру а нас неколико, храбри као горштаци,

дружили смо се и волели једни друге, па нисмо осећали никакав страх. Четири године смо одлазили у школу ујутру рано, а враћали се поподне, тако да смо слободно време имали само недељом кад смо се окупљали на ливади да би играли фудбал. Догађај посебне врсте био је одлазак до Студенице и Ушћа, да не говорим о Краљеву где сам дошао као мали и тражио од оца да ме води до места где се Ибар улива у Мораву, јер смо то учили у школи. Лето 1975. године памтим по томе што су постављане прве бандере електричне мреже. Током лета су ископане велике рупе, а кад су након кише биле испуњене водом улазили смо у њих да се купамо - сећа се др Дугалић. Са дистанце од неколико деценија тешко је описати расположење становника ових крајева, посебно најмлађих, који више нису морали да стрепе да би им слушање радио програма преко

транзисторских радио апарата, или музике са грамофона, бити ускраћено због скупих батерија које су се брзо празниле. Старији су предност давали информативним емисијама, посебно вечерњем дневнику у седам сати поподне због кога су журили да на време заврше све дневне обавезе. А грамофон на батерије најмлађима је омогућио да чују прве песме браће Бајић, Лепе Лукић и Шабана Шаулића. Колико је долазак струје у село представљао велику радост најбоље сведочи податак младих који су тај тренутак дочекали са песмом због могућности да увече мало касније оду на спавање. Ма колико да се прве четири године школовања памте по изузетно строгој али правичној учитељици Милијани, није без значаја податак да су за старије у породици послови у домаћинству били значајнији од учења. Учитељица је строгошћу и професионалношћу

дала печат четворогодишњем школовању, а није било необично ни да Горан, иако најбољи ученик, на сопственим прстима осети жестину лењира као казне која се сматрала примереном за неиспуњавање обавеза. Ма колико је тешко доживљавао овакав начин дисциплиновања олакшавајућим је сматрано сазнање да би казна била знатно строжија ако би за преступ сазнали родитељи. Велики број оних који су се након завршене средње школе упутили на студије у неки од већих градова сведочи да је првих месеци најтеже било одвајање од куће. Горан Дугалић је један од ретких који је ово искуство доживео након четвртог разреда основне школе кад се, стицајем околности, упутио према географски ближем Баљевцу како би наставио школовање. Иако је мајка тешко доживљавала

20.10.2019.

МАГАЗИН

сузе једанаестогодишњака била је свесна да само школа може да омогући одлазак из средине која не обећава ни мало ружичасту перспективу. Нешто светлија, веровала је Загорка, смешила се само најбољима због чега је од првих дана школовања утицала на сина да размишља на исти начин. Са дистанце од неколико деценија тешко је описати расположење ученика на прагу тинејџерског доба, а добар мотив да послуша родитеље била је појава у селу по неког од лепо обучених гостију из великог града каквим је себе видео у будућности. - Ми смо били несигурни у себе, потиштени и гледамо их као да су дошли са друге планете. Ја чувам краве, певам и маштам да једног дана одем до Београда. И поред тога одвајање од куће ми је веома тешко пало иако нисам претпостављао да са једанаест година одлазим и да никад нећу да се вратим. Долазим у веома инфлуентну средину, а иако је Баљевац варошица ми са села смо увек били у другом плану. Осећало се то по избору

деце за такмичења, где сам и ја желео да одем а форсирана су нека друга деца. Нисам баш био задовољан средином, па сам желео да по сваку цену будем најбољи у томе што радим, а тај осећај ми је касније много помогао у професорској каријери, јер сам се трудио да нико не доживи оно што сам ја доживљавао - каже др Дугалић. Иако би одлазак кући сваког петка требало да представља олакшање после напорне недеље у Горановом случају то није било тако, јер су га увек чекале нове обавезе. Више од тога болело је осећање како се петодневни боравак у Баљевцу сматра довољним за одмор због чега се треба озбиљније посветити свакодневним пословима у домаћинству. У таквим околностима приликом за одмор сматран је одлазак у бербу печурака у раним јутарњим часовима, и без доручка, а задовољство појачано након повратка са пуним џаком што је давало довољно сигурности да би првог наредног уторка, кад је пијачни дан у Новом Пазару, могао да обнови по који део гардеробе. Са коли-

ким је одушевљењем очекиван сваки одлазак у шуму, у потрази за печуркама, најбоље сведочи песма која се целог дана орила са брда на брдо и заувек остала утиснута у свест еминентног научног радника у озбиљним годинама. Навикнутом да од првог дана у школи сваке четири године мења средину Горану је пресељење у Краљево било мање оптерећење него жеља родитеља да, после још једног образовног циклуса, у породици има машинског техничара. Пред крај седамдесетих година то је још увек било довољно атрактивно занимање које је отварало могућност за лакше усавршавање у овој области. Значајну улогу у доношењу одлуке, за шта се одлучујућим сматрао став родитеља, били су рођаци који су као машински инжењери били у прилици да уживају све благодети овог занимања. Мало ко од њих је поклањао пажњу Горановим жељама да се приклони некој од природних наука од којих је највећу склоност гајио према географији и биологији. Пољопривред-

година. - Нисам често ишао у село где ме је сваког лета чекало кошење и други послови од којих нисам могао да побегнем. У трећој и четвртој години стичем у Краљеву добре другове који су долазили код мене у село и помагали у обављању сеоских послова. Помогли су ми да се скрате тешка лета, јер је морало ручно да се накоси довољно сена за зиму. Уз то смо сејали пшеницу и кукуруз, а њихов боравак у селу по месец дана значио је за мене велико олакшање, поготово што су ми помогли кад је било најтеже. Завршава се школа, у новој кући тек соба по соба. Ја пун живота, а отац ауторитет који је остављао јак утисак. Каже да је разговарао са неким људима и дошао до закључка да машински инжењер даје довољно простора за перспективну будућност, због чега уписујем машинство у Краљеву. Иако ми математика баш и не лежи превагнула је очева жеља, а до почетка студија предстоји још годину дана служења војног рока.

Кад сам се вратио из војске требало је да наставим студије, али село нисам никад остављао јер је морала да се покупи свака шљива, покоси ливада и уреди имање, а друга је прича да ли је од тога имало користи. Тада сам осетио како изгледају жуљевите сељачке руке које раде без обзира да ли од рада има интереса или нема. Најбоље сам осетио тежак сељачки живот који сам понео у град што је у мени за свагда усадило жељу да, колико год будем могао, увек помогнем сељаку - каже др Дугалић. И поред релативног успеха који се огледа у неколико положених колоквијума пре краја школске године постајало је све јасније да машинство нема довољно упориште у његовој свести, због чега је уследила потрага за нечим опипљивијим каквим се показао Агрономски факултет у Чачку. Више од потврде да је изгубљена година сметало је уверење родитеља да је то срамота, уз страх да је то можда последица утицаја лошег друштва. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

на школа није разматрана ни као опција због потврде да је у то време пољопривреда била потцењена и у прилично незавидној ситуацији. Ако се томе дода да су је похађали претежно слабији ђаци, и уверење да за обављање ових послова и није неопходно ићи у школу, јасније је инсистирање за неко од техничких занимања. Две године заједничких основа прве генерације усмереног образовања поклопило се са градњом куће у Кованлуку што је још једном значило добро затезање каиша и одрицање од свега што није неопходно. Обавезе на имању у Тепечима остале су родитељима, а брига о новопеченом средњошколцу препуштена баби Милисавки чија је пензија била довољна за задовољење свакодневних потреба. И док је Горан током прве две године гајио наду да ће му техника прирасти за срце већ у трећој се потврдило да није срећан због доласка у град. Незадовољство је донекле ублажила потврда да је у својој кући ослобођен негативног искуства становања из претходних

Октобар месец правилне исхране

ЗА СВЕТ Б

МАГАЗИН

20.10.2019.

- Учесталост глади у свету расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. - Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним. - Према најновијем извештају Светске организације за храну више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене. - Скоро три и по милиона људи сваке године умре због превелике тежине и гојазности. - Драматични заокрет у начину исхране резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, демографских и економских промена. - Проглашени победници ликовног и литерарног конкурса на тему „Правилна исхрана – доступна и проступачна свима. За свет без глади“

БЕЗ ГЛАДИ

рганизација за храну и пољопривреду сваке године обележава Светски дан хране за који је изабран 16. октобар, дан када је 1945. године ова организација и основана. Светски дан хране се у Србији, уз подршку Министарства здравља, обележава од 2001. године а Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом окружних института и завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање овог дана, као значајног датума у Календару јавног здравља, и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – доступна и проступачна свима. За свет без глади“, а током месеца биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране. На Светском самиту о храни одржаном у Риму 1996. године, као и пет година касније, светски челници су обећали да ће до 2015. године број гладних смањити на пола. Иако их на то их обавезују осигурање одрживости животне средине и програм Уједињених нација „Циљеви миленијског развоја“ многе међународне иницијативе и организације цивилног друштва, као што је Међународна организација за борбу против глади, омогућавају људима различитих култура сусретање и планирање активности у борби против глади. Светски дан хране на локалном, националном и међународном нивоу пружа могућност за развој дијалога и унапређивање солидарности, а људска и културална домишљатост, као и исправна визија кроз међусобну сарадњу и помагању, укључујући допринос Организације за храну и пољопривреду и међународне заједнице, може засигурно довести до напретка у осигуравању достатности хране за све. Из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ стиже упозорење да је током протеклих деценија дошло до драматичног заокрета у

МАГАЗИН

20.10.2019.

начину исхране што је резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, демографских и економских промена. Тако је традиционални начин исхране, који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио начин који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Све је видљивије да су у исхрани савременог човека доминатни шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Поразно делује податак да се све чешће најмање један оброк током дана једе ван куће, а храна припрема углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске брзе хране или наручују храну да понесу, због чега не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак. Пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају ФАО данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене. Док је више од осам стотина милиона људи у свету гладно, преко шесто седамдесет милиона одраслих и сто двадесет милиона деце узраста од пет до деветнаест година је гојазно, док је преко четрдесет милиона прекомерно ухрањено. Статистички подаци потврђују да је више од сто педесет милиона деце млађе од пет година потхрањено, а преко педесет милиона сматра се неухрањеним. Док се неправилна исхрана са седентарним начином живота сматра фактором ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад. О томе све-

дочи податак да скоро три и по милиона људи сваке године умре због превелике тежине и гојазности. Да највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот потврђује податак да око шест хиљада врста биљака гајених током људске историје у данашње време само шест обезбеђује више од половине дневног енергетског уноса. Уз све то климатске промене прете да смање и квантитет и квалитет приноса, јер пораст температуре утиче на снабдевање водом, па мења везу између биљака и патогена али и величину риба. Стручњаци упозоравају да се изгуби, или узалудно потроши, трећина хране произведене широм света, а трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова. Због тога Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету. Као и сваке године, на Светски дан хране у више од сто педесет земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је ове године, поводом Светског дана хране, расписао традиционални конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основних школа на тему „Правилна исхрана – доступна и проступачна свима. За свет без глади“. Циљ конкурса био је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему развијања правилних навика у исхрани. Разлог је чињеница да је формирање правилних навика у исхрани

20.10.2019.

МАГАЗИН

важно од најранијег узраста, посебно када је реч о редовности оброка током дана, разноврсности и количинама намирница које се користе у исхрани, начину њихове производње, транспорта, чувања и припреме. Савремен начин живота донео је и промену у начину исхране који карактеришу нередовни оброци, већи унос такозване брзе хране, мањи унос поврћа и воћа. Из краљевачког Завода за јавно здравље стиже потврда да је у категорији предшколског узраста, и млађих старости три до шест година, најбољим оцењен ликовни рад Ксеније Лазовић из друге старије групе Вртића „Колибри“ Предшколске установе Врњачка Бања. Друго место припало је Еми Вуковић из припремно предшколске групе краљевачког Вртића „Полетарац“, а треће Зорани Поповић из Предшколске установе „Весело детињство“ Рашка. У категорији ученика млађих основаца ликовни рад на задату тему набоље је урадила ученица четвртог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Вера Дурутовић, друго место припало је њеној вршњакињи Неди Чоловић из школе „Вук Караџић“ Рибница, а треће заједничком раду Валентине и Николине Кијевац, ученица трећег разреда издвојеног одељења Мрсаћ Основне школе „Петар Николић“ из Самаила. Међу ученицима виших разреда доминирали су основци школе „Димитрије Туцовић“ што потврђује прво место ученице седмог разреда Нине Понорац и треће матуранта Јована Тимотијевића, док је другим по квалитету оцењен рад ученице шестог разреда основне школе „Сутјеска“ из Рашке Саре Живковић. Најбољи литерарни рад у категорији основаца написала је ученица четвртог разреда Основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице Миа Рајковић, другим по квалитету оцењен је састав ученице четвртог разреда школе „Светозар Марковић“ Саре Стоиљковић а трећим ученице Основне школе „Бане Миленковић“ из Новог Села Магдалене Бабић.

Пригодне захвалнице за учешће и допринос у Кампањи „Октобар месец правилне исхране 2019. године“ додељене су Одсеку традиционалне музике Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“.

Правилна исхрана Правилном исхраном се телу обезбеђују хранљиве и заштитне материје потребне за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција, а колико је важна најбоље говоре подаци о бројним болестима насталим као последица неправилне. Иако је последњих година њихов број у сталном порасту гојазност, повишен крвни притисак и вредности масноћа у крви и шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља изазваних неправилном исхраном. Правилна исхрана подразумева редовне оброке, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме, а уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица који, поред оптималне хранљиве вредности, садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице. Стручњаци препоручују да се из исхране искључе грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, због садржаја засићених масноћа и лисната теста и пецива. Коришћење житарица сматра се оправданим као додатак супама или чорбама уместо тестенине, или као прилог уз месо, рибу и поврће, јер садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Када су у питању млеко и млечни производи у свакодневној исхрани се препоручује избегавање бутера, кајмака, павлаке, крем сира, сирних намаза, маргарина и сличног. Корисним за организам сматра се конзумирање сезонског воћа и поврћа, уз препоруку да буде, што разноврсније а кад је у питању месо предност треба дати риби, белом пилећем или ћурећем месу, уз препоруку да се са живинског

уколини кожица а видљива масноћа са осталих врста. Због значаја течности препоручује се коришћење два до два и по литра дневно, пре свега воде и биљних чајева. Како начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, и општи принципи прилагођавају се индивидуалним потребама.

Пољопривреда у служби хране Од пре десет хиљада година, од када потичу први подаци о пољопривреди, присутно је уверење да њена важност није опала, али и чињеница да се на њој заснива комплетна цивилизација. Још од времена кад су први ловци почели да се групишу, удомљавају и припитомљавају дивље биљке и животиње, читаво човечанство почело је да се развија убрзано. Неки чланови заједнице специјализовали су се у производњи хране и тако ослободили простора другима да науче како се преде и тке, топи и лије бронза, пеку опеке, обликује глина и прави лончарија, а села су прерастала у градиће и касније у градове . Статистике Организације за храну и пољопривреду говоре да на почетку новог миленијума преживљавање 2,57 милијарде људи зависи од пољопривреде, лова, риболова или шумарства, укључујући оне који се овим делатностима баве активно или повремено. Они представљају 42% укупног становништва на планети, а пољопривреда покреће економије већине развијених земаља. Историја потврђује да је врло мали број земаља доживео брзи економски развој и смањење сиромаштва, а да им није претходио развитак пољопривреде. Иако у многим развијеним и земљама у развоју сеоски туризам постаје све популарнији међу градским становништвом, најзначајнија улога пољопривреде огледа се у решавању проблема глади. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.10.2019.

Ученици Основне школе „Вук Караџић“

МАГАЗИН

20.10.2019.

НА ИСПИТУ Х

- Ученици трећег разреда основне школе „Вук Караџић“ у акцији прикупљања помоћи за лечење и поправку куће свог друга оштећене у пожару. - На Тргу српских ратника пекарски и посластичаски производи. - Иако је планирано да траје три сата акција прекинута раније јер је пут до купца нашло све што су припремили. - Акција ће бити проширена на целу школу, а организатори се потајно надају да би идеју могле да прихвате и друге. - Разматра се могућност поновљене акције

Фото. М. Радовановић

ХУМАНОСТИ

едеља здраве хране сваке године је прилика за различите активности намењене најмлађима. Посебно место међу њима припада промоцији здравих стилова живота коју су ученици Основне школе „Вук Караџић“ попели степеницу више. На Светски дан хлеба изнели су на централни градски трг знатну количину пекарских производа са скривеном жељом да продајом остваре што већу зараду. Да зарада није сама себи сврха потврђује хумана жеља да оствареним приходом колико је могуће олакшају лечење друга који се налази на лечењу у Београду. Разлог више лежи у чињеници да је кућу у којој је живео захватио пожар и причинио знатну материјалну штету због чега је сваки динар важан у настојању да се створе адекватни услови за опоравак након повратка са лечења. Преовладава уверење да голи зидови нису добар амбијент за нешто тако, што је добар мотив за прикупљање значајнијих средстава како би се амбијент учинио пријатнијим. Акцију прикупљања финансијских средстава покренули су ученици трећег разреда којима није било потребно превише времена да схвате колико је то значајно њиховом другу. Идеју су прихватиле учитељице које су настојале да изненадни излив позиитивне енергије усмере у правом смеру, а коначни резултат огледа се у догађају који је привукао велику пажњу пролазника. Значајним се показао и допринос родитеља који су припремили значајну количину разноврсних пекарских и посластичарских производа, а значајним за привлачење пажње показала су се деца костимирана као прави пекари. Иако су у акцији учествовали сви ученици трећег разреда у завршници се појавило само онолико колико је то било могуће из техничких разлога.

МАГАЗИН

20.10.2019.

Школски другови потврђују да ће акција бити проширена на целу школу, а потајно се надају да би идеју могле да прихвате и друге. Прилика за обавештавање јавности и овом приликом су биле друштвене мреже, а колико је било интересовање јавности најбоље потврђује податак да је све што су изнели нашло пут до купца много пре него што је ико могао да и претпостави. Зато је, иако је планирано да акција траје три сата, окончана знатно раније. То ђаке није спречило да остану мало дуже због спремности суграђана да добровољним прилогом подрже хуману акцију. Нису ни муштерије много питале за цену, па је у хуманитарној акцији приложио колико ко је могао. Више од онога што су пазарили на учешће су их мотивисали солидарност и хуманост суграђана на прагу живота. Велико интересовање суграђана да у оваквим ситуацијама испоље потребан ниво хуманости повод је за размишљање да се акција понови. Учитељице подсећају да је идеја потекла из првих сазнања о старим занатима са којима се срећу ученици на овом узрасту. Помињани су пекари, посластичари, лицидери, бомбонџије и други, а акција је резултат жеље да се у пракси примени оно што су научили у школи. Једнодушна оцена свих који су се током акције нашли на Тргу српских ратника је да су ученици трећег разреда Основне школе „Вук Караџић“ положили испит, одржали јединствен час хуманости и показали како то не може да се научи из теорије, него једино из праксе. Из школе је потекао предлог о отварању посебног рачуна за прикупљање средстава намењених помоћи породици школског друга што је само још једна у низу акција сличне врсте у којима учествују њени ученици. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.10.2019.

ОБРАЗОВАЊ

Ђачки парламентарци код градоначелника

ЊЕ ЗА ПРАВА ДЕТЕТА

- После радионица вршњачке едукације о дечјим правима и уређења школског дворишта упућено писмо градоначелнику са захтевом да се обезбеде рециклажни контејнери. - Чланови Ученичког парламента Основне школе „Чибуковачки партизани“ посетили градоначелника Краљева и предали му писмо са захтевом да им помогне у набавци рециклажног контејнера предвиђеног једном од активности пројекта „Образовање за права детета“ који су покренули ужички Центар за права детета и Песталоци фондација. - Краљевчани седам година учесници завршне радионице пројекта у Швајцарској

име око шест стотина ученика Основне школе „Чибуковачки партизани“ чланови Ученичког парламента посетили су градоначелника Краљева и предали му писмо са захтевом да им помогне у набавци рециклажног контејнера предвиђеног једном од активности пројекта „Образовање за права детета“ који су покренули ужички Центар за права детета и Песталоци фондација. Школа је седам година укључена у пројекат који је омогућио да се опреми значајним наставним средствима, а координатор Ученичког парламента Александра Славковић значајнијим оцењује и податак да је у том периоду у великој мери порастао ниво свести о потреби да ученици уживају у свим погодностима које им пружају дечја права. Пројекат је заснован на одредбама Конвенције о правима детета, посебно оним која се тичу права сваког да учи и информише се о својим правима и зна

МАГАЗИН

20.10.2019.

да морају бити поштована у свакој прилици. Комитет за права детета је 2008. и 2017. Србији упутио низ препо-

рука од којих се неке односе и на образовни систем, између осталог да учење о правима детета буде заступљено

Поштовани градоначелниче, Хвала што сте издвојили ово време за нас. У име Ученичког парламента и тима Образовање за права детета у нашој школи обраћамо Вам се по питању ваше драгоцене помоћи у нашој пројектној активности која се тиче набавке рециклажног контејнера. На часовима грађанског васпитања, и у оквиру пројекта ОПД, имали смо за циљ да реализујемо акцију набавке рециклажних контејнера за пластику, папир, стакло и лим, који би омогућили ученицима школе и целој заједници да рециклажу схвате озбиљно и да тако подигнемо свест о еколошком проблему и потреби за рециклажом у нашем граду. У целом свету ових дана, почевши са обраћањем Грете Тунберг у Уједињеним нацијама, говори се о потреби развијања свести о заштити животне средине. У томе треба да учествујемо сви ми, али не можемо без помоћи званичника и представника града да реализујемо многе наше идеје које имамо по том питању. Ово је само прва акција којом наш тим жели да допринесе школи и нашем насељу. Овом приликом Вам се обраћамо у нади да ћемо остварити сарадњу на радост наше школе и наше заједнице. Такође се надамо да ћемо имати прилике да сарађујемо са Вама и Вашим тимом и у наредним акцијама.

шне радионице је локална организација „Имам идеју“, а искуства учесника потврђују велико задовољство утисцима које носе из Швајцарске, посебно због сусрета са вршњацима из великог броја земаља, али и студентима са других континената који на овом месту реализују део практичне наставе. Једним од циљева радионица је, каже Славковић, оцењено оснаживање у поимању битности дечјих права за живот у демократском друштву и заједници коју ће формирати у будућности. Пре завршне радионице у Швајцарској ученици су у обавези да, у четири групе, реализују исто толико акција. Међу њима су радионица вршњачке едукација о дечјим правима, уређење школског дворишта и писмо градоначелнику са захтевом да се школи обезбеде рециклажни контејнери. - Сматрамо да је добијање контејнера јако битно за све ученике, али и за целу заједницу, а желели смо да

подстакнемо слична дешавања у другим школама, у граду и целој земљи, и да нам то буде нешто најнормалније. Ђаци су потврдили веома велику заинтересованост за сваки рад који се тиче њих, а и радионице које се тичу њиховог оснаживања неким новим сегментима. Проблем је што већина ствари за које их обучимо, и све што добију кроз наставу и ваннаставне активности, мало где могу да примене у пракси. Имамо еколошки проблем, проблем загађености на коју утичу велике земље и фабрике, а деца су разочарана кад знамо како морамо да поштујемо нешто, а видимо велике корпорације и државе које то не чине. Због тога целокупно друштво треба да има већу свест о потреби да поштујемо пре свега закон - каже Славковић. Ученици школе „Чибуковачки партизани“ и ове године се спремају за завршну радионицу у Швајцарској, а друштво ће им правити и вршњаци из школе „Светозар Марковић“.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

у школама. Препоруке потврђују потребу да држава ојача напоре и обезбеди адекватну и систематску обуку, односно сензибилизацију у вези са правима детета, професионалним групама које раде са децом и за децу, а обрати посебну пажњу на систематско укључивање наставе о принципима и одредбама Конвенције на свим нивоима наставног плана и програма. У оквиру пројекта сваке године се одржавају завршне радионице у Песталоци дечјем селу у Швајцарској којима, поред бројних из свих делова Србије, присуствује између десет и двадесет ученика школе „Чибуковачки партизани“. Радионице трају петнаестак дана, а ефекти рада огледају се у оснаживању деце кроз сарадњу са вршњацима из других школа и васпитачима који су прошли посебне обуке о дечјим правима и укључени су у рад фондације. Током претходних седам година чврста спона са организаторима завр-

МАГАЗИН 20.10.2019.

Пета деценија школе „Никола Тесла“

МАГАЗИН

20.10.2019.

КОРАК ИСПР Р

РЕД ДРУГИХ

- У Електро-саобраћајној школи „Никола Тесла“ школовање друге генерације електро струке по дуалном систему. - Свршени ученици саобраћајне струке, након десет часова додатне наставе, стичу статус лиценцираних возача. - Возачке дозволе Б и Ц категорије пружају право на управљање теретним возилима без приколице. - Посао за све који желе да раде. - Током прве четири деценије из школе изашли бројни будући доктори наука, директори значајних државних предузећа, успешни привредници... - Школа са више од тридесет инжењера, највише електро, саобраћајне и машинске струке, али и професора општих предмета. - Између тридесетак сличних школа прошле године сврстана на треће место у земљи

д кад су пре нешто више од четири деценије у Краљеву четворогодишње школовање завршили први техничари енергетике до 12. октобра ове године, кад је свој дан обележила Електро-саобраћајна школа „Никола Тесла“, на даље усавршавање су пошле хиљаде младих од којих су многи постали доктори наука, директори значајних државних предузећа, успешни привредници... У време кад је електро смер функционисао у склопу центра у коме су се школовали машински техничари појавила се потреба за школовање техничара саобраћајне струке. Све већи број ученика био је повод да се ова два занимања, после 1990. и укидања усмереног образовања, издвоје у посебну школу названу по Николи Тесли. Жељи да се као Дан школе установи неки од значајних датума у животу великог научника испречило се сазнање да дан рођења и смрти падају у време школских распуста па је, у трагању за новим, изабран 12. октобар као дан кад је пријављен један од његових патената.

МАГАЗИН

20.10.2019.

Пред последње обележавање Дана школе директор Бранислав Мићовић подсећа да је напредак науке током последње четири деценије одлучујуће утицао на прилагођавање новим трендовима, што се манифестовало укидањем старих и отварањем нових смерова. У школи су тренутно четири одељења електро и три саобраћајне струке, међу првима по једно техничара информационих технологија, електротехничара рачунара и енергетике, и комбиновано одељење трећег степена које образује електричаре и монтере. У оквиру саобраћајне струке два одељења су резервисана за будуће техничаре друмског саобраћаја, а једно трећег степена за возаче моторних возила. Значајном за електро струку сматра се школовање по дуалном суистему у које су укључени ученици последње две генерације, а искуство овог начина образовања потврђује велико интересовање због могућности запошљавања непосредно по завршетку школе. Током прве године шко-

ловања практични део наставе реализује се у школи, а наредне две у неком од краљевачких предузећа. Колико су занимања из ове области атрактивна најбоље потврђују резултати уписа по којима су заинтересовани за трогодишње школовање имали довољан број бодова и за виши степен. Иако занимања за које се школују спадају у категорију опаснијих основним разлогом за повећано интересовање сматра се податак да су дефицитарна и у земљи и у Европи. У ситуацији кад све мањи број свршених основаца жели да се бави занатима занимања трећег степена сматрају се посебно значајним за привреду без обзира дали се ради о електро или саобраћајној струци. Хендикеп оних који се определе за саобраћај огледа се у одсуству могућности дуалног образовања јер до пунолетства не смеју да буду укључени у наставу на улици, па су оријентисани на савладавање возачких вештина у школи под контролом професора. Ограничење за практични део обуке у

неком од транспортних предузећа је присуство у возилу без лиценцираног инструктора и изостанак возила са дуплим командама. Повољност се огледа у потврди да свршени ученици, након што одслушају десет часова додатне наставе, стичу статус лиценцираних возача, а возачке дозволе Б и Ц категорије пружају право на управљање теретним возилима без приколице. За такве, и аутобусе, потребно је неколико година искуства након чега им се отвара могућност запошљавања у земљи, којој тренутно недостаје хиљаду возача, али и многим другим у Европи које имају потребе за овим занимањем. - Због промена у систему образовања настава се у другој години одвија по новим плановима и програмима. Они се ослањају на исходе и оно што би радник требало да зна кад заврши школу, па је дошло до промене не само у називима већ и у плановима и програмима онога шта ђак учи. Још нисмо извели ни једну генерацију по томе, а биће проблема јер се још нави-

кавамо на тај начин рада. У средњим стручним школама ће се полагати стручна, у гимназијама општа, матура а сви ће имати пролазност на факултете. Директна проходност ће постојати на све сродне, машинство, електротехнику, грађевину, а они који желе да упишу хемију или биологију имаће право да на матури одаберу и тај предмет. Неких великих промена у проходности неће бити, а факултети ће одлучивати шта ће са матуре бодовати за упис - каже Мићовић. Електро-саобраћајна школа је акредитована за више смерова него што тренутно постоји у редовном или ванредном систему школовања којим се оспособљавају будући аутоелектричари, инсталатери, ТВ техничари и електроничари. То отвара могућност да се након неколико година, након процене да је тржиште рада засићено једном врстом занимања, промени по који смер. Да има довољно ресурса за то потврђује више од тридесет инжењера, највише електро, саобраћајне и машинске струке, али и професора

општих предмета. Значајним за избор образовних профила у школи оцењују сарадњу са Привредном комором и Школском управом, а добром основом за то сматрају сугестије привредника. Искуство потврђује да, упркос велике жеље, најчешће није лако испратити брзе промене у привреди па и поред увођења нових смерова, посебно из области информационих технологија, не треба занемарити класичне занате. То је основни разлог да се после неколико година враћају у образовни процес како би се задовољиле потребе тржишта рада. Електро-саобраћајна школа „Никола Тесла“ се на нивоу земље сврстава у ред сличних средње величине, а директор указује на чињеницу да се, и поред солидних услова за рад, често јави проблем недостатка простора и финансијских средстава. И поред тога рачун школе никад није био блокиран, што није чест случај у другим. За нешто више од три године школа је, у четири фазе, проширена за чети-

МАГАЗИН

20.10.2019.

ри стотине квадрата чиме су створени услови за смештај радионице и рачунарске учионице. Земљотрес који је првих дана новембра 2010. године погодио Краљево оставио је последице и на згради ове школе што је условило реконструкцију грађевинског дела, сем фасаде која је и даље угрожавала безбедност ученика. Земљотрес се негативно одразио и на металне прозоре, што је у значајној мери утицало на повећане трошкове грејања па није много помогло ни аутоматско подешавање температуре у подстаници, јер је тек максимално омогућавало адекватну у просторијама школе. - Школа је направила пројекат енергетске ефикасности, град нам је изашао у сусрет и тек у трећем покушају прошли смо код Министарства енергетике код кога локална самоуправа сваке године може да конкурише са једним пројектом. У новембру прошле године потписан је уговор, уз обавезу локалне самоуправе да финансира тридесет одсто вредности пројекта од

око шеснаест милиона динара. У оквиру пројекта ради се изолација фасаде и мењају сви прозори са спољашње стране, два спрата су комплетно завршена и тренутно се изводе радови на призмељу а очекујемо да се, уштедама у цени грејања, инвестиција исплати за пет до шест година. Пројекат је допуњен радовима на машинским инсталацијама, у оквиру којих су промењени вентили на радијаторима, а кроз неки од следећих очекујемо да се промене и остали како би се добила већа уштеда. Новим пројектом би се регулисала и фискултурна сала, а „Топлана“ ће морати да мења режим грејања јер неће требати толико енергије. Пројекти су готови, па поново идемо на неки од конкурса - каже Мићовић уз потврду да су ефекти замене повољни што најбоље потврђују прве топле пробе. Податак да се, независно од фиксног дела по квадрату грејне површине, знатне уштеде очекују у делу утрошка топлотне енергије у значајној мери утиче на став да ће бити веће ако

и цене грејања буду веће. Уверење да би то могло да достигне и половину некадашње цене води ка ставу о вишеструкој користи, колико за школу толико и за локалну самоуправу која ће део средстава намењених за ову сврху моћи да усмери на покривање других трошкова. Да Електро-саобраћајна школа ужива велики углед у заједници која окупља школе истог профила најбоље потврђује податак да је током протекле године по успесима између тридесетак других сврстана на треће место у земљи у категорији саобраћајних. Томе су допринели резултати остварени на бројним такмичењима, а осврт десетак година уназад потврђује о сврставању међу три најбоље у оба образовна профила. На такмичењима у области саобраћаја подједнако добре резултате остварују и техничари и возачи, а најбоља потврда је податак да на највишем нивоу никад нису били пласирани испод седмог места. Разлог више за задовољство је податак да се високи домети потврђују у области

електротехнике и електронике и поред потврде да је конкуренција знатно већа. Ако се зна да са међурегионалног такмичења ученика из Јагодине, Крагујевца, Крушевца, Параћина, Чачка, Горњег Милановаца,Ужица, Пријепоља и Прибоја на републичко такмичење из свих предмета може да прође највише двадесет најбољих, онда дванаест из краљевачке школе довољно сведочи о њеном квалитету. Податак да велики број факултета најбољима са републичких такмичења омогућава упис без полагања пријемних испита добра је основа повећаног интересовања за школе чији ученици достижу највише домете. Најбоља потврда је повећано интересовање за Електро-саобраћајну школу „Никола Тесла“ у коју се уписују најбољи ученици основних школа. Податак да су се ученици ове школе са републичких такмичења враћали и као шампиони темељи се на озбиљним припремама у оквиру различитих секција. Да струка није једини предмет интересовања ученика потврђују и резултати које

остварују на различитим спортским такмичењима. Као и свим другим школама у земљи и овој би највећи проблем у наредном периоду могао да буде све мањи број ђака. Иако досадашње искуство потврђује да се, због великог интересовања, већ у првом уписном року попуне сва места нико не може са сигурношћу да потврди да ће тако бити и наредних година. Податак о броју ученика основних школа потврђује да кроз четири године на матури треба очекивати бар сто педесет мање него што их има тренутно. Да Краљево није изузетак потврђује ситуација у другим градовим, а више од малог броја ученика забрињава страх да би неке од струка могле бити трајно избрисане из образовних профила. - Наши ђаци на упису имају велики број бодова и сви трећег степена су могли да се упишу на четврти, што сведочи о изузетном квалитету, а проблем ускоро може да буде и радна снага, посебно инжењерски кадар, математичари и физичари. Разлог за

одлазак у различите фирме су много веће плате него у просвети, а има и оних који одлазе у иностранство. Ми за сада немамо тај проблем, али би оно што се дешава у великим градовима могло да се прелије и код нас. Кад идемо на презентацију у основне школе увек кажемо да ће бити тешко, али ћете добити све услове, што је наша парола већ двадесет година, а радује и став родитеља да упишу децу тамо где ће се више радити и где ће стварно бити тешко. Наши ђаци имају пуно успеха током студија, а углавном је то електротехника, без обзира да ли је то Чачак, Београд, Нови Сад или Ниш, али и на саобраћајним, машинским и грађевинским факултетима каже Мићовић. Да школа није затворена потврђује сарадња са сличним из окружења, али и других република, а о ономе што пружа најбоље сведоче потврде факултета на којима су свршени ученици Саобраћајно-техничке школе „Никола Тесла“, стицали највиша академска звања. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.10.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

Успешно одржан стручни скуп

МАГАЗИН

20.10.2019.

МЕЂУНАРОДНА САРАА

- Током три радне сесије осветљено неколико теоријских тема, питања културне политике, културне дипломатије и библиотека. - Представљени бројни примери позитивне праксе међународне сарадње две српске националне библиотеке, неколико матичних, више општинских и једне универзитетске. - У динамичној и плодној дискусији указано на проблеме и препреке у остваривању сарадње. - Предложена решења и препоруке за будући рад. - У пратећем програму представљена књига Цензура у библиотекарству и издаваштву др Дејана Вукићевића. - Учесници и гости скупа имали су прилику да погледају две изложбе

АДЊА БИБЛИОТЕКА

ародна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево, другу годину за редом, организовала је 3. и 4. октобра стручни скуп библиотекара, захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Краљева. „Међународна сарадња библиотека“ била је тема скупа дводневног скупа у којем су учешће узели бројни библиотекари из Србије, Републике Српске, Северне Македоније и са Кипра. У име домаћина, учеснике и госте скупа поздравили су заменик градоначелника Града Краљева, Вукман Ракочевић и директор Библиотеке, мр Миша Милосављевић. Др Драгана Милуновић, заменица управника Народне библиотеке Србије, у поздравној речи истакла је да је тема скупа врло значајна будући да до сада није била главна и једина тема неке конференције. Подршку скупу пружили су Вања Марковић, самостални саветник у Сектору за културно наслеђе Министарсва културе и информисања Републике Србије, Стојка Мијатовић, председница Библиотекарског друштва Републике Српске, др Богдан Трифуновић, председник Библиотекарског друштва Србије, као и бројне колеге библиотекари. Током три радне сесије осветљено је неколико теоријских тема (попут питања културне политике, питања културне дипломатије и библиотека) и представљени су бројни примери позитивне праксе међународне сарадње: две српске националне библиотеке, неколико матичних јавних библиотека, више општинских библиотека међу којима и библиотека из Зворника (Република Српска) и Прилепа (Северна Македонија), једне универзитетске, удружења „Адлигат“. На почетку другог радног дана рад своје установе, Општинске библиотека Дериња, представила је директорка, Елевтерија Такоуши. У динамичној и плодној дискусији указано је на проблеме и препреке у остваривању сарадње, предложена су решења са становишта струке и препоруке за бу-

МАГАЗИН

20.10.2019.

дући рад. Ауторка пројекта и уредница скупа, Катарина Јаблановић, најавила да ће до краја текуће године НБ „Стефан Првовенчани“ Краљево објавити зборник радова свих учесника конференције у штампаном и електронском облику као трајан траг и допринос развоју библиотечке струке. Као посебан део конференције, и један конкретан пример међународне сарадње, реализовано је потписивање протокола о сарадњи између Општинске библиотеке Дериња (Република Кипар) и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево. Делегацију Републике Кипар чинили су њ. е. Константинос Елиадес, амбасадор, Андрос Карајанис, градоначелник Дериње и Елевтерија Такоуши, директорка библиотеке. Заменик градоначелника Вукман Ракочевић и директор Библиотека, мр Миша Милосављевић представљали су домаћина, Град Краљево. У пратећем програму скупа представљена је књига Non imprimatur или Цензура у библиотекарству и издаваштву др Дејана Вукићевића, завичајног писца из Краљева и стручњака Народна библиотеке Србије. Учесници и гости скупа имали су прилику да погледају две изложбе. Једна је изложбена поставка Library – Space of Childhood Joy (изложба представља најбоље програме за децу и младе, који се изводе у библиотекама широм Србије и приређена је поводом – Сателит конференције IFLA Секције за рад са децом и младима – чији је овогодишњи домаћин била Народна библиотека Србије). У холу Библиотеке постављена је фото-изложба Библиотека у свету – свет у библиотеци: Међународна сарадња НБ „Стефан Првовенчани“ Краљево, коју је приредила Наташа Антонијевић, библиотекар саветник краљевачке Библиотеке, на основу текста Драгане Типсаревић, њене њене дугогодишње управнице. К. Јаблановић Фото: И. Спасојевић

Међународни ликовни конкурс за младе уметнике

ЛЕТЕЊЕ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ ао активан члан Међународне ваздухопловне федерације, Ваздухопловни савез Србије организује ликовни конкурс за младе уметнике, старости између шест и седамнаест година, на тему „Летење прошлости и будућности“. Међународно такмичење одржава се од 1986. године, а отворено је за сву децу из земаља чланица Међународне ваздухопловне федерације која сваке године бира нову тему са циљем да инспирише младе уметнике. О интересовању за учешће на такмичењу најбоље сведочи податак да на адресу Међународне ваздухопловне федерације стижу радови деце са свих крајева света – из Кине, Финске, Русије, Сједињених Америчких Држава и других. Претходних година прилика да учествују на ликовном конкурсу пружена је деци из Србије, а на адресу националног ваздухопловног савеза годишње ја пристизало више од хиљаду радова из предшколских установа, основних и средњих школа. Учешће на такмичењу је, у односу на узраст, подељено на три категорије. Млађи узраст укључује децу старости од шест до девет година, средњи од десет до тринаест и старији од четрнаест до седамнаест. Први корак је избор најбољих ликовних радова на националном нивоу, а по три победничка у свакој старосној категорији шаљу се на оцењивање међународном жирију који ће изабрати победнике конкурса Међународне ваздухопловне федерације. Младим уметницима, победницима на конкурсу, биће додељене златне, сребр-

МАГАЗИН

20.10.2019.

не и бронзане медаље, заједно са дипломама Федерације. Конкурс је мотивисан чињеницом да је жеља за летењем стара хиљадама година о чему сведоче древне приче из разних крајева света о онима који су хтели да полете. Приче о успесима и неуспесима почеле су да постају стварност крајем 1800. године, када су људи почели да користе технолошко знање како би изградили летелицу каква је постојала само у сновима. Док су први балонари доносили свету узбуђење летовима од преко двадесет пет миља за мање од три сата данас је створена могућност да крену на путовање у трајању од неколико сати или да пређу више хиљада километара током много дана у балонима који су посебно израђени и опремљени за велике удаљености. Напредовале су и ваздухопловне једрилице и док су први пилоти једрилицама полетали са брда и узвишења, данашњи досежу велике висине и њима прелазе стотине километара. Историја ваздухопловства сведочи да су први авиони били направљени од платна и дрвета, а летелице покретали мотори са само дванаест коњских снага. Дизајнери данас користе метал и композитне материјале како би обезбедили већу брзину и сигурност лета, неки мотори савремених тркачких авиона производе преко три и по хиљаде коњских снага, а модерни вишемоторни комерцијални путнички чак деведесет пет хиљада. Иако је физика лета остала иста, технологија стално напредује, па свака генерација учи од претходних додајући

све што је могуће. Да су снови о летењу постали стварност спортског ваздухопловства потврђују змајеви, балони, брзи авиони и акро пилоти који лете и показују шта је све могуће данас. Шта носи будућност и куда ће одвести млади ваздухопловни сањари треба да покажу учесници конкурса од којих се очекује да изваде омиљене уметничке материјале и дају машти пуну слободу, како би створили дело које спаја летове прошлости са сновима будућности у овогодишњем ликовном конкурсу „Летење прошлости и будућности.“ Позив за учешће на конкурсу упућен је држављанима Србије који припадају старосним групама у оквиру предшколских и школских установа, као и деца ваздухопловних спортских организација, клубова чланова Ваздухопловног савеза Србије и ваздухопловних институција. Конкурсом је одређен формат радова од 297 x 420 mm без рама, а дозвољено је коришћење водених, акрилних и уљаних боја, трајни маркери, фломастери, хемијске оловке, трајно мастило, дрвене боје или слични медијуми. Ваздухопловни савез Србије ће до краја фебруара следеће године прогласити победнике у свакој од старосних категорија, као и добитнике специјалних признања. Победнички радови ће бити послати за међународни део конкурса до 1. априла а Међународна ваздухопловна федерација ће током априла и маја месеца објавити имена победника. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.10.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Грдана: Господарица зла

језик улоге тумаче Ивана Кнежевић, Аница Добра, Марина Алексић, Вукашин Јовановић, Стеван Пиале, Марко Јањић, Младен Совиљ, Душан Премовић, Милан Чучиловић, Јелена Анђелковић, Милена Моравчевић, Тамара Павловић, Елизабета Ђоревска и Марко Марковић. Филм се приказује до 23. октобра, а пројекције почињу у 18 сати.

Џокер

Близанац

У Дизнијевој авантури „Грдана: Господарица зла“, наставку филма из 2014. године који је био хит на биоскопским благајнама, Грдана и њена кума Ружица почињу да преиспитују сложене односе којима су везани, док их предстојећи догађаји наводе на различите смерове. Неочекивани савезници и мрачне нове силе улазе у игру. Године су биле наклоњене Грдани и Ружици, њихов однос, рођен из сломљеног срца, освете и ултимативне љубави, цвета али мржња између људи и вила и даље постоји. Предстојеће венчање између Ружице и принца Филипа је повод за велико славље у краљевству, јер такви догађаји и служе зближавању два света. Када неочекивани сусрет уведе нову моћну алијансу, Грдана и Ружица биће на супротстављеним странама, стављајући на проверу њихову оданост и постављајући питање да ли заиста могу бити права породица. Породичну авантуру у 2Д формату, којој недостаје два минута да би трајала два сата, Јоаким Ренинг је режирао према сценарију који су написали Мика Фицерман Блу и Ноа Харпстер, а у верзији синхронизованој на српски

„Близанац“ је иновативни акциони трилер у коме елитни убица Хенри Броган изненада постаје мета јер га прогања мистериозни, млади оперативац који наизглед може предвидети сваки његов потез. Филм је режирао добитник Оскара Анг Ли, а продуцирали познати продуценти Џери Брукхајмер, Дејвид Елисон, Дана Голдберг и Дон Грејнџер. Научно-фантастични акциони филм у 2Д формату траје сто сдамнаест минута, а Анг Ли га је режирао према сценарију који су написали Дејвид Бениоф и Били Реј. Водеће улоге тумаче Вил Смит, Клајв Овен, Мери Елизабет Винстед и Бенедикт Вонг, а у периоду до 23. октобра пројекције почињу у 20 сати.

Студио Warner Bros. Pictures доноси неиспричану причу о најпознатијем негативцу Готам Ситија - Џокеру. ,,Џокер“ је филмска прича која сведочи како је овај лик постао највећи страх и трепет Готам Ситија. Хоакин Финикс тумачи Артура Флека, неуспешног стендап комичара који дању ради као кловн. Он се осећа одбаченим од стране друштва, а неприлагођеност окружењу открива сваки пут када се манијакално смеје у најмање прикладним тренуцима. Његовом душевном у значајној мери доприносе озбиљни психички проблеми од којих пати. Артур се стара о мајци, али се види да му видно недостаје очинска фигура, па је принуђен да је тражи међу људима као што су телевизијски водитељ Мареј Френклин, кога глуми Роберт Де Ниро, и милијардер Томас Вејн у тумачењу Брета Кејлена. У психичком расулу, њему се чини да је насиље једино решење… Трилер у 2Д формату, чије трајање за два минута премашује два сата, Тод Филипс је режирао према сценарију који је написао са Скотом Силвером. Поред Финикса и Де Нира водеће улоге тумаче Зизи Биц, Френсис Конрој и Марк Мерон. Филм се приказује до 23. октобра, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН

20.10.2019.

Вођству скаче притисак од јел а народу, од њихових „дела“

100

Србима нема, унапред кретања без промена у глави – схватања!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

а, !

Многима би био бољи учинак мотиком, него да се даље баве – политиком!

Бивши режим свргли смо - лупањем у шерпе!? У „демократским режимима“ - лупамо се у главу!

101

102

МАГАЗИН 20.10.2019.

Црвена звезда - ЖКК Краљево 92:91

103

104

МАГАЗИН 20.10.2019.

Рибница - Раднички 1:3

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 20. И 26. ОКТОБРА

МАГАЗИН

20.10.2019.

20. октобар

106

1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II. 1572 — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској. 1728 — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града. 1803 — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане. 1818 — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера. 1827 — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту. 1935 — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара. 1935 — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола. 1936 — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. 1944 — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције. 1949 — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација.

1961 — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13. 1964 — Основан ВИС Силуете 1971 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир. 1973 — Британска краљица Елизабета II отворила Сиднејску оперу. 1984 — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991 — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа. 1992 — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН. 1992. — Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба. 1998 — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића. 1999 — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије. 2000 — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа.

2001 — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске. 2011 — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.

21. октобар 1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељакакрсташа на њеном путу ка Никеји. 1097 — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520 — Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз. 1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната. 1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. 1879 — Томас Алва Едисон извр-

шио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима. 1938 — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије. 1943 — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници. 1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене. 1950 — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969 — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. 1986 — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991 — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994 — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997 — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001 — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.

2002 — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

22. октобар 1721 — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773 — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797 — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844 — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа. 1873 — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894 — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1895 — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу. 1944 — Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије у Другом светском рату ослободиле Оџаке. 1944 — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947 — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1964 — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987 — Примерак ретке едиције

107

20.10.2019.

Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991 — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. 1992 — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000 — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009 — Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

МАГАЗИН

23. октобар

108

42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа. 425 — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година. 1702 — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија. 1739 — Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса. 1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I,

први владар нововековне Грчке. 1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу. 1917 — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. 1944 — Партизанске јединице из Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату. 1944 — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. 1944 — У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте. 1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке. 1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956. 1958 — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен. 1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир. 1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира. 1983 — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу

зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“. 1990 — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности. 1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13годишњег грађанског рата у Камбоџи. 1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа. 1996 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд. 1998 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта. 2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

24. октобар 1360 — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. 1648 — Минстерским миром су окончани Тридесетогодишњи рат и Холандска револуција и званично су признате Низоземска република и Швајцарска конфедерација за независне државе. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи.

1789 — Почела је Брабантска револуција ивазијом Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике. 1795 — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.* 1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“. 1912 — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату. 1917 — Почела је битка код Кобарида у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство. 1922 — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру. 1939 — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду. 1944 — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету. 1945 — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација. 1964 — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом. 1960 — Прототип совјетске интерконтинелтане балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа. 1970 — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче. 1980 — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“. 1991 — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је

109

МАГАЗИН

20.10.2019.

Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење. 2000 — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије. 2001 — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакатул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру. 2002 — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен. 2003 — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

110

25. октобар 732 — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу. 1415 — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске. 1495 — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори. 1616 — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио

западне обале Аустралије. 1815 — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Алипашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка. 1918 — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском. 1936 — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин. 1949 — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955. 1956 — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада. 1971 — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван. 1983 — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар. 2001 — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра. 2010 — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

26. октобар 1377 — Босански бан Твртко Котроманић се крунисао са краља. 1596 — Османска војска султана Мехамеда III је поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана у бици код Керестеца. 1863 — У Лондону је формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету.

1863 — У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата. 1861 — У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грејам Бел. 1881 — Представници закона предвођени Вајатом Ерпом су поразили банду Ајка Клентона у обрачуну код О. К. корала у Тумстоуну. 1896 — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније. 1905 — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност по Норвешке са краљем Хоконом VII. 1905 — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину). 1911 — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником. 1917 — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1954 — Одступањем последњег британског управитеља Зоне А, Слободна Територија Трста је службено подељена између Италије и СФР Југославије. 1955 — Генерал Нго Дин Зјем прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963. 1955 — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље. 1961 — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде.

1972 — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва. 1976 — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу. 1986 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1994 — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља. 1998 — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале. 1999 — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор. 2000 — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу. 2001 — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001. 2001 — Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма. 2002 — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs