21.4.2013.
МАГАЗИН
12
Обележавање имендана града започело је пре десетак година на иницијативу овог друштва чији представници тога дана традиционално у Породилишту Здравственог центра „Студеница“ додељују поклоне мајци и прворођеној беби. Уједно посећују и прворођену бебу 19. априла претходне године. Поводом имендана Краљева и ове године је, уз присуство бројних чланова друштва, представника политичког и културног живота, Српске православне цркве и војске, одржана Свечана академија у Свечаној сали Градске управе. После обраћања присутнима градоначелник Краљева Драган Јовановић је уручио захвалницу добитници „Вукове награде“ за 2012. године Драгани Типсаревић. О имендану Краљева беседио је и историчар др Милан Матијевић, а краљевачки песници Милоје Радовић и Верослав Стефановић казивали по једну своју песму, „Краљево“ и „Једно столеће Краљева“.
У уметничком делу програма Камерни гудачки оркестар Музичке школе „Стеван Мокрањац“ извео је Српски валцер у аранжману Војкана Борисављевића, а Гудачки оркестар школе под уметничким вођством Анђеле Мирјанић Миљковић Кончерто гросо бр. 8 Архангела Корелија.
Реч градоначелника У књизи „Приче о градовима“ Иво Андрић је записао тужну и болну мисао. Човек машта од детињства о великим градовима и славним поприштима, али стварне и одлучне битке за одржавање своје личности и остварење свега што она у себи нагонски крије, мора да бије тамо где га судбина баци, богзна на каквом уском безименом простору без идеја и лепоте, без сведока и судије. На срећу, и Богу хвала, ми Краљевчани своје животне битке бијемо у граду који нити је безимен, нити је без слободе и идеја, а ту су, тик уз нас, по-
некад само невидљиви и сведоци и судије. У Краљеву, чију годишњицу имендана данас обележавамо, није све краљевски блиставо и раскошно. Заправо, ова раскрсница са које се улази у долину векова, у предворје и припрату најславнијих дана нашег народа и државе, само је потребно да се одлучите хоћете ли као у музејске одаје, у славне победе, болне поразе, мучеништво и страдање, или песму и узврат, постаје по мало спорогена стаза. Одавде се може на све четири стране света. Али баш због искушења у којем се и наш град, и наш народ, и наша држава налазе морамо непогрешиво изабрати пут ка себи и у себе, да препознамо око себе и у себи доброту и прегалаштво, разумевање и љубав и да на тај начин придигнемо оно што је пало и учврстимо оно што је паду склоно. Није то лако. Уствари, морамо се прихватити најтежег и најнеугоднијег посла. Због нас садашњих, због бивших и пре свега оних који ће доћи