Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 408 * 22. септембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

22.9.2019.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

22.9.2019.

МАГАЗИН

У овом броју: Сто прва година сећања У фокусу сеоски туризам Задовољни и кулци и продавци Значајан за град и пољопривреду Улица проје у Ратини Занатлије као беле вране Отворена врата правосуша Војска Србије без премца Надвожњак отворен, гужве остале „Кипа“ двоструки победник На репертоару Биоскопа „Кварт“ Повратак почецима Наличја српског лица Трепча - Слога Времеплов

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

12 22 26 34 42 50 58 60 66 74 84 88 92 94 96

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

МАГАЗИН 22.9.2019.

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

МАГАЗИН

22.9.2019.

СТО ПРВА ГОД

ДИНА СЕЋАЊА - О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и 200 хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама, као и од болести које су донели аустроугарски војници. - О доприносу Среза жичког у Великом рату сведочи податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. - У Првом светском рату је учествовало седамдесет милиона становника из више од тридесет три државе. – Животе изгубило десет милиона војника, а рањено два пута више. - Народи који не обележавају значајне историјске догађаје из своје прошлости не могу рачунати да ће имати светлу будућност

МАГАЗИН

22.9.2019.

етнаести дан септембра сваке године је прилика да се са посебном пажњом подсети на проток још једне, ове године сто прве, године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника до тада највећег ратног сукоба у светској историји сваког 15. септембра се, полагањем венаца и цвећа на споменик српским ратницима, поново подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. На дан кад се обележава сто прва годишњица значајног догађаја Краљево се још једном подсетило свих ратни-

ка са ових простора који су учествовали у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. Пробој Солунског фронта је историјски датум за Србију, јер су од тог дана у незаустављивом јуришу један за другим ослобађани сви окупирани градови, а српска војска из Краљева коначно протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године након што је у вечерњим часовима у град ушла коњичка патрола капетана Богдана Јевтовића и означила крај четворогодишње окупације. Дан пробоја Солунског фронта по-

лагањем венаца традиционално обележава Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то пред спомеником на Тргу српских ратника учинили представници локалне самоуправе и Рашког управног округа, Полиције, Војске Србије, борачких удружења и организација цивилног друштва. - Краљево данас обележава историјски датум, Дан пробоја Солунског фронта који је пресудно утицао на бржи завршетак Првог светског рата. Са подручја Краљева и Среза Жичког у Првом светском рату је учествовао велики број ратника, из једне куће сва мушка

чељад спoсобна да носи пушку. У рат су одлазили очеви са синовима, браћа, рођаци... Многи од ових ратника погинули су, или умрли, на ратиштима на којима је војевала српска војска, далеко од својих домова и родног краја. Ми у Краљеву са посебним задовољством обележавамо овај датум и сећамо се да су српски ратници у темеље слободе Србије узидали своје животе - нагласио је председник Друштва „Јово Курсула“ др Милан Матијевић и подсетио да је у знак жаљења за палим ратницима, поштовања њихових јуначких дела и сећања на жрtве, народ подизао бројна спомен обележја. Међу њима је спомен школа у Пе-

ченогу, спомен плоче на школи у Тавнику, здравственој амбуланти у Лађевцима, Манастиру Жичи, црквама у Врдилима, Мрсаћу и Самаилима, спомен црква у Врдилима и звонаре у црквеним портама Врбе и Сирче. На жртве Првог светског рата подсећају костурнице у Богутовцу и Ушћу, Жички народни дом, спомен чесме у Врдилима, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драгосињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама, црквеној порти у Матарушкој Бањи, Великој ливади на Гочу. На Врановцу је изграђена спомен капела и постављен крст као и у Прогорелици, на планинама Чемерно и Троглав, а у Витковцу установљен спомен парк. Споменици

фигуралног облика подигнути су у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Лешеву, Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју, а спомен плоче постављене на задружним домовима у Милочају, Обрви и Стублу, кафани у Богутовцу, на школама у Роћевићима и Матаругама. Војнички споменици деценијама су присутни на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи и Тепечима, а споменици крајпуташи у Адранима, Буковици, Витановцу, Витковцу, Врби, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Закло-

МАГАЗИН

22.9.2019.

пачи, Јарчујку, Ковачима, Магличу, Матаругама, Мланчи, Мусиној реци, Печеногу, Ратини, Рудну, Сибници, Стублу, Студеници, Тепечима, Толишници, Станчи, Ушћу, Цветкама, Церју, Чукојевцу и Шумарицама, а уређене галерије споменика крајпуташа у Краљеву, Самаилима, и Цветкама. Име српске хероине Милунке Савић носи основна школа у Витановцу, а краљевачке улице имена војсковођа и бојишта из Великог рата. Међу њима су улице војвода Мишића, Путника и Степе, Улица Милунке Савић, Солунских ратника, Церска и Крфска, а централни градски трг носи назив Трг српских ратника. Парастос за покој душа свих који су пали за слободу отаџбине, не само у време Првог светског рата него и небројаних од Косовског боја до дана-

шњих дана, служили су свештеници Епархије жичке уз подсећање на временску дистанцу дужу од једног века од догађаја којих се српски народ сећа на овај дан. О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и 200 хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама као и од болести које су донели аустроугарски војници, а о доприносу Среза жичког у Великом рату податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. На њих подсећа 57 споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају спомен цркве, спомен чесме, спомен звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама док трајно чувају сећање на јунаке Првог светског рата и подсећају

на потребу да то чине и генерације које тек долазе. Пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године означен је почетак краја највећег сукоба у историји човечанства до тада, јер је у Првом светском рату учествовало седамдесет милиона становника из више од 33 државе. За српску историју овај датум је значајан јер је фронт пробила српска војска, тачније Шумадијска дивизија из састава Друге српске армије, уз помоћ две француске дивизије. Годишњица пробоја Солунског фронта прилика је за подсећање да су у састав Шумадијске дивизије били укључени борци са подручја Краљева и околине сврстани у десети, једанаести и дванаести пук. Значај пробоја најбоље потврђује податак да је само неколико дана касније капитулирала Бугарска, а затим и

Турска. Историчари се слажу у оцени да пробој Солунског фронта представља прекретницу у Првом светском рату који је званично завршен 11. новембра, а касније мировним уговором у Версају потврђен крај највећег сукоба у историји људске цивилизације у коме је погинуло више од десет милиона војника, док је двадесет милиона рањено. У том рату су срушене три царевине, турска, аустроугарска и руска, а 1. децембра 1918. године створена нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Обележавање сто прве годишњице пробоја Солунског фронта прилика је за још једно подсећање како народи који не обележавају значајне историјске догађаје из своје прошлости не могу рачунати да ће имати светлу будућност. Недовољан број Краљевча-

на, који приличи оваквом догађају, окупља се сваке године испред споменика на Тргу српских ратника како би обележили значајан датум за историју и сетили се предака који су дали животе за живот у слободи. Податак да је пошту страдалима у Великом рату одала и група основаца подгрева наду да би их већ наредних година могло бити више.

Солунски фронт Солунски фронт је настао након што је пропао покушај савезника да у јесен 1915. године спрече пад Србије пред најездом немачких, аустроугарских и бугарских агресора. Стабилан фронт од албанске обале до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге

МАГАЗИН 22.9.2019.

бориле са Централним силама, одолевао је упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултирала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Након предаје црногорске војске крајем јануара 1916. године аустроугарска војска је наставила напредовање дуж јадранске обале нападом на Албанију која је била под контролом Италије, да би до краја зиме њена војска била истерана из скоро целе земље. У таквој ситуацији, после изгубљеног рата на Балкану, британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке али су њене снаге остале, и поред нескривеног незадовољства, под притиском француске владе. Савезничке армије су стациониране око Солуна који је постао велики утврђени камп, а српска војска под командом генерала Петра Бојовића, након одмора и опоравка на Крфу, француским бродовима пребачена на Солунски фронт. Грчка је била неутрална, а краљ Константин I пронемачки опредељен,

док је премијер Елефтериос Венизелос подржавао Француску. Иако је Грчка у почетку подржала францускобританску помоћ Србији, а онда јој се супротставила, ројалистичка влада је након Венизелосове оставке званично осудила, али се није супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише, а влада се повиновала том захтеву, али се све више приближвала Централним силама. Са поузданим сазнањем да ће се Румунија придружити савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску, док су Немци уз помоћ обавештења од грчких присталица правили план за изненадни напад, а офанзива је покренута 17. августа, три дана пре него што је предвиђено да почне француска. Напад је у почетку постигао известан успех, али су српске снаге након само две недеље заузеле одбрамбене линије и 14. септембра извеле контранапад, да би спори напредак био

настављен током октобра и новембра, иако је на планинама почео да пада снег. Губици у овој кампањи су били најмање 50 хиљада војника са савезничке стране и вероватно више од 60 хиљада убијених и заробљених Бугара и Немаца. У борбама током 1916. године из строја је избачено 32.880 војника и 1.209 официра, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-Угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 700 хиљада људи, што је чинило скоро половину мушког становништва. Зараћене стране су у Првом светском рату мобилисале око 70 милиона војника од којих је страдало приближно 20 милиона. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2019.

МАГАЗИН

22.9.2019.

Сто прва седница Градског већа

У ФОКУСУ СЕО - Центар за социјални рад према 1.339 грађана, којима је изузетно угрожен животни стандард, усмерио средства од 42,298 милиона динара одобрена закључком Владе Србије. - Прегледом приспелих извештаја о реализацији пословног плана, и непосредним увидом на лицу места код свих двадесет, комисија је констатовала да је до 10. септембра ове године четрнаест корисника средстава за подстицај развоја сеоског туризма у потпуности реализовало инвестицију, док је код шест реализација у току. - Подносилац захтева има право на доделу подстицајних средстава у износу од 90 одсто вредности одобрених активности у оквиру пословног плана, а највише до седам стотина хиљада динара. - Рок за пријаву истиче петнаестог дана од објављивања конкурса

СКИ ТУРИЗАМ Н

епуних седам дана између две узастопне седнице Градског већа прилика је да се на дневном реду сто прве од конституисања актуелног сазива на дневном реду нађе само шест тема од којих се прва тиче изградње станова за припаднике снага безбедности на подручју Краљева. Како одмиче изградња, започета у априлу ове године на локацији Воћареве ливаде, приближава се и почетак продаје за шта су локалне самоуправе на чијим су територијама отпочеле активности ове врсте задужене да створе одговарајуће услове. Комисија за координацију активности у изградњи станова донела је закључак којим су задужени градоначелници градова у којима се граде станови да за потребе презентације и

продаје тих обезбеде по једну канцеларију. Влада је предвидела да ће улогу инвеститора стамбене зграде за колективно становање имати Република Србија, или привредно друштво које оснива, па је за локацију у Краљеву на којој је планирана изградња основала друштво које ће бити један од носилаца пројекта за територији града. У складу са преузетим обавезама Градско веће је донело решење којим се на коришћење без накнаде носиоцу пројекта СПВ Ибар даје непокретност у Улици цара Лазара која може да се користи искључиво за презентацију и продају станова. Градско веће се сагласило са коришћењем дела средстава за реализацију мера из програма подршке за

спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години ради обезбеђења финансијских средстава за закуп девет квадрата изложбеног простора на шеснаестом Шумадијском сајму пољопривреде који је одржан у Крагујевцу од 5. до 8. септембра, према рачуну Д.о.о за туризам, угоститељство и саламске манифестације „Шумадијски сајам“ Крагујевац, а највише до шездесет хиљада динара. Програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја планирана су средства од милион динара за организовање информативних активности, сајмови, изложбе, манифестације и студијска путовања, а део намењен и наступу у Крагујевцу.

МАГАЗИН

22.9.2019.

Градско веће је усвојило препоруку којом се стварају услови да Центар за социјални рад према 1.339 грађана, којима је изузетно угрожен животни стандард, усмери средства од 42,298 милиона динара одобрена закључком Владе Србије. Средства су обезбеђена након потврде да се граду Краљеву и Центру за социјални рад у више наврата обраћао већи број грађана који месецима уназад немају никаквих примања. У Центру за социјални рад је потврђено да се ради о грађанима за које је процењено да се, без обзира на неке индивидуалне разлике, са члановима породица налазе у стању социјалне потребе због чега би им материјална подршка била драгоцена. Имајући у виду да средства којима располаже град Краљево за једнократна материјална давања нису довољна за препознате потребе ових породица Центар за социјални рад је упутио захтев Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за опредељивање новчаних средстава немењених исплати једнократне новчане помоћи због

угрожености, а ради реализације прикупљени су подаци за 1.339 грађана којима је изузетно угрожен животни стандард. Извештај о рализацији активности и оправданости наменског утрошка средстава за развој сеоског туризма у 2018/19 години потврђује да је за ову сврху планирано седам милиона динара. У складу са правилником образована је комисија за спровођење конкурса за доделу подстицајних средстава који је био објављен на интерент страници грда Краљева и огласној табли Градске управе. Након оцене поднетих захтева Градско веће је на предлог комисије донело одлуку о одобравању средстава по основу двадесет захтева, након чега су са подносиоцима потписани уговори којим су дефинисана права и обавезе корисника средстава. Комисија за контролу наменског коришћења подстицајних средстава за развој сеоског туризма извршила је обилазак сеоских туристичких домаћинстава и контролу утрошка додељених средстава. Прегледом приспелих извештаја о реализацији по-

словног плана и непосредним увидом на лицу места код свих двадесет комисија је констатовала да је до 10. септембра ове године четрнаест корисника у потпуности реализовало инвестицију док је код шест реализација у току. Посебним решењем формирана је петочлана комисија за спровођење конкурса за доделу подстицајних средстава за развој сеоског туризма у овој години са задатком да, у складу са правилником, спроведе конкурс, изврши оцену поднетих захтева, утврди предлог и упути га Градском већу на одлучивање. Служба за управљање пројектима и локални економски развој је припремила нацрт конкурса којим се и у наредном периоду уређују услови, начин и остваривање права на коришћење подстицајних средстава за развој сеоског туризма од седам милиона динара. Сврха подстицајних средстава је стварање услова за унапређење и развој сеоског туризма и обезбеђење квалитетних угоститељских услуга у домаћој радиности, или сеоским тури-

активности. Конкурсом је предвиђено да право на коришћење средстава имају физичка лица чији су угоститељски објекти категорисани као сеоско туристичко домаћинство или кућа, соба и апартман у домаћој радиности, лице као носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства и предузетник. Подстицаји обухватају изградњу нових објеката, радове инвестиционог и текућег одржавања постојећих објеката домаће радиности или сеоског туристичког домаћинства као и постојећих аутентичних сеоских објеката уз очување народног градитељства и традиционалне архитектуре, а ради пружања угоститељских услуга у пословима домаће радиности или сеоском туристичком домаћинству. Средства се могу употребити за доградњу и адаптацију купатила, сауне, кухиње и увођење система централног грејања, радове инвестиционог одржавања у циљу привођења намени аутентичних објеката на селу, воденица и ветрењача које су у фунцији сеоског туризма, побољша-

ње пратећих садржаја у области рекреације и набавке дворишног мобилијара, изградњу базена, партерно уређење дворишта, опремање објеката ради унапређења понуде и пружања угоститељских услуга и промоцију непољопривредних активности на селу путем израде, или модернизације и професионализације, туристичких интернет страница и других промотивних активности. Право на подстицај има лице које је реализовало инвестициу за коју су му одобрена подстицајна средства из претходних година, ако за то не користи подстицаје по неком другом основу, осим подстицаја у складу са посебним прописом којим се уређује кредитна подршка регистрованим пољопривредним газдинствима. Подносилац захтева има право на доделу подстицајних средстава у износу од 90 одсто вредности одобрених ативности у оквиру пословног плана, а највише до седам стотина хиљада динара. Рок за пријаву истиче петнаестог дана од објављивања конкурса.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

стичким домаћинствима, што би требало да омогући унапређење економије и квалитета живота на сеоском подручју. Конкурсом се утврђује предмет конкурса, укупно опредељена средства, врсте подстицаја, прихватљивих и неприхватљивих трошкова и корисници подстицаја, као и услови које учесници морају да испуне, поступак доделе средстава, намена и максимални износ, рок за подношење захтева и доношење одлуке о додели, документација која се подноси, начин одлучивања и контроле трошења средстава. Подршком су обухваћене инвестиције за изградњу, доградњу, адаптацију, инвестиционо и текуће одржавање објеката у циљу привођења намени, као и набавке опреме, а ради пружања угоститељских услуга у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству. Овима су придодати и подстицаји за подршку инвестицијама за промоцију непољопривредних активности на селу, путем израде или модернизације и професионализације туристичких интернет страница и других промотивних

Реконструисане Зелена и Робна пијаца

МАГАЗИН

22.9.2019.

ЗАДОВОЉНИ И КУ УП

- Новим распоредом и реконструкцијом Зелене пијаце распоређено сто шездесет осам нових тезги и осамдесет четири репариране. - Нешто мањи број него раније омогућава комфорнији рад и бољу комуникацију. - Инвестиција вредна седамнаест милиона динара. - Средствима Министарства државне управе и локалне самоуправе, из фонда намењеног локалним самоуправама, реконструисана Робна пијаца. - Пројекат вредан тринаест милиона динара реализован пре рока одређеног за децембар. - Министарство уложило четири стотине деведесет милиона динара на инфраструктурне пројекте, увођење, е-управе, културне и спортске манифестације и превентиву од елементарних непогода

ПЦИ И ПРОДАВЦИ

22.9.2019.

МАГАЗИН

авно комунално предузеће „Пијаца“ у дужем периоду важи за једног од највећих снабдевача различитом врстом робе највећег број Краљевчана на простору од четири хектара на коме успешно послују Робна, Зелена, Ауто и Кванташка пијаца. Од почетака рада до половине двадесетог века промет пољопривредних производа и других врста робе обављан је у самом центру града све док се није указала потреба да буде измештена на данашњу локацију. Одлуком Народног одбора општине у Ранковићеву од 28. априла 1952. године основана је Пијачна управа, као предузеће од јавног значаја за делатности које је обављало, чији су се облици организовања мењали до децембра 1995. од када функционише под данашњим називом. Последњих година приметна је тежња предузећа да инфраструктурно и

технолошки осавремени пословање што потврђује улагање у надстрешницу робног дела пијаце на локацији која наткрива око четири хиљаде квадрата продајног простора. Инвестиција вредна педесет милиона динара реализована је у две фазе сопственим и кредитним средствима, уз десет одсто донације америчке агенције Вока. Поред побољшања услова за рад покривена робна пијаца се потврдила као место за друге намене, последње две године за одржавање Сајма пољопривреде. Краљевачка пијаца се и раније сврставала у ред најбоље уређених и најмодернијих у земљи, а реализацијом овог пројекта створени су услови за корак даље на робној и Зеленој пијаци где је постављено око хиљаду тезги које представљају радно место великом броју Краљевчана. Више од четири стотине на локацији Зелена пијаца до скора је било на-

мењено продаји домаћих пољопривредних производа, јужног воћа и расада. Управо она се од оснивања показала као најзначајнија, јер се на њеним тезгама одвија највећа и промет производа примарне пољопривредне производње. Године коришћења допринеле се да највећи број тезги више не задовољава услове савременог промета што је утицало на одлуку предузећа да их замени новим, а један део рекнструише. Тако је током лета новим распоредом и реконструкциојом Зелене пијаце распоређено сто шездесет осам нових тезги и осамдесет четири репариране, а нешто мањи број него раније омогућава комфорнији рад и бољу комуникацију. У реновирање је утрошено седамнаест милиона динара обезбеђених из градског буџета, а колико је потез био оправдан најбоље сведочи расположење и продаваца и

купаца. Кров од сендвич панела омогућава добру заштиту у свим временским условима, а изловани боксови за чување робе обезбеђује услови за квалитетнији рад. Да се мислило и на друге делове потврђује улагање од трианест милиона динара у побољшање услова рада на Робжној пијаци. Средства су обезбеђена из Буџетског фонда за локалне самоуправе Министарства државне управе и локалне самоуправе које је ове године уложило четири стотине деведесет милиона динара у реализацију седамдесет седам пројеката на територији Србије. То је приликом посете Јавном комуналном предузећу „Пијаца“ потврдио министар Бранко Ружић уз подсећање да су средства усмерена на инфраструктурне пројекте, увођење, е-управе, културне и спортске манифестације и превентиву од елементарних непогода.

- Град Краљево је урадио импозантну инвестицију преко Јавног предузећа „Пијаца“, јер је пројект реализован пре рока одређеног за децембар. У разговору са закупцима видимо да су задовољни са оним што је град са министартством успео да им омогући, па сматрам да је ово начин на који управа треба да ради за грађане. Управа није само администрација. Управа је када омогућите инфраструктурно, и на сваки други начин, да се опреме објекти који ће користити носиоцима суверенитета, а то су грађани и грађанке Србије. Ми постојимо због грађана, а нису грађани ту због нас, и то је најважнија порука - истакао је министар Ружић. У локалној самоуправи долазак министра виде као доказ добре срадње локалних и републичких власти о чему сведочи прошлогодишње улагање Министарства државне управе и локалне

самоуправе у опремање Градске управе рачунарском опремом. - Град Краљево је субвенцијом Јавном комуналном предузећу „Пијаца“ успео да реконструише Зелену пијацу, а министарство је са тринаест милиона динара реконструисало Робну пијацу. Ми ћемо се трудити да и у будућности помажемо нашим јавним комуналним предузећима како би грађани имали боље комуналне услове, а свака помоћ министартсва ће нам много значити - истакао је градоначелник Краљева Предраг Терзић уз захвалност министру јер је разумео потребе Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ и града Краљева, што је добра основа за уверење да ће у наредним годинама заједничким средствима живот грађана Краљева чинити бољим. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2019.

Бирачки списак Приближавање парламентарних, покрајинских и локалних избора још једном у центар пажње ставља ажурност јединственог бирачког списка на који су значајне примедбе уложили представници опозиционих странака. Посета Краљеву прилика је да министар државне управе и локалне самоуправе потврди циљ да јединстевн бирачки списак постане што ажурнији и тачнији. Да такав и буде у претходном периоду знатно су допринеле матичне службе и матичари који су спели да све три матичне књиге пребаце у електронски облик, а значајан је и допринос Министарсва унутрашњих послова које је то урадило са књигом држављана. Обиман посао завршен је током претходне године, а значајним за правовремено ажурирање оцењена је едукација референата са просто-

ра целе земље који раде на апикацији јединственог бирачког списка. - Јединствени бирачки списак никада није био ажурнији и тачнији. Сутра ће бити још ажурнији и тачнији тако да елеменат који се некад злоупотребљава у политичке сврхе не стоји, а мислим да су тога свесни и они који су се определили да тако нешто критикују. У погледу регуларсности изборног исхода у будућности на локалним, парламентарним и покранијским изборима у Војводини мислим да се не може довести у питање. Друга је ствар да ли неко има проблем са утемељеношћу у бирачком телу, али тај проблем министарство не може да решава - нагласио је Ружић

МАГАЗИН 22.9.2019.

Завршен други Сајам пољопривреде

МАГАЗИН

22.9.2019.

ЗНАЧАЈАН ЗА ГРАД И

- Сваки од три сајамска дана обиловао је бројним догађајима намењеним различитим врстама посетилаца. - Локална самуправа препознала значај манифестације, а пољопривредним произвођачима пружена прилика да представе производе и упознају се са савременим трендовима у области пољопривредне производње. - Скоро половина од укупног броја становника бави се неком од широке лепезе пољопривредних активности. - Број излагача приближан прошлогодишњем. - Сајам пољопривреде испунио очекивања па сличан, са разноврснијом понудом и више различитих програма, треба организовати и наредне године

Фото: М. Радовановић

ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ

МАГАЗИН

22.9.2019.

одатак да на je територији града Краљева регистровано осам хиљада пољопривредних газдинстава, и уверење да се бар још толико претежно бави пољопривредном производњом, један је од основних разлога да се последњих година из буџета издвајају значајна средства за улагање у ову област. Колика су најбоље потврђује податак да је само ове године планирано улагање од шездесет пет милиона динара, а да нису једина чуло се на отварању другог по реду Сајма пољопривреде који је, под покровитељством града, организовало Јавно комунално предузеће „Пијаца“. Присуство представника локалне самоуправе, Рашког управног округа и директора јавних предузећа и установа, прилика је за подсећање на много пута поновљен податак да је Краљево један од ретких градова који издваја тако значајна средства као помоћ онима који живе ван централне градске зоне, а баве се пољопривредном производњом. Поред директних улагања у подстицај развоја пољопривредне производње значајна средства уложена су за куповину противградних ракета, а за шестомесечни рад на заштити усева од ове врсте елементарне непогоде додатна за рад стрелаца. Укупним улагањима у овој години треба додати седам милиона динара намењених развоју сеоског туризма на конкурсу чије се раписивање очекује пре истека овог месеца. Значај Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ за пласман пољопривредних производа основа је на којој се темеље активности локалне самоуправе за стварање што бољих услова рада оних који ту пласирају оно што су произвели на пољима. То је један од разлога за потребу да се и наредних година помаже рад предузећа у коме је оцењено да ова година представља најуспешнију у последње две деценије. Најбоља потврда је замена 168 одавно дотрајалих тезги уз помоћ субвенција града који је за реализацију овог пројекта

издвојио седамнаест милиона динара. Средства стижу и из других извора што потврђује улагање Министарства за државну управу и локалну самоуправу уз чију помоћ су изграђени локали у хали која се налази у непосредној близини. Да се посебна пажња посвећује женама на селу потврђује Кабинет министарства за демографију и популациону политику који је обезбедио два и по милиона динара као помоћ онима које воде пољопривредна домаћинства, а десет жена је добило по двеста педесет хиљада динара намењених куповини машина и алата неопходних за лакше обављање радова у пољопривреди. Све то и резултати који су остварени довољно је за обећање да ће локална самоуправа и у наредним годинама издвајати значајна средства за подстицај сеоског туризма и изградњу инфраструктуре. Од њених највиших представника стиже потврда о наставку сарадње са Јавним комуналним предузећем „Пијаца“ како би било још бољи домаћин трећег по реду Сајма пољопривреде у септембру наредне године. Овогодишњи је био прилика да на површини од пет хектара излагачима буде понуђено три и по хиљаде квадрата отвореног и око хиљаду квадратних метара затвореног простора. Иако је идеја о организовању сајма у овом предузећу била присутна и ранијих година тек након више покушаја да се реализује сазрели су услови да се подигне на виши ниво. Тако је сајам први пут организован прошле године као јединствена прилика за својеврсну презентацију достигнућа у области пољопривреде и пољопривредне производње. Одлука да буде лоциран на простору Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ проистекла је из неспорне чињенице да је комплетна пољопривредна производња усмерена ка овој локацији где се свакодневно срећу произвођачи, трговци и потрошачи. Сваки од три сајамска дана оби-

22.9.2019.

МАГАЗИН

ловао је бројним догађајима намењеним различитим врстама посетилаца. Први је, након свечаног отварања, посвећен индивидуалним посетиоцима и тражењу одговора на бројна отворена питања, а прес центар још једном био место на коме су представници Министарства пољопривреде стручним предавањима настојали да упознају пољопривредне произвођаче са свим што је значајно пред јесењу садњу, сетву пшенице и других јесењих култура. Други дан је посвећен најмлађима због чега су се организатори потрудили да им понуде низ посебно атрактивних садржаја. Један од њих је мини изложба кућних љубимаца под кровом хале један и избор најлепшег чијем је власнику припала атрактивна и вредна награда, а поклон пакети намењени су неким од најмлађих посетилаца сајма, док је последњи дан и ове године био посвећен породици. Озбиљнији увид у статистичке податке потврђује да је половина септембра време да се, и кад нема атрактивних догађаја који су најављени за овај сајам, на простору пијаце у току само једног дана нађе између седам и осам хиљада особа. Ако се томе дода више од хиљаду закупаца пијачних тезги и хиљаде аутомобила дневно јаснији је оптимизам организатора да би све цифре могле бити премашене. Као главни циљ је оцењена жеља да се за учешће на сајму анимирају краљевачка предузећа која се баве производњом пољопривредне опреме, трговином пољопривредним производима, хладњачари, пољопривредни и произвођачи семенске робе, пољопривредне механизације, меса и месних производа. Сајам свима треба да покаже где се тренутно налазе и куда усмеравати пољопривредну производњу на територији града Краљева како би дала што боље резултате. Значајним се оцењује податак да је локална самуправа препознала значај једне овакве манифестације, а пољопривредним произвођачима пружила прилику да представе производе и упознају се са савременим трендовима у области пољопривредне производње. Сајам је место на коме се очекују сви који нешто значе у области аграра, од произвођача, прерађивача, откупљивача, трговаца, дистрибутера, представника банака и осигуравајућих кућа. Сајам пољопривреде се оцењује значајним за град и пољопривредне произвођаче због процене да се скоро половина од укупног броја становника бави неком од широке лепезе активности из ове области а баш то је, кажу организатори, основни разлог да манифестација ове врсте буде организована. Почетак јесењих радова у пољопривреди утицао

је на одлуку да посебна пажња буде посвећена произвођачима и дистрибутерима семенске робе, с акцентом на органску производњу, заштитарима и онима који се баве прометом машина и оруђа за рад. У предавања су укључене различите теме, од оних које се тичу опстанка пијаца и органске производње до примене савремене технологије у пољопривреди, искоришћености земљишта, коришћењу средстава предприступних фондова Европске уније, сеоског туризма и других. Податак да је ступио нови правилник о производњи и дистрибуцији хране у повољнији положај стављени су мали робни произвођачи којима је омогућено да на кућном прагу продају све оно што производе, сир, кајмак, месо, месне прерађевине, зимницу и друго што је било посебна тема овогодишњег Сајма пољопривреде. Значајан простор устуљен је осигуравајућим кућама које су показале спремност да покажу колико је значајно осигуравање у пољопривреди, тим пре што знатни део трошкова сувбенционишу ресорно министарство и локална самоуправа. Приметно је да су и банке схватиле колико је агробизнис озбиљан посао, да пољопривреда није само обрада земље плугом и ралом, да се ради озбиљно а да без значајних улагања и њихове помоћи са повољним каматама нема ни опстанка сељака. Податак да су њихови пољопривредни производи, полупрозводи или сировине, све јефтинији а трошкови производње све већи довољан је за закључак о потреби кредитирања због потврде да без свежих пара нема значајније производње. Сем пољопривредних произвођача са подручја града Краљева приметно је присуство пољоприредника из других средина, првенствено са подручја општине Кнић са којом се учвршћује сарадња у различитим областима, а интензивирана је од тренутка кад их је, након пролећних поплава, задесила иста несрећа. Иако нико није спреман да потврди тачан број излагача верује се да је приближан прошлогодишњем, а приметна је промена структуре о чему сведочи повећано присуство изложених животиња међу којима је сва три дана било највише пернате живине, коња, коза и оваца. На изостанак свиња утицала је забрана излагања због појаве свињске куге, а ни продавци механизације нису били присутни у обиму какав је забележен прве године. И поред тога провејава уверење да је Сајам пољопривреде испунио очекивања и да сличан, са разноврснијом понудом и више различитих програма, треба организовати и наредне године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2019.

Дванаесто такмичење у припремању јела од кукурузног брашна

МАГАЗИН

22.9.2019.

УЛИЦА ПРОЈ

- Пројада је и начин да се брани заборав на жртве из последњих ратова када се бранило оно што се морало одбранити, а то је право на постојање. - Златно жута боја на производима од кукурузног брашна подсећа на најсјајније дане ове манифестације. - Због раније преузетих обавеза изостало присуство представника амбасада Белорусије и Руске Федерације. - Манифестација у Ратини је, од самог почетка, била догађај који није био партијски, политички и идеолошки обојен. - Уз пројаду и Смотре дечјег народног стваралаштва. - У истом колу пет стотина чланова седамнаест фолклорних група. - Поред четрдесет такмичара и петнаест излагача. - Најбољима новчане награде, пехари, медаље и дипломе

ЈЕ У РАТИНИ

МАГАЗИН

22.9.2019.

опуларна пројада је годинама одржавана у Ратини као светковина производа од кукурузног брашна који су у дугом времену српске историје сачували трајање једног народа. У то име, али и сећање на најтеже дане српске историје, годинама је одржавана половином септембра кад се обележава и пробој Солунског фронта. Замишљена је и као својеврсна брана забораву и подсећање на жртве које су у бројним ратовима пале у борбама за ослобођење земље, првенствено припаднике југословенске војске и Црвене армије који су, у надирању према Краљеву новембра 1944. године, заувек остали у Ратини. Пројада је и начин да се брани заборав на жртве из последњих ратова када се бранило оно што се морало одбранити, а то је право на постојање. Већ на улазу у двориште Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Ратини и ове године се, дуж Улице проје, могло приметити богатство боја у коме је преовладавала златно жута на производима од кукурузног брашна, које подсећа на најсјајније дане ове манифестације. Четрдесет такмичара са обе стране стазе која води према школи, производима од проје пребогате тезге, котлићи у којима се кувао гулаш, купус и пасуљ, и најава да ће за посетиоце све бити бесплатно, довело је у Ратину знатно већи број посетилаца него претходних година, а да ће бити тако било је приметно већ на уласку у село где је било тешко наћи слободно место за паркирање. Званични део манифестације по традицији почиње интонирањем химни Србије, Белорусије, Руске Федерације и Украјине чији су војници учествовали у ослобађању овог дела земље од немачке окупације у Другом светском рату. Члан организационог одбора Драгиша Радевић потврђује да је, због раније преузетих обавеза, изостало присуство представника Белорусије и Руске Федерације, а да је Украјину представљала друга секретарка амбасаде ове земље у Србији Антонина Кожухар. Свечаност отварања манифестације уочи дана кад се обележава пробој Солунског фронта прилика је за подсећање како је у Великом рату, који представља до тада незабележен војни сукоб, страдало чак 1.247.000 становника Србије, која се само две године раније територијално проширила на јужне

крајеве. По завршетку рата земља је наставила да расте и развија се до почетка Другог светског рата у коме је поново страдао велики број становника Краљевине Југославије, међу њима грађана Краљева и мештана Ратине. И баш због тога, подсетио је градоначелник Краљева Предраг Терзић, мештани Ратине одлучили су да у част свих који су страдали у ослободилачким ратовима покрену ову манифестацију. - Манифестација у Ратини је, од самог почетка, била догађај који није био партијски, политички и идеолошки подељен, они су настојали да у славу свих наших прадедова, дедова и очева направе једну манифестацију која ће нас спојити, а оно што спаја деценије и векове иза нас јесте проја. Проја, као српско традиционално јело, је нешто што користимо у исхрани вековима а омогућила је да ти људи у најтежим временима преживе. И данас када живимо боље, када имамо више могућности, не треба да заборавимо проју, него треба да је славимо - нагласио је он. У знак сећања на обележавање Дана пробоја Солунског фронта и све који су дали животе у борби за отаџбину, шеф одборничке групе напредњака у Скупштини града Милош Милишић отпевао је химну „Боже правде, а градоначелник Краљева и председник Месне заједнице Ратина Драган Стевановић положили венце на спомен обележје страдалим мештанима овог села и припадницима Црвене армије током Другог светског рата, као и на спомен обележје мештанину Ратине Ивици Драгањцу, који је погинуо 1999. године за време НАТО агресије. У манифестацију, коју годинама прати мото „Лепша наша проја него туђа погача, проја нас је хранила и бранила“, осим такмичарског, укључен је и културно-уметнички део, а квалитет производа од кукурузног брашна и ове године је оцењивао стручни жири састављен од професора Угоститељско - туристичке школе из Врњачке Бање. Присуство уважених гостију било је посебна инспирација за учеснике такмичења у прављењу производа од кукурузног брашна који су се својски потрудили да им понуде оно чиме су се надметали за титулу најбољег. Иако су чланови жирија са пажњом обишли све такмичаре, и поразговарали са њима пре него су одлучили коме доделити вредне награде, резултат ипак није био у првом плану.

МАГАЗИН

22.9.2019.

Много значајнијим сматра се враћање некадашњег сјаја уз обећање да би наредних година могло бити још боље и масовније како по броју такмичара тако и посетилаца. Сталним посетиоцима популарне пројаде није промакла чињеница да је овогодишња манифестација у многим елементима знатно богатија него претходне. Оно што је некад било уобичајено на српској трпези данас се сматра изузетним производом на трпезама елитних ресторана па је, са тог апсекта, проја доживела успех а пројада је само један од начина да се он промовише. Уз знатан број такмичара манифе-

стацију је обогатило петнаест излагача различитих производа и око пет стотина чланова седамнаест фолклорних група у оквиру 26. Смотре дечјег народног стваралаштва. Жеља да се споје две манифестације по којима је Ратина позната и далеко ван граница Рашког округа огледа се у настојању да се смање сваке године све већи трошкови. - Прошле године то се показало као добар потез, па ћемо тако наставити и убудуће. Што се тиче жирија оцењивање врше професорке из Врњачке Бање, професионалци који годинама учествују у жирију и ја знам да ће они који буду имали најбољи штанд, про-

ју, качамак и друга српска јела однети награду. Ове године имамо доста награда, пре свега ваучер за свеукупног победника од четири хиљаде динара, а за пројару, проју, качамак и стара јела по две хиљаде - каже Радевић. Иако су такмичари, као и претходних година, јела за оцењивање донели од својих кућа било је и оних који су

у школском дворишту положили котлиће у којима су кували рибљу чорбу и друга јела, а посебну пажњу и ове године је привукао минијатурни казан за печење ракије. Боје домаћина бранила су три такмичара, а међу тридесет који су се надметали за звање најбољег били су гости из Милаковца, Каменице, Ковача, Мрсаћа, Подунаваца, Драгосињаца, Метикоша и Рибнице. И док су у Улици проје такмичари и излагачи мамили уздахе бројних посетилаца испред Храма Јована Крститеља, са друге стране магистралног пута, заиграло је коло свих учесника Смотре дечјег народног стваралаштва. Смотра ни ове године није имала такмичарски карактер, па су за све учеснике припремљене пригодне захвалнице и дипломе. Уз новчане награде победницима у свакој од такмичарских категорија припали су пехари, медаље и дипломе као потврда квалитета и мотив да следеће године дођу са новим производима. Значајним за успех манифестације Радевић оцењује помоћ локалне самоуправе што организаторе обавезује да првог дана по завршетку манифестације отпочну припреме за следећу. Т. Радовановић Фото: М . Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2019.

Знаменити Краљевчани: Борислав Шпаговић (7)

МАГАЗИН

22.9.2019.

ЗАНАТЛИЈЕ КАО БЕЛЕ ВРАНЕ

- Један од оснивача Заштитне радионице која је упошљавала инвалиде. - Преса за печење гуме на пару из котла расходованог ваљка. - Централно руководство је контролисало приватно занатство, да се занатлије не обогате и угрозе предузећа друштвеног сектора. - Производња фелни за запрежна возила конкуренција друштвеном сектору. - Због строге пореске политике Краљево је већ напустио добар број значајнијих занатлија, са њима и аутопревозници, па је запретила опасност да град остане без занатлија. - Опасности да за најозбиљнијим занатлијом у граду пођу и многи од малобројних који су остали и двоумили се. - Нагли развој мале привреде у знатној мери је утицао на формирање зантаских задруга. - Уз лукове за централно грејање, лопате, седишта за каде, прагови за аутомобиле крагујевачке „Заставе“...

Борислав Шпаговић

22.9.2019.

МАГАЗИН

ад се пред крај педесетих година прошлог века јавила потреба за бројним производима пластике у земљи није било довољно машина за њену прераду што је било довољно да се Борислав Шпаговић заинтересује како да надомести недостатак на тржишту. Полуаутоматске пресе малог капацитета биле су превише скупе што је повод за жељу да направи машину која би задовољила потребе масовне производње. Један таква недовршена више од две године је стајала у његовој радионици, а довољно слободног времена након повратка из Велике Дренове било је довољно за жељу да је заврши. Коју годину раније Шпаговић је произвео неколико мањих за потребе коопераната који су производили делове за нишку Електронску ин-

дустрију, а власник једне такве био је управник стоваришта дувана у Краљеву Раде Дебељак око кога су се окупљали инвалиди жељни било каквог радног ангажовања. Податак да су у бројним градовима формиране заштитне радионице које су запошљавале инвалиде повод је жеље за таквом у Краљеву, а иницијатор идеје о покретању рада био је баш Дебељак. Сазнање да је Шпаговић имао одговарајућу пресу за пластику, и довољно искуства у овој области, довољно је за предлог да слична буде покренута у Краљеву. За руководиоца радионице постављен је Аца Смедеревац, који је због новог посла напустио Фабрику вагона, а за производни погон добијене национализоване просторије у Рибници на десној обали

Ибра где је прво формирано браварско одељење. Након што је набављено довољно шиваћих машина двадесетак жена је ангажовано на производњи радних мантила, панталона, блуза и заштитних рукавица, а убрзо је формирано и одељење за прераду пластике смештено у напуштеном магацину у близини Дома друштвених организација. У време највећег успона „Магнохром“ се суочио са проблемом точкова на више од двадесет виљушкара за превоз великих терета. Под тежиним палета са великом количином ватросталне опеке гуме су се слегале и један по један виљушкар почели да отказују, а довољно искуства у раду са различитим врстама сличних материјала повод је да директор позове у помоћ Шпаго-

вића. Искусном мајстору није требало много да закључи како проблем може да се реши домаћим снагама, а квалитетан машински парк краљевачког гиганта био је добра основа за почетак рада како би био оспособљен бар један виљушкар. Обавеза „Магнохрома“ била је да мајстори металостругари и алатничари направе алат за точак пречника седамсто милиметара за гуме широке десетак центиметара. - Они се прихвате, направи се цртеж алата, а ја одем у „Прву петолетку“ са задатком да урадим снажну пресу са грејним телима да печемо точкове од сирове гуме. Прерадом и продајом гуме бавио се „Вулкан“ из Ниша где је могла да се набави сирова гума одређене тврдоће, а како су имали гуму

тврдоће око седамдесет шора хтео сам да побољшам и тражио да произведу од преко осамдесет. Кад су направили нисам знао како се лепи за метал, па сам у неком проспекту нашао податак да се добро очишћен бандаш прво премаже неком течношћу као мастило а кад одстоји пар сати, док нагризе челик, гума намотава у тракама. Данас грејна тела раде на струју, имате грејаче и термометре којима се регулише температура, а тада тога није било па сам урадио пресу са грејним телом на пару, али нисмо имали котао за производњу паре. У Подунавцима сам нашао запостављен стари парни ваљак код кога ме занимао само котао, па смо га купили и оспособили да би добили пару за пресу. Почели смо да печемо прве точкове, а кад смо доби-

ли одговарајуће квалитете однели у „Магнохром“ где је настало велико славље. Кад смо пресвукли точкове на свим виљушкарима стекли смо велико поверење и добијали много других послова - прича Шпаговић. Фабрика техничких гасова „Гоч“, познатија као „Кисекана“ снабдевала је све градове у околини, и део Београда, кисеоником који је коришћен за заваривање. Податак да су на различитим местима где је коришћен нестајао део металних капа за оксигенске боце условио је потребу израде нових, а задатак да конструише пресу високог притиска неопходну за њихову производњу прихватио се Боро Шопаговић. Заштитна радионица је мењала производни програм, назив предузећа и директоре, а капе за окси-

22.9.2019.

МАГАЗИН

генске боце израђиване и након пресељења на простор у близини Ауто мото друштва. Настојање да се обезбеде што рентабилнији послови, и створе услови за запошљавање што више инвалидних особа, утицало је на производњу различитих предмета, а задатак трговачког путника био је да добро анализира потребе тржишта и понуди израду предмета од пластике. Пут га је одвео до скопског „Алкалоида“ коме је за паковање различитих крема била потребна велика количина пластичних кутија. Добрим сарадником показао се краљевачки произвођач који је за потребе ове фармацеутске куће дуго производио сетове кутија различите величине. Упркос томе што се, након опремања са неколико нових преса за пластику, производња ширила Шпаговић је још једном пожелео да заплива у приватне воде. Иако је потреба адекватног радног простора појачавала жељу за куповином куће, део уштеђевине од пре неколико година продатих машина није био довољан за озбиљније размишљање о томе. Кад је Мери сазнала да се продаје кућа која би им одговарала сви снови о куповини распршени су након сазнања да је четири милиона динара превише од тренутних могућности. Податак да није било лако продати неусељиву кућу утицало је на власника да скоро преполови почетну цену, што се учинило прихватљивим након сазнања да спуштањем нивоа подрума за тридесетак центиметара може да се добије квалитетан радни простор. - После резолуције Информибора отишао сам у Комитет и предао партијску књижицу, јер сам желео да радим самостално што је у оно време била лудост зато што су занатлије биле као беле вране. Било је то време кад се јавила потреба да шински точкови на запрегама буду замењени гуменим због чега је требало направити нове фелне. Реконтруисао сам један велики струг, на њему урадио алате и почео да ваљам бандаше, а могао сам да продам све што произведем. Индустрија је почела нагло да напредује, па је требало

много коопераната. У време кад је централно руководство контролисало приватно занатство, да се занатлије не обогате и угрозе предузећа друштвеног сектора, из „Магнохрома“ је дошла Вида Павловић са захтевом да конструишем машину за резање стакленог влакна. Причало се како „Даглас“ треба да га уграђује као изолацију у авионе, али је настала фрка па је напустила предузеће и отишла у Белановицу. У то време сам радио фелне као права индустрија, а кад је дошао њен директор гледа и каже да је ово конкуренција друштвеном сектору - сећа се Боро. Све већи притисак на занатство утицао је да велики број занатлија са простора централног дела Србије пресели производне погоне у Инђију, Стару и Нову Пазову где су либералнији покрајински закони, уз добијање бесплатног простора за градњу, омогућавали знатно повољније услове рада. Дуго је Шпаговић одолевао притисцима различите врсте све док, на наговор пријатеља, није под повољним условима изнајмио довољно велики простор у Инђији и платио закуп за шест месеци

унапред. Због строге пореске политике Краљево је већ напустио добар број значајнијих занатлија, са њима и аутопревозници, па је запретила опасност да град остане без занатлија. Негативна искуства са Управом прихода од пре неколико година, кад је због високог пореза био принуђен да одјави радњу, била су добра основа за одлуку о одласку све док се на вратима није појавио шеф тржишне инспекције који је и раније вршио притисак на Шпаговића. Овом приликом дошао је са молбом да остане у Краљеву због опасности да би за њим, као најозбиљнијим занатлијом у граду, могли да пођу и многи од малобројних који су остали и још се двоумили. На одлуку да послуша одлучујуће је утицало обећање да више неће бити на мети инспекције. - Капара за закуп простора у Инђији је пропала, а показало се да свако зло има и нешто добро. Много Немаца је после рата напустило Војводину, поготово они који су сарађивали са окупаторима, па је настао вакум који су попуњавали досељеници из Босне,

достатак лукова за спајање челичних цеви под правим углом. Количине увезене из Немачке нису биле довољне што је било изазов за предузимљивије занатлије спремне на значајно улагање у машине и материјале. Уз велико финансијско улагање производња је захтевала доста труда и времена због чега су мање упорни брзо одустајали и остајали без уложеног капитала. Од већих произвођача најдаље је отишао београдски „Минел“ који је предњачио у производњи котлова, цевних лукова и другог прибора за централно грејање, али ни то није могло да поколеба Шпаговића у намери да и ово уврсти у понуду. Сличним мотивима водио се и предузетник из Инђије који је специјално за ову прилику из Русије увезао вертикалну пресу и купио десет вагона цеви неопходних за масовну производњу, а да све не крене како је планирано одлучујуће је утицала конструктивна грешка у алату за савијање. Боравак у Инђији био је прилика за потврду о производњи лукова на други начин и договор за израду машине која би производила квалитетне лукове уз елиминацију могућности за појавом

шкарта. И поред заузетости другим пословима Боро је прихватио понуду да, уз велико улагање и петнаест дана озбиљног рада, направи одговарајућу пресу чврсто решен да не открије тајну производње док машина не буде у потпуности исплаћена. Податак да наручилац није имао довољно поверења утицао је на раскид сарадње, након чега је машина смештена у задњи део дворишта да чека нека боља времена. Заузет другим пословима Боро се није превише интересовао за њу све док неколико месеци касније није заинтригиран податком да производња лукова за парно грејање, због потреба тржишта, представља тренутно најбољи посао, а да још шест вагона репроматеријала стоји код предузетника који није успео да реши конструктивне проблеме. - Вратим пресу у радионицу, узмем цеви да направим узорке, испресујем прве и видим да иде као песма. Пошаљем неколико комада у Инђију а онај долази поново да купи машину коју, због потцењивачког односа према мени, више нисам хтео да продам. Почео сам да производим лукове што је био најбољи посао у то време. „Минел“ је радио веће профиле, нешто се производило у Војводини, а највише лукова је гутала Словенија. Учланио сам се у чачанску Занатску задругу „Универзал“ и све је функционисало на најбољи могући начин. Били смо ослобођени пореза на промет репроматеријла, јер је плаћао крајњи купац, а у периодима кад се напуни магацин повећавао сам рабат трговцима како би их мотивисао на куповину - каже Шпаговић из чије занатске радње су, уз лукове за централно грејање, излазиле лопате, седишта за каде, прагови за аутомобиле крагујевачке „Заставе“. Доношењем нових прописа држава је настојала да онемогући шпекуланте који су препродајом настојали да остваре екстра зараду, а најзначајнијим за малу привреду сматра се обавеза купаца да по рачуну произвођача изврше уплату најкасније за петнаест дана, што се нико није усуђивао да прекорачи.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Славоније, Црне Горе... Словенија је почела да производи камионе, али нису могли да прате потребе тржишта за резервним деловима, Босанци су били технички заостали и видим да се муче, а ја сам имао искуство и производио пресе високог притиска за гуму, пресерај и пластику. Урадим хидрауличну пресу са грејним телима и отерамо, а горе нас дочекају као кумове. Убацимо у халу, укључимо и направимо држаче за хаубу на ТАМ-овим камионима. Дошле и колеге, моле да урадим и њима тако да сам добио посао, а нисам ни радњу регистровао. За седам дана урадим пресу узмем паре и боље сам пролазио него док сам имао регистровану радњу - прича Шпаговић Ослобођен притиска инспекције посао напредује, а нагли развој мале привреде у знатној мери утиче на формирање занатских задруга. Стално присутна жеља да се понуди нешто ново утицала је да се, у потрази за производима који недостају, будно прате потребе тржишта. У време интензивне стамбене градње и прикључивање зграда за колективно становање на систем централног грејања уочен је не-

Проактивни однос представника правосуђа и грађана

МАГАЗИН

22.9.2019.

ОТВОРЕНА ВРАТ

- У Основном суду одржана прва од укупно седам трибина под називом „Отворена врата правосуђа“, колико је планирано у овој средини. - Тема трибине „Суђење у разумном року и зашто суђења дуго трају“. - Грађанима упућен позив да предложе нове теме. - До следећег окупљања информације о актуелним темама из ове области на истоименом сајту. - Са око милион и двеста шездесет хиљада долара трогодишњи пројекат подржава Америчка агенција за међународни развој. - „Тематска отворена врата“ у петнаест градова и општина Србије. - У реализацију трогодишњег пројекта укључено двадесет седам организација цивилног друштва

нтернет платформа под наивом „Отворена врата правосуђа“ креирана је као дигитални портал едукативног карактера који треба да омогући грађанима лакше информисање о бројним питањима из ове

области значајним за свакодневни живот. Креирана је са уверењем да на поверење у правосудни систем значајно утиче разумевање начина функционисања судова, посебно потреба да свако под истим условима може да тражи

и пред судом оствари права која му припадају. Платформа кроз интерактивне блогове помаже грађанима да користе повољности дигиталне комуникације са представницима правосуђа на бројне теме из ове области са

ТА ПРАВОСУЂА којима се свакодневно сусрећу, а онлајн комуникација помаже да доћу до информација потребних за решавање бројних дилема. Пројекат који се реализује под истим именом подржан је од стране Америчке организације за међународни развој, а усмерен је на јачање поверења грађана у рад правосудних институција са жељом да се повећа кроз развој дијалога и комуникације са њиховим представницима. Једним од три посебна циља која пројекат жели да постигне оцењено је успостављање проактивног односа представника правосуђа и грађана, и њихово боље упознавање са самим системом, што би допринело да се боље упознају и разумеју своја права и начин њиховог остваривања. Овакав однос пројекат жели да успостави кроз неколико канала комуникације са грађанима, који су прилагођени различитој социјалној структури становништва, старосној до-

би и нивоу образовања. То укључује комуникацију кроз дигиталну платформу, дигиталне медије и блог постове као и кроз „Тематска отворена врата“ у петнаест градова и општина Србије. Пројекат жели да, по угледу на развијене демократије, усвоји принцип отвореног дијалога, између грађана и правосуђа и подстакне њихов већи ангажман у локалним заједницама. У реализацију трогодишњег пројекта укључено је двадесет седам организација цивилног друштва, дванаест које се баве људским правима и развојем демократије, као и струковна удружења правосуђа, и петнаест организација цивилног друштва из исто толико локалних самоуправа. Средином минуле недеље у краљевачком Основном суду одржана је трибина под називом „Отворена врата правосуђа“, прва од укупно седам колико је планирано да се одржи у овој средини. У сарадњи са Основним су-

дом и Иновативним центром за развој друштва из Врњачке Бање Комитет правника за људска права је окупио грађане и судије Основног и Апелационог суда који су разговарали о начину рада ових установа. Грађани су имали прилику да се упознају са радом суда из другачије перспективе и изнесу бројне проблеме са којима се сусрећу у свакодневном животу. Дијалог се показао као добра прилика за решавање дилема везаних за област правосуђа, а нека од актуелних питања остављена су за неко од наредних окупљања. Тема прве трибине „Суђење у разумном року и зашто суђења дуго трају“ повод је за позив грађанима да предложе нове теме, а позвани су и да се до следећег окупљања на истоименом сајту информишу о актуелним темама из ове области о којима пишу правни експерти, судије и тужиоци. Т. Радовановић

Међународно такмичење војних возача

МАГАЗИН

22.9.2019.

ВОЈСКА СРБИЈЕ

Е БЕЗ ПРЕМЦА

- Возачи Војске Србије бољи од колега из Руске Федерације, Италије, Босне и Херцеговине и Мађарске. - У девет екипа осамнаест такмичара. - У појединачној конкуренцији најбољи десетар Слободан Милашиновић, други десетар Данијел Добрић а трећи разводник Радован Вукашиновић. - Војска Србије користи сваку прилику да се обучи, подели своја искуства са другима, али и да учи од других армија. - Војска Србије може да се мери са сваком од највећих армија света. - У наредном периоду значајан број нових возила за потребе војске. - У складу са наређењима врховног команданта сваки припадник Војске Србије мора да има најбољу опрему, најбоље услове и нова средства

22.9.2019.

МАГАЗИН

еђународна сарадња Војске Србије са оружаним снагама других земаља манифестује се на различите начине, а један су и такмичења у различитим дициплинама која потврђују степен увежбаности у извршавању редовних задатака. Једно такво је претходне недеље завршено у краљевачкој касарни „Рибница“ где су припадници Војске Србије потврдили предност над осам других екипа на другом по реду Међународном такмичењу војних возача у појединачном и екипном пласману. Екипа Војске Србије заузела је прво место испред тимова састављених од припадника оружаних снага Руске Федерације и Италије, а признања је представницима екипа, на церемонији свечаног затварања, уручио министар одбране Александар

Вулин. Колико су возачи Војске Србије били надмоћнији најбоље потврђује податак да су освојили три прва места у појединачној конкуренцији. Најбоље резултате остварио је десетар Слободан Милашиновић, други је био десетар Данијел Добрић а трећи разводник Радован Вукашиновић. Честитајући војним возачима на постигнутом успеху, министар Вулин је истакао да Војска Србије користи сваку прилику да се обучи, подели своја искуства са другима, али и да учи од других армија. - Били смо добри домаћини и армије из читавог света су могле да посведоче да Војска Србије може да се мери са сваком од највећих армија света. Задовољан сам нашим резултатима, увек је лепо када победите, али

више и важније од свега је што смо показали своју обученост, своју спремност и што смо показали да је Војска Србије фактор мира, да са њом може да се сарађује и да из целог света људи долазе зато што цене и поштују Војску Србије и зато што имају шта да науче од Војске Србије – истакао је министар Вулин на свечаности затварања такмичења и потврдио да ће Војска Србије у наредном периоду набавити значајан број нових возила. Циљем у наредном периоду оцењена је потреба да се технолошки достигну сви који су успели да направе значајан искорак у овој области, али и да припадници Војске Србије у свакодневном обављању активности имају нове камионе, теренска и борбена возила пешадије. Реализација значајног

задатка предстоји у наредном периоду јер, у складу са наређењима врховног команданта, сваки припадник мора да има најбољу опрему, најбоље услове и нова средства. На такмичењу војних возача учествовало је девет екипа и осамнаест такмичара из Србије, Руске Федерације, Италије, Босне и Херцеговине и Мађарске који су, током три дана, настојали да докажу стечени ниво знања и вештина потребних за обављање одговорне и значајне дужности. Као и претходне године такмичење војних возача организовано је у касарни „Рибница“, и на полигону „Берановац“, кроз четири дисциплине, решавања теста, гађање из ваздушне пушке, савлађивање полигона на асфалтној подлози и савлађивањем теренске стазе.

Командант Батаљона за обуку саобраћајне службе, и национални представник Војске Србије на такмичењу, потпуковник Горан Добрић има довољно разлога да буде задовољан разултатима, тим пре што су екипу Војске Србије чинили припадници свих њених јединица. Према његовим речима, циљ такмичења није само провера вештина у управљању моторним возилом, већ и размена искустава и дружење између возача земаља учесница. Позитивна искуства са такмичења носи и заставник Максим Евдокимов из оружаних снага Руске Федерације која је освојила друго место, јер је на врло занимљивој стази требало супроставити се различитим потешкоћама. Први пут у Србији био је и заставник

италијанске војске Алесандро Стелта који је такмичење у Краљеву оценио као добру прилику за стицање нових искустава, што је повод за жељу да припадници оружаних снага ове земље и следеће године буду позвани на међународно такмичење. Свечаности у касарни „Рибница“ присуствовали су заменик начелника Генералштаба Војске Србије генералмајор Петар Цветковић, начелник Управе за логистику Генералштаба пуковник Срђан Петковић, начелник Одељења за саобраћај и транспорт Управе за логистику Генералштаба пуковник Жељко Ранковић, представници војнодипломатског кора и инстититуција града Краљева. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

После годину и по неизвесности

МАГАЗИН

22.9.2019.

НАДВОЖЊАК ОТВО

- Реконструкција надвожњака преко пруге Краљево - Рашка ноћна мора великог броја Краљевчана. - Лажни податак да радови касне због замене главних носача који су само премалтерисани како би изгледали као нови. - Пуштање у саобраћај без свечаности као што је то било случај и код мање значајних инфраструктурних објеката. - Већ првог дана саобраћајна незгода због неусклађености сигнализације са новим режимом саобраћаја. - Стрепња о појави нових проблема кад отпочне давно најављена изградња кружног тока на овој локацији која ће, верују учесници у саобраћају који се крећу овим делом града, донети нове невоље

РЕН, ГУЖВЕ ОСТАЛЕ

МАГАЗИН

22.9.2019.

ад је у априлу прошле године отпочела реконструкција надвожњака преко пруге Краљево Рашка, а највећи део друмског саобраћаја са правца улица Јована Дерока и Зелена Гора усмерен на Улицу војводе Степе, тешко да је ико претпостављао како почиње кошмар за велики број суграђана који користе ову, али и околне саобраћајнице. Краљевчани који су сваког дана усмерени на ове путне правце били су спремни да зажмуре на једно око и прихвате чињеницу да ће до половине лета, кад је након 75

дана требало да буду окончани радови, морати да трпе гужве у саобраћају каквих није било никад пре тога. Свакодневна појава у граду постале су дуге колоне возила различите величине, у великом броју камиони и шлепери који су одавно протерани из града. Да рокови неће бити испоштовани потврђено је током лета, а разлог нађен у обилним падавинама и изузетно лошем стању главне конструкције, што је утврђено након отпочињања радова. А онда је уследио прекид на неодређено време док не буду извршене

детаљне контроле на свим објектима ове врсте, након што је дошло до трагедије изазване урушавањем надвожњака у Италији. Никоме није пало на памет да радови одмичу споро због тога што на надвожњаку најчешће као и да нема радника. О овоме је у медијима било речи тек спорадично, а најбољи сведоци су становници овог дела града који пажљивије од инвеститора и извођача прате дешавања на овој локацији. Подсећање да почетни радови на реконструкцији неког објекта открива-

ју оштећења која нису могла да се утврде раније више није неуобичајено, пре би се рекло да постаје правило, па је међу лаицима све чвршће уверење да би знатно брже био направљен нов надвожњак него што ће трајати његова реконструкција. А колико ће трајати то нико није могао са сигурношћу да потврди иако су незванично помињани датуми за које би се брзо потврдило да нису тачни. Кад је процурела вест да би период експлоатације након рехабилитације, уз минималне радове на

одржавању, могао бити тридесет година онима који до тада буду користили саобраћајницу мала је утеха био податак о гарантном року за елементе саобраћајног профила, ограду, ивичњаке, пешачке стазе, асфалт, дилатације и хидроизолацију пуних пет година, а за конструктивне елементе два пута више. Спорост извођача радова добро је дошла представницима опозиционих странака међу којима су најгласнији били народњаци тврдњом да су у непосредној комуникацији са грађанима

утврдили како је реконструкција надвожњака проблем број један. Разлог лежи у чињеници да представља „жилу куцавицу“ и једини директан излаз из центра града према Ибарској магистрали којим је, док је био у функцији, дневно пролазило више од десет хиљада возила. Вишемесечни прекид саобраћаја узрок је непрегледних колона дуж Улице војводе Степе, а чекање на пролаз као својеврсну ноћну мору доживљавали су и грађани Краљева и они који кроз град само пролазе. Најдиректни-

МАГАЗИН 22.9.2019.

22.9.2019.

МАГАЗИН

је су били угрожени и станари у непосредној близини надвожњака, посебно приватни предузетници и привредници који имају радње на овој локацији а више од годину и по не раде. Као алтернативни пут користиле су се саобраћајнице у непосредној близини на којима није дозвољен пролаз тешких камиона, а како нису предвиђене за такав обим саобраћаја, знатно су оштећене. Податак да једна од њих пролази поред по једне основне и средње школе основ је на којој су жестоки критичари свега што чини актуелна власт темељили став о угрожености великог броја ученика, посебно најмлађих. Реконструкција је почела у априлу прошле године са роком завршетка од седамдесет пет дана, а да не буде испоштован потрудила се Републичка грађевинска инспекција забраном наставка радова, јер пројектом није предвиђена замена ивичних носача. Из Јавног предузећа „Путеви Србије“, које је инвеститор пројекта, најављен је продужетак рока за завршетак радова који се нису могли предвидети, са образложењем да је било неопходно изградити седам нових главних носача, а четири поправити јер без њих не може да се ради ништа на спољној страни моста, ни бетонска плоча, ни хидроизолација, ни постављање асфалтног слоја на коловозу. Да су информације биле без основа најбоље потврђују становници околних зграда потврдом да су стари само премалтерисани да би изгледали као нови. Због неопходности да се изврши измена пројекта као нови рок за завршетак радова одређен је 15. новембар, а накнадно утврђено да је неопходно заменити и мање носаче на улазном делу надвожњака што је повећало вредност радова и условило расписивање новог тендера за избор најповољнијег извођача. Из локалне самоуправе је у више наврата потврђивана намера отварања алтернативне саобраћајнице између две улице, а као рок за то најављен март ове године. Извесност овог решења је пред крај фебруара, приликом боравка у Краљеву, наговестила и министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре

Зорана Михајловић потврдом да ће се у решавање проблема укључити „Путеви Србије“ и Железница Србије како би омогућили отварање „амбулантног коридора“ преко некадашњег пружног прелаза, али ни ова идеја није доживела реализацију. Свима који су током више од годину и по будно пратили дешавња на објекту највише је сметало што на градилишту никад није било више од неколико радника. Све што се дешавало било је добар повод народњацима да покрену петицију са захтевом за хитни завршетак радова како би је проследили Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре због хитне интервенције на решавању овог за Краљево горућег проблема. У случају непоступања запрећено је да ће позвати грађане како би радикалнијим мерама остварили своја права. Нешто интензивније присуство радника и механизације током недеље наговештвали су скори завршетак радова, посебно након што су се на надвожњаку појавили тешки камиони са велики теретима што су пролазници тумачили као начин да се провери носивост. Кад је коначно извучена и лијина која раздваја две коловозне траке било је јасно да је стављена тачка на неизвесност а након што су склоњене препреке и кренула прва возила онима који су били у прилици да то виде најчудније је што није било уобичајене свечаности отварања као других мање значајних објеката. Да треба очекивати период прилагођавања сведочи саобраћајни удес на раскрсници већ првог дана, једни верују да саобраћајна сигнализација не одговара промени у режиму саобраћаја а други да су криве навике возача. Податак да су на раскрсници примећени радници задужени за контролу семафора довољан је за закључак да би ускоро све могло да буде као и годину и по раније, наравно уколико не почне давно најављена изградња кружног тока на овој локацији која ће, верују учесници у саобраћају који се крећу овим делом града, донети нове невоље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Завршен седми Краљевски Филмски Фестивал

МАГАЗИН

22.9.2019.

„КИПА“ ДВОСТР

УКИ ПОБЕДНИК

- У четири пројекције приказано двадесет краткометражних филмова из тринаест земаља. - Традиционални пикник на обали Ибра прилика за дружење и размену искустава. - На премијери филма „Прича о Мики Мраву“ сто педесет малишана из краљевачких вртића. - У Културном центру „Евергрин“ ревија филмова из претходних година. - Млади жири састављен од ученика средњих школа. - Специјална награда Огњену Петровићу за филм „Јесењи валцер“. - Једним од најцеловитијих филмова овогодишњег фестивала оцењен руски „Он жели свој камион“. - Најбоље остварење овогодишњег фестивала филм „Кипа“ госта из Немачке Лукаса Натрата

22.9.2019.

МАГАЗИН

осле четири дана и исто толико пројекција званичног програма у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ окончан је седми по реду Међународни фестивал краткометражног филма. Иако је Краљевски Филмски Фестивал само један у низу оних који се баве кратком формом једнодушна оцена свих учесника потврђује да се по много чему разликује због чега постојање у овом облику има већи значај. Корак даље у развоју начињен је ове године кад је направљен заокрет и посебна пажња посвећена постпродукцији, што је требало да потврди и предавање посвећено специјалним ефектима на филму. Настојање да се међу неколико стотина пријављених филмова аутора из свих краје-

ва света краљевачкој публици представе најбољи огледа се и у значајно мањем броју остварења уврштених у званични програм. Тако је ове године приказано само двадесет филмова аутора из тринаест земаља, по три из Белгије и Руске Федерације, по један мање из Сједињених Америчких Држава, Србије и Немачке док су Израел, Хонг Конг, Грчка, Црна Гора, Шпанија, Швајцарска, Португал и Француска имале само по једног представника. Поред њих у пратећем програму су приказана и два домаћа филма која по дужини излазе из оквира кратког метра, „Прича и Мики Мраву“ Сање Савић и „Taurunum Boy“ Јелене Максимовић и Душана Грубина. Фестивал је у петак отворио шесна-

естоминутни филм „Месечеве капи“ израелског редитеља Јорама Евер-Хаданија након кога су приказани „Наратор“ Јулие Трофимове из Сједињених Америчких Држава, „Излет“ белгијске редитељке Кристине Грулис, „Токсичне везе“ гошће из Хонг Конга Степ Чеунг и „Бич“ Франсоаз Биери из Белгије. Организатори настављају са традицијом представљања аутора, а прилику да прва проговори о изазовима рада на троминутном анимираном филму имала је ауторка из Хонг Конга. Ни ове године није пропуштена прилика да се учесницима фестивала омогући боље упознавање, а добрим начином за то потврдио се традиционални пикник у природи на обали Ибра. Као и неких ранијих година нај-

бољим се показао простор „Бисера Ибра“ у Прогорелици који поред спортских терена и могућности за одмор нешто активнијима пружа прилику за рад. И док су домаћи аутори приоритет дали разговорима и провери пецачких способности гост из Немачке се посветио компјутеру на коме ће као трајни документ остати записани утисци из прва два дана. Другог такмичарског дана у две пројекције је приказано десет филмова. Поподневни програм отворио је документарац доброг познаника краљевачке публике Стефана Красића „Породица, слатки дом“ након кога су приказани „Мала Кон Лили“ Габриела Гарсије Медине из Сједињених Америчких Држава, „Он жели свој камион“

руског редитеља Кирила Проскурина, „Очева смрт“ Василеуса Доускоса из Грчке, и „Ја сам твој Виктор“ Ине Цогоеве из Руске Федерације. Након пола сата паузе, колико је остављено ауторима и гостима да предахну и среде утиске, уследила је друга пројекција коју је филмом „Кипа“ отворио гост из Немачке Лукас Натрат. Пре него је посетиоцима пружена прилика да од аутора сазнају нешто више о начину на који је обрадио интересантну тему приказани су филмови „Шта остане“ Киаре Флајшхакер из Немачке, „Праскозорје“ црногорског редитеља Андрије Мугоше, „Последњи валцер“ Огњена Петковића, који трећи пут долази у Краљево, и белгијски кратки филм „Са Телмом“, заједнички

рад Ан Сиро и Рафаел Балбони. Да фестивал нису само филмови могли су да се увере они који у овој врсти стваралаштва виде нешто више. Ове одине потврдили су то краљевачки гимназијалци као најбројнији део посетилаца Културног центра „Евергрин“ где им је пружена прилика да присуствују предавању о специјалним ефектима на филму. Гост вечери били су Милош Жужа, који је као значајно име у свету филма дао значајан допринос настанку бројних светских блокбастера, и Краљевчанин Златко Милојичић који учвршћује статус ВФХ уметника. Богат програм припремљен је и за трећи дан кад је у раним поподневним сатима приказан анимирани филм

МАГАЗИН 22.9.2019.

МАГАЗИН

22.9.2019.

„Прича о Мики Мраву“ Сање Савић. Да организатори мисле и на оне који тек треба да постану редовна филмска публика, можда и аутори филмова, потврђује долазак око сто педесет малишана из краљевачких вртића. Другу поподневну пројекцију отворио је „Градоначелник“ руског редитеља Олега Коронина након кога су приказани шпански филм „Out of Stock“ Фабриција Далесандра, швајцарски „Кружни пут“ Делие Хес, „Калифорнија“ португалског редитеља Нуња Балтазара и „Tempus Fugit“ Лоренца Ресиа из Француске. У Културном центру „Евергрин“ у вечерњим часовима приказана је ревија филмова пратећег програма који су обележили неку од претходних година. У подне трећег дана домаћин фестивала била је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ где је новој групи од педесетак малишана пружена прилика да погледају „Причу о Мики мраву“, а нешто старијима да у „Кварту“ виде седамдесетоминутни „Taurunum Boy“. Промена концепције, и мањи број филмова у конкуренцији за награде, основни је разлог да остварења филмских стваралаца оцењују само два жи-

рија, официјелни у коме су били драматург и редитељ Сања Савић, директор фотографије Даниел Матејић и глумица Александра Аризановић, и млади жири састављен од ученика краљевачких средњих школа. У образложењу жирија наводи се да белгијски филм „Бич“, на први поглед дискретно а потом алегоријски снажно, уводи гледаоце у параноју савременог човека и његов егзистенцијални страх од губитка посла. Суптилно се поигравајући са апсурдном ситуаци-

јом, само је дискретно наговештавајући, јер није јасно у потпуности да ли постоји реалан страх да јунаци изгубе посао или је у питању параноја, аутори се поигравају са једном од најважнијих питања данашњице - очувањем достојанства. Све то доприноси да наочиглед једноставна филмска средства, а веома пажљиво коришћена, омогућавају причи прецизност и непогрешиву комуникацију с публиком. Податак да је краљевачка публика претходне две године имала прилику

да се упозна са радом Огњена Петковића, чији су филмови „Љубав“ и „Жмурке“ приказани на два претходна издања Краљевског Филмског Фестивала, основа је на којој жири изводи закључак да је „Јесењи валцер“ круна овог низа, која се истиче по прецизном вођењу ликова и приче. Заокружена целина, преокрет као значајно средство кратке форме те прецизни дијалози доприносе емпатији са ликовима, а Петковића препоручују као аутора који се налази на почетку зреле и најзани-

мљивије фазе стваралаштва, што је довољно да му се додели специјална награда. Једним од најцеловитијих филмова овогодишњег фестивала оцењен је руски филм „Он жели свој камион“ комплетан по свим аспектима филмског језика, кадрирању, монтажи, раду с глумцима, дизајну звука, камери и сценарију. Жири је оценио да филм представља истинску кинематографску посластицу, како за филмске раднике, тако и за публику, жељне веристичких

ликова, уметничке и истовремено узбудљиве филмске приче Много похвале упућено је на адресу аутора филма „Кипа“ због уверења да је кинематографски прецизан, јасан у ауторским намерама и њиховом спровођењу, а истовремено храбар филм који се бави проблемом антисемитизма у савременом немачком друштву. Кренувши од истините приче, аутор Лукас Натрат прави конкретне драматуршке захвате који се огледају у прецизно постављеним сукобима и мотивације, али и промени краја, због чега је, а посебно због енергије која је проистекла из рада са одлично кастингованим натуршчицима, оцењен као најбоље остварење овогодишњег Краљевског Филмског Фестивала. Сличним мотивима вођен је и жири младих код чијих је чланова превагнуло уверење да се аутор филма „Кипа“ бави актуелним проблемима као што су насиље и дискриминација на верској основи. То су разлози за закључак да промовише праве вредности као што су толеранција, разумевање и пријатељство. Филм отвара многа питања, простор за дискусију и дијалоге, а пре свега захтева одогворе на постављена

22.9.2019.

МАГАЗИН

питања. Када се на поруку филма додају глума и режија јасно је зашто је млади жири изабрао филм за који сматра најкомплекснијим и најсложенијим. - Као што је порука филма да пријатељство и љубав треба увек да победе тако је и наша порука да пријатељство и љубав треба да побеђују реалности као и у овом филму порука је чланова жирија младих. Први пут се догодило да ниједан од лауреата није био присутан како би примио награду. Лукас Натарт је због других обавеза дан раније напустио Краљево, а Огњен Петковић неколико дана пред почетак из истих разлога отказао долазак. Аутори награђених филмова искориситили су прилику да се видео порукама обрате присутнима на церемонији затварања, а Петковић потврди како је велика част да баш овде добије специјалну награду за филм

„Јесењи валцер“. Разлог види у чињеници да су његови филмски почеци везани баш за овај фестивал. - Ово је трећа година да учествујем на Краљевском Филмском Фестивалу,

а имам осећај да су моји филмови из Краљева отишли даље у свет и узели чак и неке награде тако да је ово за мене изузетно значајан фестивал. Ту сам упознао неке изузетно драге људе и

надам се да ћу следеће године бити са вама - поручио је он. Културни центар „Евергрин“ је место где су у вечерњим сатима последњег дана приказани победнички филмови са седмог по реду Краљевског Филмског Фестивала и спуштена завеса на овогодишњу смотру најбољих остварења у области карткометражног филма. Када је пре шест година група младих Краљевчана покренула Међународни фестивал краткометражног филма краљевско име града било је мотив да и њега назову тако – Краљевски Филмски Фестивал. Основна идеја била је да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у свету седме уметности. Жеља организатора била је да кроз сарадњу са филмским школа-

ма из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, младима у Краљеву понуди сусрет са професионалцима што би будућим филмским ствараоцима могло да послужи као одскочна даска у тежњи да достигну професионално савршенство. Да су били у праву сведочи најава краљевачких гимназијалаца да за наредни фестивал у филм преточе неку од значајних тема са којима се срећу у животу. Краткометражни филм се одавно доказао као главни извор иновација у филмској уметности што су потврдили сви велики редитељи који су прошли кроз ову филмску форму, неки јој се и данас радо враћају, а чињеница да се у свету производи више кратких филмова него икада потврђује актуелност овог начина изражавања. Ово сазнање само је један од повода за покретање „Краљевског Филмског Фестивала“ са жељом да се обогати културни живот

града и региона, али и да промовише и популаризује ову врсту стваралаштва. Гашењем великог броја биоскопа на територији Србије, фестивали су постали једина прилика да љубитељи филма уживају у иновативним формама чији је квалитет из године у годину све већи. Краљево је тако постало прилично занимљива дестинација на културној мапи Србије и место које у знатној мери доприноси децентрализацији уметности. Покретачи фестивала су млади Краљевчани који су завршили високе филмске школе, а седам издања доказују да „Краљевски Филмски Фестивал“ представља један од најзначајнијих културних догађаја у овом делу Србије. Добра потврда је сазнање да је већ годинама уназад једина краљевачка манифестација коју редовно прати Културни дневник Радио-телевизије Србије. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Прича о играчкама 4

клијевска и Нада Блам. Филм се приказује до 25. септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Пијавице

био део „тајне службе“, жели да се врати нормалном животу. То је немогућа мисија, јер сви који су у његовом окружењу припадају „некоме“ па бекство, ма колико далеко, није могуће. Деведесетоминутну драму у 2Д формату Драган Маринковић је режирао према сцемарију Давида Албахарија, а водеће улоге у филму тумаче Лазар Ристовски, Никола Ђуричко, Ива Михалић, Маријана Јаковић и Тони Михајловски. Филм је на репертоару до среде 25. септембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

22.9.2019.

Ад Астра

Вуди је увек био сигуран у то које је његово место у свету и да је његов главни задатак да чува своје дете, без обзира да ли је у питању Енди или Бони. Када Форки, играчка коју је Бони направила као део задатка, себе прогласи отпатком, Вуди сматра да је његова улога да му помогне да прихвати то да је и он играчка. Али, када Бони на породично путовање понесе целу банду играчака, Вуди ће се наћи у неочекиваној авантури у којој ће поново срести давно изгубљену пријатељицу Бо Пип. После много година које је провела сама, њен авантуристички дух и живот у покрету изменили су нежну, порцеланску спољашњост. Вуди и Бо ће схватити да су, када оживе као играчке, потпуно различити, али и да им је то једна од најмањих брига. Анимирану авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, у трајању од сто минута, Џош Кули је режирао према сценарију који су написали Џон Лестер и Ендрју Стентон, а гласове анимираним јунацима позајмили су Гордан Кичић, Милена Предић, Тамара Алексић, Драгољуб Љубичић, Драган Вујић, Маја Оџа-

Мала хебрејска прича с краја сведесетог века смештена је на трустно подручје Балкана, у Србији. Главни јунак, познати књижевник Петар Мирић који је из патриотских разлога

Од редитеља и сценаристе Џејмса Греја стиже научно - фантастични филм „Ад Астра“, са холивудском звездом Бредом Питом у главној улози. Инспирисан романом Џозефа Конрада „Срце таме“ редитељ се окреће космосу као простору за који каже да је веома непријатељски расположен према нама. Прича прати астронаута Роја Мекбрајда који, у потрази за оцем који је нестао, путује до саме ивице Соларног система како би открио мистерију која прети да угрози опстанак планете. Током путовања Рој открива тајну која доводи у питање природу људског постојања, као и његово место у космосу. Научно фантастичну авантуру са елементима драме, чије трајање за два минута премашује два сата, Џејмс Греј и Ден Бредли режирали су према сценарију који је Греј написао са Итаном Гросом, а поред Пита водеће улоге тумаче Томи Ли Џонс, Лив Тајлер, Рут Лега и Доналд Састерленд. Филм се приказује од 19. до 25. септембра у пројакцијама које почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 22.9.2019.

Деветнаести новембарски Салон визуелних уметности

МАГАЗИН

22.9.2019.

ПОВРАТАК П

- Новембарски салон визуелних уметности четврти пут узастопно заједничким снагама организују краљевачки Народни музеј и Удружење ликовних и примењених уметника. - Салон се у деветнаестом издању враћа програмским почецима, чији је циљ био праћење и приказ краљевачких уметника, а резултат је жеље да се представе уметници са ових простора који генеришу и креирају савремену уметничку сцену. - Рок за достављање радова је 10. октобар а у зависности од броја приспелих изложба ће бити постављена на две локације, у Галерији Народног музеја Краљево и Галерији УЛУК-а

овембарски салон визуелних уметности се пред крај друге деценије постојања потврђује као престижна регионална манифестација која, укључењем уметника из готово свих крајева света, добија међународни карактер. И ове године наставља са

програмском оријентацијом која би се могла окарактерисати као иницијатива за ново позиционирање манифестација на културној мапи у земљи и региону, јер осавремењивање актуелне уметничке сцене, и укључивање главних актера савремене уметности у ли-

ковни живот, доприноси да нема значајнијих уметника који нису излагали у Краљеву. Новембарски салон визуелних уметности четврти пут узастопно заједничким снагама организују краљевачки Народни музеј и Удружење

ликовних и примењених уметника који, континуираним и отвореним приступом успевају да одрже препознатљиву позицију важног упоришта и подстицаја савремене уметничке сцене. Салон ни ове године нема унапред одређену тематску или проблемску окосницу, што продукцијски и перцепцијски доприноси сусретању и разматрању најразличитијих уметничких идеја и садржаја. У годинама за нама салон је континуираним и отвореним приступом успео да одржи препознатљиву позицију важног упоришта и подстицаја савремене уметничке сцене, па је његова географска детерминација, окарактерисана најчешће као локална или регионална, изгубила важност у времену глобалне умрежености кад, захваљујући брзим комуникацијским мрежама, појам ло-

кално губи сваки смисао. Удружење ликовних и примењених уметника Краљево и Народни музеј су половином месеца расписали конкурс за новембарски Салон визуелних уметности 2019, за све академске уметнике који прихватају услове учешћа. Салон се у деветнаестом издању враћа програмским почецима, чији је циљ био праћење и приказ краљевачких уметника, а резултат је жеље да се представе уметници са ових простора који генеришу и креирају савремену уметничку сцену. Акценат је стављен на афирмацију младих уметника који након школовања немају довољно простора за социјализацију и видљивост деловања и рада. Рок за достављање радова је 10. октобар а у зависности од броја приспелих изложба ће бити постављена на две локације, у Галерији Народног музеја

Краљево и Галерији УЛУК-а. Иако је отварање изложбе предвиђено 19. новембра у Галерији Народног музеја организатори задржавају право да, у случају оправданих околности, овај датум помере на неки нови термин. Према пропозицијама конкурса за излагање ће бити прихваћени радови настали у последње две године, а сваки уметник може да учествује са највише два рада максималне ширине 1,6 метара са рамом, или скулптуре чија дужина, ширина и висина не прелазе један метар. Учесник конкурса дужан је да достави кратку биографију и контакт адресу, а радове и пријемни формулар, поштом или лично на адресу Удружења. Организатор се обавезује да одштампа каталог, који сви учесници добијају бесплатно и пратећи материјал у виду плаката. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ПОЧЕЦИМА

МАГАЗИН 22.9.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

МА-

Да б пос

УНМИК и КФОР на Косову остају, да егзодус Срба – убрзају!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Сви су Срби у једној држави!? Где су Срби, ту је гето – прави!

би остао оптимиста, стао је „отимиста“!

Мрава нису згазили! Газе - нацију!

МАГАЗИН

22.9.2019.

Трепча - Слога 4:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 22. И 28. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

22.9.2019.

22. септембар

1499 — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност. 1735 — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону. 1789 — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника. 1862 — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863. 1862 — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар. 1908 — Проглашена независност Бугарске. 1914 — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа. 1923 — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса. 1934 — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара. 1940 — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину. 1949 — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949. 1955 — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.

1960 — Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом. 1974 — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи. 1979 — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда. 1980 — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачкоирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година. 1985 — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба. 1992 — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији. 1993 — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар. 1993 — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.

1998 — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова. 2000 — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате. 2012 — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. го-

дишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник у Загребу

23. септембар 1840 — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаилаге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош. 1846 — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун. 1866 — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила. 1897 — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу. 1914 — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф.

1932 — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија. 1956 — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала. 1957 — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију. 1973 — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник. 1987 — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику. 1997 — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије. 1998 — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и настављење преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована. 2001 — САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе.

Левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког режима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.

24. септембар 622 — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон. 1706 — Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског. 1841 — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку. 1852 — Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 km од Париза до Трапа. 1863 — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет. 1868 — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије. 1877 — Јапанска царска војска је поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме, пресудној бици побуне Сацума. 1915 — Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу. 1941 — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација. 1941 — Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци.

22.9.2019.

МАГАЗИН

1960 — У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон. 1971 — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности. 1986 — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској. 1988 — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља. 1990 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђују Василиј Иванчук и Гата Камски. 1990 — Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене. Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт. 1993 — Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком. 1996 — САД, Русија, Кина, Уједињено Краљевство и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба. 1998 — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову. 2000 — Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перуанског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами.

Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС. 2001 — Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.

25. септембар 1066 — Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва. 1345 — После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан је освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики. 1396 — Османска војска под командом Бајазита I је потукла хришћанску војску под командом Жигмунда Лускембуршког у бици код Никопоља. 1493 — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет. 1513 — Конквистадор Васко Нуњез Балбоа је на обали данашњег Дајрена у Панами постао први Европљанин који је угледао Тихи океан из Новог света. 1555 — Карло V, Свети римски цар и лутерански кнезови окупљени у Шмалкалдски савез су склопили Аугзбуршки мир којим су изједначена права лутерана и римокатолика у Светом римском царству. 1932 — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт. 1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких

снага на територији СССР. 1957 — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију. 1959 — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама. 1962 — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона. 1963 — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав. 1973 — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље.

1990 — Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних. 1991 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе. 1992 — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД. 1994 — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма. 1997 — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од

1.142 km на час. 2001 — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата. 2005 — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци. 2016 — На данашњи дан 2016. године је у Републици Српској одржан референдум чије је питање гласило „Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као дан Републике Српске?“ Позитивно се изјаснило 99,81 одсто грађана који су изашли на гласање.

26. септембар 1186 — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника. 1371 — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. 1580 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете. 1687 — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију. 1815 — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова.

1853 — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића. 1907 — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта. 1918 — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата. 1941 — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце. 1960 — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди. 1969 — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса. 1980 — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа. 1984 — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата. 1988 — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг. 1989 — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“. 1995 — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран

за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије. 1997 — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију. 2000 — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72. 2001 — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

МАГАЗИН

22.9.2019.

27. септембар

100

1540 — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militanWs eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола. 1905 — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2. 1922 — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо. 1937 — Основана Осма београдска гимназија 1939 — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19дневни отпор Варшављана и заузели град. 1940 — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине. 1947 — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и

радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту. 1962 — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада. 1964 — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату. 1968 — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара. 1970 — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану. 1990 — Иран и Уједињено Краљевство су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију. 1996 — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан. 1997 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1998 — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар

Немачке. 2000 — Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића. У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара. 2001 — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство. 2015 — Појавила се Витлејемска звезда после више од 2000 година.

28. септембар 351 — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција. 1066 — Нормански војвода Вилијам, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске. 1864 — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс. 1928 — Шкотски биолог Александар Флеминг је отркио пеницилин када је открио да ова гљива убија бактерије у његовој лабораторији. 1944 — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора. 1949 — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра. 1965 — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле

живот. 1988 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова. 1990 — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије. 1994 — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“, усмртивши 852 особе. 1996 — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба. 1996 — У сарајевском насељу Анекс убијен је Неџад Угљен, помоћник директора Агенције за истраге и документацију (AID). Починилац убиства није пронађен. 1998 — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку. 2000 — Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље. 2000 — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду. 2001 — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија. 2002 — Шахисти сарајевске Босне по четврти пут освојили Куп европских шампиона.

101

102

МАГАЗИН 22.9.2019.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs