MagazIN 41

МАГАЗИН Година I * Број 41 * 21. април 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

После једанаесте рунде преговора Београда и Приштине

МАГАЗИН

21.4.2013.

МЕЂУНАРОДНО ПР

2

Док председник Владе Србије Ивица Дачић тврди да је Првим споразумо међународна заједница признала север јужне покрајине косовс његовог међународног субјективитета, су

РИЗНАЊЕ СЕВЕРА

ом о главним принципима нормализације односа Београда и Приштине ки премијер Хашим Тачи га тумачи правним признањем Косова, веренитета и територијалног интегритета

3

21.4.2013.

МАГАЗИН

4

П

редседник Владе Србије Ивица Дачић и премијер Косова Хашим Тачи парафирали су у петак у Бриселу „Први споразум о главним принципима нормализације“ односа Београда и Приштине, који предвиђа оснивање Заједнице Асоцијације већински српских општина на Косову, отворене и за друге општине, ако су потписнице споразума са тим сагласне. О споразуму не би смело да буде

подела у државном врху и све одлуке које се доносе требало би да буду јединствене, изјавио је након потписивања председник Владе Србије Ивица Дачић и истакао да је бриселски споразум највише што је Србија могла да оствари у овом тренутку. Први пут је, каже он, међународно признат север, односно Заједница Срба, која је до сада била орган који су они звали паралелне структуре. То је уједно међународно гарантовано

право Срба који живе на Косову и Метохији, објаснио је Дачић и поручио да Србија није признала Косово, а да се борба наставља. Иако Србија и даље може да одбије понуђено решење у овом тренутку не може да добије више, па прихватање треба схавитити само као део решавања проблема. Дан пре одласка у Брисел одржан је састанак са председником Србије Томиславом Николићем и првим по-

тпредседником Владе Александром Вучићем на којем је договорено да ће, ако се промени тачка 14 о чланству Косова у УН и ОЕБС, Србија парафирати споразум и потом одлучити о његовом прихватању. Србија ће до понедељка писмом обавестити високу представницу Европске уније Кетрин Ештон да ли прихвата споразум о коме ће се изјаснити странке владајуће коалиције и Влада Србије, а касније га евентуално вери-

фикује парламент. Србија готово да нема шта више да изгуби на Косову, поручује Дачић, али може да спаси српски народ који тамо живи. У таквој ситуацији важно је која војска гази неку земљу, која је полиција присутна, ко му суди и ко га тужи и да ли постоји економски развој. Србија није преговарала само са косовским премијером Хашимом Тачијем, већ са целим Западом а у највећем броју случајева током преговора

била је сама против свих.

- Нисмо се кретали у жељеним оквирима, него у задатим оквирима утврђеним разним међународним документима, а у овом тренутку није могуће вратити политичке преговоре у Уједињене нације - рекао је Дачић, уз напомену да је о томе разговарао и са руским председником Владимиром Путином. Србија је од НАТО добила гананције да будућа армија Косова неће моћи да ступи на тло севера, без саг-

5

6

МАГАЗИН 21.4.2013.

ласности Алијансе која би такву одлуку могла да донесе само у случајевима природних катастрофа, уз сагласност локалних лидера Срба на Косову. Друга тачка споразума који је парафиран предвиђа да ће Заједница српских општина имати оснивачки статут, a може бити укинута само одлуком општина које су у њеном саставу. Гаранције за Заједницу су важећи закон и Уставни закон. Oрганизација Заједнице ће бити заснована на истим основама као и Асоцијација косовских општина, односно имаће председника, потпредседника, скупштину и веће. Општине чланице ће, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законима бити овлашћене да сарађују вршећи своје надлежности колективно преко заједнице. Заједница ће имати пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања. У 5. тачки се наводи да Заједница Асоцијација има и додатне надлежности, које ће на њу пренети централне власти у Приштини. Заједница ће имати представничку улогу при централној власти, као и место у локалним, саветодавним телима. Како би се наведено спровело, предвиђа се функција мониторинга. Полиција ће бити јединствена и то косовска полиција, a читава полиција са севера треба да буде интегрисана у оквире косовске полиције. Плате ће исплаћивати једино косовска полиција, a припадницима других безбедносних српских структура бити понуђено место у одговарајућим косовским структурама. У 9.тачки, која је била спорна у последњим рундама дијалога, наводи се да ће Заједница преко четири општине бирати регионалног командира полиције, a Митровица ће имати другог регионалног командира за Јужну Митровицу, Србицу и Вучитрн. Тиме је одбачен предлог да ове три општине буду повезане са општинама на северу чиме би била нарушена етничка слика, у ком случају би Албанци поново чинили већину. Предвиђа сe да правосудне власти

буду интегрисане и раде у оквиру косовског правног оквира. Апелациони суд у Приштини ће успоставити панел у којем ће у већини бити судије косовски Срби који ће се бавити пословима у свим општинама са већинским српским становништвом. Одељење Апелационог суда, укључујући административно особље и судије, имаће стално седиште у северној Митровици. Сваки панел имаће у саставу већину судија који су косовски Срби. И док једанаеста тачка споразума предвиђа одржавање локалних избора у 2013. години у 12. тачки се потписници обавезују на израду плана за имплементацију договореног до 26. априла. Уз наведено потписници се обавезују на постизање споразума о телекомуникацијама и енергетици до јуна 2013. Две стране су се обавезале да неће једна другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају европске интеграције друге стране, a предвиђено је и формирање комисије за имплементацију, у којој ће бити представници обе стране, којима ће подршку пружати представници Европске уније. Косовски премијер Хашим Тачи споразумом о нормализацији односа Београда и Приштине сматра правним признањем Косова коме је отворен пут да постане члан међународних организација. Споразум је, каже он, у потпуности у складу са Уставом и законима Косова са јединственим системом полиције и правосуђа, а Република Косово ће функцинисати на целој својој територији.

- Ово није први пут да је Србија прогласила победу. Од 1999. године је Косово описивано као подељено, али ситуација није таква. Потписивање споразума је признање Косова, његовог међународног субјективитета, суверенитета и територијалног интегритета. То је основа за нормализацију односа између две земље и два народа - оценио је Тачи споразум важан за будућност две земље и Европске уније. Поводом изјаве косовског премијера Хашима Тачија да договор у Бриселу гарантује суверенитет и тери-

торијални интегритет Косова, премијер Србије Ивице Дачића је рекао да се ради о нетачној интерпретацији.

- То су лажи којима се служе косовски Албанци, који својој јавности хоће да покажу да су нешто победили у овим преговорима - рекао је Дачић. И први потпредседник Владе Србије Александар Вучић тврди да Србија, постизањем споразума са Приштином, није признала независност Косова, нити ће то икада учинити.

- Нећемо наседати на измишљотине Хашима Тачија. Свесни смо тежине ситуације и велике одговорности коју носимо за будућност Србије и целог нашег народа - рекао је Вучић и нагласио да је ово максимум који смо у овом тренутку могли да извучемо за народ на Косову и Метохији, а да ли ће Србија прихватити предложени споразум, биће одлучено у наредним данима. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедности Кетрин Ештон честитала је Београду и Приштини на одлучности и храбрости у протеклим месецима како би се постигао договор, пошто је објавила да су преговори завршени и текст споразума парафиран. Ово представља корак даље од прошлости, а корак ближе Европи за обе стране, поручила је Ештон у изјави објављеној на Твитеру и навела да су споразум парафирали премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи. Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун поздравља значајан споразум Београда и Приштине, који је постигнут под покровитељством високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон. Уједно честита и похваљује лидере Србије и Косова за њихову одлучност и нада се да ће споразум донети светлију будућност и трајну стабилност региона, наводи се у саопштењу из његовог кабинета. Уједно снажно охрабрује обе стране да закључе овај историјски процес и предузму конкретне мере за пуну имплементацију споразума. Т. Радовановић

7

21.4.2013.

МАГАЗИН

8

СРБИ НЕЋЕ СПОРАЗУМ Представници српских општина на северу Косова поручили су да грађани ових општина никада неће прихватити да живе у независном Косову и да је, према ономе што су чули у албанским медијима, бриселски споразум за Србе неприхватљив, мада још нису видели текст тог документа. Заменик директора Канцеларије Владе Србије за Ко-

сово и Метохију Крстимир Пантић рекао је да Срби на северу не прихватају албанске институције и неће дозволити да се успостављају закони Косова.

- Полиција и правосуђе ће према споразумима радити по косовским законима и то је дефинитивно повлачење државе Србије са ових простора - рекао је Пантић и најавио да ће учинити све да се овај, као и сви претходни споразуми, не спроведу на

терену. Упутио је и позив грађанима да остану мирни, буду уз локалне самоуправе, да не подлежу емоцијама, као и да остану храбри, као што су свих ових 14 година. Пантић је позвао председника Владе Србије Ивицу Дачића да посети Косово и Метохију и објасни грађанима шта је потписао у Бриселу, шта је урадио у складу са Уставом Србије и зашто се жртвује део територије. Начелник Косовскомитровачког округа

жио да се против свих који су прекршили Устав Србије поднесу кривичне пријаве. Председник општине Звечан Драгиша Миловић назвао је преговоре у Бриселу фарсом и позоришном представом и нагласио да је Приштина у преговоре ушла да би четири општине на северу интегрисала у косовско друштво. Председник општине Зубин Поток Славиша Ристић је истакао да власт заслужује презир, да ово није „дан Д“ и

да се без обзира на неповољан развој ситуације, мирним путем морамо изборити за останак и опстанак у држави Србији. За понедељак у 12 сати, на Тргу Шумадија у северном делу Косовске Митровице, најављен је велики народни сабор на коме ће највероватније бити донета одлука о формирању Скупштине северног Косова и Метохије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Раденко Недељковић рекао је да је неко дао себи за право да народу на Косову и Метохији одузме суверенитет, да прихвати седам условних принципа немачке владе и да Београд изврши притисак и промени свест Србима на Косову.

- Прекршен је Устав Србије, онај на коме су државници полагали заклетву и требало је да прво промене Устав, па тек онда да потписују ове срамне споразуме – рекао је Недељковић и зало-

9

Обележена 131. годишњица имена Краљева

МАГАЗИН

21.4.2013.

ГРАД КРАЉЕВСКОГ ИМЕНА

10

- Завичајно друштво „Краљево“ годинама традиционално обележева 19. април, имендан Краљева, као дан када је пре 131 годину краљ Милан Обреновић донео одлуку да некадашња турска паланка промени име

11

21.4.2013.

МАГАЗИН

12

Обележавање имендана града започело је пре десетак година на иницијативу овог друштва чији представници тога дана традиционално у Породилишту Здравственог центра „Студеница“ додељују поклоне мајци и прворођеној беби. Уједно посећују и прворођену бебу 19. априла претходне године. Поводом имендана Краљева и ове године је, уз присуство бројних чланова друштва, представника политичког и културног живота, Српске православне цркве и војске, одржана Свечана академија у Свечаној сали Градске управе. После обраћања присутнима градоначелник Краљева Драган Јовановић је уручио захвалницу добитници „Вукове награде“ за 2012. године Драгани Типсаревић. О имендану Краљева беседио је и историчар др Милан Матијевић, а краљевачки песници Милоје Радовић и Верослав Стефановић казивали по једну своју песму, „Краљево“ и „Једно столеће Краљева“.

У уметничком делу програма Камерни гудачки оркестар Музичке школе „Стеван Мокрањац“ извео је Српски валцер у аранжману Војкана Борисављевића, а Гудачки оркестар школе под уметничким вођством Анђеле Мирјанић Миљковић Кончерто гросо бр. 8 Архангела Корелија.

Реч градоначелника У књизи „Приче о градовима“ Иво Андрић је записао тужну и болну мисао. Човек машта од детињства о великим градовима и славним поприштима, али стварне и одлучне битке за одржавање своје личности и остварење свега што она у себи нагонски крије, мора да бије тамо где га судбина баци, богзна на каквом уском безименом простору без идеја и лепоте, без сведока и судије. На срећу, и Богу хвала, ми Краљевчани своје животне битке бијемо у граду који нити је безимен, нити је без слободе и идеја, а ту су, тик уз нас, по-

некад само невидљиви и сведоци и судије. У Краљеву, чију годишњицу имендана данас обележавамо, није све краљевски блиставо и раскошно. Заправо, ова раскрсница са које се улази у долину векова, у предворје и припрату најславнијих дана нашег народа и државе, само је потребно да се одлучите хоћете ли као у музејске одаје, у славне победе, болне поразе, мучеништво и страдање, или песму и узврат, постаје по мало спорогена стаза. Одавде се може на све четири стране света. Али баш због искушења у којем се и наш град, и наш народ, и наша држава налазе морамо непогрешиво изабрати пут ка себи и у себе, да препознамо око себе и у себи доброту и прегалаштво, разумевање и љубав и да на тај начин придигнемо оно што је пало и учврстимо оно што је паду склоно. Није то лако. Уствари, морамо се прихватити најтежег и најнеугоднијег посла. Због нас садашњих, због бивших и пре свега оних који ће доћи

како су то пре 131 годину урадили Карановчани, данашњи Краљевчани. Драги пријатељи, срећан нам имендан града.

Реч историчара Краљево, то је наш завичај. Краљево, наш завичај, је наш симбол трајања и будућности. Краљево је ницало, расло, развијало се и ширило на простору на којем се стварала наша духовност, наша држава, наша историја. Ми постојимо од давнина. На данашњем ширем простору Краљева налазе се бројна археолошка налазишта која доказују да су ови простори били погодни за оснивање људских насеобина од најранијих времена. У првом веку Римљани освајају ове просторе, граде своје насеобине и утврђења ради заштите својих путних праваца, раскрсница и рудних налазишта које су се налазиле у овим крајевима. У византијско доба на данашњем простору Краљева, према изворима из

десетог века, помиње се и густо насељено место Јанок. Након стварања српске средњовековне државе Стеван Немања, српски жупан, утврђује северне границе на овим просторима и гради манастире Студеницу и Жичу. Колико су ови простори били значајни за српску државу доказује и чињеница да је, након стицања аутокефалности Српске православне цркве, прва Српска архиепископија била смештена у манастиру Жичи, као и седиште првог српског архиепископа Светог Саве. У манастиру Жичи је крунисан и први српски краљ Стеван Првовенчани и још шест српских средњовековних краљева. Пропашћу српске средњовековне државе ови простори потпадају под отоманску власт. У условима поробљене земље оснивају се нова насеља. Данашње Краљево је насеље средњовековног порекла. Према историјским подацима средњовековно насеље на месту данашњег Краљева помиње се под именом Рудо Поље 1476. године.

Фото: М. Радовановић

после нас и тако продужити живот граду краљевског имена, да баш њима будућим чиста образа и уздигнута чела поручимо, где смо стали ви продужите, што смо дужни ви одужите. Драги пријатељи, пролазни су и пропадљиви наши земни дани. Век векују добра дела и градови у којима она настају. То су градови у којима, како неко рече, умине бол. Такво је и наше Карљево. Имамо се чиме поносити. Богата је историјска прошлост нашег града. Ако неко не зна куда ће, и којим путем да крене, нека се осврне ка Жичи и Студеници, па ће му се пут сам показати. Ако га обузме страх нека се сети лагерског гробља, ако га сколи кукавичлук нека му мисао падне на Јована Курсулу. Ако му се пева нека пева као Лепа и Тозовац. Ако би да пише нека то чини као Горан Петровић, ако би нешто с лоптом нека под кошевима буде спретан и срчан као Љубодраг Дуци Симоновић. Ако се двоуми како име некоме да надене нека се сети

13

21.4.2013.

МАГАЗИН

14

Насеље је основано у последњој четвртини 14. века. Насеље Рудо поље забележено је и у попису из 1528. године, а до пописа из 1540. године упоредо са називом Рудо поље јавља се и назив Карановац који се задржава до 1882. године. Те 1882. године повод за промену имена била је посета краља Милана Обреновића Карановцу. Ова посета била је у оквиру једномесечног пута по Србији према којој је краљ посетио све значајне вароши тога доба, Шабац, Обреновац, Ваљево, Пожегу, Чачак, Карановац, Крушевац, Куршумлију, Прокупље, Лесковац, Врање, Ниш, Књажевац, Зајечар и Неготин. Стигавши у Карановац 19. априла 1882. године по старом календару

краљ Милан је примио делегацију на челу са Јованом Новаковићем, тадашњим председником карановачке општине, која је упутила молбу краљу да одобри промену имена вароши која их је подсећала на време проведено под туђинском влашћу. Краљ је прихватио молбу Карановчана за промену имена вароши и у знак сећања на посету српског краља овој варошици одобрио промену назива Карановац у Краљево. Одмах је Милан Пироћанац, председник краљевске владе који је био у пратњи краља, упутио телеграм из карановачке поште министру унутрашњих дела Милутину Гарашанину у коме се наводи. „На молбу Карановчана његово височанство краљ је наредио да се Карановац у спомен

доласка краљевог у ову варош назива од данас Краљево. Изволите одмах написати указ под деветнаестим и штампати у завичају новинама. Тако је под 19. априлом 1882. године потписан указ који сви добро памтимо, а који гласи. „Ми, Милан Први, по милости Божјој и вољи народној, краљ Србије на предлог нашег министра унутрашњих дела решили смо и решавамо.

1. Да се варошица „Карановац“ у округу чачанском од данас зове „Краљево“ и према томе 2. Да се општина „Карановачка“ зове општина „Краљевска“, а срез „Карановачки“ срез „Краљевски“ Наш министар унутрашњих дела нека ово решење изврши. Милан

Од овога дана наш град са поносом носи 131 годину лепо име Краљево. Ово лепо име је постало наш симбол. Краљево нам је било увек лепо и најлепше. Краљево уз мирис липа и јоргована своју лепоту огледа у нашим лепим рекама Ибру, Рибници, Морави, Гружи и бројним планинским рекама. Ова лепота је украшена планинским хоризонтима Гоча, Столова, Троглава, Чемерна, Гледићких планина и Котленика. Непролазна лепота Краљева и нашег завичаја украшена је бањским природним лечилиштима овековечена националним културно-историјским споменицима и манастирима Студеницом и Жичом. Краљево је расло и развијало се кроз бурну прошлост обележену

бројним историјским догађајима. Овај развој је више пута заустављан у ратним вихорима. Краљево и наш завичај су више пута страдали и доживљавали многа зла, паљевине, ратна разарања, бомбардовања, одмазде, масовна стрељања како у раним тако и у новијим временима. Преживели смо устанке, буне, турске, балканске и светске ратове. Краљевчани су подизали Краљево из пепела са љубављу упркос бројним посртајима. Краљево је расло и развијало се до данашњих висина и садашњих ширина. Краљево је наш завичај и завичај свих оних који воле и пружају допринос њиховом развоју и напретку. Оваквом Краљеву, и нашем Кра-

љеву, и Завичајно друштво „Краљево“ посвећује свој рад и своју активност преко две деценије и врши своју пелемениту мисију развијања наших осећања припадности краљевачком завичају. Краљево и наш завичај су у своју душу и недра сместили бројне природне лепоте, културно историјске споменике, богату истторију, трајање, традицију, племенитост, гостопримство, наше жртве, јунаке и хероје, умне људе и младе генерације. Све нас ово обавезује да наше духовно и морално окрепљење и подстицај за будући живот, напредак и развој буде наш завичај, наше Краљево, стално и увек. Т. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 21.4.2013.

17

МАГАЗИН

21.4.2013.

КРАЉЕВСКО ИМЕ ГРАДА

18

- Указом краља Милана Обреновића, а у част његовог крунисања и посете граду, некадашња турска паланка Карановац 19. априла 1882. године добила име Краљево. - Нагли развој града прекидали су само ратови.

- Током Првог светског рата Краљево је неколико дана било престоница Србије

19

МАГАЗИН

21.4.2013.

Д

20

ругу половину петнаестог века обележавали су бројни сукоби између Аустрије и Турске, па је и граница често померана дубље у територију једне или друге државе. Око ње су углавном били стационирани војници и мали број становника. Тек у последњој деценији века, 1496. године, у списима се први пут у близини ушћа Ибра у Западну Мораву помиње назив Рудо Поље које је чинило само 28 кућа. Ово име фигурира све до пописа становништва обављеног 1528. године. Средином шеснаестог века, па све до 1572. године, наизменично се помињу Рудо Поље и Карановац да би се од те усталио овај други назив који се користио све до 1882. Место је било насељено углавном турским живљем а описивали су га повремени путописци који су боравили у овом крају. Поред малог броја дрвених кућа са цивилима највећи број становника чинили су војници лоцирани око границе два царства која се налазила и на овим просторима. Лепо се у овим крајевима живело поготово између Београдског и Пожаревачког мира. Сталне миграције становништва под најездом војски покретале су велики број српског живља према сeверним деловима Балканског полуострва, а о државности у овим крајевима говори се тек после Другог српског устанка и султановог Хатишерифа. Никада није тачно утврђено како је место добило име и док су неки веровали да је то по црној руди каран историчари су склони веровању да је истини приближнија претпоставка да је то po Карану, оцу спахије Шобота на чијем поседу се налазило насеље. Било како било назив је подсећао на време турске владавине па су мештани желели да се ослободе чим се за то укаже прилика. Смењивале су се на челу Србије после ослобођења од Турака династије Карађорђевића и Обреновића све док 22. фебруара 1882. године кнез Милан Обреновић није себе прогласио за краља. И док је стављање на главу краљевске круне требало да симболише световну власт миропомазање је требало да потврди да је краљ и од Бога изабран да буде владар. Сви српски краљеви су још од Стефана Првовенчаног крунисани у Жичи која је имала посебан значај као место прве српске архиепископије. Крунисањем Стефана Првовенчаног круном послатом са запада, и одобреном од стране папе Хонроја Трећег, и Жича је добила на значају као место на коме су се обједињавале духовна и световна власт. За Милана Обреновића су везиване одређене политичке афере па је, кад се прогласио за краља, кренуо по Србији да у директном контакту са народом покуша да поправи нарушен углед. Са јасно дефинисаним распоредом допутовао је 15. априла 1882. године у Карановац где га је дочекао кмет

Јован Новаковић, а Краљевчани жељни успостављања Немањићке традиције приредили величанствен дочек. Уједно су изразили жељу да град промени име и у част доласка краља понесе ново – Краљево. После молитве у цркви Свете Тројице, и смештаја у згради данашњег Вишег суда у Карађорђевој улици где је примао различите делегације, краљ је донео неколико одлука које ће битно утицати на даљи развој града. Већ следећег дана упутио се према Студеници, до Прогорелице колима а даље јашући. Ускоро ће донети одлуку о изградњи пута од Краљева до Рашке који је у то време сматран једним од најлепших у земљи о чему сведоче „Српске новине“ и „Видело“. Новинари који су на путовању пратили краља поетично су описивали лепоте читавог краја, посебно Маглич и долину Ибра. Сусрети са народoм учвршћивали су позицију краља који је, по повратку из Студенице 19. априла донео одлуку о промени имена Карановац у Краљево. Новине су писале да је примивши захтев Карановчана за промену имена места, краљ услишио њихову молбу и на полеђини акта својом руком исписао: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име Карановац другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош Карановац убудуће назива Краљево.“ У Краљеву 19. априла 1882. год. Милан с Р. Грађани су били веома задовољни решењем и одабраним именом, а већина њих изашла на улицу да поздрави краља Милана који им се обратио речима: „Молба коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем, у Мојим је очима јасан и светао доказ, да Карановчани задахнути чистим родољубљем, хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они, а са њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. Ја се молби Мојих милих Карановчана одазивам са не мањом љубављу према њима, са не мањим родољубљем према отаџбини својој. Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свег срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи

придобила нов угле кум, баш за то хоће седмовратој Жичи вам приличи, имено маљским околности Краљево.“ На одлуку о пром и близина Жиче коју шао и кад је видео у да се обнови. Непос устанка Турци су нас су свој бес искаљив Тако је и Жича оште без крова. Тек је 1854 шковић, по доласку стира са онолико м доступно како би с биљно угрожених ф Историчар и виш музеја Мирјана Сав здравио чувени кр хајло Чебинац. Он добио концесију за е менике од кога је гра у Горњем Милановц тересантна личност з веза са будућом кра догађаји познати као Краљ Милан је д колико значајних одл даљи развој Краљ поред оне о обно Жичи и изградњи пута КраљевоРашка и одлуку о формирању Ратарске школе која је прве ученике примила већ у јесен 1882. г о -

ед, нову славу. Ваш Краљ, Ваш да Вас прве и најближе старој поздрави данас именом које ом које одговара данашњим зема, именом краљевског града:

Фото: М. Радовановић

мени имена свакако је утицала у је, знајући за њен значај, обикаквом је стању издао наредбу средно по избијању два српска стојали да се освете народу, па вали на црквеним објектима. ћена и читавих 55 година била 4. године епископ Јоаникије Неу Жичу, отпочео обнову манаматеријала колико му је било пречио даље уништавање озресака. и кустос краљевачког Народног вић сведочи да је владара поаљевачки индустријалац Мије од краља на десет година експлоатацију мермера за споађен и онај таковским јунацима цу. Михајло Чебинац је био инза коју се везује сентиментална аљицом Драгом Машин, али и о Чебинчева афера. донео нелука за љева, ви и

Мирјана Савић

21

МАГАЗИН

21.4.2013.

дине. Почела је као ортачко друштво да ради и прва фабрика пољопривредних справа, главна улица понела име краља Милана, а о свему педантно извештавала штампа која представља драгоцен извор за проучавање тог периода. Изградња пута Краљево-Рашка трајала је пуне три године, а главни инжењер био први муж будуће краљице Драге која је у Краљеву често била сама. Чаршијске приче наговештавале су сентименталну везу са Чебинцем који ће касније бити ухапшен на железничкој станици у Београду са инкриминишућим материјалима и сумњом да сарађује са Петром Карађорђевићем. Иако се испоставило да су компромитујући материјали били нацрти за подизање споменика родитељима војводе Радомира Путника, Михајло Чебинац је осуђен и послат у Пожаревац на издржавање казне. Ни сам управник затвора није био начисто да ли осуђеник подржава Обреновиће или Карађорђевиће, па је у затвору био посебно привилегован, смештен у посебној просторији, а током ноћи излазио и лумповао до раних јутарњих сати. Краљево је почело да доживљава привредни замах од 1882. године и стално напредовало све до почетка Првог светског рата. У граду су ницале занатске радње, млинови, путеви и пруге. Повлачење српске војске према југу довело је у новембру 1915. године у Краљево поред војске и целог државног врха и комплетан дипломатски кор. Један страни диломата је извештавао да се никада до тада у историји није десило да стране дипломате и први борбени редови буду на истом месту. После само неколико дана дипломате су наставиле према југу, а

22

нешто касније за њима и војска са великим бројем цивила. Мирјана Савић сведочи да је Први светски рат један од најкрвавијих на овим просторима у коме је страдало више од 60 посто мушке популације. Чак су и разгледнице Краљева из тог периода указивале на сву суровост ратних дешавања. Период после рата је по прогресу у индустријском, културном и просветном погледу један од најинтересантнијих у историји града, јер су Французи који су дошли у потпуности променили изглед града. Када је 1928. године у новоотвореној фабрици почела производња авиона типа Луј Бреге 19 у Краљево се доселило око 200 француских породица које су са собом донеле нове навике везане за исхрану, одевање, понашање, културни живот. У Краљеву је почео да се игра тенис, а ресторани и локали да добијају имена Париз, Лувр и слична. Краљево је био први град те величине у већ створеној Југославији у коме се свирао џез, а због Француза који су у Фабрици авиона радили све до 1938. године у граду је саграђена и католичка црква.

- Било је у Краљеву и доста оних који су након Октобарске револуције избегли из Русије. Били су веома образовани људи, а неки од њих и професори у гимназији основаној 1909. године. Знали су да свирају клавир, па су давали часове музике деци имућнијих трговаца и занатлија која су се школовала у иностранству, а по повратку у град доносила свеже идеје – каже Мирјана Савић. У граду у коме су се појавила и прва такси возила развијала се изузетно богата културна и забавна сцена. Други светски рат је уназадио град у коме је чак и

током 1943 Српско нар Било је јед изузетним довима Ср нису врати дине, нако комплетан зграду шаб нија време највећи бр ванског гра Све до је дао краљ година, им мениће но нутом фун његово им године гра риоду Краљ дова. Усле индустрија свих други стане инте долази до демографс брике попу које су зап осамдесет новом, ово

3. и 1944. године радило изузетно квалитетно родно позориште са плејадом добрих глумаца. дно од најбољих из унутрашњости земље и са представама често гостовало по многим грарбије. Са једног од гостовања глумци се никад или. Приликом гостовању у Богатићу 1944. гоон што су били угрожени ратним дејствима, н декор и опрему привремено су сместили у бачке гимназије, а они остали да сачекају мирена. Након ослобођења које је ускоро дошло рој њих остао је да ради у позоришту овог мачада.

1949. године Краљево је носило име које му љ Милан Обреновић. Од те, па наредних шест ме које је исувише асоцирало на краљевину заовим – Ранковићево, према у то време истакнкционеру Александру Ранковићу. Како је и ме временом почело да губи на значају 1955. аду је враћено старо име. У послератном пељево је делило судбину осталих српских граедила је обнова ратом порушене земље, ализација и изградња значајних привредних и их капацитета. Све то утицало је да град поресантнији људима који су живели на селу, па значајних миграције становника и промене ске слике града. Једна за другом ницале су фаут „Магнохрома“, „Фабрике вагона“, „Јасена“ пошљавале највећи број Краљевчана све до их година прошлог века када је град кренуо у ог пута негативном смеру. Т. Радовановић

23

Девета седница Скупштине града

МАГАЗИН

21.4.2013.

БЕЗ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ЗАБРАНИ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИХ ОРГАНИЗАМА

24

25

МАГАЗИН

21.4.2013.

Н

26

акон иницијативе Покрета Двери потпис на захтев за заказивање посебне седнице Скупштине града на којој би се усвојила Декларација за град Краљево без генетски модификованих организама ставила је већина одборника из скоро свих политичких групација. Текст декларације усагласили су Покрет Двери, Покрет за Краљево и Демократска странка, па се очекивало да после кратког излагања шефова одборничких група буде изгласана. Тако се на дневном реду за девету седницу Скупштине града, поред Олуке о потврђивању мнадата тројици нових одборника нашао и Предлог Декларације за град Краљево без генетски модификованих организама. Одборници су већином гласова одбили неколико предлога опозиције за допуну дневног реда, између осталих и оне који се односе на враћање цене грејања на претходни ниво и забрану поскупљења воде за грађане и привреду. Оставку на место одборника на претходној седници поднели су Ђорђе Павловић и Драган Рајичић, чланови одборничког клуба Српске напредне странке и Вукман Ракочевић из Уједињених региона Србије. После потврђивања мандата и полагања заклетве заменили су их Предраг Терзић, Никола Радевић и Марко Крндија. Шеф одборничке групе Раде Ерац повукао је предлог декларације против систематског културног геноцида а исту предложио у виду радног закључка. Одборник Покрета Двери Владан Шапоњић је указао на значај Декларације за град Краљево против генетски модификованих организама која заједно са сличним које су усвојене, или су у поступку усвајања у другим градовима и оштинама показују већинско размишљање грађана. Основни циљ је да се изврши притисак на Владу Републике Србије да не учини оно на шта се обавезала Акционим планом из децембра прошле године, а који се односи на одустајање од промене Закона о генетски модификованим организмима и његовом

усклађивању са захтевима Светске трговинске организације. Став предлагача подржало је потписима и 304 грађана Краљева који су истакли своју иницијативу као подршку расправи у локалном парламенту а у циљу притиска на државне органе да поведу више рачуна о грађанима и не дозволе долазак ових организама у Србију. Још пре почетка расправе, која је на моменте обележена бурним тоновима и често излазила ван оквира теме, опозициони одборници су указивали на став владајуће већине која се већ договорила да одбије предлог Декларације. Слутње су се обистиниле, јер је за усвајање гласало 24 одборника док се њих 34 уздржало од гласања. Гласање је два пута понављано и приликом изјашњавања о предложеном радном закључку Нове Србије. И док се при првом за прихватање изјаснило 33 одборника, а 24 било уздржано, у поновљеном гласању прозивком закључак је подржао 31 одборник, један је гласао против, а 26 су се уздржали од гласања.

Радни закључак Нове Србије Одборници Скупштине града Краљева свесни опасности која прети од системског и систематског форсирања програмских садржаја који најдиректније утичу на стање колективног духа српског народа овим радним закључком изражавају најоштрији протест против свих програмских садржаја медија са националном фреквенцијом којима се вређа јавни морал, пропагира педофилија, хомосексуализам, вређа достојанство Српске православне цркве и утиче негативно на формирање вредносних ставова младих генерација. Одборници Скупштине града Краљева очекују подршку свих локалних самоуправа у заштити нације од системског и систематског културног геноцида којим се зарад лаке зараде форсирају медији са националном фреквенцијом програмским садржајима попут такозване Фарме, Великог брата, Луде куће, Тренутка истине, Прељубника и свих осталих емисија којима се вређа

достојанство нације. Скупштина града Краљева тражи реаговање свих надлежних институција у заштити нације од кича, шунда, музичких и програмских садржаја који су испод сваког културолошког нивоа, а којима је обезбеђена национална фреквенција за емитовање. Скупштина града Краљева очекује од свих надлежних и позваних, од Владе Републике Србије, Министарства културе и информисања, Радио дифузне агенције, интелектуалне и културне јавности подршку у заштити јавног морала, опште прихваћених стандарда понашања, заштити колективитета, традиције, вере и културе српског народа. Скупштина града Краљева посебно тражи и очекује реаговање Српске православне цркве у заштити традиције вере и културе. Скупштина града Краљева више од осталих институција осећа потребу за реаговањем, јер баштини традицију средњовековне културе и уважава чињеницу да се на територији града Краљева налазе најзначајнији споменици средњовековне културе који својим вековима обавезују све посленике културе, јавне речи и представнике власти. Тражимо да се стане на пут свакој даљој деградацији и вређању достојанства народа. Одборници нису прихватили радни закључак одборника Покрета за Краљево Срђана Кнежевића којим се од Скупштине града тражи да задужи Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности да размотри захтев грађана Месне заједнице Конарево, засеок Трафостаница, и изнађе решење за дечје игралиште названо Трафоленд. Грађанин који је самоиницијативно изградио поменуто игралиште добио је налог надлежних инспекцијских органа да уклони игралиште које је већ годинама на истом месту и тако постало заштитни знак овог дела Конарева. Радни закључак је подржао један, а против усвајања гласало 57 одборника. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 21.4.2013.

29

30

Олгица Батић

МАГАЗИН 21.4.2013.

Олгица Батић најмлађа жена на челу политичке странке

АДВОКАТУРА И ПОЛИТИКА ЗБОГ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ОЦУ - Политика Демохришћанске странке Србије после година рада, труда и изношења истина тек данас добија своју потврду. - Бољи дани у Србији зависиће од решења косовског питања, реформе правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала. - Није срамота не знати, срамота је не научити. - Све функције су пролазне, а човек је мирнији уколико то успе да схвати раније

31

32

МАГАЗИН 21.4.2013.

вим временима памтите и већину ствари које нису биле баш пријатне. Сећам се разбијања прозора на кући и претњи путем телефона. Све што вас не убије очврсне вас тако да ојачате, па временом неке ствари, ма колико биле ружне, на неки начин превазиђете – каже Олгица. Октобар 2000. године, када је Србија кретала у неком другом смеру, Олгица је посматрала са позиције бруцоша Правног факултета. После освајања власти истакнутом опозиционару др Владану Батићу понуђено је да изабере једну од две опције, место потпредседника владе или министра правде. У време када није било другог кандидата са искуством у правосуђу прихватио је ову другу свестан не само одговорности коју функција носи него и свега са чиме се требало суочити после хаоса. А требало се прво изборити са стањем у правосуђу и побунама у затворима. Нови министар биће запамћен као једини кога су осуђеници у казнено-поправним заводима дочекивали са осмехом, а са њим чак играли фудбал. Саставни део живота су и лепи и ружни тренуци. Они најружнији настали су после убиства Зорна Ђинђића када је нова влада као биљка преживљавала до 2004. године. Из Европске уније стизале су похвале због почетка реформи какве је двадесетчетворочасовним радом покренуо др Батић. Направљене су бројне зграде судова, друге реновиране, формирана нова одељења, Специјални суд, поправљено стање у затворима. Усвојени су бројни закони, међу којима и Закон о лустрацији.

- Сећам се да му је те 2004. године, даном престанка функције, укинуто обезбеђење. Био је то политички реваншизам какав се не памти, јер смо сведоци да бројни бивши министри и даље имају обезбеђење. Иако није имао проблеми бројне претње су стизале са косовске стране, јер је Хашком трибуналу предао више од 40 хиљада страница доказа о злочинима ОВК и њених вођа. На нашу кућу је бачен Молотовљев коктел, разбијани су прозори, а да не говорим о провалним

крађама и другим стварима. Али, то је цена коју морате да платите кад се бавите изузетно великим послом – каже Олгица. Више од смене болела је чињеница да некоме ко је имао хиљаде сарадника и пријатеља, ко је свакоме излазио у сусрет и помагао без икакве противуслуге, два дана није зазвонио ни један од два телефона. По повратку адвокатури није успео да се избори ни за упис у Адвокатску комору, јер је отежавајућа околност то што је био министар правде. Поред чињенице да бивши министар правде, са више од двадесет година адвокатског стажа, није могао да буде уписан уа Адвокатску комору Србије крајем септембра 2005. године, због изношења истине о Националној штедионици, најављено је његово хапшење. Кћи Олгица подсећа да је Европска унија наложила испитивање 24 спорне приватизације, између којих су две везане за Националну штедионицу и Сартид, а да је о њима први проговорио управо др Влдан Батић. Колико је био у праву сведочи податак да се та његова политика остварује данас. И колико год пута да су политички истомишљеници и противници покушавали да га ућуткају сваки пут је бивао све јачи, чак и онда кад је привођен без решења о задржавању и кад је понижаван до те мере да буде смештен у самицу познатог силоватеља Малише Јефтовића.

- После два дана га пусте, јер ништа нису нашли, пошто се Министарство правде није бавило својим послом него се фанатично бавило ликом и делом Владана Батића. Код нас се сваки министар прво бави својим претходником, па тек онда почне да ради свој посао. Након 2006. мој отац се бавио адвокатуром, скупштинским деловањем и развојем демохришћанске идеје у странци која је основана 1997. године – подсећа Олгица Батић. Како је још од средње школе била упућена у политичка збивања, а и отац је желео да се активније укључи у рад странке, постала је врло брзо њен члан. Знали су то и они који ће се непосредно по смрти оснивача наћи на

Фото: М. Радовановић

О

д обнове вишестраначја у Србији деведесетих година прошлог века мало је жена било на челу политичких странака. У аналима политичког живота земље остаће записано да је, после смрти председника Демохришћанске странке Србије др Владана Батића, кормило странке коју је основао преузела његова кћи Олгица, најмлађа жена која се икада нашла не челу једне политичке организације. Прва сазнања о политици стекла је још као осмогодишња ученица обреновачке Основне школе „Јован Јовановић Змај“ када је др Батић почео да се бави политиком. Демократска странка је у то време управо реформисана, а др Батић на локалним изборима у Обреновцу изашао на црту кандидату Социјалистичке партије Србије. Из сећања Олгице Батић још нису избледеле слике првих политичких корака њеног оца, предизборна кампања, представљање кандидата у кругу породице, фотографисање испред камина и поред клавира. Када је 1984. године др Владан Батић почео да се бави адвокатуром бригу о Олгици преузео је његов отац, пензионисани банкарски чиновни Живорад, и док је помагао сину у канцеларији најомиљенија играчка средње од три унуке била је писаћа машина. Није било у канцеларији довољно папира за оно што Олгица данас назива жврљотинама, али се код ње полако и сигурно учвршћивало уверење да ће једног дана постати адвокат. На не тако ретко исказану констатцију да је правник по рођењу, и да ће једног дана ипак бити неки правник, упућује сазнање да је Владан Батић докторирао оног дана када је Олгица дошла на свет. Гимназијски дани у Обреновцу обележени су протестним шетњама и интензивном активношћу опозиције која је оца често одвајала од куће.

- Ишчекивали смо и бринули као породица, али то су била времена када је требало удружити се и деловати против режима Слободана Милошевића, што није било ни мало лако. Када сте опозициони политичар у так-

33

34

МАГАЗИН 21.4.2013.

другој страни. Живот у породици истакнутог политичара неминовно утиче на интересовање за бављење политиком која не може да се избегне, не разуме или не схвати. Искуство таквог живота утиче на много објективније сагледавање ствари без заноса и острашћености, а и то је, потврђује Олгица, драгоцено искуство.

- Мислим да је Владан Батић, ако ништа друго, као прави верник заслужио да се сачека бар 40 дана по његовој смрти, па тек онда решава питање наследника. Неки су грабили места и позиције још на дан његове сахране и то је оно што је мене, и велики број одбора и истинских пријатеља, повредило. Ружна прича је бацила љагу не само на име Демохришћанске транке Србије већ, што је најстрашније, на име Владана Батића. То су били они сарадници који су га до дана смрти тапшали по рамену. Малу политичку опцију персонификује њен лидер, а Демохришћанска странка Србије био је и остао Владан Батић. То је чињеница коју јавно треба истаћи и ја апсолутно немам никакав

проблем с тим, а свако ко преузме председничку функцију Демохришћанске странке Србије носи епитет наследника Владана Батића – каже Олгица. Након подршке већине одбора у земљи фебруара прошле године стигло је решење ресорног министарства којим се Олгица Батић проглашава законским заступником Демохришћанске странке Србије. Остала је обавеза према оцу да настави рад на одбрани демохришћанске идеје, али и да се бави адвокатуром. Кратко време до избора, и немогућност организовања сопствене кампање, утицало је на ступање у коалицију са емократском странком и њеним партнерима. Након избора и верификације мандата у Народној скупштини, и поред бројних неоправданих критика које су долазиле из Демократске странке, приступиће посланичком клубу који чине једине две монархистичке странке у Србији, СПО и ДХСС.

- Иако сам нов посланик ништа од онога што се ради у скупштини није ми

страно. Увек сам волела да гледам преносе скуштине, да видим шта је то пословник, које су тачке дневног реда, како се пише закон, шта су амандмани и како се пишу. Све су то ствари које сам знала и то је моја предност. Волела бих да сваки посланик буде истински народни трибун, а не да заступа само интересе странке из које долази. У посланичком раду не коментаришем и не форсирам само политику ДХСС, већ говорим о правосуђу, пољопривреди, здравству, јавним набавкама, војнобезбедносним службама, буџету и о другим темама. За сваку се врло добро припремим и није то никаква моја мудрост, а оно што не знам научићу. Није срамота не знати, срамота је не научити бар оне ствари које вас занимају па у том смислу доста радим, много више од оних посланика који су у сталном радном односу и примају плату преко 100 хиљада динара – каже Олгица, па иако је адвокатура на првом месту настоји да не пропусти ниједан дан заседања парламента. У досадашњем раду успостављена

35

21.4.2013.

МАГАЗИН

36

је коректна сарадња са свим политичким групацијама у парламенту, можда и због тога што није оптерећена обавезом да увек мора да буде опозиција свему и само из бунта што није на власти критикује и што треба и што не треба. Зато и подржава свако добро законско решење без обзира ко га је предложио.

- Гласали смо и за Резолуцију о Косову и Метохији, на седници скупштине која је потрајала до касно у ноћ, уверени да решење косовског питања треба тражити у дијалогу, без обзира што се са друге стране преговарачког стола налази Хашим Тачи са визијом о великом Косову, али се испод неког минимума захтева не може ићи. Са друге стране ти захтеви су мањи од оних који су предвиђени Резолуцијом. Имамо информације да ће до краја недеље Дачић дати предлог испод кога се неће ићи, а опет смо сведоци писања да ће у случају неуспеха САД делегирати своје преговараче. Они се позивају на податак да су пропали сви разговори које је водила Европска унија, а успевали кад су они били преговарачи. Незавидно је данас бити на месту било кога ко мора да доноси тешке одлуке. Зато у шали и кажем да ми опозиција савршено одговара – каже Батић. Доношење тешких одлука последица је дугогодишњег наслеђа и избегавања да се настави трагање за

решењем које је отпочело у време владавине Зорана Ђинђића, а затим потиснуто у страну, да би данас били у ситуацији да више нема простора за одлагање. Много пута се показало да се као друштво више бавимо узроцима него последицама, а кад нас последице на то натерају долазимо у ситуацију да морамо да доносимо тешке одлуке. Владан Батић није мењао политику и до краја остао доследан својим ставовима. Почетком овог века заговарао је и поделу јужне покрајине, а то је једно време, каже Олгица, била и идеја Зорана Ђинђића. Било како било, испуштена је прилика да се добије више, а наредних неколико дана би требало да дају одговор на многа спорна питања. Демохришћанској странци Србије приступа све већи број младих и политички неукаљаних људи који се раније нису бавили политиком. Са друге стране очувана је страначка инфраструктура, а формирају се и нови одбори. Демохришћанска идеја раније није наилазила на плодно тло у Војводини, па радује чињеница да новосадски прераста у озбиљан одбор, а формирају се и нови у Сомбору и Вршцу. Краљевачки Градски одбор је одувек био стожер демохришћанства, а из њега потиче и др Предраг Стојановић, једини преостали оснивач и човек који је странци дао име када су се ло-

мила копља око назива Хришћанскодемократска и Демократско-хришћанска. И после прошлогодишњих локалних избора у Краљеву Демохришћанска странка је остала у опозицији. Олгица Батић потврђује да жеља ДХСС и није да буде на власти по сваку цену, а после тешког времена верује да ипак долазе бољи дани. Али, много тога зависиће од решења косовског питања, реформе правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала.

- Оно што је јако битно је да политика ДХСС и после толико година рада, труда, изношења истина и када смо остајали усамљени, тек данас добија своју потврду. Први смо отварали афере, од 2005. године причамо о Мирославу Мишковићу чије се хапшење подударило са конституисањем ове владе. Не можемо да кажемо да нисмо успели, јер све оно на чему се базира програм странке данас добија потврду и реализацију и утолико смо задовољнији, јер знамо да је вредело – каже на крају Олгица Батић која је после смрти оца наследила и велики број нерешених предмета који су вођени пред судовима. Зато је окупила млад тим са намером да учврсти позиције адвокатске канцеларије свесна да су све функције пролазне, а да је човек утолико мирнији уколико то успе да схвати раније. Т. Радовановић

37

Градски одбор Српске напредне странке

МАГАЗИН

21.4.2013.

НЕОСНОВАН

38

-

- Истраживања показују да је Српска напредна странка јача него било када и да у овом тренутку има подршку чак 40 одсто грађана, неки су склони да тврде и читавих 44

Фото: М. Радовановић

НЕ ОПТУЖБЕ

39

МАГАЗИН

21.4.2013.

О

40

сновни задатак сваке конструктивне опозиције је да пажљиво прати све активности власти на одређеном нивоу организовања и указује на евентуалне пропусте како би се њиховим исправљањем променио и побољшао амбијент за живот становништва. Да ли је то тако, и у коликој мери, у другим земљама није познато, али је чињеница да у Србији опозиција као по правилу настоји свим снагама да докаже да су актуелни вршиоци власти неспособни да извршавају улогу коју им је народ поверио на изборима. Томе вероватно доприноси и понашање оних на власти који готово никада да и не уважавају ставове опозиционих странака којима су повремена обраћања јавности једина прилика да покажу да постоје. У редовима краљевачких напредњака, који чине окосницу већине у локалном парламенту, оцењују да их је ових дана запљуснула серија конференција за медије опозиционих странака и покрета међу којима се пренаглашеном нервозом и запаљивом реториком посебно истичу они који су до претходних избора креирали политику града. Српској напредној странци се приписује лаж и оно што се у српској јавности често везује за овај појам.

- Ми смо по њиховом мишљењу неспособни, ми смо по њиховом миш-

љењу криви за привредни колапс, за армију незапослених, за корупцију и непотизам. По њиховом мишљењу и проблем Косова и Метохије је почео са Српском напредном странком. И пошто се та прича понавља из дана у дан, и да стотину пута изговорену лаж бар један одсто грађана не доживи као истину, рећи ћу да је Србија под влашћу Демократске странке уназађена за читав један век. За њу се везује пустошење државне имовине, безобзирна пљачка и безброј криминалних делатности, а народ је то казнио и кажњава и даље. Са 26 одсто поверења грађана метеорском брзином је пала на ниво од 16 одсто подршке. У Београду су се ућутали, али зато Градски одбор Демократске странке у Краљеву тражи изборе и каже избора ће бити на јесен. Ми не знамо да ли ће их тада бити, али знамо зашто их они траже, да не падну испод цензуса коме се вртоглаво приближавају. Србија коначно има пристојну власт, а земљу воде часни, одговорни и поштени људи којима је Србија на првом месту – каже шеф одборничке групе Српске напредне странке у Скупштини града Маја Даниловић. Са друге стране напредњаци потврђују да је курс динара после 20 година стабилан и да је заустављен вртоглави раст незапослености која је до формирања ове власти достигла чи-

тавих 30 одсто. Понос најновије власти су и резултати постигнути у сузбијању корупције и организованог криминала, а улажу се и огромни напори да се реши тешко питање везано за проблем Косова и Метохије. Напредњаци су склони да верују да је захваљујући њима спречен банкрот који је држави претио због корумпираних политичара и функционера углавном претходне власти. Маја Даниловић потврђује да се чине максимални напори за довођење страних инвеститора, од оних из Уједињених Арапских Емирата и Руске Федерације до замаља Европске уније. Уверена да без улагања са стране нема ни економског опоравка земље потврђује да је прошло време када су појединци добијали вишемилионске кредите у еврима само на основу личне карте и припадности једној странци. Тема број један при формирању сваке власти је већ добро познато партијско запошљавање. Они који су управо изгубили поверење грађана склони су да забораве шта су радили док су вршили власт и за ово оптуже оне који су је тек преузели. Из редова напредњака стижу информације и о запошљавању кадрова у јавним предузећима и установама чији је оснивач град. Било их је, кажу, али најмање из ове странке.

- Да ли је поштено да нам слово држи Демократска странка која је у време када је била носилац власти у Краљеву у периоду од 1. јануара 2012. године до избора 6. маја у Градској управи и јавним предузећима и установама по партијској линији примила 47 људи. У периоду од 6. маја 2012. године до конституисања нове власти 27. јула примљено је још двадесет петоро – каже Даниловић. Бројна истраживања показују да је Српска напредна странка јача него било када и да у овом тренутку има подршку чак 40 одсто грађана, неки су склони да тврде и читавих 44. Краљевачким напредњацима је, потврђују из Градског одбора, после мајских избора прошле године приступило више од 1000 нових чланова међу којима поред студената, радника и других има и доктора наука. То је повод за размишљање да би на неким следећим изборима, ма када они били, могао да буде постигнут и далеко убедљивији резултат. Све то указује на потребу озбиљнијег, одговорнијег и напорнијег рада на решавању озбиљне економске и социјалне ситуације. Добри познаваоци прилика у Краљеву кажу да се никада није подигла толика прашина око медија као у последње две недеље, чак ни онда када се протествујући због предајника локалне телевизије на централном град-

ском тргу окупило више хиљада људи. Оптужбе да уводи медијски мрак, гуше и гасе медије напредњаци карактеришу као ортодоксну неистину и подметање са циљем да се у јавности створи одијум о јако осетљивој области. Још током предизборне кампање напредњаци су обећали да ће се борити за бољи материјални положај медија и запослених у њима. То су, кажу, и показали предлогом расподеле средстава, а обећавају и залагање да се ребалансом градског буџета определи већи износ средстава за медије. У таквој ситуацији тешко да може да се говори о медијском мраку, поготово што се на ово позивају представници медија који се по висини износа налазе на врху листе за субвенционисање медија. Чињеница да је доскора финансирње медија вршено по критеријумима који никоме нису били познати, а да су поједине медијске куће обилато награђиване, условила је потребу да се расподела скромних средстава убудуће врши на основу пројеката. Маја Даниловић подсећа на локалну телевизију која је у претходне две године поред редовних средстава добила из градског буџета приближно два и по милиона динара, али и још половину тих средстава за филм о јавном предузећу на чијем се челу нала-

зио истакнути члан Демократске странке.

- За серијал о Ромима телевизија је добила 750 хиљада динара, а за рок фестивал под обалом у организацији „Хепицентра“ 800 хиљада динара. За фестивал на Гочу наравно добија нових 500 хиљада, а за израду филма за потребе Туристичке организације Краљево 354 хиљаде динара, све из буџета. Та иста телевизија је за израду филма о ЕПС добила милион и 250 хиљада динара. Да ли је то транспарентно и да ли је било који медиј осим те телевизије знао за те пројекте? То више никад неће бити – каже Даниловић. У више наврата се јавности у последњих неколико месеци наметала тема о фаворизовању само једне медијске куће. Напредњаци тврде да то није тачно, а да ће толико потребан новац медијима бити подељен врло брзо тако да неће бити ускраћени ни за један динар. Након тога следи размишљање да се ребалансом буџета обезбеде већа срества за рад медија, али и расписивање јавног тендера за пренос седница Скупштине града. Пренос су до сада вршиле чак три телевизије што се показало као веома скупо и непродуктивно, а све су веће и замерке грађана да се буџетска средства троше нерационално. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 21.4.2013.

Угрожени културно-историјски споменици на територији Косова и Метохије

ОТИМАЊЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА - Влада Републике Србије нема инструменте да заштити и гарантује безбедност грађана српске и неалбанске националности на Косову и Метохији.

- Сваком детету може да обезбеди образовање, здравствену заштиту, културу, бављење спортом и друге услове да би живели спокојно колико се то може у непријатељском окружењу

43

44

Мирко Крлић

МАГАЗИН 21.4.2013.

слеђе. Он ошто нас посебно брине јесте што се ниједан албански интелектуалац из света није огласио да тврди супротно – каже Kрлић. Од доласка међународних снага које гарантују безбедност имовини и људима на Косову и Метохији на одређени начин је паљено, рушено, девастирано и угрожено више 200 српских цркава и манастира. И док се тамо где има српског становништва они обнављају у оним другим је врло тешко, јер би трајало само онолико колико трају радови. Проблем манастира Свети арханђели код Призрена је да бригу о њему, и гробу цара Душана, води само један монах, а таквом стању су донекле допринели и расколи у Рашко призренској епархији после којих је један број монаха напустио територију Косова и Метохије. Више од десет хиљада икона и црквених молитвених предмета од изузетне уметничке вредности за српску културу и баштину покрадено је и данас се налазе на илегалном тржишту широм света. Неоспорна је чињеница да су Немањићи, посебно краљ Милутин, оставили толико тога да се, где год неко на територији покрајине загребе наилази на српску историју. То и представља највећи проблем албанске стране која не може да пронађе никакав траг о свом постојању и грађењу на овим просторима. Једино српско дете у Призрену Милица Ђорђевић има ретку привилегију да може да укаже на оно што су њени преци на овим просторима урадили.

- Албанско дете може да покаже само бизарни споменик ОВК. Добро је да постоји и тај споменик, јер историја памти градитеље, али и рушитеље. Због тога им смета Милица која је сведок иза кога стоји благо које говори о постојању, традицији и припадању града Призрена њеном народу – каже Kрлић. Канцеларија за Косово и Метохију отворила је школу само за Милицу, која са мајком Евицом живи у албанском окружењу, а у сарадњи са Рашкопризренском епархијом на црквеном имању гради кућу за још једну српску

породицу. Када буде готова Милица ће, као прво дете у Призрену, добити другарицу. Колико је Призрен важан град сведочи и одлука Српске православне цркве да у овај град врати Богословију у којој данас учи 25 богослова. Они немају могућност да се крећу слободно, па држава чини све што може да побољша положај момака старих између 15 и 16 година. У овом делу се гради спортска сала која треба да омогући успешније бављење спортом.

- Врло су чврсти у вери и предивно их је видети. Њихова храброст и храброст њихових родитеља је изузетна, јер су то деца која су дошла да уче богословију тамо где су учили патријарх Павле, а и садашњи патријарх – каже Kрлић. Највећи број српских кућа у Призрену је уништен, а мали број оних који живе у поправљеним припада најстаријој генерацији која се вратила да заврши живот у свом граду. О власницима стамбених објеката сведоче само још нагореле куће у старом, и најлепшем, делу града. И док се у Приштини, која је доживела миграциони бум досељавањем великог броја становника из околних села и Албаније, више и не чује српски језик он је и даље присутан у Призрену. Не говоре га Срби већ Турци који не говоре другим језиком већ овим који називају бошњачким. У цркви Светог Николе у Приштини, у којој литургију редовно служе два свештеника, ове године је обележена четрнаеста годишљица погрома. Забрињава чињеница да је од најинтелектуалнијег дела албанског становништва потекла идеја да се црква, чија је изградња у завршној фази, сруши или да се њена намена промени. И док иза уништавања црквене имовине стоји универзитет, који окупља део становништва који би требало да буде авангарда мудрости и памети, Атифете Ахјага тврди да је Косово данас пример верске толеранције.

- Већа је иронија да се поново догађа прогон хришћана на само неколико километара од родног града цара

Фото: М. Радовановић

К

ултурно богатство Србије од неописиве вредности налази се на територији Косова и Метохије, а четири објекта Српске православне цркве, манастири Високи Дечани, Богородица Љевишка, Пећка патријаршија и Грачаница су под заштитом Унеска. Сви они налазе се јужно од Ибра, па постоји стална опасност од девастирања. У погрому 2004. године најгоре је прошла Богородица Љевишка која је запаљена и од тада није у употреби као сакрални објекат. Налази се под кључем и чека да се изведу рестаураторски радови како би поново засијала у пуном сјају. Иако су и други манастири били под заштитом међународних снага 2004. године нису могли да буду заштићени. На удару је посебно био манастир Високи Дечани који се и пре месец дана поново нашао на мети групе есктремних албанских националиста која себе назива „Самоопредељење“. На посебно забрињавајући проблем указује Мирко Kрлић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију задужен за културну баштину, културу уопште, образовање и просвету. Другу фазу отимања културно-историјске баштине, после паљења и рушења, представља преименовање и покушај да се уведе термин косовска културна баштина.

- Чули смо недавно како неки албански историчари говоре да је Високе Дечане изградио Стефан Нимани, а не Стефан Немањић, што је забрињавајуће. Највећи део античке Грчке данас у је Турској и никада није пало на памет ниједном турском иторичару, нити било ком светском, да је то турско културно н а -

45

21.4.2013.

МАГАЗИН

46

Константина. И док ми обележавамо Милански едикт на једном месту на свету се хришћани протерују, уништавју њихове цркве, гробља, имовина пред очима света који би био задужен да то сачува – каже Kрлић. Међународна заједница благонаклоно гледа на уништавање културног наслеђа о чему говори чињеница да још нико није процесуиран за оно што се дешавало, нити постоји било каква акција у том смеру. И док се јужно од Ибра руше гробља, цркве и пали имовина, проблематичним се приказује север покрајине на коме локалне самоуправе остварују приходе, без проблема се организује образовање и здравствена заштита. Канцеларија за Косово и Метохију, због потребе да деца не изгубе трку са

савременим светом, улаже маскималне напоре да подигне ниво културе на онај који би задовољавао потребе становништва. Иако је Србија најмање четири пута историјски губила Косово трка са савременим светом у области образовања и културе је нешто што мора да постоји. Зато се и одржавају институције културе, културно уметничка друштва, аматерске дружине, чак и приштинско позориште које је дислоцирано у Косовску Митровицу. Намера владе је да у овом месту изгради Духовну академију са салом која би имала све неопходне услове за професионални рад позоришта које игра представе по целој Србији.

- Када живите у енклави, а Срби више не живе у градовима него се-

лима, то онемогућује ширење културе јер су углавном највеће установе културе по градовима. Жеља нам је да културу вратимо на Косово и Метохију одакле су измештени музеј, библиотека и позориште – каже Kрлић и најављује велику међународну конференцију о заштити која треба да скрене пажњу на отимање културне баштине као највећи проблем у овом тренутку. Влада Србије води тешку дипломатску борбу за проналажење најбољег решења за живот српског становништва на територији Косова и Метохије. Та борба, ма како повољни били резултати, неће имати никаквог ефекта ако се настави исељавање са ових простора. Зато Канцеларија за Косово и Метохију свој успех и мери бројем Срба који данас живе на тери-

торији јужне покрајине. Једини савезници који показују жељу да помогну, али само у појединачним акцијама, су Руси који самоиницијативно долазе и удружења из Републике Српске која се баве питањем Косова и Метохије. У циљу интензивирања сарадње Канцеларија за Косово и Метохију покренула је акцију братимљења градова са територије централне Србије са градовима покрајине и Републике Српске.

- Наше сабирање није ни национализам, ни шовинизам, нити завера против било кога, већ потреба да се народ окупи и кад је тешко осети да није сам. Највећа помоћ је у култури, спорту и друштвеној размени, а очекујемо колико је то могуће и на еко-

номском плану. Очекивања људи са овог дела нису превелика, мала помоћ много значи, а и само присуство је велика ствар – каже Kрлић. Велики број интерно расељених лица са територије Косова и Метохије нашао је уточиште у Краљеву и то је био основни мотив за оснивање одељења Канцеларије које треба да сублимише и покуша да реши одређене проблеме. Досадашње деловање је показало оправданост њеног постојања, а много људи је већ дошло да изложи проблеме. Показало се да и сам долазак у Канцеларију и могућност да изложе проблеме који их оптерећују, може да представља олакшање. Једна од активности Канцеларије за

Косово и Метохију је овонедељни састанак са представнициам Српске православне цркве и српских општина из покрајине везан за обележавање седам векова некадашње лавре краља Милутина манастира Бањска. Манастир Бањска се данас налази у веома лошем стању и до те мере је оштећен да су његови зидови склони паду. Разлог томе је што су и у претходном периоду лоше конзервирани, а од 1939. године у заштиту готово да ништа није улагано. Због тога је задатак државе да интензивира напоре како би се његово стање довело у оно које одговара вишевековномј традицији. Т. Радовановић

47

МАГАЗИН

21.4.2013.

Удружење грађана македонске националне мањине „Кирил Пејчиновић“

48

СТАТУС МА НАЈБОЉИ

- Од свих балканских земаља положај македонске националне ма а у Хрватској поп не сме да носи мантију. - Македонци у Албанији као

АКЕДОНАЦА У СРБИЈИ

ањине најбољи у Србији. - У Бугарској као такви нису препознати, у резервату. - Црна Гора не признаје македонску националну мањину

49

50

Стево Симски

МАГАЗИН 21.4.2013.

К

раљево је један од ретких градова у Србији у коме са успехом ради Удружења грађана македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“. То је ових дана потврдио и Стево Симски, руководилац посебног одељења Министарства иностраних послова Републике Македоније које води бригу о македонској националној мањини на Балкану. Министарство иностраних послова Македоније са пажњом прати живот припадника македонског народа ван матице и чини све да пружи адекватну помоћ у неговању традиције и очувању културе, али и учењу македонског језика. Стево Симски указује на чињеницу да македонска национална мањина у Србији ужива већа права него у било којој другој земљи на Балканском полуострву. И док према подацима о етничким групама у Бугарској из 2001. године у овој земљи живи нешто мало више од 5000 Македонаца, Симски потврђује да се припадници македонске националне мањине у овој земљи не препознају као такви. Према проценама у овој земљи има око 500 до 600 хиљада Македонаца који се у званичним државним документима воде као Бугари. Након завршетка Другог светског рата 1945. године се као припадници ове националне заједнице изјаснило 250 хиљада грађана Бугарске, али им је то право укинуто већ 1948. године од када им се не признаје

право на језик и цркву. У Бугарској егзистирају два национална удружења Македонаца које држава не жели да региструје, па је матица принуђена да заштиту права својих сународника затражи од Међународног суда у Стразбуру. Иако је Бугарска потписник споразума о равноправности мањина он никад није ратификован у парламенту што је добар основ да држава не признаје право на језичка и национална права. Симски указује и на чињеницу да Бугарска не одбија да по пресуди одговарајућих судова плати одговарајуће казне и настави да се, када је македонска национална мањина у питању, понаша као и пре тога. Ништа бољи положај Македонаца, каже Симски, није ни у Грчкој у којој готово да и не постоје. Покрајина Македонија се протеже у две државе. У Грчкој покрива територију од 36 хиљада квадратних километара, а у Бившој југословенској републици Македонији 25 хиљада. Из грчког дела Македонци су протерани још 1949. године, а пред судом у Стразбуру потражују трећину територије на коју као власници земљишта имају право. И док су до скора у Грчкој могли само да свирају и певају сада своју културу могу да промовишу и на једном од локалних фестивала. Регистрована је и политичка партија која у сарадњи са европским покретима зелених покреће тужбе против Грчке. Македонци су као национална мањина признати у Румунији у којој имају загарантовано место у парламенту те земље док је ситуација у Турској далеко сложенија, јер се сви Македонци третирају као муслимани. За релативно добар положај Македонци су се изборили и у Албанији, јер су у великом броју сконцентрисани око Мале Преспе и живе као у резервату. Процењује се да их има око пет хиљада, а имају организовану наставу на матерњем језику до четвртог разреда основне школе, а следеће четири само из неколико предмета. Македонски

језик уче и у прва два разреда средње школе. На основу међудржавног споразума за рад македонским удружењима на локалном и вишим нивоима организовања у Хрватској следује 200 хиљада евра годишње. Призната им је и црква али свештеници које финансира држава, а службу обављају у само једној цркви, немају право да носе мантију. Нису представници Министарства унутрашњих послова Македоније задовољни ни положајем својих сународника у Црној Гори. Да би били признати као национална мањина треба да докажу да их има више од 6000, или бар један проценат од укупног броја становника. Споразум о сукцесији потписан је у време постојања Србије и Црне Горе, па представници актуелних власти у Црној Гори сматрају да их он ни на шта не обавезује.

- Србије је најбољи и најближи сусед Македоније чијој националној мањини даје колико може. Имамо добру сарадњу и једино са Србијом отворено причамо о свему и не сустежемо се ни у чему. Проблем је само црква, а ја се залажем да за почетак разменимо по једног попа. Народ хоће да има свог попа и то би био изванредан корак, и чини ми се да ће због пријатељства и крвог сродства проистеклог из заједничких бракова да се нађе заједнички језик. Био би то европски потез какав доликује људима који су деценијама живели заједно и који су велики пријатељи – каже Симски. Република Македонија учествује у финансирању рада удружења својих сународника. У том смислу расписала је конкурс за пројектно финансирање, а Симски обилази удружења у Србији како би отклонио евентуалне недоумице око израде пројеката. У Удружењу „Кирил Пејчиновић“ затекао је радну атмосферу, полазнике курса македонског језика и групу средњошколаца која негује македонски мелос. Т. Радованаовић

51

МАГАЗИН

21.4.2013.

ЈЕДИНСТВЕНА ФА

52

- У Тавнику положен камен темељац за изградњу у Европи јединствене фабрике за производњу панела од еколошких материјала. - Инвестиција вредна између 15 и 17 милиона евра биће реализована до 1. септембра када се очекује отварање погона који ће у првој фази запошљавати до 60, а касније 100 радника.

-Еколошки панели који се користе у грађевинарству, за производњу намештаја и пољопривредних алатки намењени европском и руском тржишту

У Тавнику положен камен темељац за изградњу производног погона

АБРИКА У ЕВРОПИ

53

МАГАЗИН

21.4.2013.

Г

54

одинама уназад једна од основних тема која се провлачи кроз иступања свих који на било који начин учествују у политичком животу је неопходност било које врсте нових инвестиција као услову за отварање нових радних места. И док представници власти константно покушавају да нешто учине по овом питању они из опозиције кривицу за изостанак инвестиција увек пребацују на оне који су преузели одговорност за функционисање града. Нових инвестиционих улагања није било ни у претходном мандатном периоду, а као главни разлог за такво стање наводио се недостатак аутопута као основног предуслова за брз превоз робе до крајњег купца. Да то и није основни ограничавајући фактор показује почетак радова на изградњи нове производне хале у Тавнику. Удруженим средствима партнера из Србије, Швајцарске и Сједињених Америчких Држава гради се објекат површине

6.000 квадратних метара у коме ће бити смештена опрема за израду јединствених производа у Европи. Сировина је папир, картон, слама, трска, а резултат еколошки изузетно чисте технологије производи различите намене у домаћинству и грађевинској индустрији. Пројекат производних погона израдиле су краљевачке фирме, а оне учествују и у изградњи производних капацитета.

- Инвеститори су препознали напор и труд, а стигле су и похвале да смо процедуре око добијања дозвола урадили јако брзо. Мислим да је ово позитиван сигнал за потенцијалне инвеститоре, јер Краљево чини све да створи услове и привредни амбијент да можемо да кренемо ка неком значајнијем привредном и економском развоју што је основна ствар у овом тренутку – рекао је приликом полагања камена темељца у Тавнику градоначелник Краљева Драган Јовановић. Суинвеститор у изградњи и дирек-

тор мешовитог предузећа „Нобле еколошка Србија“ Драган Трифуновић наговештава завршетак радова на изградњи фабричке хале у наредних неколико месеци. Фабрика у Србију доноси нови облик технологије јединствен у Европи чији је творац амерички бизнисмен Роберт Нобле из Сан Дијега у Калифорнији. Пројекат се рализује у партнерству са дугогодишњим пословним пријатељем из Швајцарске Рене Хојзером, а у њему су учествовали и Рене и Хајнц Мајер, такође из Швајцарске, који у Тавнику имају погон за производњу елемената од камена. На идеју да ивестира у Србију Хојзер је дошао пре две године када је први пут у Тавнику посетио погон Ренеа и Хајнца Мајера. Импресиониран гостопримством и спремношћу људи из Србије да помогну у реализацији нових креативних идеја учинила је да за инвестирање заинтересује Роберта Ноблеа.

- Био сам импресиониран земљом

јер осећам да је добро организована и да функционише добро, има добру инфраструктуру, аеродром у близини и аутопут који се гради, што представља добар потенцијал за успешно пословање – каже Хојзер. Фабрика површине фудбалског игралишта запошљаваће стотинак радника, а укупна вредност инвестиције треба да изнесе између 15 и 17 милиона евра. Компанија у Швајцарској има лиценцу да развија, производи и продаје Екор производе у Европи, Русији, Средњем истоку и Африци. Као дугогодишњи партнер компаније Икеа Хојзер је присуствовао многим свечаностима поводом полагања камена темељца, али потврђује да му је ова у Тавнику једна од најузбудљивијих. Да је полагање камена темељца за изградњу фабрике у Србији посебан дан за све у компанији, а најважнији у животу архитекте који је и њен власник, потврђује сам Роберт Нобле. И поред значајних пословних ак-

тивности широм света и интересовања за еколошке панеле у Јапану, Кореји, Бразилу, Малезији, Мексику, Шпанији, Аустралији, Кини инвеститори су изабрали Краљево као посебно место. Један од разлога је и цена радне снаге нижа од оне у Сједињеним Америчким Државама, али и друге повољности које пружа добра инфраструктура, стручна и квалификовна радна снага. Када буде завршена фабрика ће бити јединствена у Европи по еколошкој прихватљивости у смислу да нема лошег утицаја на животну средину. При конструисању посебно се водило рачуна о енергетској ефикасности, а када буде завршена за грејање и напајање струјом користиће соларне панеле.

- Производња унутар зграде је још интересантнија. Она је потпуно сигурна јер људи који раде у фабрици неће бити изложени дејству било каквих отровних материја. Користиће се чиста кишница, а једини материјал ће

бити рециклиран папир и картон – каже Нобле. Оригинални Екор производи развијени су у сарадњи са дугогодишњим партнером, Министарством пољопривреде Сједињених Америчких Држава, а компанија Нобле једина у свету производи ову врсту панела од рециклираног папира који се користе у грађевинарству, за производњу намештаја и пољопривредних алатки. Прве количине бетона у темеље нове производне хале постављене су уз помоћ за то посебно направљене, јединствене у свету, лопате од рециклираног картона. Ненад Трифуновић потврђује да у Србији има довољно сировина за редовну производњу, док ће пласман готових производа углавном бити усмерен ка европском и тржишту Руске Федерације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

21.4.2013.

МАГАЗИН

56

- Према подацима из марта ове године на територији града Краљева има 14.200, а у општинама Рашка и Врњачка Бања по 3.500 незапослених. - На територији коју покрива Филијала запослено је 35.862 лица од којих 25 хиљада у предузећима, задругама и другим организацијама, а остатак код предузетника или на пољопривреди. – Пред Сајам запошљавања 45 послодаваца исказало потребу за запошљавањем 300 радника. – Са евиденције незапослених се сваког месеца, по разним основама, скине 700 до 1300 лица

Филијала Националне службе за запошљавање

СВЕ ТЕЖЕ ДО ПОСЛА 57

21.4.2013.

МАГАЗИН

58

Владан Шекуларац

зони. На незапосленост, која је изнад републичког просека, утицала је промена власничке структуре у бројним предузећима, која није у потпуности извршена, а због изостанка инвестиција нема капацитета за отварање нових радних места. Иако се у последње време ситуација донекле мења на боље примећује се недовољна мобилност радне снаге и одсуство жеље за променом места боравка. Приватна предузећа нису била способна да прихвате велики број оних који су остали без посла у некадашњим гигантима на којима се заснивала краљевачка привреда. Зато су носиоци привреде у овом тренутку предузећа која запошљавају само по неколико стотина радника што је само десети део оних који су радили у некадашњим гигантима. Највећи број ових радника је у поодмаклим годинама живота и пред пензијом док је исказано мало интересовање за школовање потребних профила кадрова. У овом тренутку су на српском, а и европском, тржишту радне снаге најпотребнији вариоци. Немачка потражује више од десет хиљада радника овог профила, а велики број оних који имају одговарајуће сертификате може да се нада радном ангажовању на изградњи гасовода Јужни ток који пролази кроз Србију. Национална служба за запошљавање је потписник споразума са немачком агенцијом за запошљавање који омогућава легалан одлазак на рад у ову земљу. Ово је први споразум са неком од земаља која није чланице Европске уније, а Немачка у овом тренутку потражује више од 250 здравствених радника.

- Први пут после дугог низа година радници из Србије могу регуларно да оду у Немачку са подршком агенције која обезеђује смештај и прилагођавање новим радним условима. Ми смо, као и прошлој години, организовали курсеве немачког језика, јер је то један од кључних услова за добијање посла. На евиденцији у Краљеву имамо преко 350 лица медицинске струке са средњом школом и велики

број лекара. Интересовање за запослење је велико, због већих плата и квалитетнијих услова рада, чак и код запослених здравствених радника. Упркос свему из Краљева још нико није отишао, јер Немци углавном траже специјалисте оних струка које су и у Србији дефицитарне – објашњава Шекуларац. Интензивније запошљавање успорава неповољна квалификациона структура и чињеница да скоро трећину незапослених чине они који немају занимање, нити завршену средњу школу. Углавном су то лица ромске националности која се у повремене послове укључују кроз пројекте које финансирају међународне организације. У току је реализација пројекта под називом „Друга шанса“ којим се овој категорији лица пружа прилика да завршетком основне школе добију сертификат који би им повећао шансе на тржишту радне снаге. Пројекат се реализује у школама „Иво Лола Рибар“ и „Јован Цвијић“, а интересовање, за разлику од Врњачке Бање, није задовољавајуће. Овакво стање Шекуларац објашњава чињеницом да се ова лица на евиденцији службе налазе само да би стекла право на социјалну помоћ и дечји додатак. Сваки од 11 програма које реализује Национална служба за запошљавање дефинисани су за тачно одређену циљну групу незапослених лица. Кроз програме стицања практичног знања незапосленим лицима се пружа могућност да током шест месеци, за које примају месечну надокнаду од 23 хиљаде динара и плаћене доприносе, стекну одређена знања код послодавца и наставе да раде код њега најмање још толико. Лицима из група које се теже запошљавају, а којима припадају неквалификовани радници, старија и лица која дуго чекају на посао или су у стању социјалне потребе, пружа се могућност укључивања у јавне радове који трају до шест месеци. Поред чињенице да у одређеном периоду остварују зараду стичу радне навике и обављају друштвено корисне послове. Огранича-

Фото: М. Радовановић

К

раљевачка филијала Националне службе за запошљавање покрива разуђено подручје од преко 2.500 километара на коме живи близу 180 хиљада становника Краљева, Рашке и Врњачке Бање. Радно активно становништво, у које се убрајају они између 16 и 65 година, чини готово трећину од укупног броја становника, а директор Филијале Националне службе за запошљавање Владан Шекуларац потврђује да се у овом тренутку на евиденцији незапослених налази 22 хиљаде људи. На територији коју покрива Филијала запослено је 35.862 лица од којих 25 хиљада у предузећима, задругама и другим организацијама, а остатак код предузетника или на пољопривреди. Последњих неколико година карактеристичне су по смањењу броја запослених тако да је он са 42 хиљаде у 2008. пао на нешто мање од 36 хиљада колико их има у овом тренутку. У исто време није забележено адекватно повећање броја оних који траже посао. У време када је село оптерећено бројним проблемима значајан је податак да се број оних који по основу пољопривреде остварују права из радног односа током претходне године смањио за више од петине. Иако се у жаргону две категорије лица поистовећују незапосленим се сматрају само она која се налазе на евиденцији и активно траже посао. Они који траже запослење могу бити и лица која су већ запослена, али не у струци за коју поседују одговарајуће образовање, па траже промену радног места и зато се и воде у посебној евиденцији. На евиденцији, потврђује Шекуларац, има и оних који нису у сваком тренутку из разноразнигх разлога спремни на рад тако да је од укупно 25 хиљада оних који траже посао незапослених 22 хиљаде. Према најновијим подацима из марта ове године на територији града Краљева има 14.200, а у општинама Рашка и Врњачка Бања по 3.500 незапослених. На овакво стање утицала је неповољна привредна структура, низак ниво инвестиција, али и велики број радника ангажованих у сивој

59

21.4.2013.

МАГАЗИН

60

вајући фактор при укључивању су само материјална средства за финансирање ових радова. Највећи број незапослених лица има трећи и четврти степен образовања различитих профила. Док они чине скоро две трећине од укупног броја незапослених десет досто њих има високу, а око 3 одсто вишу стручну спрему, па се Краљево уклапа у републички просек. Више од половине незапослених на евиденцији су жене док мушкарци чине 45 одсто оних који траже посао. Поред 350 здравствених радника са средњом школом на евиденцији незапослених је и тридесетак лекара

опште праксе. Друштво им праве око 150 економиста, педесетак правника, двадесетак машинских инжењера и знатно већи број техничара. На евиденцији, потврђује Шекуларац, нема архитеката и грађевинских инжењера, а недостају и бројна занимања из ове области као што су зидари, керамичари, лимари...

- Без обзира што је Краљево било познато по великом броју текстилних радника конфекционара тренутно је исказан недостатак тих кадрова, јер се појавило доста малих погона. Са производњом је кренула конфекција „Будућност“, а лепо ради „Елипса“ са погоном у Врњачкој Бањи у коме је за-

послено више од сто лица. До краја године ће, на основу уговора са немачким партнером, да прошири производњу и запосли нових стотинак радника. Као филијала смо поносни на чињеницу да је у 2011. години „Елипса“ од Националне службе за запошљавање добила награду за најбољу и најуспешнију сарадњу. Тесктилна индустрија „О Филип“ је кренула са нашим програмом самозапошљавања и покретања сопственог бизниса и тренутно запошљава 120 радника. „Корали“, која је такође кренула са нашим програмом, направила је озбиљну фирму која ради и ван Србије – каже Шекуларац.

Сваког месеца се са евиденције Националне службе за запошљавање скине између 700 и 1300 лица. Поред оних који се запосле у њих се убрајају и лица која због непоштовања законских обавеза изгубе статус незапослених на шест месеци. Број оних који се пријављују приближно је једнак, а међу њима је највише оних који су ангажовани на одређено време. У временима кризе великим успехом сматра се и свако сачувано радно место. На то се утиче превентивним мерама које подразумевају одлазак код послодаваца, предлагање мера, преквалификацију и запошљавање радника код другог послодавца, из-

раду планова вишкова и слично. Највећи притисак оних који траже посао на краљевачку филијалу бележи се крајем календарске године када истиче велики број радних односа на одређено време, али и крајем сваке школске године када се на тржишту рада појављује велики број свршених средњошколаца.

- И када се распишу јавни позиви приметно се повећа број људи који долазе на евиденцију очекујући повољности које пружају те мере. Национална служба не може да помогне да се запосли свих 14 хиљада људи. Годишње помогнемо да се запосли само двадесетак посто од те

цифре. Међу незапосленима има и оних који се воде на евиденцији више од десет године, али и оних који нису заинтересовани да уопште раде. Баве се неком другом делатношћу, али им одговара да једном у три месеца дођу и поразговарају са неким – каже Шекуларац. У групацији од око 4.700 лица старијих од 45 година, који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, углавном су они који су били ангажовани у великим системима, а без посла остали по основу технолошког вишка. Нису се баш најбоље снашли у периоду транзиције, па иако је Краљево уз Ужице имало

61

21.4.2013.

МАГАЗИН

62

најбоље резултате у спровођењу програма „Отпремнином до посла“ многи ту прилику нису искористили. Посебна повољност послодавце који запошљавају лица старија од 50 година ослобађа дела доприноса на основу Закона о обавезном социјалном осигурању. Током прве две године половину трошкова сноси Национална служба за запошљавање с тим што је обавеза послодавца да радника задржи још две године по истеку овог рока.

- Та мера функционише већ више

година, а више од 1300 радника годишње добијало је посао. Због све неизвеснијег пословања послодавци се ретко усуђују на овај корак јер је четири године за које се обавезује да не смањује број запослених, редовно исплаћује обавезе и нису у блокади, прилично дуг рок. Код програма за отварање и опремање нових радних места приоритет имају лица старија од 45 година. Послодавац у овој години за опремање сваког радног места добија 200 хиљада динара са обавезом да током наредне две не смањује број за-

послених, исплаћује редовно зараде и није у блокади. Они којима недостају две године до пензије имају могућност да користе новчану накнаду за случај незапослености, али и приоритет код добијања једнократног износа новчане накнаде да би покренули сопствени бизнис с обавезом да те две године уплаћују доприносе. Код програма самозапошљавања приоритет имају они који имају добру пословну идеју, а ми их кроз дводневну обуку, и финансијску помоћ од 160 хиљада динара, мотивишемо да крену

у сопствени бизнис – каже Шекуларац. Ограничење су и у овом случају само финансијска средства. Интересовање је велико, а обавеза оних који се укључе у програм да годину дана обављају делатност и измирују обавезе по основу зараде. Онима који одлуче да запослење потраже у иностранству на услузи је Транзициони центар који даје све потребне информације које се пружају и свим лицима која желе да се врате из иностранства и покрену бизнис у до-

мовини.

Сајам запошљавања Крајем априла сваке године у Краљеву се традиционално, у Дому Војске Србије, одржава Сајам запошљавања. За овогодишњи се већ пријавило 45 послодаваца који су исказали потребу за приближно 300 радних места, претежно у текстилној индустрији.

- Сајам је добро место да се послодавци представе незапосленима, а не-

запослени да направе први контакт с послодавцем и уђу у базу потенцијалних кандидата које жели да ангажује у року од шест месеци до годину дана. Ми спајамо понуду и потражњу и нико не може да очекује да ће баш тога дана добити посао – каже Шекуларац и истиче досадашње искуство које показује да у Краљеву двадесетак посто упућених лица после оваквих манифестација добије посао. Т. Радовановић

63

МАГАЗИН

21.4.2013.

ЗАПИС О НЕ

64

Петак, 2. април 1999. Дан десети

О

пасност је престала у 8,15. НАТО подржава иницијативу Русије за проналажење мирног решења изјављује Хавијар Солана. У нападима на Југославију НАТО снаге су промашиле читаву земљу, јер је једна ракета пала у Бугарску. Дирекција ЈУЛ-а предлаже да се приступи реализацији договора који су у Француској потписали представници свих националних заједница које живе на Космету и да се приступи формирању органа власти. Закључујем да од ОВК није остало много. На ово ме упућује и констатација да су се јуче срели Милошевић и Ругова за кога у Албанији већ тврде да више није представ-

ник косовских Албанаца. Тврде и то да у Београд није отишао добровољно. Са одушевљењем гледам на телевизији како неколико Цигана товари на кола остатке обореног „невидљивог“ авиона и тера на отпад. Журим са сређивањем дневника јер морам најкасније у 11,30 да кренем од куће како бих отишао да снимим велики протестни скуп на Тргу српских ратника. Обишли смо Драгана и Верицу. Добили су и другу унуку. Рођена је у рату. Други дан по рођењу са Маријом је отпуштена кући. Зове се Соња. Дуња 4. априла пуни две године. Добили смо из села још једну велику торбу пуну кромпира. Русија и Белорусија координирају акције за помоћ Југославији којој, по Лукашенку, нису потребни добро-

вољци. Биће довољно 10 до 12 стручњака. Потпредседник Руске државне Думе посетио згариште „Слободе“ у Чачку где је 5000 радника остало без посла. У Москви представници свих 12 земаља Заједнице независних држава изјаснили се против агресије и за пружање помоћи Југославији. О Рамбујеу више не може да се разговара, тврди Игор Иванов. Све што је написано мора се прецртати и поћи од сасвим нове основе. Ругова је, по Иванову, на своју иницијативу кренуо јуче у Београд. Он је још 31. марта од Американаца тражио да прекину са ваздушним нападима. Игор Иванов износи податак да 90% напада врше амерички авиони. Јуче су први пут у нападу учествовали норвешки. Протести се одржавају широм

Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЕМОГУЋЕМ

света. У Солуну је величанствен концерт на Тргу Аристотела на коме има више стотина хиљада људи. Наступа и Горан Бреговић а преноси директно грчка телевизија. То је најмасовнији скуп у Грчкој до сада. Генерална конфедерација радника је организовала генерални штрајк свих радника у Грчкој у трајању од два сата. Протестни скуп је и у Битољу. На тргу је неколико хиљада становника из читаве Пелагоније. Протести су и у Паризу (20.000), Њујорку (5.000), Бечу, Копенхагену, Њу Делхију ... Београд и даље домовину брани песмом. Одржани су скупови у Краљеву, Лесковцу, Крагујевцу, Шапцу, Панчеву, Качареву, Малом Зворнику, Љубовији, Крупњу, Новом Бечеју, Подгорици, Пљевљима, Раковици, Новом Саду... На концерту у Београду певао и по-

тпредседник Думе Сергеј Бабурин. Новинар Си-Ен-Ен-а испред срушеног моста у Новом Саду за нашу телевизију говори супротно од онога што је говорила његова кућа. Мост је цивилна инфраструктура и рушење је учињено намерно. Препоручује нам да питамо НАТО зашто је то учињено. Ово је, како рече, врло омиљен мост који је спајао водоводним цевима један део града са другим. Према граници са Албанијом одлазе тенкови и оклопна возила да би се супротставили снагама које се концентришу са друге стране границе. У Приштини избегло становништво из периферних делова града враћа се кућама. Ово се повезује и са састанком Милошевић-Ругова. До сада је сваки од око 12 милиона становника наше земље добио 500

грама експлозива. После много премишљања Пентагон одлучио да су три заробљена војника ипак ратни заробљеници. Ако је то тако и ако се позивају на Женевску конвенцију и траже хуман однос према заробљеницима онда су САД у рату са Југославијом и нема говора о хуманитарној катастрофи на Космету. Кошмар се наставља. Македонска телевизија демантује вести да су амерички војници ухапшени на територији Македоније. То потврђују и сведоци. Војници су заробљени у Славујевцу на југословенској страни. У Лондону сматрају да је будућност НАТО-а доведена у питање пре обележавања 50. годишњице постојања. Понашање НАТО-а представља репродукцију закона џунгле. У том кон-

65

21.4.2013.

МАГАЗИН

66

тексту Хелмут Шмит, бивши немачки канцелар, критикује улогу Немачке. У Немачкој група од 41 угледног адвоката поднела тужбу против свог канцелара и министра одбране због кршења Устава. Амерички сенатор Роберт Торичели пита ко то, побогу, саветује Клинтона, а сенатор Пат Роберт тврди да Клинтонова политика представља сипање бензина на ватру. На територију Бугарске пале до сада две ракете, па бугарски интелектуалци дижу глас. Биоскопи у Сибиру замењују америчке филмове југословенским. Албанија прети да ће да нападне Југославију, а Српска православна црква у САД поднела пријаву против Клинтона због рушења цркава на територији Југославије. До 20,30 још нема знакова о престанку опасности. Српска радикална странка тврди да је Клинтон бацио у засенак и Хитлера. У Удружењу књи-

жевника наставља се протест. Данијел Шифер дошао још пре два дана у Југославију. Кардинал Франце Перко честитао Ускрс свим католичким верницима. Делегација монаха Руске православне цркве у току ноћи читала молитве на мостовима у Београду за заштиту од уништења, а 85 чланова Спортског друштва „Црвена Звезда“ дало крв на ВМА. У 22,30 поново је објављен почетак опасности из ваздуха. Никад се толико великих није плашило једног малог народа. (Солун). Једна ракета је пала на територију Македоније. Дугачка је 2,5 метра, а снимање није дозвољено из безбедносних разлога. Експлодирао је само упаљач. Око 23,40 чује се детонација у даљини. Не знам где би то могло да буде. Читаво вече сређујем податке са данашњег протеста на Тргу српских ратника у Краљеву. Интересантан је податак да

нико од представника локалне власти није присуствовао протесту. Да ли то нешто значи? Телевизија Краљево је пуна хвале о свом раду. Похвале им стижу и од представника локалне власти. Информисање се своди на препричавање вести са РТС-а уз неку локалну новост. Врло штуро извештавају о протесту у Краљеву. Много више пажње посвећено је вестима о забрани рада Радија Б92 и Радио Јасенице. ТВ Десетка је директно преносила митинг. Средства и знање су скромни, али је ефекат врло повољан. И ТВ „Мелос“ се ту нешто мува. „Брус Ли“ се умувао међу политичаре који су дошли у Краљево на митинг. Још пре двадесетак дана се љутио што су се на шпици за „Панораму“ нашли људи међу којима се сада мува. Ушли смо у нови дан. Већ је 00,20. Опет пада киша. Покушавам да гледам филм „Нисмо ми анђели“, а мисли су

ми негде напољу, па реагујем на сваки шум. Већ је 00,45, а осећам и глад. У 01,00 погођена је зграда Министарства унутрашњих послова Републике Србије у центру Београда. Поред зграде МУП-а, на тридесетак метара од места где је ударила ракета, налази се највеће породилиште на Балкану. У том тренутку у њему се налазило седамдесетак беба и исто толико мајки. Једна се породила само један сат пре експлозије. Да ли је све ово стварност?

Субота, 3. април 1999. Дан једанести Опасност је прошла око 7,30. Си-ЕнЕн је у близини места на које су синоћ пале ракете, као „случајно“ имао сниматеља. Све се дешавало у време када је у САД највише људи пред ТВ екранима, а опет „случајно“ у студију се нашао и експерт који је све то коментарисао. Била је то још једна успела

представа за ТВ гледалиште. Данас је дечији дан, Лазарева субота, Врбица. У Јутарњем програму РТС професор Никола Рацков за клавиром. Свира „Оду радости“. Јача је Пета Бетовенова симфонија од Шесте америчке флоте. СФОР је затворио део пруге који из Србије према Црној Гори пролази преко територије Републике Српске. Зато воз из Београда иде само до Ужица. Министарства иностраних послова земаља НАТО позитивно одговориле на иницијативу Русије за одржавање састанка 8 најразвијенијих земаља света на нивоу политичких директора. Милица је коначно узела виолину и почела да свира. Владимир ради математику. Поново радимо разломке. Деца знају да се сутра не иде у школу и немају много мотива за рад. Слажу некакву слагалицу на столу. Захладнело је, а промиче и по која кап кише. Јуче сам срео Милоша који једва

успева да савлада Шарпланинца Алекса који има 48 килограма. Долазио је и Жељко. Иако је мобилисан често долази кући, јер јединица није нигде ангажована. Мобилисан је и Мико. Идем да му погледам компјутер, јер има проблема са мишем. Богдан је опет нешто побркао, па систем не препознаје ништа. И Џони иде ујутру, па треба да му направим неке фотографије које би желео да понесе са собом. На малој фотографији је он са Милицом и Катарином. Иако преко дана по мало укључујемо пећ осећам хладноћу на ногама. Деца ништа не осећају, али се плашим да се не разболе. Згариште ноћашњег бомбардовања у Београду обишао је Сергеј Бабурин. У Београду је и Данијел Шифер. Данас сам видео свој дневник на Интернету. Примећујем да има грешака у куцању, па ћу морати да их исправим чим будем имао времена. Опет нисам имао времена да децу од-

67

21.4.2013.

МАГАЗИН

68

ведем у село да виде бабу и деду. Нису се видели већ петнаестак дана. Отићи ћемо највероватније у понедељак да деца честитају рођендан деди који пуни 77 година. Учинило ми се да сам чуо вест да су Американцима испоручена тела првих погинулих војника. Вероватно су то они из хеликоптера. Преузето је 12 тела, а остало још 7. Шта нас даље очекује? Је ли ово што се дешава одмазда? Шта ли ће тек бити ако се у већем броју спусте на земљу? Хоће ли ово престати? Да ли се ово стварно дешава? Сазнајем да су припадници СФОРа минирали пругу Београд-Бар у Ре-

публици Српској и убили чувара пруге Видоја Томића. Кофи Анан је звао Примакова у вези иницијативе Русије о сазивању Генералне скупштине УН, а руски обавештајни брод „Лиман“ прошао кроз Босфор. И док на Бранковом мосту живи ланац чува мост од рушења Ибер Ведрин тражи састанак Контакт групе. И у близини Тиране су одјекнуле две експлозије. Претпоставља се да су то америчке ракете које су ту испале случајно. Бил Клинтон игра голф. Вероватно због стреса од рата, коментарише Вашингтон Пост у тексту под насловом „Пут у пакао“. Змаго Јелинчић, лидер једне од словеначких политичких партија, послао је писмо

подршке ЈУЛ-у. У 20,05 поново сирене. Сазнајем да су три инострана новинара ухапшена на Космету где су боравили илегално. И Шиптари се полако враћају кућама. У Скопљу и даље протести. Студенти одбијају да похађају наставу, а и да иду у војску. Напуштају студентске домове, јер не желе да станују у истим зградама у којима су смештени амерички војници. Претпоставља се да су политичари испустили ствар из руку и да све конце у овом тренутку држи главнокомандујући НАТО снага генерал Весли Кларк. У Солуну је, на синоћњем концерту, прикупљено 10 милиона

драхми помоћи. Рабин Садик Данон апеловао на све Јевреје у свету да дигну глас против Агресије, а у Ватикану тврде да је њихов мировни предлог одбијен. Први пут у историји један Папа је устао у заштиту једне православне цркве. Реаговања све већег броја листова у свету се подударају. Одржавају се масовни протести у Риму, Стокхолму, Никозији, Мелбурну, Сиднеју, Бризбејну, Аделаиди, Темишвару, Будимпешти, Минхену, Кембриџу, Варшави, Бечу, Копенхагену... Током концерта у Београду на Тргу Републике запаљене заставе Демократ-

ске странке, САД и Демократске партије социјалиста Црне Горе које су биле везане једна за другу. Оджани су и протести у Београду, Новом Саду, Нишу, Зрењанину, Врпцу, Лајковцу, Темерину, Борчи, Врбасу, Ивањици, Котору, Челареву... У 19,45 срушен је и други мост у Новом Саду, „Мост слободе“. На мосту је у току напада било и цивилних аутомобила. Број настрадалих није познат. Питање да ли ће икада и бити. Милица и Владимир још слажу ону слагалицу. Као да се ништа и не догађа. Слагалица има 600 делова и треба све то уклопити. У Удружењу књижевника Србије настављају се про-

тести под заједничким називом „Београд није праг Вашингтона“. Делегација Думе посетила је Патријарха Павла, а кошаркаши Црвене Звезде и Партизана одиграли утакмицу на Малом Калемегдану. Резултат 111:93 за Партизан. На Тргу Републике одигран је одбојкашки меч под називом „Одбојком против агресора“ на којем су наступиле најбоље југословенске одбојкашице. Киша пада све јаче. Деца тек око 22,00 успевају да сложе слагалицу. Недостаје им само један део који су изгубили. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

Обласно такмичење ученика машинских школа

КРАЉЕВЧАНИ ПОДБАЦИЛИ

МАГАЗИН

21.4.2013.

В

70

ећ трећу деценију одржава се у Србији такмичење ученика машинских школа са циљем да се сумирају знања и вештине стечене у процесу образовно-васпитног рада, али и провери оспособљеност ученика за самостално извршавање послова образовног профила и уједно мотивишу за такмичарски и креативан рад. Резултати такмичења су основ за афирмисање и награђивање ученика, наставника и школа за показана достигнућа ученика у практичној примени решења савремене технике, технологије и организације рада у машинству. Кроз такмичење се, уз све то, размењују и стечена искуства у савладавању планова и програма образовања. Такмичење ученика се обавља по квалификационом систему и обухвата три нивоа, школско, обласно и републичко, а победници нижих пласирају се на републичко такмичење. Групације школа се формирају по терито-

ријалном принципу, у зависности од броја школа за одређени такмичарски образовни профил, према коме се одређује број ученика у одређеној бласти за пласман на републичко такмичење. Краљевачка Машинска техничка школа „14. октобар“ била је и ове године домаћин 21. обласног такмичења ученика машинских школа за Расински, Рашки, Моравички, Златиборски, Колубарски и Мачвански округ. За звање најбољег аутомеханичара, аутолимара и бравара такмичило се 35 ученика из 19 од 22 школе из ових шест округа. Највише такмичара, као и у ранијим годинама учествује у најпопуларнијем трогодишњем занимању аутомеханичара. У сва три образовна профила такмичења се састоје из теста знања, на коме такмичар може да освоји највише 50 бодова, и практичног дела, који носи три пута више, тако да максимални број бодова достиже 200.

Иако школе немају обавезу да учествују у такмичењу радо се појављују јер имају интерес за то. Машинска занимања изучавају се у 30 школа у Србији, али немају све образовне профиле из области у којима се организује такмичење. Директор краљевачке Машинске техничке школе „14. октобар“ Зоран Андријанић каже да то првенствено чине због промоције производних профила и одговарајућих бенефита за ученике који освоје једно од прва три места. Осим учешће на републичком такмичењу и награда организатора обласног такмичења то су и повољности које имају у матичним школама, а везане су за полагање завршног испита. И док најбоље пласирани на републичком такмичењу стичу одређене повољности код даљег школовања корист имају и наставници, јер им се рад на припреми ученика за такмичење признаје као стручно усавршавање с обзиром да се одвија ван редовне

доњи део сајтне. Све је дефинисано одређеним мерама и у одређеном квалитету толеранције који контролише комисија. Бравар ради шаблон и изводи операције бушења, сечења уз помоћ тестере, урезивање жљебова, све лепо истурпија и доведе на одговарајуће димензије, а на основу дименизија и толеранције освојиће одређени број бодова и коначни пласман – објашњава Андријанић. Краљевачка Машинско техничка школа има велико искуство у организацији обласних такмичења која су у Краљеву одржавана више пута. Пре две године, одмах након земљотреса, на веома високом нивоу организовано је и републичко такмичење иако је настава одржавана само у половини зграде. Андријанић са посебним поносом истиче организаторске спсобности школе која спада у ред од само неколико у Србији које су организатори ве-

ликих такмичења. И управо због тога сви радо долазе у Краљево, посебно у дане какав је онај када се обележава имендан града. У категорији аутолимара прво место са 149, 78 бодова освојио је Драган Остојић из чачанске Машинско-саобраћајне школе. Одмах за њим пласирали су се Никола Тимотић, ученик Техничке школе „Уб“ из Уба и Драган Радојчић из лозничке Техничке школе. У категорији бравара најбољи је био Никола Митровић из Уба, док су за нијансу слабије резултате показали Дејан Ђукић из Лознице и Иван Ранковић из Средње школе Коцељева. Најбоље пласирани Краљевчанин Дејан Миловановић заузео је тек седмо место у овој категорији. Прва три такмичара из сваке категорије стекли су право учешћа на републичком такмичењу које се у мају одржава у Чачку. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

четрдесеточасовне радне недеље. Такмичење којим се промовишу одређени производни профили, у трагању за добрим радницима, прате и представници привреде.

- Практични задаци прилагођени су сваком занимању посебно. Тако аутомехничар треба да изврши одређене поправке на „југу 55“, да доведе у фазу брегасто и коленасто вратило мотора, изврши замену и правилно затезање зупчастог ремена, замену међузупчаника разводника паљења, постави разводник на угао претпаљења, замени каблове разводника паљења и изврши контролу зазора вентила. Све то су ученици радили у оквиру практичне наставе у школама, а ових шест операција увек могу да се јаве у реалном животу приликом рада у аутомеханичарској радионици. Аутолимари праве носач од лима који имитира део лимарије аутомобила. Треба да изврши пеглање деформисаног дела и споје горњи и

71

72

МАГАЗИН 21.4.2013.

73

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs