Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 409 * 29. септембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

29.9.2019.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

У овом броју: Време за ребаланс буџета Успешна и ова година Пријатељство без граница Свети ратници Краљева За лакши повратак кућама Милион лопата из Краљева Хероји своха срца

МАГАЗИН

29.9.2019.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

4

12 20 28 36 44 48 58

60 68 74 84 88 90 100 102

Фото: М. Радовановић

Време породичних шетњи Краљевачки филигран у Кини Рекет замењен гудалом На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Спој младости и искуства Слога - Јошаница Времеплов

5

6

МАГАЗИН 29.9.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 29.9.2019.

9

10

МАГАЗИН 29.9.2019.

11

Сто друга седница Градског већа

МАГАЗИН

29.9.2019.

ВРЕМЕ ЗА РЕБА

12

АЛАНС БУЏЕТА

- Вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. - Кроз усклађивање прихода и расхода стекли су се услови за измену и допуну Одлуке о буџету града Краљева за 2019. годину. - У првих осам месеци ове године буџет је остварио приход од 2.157.977.646 динара што представља 56,73 одсто планираних, а у односу на исти период претходне године остварено је повећање у износу од 5,18%, што номинално износи 106.313.335 динара.

- Трошкови изградње Атлетског стадиона са планираних седамдесет девет повећани на деведесет милиона. - Трошкови радова друге фазе на истом објекту са четрдесет смањени на тридесет шест милиона динара. - У укупном износу средства за реализацију Програма уређења грађевинског земљишта увећана за око двадесет три милиона

13

14

МАГАЗИН 29.9.2019.

рви и последњи радни дан у недељи у више наврата су се показали као идеално време за одржавање седница Градског већа. Седам дана паузе између две узастопне седнице овом приликом је било довољно да се за дневни ред, сто друге од оснивања актуелног сазива, искристалише исто толико тема од којих је, судећи према распореду, најзначанијом оцењено разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења у августу ове године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току августа проверавао квалитет сто шездесет шест узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. Из мреже градског водовода је на редовни основни микробилошки и физичко-хемијски преглед анализирано сто шездесет четири узорка, а два на периодични, за које је потврђено да су бактериолошки и физичко - хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је заључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критерију-

П

ма за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а мониторинг се спроводи у централној урбаној зони и насељу Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току августа биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње давдесетчетворочасовне вредности индекса црног дима нису прелазиле максималнмо дозвољене ни на једном од мерних места дефинисаних програмом мониторинга. Утврђено је да је концентрација суспендованих честица ПМ10 била испод граничне на мерном месту Полицијска станица, а ни средње двадесетчеторочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току августа нису прелазиле граничне вредности. Истек деветог месеца у години прилика је да се на дневном реду седнице Градског већа нађе нацрт одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету за ову годину. Имајући у виду чињеницу да су Одлуком о завршном рачуну буџета града за претходну у ову годину пренета средства од 143.372.334,42 динара, да је предлогом Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему предвиђено повећање плата од 10% за запослене у установама културе, 9% у предшколским установама и установама социјалне заштите и 8% за запослене код корисника средстава буџета локалне власти, као и чи-

њенице да су у овој години од стране надлежних министарстава одобрени пројекти корисника буџета града Краљева од 161.075.893,72 динара, стекли су се услови за измену и допуну Одлуке о буџету града Краљева за 2019. годину кроз усклађивање прихода и расхода. У првих осам месеци ове године буџет је остварио приход од 2.157.977.646 динара што представља 56,73 одсто планираних, а у односу на исти период претходне године остварено је повећање у износу од 5,18%, што номинално износи 106.313.335 динара. Сагласно одредбама Закона о буџетском систему и Правилника о начину исказивања и извештавања о процењеним финансијским ефектима закона, другог прописа или другог акта на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање, за доношење и спровођење ове одлуке није потребно обезбедити средства из буџета града Краљева због чега се предлаже Скупштини града да на првој следећој седници донесе Одлуку о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2019. годину. Пред члановима Градског већа нашао се нацрт измена и допуна Програма за уређивање грађевинског земљишта у овој години којим је износ средстава за редовно и ургентно одржавање јавних путева у границама Генералног урбанистичког плана са деведесет увећан за пет милиона динара, а ван њега седамдесет планираних увећано за још десет. До промене је дошло и на позицији ургентног одржавања неасфалтираних некатегорисаних путева где је планиран износ од пет милиона повећан три пута. Пет милиона динара биће

15

МАГАЗИН

29.9.2019.

утрошено на санацији Улице 4. краљевачки батаљон, јер је услед обимних падавина утоку радова на реконструкцији Атлетског стадиона дошло до одрона једног дела. Ограничена средства за реализацију свих планираних радова разлог је да планирана средства за санацију тротоара у Хајдук Вељковој улици од петнаест милиона буду преполовљена, а сума за одржавање градских фонтана и чесми увећана за четвртину. Планирана санација и реконструкција фекалне канализације у залеђу Омладинске улице иза Хотела Турист мораће да сачека нека боља времена, као и изградња саобраћајнице са недостајућом инфраструктуром за потребе реализације програма изградње станова за припаднике снага

16

безбедности. Израда техничке документације за санацију и проширење градске депоније поскупела је шест милиона динара, реконструкција Змајевачке улице петнаест, а пешачке стазе дуж бедема од Хале спортова до ушћа Рибнице у Ибар дуплирана на шест милиона динара. Трошкови изградње Атлетског стадиона су због додатних радова које је неопходно извести да би био у функцији са седамдесет девет повећани на деведесет милиона, а трошкови радова друге фазе на истом објекту са четрдесет смањени на тридесет шест милиона. За пет милиона је поскупела изградња ски лифта на Гочу и због најниже понуде установљена цена од

тридесет пет милиона динара, а у програм је додато постављање јавног осветљења на простору Месне заједнице Самаила, за шта је неопходно платити педесет хиљада динара преко пола милиона, и постављање подземних контејнера који коштају скоро четири пута више. За читавих десет милиона поскупели су радови на изградњи фекалне канализације у Адранима, па је планирани износ од осам милиона динара повећан на осамнаест. Кад се све сабере и одузме долази се до закључка да је за текуће поправке и одржавање потребно потрошити двадесетак милиона више него што је планирано, а на зграде и грађевинске објекте нешто више од милион ипо. У

укупном износу средства за реализацију Програма уређења грађевинског земљишта увећана су за око двадесет три милиона. Градско веће је усвојило Програм гасификације града Краљева израђен од стране Милениум Тима из Београда који је изабран за стратешког партнера за гасификацију широке потрошње. Измене у достављеном програму гасификације у односу на усвојен односе се на процену инвестиционих улагања извршених на основу цена које је стратешки партнер дефинисао кроз раније уговоре за овакве врсте објекта, чиме је дошло до умањења јединичних цена за материјал и рад. Стратешки партнер је у коначној рекапитулацији процене инвестицио-

не вредности као једну целину са исказаном инвестиционом вредношћу одвојио прву фазу, а посебно другу и трећу. Рекапитулација радова показује да је за прву неопходно платити нешто више од деветнаест милиона евра, а за другу и трећу безмало шеснаест милиона. Укупна цена дистрибутивног гасовода средњег притиска од шеснаест бара незнатно премашује девет стотина седамдесет хиљада евра, дистрибутивна гасоводна мрежа скоро тридесет три милиона, а остали радови нешто више од два милиона, што укупно за сто педесет шест хиљада премашује тридесет шест милиона евра. Одлуком о признањима и наградама града Краљева утврђено је да се Октобарска награда и Специјална на-

града за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељују у виду дипломе, да се уз диплому додељују и новчани износи, као и да се средства за ову сврху обезбеђују из градског буџета. Градско веће је утврдило да новчани износ Октобарске награде ове године буде сто, а Специјалне награде за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ седамдесет хиљада динара. Одељење за друштвене делатности је на основу дописа Историјског архива поднело захтев Одељењу за привреду и финансије за ангажовање средстава текуће резерве од 233,2 хиљаде динара за штампање монографије „Друга бригада Копнене војске“, а Градско веће се сагласило са утрошком ових средстава.

17

18

МАГАЗИН 29.9.2019.

19

Обележен Дан добровољних ватрогасаца Србије

УСПЕШНИ И

МАГАЗИН

29.9.2019.

- Испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, и из које су краљевачки ватрогасци почетком јесени 1941. године отишли у партизане, венце положили представници локалне самоуправе, Ватрогасног савеза Србије и мариборских ватрогасаца, а на догађаје од пре седамдесет осам година присутне још једном подсетио др Милан Матијевић. - Између две скупштине краљевачки ватрогасци реализовали бројне значајне задатке. - Извршни одбор Ватрогасног савеза Србије је, поводом обележавања Дана добровољних ватрогасаца Србије, доделио одликовања краљевића Томислава Карађорђевића првог степена члановима Гасилске звезе Словеније и др Милану Матијевићу.

- Златни крстови члановима краљевачког Друштва

20

Фото: М. Радовановић

ОВЕ ГОДИНЕ

21

вадесет седмог септембра 1941. године двадесет шест чланова краљевачког Добровољног ватрогасног друштва су, у тачно заказано време, дошли до Ватрогасног дома у Улици Милана Топлице број 8. Након што су, једну испод друге, обукли више униформи, спалили архиву Ватрогасне чете и онеспособили телефон, постројили су се да би засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Пут их је водио даље до кафане „Задужбина“ па према мосту преко Ибра где су, парадним кораком, прошли поред немачке страже. Немцима ништа није било сумњиво, а оркестар се из Рибнице убрзо пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“ да би, након формирања Прве пролетерске бригаде, ушао у састав ове јединице и постао званични оркестар Народно-ослободилаче војске Југославије. Да је акција била унапред добро припремљена сведочи повећано присуство добро наоружаних илегалаца у цивилу спремних да реагују уколико на мосту нешто крене погре-

МАГАЗИН

29.9.2019.

Д

22

шним током. Кад је видео да се стража припрема да их заустави капелник Бранко Насаканда је затражио од ватрогасаца да засвирају у то време веома популарну немачку композицију Лили Марлен. Сведоци ових догађаја подсећају да је ватрогасцима било најтеже након што су се удаљили неколико стотина метара од моста због страха да би, ако потрче, могли да се одају. Ватрогасци су били принуђени да напусте град јер им је претила опасност да, после неколико неуспешних гашења пожара на Сењаку и немачким складиштима, буду окривљени као сарадници партизана. Податак да су и раније свирали на сахранама у околини био је добар повод за изговор да се и тога дана упуте према Рибници и Мошином гају одакле су отишли у партизане. На ове догађаје и данас подсећају спомен плоче на згради некадашњег ватрогасног дома и месту окупљања у Мошином гају. Капелник Насаканда је касније стрељан, а многи од ватрогасаца нису преживели рат.

У знак сећања на храброст краљевачке ватрогасне музике Извршни одбор Ватрогасног савеза је, након ослобођења земље у Другом светском рату, донео одлуку да се 27. септембар прославља као Дан ватрогасаца Србије, врло брзо и Дан ватрогасаца Југославије. На овај дан се традиционално испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, и из које су ватрогасци отишли у партизане, полажу венци. Овом приликом то је, у име локалне самоуправе, учинио заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић са сарадницима, венце су положили представници Ватрогасног савеза Србије и мариборских ватрогасаца, а на догађаје од пре седамдесет осам година присутне још једном подсетио др Милан Матијевић.

- Добровољно ватрогасно друштво Краљево обележава 27. септембар као свој празник у знак сећања на дан када су ватрогасци Краљева са ватрогасним оркестром из окупираног града 1941. године прешли на слободну територију и прикључили се партизанској јединици

Одликовања Извршни одбор Ватрогасног савеза Србије је, поводом обележавања Дана добровољних ватрогасаца Србије, доделио одликовања краљевића Томислава Карађорђевића првог степена члановима Гасилске звезе Словеније. Међу одликованима су Славко Крамбергер, Франци Петек, Душан Микл, Мартин Гобец, Макс Лешник, Петер Шипек, Слободан Стојановић и Алеш Цирингер који су добровољном ватрогаству Србије обезбедили шеснаест ватрогасних возила, од њих два са аутомеханичким лествама за професионалне јединице у Краљеву и Смедереву, као и другу вредну ватрогасну опрему. За дугогодишњи рад у ватрогаству истим орденом одликован је ветеран краљевачког ватрогаства др Милан Матијевић, који је у два наврата биран за председника Добро-

вољног ватрогасног друштва Краљево. За посебне заслуге у ватрогаству Златним крстом су одликовани чланови краљевачког Друштва Златан

Шошкић, Милоје Бајчетић, Милан Марковић, Живка Лазаревић, Мирјана Продановић и Катарина Димитријевић.

23

24

МАГАЗИН 29.9.2019.

25

МАГАЗИН

29.9.2019.

„Јово Курсула“ на Гочу. Тих септембарских дана, немачке окупационе власти су вршили хапшења, стрељања и вешања радника, сељака и грађана. У знак отпора окупаторским снагама, ватрогасци су одлучили да се прикључе патриотским снагама које су се бориле против немачких окупатора. Они су то урадили на оригинални начин. Ватрогасци Краљева су се договорили да 27. септембра 1941. године у 11 сати дођу испред ватрогасног дома у Улици Милана Топлице. Обукли су униформе, спалили архиву и онеспособили телефонске везе, а након тога су се постројили испред ватрогасног дома, тачно у дванаест сати засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Поред капелника Бранка Насаканде у строју су били музичари Мирко Белобрк, Милорад Миловановић – Грчки, Славољуб Мирковић, Драгољуб Моравчић, Владимир Петровић, Милосав Спасојевић. У строју су били и ватрогасци Миливоје Вујовић, Божидар Вукомановић, Бранислав Вукомановић, Милорад Педовић, Петар Петровић, Јанко Ћурчић, Иван Јурица,

26

Славољуб Петровић, Рајко Стојановић и Никола Ђоковић. Пошто се уверио да су се сви добро постројили са инструментима и узели све шта је требало, капелник је командовао: „Мирно! На десно! Напред марш!“, а добошар почео да добује, дајући такт за корачницу. Зачули су се звуци „Београд марша“, омиљене корачнице краљевачких ватрогасаца који су прошли поред споменика, па продужили према кафани „Задужбина“. Оркестар је на улици сусретао немачке војнике који су га поздрављали. Оркестар за којим су скакутала деца марширао је даље парадним кораком према мосту на Ибру и у ешелону, уз звуке маршева и корачница, прошао поред страже немачке војске на мосту, изашао из блокираног града и прешао у Рибницу. Из Рибнице се оркестар пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“, а касније ушао у састав IV краљевачког батаљона Прве пролетерске народноослободилачке бригаде и постао први оркестар Народно-ослободилачке војске Југославије. У знак сећања на овај храбар подвиг краљевачких

ватрогасаца, 27. септембар је проглашен за Дан ватрогасаца Србије и Југославије, а Добровољно ватрогасно друштво Краљево овај датум обележава као свој дан - нагласио је др Матијевић након полагања венаца. Обележавање Дана ватрогасаца Србије ове године је добило карактер републичке прославе, а отпочело Свечаном седницом Добровољног ватрогасног друштва Краљево и Извршног одбора Ватрогасног савеза Србије. Седници која је отпочела звуцима химне „Боже правде“, у извођењу Дувачког оркестра „27. септембар“, присуствовали су представници Гасилске звезе Словеније, Српско руског хуманитарног центра из Ниша, ватрогасних организација Београда, Смедерава, Чачка, Зрењанина, Рашке... Извештај о једногодишњем раду који је поднео председник Милутин Вукосављевић потврђује успешно спровођење бројних активности, посебно оних на очувању својине над ватрогасним домом и његовим стављањем у функцију ватрогаства. Између две скупштине уложени су напори да ватрогасни

дом у Краљеву остане у својини Добровољног ватрогасног сдруштва, а извршена је и адаптација просторија новоизгра ђеног дела који је стављен у функцију одржавања посебне наставе и обуке из области заштите од пожара у складу са статутом, плановима и програмима рада. У оквиру пројекта „Кућа без пожара“, који спроводи Ватрогасни савез Србије, Добровољно ватрогасно друштво је реализовало низ активности на превентивној заштити од пожара, а посебним успехом оцењена је израда пројекта намењеног заштити од пожара Парка природе Голија и ширег подручја Манастира Студенице који је финансијски подржало Министарство за заштиту животне средине. Редовна сарадња са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова и Штабом за ванредне ситуације Рашког округа огледа се у непосредном ангажовању у ванредним ситуацијама и извођењу заједничких вежби. Посебно место у годишњем извештају заузима потврда успешног рада

женске секције друштва уз потврду да је, поред специјалистичких курсева и посебне обуке из области заштите од пожара, значајна пажња посвећена редовном одржавању ватрогасних возила и опреме. Представници Добровољног ватрога-

сног друштва су били активни у вишим органима у Ватрогасном савезу Србије, и међународним ватрогасним организацијама, настављена је сарадња са ватрогасним организацијама Марибора а узвратне стручне посете ватрогасцима Словеније резултирале су добијањем вредне ватрогасне опреме. Током године успешно је реализован квиз знања из области заштите од пожара за ученике основних школа са подручја Краљева, а одржавани су радни контакти са Српско - руским хуманитарним центром из Ниша. Састанак представника Добровољног ватрогасног друштва са замеником градоначелника Краљева и његовим сарадницима имао је за циљ упознавање градских структура са текућим активностима и проблемима добровољ ног ватрогаства на подручју Градске управе. На Свечаној седници Добровољног ватрогасног друштва посебна пажња посвећена је представљању последњег броја часописа „Краљевачки ватрогасац“. Т. Радовановић

27

Мариборски ватрогасци у посети краљевачким колегама

МАГАЗИН

29.9.2019.

ПРИЈАТЕЉСТВО О

28

- Мариборски ватрогасци деветнаест година узастопно редовни гости Краљевчана на Дан добровољних ватрогасаца Србије.

- Од обнављања сарадње мариборски ватрогасци су српским колегама донирали шеснаест ватрогасних возила од којих је шест завршило у Краљеву а остала у Смедереву, Ужицу, Врњачкој Бањи, Книћу, Крагујевцу, Новом Пазару и другим градовима. - Ватрогасна опрема монасима Манастира Студенице. - Део опреме намењен је професионалној ватрогасној јединици, а остатак ће бити усмерен према шест добровољних ватрогасних друштава на територији града Краљева. - Четрдесет осам мариборских ватрогасаца на обележавању Дана добровољних ватрогасаца Србије

О БЕЗ ГРАНИЦА

29

29.9.2019.

МАГАЗИН

30

Слободан Стојановић

ад нешто што траје пуне две деценије сигурно је да је постављено на јаким темељима, а такви су између краљевачких и ватрогасаца словеначког града Марибора постављени много раније. Сарадња је накратко прекинута у време захлађивања односа између две државе, почетком последње деценије двадесетог века, а онда је све почело да долази на своје место. То потврђује Слободан Стојановић, у то време у Марибору задужен за руковођење службе заштите и спасавања, који је у Краљеву први пут боравио пре пуних деветнаест година као вођа мариборске делегације. Договор о обнови сарадње између ватрогасаца два града почео је да се реализује већ наредне године од када су мариборски ватрогасци редовни гости Краљевчана на Дан добровољних ватрогасаца Србије, што је сваки пут нова прилика за одавање поште ватрогасцима који су првих дана јесени 1941. године изашли из окупираног града како би се прикључили борцима партизанског одреда „Јово Курсула“ на Гочу. Последња посета Мариборчана у јулу ове године прилика је за разговоре о још једном контигенту помоћи који је у Краљево стигао дан пре обележавања значајног датума Ватрогасног савеза Србије. Обавеза словеначких ватрогасаца да након истека одређеног периода постојећу опрему замене савременијом повод је да се као још увек функционална донира онима који је немају. У свим акацијама сличне природе предност су имали краљевачки ватрогасци који нису пропуштали прилику да део опреме уступе ватрогасним друштвима у другим градовима. Од обнављања сарадње мариборски ватрогасци су српским колегама донирали шеснаест ватрогасних возила од којих је шест завршило у Краљеву а остала у Смедереву, Ужицу, Врњачкој Бањи, Книћу, Крагујевцу, Новом Пазару и другим градовима.

- Уочи Дана ватрогасаца Србије 27. септембра имали смо привилегију да угостимо ватрогасце града Марибора из кога су осамнаест добровољних ватрогасних друштава и професионална

К

31

29.9.2019.

МАГАЗИН

32

јединица обезбедили вредну ватрогасну опрему за краљевачке ватрогасце. Опрему су добили и монаси у Студеници који су завршили ватрогасне курсеве што се на том терену показало као прави погодак, јер су сами угасили неколико шумских пожара - потврдио је председник Добровољног ватрогасног друштва Краљево Милутин Вукосављевић, а значај донације потврдио је и представник мариборских ватрогасаца Алеш Цирингер.

- Циљ данашње донације је да помогнемо ватрогасцима у Краљеву. Знамо да сте имали велике поплаве у јуну ове године и тада смо одлучили да некако помогнемо. У протекла два месеца смо скупљали опрему, по неким нашим ватрогасним мерилима, и сада је преко Добровољног ватрогасног друштва предали колегама у Краљеву.

Надам се да ће је, не на оним великим правим интервенцијама, него на свакодневним радним вежабама, испробати и знам да ће им свакако кристити - појаснио је он. Део опреме намењен је професионалној ватрогасној јединици, а остатак ће бити усмерен према шест добровољних ватрогасних друштава на територији града Краљева. Колико је њихово присуство значајно у свакој средини најбоље потврђује податак да су основана у Врби, Буковици и Каменици где су изграђени и одговарајући ватрогасни домови. Подједнако значајним краљевачки ватрогасци сматрају позитивна искуства словеначких колега проистеклих из чињенице да је ватрогаство у Словенији начин живљења. Баш то је, каже Вукосављевић, основа на којој краљевачки ватрогасци заснивају жељу да крену истим путем. Четрдесет осам чланова добровољних ватрогасних друштава из Марибора који су ове године учествовали у великој акцији прикупљања опреме у

једанаест возила допутовали су у Краљево како би са колегама присуствовали обележавању Дана добровољних ватрогасаца Србије. Последња посета Студеници прилика је за сусрет са добровољним ватрогасцима из овог места међу којима преовлађују монаси истоименог манастира који су преузели обавезу бриге о заштити од пожара у крају богатом шумама, где инциденти ове природе нису реткост. Увид у скромне техничке ресурсе повод је посебног интересовања за ентузијасте који су претходне године зауставили ширење три шумска пожара и пре доласка припадника професионалне ватрогасне јединице. Студеничким ватрогасцима донирана су заштитна одела, радне униформе, шлемови и два изолациона апарата а иста опрема, у обиму од по сто заштитних одела и шлемова и двадесет један изолациони апарат, намењена је припадницима професионал не ватрогасне јединице у Краљеву који су изложени првом удару при гаше-

њу пожара. Осим једне пумпе и рефлектора највећи део опреме намењен је заштити ватрогасаца, а колико су педантни донатори водили рачуна о сваком детаљу најбоље потврђује податак да је све у исправном стању и прошло кроз процес хемијског чишћења.

- Осим ватрогасаца имамо пријатеље и у Пријатељству за нова времена, а понашамо се као што смо се обавезали повељом о братимљењу и помажемо кад год можемо. Полако старим али сам убеђен да са престанком активности неће бити прекинути односи са Краљевом јер сам увек настојао да неко од млађих, који су ме заменили у службама у којима сам радио, пође са мном да би се пријатељство даље развијало, а ништа не може да се развије ако није искрено и ако не осећаш да имаш пријатеља - каже Стојановић. У складу са Законом о заштити и спасавању локална заједница је у Марибору формирала ватрогаство као

обавезну службу која обједињује рад професионалне јединице и једанаест добровољних ватрогасних друштава. Сви се финансирају из градског буџета, а добровољна друштва додатно од услуга које изврше, донација, добровољних прихода и других извора што ову службу чини довољно јаком да спроводи све мере спасавања без обзира да ли су у питању пожари, поплаве, јаки ветрови или друге врсте елементарних непогода. Рад професионалне ватрогасне јединице са око 76 ватрогасаца организован је у три смене, а добровољних друштава у складу са бројем чланова подељен у четири групе. Строги критеријуми категоризације основни су разлог што у првој још нема ни једног друштва, а о условима које треба испунити за сврставње у другу најбоље сведочи податак о неопходности постојања бар два одељења са по десет оперативаца. Ако се томе додају пионири, ветерани и други није нео-

бично да добровољна ватрогасна друштва имају најмање педесет ватрогасаца. Добровољни ватрогасци су у Словенији организовани у складу са Законом о друштвима а поред оперативних, као ударне снаге, друштва обједињују пионире, омладинце, женске екипе и ветеране старије од шездесет три године. Колико је значајно учешће најстаријих најбоље потврђује податак да, због заузетости млађих редовним професионалним обавезама, често на место пожара стигну први због чега се сматрају значајним фактором у спровођењу мера заштите и спасавања. Статистика потврђује да од око хиљаду интервенција мариборских ватрогасаца годишње половина отпада на пожаре, а остале на спасавање страдалих у елементарним непогодама или саобраћајним незгодама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 29.9.2019.

35

Удружење учесника рата 1991- 1999.

МАГАЗИН

29.9.2019.

СВЕТИ РАТНИЦИ КРАЉЕВА

36

- Почаст суграђанима погунилим у ратним операцијама током последње деценије двадесетог века исказана установљењем посебне плакете додељене њиховим породицама. - Уз подршку Културно историјског центра „Српске круне“ из Крагујевца дизајнирано је пригодно признање, а за све је добијен и благослов епископа жичког Јустина. - Од укупно сто четрдесет једне плакете осамдесет четири је намењено породицама исто толико погинулих Краљевчана, а двадесет девет оних који су након пресељења у ову средину пренели њихове посмртне остатке из Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије. - Двадесет осам плакета породицама припадника ратних јединица мобилисаних из Пожаревца, Горњег Милановца, Трстеника, Крушевца и других средина

37

вадесета годишњица напада ваздушних снага северноатланске алијансе на Савезну Републику Југославију повод је да краљевачко Удружење учесника ратова 1991-1999. интензивира активности како би јубилеј био обележен на достојан начин. У том циљу планирана је реализација бројних активности, међу првима издавање монографије „Краљево на путевима историје“ уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Аутор монографије генерал Милисав Секулић успео је да дође до званичних докумената о погибији бораца са подручја Краљева, и многих других информација везаних за те догађаје, што је у знатној мери допринело стварању праве

МАГАЗИН

29.9.2019.

Д

38

слике о дешавањима у пролеће 1999. године. Годишњица почетка НАТО агресије и ове године је обележена 24. марта у Манастиру Студеница где је, уз разумевање игумана Тихона, у присуству чланова породица одржан помен погинулим борцима краљевачког краја. Традиционална активност Удружења учесника ратова је и меморијални турнир у малом фудбалу на теренима Меморијалног спортског центра „Адрани“ уз учешће екипа локалне самоуправе, Одреда Жандармерије, Полицијске управе и јавних комуналних предузећа. У Удружењу верују да ће, кад спортски центар буде заокружен изградњом помоћних просторија са свлачионицама и купатилима, туринир бити обогаћен учешћем екипа борачких

организација из других средина, а прижељкује се и долазак сабораца са простора Републике Српске и Руске Федерације, чиме би манифестација попримила међународни карактер. Председник Удружења Сретен Лазовић централним догађајем ове године оцењује пре неколико дана одржан програм назван „Свети ратници“ у Свечаној сали Градске управе, који је још једном окупио чланове породица погинулих бораца. Идеја је била да се имена погинулих не помињу само на парастосима, и обележавању почетка НАТО агресије, већ да им се почаст искаже установљењем посебне плакете додељене њиховим породицама. Разумевање за овај подухват показао је Сектор за борачко инвалидску заштиту

Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које је обезбедило финансијска средства за израду плакета. Уз подршку Културно историјског центра „Српске круне“ из Крагујевца дизајнирано је пригодно признање, а за све је добијен и благослов епископа жичког Јустина. Од укупно сто четрдесет једне плакете осамдесет четири је намењено породицама исто толико погинулих Краљевчана, а двадесет девет оних који су након пресељења у ову средину пренели њихове посмртне остатке из Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије. Двадесет осам плакета намењено је породицама припадника ратних јединица мобилисаних из Пожаревца, Горњег Милановца, Трстени-

ка, Крушевца и других средина, а преостале породицама погинулих припадника 37. моторизоване бригаде са подручја Рашке којима ће накнадно бити додељене на пригодној свечаности у овом месту.

- Свети ратници представљају заштитнике српског рода и народа а кроз историју сви цареви и краљеви, почев од Немањића, осликавали су их у црквама где су се молили кнежеви и цео народ. Има их у свим црквама и манастирима, али је најверније осликан у Манастиру Манасија по чијем је узорку урађено решење признања иконографа „Српске круне“. Имали смо жељу, и обавезу, да се овим признањем дода лого града Краљева и Министарства за рад запошљавање, борачка и социјал-

на питања који су нас подржавали у свима активностима - каже Лазовић. Да одавање дужне поште погинулим припадницима ратних јединица буде подигнуто на виши ниво допринели су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Јадранка Јагличић, Иван Лазић и Милоје Радовић. Програм назван „Свети ратници“ није усамљена прилика за подсећање на оне који су изгубили живот у ратним сукобима током последње деценије двадесетог века, што најбоље потврђује интернет сајт Удружења учесника ратова који сведочи о свим активностима чувања сећања на саборце. До краја ове године предстоје и друге активности посвећене одржавању културе сећања на погинуле борце,

39

МАГАЗИН

29.9.2019.

а да се није заборавило ни на оне који су се са тежим или лакшим последицама вратили са ратишта сведочи настојање да се обезбеди адекватна здравствена заштита и оних који, из различитих разлога, нису могли да овере здравствену књижицу. Лазовић очекује објављивање резултата конкурса Сектора за борачко инвалидску заштиту на коме је Удружење учесника ратова учествовало са пројектом пружања бесплатне здравствене заштите најугорженијим борцима. Партнери у пројекту су Дом здравља „Краљево“ и Општа болница „Студеница“, а уговор са њима гарантује да ће, чим за то буду обезбеђена средства, приступити реализацији пројекта.

- Очекујемо резултат о прихватању пројекта у оквиру кога ћемо за двеста најугроженијих бораца да организујемо комплетне прегледе и лечење, да се врате нормалном животу и да се спаси што се још спасити може. Пода-

40

так о великој смртности, и да нам умиру читави одреди, повод је да стално истичемо потребу да град, друштво и држава посвете максималну пажњу људима који су због свих других дешавања, геополитичких, стратешких и економских, остали на маргини. Многи су остали без посла, немају могућност запослења па не могу да раде и привређују, чак ни они који имају пољопривредно земљиште. Држава је изашла у сусрет нашим захтевима и дозволила да и онај који није оверио књижицу јер није платио доприносе, може то да учини преко Сектора и стекне право да се прегледа и лечи - каже Лазовић. Планирано је да се трајање пројекта ограничи на шест месеци а да се, у зависности од добијених средстава, прегледи одвијају у четири групе. Пуне две деценије ратни ветерани инсистирају на доношењу закона којим би била дефинисана њихова права. Иа-

ко су последњих година дали допринос доношењу квалитетног закона учешћем у радној групи за израду нацрта незадовољни су њеним саставом због присуства самозваних представника дела борачке популације. Управо они су, верује Лазовић, направили велику штету а најбоља потврда је уверење да су заједничке интересе подредили личном. Због очекивања да закон буде донесен до краја године председник краљевачког удружења је, на састанку са премијерком Аном Брнабић у Палати федерације 30. августа, инсистирао да се борцима максимално изађе у сусрет и у нацрт уврсте и њихови захтеви. Најзначајнијом се оцењује потреба обезбеђења новчаних примања свима за које се утврди изостанак радне способности, уз то овера здравствених књижица и увођење борачког додатка на плате запослених бораца. Депримирајуће делује уверење да је држава расправљала о различитим

ставрима, чак и о дезертерима, али још никада о правима бораца који коначно очекују усвајање кровног закона чиме би се отклониле бројне недоумице које се везују за остваривање њихових права. Податак да је субвенционисање услуга јавних предузећа у надлежности локалне самоуправе води ка ставу о потреби да се уједначе критеријуми, а обухват прошири на већи број корисника. Податак да су право на умањење трошкова комуналних услуга у Краљеву стекле породице погинулих бораца и ратних војних инвалида основа је на којој се темељи став да у категорију повлашћених треба уврстити све којима је признат статус борца и обезбедити им право на повластице као начин да побегну од свакодневице, проблема и свега што су преживели у ратним условима.

- Сваки наш пројекат усмерен је ка пружању помоћи и решавању проблема борачке популације. Иако држава

нема довољно упорни смо па смо покренули и правни поступак за остваривање права. Држава је пустила албанске затворенике из затвора по Србији, повукли су тужбу против НАТО за највећи геноцид и ничим изазвано разарање, па треба да се нађе могућност да се заштитимо ми као појединци јер је повећана смртност од најтежих болести и свега чему смо били изложени на ратишту, а трују нас и данас. Ситуација није добра, али се држава покренула да се нађе начин, а ми о свему редовно обавештавамо наше чланове. Надамо се да ћемо доживети неку сатисфакцију, а НАТО злочинци мораће кад тад да плате штету за разарање државе које сматрамо да достиже неких сто милијарди. Суштина је да врате у првобитно стање све што су порушили, да плате штету, да се извине, па тек онда да расправљамо где ћемо, шта ћемо и како ћемо, да ли ћемо да

градимо партнерство или не. Прво морају да очисте, санирају и плате за све што су урадили грађанима Србије у геноцидном разарању 1999. године кад су уништавали школе, инфраструктуру, хемијска постројења, трансформаторе, болнице, јер мета напада нису били само војни циљеви. Свесно су нас уништавли и то је највећи геноцид који је једна држава доживела, а то не може да остане некажњено - поручује Лазовић у име ратних ветерана посебно незадовољних тренутном ситуацијом на простору јужне српске покрајине, коју сматрају привремено окупираном територијом Отуда и чврст став који потврђује како нико нема право да потпише отцепљење било ког дела државне територије, без обзира на врсту и интензитет притисака којима су изложени највиши представници државе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 29.9.2019.

43

МАГАЗИН

29.9.2019.

Помоћ интерно расељеним лицима

44

ЗА ЛАКШИ ПОВ - Средином минуле недеље одржана јавна презентација за поделу материјалних средстава која ће Аrbaiter Sаmariter Bund Југоисточна Европа, са партнерском организацијом ЦенТриР и градом Краљевом, донирати интерно расељеним лицима и повратницима у ово подручје.

- У оквиру пројекта „Подршка одрживом повратку интерно расељених лица на Косово“ у току је јавни позив интерно расељеним лицима са територије десет градова и општина која су заинтересована за повратак на Косово. - Конкурс за опрему машине и алате у вредности од две и по хиљаде евра. - Опрема за педесет четири породице, а обука за покретање посла за деведесет. - Позив је отворен до 15. октобра

РАТАК КУЋАМА оследња деценија двадесетог века памти се по ратним сукобима у готово свим деловима Југославије због чега је велики број цивилног становништва био приморан да напусти домове и сигурност за егзистенцију потражи у избеглиштву. Последње године прошлог века каракте рише нагли пораст насиља на простору Косова и Метохије и настојање да се осигура територијални интегритет земље упркос оружаној агресији деветнаест најјачих земаља света удруже них у северноатланску алијансу. Све то утицало је на појачано исељавање са ових простора што је у свакодневну

П

терминологију увело појам интерно расељених лица. Према дефиницији Комесаријата за избеглице таквима се сматрају појединци или групе лица присиљених да напусте своје домове или пребивалишта услед оружаног сукоба, или да би спречили последице оружаног сукоба, ситуације општег насиља, повреде људских права, природне или катастрофе узроковане људском руком, а који нису прешли међународно признату државну границу. Комесаријат за избеглице и миграције је већ у марту 2000. године, у сарадњи са Високим комесаријатом

Уједињених нација за избеглице, организовао попис интерно расељених лица са простора Косова и Метохије и утврдио да их има 187.129. У периоду од наредних пет година са ових простора је отишло још око двадесет хиљада лица тако да је крајем 2005. године њихов број у централном делу земље премашио двеста девет хиљада, а према истом извору тренутно их је 199.584. Краљево је једна од ретких средина која је примила велики број интерно расељених лица а, иако нема званичних података, процењује се да их је у ову средину стигло око двадесет

45

МАГАЗИН

29.9.2019.

хиљада. То је пред локалну заједницу и Канцеларију за Косово и Метохију ставило велику одговорност и обавезу, да реализацијом различитих програма, стварају услове за повратак што већег броја њих на просторе одакле су дошли. У том циљу Европска унија је осмислила различите пројекте усмерене ка пружању подршке интерно расељеним лицима, а сем помоћи у пакетима намештаја и беле технике онима који су спремни да се врате пружена је могућност лакшег покретања сопственог посла. Добрим начином за то оцењени су грантови у вредности од две и по хиљаде евра, без пореза на додату вредност, намењени за куповину алата и машина за покретање производње. Више од стотину интерно расељених већ је изразило жељу за коришћење ових средстава за набавку средстава за коришћење у пољопривреди, пластеника, мотокултиватора и других, али и

46

опремање вулканизерске и аутомеханичарске радње. Радује повратак да је међу њима значајан број младих који предност дају раду на компјутерима у различим програмима, штампарским услугама или програмирању. У Краљеву је средином минуле недеље одржана јавна презентација за поделу материјалних средстава која ће Аrbaiter Sаmariter Bund Југоисточна Европа, са партнерском организацијом ЦенТриР и градом Краљевом, донирати интерно расељеним лицима и повратницима у ово подручје. У оквиру пројекта „Подршка одрживом повратку интерно расељених лица на Косово“ у току је јавни позив намењен интерно расељеним лицима са територије градова Крушеавц, Крагујевац, Краљево, Чачак, Рашка, Аранђеловац, Трстеник Врњачка Бања, Врање и Бујановац која су заинтересована за повратак на Косово због чега могу да конкуришу за опрему машине и алате у вредности од

две и по хиљаде евра и за обуку за покретање посла. Презентација повољности у свим овим градовима и општинама прилика је да заинтересована интерно расељена лица дођу до потребних информација за учешће на јавном позиву, уједно добију одговоре на сва питања и упутства за пријаву. Пројекат „Подршка одрживом повратку интерно расељених лица на Косово“ уклапа се у приоритетан задатак Владе Србије која интензивно ради на стварању услова за повратак што већег броја расељених у средине одакле су дошли, а реализација је уско повезана са политичким деловањем државних органа како би што већи број Срба остао на Косову и Метохији. АСБ и ЦенТриР охрабрују удруживање до пет повратничких породица ради веће одрживости доходовних делатности, а максимална вредност додељене опреме, машина или алата, биће увећана онолико пута колико се

повратничких породица буде удружило. Кроз пројекат се неће набављати ни додељивати половна опрема, стока, биљни расад, репроматеријал и возила, а пословне идеје које искључиво имају за циљ промет и продају дувана, алкохола, транспорт, игре на срећу, производњу и промет било ког производа, или активности које се према домаћим прописима или међународним конвенцијама и споразумима сматрају забрањеним, неће бити подржане. Статус интерно расељеног лица на територији десет локалних самоуправа у којима се реализује пројекат доказује се одговарајућом легитимацијом, право учешћа имају само пунолетна лица која нису остварила повратак на простор Косова и Метохије, а регистрована су за повратак у бази података Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација или исказала жељу за повратком у некој од институција. Услов је да кандидат није више од три

пута асистиран са овим видом бесповратних средстава, да има завршено најмање основно образовање, није био корисник програма за побољшање услова живота којим је решио стамбено питање у Републици Србији ван Косова и Метохије, није укључен у неки други пројекат који обезбеђује исту врсту бесповратних средстава и да има предуслове за обављање делатности за коју тражи помоћ. За обављање пољоприведне делатности неопходно је да је власник, закупац или има право кришћења земљишта и помоћних објеката за покретање и обављање овe делатности, за занатску услужну да је власник, закупац или има право коришћења простора у коме ће обављати делатност, а за друге делатности да има предуслове у складу са делатношћу наведеној у пријави. Ако два или више подносиоца пријаве имају исти број бодова, предност ће имати члан породице са више гене-

рација, једним или више преко шездесет година, породице са двоје или више деце испод осамнаест година, породице са трудницама или са децом до пет година, породице без редовних месечних прихода или са недовољним месечним приходима. Право на приоритет остварују породице са болесним или чланом са посебним потребама, жртве сексуалног или породичног насиља, чланови породица погинулих, несталих и киднапованих лица... Кроз позив ће се обезбедити опрема за педесет четири породице, а обука за покретање посла за деведесет, са очекивањем да ће им то побољшати могућност запошљавања и стварања прихода, тиме и одрживости повратка на територију Косова и Метохије. Позив је отворен до 15. октобра, а интерно расељена лица са територије града Краљева за додатне информације могу да се обрате локалном повереништву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

29.9.2019.

МАГАЗИН

48

Борислав Шпаговић

Знаменити Краљевчани: Борислав Шпаговић (8)

МИЛИОН ЛОПАТА ИЗ КРАЉЕВА

- Лопате из Краљева потпуно истиснуле са тржишта словеначки производ настао по моделу ромске породице Костић из Витановца. - Камиони натоварени лопатама произведеним у Краљеву кренули према свим деловима Југославије. - Оригинално решење седишта за каде заштићено у патентном заводу. - Пореска политика никад није била наклоњена занатлијама, посебно не онима који су правили велики промет.

- Прогресивно опорезивање је до деведесетих година прошлог века било значајна кочница трошењу средстава. - Радња затворена кад су, због цене репроматеријала, трошкови производње постали већи од продајне цене. - Развој привреде темељио се на петогодишњим плановима, а индустријска производња сопственим средствима елиминисала свако мешање са стране

49

локалној средини је мало познато да су на територији Југославије Словенци дуго доминирали у производњи лопата израђеним према моделу ромске породице Костић из Витановца. Била је то чувена „Мутина лопата“ коју су открили представници словеначких предузећа који су обилазили земљу са циљем да утврде који производи недостају, а могли би да буду добро пласирани на тржишту. Сиромашним Костићима није требало много убеђивања да прихвате понуду, преселе се у нови стан у Словенији и уз добру плату раде на унапређењу овог производа. Све затегнутија политичка ситуација знатно је утицала да се ускрати испорука производа јужним деловима земље што је био сигнал Регионалној привредној комори у Краљеву да произовдњу предложи Бориславу Шпаговићу који је већ имао довољно искуства у овој области. Мајстору који се годинама уназад доказао у решавању бројних озбиљнијих проблема производња лопата се није чинила претерано атрактивним послом, а уверење да поред свих тешких грађевинских машина у свим пословима ове врсте мора да се користи и лопата полако утицало на размишљање о начину како да се направи најбољи производ. Податак да лопату треба да има свако домаћинство, а да у експлоатацији представља потрошни производ који често треба да се замени новим, одлучујуће је утицао на пут према Чачку са задатком да се направи алат за лопату. Већ прве које су пласиране на тржиште наговештавале су бум који је са тржишта потпуно истиснуо словеначки производ. Коришћење квалитетних лимова за производњу лопате елиминисало је неопходност термичке обраде због чега је цена могла да буде тридесет одсто нижа од постојеће. Колико су цена и перформансе нове алатке биле у сагласности најбоље потврђује податак да су из Краљева према различим деловима земље кренули камиони натоварени лопатама, а иако нема прецизних податак Шпаговић процењује да је произвео близу милион комада. Колико је производња добила на замаху најбоље сведочи податак да су до радње истовремено стизала по два шлепера са по двадесет пет тона лимова, а из радње сваког дана излазило по пет стотина лопата.

- Организовао сам фарбање у Јарчујку, а боју наручивао у бурићима у рефузу јер је таква била далеко јефтинија. Имао сам организовану продају, а неколико трговачких путника покривали су сва подручја у земљи. Закон је обавезивао купце на исплату и року од петнаест дана, а ми смо били стимулисани да производимо што више све док се није заратило - каже Шпаговић. Да пад продаје једног утиче на размишљање о

МАГАЗИН

29.9.2019.

У

50

новом производу сведочи седиште за каде какво до тада није било познато на домаћем тржишту, а жеља да буде екслузивни произвођач одвела га је према патентном заводу у Београду. Занатска задруга „Универзал“ окупљала је пет стотина четрдесет занатлија различитих профила који су производили све што нису могли краљевачка „Фабрика вагона“, трстеничка „Прва петолетка“ и крушевачки „14. октобар“. Погрешна пословна политика њихових руководстава у значајној мери је утицала на експанзију занатства које се лакше прилагођавало тржишту и различитим производима попуњавало празнину на тржишту. Проширење производње у уској је вези са потребом да се за то обезбеди адекватан, и сваки пут све већи, простор и најсавременије машине. Радионица је из подрума пресељена у приземље, на спрату обезбеђен простор за живот породице, а колико је Боро мислио на сваког од њих сведочи податак да им је обезбедио станове и локале за покретање сопственог посла. Пореска политика никад није била наклоњена занатлијама, посебно не онима који су правили велики промет, а прогресивно опорезивање све до деведесетих година прошлог века значајна кочница трошењу средстава. Због тога су занатлије прибегавале различитим начинима да одговоре на претње, па су од занатске радње која је остваривала значајан промет ницале нове мање, по правилу регистроване на чланове породице. Овом логиком водио се и Шпаговић из чије су се занатске радње издвојиле три нове. У производњи лопата, лукова за централо грејање и прагова за аутомобиле било је ангажовано више од двадесет различитих машина, а једином повољношћу је оцењено то што су порески органи признавали амортизацију машина од дванаест процената годишње. Почетком деведесетих година већ се осетила несташица репроматеријала а прва ратна дејства утицала на прекид трговинских веза, посебно након проблема са снабдевањем горива за аутомобиле и ограниченог кретања возила сваки други дан. Педантни занатлија је увек настојао да спремно дочека нове притиске због чега је у сваком тренутку на лагеру било петнаест до двадесет хиљада лопата спремних за испоруку.

- Још увек је некако функционисала трговина са Хрватима, са Словенцима нешто мање, а ја сам за превоз користио услуге превозника који су имали комионе. Плаћање је функсионисало, а код последње испоруке лопата пред рат превозници су се једва извукли из Хрватске. Тако се угасила производња, тржиште не функционише, због опадања чланства гасе се задруге, а предузећа пропадају јер нема посла. Ако се и нађе репроматеријал цене су

51

29.9.2019.

МАГАЗИН

52

знатно више, па смо дошли у ситуацију да су трошкови производње већи од продајне цене. Више није било мотива за рад па сам угасио фирму, издао локал и повукао се из посла. Унук је завршио прецизну механику и мислим да ће да настави посао, а ја морам да му стварам услове за рад. Неке машине су већ допремљене на плац у Јарчујку где их сервисирамо, а припремам и локал да се активира производња кад изаберемо програм. После оне ситуације од 1948. године предао сам партијску књижицу и не бавим се политиком, а саветујем и унука да то никад не чини, већ да се бави својим послом и труди да буде што бољи занатлија - каже Шпаговић. На половини десете деценије живота навиру сећања на период ратом опустошене земље у којој радно место није имао само ко није хтео да ради. Иако плате нису биле превелике могло

је да се преживи, а значајну предност чинила је могућност да се од предузећа добије стан. Из главе једног од најбољих занатлија које је Краљево икада имало још нису ишчилела сећања на говор председника Југославије Тита у Сплиту и одлучан став против продаје земље странцима. Развој привреде темељио се на петогодишњим плановима, а развој индустријска производња сопственим средствима елиминисала свако мешање са стране. Да је у послератном периоду у Краљеву било већих визионара потврђује пример Миљка Петровића познатијег као Рижа, који се бавио експлоатацијом гочких шума, а колико је био далековид сведочи податак о жељи да направи велики багер и усмери ток Западне Мораве према Крагујевцу како би надокнадио несташицу воде у овом граду. Мање је познато да је у време интензивирања градње у Краљеву по-

чео да се бави експлоатацијом шљунка и песка из ове реке.

- Дошао је на идеју да направи плато од дасака висине преко четири метра, а горе велики левак са шибером где ће да довози шљунак и пуни камионе па је у радионици направио корпу капацитета пет шест кубика и жичару преко Мораве. Имао је одличну визију али није могао технички све да реализује јер мотором марке „аран“ није могао да покрене жичару. Дође код мене, а ја кажем да ћу у року од неколико дана да решим проблем. На замајац мотора уградим квачило као на колима, седиште па педалу за куплунг и гас, и решим проблем. Био је презадовољан и радио између годину и по и две до велике поплаве која је све однела. У том времену долазе код њега Црногорци из Иванграда који су се бавили експлоатацијом грађе из Калудре. Изгледала је као прашума, а кад је откри-

вена говорило се да је то равно Колумбовом открићу Америке - сећа се Боро. За експлоатацију дрвета посебно су били заинтересовани Немци који су са директором предузећа Лим, уз сагласност црногорске владе, склопили уговор о куповини велике количине смрчеве грађе. То што су у једном од ранијих пожара изгореле гране, а стабла остала сува, у значајној мери је утицало на интензивнију експлоатацију подстакнуту податком да изрезана грађа није морала додатно да се суши. Иако је из Немачке као компензација стигло осамнаест најновијих „мерцедеса“ инжењери и техничари нису могли да реше проблем транспорта дрвета из неприступачних делова Калудре због чега је у помоћ позван Миљко Петровић. Боро се сећа његове приче да је на овом локалитету већ завршено осамнаест километара пута за транспорт гра-

ђе, а од Петровића очекивано да изгради рижу за допремање са врха Калудре. Идеја је била да се трупци спуштају пет километара дугом жичаром, а четрдесет радника чекало тренутак да буде покренута. Пет километара дуга сајла пречника двадесет милиметара пребачена је преко котурача постављених на стаблима јела дуж трасе и на крајевима намотавана на велике бубњеве. Од петнаест милиона динара планираних за градњу више од половине је потрошено само за материјал, а кад ни после тога жичара није прорадила заинтересовани су и државни органи који су истраживали ненаменско трошење пара. Све то утицало је на Миљка и страх да уопште крене у Црну Гору.

- Једно јутро пада снег а он долази код мене, каже да га је на то мука натерала јер има велики проблем и исприча ми све. Нико није смео да се

прихвати посла па каже да има поверења једино у мене, јер сам и раније успешно решавао сличне проблеме. Имао је пара да ми плати карту само до Рашке где ме је чекао џип за вожњу до Иванграда а тамо су ме дочекали директор предузећа Милош Булатовић и секретар Момчило Цемовић. Одемо у Калудру, прегледам све и потврдим како жичара може да проради за петнаест до двадесет дана. Иако су ми на располагању били сви инжењери и техничари прво сам се упутио на отпад који су држала два брата. Они су из Мораче извлачили камионе и тенкове који су тамо бацани током рата, вадили из њих мењаче а остатак претапали у ливници. Жичару је покретао мотор код кога је, због преоптерећења, поломљен мењач па сам на отпаду потражио други. На срећу нађем један са дванаест брзина од тенка, одвојим, дотерам у фир-

53

29.9.2019.

МАГАЗИН

54

му и ангажујем мајсторе, али сам морао да урадим једну међуплочу, јер се није уклапао са старим мотором. Све сам прилагодио и дотерао, а кад је моториста Милоје Жарковић стартовао мотор и убацио у прву брзину испоставило се да то није оно што сам очекивао, па смо покушали са другом и даље, па тек у четвртој добили оно што нам је било потребно. Радници у чело балвана учукају челични клин за који је везано парче ланца на коме је жабица као веза са сајлом за извлачење по сто до сто педесет кубика грађе до лагера. Тако извлачимо цео дан, а уградио сам и јаке рефлекторе да осветљава током ноћи, па сутра

до подне напунимо лагер балванима прича Шпаговић. Нестрпљиви Немци су због страха да остану без поручене количине грађе неколико пута већ интервенисали код председника Црне Горе Блажа Јовановића који је одлучио да дође у Калудру и лично се увери како теку радови на експлоатацији дрвета. Велика радна победа прослављена је у препуној сали хотела у Иванграду, а Шпаговић се вратио у Краљево након што је на благајни предузећа оставио рачун за извршену услугу. Домаћини су му уступили на коришћење теренско возило коме је био неопходан генерални ремонт, а оно чиме се Шаговић до-

казао довољно за поверење да се тај посао повери баш њему. Више од потврде да је у овом крају стекао много пријатеља Боро оцењује помоћ предузећу да изврши уговорне обавезе, а Рижу ослободи бриге о проблемима који су га значајно оптерећивали. И после осам деценија радног искуства пред једним од најбољих занатлија које је Краљево икад имало и даље су бројне дилеме, понајвише она о страним инвестицијама као једином начину за покретање привреде и отварање нових радних места.

- Тога није било после рата и нико од страних фирми није могао да дође. Тито је у Сплиту говорио да нико од

странаца неможе да купи ни педаљ наше земље. Говорио је како морамо да чувано свој интегритет као зеницу ока свог и да не дозволимо да нам други долазе и стављају клипове у точкове. Не могу да схватим да имамо велики број, а да је Југославија подигла и малу и велику привреду. Шта је била „Прва петолетка“, „14. октобар“, „Јасен“, „Магнохром“. То нису биле стране фирме и све је стварано одрицањем наших људи. Развијали смо технику и није могао нико да нам условљава шта да производимо. Међутим, били су љубоморни, запад није могао да схвати да Југославија производи најбоље тенкове на свету, лаке и тешке машине,

и догодило се ово што се догодило. Нису могли да схвате да градимо централе по Африци, добијали послове вредне неколико милијарди долара тамо где Американци и Енглези нису могли да приђу. Сада смо у врло у деликатној ситуацији. Стране фирме ће да ојачају и запосле велики број наших људи, јер имају јефтину радну снагу. Не знам шта ће све да се догађа, који ће статус да има наш човек који младост проведе у тој фирми. Они ће полако да буду у све мањем броју јер ће решавати проблем и доводити Немце, Енглезе, Албанце... Који ће статус да има Србија питање је као оно које сам давно поставио кад

смо разговарали о резолуцији Информибироа, а испоставило се да сам у био праву - каже на крају Шпаговић. Неколико сати његовог монолога сведочи много више од развојног пута и јачања занатлије који је могао да буде претња друштвеним предузећима. Уместо да буде то Шпаговић је многима од њих помогао да се опораве и стану на здраве ноге што отвара бројна нова питања, колико је то у Краљеву значајно онима који и пред крај септембра ове године одлучују о додели Октобарске награде и других признања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

57

Данас је Светски дан срца

МАГАЗИН

29.9.2019.

ХЕРОЈИ СВ

58

- Кардиоваскуларне болести водећи јавноздравствени проблем и узрок смрти чак осамнаест милиона људи у свету сваке године. - Процењује се да ће број умрлих од ове групе болести до 2030. године достићи двадесет три милиона и тако постати први узрок смртности на планети.

- Сваког дана у свету од последица неке од болести срца и крвних судова умре просечно четрдесет девет хиљада особа од којих је свака десета стара између тридесет и седамдесет година. - Кардиоваскуларне болести су током прошле године у Србији биле узрок смрти 52.663 особа ветски дан срца се од 2000. обележава сваког 29. септембра, ове године под слоганом „Буди херој свога срца“ са циљем да се укаже на значај кардиоваскуларних болести и спречавање њиховог настанка променом начина живота. То је и прилика да Светска федерација за срце позове људе да утичу на чланове својих породица како би на време уочили лоше животне навике, као што су употреба дувана, физичка неактивност и неправилна исхрана, и утицали на њихову

С

промену. У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ потврђују да је главни циљ овогодишње кампање промоција свих облика физичке активности због неспорне чињенице да је физичка неактивност четврти водећи узрок умирања у свету. Сматра се да је особа недовољно физички активна када мање од пет пута недељно примењује тридесетоминутну физичку активност умереног интезитета, а према доступним резултатима истражива-

ња таквима се сматра четрдесет четири одсто одраслог становништва Србије. Најбоља потврда чињенице да су кардиоваскуларне болести водећи јавноздравствени проблем је податак да су узрок смрти чак осамнаест милиона људи у свету сваке године. То је један од главних разлога на коме се темељи очекивање да ће број умрлих од ове групе болести до 2030. достићи двадесет три милиона и тако постати први узрок смртности на планети. У Инсти-

туту за јавно здравље потврђују да сваког дана у свету од последица неке од болести срца и крвних судова умре просечно четрдесет девет хиљада особа од којих је свака десета стара између тридесет и седамдесет година. Више од три четвртине свих смртних исхода евидентиран је на просторима ниско и средње развијених земаља, а чак четири петине свих смрти од кардиоваскуларних болести је последица инфаркта и шлога. Према подацима Института за јавно здравље Србије кардиоваскуларне болести су током прошле године биле узрок смрти 52.663 особа, а скоро свака пета потиче из узрастне групе од тридесет до седамдесет година. Поразни подаци основни су разлог за скрининг кардиоваскуларног ризика једном у пет година како би се на време открило неко из ове категорије болести. Посебна препорука упућена је мушкарцима старијим од тридесет пет а женама од навршених четрдесет пет година, док се онима које су ушле у

менопаузу пре ове границе скрининг ради раније. Према подацима Регистра за акутни коронарни синдром прошле године је у Србији у просеку дневно регистрован шездесет један случај оболелих а дневно просечно умирало тринаест особа. Најниже стопе оболевања и умирања регистоване су на територији Војводине, а највише у јужним и источним деловима Србије. Здравствени радници подсећају да акутни коронарни синдром чине акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Није тајна да осамдесет пет одсто превремене смртности и више од половине оболевања од инфаркта срца и можданог удара може да се спречи мерама примарне превенције, а и мале промене у животном стилу, као што су престанак пушења, редовна физичка активност и правилна исхрана, могу да помогну у превенцији кардиоваскуларних болести. Из Института за јавно

здравље стиже препорука да старије особе, особе мушког пола и особе са позитивном породичном историјом додатно поведу рачуна о свом кардиоваскуларном здрављу. У Краљеву су у обележавање Светског дана срца укључени млади Црвеног крста који ће данас на Тргу српских ратника реализовати низ активности. Слоган под којим се ове године обележава значајан датум у календару здравља резултат је жеље да се створи глобална заједница Хероја наших срца каквим се сматрају особе из свих области живота који широм света промовишу примером и делују како би њихове породице и они живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће се хранити правилно и здраво, да ће кроз припремање здравих оброка, и редовну физичку активност, личним примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ВОГА СРЦА

59

Шири се талас подршке породици

МАГАЗИН

29.9.2019.

ВРЕМЕ ПОРОДИ

60

ИЧНИХ ШЕТЊИ

- На Тргу српских ратника аниматори, маскоте Маша и медвед, ликовна радионица на тему „Моја породица“ и изложба дечјих радова. - За најмлађе сто качкета и балони а за нешто храбрије осликавање лица. - Манифестацију је улепшала Плесна група ,,Feel the sky“, а свој деци која су за то показала интересовање пружена је прилика да покажу певачке и рецитаторске способности. - Београдска декларација реафирмише породицу као фундаменталну јединицу друштва и најбољу средину за морални, друштвени и емотивни развој деце због чега има право на заштиту државе и друштва. - Одбрана и јачање породице, њено постављање у центар политичког и друштвеног деловања и стварање породичног модела друштва, начин за решења великих друштвених проблема

61

62

МАГАЗИН 29.9.2019.

63

алас породичних шетњи, подстакнут чињеницом да је породица најстарија друштвена институција која не може бити редефинисана, запљуснуо је и Краљево. Овај начин подршке породици у неколико градова Србије подстакао је Удружење староседелаца Краљева да позове суграђане на окупљање у поподневним часовима последњег радног дана у недељи. Већ од пет сати поподне отпочело је једносатно окупљање на Тргу српских ратника, а задатак да пре почетка Породичне шетње забаве најмлађе суграђане прихватили су се аниматори, маскоте Маша и медвед. На позив за учешће одазвао се Уметнички простор „Алтернатива“, као организатор ликовне радионце на тему „Моја породица“, а сликар Бојан Оташевић прихватио задатак да приреди изложбу дечјих радова. Удружење ,,Три плус“ је за најмлађе припремило

МАГАЗИН

29.9.2019.

Т

64

сто качкета, организатор шетње балоне, а за нешто храбрије омогућено је осликавање лица. Манифестацију је улепшала Плесна група ,,Feel the sky„, а свој деци која су за то показала интересовање пружена је прилика да покажу певачке и рецитаторске способности. Староседоци Краљева су почетком недеље преко друштвених мрежа упутили позив суграђанима да се окупе у што већем броју, а податак да је било и злонамерних коментара, повод за поновљену потврду да за учешће нису потребне никакве позивнице, карте или било шта слично. Иако је при пријављивању скупа процењено да је за исказивање подршке породици довољна шетња од споменика у центру града до почетка Оладинске улице и назад, већ први наговештаји о броју учесника указивали су да то можда и није довољно.

Иако су за исти термин најављене сличне манифестације у другим градовима из Удружења староседелаца Краљева стиже потврда да нису координисане ,нити су организатори исти. Најважније је, каже заступник Удружења Иван Матовић, одсуство сваке жеље да скуп буде политички обојен и потребе да се наглашава ко је организатор.

- Сврха је да негујемо породичне вредности и традицију, па нисмо ширили никакву негативну капању, у смислу да је то шетња против некога или нечега, јер желимо да се бавимо нормалним стварима а не оним што нам намећу. Позив је упућен свима, не само родитељима са малом децом већ свима који цене породичне вредности - каже Матовић уз потврду да су преко друштвених мрежа на скуп позвани учитељи, васпитачи из државних установа, а

податак да до почетка шетње нико званично није потврдио учешће није умањило оптимизам организатора да би се ипак могли појавити на Тргу српских ратника. Учесници Регионалне конференције Светског конгреса породица, окупљени у Народној скупштини Републике Србије, пре три године су обелоданили Београдску декларацију која, у складу са Универзалном декларацијом о људским правима Уједињених нација и закључцима са десет одржаних окупљања Светског конгреса породица, реафирмише породицу као фундаменталну јединицу друштва и најбољу средину за морални, друштвени и емотивни развој деце због чега има право на заштиту државе и друштва. Уз потврду да је породица најважнија друштвена институција, старија од сваке државе, и не може бити реде-

финисана, опасним су оцењене погрешне антипородичне политичке, економске и друштвене идеологије које доводе до њеног распада што за последицу има сиромаштво и економску кризу. Из тог разлога су одбрана и јачање породице, њено постављање у центар политичког и друштвеног деловања и стварање породичног модела друштва, оцењени начином за решења великих друштвених проблема. Због неславне чињенице да Србија сваке године губи скоро четрдесет хиљада становника проблем демографске зиме ставља на прво место оних са којима се суочава друштво. Декларација указује на приоритет који се манифестује увођењем про-породичних и про-популационих мера у циљу стварања услова за формирање вишедетних породица. Значајним за то сматра се позитивна дискриминација вишедетних породица на буџетском, еко-

номском, културном и образовном плану, подршка породично оријентисаним пословним принципима и економске мере подршке малим и средњим породичним предузећима. Због тога се изразито антипородичним и апсолутно неприхватљивим оцењују одредбе будућег Грађанског законика које ће омогућити легализацију еутаназије, сурогат материнства, ограничити право родитеља да одлучују о васпитавању своје деце и омогућити легализацију истополних заједница. Забрињава и податак о преко сто педесет хиљада намерних абортуса годишње због чега се посебан значај придаје реафирмисању светости и достојанства људског живота од зачећа до природне смрти, што је повод за позив на свеобухватну акцију промоције мајчинства, очинства, лепоте детета у пренаталном периоду, рађања и живота. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

66

67

29.9.2019.

МАГАЗИН

68

Међународни фестивал нематеријалног културног наслеђа

КРАЉЕВАЧКИ ФИ - Уметник филиграна Горан Ристовић представља Србију на седмом Међународном фестивалу нематеријалног културног наслеђа у главном граду кинеске провинције Сечуан Ченгду. - Уз различите уметничке занате и домаћу радиност целог света, биће представљено све што чини нематеријално културно наслеђе. - На листи Националног комитета за нематеријално културно наслеђе уписано четрдесет шест елемената међу којима је и филигран. - Сајмови ове врсте значајни за представљање и других елемената са националне листе. - Саставни део фестивала су предавања и показне вежбе као посебна прилика за размену и стицање нових искустава. - Прилика за промоцију Краљева

илигран се сматра једном од најлепших техника обраде метала којом је вековима израђиван атрактиван накит и различити украсни предмети који изазивају одушевљење и после неколико векова. За израду предмета овом техником користе се сребрна и златна, ређе бакрена, жица чије се нити савијају, уплећу и међусобно везују како би се формирао сложени мотив који може бити слободан или положен на металну подлогу. Филигран је дуго била најраспрострањенија техника у уметничкој обради сребра и злата, а како нису постојале мустре и шеме за израду мотива најви-

Ф

ше је испољен индивидуални народни дух, па је сваки мајстор комбиновао шаре „из главе“. Добри мајстори филиграна били су далеко познати и добро плаћени за рад, а иако је филигранска техника најзаступљенија у појасу Медитерана познати су примерци накита пронађени у Троји, који потичу из периода од 2500 година пре нове ере и у Микени око пет векова касније, а примерци накита откривени су у етрурским гробницама које потичу из шестог века пре нове ере. Филигранска техника је обилато коришћена у Старом Риму, под утицајем римске уметности у време Сеобе народа ова

техника израде накита је широко прихваћена код германских племена, а врхунац достигла у Византији од шестог до дванаестог века кад у развијеним градским центрима долази до постепеног одумирања. До поновног процвата уметничке израде накита на овај начин долази око 1800. године, када накит израђен на овај начин поново улази у моду. Насупрот томе, израда накита овом техником у народној уметности Европе и Азије одржала се све време. Од краја деветнаестог века за израду филиграна почиње да се користи машински направљена, а у зависности

Фото: М. Радовановић

ИЛИГРАН У КИНИ

69

МАГАЗИН

29.9.2019.

за шта остављана као је као једнострука или упредана од више жица. Према начину израде, филигран се делио на прави и псеудофилигран, или лажни, а прави је израђиван на два начина. Код првог поступка предмет од филиграна је израђиван слободним компоновањем у основном оквиру контуре предмета, а код другог постављањем сребрних нити на подлогу са шаром. Да би се неки предмет или накит урадио техником филиграна, због осетљиве и нежне структуре, морала се прво обликовати основна контура од дебље жице или трака, на изгорелој дашчици која даје чврстину, чији су се међупростори потом испуњавали малим спиралама од најтање жице. После спајања свих детаља долази допунско украшавање, пре свега додавање гранула, ситних сребрних куглица, ситнијих и крупнијих ромбичних плочица, трака или полулопти. Псеудо или лажни филигран израђиван је тако што је предмет ливен, а затим дорађиван искуцава њем, пробијањем, стругањем и гравирањем, због чега су овакви предмети знатно грубљи.

70

Да је овај начин израде различитих предмета нашао добро упориште у Краљеву годинама уназад потврђује Горан Ристовић, а колико је мајстор филиграна надмашио све који се баве овим послом најбоље потврђује позив Народног музеја Србије да представља земљу на седмом Међународном фестивалу нематеријал ног културног наслеђа у главном граду кинеске провинције Сечуан Ченгду на коме ће, уз различите уметничке занате и домаћу радиност целог света, бити представљено све што чини нематер ијално културно наслеђе. Под окриљем Министарства културе и информисања при Етнографском музеју је формиран Центар за нематеријално културно наслеђе са задатком да, преко Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, промовише рад на утврђивању националне листе у коју је уписано четрдесет шест елемената међу којима је и филигран. Циљ је да се, уз одговарајућу процедуру, поред тренутна три, што више њих уврсти на Унеско-ву листу којом се обезбеђује међународна заштита.

Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије Крсна слава, Молитва, ђурђевдански обред, Белмуж, Обичај изливања и паљења ратарских свећа, Израда пиротског качкаваља, Пиротско ћилимарство, Филигрански занат, Клесарски занат у Белој Води, Пазарске мантије, Злакуска лончарија, Косовски вез, Певање уз гусле, Грокталица, Певање из вика, Ерски хумор, Коло (игра), Руменка (игра у колу), Свирање на гајдама, Фрулашка пракса, Свирање на кавалу, Наивно сликарство Словака, Лазарице у Сиринићкој жупи, Израда дрвених чутура у селу Пилица, Вуков сабор, Ојкача, Врањска градска песма, Чување Христовог гроба, Пиротско приповедање, Ђурђевдан, Ракија шљивовица, Казанџијски занат у Србији, Стапарско ћилимарство, Знања и вештине прављења кајмака, Циповка, Кување жмара, Бела вила, Паљење петровданских лила, Здравице, Опанчарски занат, Двопређно плетење вунених чарапа, Певање уз ројење пчела, Бездански дамаст, Ткање бошчи, Женидба краљевића Марка (обред), Вертел у Србији, Сјеничко-пештерско ћилимарство.

Податак да ће на сајму у Кини бити и бројни светски стручњаци из ове области добар је повод за уверење да је присуство на сајмовима ове врсте посебно значајно за представљање и других елемената са националне листе. Саставни део фестивала су предавања и показне вежбе као посебна прилика за размену и стицање нових искустава.

- Суштина је да се представимо на најбољи могући начин, а моја је жеља да мало промовишемо и град Краљево, да покажемо да је Србија вишеслојна, да се не састоји само из једног места, да постоје креативни људи који раде у различитим деловима земље, али и да подигнемо ниво свести о нашим туристичким могућностима. Податак да је у Србији у овом тренутку много кинеских туриста добра је прилика да се у таквом свету покажемо као атрактивна туристичка дестинација - каже Ристовић уз подсећање да локална самоуправа константно исказује подршку његовом раду због чега осећа потребу да у свакој прилици, посебно на оваквим манифестацијама, на прави начин представи средину из које долази. Седми по реду Међународни фестивал нематеријалног наслеђа одржава се средином наредног месеца под покровитељством Националног комитета Кине за Унеско, регионалне владе Ченгдуа и Министарства културе Народне Републике Кине, а током седам дана биће представљени уметници са различитих страна света који се баве уметничким занатима. Репрезентативни црквени путир, налив перо и још неколико употребних предмета само су део колекције којима ће на фестивалу у Кини Горан Ристовић представити део свог рада, уз њих и мали део националне културе која чека да буде уврштена на листу Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 29.9.2019.

73

После дуге паузе поново у Краљеву

МАГАЗИН

29.9.2019.

РЕКЕТ ЗАМЕЊЕН ГУДАЛОМ

74

- Испровоциран упис у музичку школу. - Уместо флaуте виолончело као потпуно непознат инструмент. - Иако је свако такмичење прилика за ново трауматично искуство значајно је за сазревање и челичење.

- У припреми за испит не броје се сати, а кратка пауза направи тек кад заболе руке и не може више да се свира. - Месец и по у Паризу на премијери и седамнаест реприза опере „Време цигана“ Емира Кустурице. - Спој музике и новинарства. - Корист од бављења музиком најчешће духовне природе. - Свршени студенти Факултета музичке уметности држе приватне часове, иду у иностранство или свирају на броду. - Живот траје и после тридесете, и четрдесете... - Музичари су више него припадници других професија подложни физичким напорима

Наталија Тиосаревић

75

ако не превише чести концерти класичне музике не привлаче знатније интересовање Краљевчана, чак ни оних од којих би се то очекивало по природи посла којим се баве, или тек намеравају да чине. Да има изузетака потврђује недавни концерт камерне музике у Галерији Народног музеја на коме је посетиоцима пружена прилика да чују композиције Лудвига ван Бетовена и Антона Аренског. Чини се да је интересовање јавности више од репертоара привукла виолончелисткиња, и професор камерне музике у београдској Музичкој школи „Јосип Славенски“, Наталија Типсаревић која се после вишегодишње паузе представила публици у родном граду у друштву са клавирском сарадницом на Факултету музичке уметности у Београду пијанисткињом Катарином Хаџи Антић Татић и професорком виолине на Филолошко - уметничком факултету у Крагујевцу Јеленом Роквић. Задовољства да их слушају посетиоци би засигурно били ускраћени да много пре тога код ученице трећег разреда основне школе није прорадио спортски дух а тениски рекет замењен гудалом након што је, испровоцирана успехом најбоље другарице на пријему за упис у музичку школу, и сама одлучила да крене истим путем. Значајним за прве кораке оцењује се подршка родитеља и мало певачког искуства стеченог у хору којим је руководила Лидија Спаски Живковић. Задовољство због успеха на пријемном испиту донекле је умањено након сазнања да те године ученици нису уписивани на одсек флауте па је морала да прихвати виолончело иако, признаје, није ни знала како изгледа тај инструмент. Срећном околношћу оцењује се чињеница да је те године класу преузео професор Александар Јаковљевић који је тек стигао из Београда.

- Професор ми се допао па смо од првог часа постали пријатељи и остали до данас. Било ми је занимљиво што сам могла да произведем било какав звук, а професор је уз етиду коју сам морала да вежбам увек налазио још неке популарне песме, или мелодије

МАГАЗИН

29.9.2019.

И

76

из цртаних филмова, да би ми час био интересантан. Увек је налазио прави начин да ме мотивише за вежбање, једном чак преслишавао биологију кад због обавеза у школи нисам вежбала довољно. Кад је после две године отишао у Доминиканску Републику из Крагујевца је дошао професор Божа Сарамандић који важи за једног од најбољих у Србији. Биле су то године кад сам пуно радила, вежбала и освајала награде на републичким такмичењима, а свако ново је било прилика за трауматично искуство. Ипак, иако се разликује од наступа на концертима значајно је за сазревање и челичење прича Наталија. Све чвршћа веза са инструментом основ је одлуке за упис у средњу музичку школу у којој је нову генерацију челиста чекао професор Предраг Михајловић. Од првог дана је било јасно да доста времена проведеног са професорима утиче на развој приснијих односа и одсуство траума са којима се срећу вршњаци у другим школама, што код сваког од њих појачава осећање повлашћеног положаја и својеврсне ушушканости. Управо то је, каже Наталија, један од значајних разлога што се овај период школовања сматра најлепшим и памти током целог живота, а слично мишљење деле и други који су прошли кроз овај вид образовања. И док су се, у складу са околностима, професори виолончела мењали од првог дана школе велика подршка била је корепетиторка професорка Сузана Сајић коју Наталија сматра музичком мајком.

- Као ђак генерације дошла сам у Београд као звезда и срела се са талентима из Ћуприје и звездама београдских школа, али је било доста трауматично зато што су сви на класи били изузетни и тешко ме прихватали, јер никоме нисам била позната. Две године пре тога ишла сам код професорке Сандре Белић која је пратила мој рад како би видела да ли напредујем, а иако то није била гаранција да ће ме примити значајно је због усмерења на оно што могу да очекујем на пријемном испиту. Факултет сам завршила за четири и по године, а велика част ми је

указана јер сам била стипендиста Фонда за младе таленте. Два пута сам ишла у Немачку на оркестарске кампове, једном у родни град Рихарда Вагнера где сам провела месец и по дана свирајући у омладинском оркестру. Било је то одлично искуство посебно након што сам десет дана касније у Берлину свирала у немачко скандинавској филхармонији младих на завршном концерту у сали Берлинске филхармоније - каже Наталија. Време студија памти се и по првим значајнијим наступима у саставу различитих ансамбала међу којима су Гудачи светог Ђорђа, Camerata Serbica и Београдска филхармонија. Било је то време када, ни поред целодневних вежби у месецима који претходе испиту, није најбоље решење одбијати позиве ове врсте. А колико се озбиљно приступа припреми за испит најбоље потврђује податак да се у том периоду не броје сати, а кратка пауза направи тек кад заболе руке и не може више да се свира. Поступак се понавља сваки пут без обзира да ли је на испиту солистички наступ, у трију са виолончелом и клавиром или у оркестру. Завршетак студија поклопио се са извођењем опере „Време цигана“ Емира Кустурице, а месец и по у главном граду Француске, поред премијере и седамнаест реприза, прилика за стицање нових искустава. Поред рада у институцији у којој се строго поштују правила понашања, и сусрета са публиком која има адекватан однос према ономе што јој се пружа, била је то прилика да се упозна Париз и провери знање француског језика понето из школе. Период после студија везан је за паралелне наступе са више оркестара, а жеља за усавршавањем повод за једногодишње мастер студије камерне музике инициране жељом да се одржи чвршћи контакт са инструментом. Била је то прилика за стицање знања потребних за рад у просвети и корак ка заснивању радног односа у Музичкој школи „Јосип Славенски“ где су јој поверена два стручна предмета, камерна музика и читање с листа. Велики број различитих инструмената амбициозном професору пружа прили-

77

78

МАГАЗИН 29.9.2019.

79

80

МАГАЗИН 29.9.2019.

ку да саставља различите камерне ансамбле, од дуета и трија до већих са различитим комбинацијама инструмената. Свака се показала као посебан изазов и прилика за стицање нових искустава, а и ученици су их прихватили радије него соло наступе јер током извођења нису сами на сцени. У време кад су пре уписа на факултет као алтернативне биле студије језика и журналистике мало ко је веровао да ће неколико година касније музика бити спојена са новинарством. Један семинар у матичној школи био је прилика за познанство са диригентом опера у Мексику и Немачкој Србољубом Димићем коме се учинило како би Наталија могла да му буде добар асистент за медије. Да додатни послови нису на одмет потврђује и касније ангажовање у овој области кад је виолинисти Јожефу Жиги који живи у Немачкој био потребан добар познавалац музике спреман да прати његове наступе и музичку каријеру, а информације пласира на веб сајту. Четири дана обавеза у музичкој школи оставља довољно времена за бројне друге активности од којих се најпријатнијим показала брига о кћерима Миони и Софији, ученицама петог и првог разреда основне школе. Миона је већ кренула мајчиним стопама и, после краткотрајне и неузвраћене љубави према клавиру, определила се за виолу. Мало је познато да свирање представља и ментално и физички тежак посао усмерен ка настојању да се произведе здрав тон. Као такав захтева добру физичку кондицију која се постиже редовним вежбањем, а и једно и друго највећи су ограничавајући фактор који одређује период активног бављења музиком. Свесна је тога и Наталија па настоји да учини све што је могуће како би у овој области опстала што дуже. Пажљивији посматрачи стања у области музике памте Наталијин наступ на концерту Балканике у Краљеву пре десетак година. Било је то време рада у квартету Wonder strings који је наступао са Балкаником све

док, као и у многим другим приликама, није морала нечег да се одрекне како би више времена посветила деци.

- Ако хоћете да живите пристојно у великом граду то је од плате у просвети јако тешко, па морате да радите неки додатни посао. Као и у свакој другој професији принуђени сте да радите од ујутру до увече, или радите више послова, па је корист од бављења музиком најчешће духовне природе. Многи музичари одлазе у иностранство, најчешће у Немачку где постоји више од сто осамдесет оркестара у којима цене рад и можете да радите за пристојну плату, што је велика сатисфакција. У Београду имамо филхармонију, оркестре Радио - телевизије Србије, опере, Министарства одбране „Станислав Бинички“ и евенетуално по један у Крагујевцу и Новом Саду. У таквим околностима свршени студенти Факултета музичке уметности држе приватне часове, иду у иностранство или свирају на броду. Не бих да деморалишем младе уметнике, али морају да буду свесни како не могу да опстану као просечни са мало вежбе, па је неопходно да дају сто десет посто себе у вежбању, свирању и контактима које имају. Сваки млад човек мора да схвати да живот траје и после тридесете, и четрдесете, и да ће се пропуштено надокнадити. После неколико година одрицања током средње школе и факултета чека још много лепих ствари, па треба да се фокусирамо да нам године не пролазе узалудно, него да се трудимо и дамо све од себе на месту као што је академија, или било који други факултет, а онда ће се надокнадити пропуштено - каже Наталија. Отуда порука свима који се двоуме да добро размисле да ли су спремни да свакодневно проводе сате и сате вежбајући, да прихвате доборонамерно сваки савет и критику, чују мишљења различитих људи и професора јер од сваког може по нешто да се научи, како од доброг тако и од лошег. Податак да су музичари више него припадници других професија подложни

физичким напорима који утичу на појаву повреда, води ка ставу о потреби довољног нивоа свести да, чак и ако се нешто тако деси и онемогући даље бављење овим послом, само ако су довољно образовани могу да се посвете некој од хиљада других професија у којима могу да постигну много и буду срећни. Концерти слични оном у Галерији Народног музеја последица су потребе уметника да се стално усавршава у послу за који се определио. Посебан мотив за то требало би да имају просветни радници, а бар један сличан наступ током године буде добра прилика да личним примером мотивишу ученике на рад. Осим тога добар је начин да се млађима покаже шта их очекује у животу и за шта се спремају. Наступ у Краљеву са пијанисткињом и виолинисткињом само је један у низу других различитог састава, од виолине и виолончела преко дванаест виолончела до клавирског трија... После овог следе концерти у Крагујевцу и Београду, а Наталија верује да до неког следећег у Краљеву неће требати толико времена колико је протекло од последњег наступа у овој средини на дипломском у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ 2002. године. Излив емоција због присуства драгих особа, посебно корепетиторке Сузане Сајић и васпитачице из вртића Снежане Адеми, није потврдио много пута поновљен став како је најтеже наступати у свом граду. Енергија којом је публика надахњивала суграђанку још једном је потврдила тезу да ће је оно што је понела из родног града пратити до краја живота. Иако је од концерта прошло само неколико дана они који су имали привилегију да присуствују јединственом догађају у галерији краљевачког Народног музеја са великим нестрпљењем очекују припрему новог програма и још један сусрет са Наталијом и њеним колегиницама. А она признаје да су је преплавиле емоције баш као и кад је, као ђак генерације краљевачке музичке школе, била гост на двору Карађорђевића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 29.9.2019.

83

84

МАГАЗИН 29.9.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Прича о играчкама

зајмили су Гордан Кичић, Милена Предић, Тамара Алексић, Драгољуб Љубичић, Драган Вујић, Маја Оџаклијевска и Нада Блам. Филм се приказује до 2. октобра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Рамбо 5: До последње капи крви

Вуди је увек био сигуран у то које је његово место у свету и да је његов главни задатак да чува своје дете, без обзира да ли је у питању Енди или Бони. Када Форки, играчка коју је Бони направила као део задатка, себе прогласи отпатком, Вуди сматра да је његова улога да му помогне да прихвати то да је и он играчка. Али, када Бони на породично путовање понесе целу банду играчака, Вуди ће се наћи у неочекиваној авантури у којој ће поново срести давно изгубљену пријатељицу Бо Пип. После много година које је провела сама, њен авантуристички дух и живот у покрету изменили су нежну, порцеланску спољашњост. Вуди и Бо ће схватити да су, када оживе као играчке, потпуно различити, али и да им је то једна од најмањих брига. Анимирану авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, у трајању од сто минута, Џош Кули је режирао према сценарију који су написали Џон Лестер и Ендрју Стентон, а гласове анимираним јунацима по-

сценарију који су написали Метју Кирјулник и Силвестер Сталоне поред кога водеће улоге тумаче Паз Вега, Срђо Перис Мечета, Адријана Батаса и Оскар Хенада. Филм је на репертоару до среде 3. октобра, а пројекције почињу у 20 сати.

Уклето За време Ноћи вештица, група тинејџера задесиће се у уклетој кући за забаву, која обећава да ће пробудити све њихове најмрачније страхове. Та ноћ ће постати смртоносна, кад схвате да су неке од њихових ноћних мора реалност. Деведеседвоминутни хорор у 2Д формату Скот Бек и Брајан Вудс режирали су према сопственом сценарију. а водеће улоге тумаче Хети Стивенс, Вил Бритн, Лорин Алис МекКлеин, Ендрју Колдвел и Шази Раџа. Филм је на репертоару „Биоскопа „Кварт“ до половине следеће недеље у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.

Упркос озбиљним годинама легендарни Силвестер Сталоне је један од најпопуларнијих светских филмских акционих јунака који је најпознатије улоге остварио управо у серији филмова о Рокију и Рамбу. Вијетнамски ветеран Џон Рамбо преживео је многе потресне догађаје у животу те се повукао у једноставан живот у изолацију. У новом наставку култног серијала „Рамбо“ сукобљава се са припадницима мексичког картела који се дрзнуо да му отме кћерку. Акционоу авантуру којој недостаје минут да би трајала сат и по Едриен Гринберг режирао је према

85

86

МАГАЗИН 29.9.2019.

87

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

29.9.2019.

Свака власт је у Срби Крволочно „реже“ је

88

Сазнања су из минулих доба; власт је слатка, ал' кварљива роба!

Ако је политика, „лака женск Политичар је „лака роба“!?

ији – режим!? едни на друге!

ка“! ?

Прошло време, схватите то људи, за „бусање у јуначке груди“!

89

МАГАЗИН

29.9.2019.

Пред друго коло квалификација за Европско првенство

90

СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

- Данас друга квалификациона утакмица за одлазак на Европско првенство следеће године које заједнички организују Норвешка и Данска. - Рукометашице Србије против Чешке. - После победе над Швајцарском очекују се нова два бода. - На Светско првенство по визу за Олимпијаду. - Рукомет у Србији није популаран спорт колико је био пред крај девете деценије двадесетог века. - Један од највећих инфраструктурни проблеми. - Велики број играчица врло рано одлази у иностранство. - Србија у женском рукомету нема представника у значајним међународним такмичењима као што је Лига шампиона.

- Без великих улагања нема великих резултата

91

ако је Краљевчанима у периоду пред почетак рада нове спортске хале у Рибници обећавано обиље међународних догађаја за четири и по године на прсте би се могле изборојати званичне утакмице националних тимова у различим спортовима. Можда је баш то, а можда и податак да се за утакмицу не плаћа улазница, било разлог великог интересовања за сусрет женских рукометних репрезентација Србије и Швајцарске у првом колу квалификација за Европско првенство следеће године које заједнички организују Норвешка и Данска. Неколико дана боравка у Краљеву повод је да руководство и чланице националног тима прими и градоначелник Предраг Терзић најавом да ће наредне године на истом месту бити одржан још један турнир Лиге нација у одбојци. Значајнија од тога рукометним радницима је атмосфера у којој су се репрезентативке Србије припремале како би освојиле прва два бода у овом циклусу групне фазе такмичења у којој су им противнице национални тимови Швајцарске, Чешке и Руске Федерације. Амбицију да репрезетација у прве две утакмице освоји четири бода не крије ни тренер Живојин Максић који, поред запослења у Рукометном клубу Зајечар, врши функцију координатора Рукометног савеза Србије за млађе категорије. Од 2011. године од када ради са најбољим српским рукометашицама репрезентација је остварила значајне резултате, после сребрне медаље на Светском првенству и шампионске титуле на Медитеранским играма екипа је морала да се задовољи трећим местом на Универзијади. Све то обавезује на озбиљан рад у наредном периоду у коме предстоји учешће на још једном надигравању најбољих светских екипа како би обезбедиле једно од првих седам места које омогућава пласман на Олимпијским играма у Јапану.

- Ово је прва утакмица квалифи-

МАГАЗИН

29.9.2019.

И

92

кација за Европско првенство 2020. године. Са великим мотивима и амбицијама улазимо у те квалификације жељни да у прва два кола освојимо четири бода, а у трећем и четвртом се против Русије боримо за прву позицију у групи. Екипа Швајцарске нам је први противник, Словачка у у недељу други тако да се припремамо за две утакмице, а квалификационе утакмице су и добра припрема за Светско првенство које нас очекује почетком децембра у Јапану. Карактеристично за ову екипу је да је доста дуго на окупу, неке од девојака су освајале медаље на Светском првенству, Медитеранским играма и Универзијади, а како је и доста младих можемо говорити о споју младости и искуства - каже Максић. Колико је у рукомету тешко доћи до места на олимпијском турниру најбоље потврђује податак да на сигуран пласман могу да рачунају само најбоље екипе са Светског првенства, а остале прилику за то потраже у квалификацијама. Податак да женска рукометна репрезентација није учествовала на Олимпијским играма од 1988. године, кад је домаћин био Сеул, додатни је мотив у настојању да се на Светском првенству оствари што бољи пласман и тако направи корак ближе одласку у Јапан скоро годину дана касније. У овом тренутку нико нема дилему да то неће бити ни мало лако што не умањује оптимизам играчица, руководства репрезентације и Рукометног савеза Србије о могућности достизања приоритетно високо постављеног циља. Једно од препрека на том путу је сазнање да рукомет у Србији није толико популаран спорт колико је био пред крај девете деценије двадесетог века, а једним од највећих оцењени су инфраструктурни проблеми као последица чињенице да највећи број градова у земљи нема одговарајуће дворане у складу са захтевима овог спорта. Уз констатацију да велики број играчица врло рано одлази у

иностранство значајном тешкоћом сматра се финансијска и организациона ситуација у клубовима, а резултат се огледа у чињеници да Србија нема представника у значајним међународним такмичењима као што је Лига шампиона.

- Савезна Супер А лига има квалитетних клубова, али организациона и финансијска ситуација нису на нивоу европских клубова. Један од разлога је и рад са младима који треба да буде на вишем нивоу, уз потребу да се у основним школама рукомет врати на место на коме је био некада. Србија је спортска нација доста улаже у спорт, али мораће још више јер без великих улагања не може да буде ни великих резултата. Финансије су један од важних фактора, али је много битнији рад са децом, да се што већи број деце укључи у спорт и да се промовише рукомет - каже Максић. Повољном околношћу сматра се довољан број школованих тренера способних да подигну рукомет на виши ниво, а иако су резултати које остварују у земљи и иностранству добра потврда то не ослобађа обавезе да раде више и доказују се. На квалитет игре у значајној мери утиче одсуство са јаких европских такмичења, а основни разлог су недовољно квалитетне екипе да се у Лиги шампиона супроставе европским, чак и ако се занемари чињеница да она представља изузетно такмичење. Да српске рукометашице нису у потпуности елиминисане из међународних такмичења потврђују учешћа на челенџ куповима намењеним репрезентацијама у развоју. Оптимизам за убедљиву победу пред утакмицу са првим противником у квалификацијама за Европско првенство темељи се на чињеници да је атмосфера у репрезентацији током припрема била на изузетно високом нивоу. Ако се томе дода повољан здравствени билтен, мотивација и амбиција са којом се улази у све утакмице и адекватна атмосфера у спортској дворани, онда су створе-

93

94

МАГАЗИН 29.9.2019.

95

96

МАГАЗИН 29.9.2019.

ни сви услови да се на утакмици са слабијим противником уигравају поједине варијанте и одређене линије целог тима неопходне за адекватан отпор јачим противницима на Светском првенству. Разлог што све чланице националног тима играју у иностранству огледа се у чињеници да квалитетне играчице добијају ангажман још као врло младе, а разлогом више оцењује се прилика да зараде боље него у земљи. Управо то је разлог за уверење да би се велики број играчица вратио кад би ситуација била боља, што би у значајној мери допринело квалитету локалних клубова. До јуна следеће године, кад ће бити позната комплетна листа учесница Европског првенства, репрезентацији Србије у марту предстоје две утакмице против екипе Русије. И поред чињенице да противник као актуелни олимпијски шампион и европски вицешампион важи за апсолутног фаворита репрезентативке Србије не напушта оптимизам да би и у два меча могле да остваре добар резултат. До краја квалификација следе мечеви против Чешке на домаћем терену и гостовање у Швајцарској. Светско првенство у Јапану почиње 30. новембра и траје до 15. децембра, а Србију у првом колу очекује првак Африке Ангола. Противник у другом колу је Куба, а до краја првог дела групне фазе Србију очекују мечеви против Норвешке, Холандије и Словеније. Податак да три најбоље пласиране екипе стичу право за наставак такмичења у другом делу, пре нокаут фазе, довољно је за жељу да се оствари што бољи резултат. Као што се очекивало екипа Швајцарске, која не припада екипама из европског врха, није успела да пружи јачи отпор разиграним рукометашицама Србије о чему најбоље сведочи резултат од дванаест голова разлике. И поред тога потврдиле су да значајно улагање у овај спорт последњих неколико година даје добре резултате какви су посебно видљиви у млађим категоријама. Настојање да се значајним улагањима оствари напредак на европској лествици огледа се и у намери о скором оснивању академије у оквиру које би најбоље рукометашице

Живојин Максић могле у дужем периоду да тренирају на једном месту, што је добра основа за систем који омогућава да у наредном олимпијском циклусу буде ближе екипама на европском врху. Показало се како је убедљива надмоћ над екипом Швајцарске добра прилика да селектор пружи прилику што већем броју играчица, посебно ако се зна да је током године мало прилика за окупљање. Због тога су четири националне недеље по правилу прилика да се пружи шанса млађим играчицама које би у будућности требало да буду окосница репрезентације.

- Рукомет није популаран спорт и мора много да се ради да би дошао на виши ниво. Надам се да ћемо у наредном периоду то успети по питању услова рада, а што је важније финансијски, организационо и кадровски, да би у перспективи било још боље - каже Максић уз потврду да су добри домаћини у Краљеву подједнако били представници локалне самоуправе и Рукометног клуба Металац који су обезбедили све што је потребно за квалитетну припрему и добар резултат у првом колу квалификација за Европско првенство. Т. Радовановић Фото: М. ЕРадовановић

97

98

МАГАЗИН 29.9.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

99

100

МАГАЗИН 29.9.2019.

Слога - Јошаница 0:1

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 29. СЕПТЕМБРА И 5. ОКТОБРА

МАГАЗИН

29.9.2019.

29. септембар

102

480. п. н. е. — Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса.

61. п. н. е. — Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима.

1227 — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат.

1273 — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством.

1399 — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине.

1739 — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат.

1911 — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.

1923 — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини.

1938 — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом

којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата.

1940 — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.

1941 — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу.

1957 — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом.

1958 — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.

1967 — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.

1970 — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.

1972 — Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе.

1979 — Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“.

1988 — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир.

1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.

1993 — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије.

1994 — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске.

1999 — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе

незадовољство његовом деветогодишњом владавином.

2000 — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева.

2001 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

30. септембар 1399 — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо.

1846 — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију

приликом вађења зуба.

1912 — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти.

1915 — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања.

1918 — Ступило је на снагу „Солунско примирје“ којим је ефективно окончано бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила.

1941 — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца.

1949 — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница.

1962 — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.

1965 — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.

1966 — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност.

1970 — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији.

1980 — У симболичном подсећању

на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту.

1988 — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико.

1990 — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом.

1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.

1992 — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.

1993 — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи.

1994 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова.

1999 — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност.

2000 — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти.

2005 — Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

1. октобар 1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа.

103

29.9.2019.

МАГАЗИН

104

1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.

1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.

1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.

1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.

1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.

1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детониларало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.

1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.

1975 — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.

1975 — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.

1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.

1995 — Са 50,6 % гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.

1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“.

2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Ма-

дриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.

2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

2. октобар 1187 — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.

1608 — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.

1870 — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.

1924 — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.

1935 — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.

1944 — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.

1946 — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.

1975 — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.

1989 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова.

1990 — На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти. Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе

из Београда и Загреба ка јадранској обали.

1991 — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.

1998 — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.

1999 — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.

2000 — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства

његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.

2002 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид.

2003 — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003.

2009 — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референ-

дум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.

3. октобар 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја.

382 — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота.

1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.

1824 — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.

1866 — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.

1906 — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.

1929 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.

1932 — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.

1938 — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ 1944 — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији 1952 — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.

1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.

1981 — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.

1989 — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.

1991 — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“.

1993 — У Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.

1995 — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.

1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.

1999 — Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт. У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега. Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.

105

2001 — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.

2010 — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

МАГАЗИН

29.9.2019.

4. октобар

106

1209 — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао.

1582 — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919.

1853 — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства.

1865 — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република.

1878 — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу.

1895 — Саграђена бањалучка гимназија 1918 — Борис III постао је цар Бугарске, пошто је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом свет-

ском рату био је савезник нацистичке Немачке.

1944 — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.

1945 — Основан Партизан.

1957 — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит.

1965 — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету.

1974 — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970.

1977 — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња.

1992 — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.

1993 — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи.

1999 — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста.

2000 — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке

партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима.

2001 — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.

2009 — Навијач Фудбалског клуба Сарајево Ведран Пуљић (22) убијен је у Широком Бријегу из ватреног оружја пре утакмице између Широког Бријега

и Сарајева. У њега је хицем из пиштоља пуцао бивши полицајац из Широког Бријега Оливер Кнезовић. Он је признао убиство и потом побегао из полицијске станице у Широком Бријегу, а потом је напустио Босну и Херцеговину и отишао у Загреб .

5. октобар 610 — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.

1511 — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске

државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.

1796 — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.

1813 — После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.

1883 — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул.

1900 — Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића.

1908 — Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину.

— Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I. 1910 — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.

1915 — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.

1938 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.

1954 — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.

1964 — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно

бекство од изградње зида 1961.

1969 — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света.

1974 — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.

1983 — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.

1988 — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.

1989 — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.

1994 — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство.

1995 — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.

2000 — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и СР Југославије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.

2004 — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs