Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 406 * 8. септембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

8.9.2019.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

МАГАЗИН

8.9.2019.

У овом броју: Лето је криво за све Српски модел пример другима Други Сајам пољопривреде Од услуга до сопствене производње Назиру се шампиони Тријумф Милочаја Непобедиви мегданџија Пред нови период живота

4

12 20 24 30 38 44 54 62

Долазе бољи дани Фестивал пасуља на обали Ибра Тигар чувар парка Корак напред, могло би и више На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Слога (П) - Слога Времеплов

64 72 82 90 98 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

5

6

МАГАЗИН 8.9.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 8.9.2019.

9

10

МАГАЗИН 8.9.2019.

11

Где смо били, шта смо радили у августу?

МАГАЗИН

8.9.2019.

ЛЕТО ЈЕ КРИВО ЗА СВЕ

12

- Почетком друге половине месеца у Народном музеју свечано отворен Жички духовни сабор „Преображење 2019“. - Почетак радова на уређењу корита реке Груже, у присуству представника Краљева и Кнића, симболично означен постављањем табле крај моста у Закути. - Током августа одржане само две седнице Градског већа.

- У Цветкама седми по реду „Дани Јована Курсуле“, у Опланићима „Сусрети села Србије“. - Градско предузеће се сагласило са предлогом да половина добити два јавна предузећа према завршном рачуну за претходну годину буде враћена оснивачу. а друга усмерава за повећање основног капитала. - Позитивно мишљење на финансијске планове месних заједница за ову годину

13

Фото: М. Радовановић

сми месец у години је време кад због годишњих одмора готово да замиру све активности у многим областима живота, а појава је највидљивија у раду органа локалне самоуправе. Да је тако сведочи одсуство било каквих активности све до деветог дана у месецу кад је најављен нов циклус „Сусрета села Србије“ на територији Краљева. Први сусрети села Србије у овој години, уједно четврти фестивал „Сачувајмо српску традицију“, одржани су дан касније у Опланићима уз подсећање да је Краљево претходне године остварило запажене резултате на нивоу Србије, друго место Самаила у категорији села до две хиљаде становника и Чукојевац међу онима која имају мање од хиљаду. Пет дана без активности прилика је за најаву догађаја на територији општине Кнић коме је присуствовао и градоначелник Краљева са сарадницима. Општина Кнић, град Краљево, Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, уз финансијску подршку Владе Србије, настављају уређење корита реке Груже, а почетак радова је, у присуству представника две локалне самоуправе, симболично означен постављањем табле крај моста у Закути. До првог значајнијег догађаја морало је да се сачека још неколико дана кад је почетком друге половине месеца у Народном музеју свечано отворан Жички духовни сабор „Преображење 2019“. Последња недеља у месецу прилика је за најаву Шампионата Србије у мотокросу и првог Фестивала адреналинских спортова на стази „МX парк Трешњари“, а последњи радни дан у недељи за најаву традиционалног меморијалног турнира у малом фудбалу, посвећеног жртвама и учесницима ратова 1991-1999. године. Истог дана град Краљево и Национална служба за запошљавање организовали су свечану доделу

МАГАЗИН

8.9.2019.

О

14

уговора за субвенцију самозапошљавања којој је присуствовало осамдесет осам корисника средстава намењених овој мери активне политике запошљавања који су у току ове године покренули сопствени бизнис. На догађај су позвани представници Регионалне привредне коморе Краљево, Удружења пословних жена „Илинка Илић“ и Регионалне развојне агенције Рашког и моравичког округа. Почетак последње недеље у месецу обележен је најавом седме по реду манифестације „Курсулини дани“ чије је трајање ове недеље продужено на пет дана уз пригодан културно-уметнички и спортски програм. Приближавање почетка школске године је повод да, у просторијама Основне школе „Четврти краљевачки батаљон“, припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву и представници школа одрже традиционални састанак посвећен анализи стања безбедности у школама претходне школске године, као и плану активности за ову. Током августа одржане су само две седнице Градског већа, прве након три недеље од претходне и друга седам дана касније. Прва је посвећена разматрању извештаја о реализацији одлуке о буџету за првих шест месеци ове године који потврђује да је остварен укупни приход од 1.593.859.458,85 динара, што је 37,26% планираних средстава. У истом периоду расходи су достигли 1.385.647.041,91 динар што потврђује да је остварен буџетски суфицит који премашује двеста осам милиона а фискални, кориговањем буџетског за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, педесетак хиљада већи. Град је у првих шест месеци имао и издатке за отплату главнице дуга од 30.953.235,90 динара, који су у целости финансирани из текућих

15

8.9.2019.

МАГАЗИН

16

прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. Према усаглашеном стању података из главне књиге трезора града Краљева и Управе за трезор у периоду јануар - јун 2019. године, остварени су укупни приходи, примања од нефинансијске имовине, задуживања и примања од финансијске имовине од 1.594.117.937,97 динара што износи 41.91% у односу на планирана средства за целу годину. У поређењу са истим периодом претходне године укупни приходи и примања су већи за 97,4 милиона динара или за 6,51% . Јавно комунално предузеће „Водовод“ је прошле године остварило добит од 8,257 милиона динара, а Градско предузеће се сагласило са предлогом да једна половина буде враћена оснивачу а друга усмерава за повећање основног капитала предузећа. Исти принцип примењен је и при давању сагласности на одлуку Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ које је остварило добит од 2,658 милиона динара, уз спремност да половину уплати оснивачу. На основу Одлуке о димничарским услугама донета је измена оснивачког акта Јавног предузећа „Градско стамбено“ тако што му је поверена ова комунална услуга, што је било повод за измену и допуну Статута са којом се сагласило и Градско веће. Позитивно мишљење дато је на финансијске планове месних заједница за ову годину, а саставни део закључка је Распоред буџетских средстава индиректним корисницима буџета месним заједницама у укупном износу од осамнаест милиона и петсто педесет две хиљаде динара за трошкове платног промета, утрошак електричне енергије, услуге водовода и канализације, чишћења, телефона, закупа простора, услуге по уговору за израду предмера, надзора, израде пројектне документације и ангажовање механизације за чишћење снега у брдско-планинским месним заједницама. Део средстава биће утрошен за геодетске услуге, анализу воде, радове на објектима месних заједница, куповину канцеларијског и потрошног материјала, алата, инвентара, хемијских средстава за чи-

шћење, плаћање пореза и трошкова принудне наплате, куповину намештаја, рачунарске опреме, штампача, електронске опреме... Градско веће је прихватило иницијативу Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за достављање предлога за изградњу и реконструкцију мреже и објеката водовода и фекалне канализације у зони надлежности Јавног комуналног предузећа „Водовод“, са нереализованим обавезама из претходног периода. Прихваћена је иницијатива за достављање предлога за реконструкцију коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева, у сврху подстицаја производно-привредних активности и развоја сеоског туризма, а закључком Градског већа предложено је потписивање уговора за реализацију посла вредног пет милиона динара на територији четири сеоске месне заједнице и дечјем одмаралишту на Гочу. Постављању јавне расвете на простору три месне заједнице намењено је четири стотине педесет хиљада динара, а веће се сагласило са предлогом за коришћење дела средстава за реализацију мере из Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години којим је за организовање Сајма пољопривреде од 9. до 15 септембра намењено шест стотина хиљада од милион динара намењених организовању информативнх активности, сајмова, изложби, манифестација и студијских путовања. Посебним решењем измењено је постојеће о утврђивању распореда коришћења средстава из буџета у области спорта за финансирање годишњих програма и реализацију посебних програма. Од планираних педесет шест милиона динара четрдесет осам и триста хиљада динара намењено је финансирању програма спортских клубова по јавном позиву, нешто више од пет и по милиона за реализацију посебних програма спортских удружења, клубова и организација а остатак за финансирање посебних програма спортских удружења, клубова и организација. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 8.9.2019.

19

Електронска пријава и плаћање фирмарине

МАГАЗИН

8.9.2019.

СРПСКИ МОДЕЛ П

20

ПРИМЕР ДРУГИМА

- Ове године направљен искорак у раду Портала локалних пореских администрација. - Правна лица електронску пријаву фирмарине за један или више објеката у потпуности могу да заврше преко интернета, без одласка на шалтер локалне пореске управе.

- Предстоји константно омогућавање нових услуга због жеље да грађанима и привреди буду олакшане административне процедуре. - Да се чекање у редовима пошаље у прошлост, а рад јавне управе стави у службу грађана, један је од главних приоритета Владе Србије. - Од почетка рада портала преко њега је поднето више од педесет шест хиљада пријава имовине правних лица, извршено скоро четири стотине трансакција плаћања, а број јединствених посета премашио је педесет четири хиљаде

21

ортал локалних пореских администрација lpa.gov.rs од 2. септембра омогућава електронску пријаву за утврђивање комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору што представља још једну електронску услугу од значаја за правна лица и корак више у трансформацији јавне управе у ефикаснији сервис грађана. То је повод да директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу доц. др Михаило Јовановић укаже да је ове године направљен искорак у раду Портала локалних пореских администрација чиме је омогућена још једна битна функционалност. Она пружа прилику правним лицима да електронским путем поднесу пријаву за утврђивање комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору. За коришћење ове услуге неопходно је коришћење квалификованог електронског сертификата, а правна лица електронску пријаву фирмарине за један или више објеката у потпуности могу да заврше преко интернета, без одласка на шалтер локалне пореске управе. Из Канцеларије за информационе технологије стиже потврда да ово није крај унапређивања услуга и да следи константно омогућавање нових због жеље да грађанима и привреди буду олакшане административне процедуре. Жеља да се чекање у редовима пошаље у прошлост, а рад јавне управе стави у службу грађана, један је од главних приоритета Владе Србије. Од овог месеца власници привредних субјеката могу да подносе електронску пријаву за утврђивање фирмарине, па не морају да одлазе на шалтер локалне самоуправе на чијој територији послују, нити да чекају да им решења стигну у поштанске сандучиће. Потребно је да се логује на систем lpa.gov.rs и поднесу своје податке, а увидом у обавезе одмах да изврше електронско плаћање. Тако се, уместо сата, све завршава за неколико минута, а штеди се и време локалним самоуправама које су до сада губиле сате на прекуцавање података са папира. Директорка за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски развој Јелена Бојовић

МАГАЗИН

8.9.2019.

П

22

очекује да Светска банка у наредној години препозна ову реформу у свом извештају Doing Business, а Србија послужи као модел другим земљама. Додатном предношћу сматра се што свака фирма на порталу може да провери износ тренутног задужења, или претплате, и да електронски изврши плаћање. Дигитализацији је приступљено из угла привреде чиме је успостављена заокружена електронска услуга, а не само дигитализација процедуре подношења пријаве. Чланови Националне алијансе су неколико година уназад указивали на потребу за наставком реформе наплате фирмарине, посебно након што је још 2012. иницијатор била укидања ове комуналне таксе за већину микро и малих предузећа и предузетнике. Електронску пријаву путем овог портала може да изврши лице које за то има овлашћење према ПЕП обрасцу, уз квалификовани електронски сертификат а, у складу са одлукама локалних самоуправа, учесталост и обавеза подношења пријаве остају исти као и до сада. Пријава се подноси за све објекте на територији једне јединице локалне самоуправе, а уколико се у некој подноси само када дође до промена података обвезник ће, као и до сада, поднети само тада. Уколико се пријава подноси сваке године, без обзира да ли је било измене или не, наставиће да је подноси једном годишње. Канцеларија за информационе технологије и електронску управу је почетком ове године успоставила Јединствени информациони систем ЛПА који, захваљујући централизацији података, грађанима и привреди омогућава комплетан увид у пореске обавезе на територији Србије, уз могућност да електронским путем поднесу пријаву за утврђивање пореза на имовину и измире доспеле обавезе. Од почетка рада портала преко њега је поднето више од педесет шест хиљада пријава имовине правних лица, извршено скоро четири стотине трансакција плаћања, а број јединствених посета премашио је педесет четири хиљаде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

На простору ЈКП „Пијаца“ од 13. до 15. септембра

МАГАЗИН

8.9.2019.

ДРУГИ САЈАМ П

24

ОЉОПРИВРЕДЕ

- Излагачима на располагању око хиљаду квадратних метара затвореног и три и по хиљаде квадрата отвореног простора. - За тезгу површине два квадрата потребно је издвојити десет хиљада динара, празан простор у хали до тридесет квадрата или међупростор исте површине по двадесет хиљада динара, а тридесет закуп простора за механизацију без ограничења површине на Кванташкој пијаци. - Све цене без пореза на додату вредност. - Првог дана стручна предавања представника Министарства пољопривреде. - Други дан посвећен најмлађима, а трећи породици. - Сајам јединствена прилика за презентацију достигнућа у области пољопривреде и пољопривредне производње. - Радно време сајма је између осам и шеснаест сати, за посетиоце је улаз бесплатан, а за спонзоре и излагаче обезбеђен бесплатан паркинг

25

авно комунално предузеће „Пијаца“, под покровитељством града Краљева, у периоду између 13. и 15. септембра другу годину заредом организује Сајам пољопривреде на површини од око пет хектара од којих је излагачима на располагању коришћење три и по хиљаде квадрата отвореног и око хиљаду квадратних метара затвореног простора. Иако је идеја о организовањењу сајма у овом предузећу била присутна и ранијих година тек након више покушаја да се реализује сазрели су услови да се подигне на виши ниво. Тако је сајам организован прошле године као јединствена прилика за својеврсну презентацију достигнућа у области пољопривреде и пољопривредне производње. Одлука да буде лоциран на простору Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ проистекла је из податка да је комплетна пољопривредна производња усмерена ка овој локацији где се свакодневно срећу произвођачи, трговци и потрошачи.

МАГАЗИН

8.9.2019.

Ј

26

Потенцијалним излагачима је на располагању покривен простор у хали на робној пијаци, међупростор између две хале и простор Кванташке пијаце. На изложбеном простору хале један, у зависности од количине и врсте производа, могуће је изнајмити празан простор, тезгу или киоск. За тезгу површине два до шест квадрата, или киоск, потребно је издвојити десет хиљада динара, празан простор у хали до тридесет квадрата и међупростор између хала исте површине по двадесет хиљада, а простор за механизацију без ограничења површине на Кванташкој пијаци десет хиљада динара више. На свим просторима је обезбеђен прикључак на електричну мрежу, а закупци се обавезују да на уговорени износ плате и порез на додату вредност. Излагачима је омогућено да продају изложену робу у складу са позитивним прописима и својим актима, уз могућност одобрења сајамског попуста у цени. Организатор се обавезује да им обезбеди лого компаније на свим

штампаним пратећим материјалима, рекламу на сајту www.sajampoljoprivrede.rs у наредних шест месеци, место за Roll up компаније током трајања сајма и сто за излагање промотивног материјала, поделу промо-материјала компаније у поклон пакетима свим учесницима, приказ у каталогу манифестације и једно место за представника компаније на пословној вечери. Посебно је дизајниран веб сајт са свим елементима неопходним за доношење одлуке о учешћу на сајму и обрасцем пријаве којим заинтересовани излагачи потврђују коју су варијанту изабрали. Сваки од три сајамска дана обилује бројним различитим догађајима намењених различитим врстама посетилаца. Организатори потврђују да је први дан, након свечаног отварања, посвећен индивидуалним посетиоцима и тражењу одговора на бројна отворена питања, а прес центар место где ће представници Министарства пољопривреде стручним предавањима упозна-

ти пољопривредне произвођаче са свим што је значајно пред јесењу садњу, сетву пшенице и других јесењих култура. Други дан је намењен најмлађима због чега су се организатори потрудили да им понуде низ посебно атрактивних садржаја. Један од њих је мини изложба кућних љубимаца под кровом хале један и избор најлепшег чијем ће власнику припасти атрактивна и вредна награда, а поклон пакете и неки од малих кућних љубимаца могу да очекују и неки од најмлађих посетилаца сајма. Последњи дан је и ове године намењен породици, а најбројнија и она са најмлађим члановима стиче право на награде бројних спонзора. Озбиљнији увид у статистичке податке потврђује да је половина септембра време да, и кад нема атрактивних догађаја који су најављени за овај сајам, на простору пијаце се у току само једног дана нађе између седам и осам хиљада посетилаца. Ако се томе дода више од хиљаду закупаца пијачних те-

зги и хиљаде аутомобила дневно јаснији је оптимизам организатора да би све цифре могле бити премашене. Први показатаљи указују на велико интересовање излагача, а четрдесетак пријављених десет дана пре почетка сајма наговештава да би могао бити премашен број од прошлогодишњих седамдесет осам, међу њима и произвођачи из Словеније и Северне Македоније. Пријаве ће се примати до почетка сајма, а од представника медија очекује се да и посетиоце и излагаче обавесте о свим повољностима које могу да очекују у периоду између 13. и 15. септембра. Организатори као главни циљ оцењују жељу да се анимирају краљевачка предузећа која се баве производњом пољопривредне опреме, трговином пољопривредним производима, хладњачари, пољопривредни и произвођачи семенске робе, пољопривредне механизације, меса и месних производа. Сајам свима треба да покаже где се тренутно

налазе и куда усмеравати пољопривредну производњу на територији града Краљева како би дала што боље резултате. Значајним се оцењује податак да је локална самуправа препознала значај једне овакве манифестације, а пољопривредним произвођачима пружила прилику да представе производе и упознају се са савременим трендовима у области пољопривредне производње. Сајам је место на коме се очекују сви који нешто значе у области аграра, од произвођача, прерађивача, откупљивача, трговаца, дистрибутера, представника банака и осигуравајућих кућа. Током три дана имаће прилику да представе све што се у овом тернутку сматра најбитнијим за пољопривреднике, као и другу клијентелу, али и да сви који желе стекну додатна знања у области пољопривредне производње. Радно време сајма је између осам и шеснаест сати, за посетиоце је улаз бесплатан, а за спонзоре и излагаче обезбеђен бесплатан паркинг. Т. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 8.9.2019.

29

Знаменити Краљевчани: Борислав Шпаговић (5)

МАГАЗИН

8.9.2019.

ОД УСЛУГА ДО СОПСТ

30

Боро Шпаговић

ТВЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ - Због строге пореске политике робија и за најмању ситницу. - Седам месеци затвора због седам игала за шиваћу машину. - Многа женска деца рођена пред крај четрдесетих година прошлог века добијала име „Славица“ по првом послератном југословенском филму. - Са владиком Германом на пут до Врдила. - Након поправке мање звоно у звонику краљевачке цркве ради и данас. - Након што су органи реда открили дистрибуцију летака провокативне садржине куцаних на писаћој машини сервисерима упућен захтев да тип и број сваке која буде дошла на поправку буду пријављени надлежним органима. - На релацији између Краљева и Врњачке Бање саобраћао аутобус на саугас, дрвени погон баш као у филму „Ко то тамо пева“. - Један од само двојице таксиста у Краљеву педесетих година.

- У време кад још није било бензинских пумпи сваки град је имао стовариште горива

31

32

МАГАЗИН 8.9.2019.

нтензивирање индустријске производње у послератном периоду знатно је утицало на развој банкарства, са њим и појаву све веће потребе за поправком писаћих и машина за рачунање. Са мањим или већим кваровима у Браварски комбинат стизале су из готово свих краљевачких предузећа, али и са простора Косова и Метохије. Одржавање је било део радних обавеза Борислава Шпаговића, а све већи обим посла и неадекватна зарада повод за размишљање да напусти предузеће и посвети се приватном раду. Неколико година раније, само неколико месеци по запослењу у „Фабрици вагона“ почела је градња радничких станова, а податак да су предност имали млади брачни парови повод да се у групи првих који су стекли право нађе Шпаговић. Усељење у комфоран двособан стан на трећем спрату означило је крај свакодневних путовања на посао из Врдила и назад, а корак даље у подизању стандарда запослење супруге у краљевачкој болници. Било је то време које су обележиле бројне радне акције, међу њима садња топола на левој обали Ибра дуж Улице „4.краљевачки батаљон“ од којих су неке преживеле до данашњих дана. Много значајнији био је почетак радова на градњи Насеља „Ђуро Ђаковић“ дуж леве ивице пута који од водоторња на Ратарском имању води до укрштања са Ибарском магистралом. Куће су грађене циглом са порушених на другим местима, а задатак учесника радних акција био је да их припреме за уградњу чишћењем од остатака малтера. Након притиска на занатлије који у једном периоду није попуштао ситуација је почела да се нормализује, а све већи број појединаца почео да размишља о отварању сопствених радњи. Међу њима је био и Дилбер, стручњак за поправку шиваћих „сингер“ и других машина, а како је радио преко пута Браварског комбината добра прилика да му се препусти по ко-

И

ја писаћа и рачунска засновна на чињеници да Шпаговић није успевао све да поправи сам.

- Ситуација је била опасна а због строге пореске политике могли сте да зарадите робију и за најмању ситницу. Мајстор Дилбер је био врло пријатан због чега су њега и супругу звали Бата и Сека. Кад је некој жени оправљао машину замолила га је за неколико игала да има у резерви, пошто их није било у продаји. Мајстор јој је дао седам а онда је, да ли на основу пријаве или из другог разлога, дошла инспекција после чега је осуђен на седам месеци затвора зато што је то оцењено као нелегална трговина. За време служења казне је као слободњак долазио код нас и помагао, а казна потврђује колико је закон био неприкосновен па се страдало за сваку ситницу - прича Шпаговић. Напуштање „Фабрике вагона“ неминовно је повезано са губитком права на стан што је утицало на потребу да се смештај потражи код, у то време веома богатог, Петра Буњака. У новом стану је рођена и кћи Славица која је, као и многа женска деца из тог периода, добила име по истоименом филму Вјекослава Афрића. Кумство са кћерком старешине Храма Свете Тројице Бошка Миленковића учврстило је везе две породице што је прилика да једни другима прискачу у помоћ кад год је то било потребно. Податак да је Шпаговић власник комфорног аутомобила, какав су током рата користили немачки официри, био је довољан за молбу проте Миленковића да повезе епископа жичког Германа у посету Врдилима. Како је због обавеза на послу ретко могао да посећује остатак породице у селу ово је била посебна прилика за то због чега је пропустио позив владике да седи поред њега на свечаном ручку у црквеној порти. Био је Боро спреман да помогне кад год је то било потребно, а нова прилика се појавила са првим проблемом код једног звона краљевачке цркве.

Звоно је било дар породице Урдов из Мрсаћа, а тежина већа од сто килограма прилика да због демонтаже позове колегу Владу Петровића, који је за мало избегао стрељање након проблема на отклањању квара на пнеуматском чекићу у „Фабрици вагона“.

- Видео сам да је звоно постављено високо, а да до њега има три платформе. Клатно у звону нису редовно подмазивали па се ушица потрошила а оно пало па смо морали да га скинемо, довучемо у радионицу, приваримо истрошени део и вратимо. Владо донесе конопац, два пута пребаци преко греда и држи га, а ја одшрафљујем четири завртња који су држали звоно. Одшрафио сам три и питам да ли је добро затегао конопац, а он каже да јесте. Изгледа да то није добро урадио јер, кад сам одшрафио и последњи завртањ, звоно затегне и прекине конопац па почне да пада до прве платформе. На нашу срећу заглави се између два брвна, па није пало доле, а кад су попови чули да се нешто дешава потрче да виде шта је. Владо нађе челичну сајлу па полако скинемо звоно и убацимо у кола. Два три сата смо варили и потрошили целу боцу оксигена, завршимо па се враћамо и подижемо звоно корак по корак. Подигнемо и ушрафимо, а звоно које смо вратили у живот ради и данас - прича Шпаговић. Како током радног времена није био у ситуацији да поправи све машине по неку је био принуђен да понесе кући, што је било прилика за додатну зараду. И поред тога месечна зарада није на адекватан начин била усклађена са уложеним радом што је било повод за размишљање да напусти посао и посвети се приватном раду. Мотив више био је податак о великим потребама за услугама ове врсте, при чему нико није постављао питање цене. Очекивање да и у новим условима буде ангажован по цео дан одлучујуће је утицало на захтев да Мери напусти посао и посвети се деци. Ни-

33

8.9.2019.

МАГАЗИН

34

је много помогло плакање у настојању да омекша став строгог супруга који се први пут осетио слободним као птица на грани. Гаража у дворишту брзо је постала место окупљања заљубљеника у мото трке који су се ту договарали пред одлазак на такмичења, а на одлуку да заувек одустане од поправке писаћих машина утицала је истрага органа реда. Догодило се то након што је у граду примећена дистрибуција летака провокативне садржине куцаних на писаћој машини што је утицало на потребу да тип и број сваке која буде дошла на поправку буду пријављени надлежним органима. Настојање да се на време преоријентише на други посао резултирало је оријентацијом према ауто механици, а жеља да јој се потпуно посвети ограничавана потребом стицања звања висококвалификованог мајстора. У време кад је на релацији између Краљева и Врњачке Бање саобраћао аутобус на саугас, дрвени погон баш ако и онај из филма „Ко то тамо пева“, једини способан да их одржава био је извесни Трнавац, због чега се Шпаговић окренуо возилима која користе друге типове погонских горива. Боро је почетком педесетих година био један од само двојице таксиста у Краљеву, а податак да је имао комфорније возило од колеге добра прилика да одговори на захтев трговачког путника из Загреба који је на територији Србије продавао фотографије домаћих и страних политичара, родне куће Јосипа Броза Тита у Кумровцу и многе друге. Са великом количином фотографија преузетом на краљевачкој железничкој станици упутили су се према Ушћу, Рашки, Новом Пазару, Тутину, Рожају, Иванграду, Андријевици, Титограду...

- Понесе колекцију и идемо од фирме до фирме, а људи су се грабили да купе. У Титограду продамо све, а он наручи из Загреба нову количину која стигне авионом. Одемо у Никшић, продамо пола па наставимо према Жабљаку, Бијелом Пољу, При-

боју а и тамо продамо и растанемо се, он се врати авионом у Загреб а ја у Краљево. „Стотекс“ је у то време доживљавао велику експанзију, а како није било довољно возила за осам трговачких путника директор Крста Ломић ме позове да успоставимо сарадњу. Први је Павле Јовановић који припреми колекцију у два три кофера па кренемо у Трстеник, Крушевац, Ћуприју, Параћин и даље према Ртњу и Сењским рудницима где смо правили велике послове. Обрадимо Сењске руднике и кренемо преко Ртња у Брестовачку Бању, па Зајечар и Бор и назад Параћин, Светозарево и Београд где смо остали седам дана, јер смо имали доста посла. Наставимо до Зрењанина па скелом преко Тисе по војвођанским селима Чуругу, Темерину, Госпођинцима... Останемо по двадесет дана, а у време кад још није било бензинских пумпи сваки град је имао стовариште горива. Гориво није било много скупо па сваки пут напуним резервоар и као резерву још један метални канистер. На пут никад нисам кретао без довољно горива, уља и алата за одржавање кола, тако да никад нисам могао да станем на путу - каже Шпаговић. Друга година пословања „Стотекса“ окупила је на прослави у Матарушкој Бањи трговце са простора целе Југославије, а Боро наставио сарадњу са директором све до одлуке да се озбиљније посвети послу у радионици. Потреба да набави струг водила је ка Београду и радњи на Булевару револуције у којој се нашао баш онакав какав му је био потребан. Није жалио Боро да за нову машину плати високу цену за шта је била довољна уштеђевина, а и брат је био спреман да помогне уколико то буде неопходно. У време кад се озбиљније посветио пружању аутомеханичарских услуга посла је било толико да се неопходним показало проширење просторија за рад. Некако у то време у Краљеву је формирано транспортно предузеће, а за првог директора по-

стављен Мијо Арга. Готово цео возни парк, састављен од осам теретних камиона, ангажован је за превоз квалитетног угља са површинског копа у Тавнику одакле се снабдевао цео град. Камионе је одржавало неколико аутомеханичара а податак да нису били довољно образовани, нити способни да отклоне све врсте кварова, прилика да повремено буде ангажован и Шпаговић. Способност да реши сваки од проблема на тешким камионима у знатној мери је утицала на повећање обима посла, због чега се указала потреба за запошљавањем нових радника. Зато је Шпаговић отварао радна места за младе и редовно имао два до три запослена. Било је то време кад су и краљевачка предузећа постајала све јача, крагујевачка „Црвена застава“ почела да производи прве „фиће“, а платне могућности становништва утицале на повећано интересовање за различите врсте техничке робе. Доста искуства у пружању услуга било је довољно за закључак да захтева озбиљну припрему и доста времена, што је било повод за размишљање о покретању сопствене производње. Требало је само изабрати производ који би миогао имати добру прођу на тржишту, а Шпаговићу се учинило како би могле да буду кваке за врата. Проблем због уверења да их није било довољно на тржишту додатно је наглашен чињеницом да ни оно што је постојало није било довољно квалитетно, још мање изгледало иоле лепо. Металне кваке нису се одликовале посебним дизајном, због чега су деловале прилично ружно и неугледно, што је мотивисало предузмиљивог Шпаговића да обједини добре карактеристике неколико различитих модела и креира сопствени у комбинацији метала и пластике, јер ни један ни други од ових материјала није деловао довољно атрактивно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 8.9.2019.

37

Два месеца од почетка такмичења

МАГАЗИН

8.9.2019.

НАЗИРУ СЕ Ш

38

- После прва два месеца Црна Трава, Прибој, Ириг, Сомбор и Шабац првопласиране локалне самоуправе у такмичењу „Шампиони безготовинског плаћања“. - Грађани и привреда за два месеца на шалтерима у четрдесет шест градова и општина Србије картицама платили више од четири хиљаде такси, накнада и пореза.

- У четрнаест локалних самоуправа није извршено ни једно плаћање картицом на шалтеру. - Безготовинске трансакције значе ниже трошкове плаћања, већу ефикасност и безбедност. - Држава добија транспарентније финансијске токове, прилику за боље убирање пореза и бржи економски развој. - Србија на зачељу Европе по броју ПОС терминала. - Кеш је један од највећих генератора нелегалне трговине и утаје пореза

ШАМПИОНИ

39

ва месеца од почетка такмичења „Шампиони безготовинског плаћања“, грађани и привреда платили су картицама више од четири хиљаде такси, накнада и пореза на шалтерима у четрдесет шест градова и општина Србије. Подаци Националне алијансе за локални економски развој потврђују да је највећи број безготовински плаћених пореских и непореских намета, у односу на број становника, забележила општина Црна Трава, а следе Прибој, Ириг, Сомбор и Шабац. У ситуацији кад се интензивирају мере на мотивисању локалних самоуправа за стварање услова којима би се грађанима омогућио овај начин измиривања обавеза поразно делује податак да чак у четрнаест није извршено ни једно плаћање картицом на шалтеру. Канцеларија за информативне технологије и електронску управу је у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој, и подршку компанија Мастеркард и Виза, почетком јула покренула такмичење градова и општина пор називом „Шампиони безготовинског плаћања“ под слоганом „Плати картицом и победи“. Спремност да учествују у такмичењу потврђена је у шездесет локалних самоуправа са територије Републике Србије које су омогућиле плаћање такси и накнада платним картицама на ПОС терминалима инсталираним на шалтерима. Почетни резултати су повод да директор Канцеларије за ИТ и еУправу доц. др Михаило Јовановић подсети како безготовинске трансакције за грађане и привреду значе ниже трошкове плаћања, већу ефикасност и безбедност, а држава добија транспарентније финансијске токове, прилику за боље убирање пореза и бржи економски развој, као и ниже трошкове јер су израда и чување готовине скупи. Уједно је нагласио да су током трајања такмичења, за све који се одлуче да градске или општинске услуге плате платном картицом, обезбеђене снижене провизије од четрдесет пет динара на уплате

МАГАЗИН

8.9.2019.

Д

40

до четири и по хиљаде, односно један проценат за уплате веће вредности. Извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић посебно значајном оцењује чињеницу да је безготовинско плаћање готово три пута брже у односу на употребу готовине уз потврду да чак седамдесет одсто грађана истиче да користе картице зато што им је тако лакше и практичније. И поред тога Србија је и даље на зачељу Европе по броју ПОС терминала због чега на многим местима није могуће платити картицом. То је разлог више да чланице Националне алијансе за локални економски развој, са компанијама Мастеркард и Виза, истрајавају у пружању подршке локалним самоуправама како би унапредиле администрацију и омогућиле грађанима и привреди да сав посао око прибављања и плаћања различитих дозвола, уверења и извода заврше на једном шалтеру, без одласка у банку или пошту. Мотив више за укључење у такмичење, и мотивацију грађана да на овај начин измирују обавезе, могло би да буде то што ће победници бити изабрани према броју такси, накнада и пореза плаћених картицама на шалтерима локалне самоуправе у односу на број становника, у периоду од 1. јула до 31. децембра. Првопласираној локалној самоуправи биће пружена прилика да добије дечје игралиште вредно двадесет хиљада евра, пет првопласираних интернет презентацију „У служби грађана“, у складу са стандардима интернет презентације Владе Србије, а десет најбоље пласираних градова и општина плакету „Шампиони безготовинског плаћања“, која ће бити уручена на завршној конференцији у Београду. Такмичење је једна од активности предвиђених новим Националним програмом за сузбијање сиве економије усмерене на смањење употребе готовине, имајући у виду да је кеш један од највећих генератора нелегалне трговине и утаје пореза. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 8.9.2019.

43

44

МАГАЗИН 8.9.2019.

Завршени седми „Дани Јована Курсуле“

ТРИЈУМФ МИЛОЧАЈА

- Након збрајања бодова из десет дисциплина, екипа Милочаја по шести пут победила у спортском надметању. - У хајдучки вишебој назван „Курсулине игре“ укључени крос трка на стази дугој два километра, скок у даљ у мушкој и женској конкуренцији, бацање камена с рамена, надвлачење конопца и кличка, ношење кофе са водом на обрамачи, стругање балвана и обарање руку. - На црту домаћинима и ове године изашле екипе Обрве, Лађеваца, Тавника, Милочаја и Катрге. - Милочајци на државном првенству у Мајданпеку.

- Најатрактивније дисциплине надвлачење конопца и стругање балвана. - Изостао очекиван број посетилаца. - Кривац пољски радови и почетак школске године

45

ад је 2013. одржана прва манифестација названа „Дани Јована Курсуле“, са циљем да се окупе млади из неколико села која се везују за живот Јована Петровића ,и сачува сећање на неке од спортских дисциплина с почетка деветнаестог века, није било дилеме да ће иницијатива бити прихваћена, а традиција настављена и наредних година. Основна идеја је била да се кроз дружење учесника подстакне спортски дух, а сваке наредне

МАГАЗИН

8.9.2019.

К

46

године такмичење одржи у месту из кога долази победник. Кад су обавезу да у другој години организују манифестацију преузели мештани Милочаја мало ко је размишљао да би као победници могли бити организатори више пута узастопно, а кад је запретила таква опасност промењена су правила и домаћинство сваке године поверавано другом од шест села учесника. Да је одлука била исправна потврдило се у шестој години организовања манифе-

стације кад је екипа Милочаја, након збрајања бодова из десет дисциплина, по шести пут победила у спортском надметању. Обавезу да ове године организује манифестацију преузео је Фудбалски клуб „Јово Курсула“ из Цветака уз помоћ месне заједнице и истоименог краљевачког удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије. Иако је манифестација у различитим облицима у овој средини била

присутна деценијама уназад у организацију су се последњих неколико година укључили спортски радници Цветака и околних села са циљем да се одржи сећање на надметања младих из периода живота Јована Курсуле. То је и повод да пригодан програм буде конципиран кроз два сегмента, а културно - уметничком буде придодат и спортски. Културно-уметнички део отпочео је последње среде у августу програмом

названим „Вече сећања на Јована Курсулу“ у сали порте цветачке цркве где су о лику и делу јунака Првог српског устанка говорили професори Ивана Ђоковић Хасановић, Милан Петровић и др Милан Матијевић. Програм су обогатили гуслари из породице Павловић из Обрве, песник из Милочаја Љубивоје Сретовић Зака, који је написао песму о српском јунаку, Анастасија Станишић и Ангелина Терзић којима је поверено да отпевају неколико родо-

љубивих песама. Пре подне истог дана полагањем цвећа на гроб у цветачкој цркви дужну пошту Јовану Петровићу одали су представници локалне самоуправе, касарне из Јарчујка која носи његово име, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и Месне заједнице Цветке. Спортски програм овогодишње манифестације отпочео је два дана касније надметањима фудбалера на

47

48

МАГАЗИН 8.9.2019.

49

МАГАЗИН

8.9.2019.

игралишту месног клуба, а настављен у поподневним сатима следећег дана. Централни део манифестације резервисан је за својеврсни хајдучки вишебој назван „Курсулине игре“ у које су укључени крос трка на стази дугој два километра, скок у даљ у мушкој и женској конкуренцији, бацање камена с рамена, надвлачење конопца и кличка, ношење кофе са водом на обрамачи, стругање балвана и обарање руку а на црту домаћинима изашле су екипе Обрве, Лађеваца, Тавника, Милочаја и Катрге. Податак да се екипа Милочаја, петоструки узастопни победник Курсули-

50

них дана, управо вратила са државног првенства у Мајданпеку утицао је да, сем кроса и фубалског турнира који су завршени дан раније, такмичење почне касније него што је планирано а атрактивне спортске дисциплине, међу којима највећу пражњу традиционално привлаче надвлачење конопца и стругање балвана, ипак нису привукле очекивани број посетилаца. Организатори оправдање виде у пољским радовима и припремама за почетак школске године што води ка ставу да би већ следеће године манифестацију требало померити који дан унапред. Најуспешнијом на фудбалском тур-

ниру потврдила се екипа Катрге која је у финалу била боља од Тавника док су домаћини морали да се задовоље трећим местом, а у атлетским дициплинама најбоље резултате показала је екипа Обрве победама у кросу и скоку у даљ из места у обе конкуренције. Иза победника у циљ су утрчали такмичари Лађеваца и Тавника а онда су, после трећег места у скоку у даљ у мушкој и женској конкуренцији и бацању камена с рамена, Милочајци наговестили могућност да се и ове године оките титулом свеукупног победника. Уз потврду да је Катрга била друга у скоку у мушкој конкуренцији није без значаја

податак да је иста позиција у женској припала дванаестогодишњој Јовани Томић из Лађеваца. Уверење да је такмичење, и поред кратког времена за припрему, организовано на врхунском нивоу остало је у сенци чињенице да је очекиван знатно већи број посетилаца. За најбоље у свакој од дисциплина организатор је обезбедио медаље, свеукупном победнику намењен је пехар, а свима који су допринели да манифестација буде организована на најбољи могући начин пригодне захвалнице. Прва манифестација „Курсулини дани“ одржана је у порти цветачке цр-

кве, а онда се селила од једног до другог од околних села са циљем да се идеја о значају имена Јована Курсуле пронесе кроз Милочај, Обрву, Тавник, Лађевце и Катргу који су се укључили у организацију. Иако је, као и многим сличним ситуацијама, главним проблемом означено помањкање финансијских средстава организатори верују да ће, уз спомоћ спонзора, успети да покрију све трошкове. Локална самоуправа ни овом приликом није показала спремност да помогне, а основни разлог је што манифестација није пријављена на време па средства за организацију нису планирана буџе-

том града за ову годину. Да епилог буде такав допринели су и организатори који су још једном пропустили прилику да формирају удружење под називом „Куруслини дани“ и да учествују на конкурсу којим се из градског буџета финансира реализација програма удружења грађана, а први кораци у том смеру најављени су по окончању овогодишње манифестације, како би у „Куруслине дане“ наредне године био укључен знатно богатији културно уметнички програм и више такмичара од овогодишњих сто осамдесет. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

52

53

Двеста шест година од смрти Јована Курсуле

МАГАЗИН

8.9.2019.

НЕПОБЕДИВИ

54

- Славу великог непобедивог мегданџије Јован Петровић Курсула је стекао 1810. године после победе над Црним Арапином пре Боја на Варварину. - Није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. - У борбу је као изузетно добар коњаник ишао најрадије само са сабљом, а није користио ни кубуру ни пушку.

- Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе. - Шанац на Великој ливади изнад Карановца имао је триста војника који су чували границе од напада из Новопазарске нахије. - По један шанац у Брезни и на Столовима. - Колика је била популарност Јована Курсуле сведочи назив првог партизанског одреда у овом крају који је, непосредно након подизања устанка 1941. године, понео његово име.

МЕГДАНЏИЈА

еснаестог дана августа 1813. године по старом, или тринаест дана касније по новом, календару у Цветкама је од рана задобијених у Боју на Делиграду преминуо најпознатији мегданџија Првог српског устанка Јован Петровић, у народу познатији под именом Курсула. Обележавање још једне годишњице његове смрти у Цветкама, где је провео највећи део живота, повод је да на гроб прослављеног јунака у порти сеоске цркве, у присуству представника локалне самоуправе, Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије које носи његово име, мештана и поштоваоца дела најпознатијег српског мегданџије, буду положени букети свежег цвећа. Овај дан је и

Ш

прилика да се још једном подсети на најзначајније детаље из његовог живота започетог четрдесет пет година раније у Доњој Горевници код Мрчајеваца. Иако се поуздано зна да му се мајка звала Магдалена, а отац Велимир, неки историчари сматрају да је његово име било Петар јер је Јован носио презиме Петровић. Славу великог и непобедивог мегданџије Курсула је стекао 1810. године после победе над црним Арапином коју је у песми „Бој на Варварину“ опевао професор београдске Велике школе Јован Драгашевић. Јован Курсула је одрастао у родном месту, а у Цветке се преселио касније са мајком која се преудала после смр-

ти мужа. Већ на почетку Првог српског устанка придружио се коњичкој јединици војводе Лазара Мутапа, учествовао у ослобођењу Чачка исте и Карановца следеће године, а био је један од истакнутијих учесника Боја на Мишару у коме су се посебно истакли Мутап и Рака Левајац. Историјски извори потврђују да је Јован Курсула био веома развијен, проћелав човек беле пути најчешће одевен у гуњ, беле вунене чарапе и сељачке опанке. Као изузетно добар коњаник у борбу је најрадије ишао само са сабљом, а није користио ни кубуру ни пушку. Кад су га на самрти упитали чега се ужелео признао је да није ничега, јер се најахао добрих коња, наносио лепог оружја и насекао многих

55

8.9.2019.

МАГАЗИН

56

непријатељских глава, а посебно се истакао 1809. године у биткама на Црном врху и касније Варварину. За Србију је посебно тешка била 1813. након што је годину дана раније њену заштитницу Русију напао Наполеон Бонапарта. Био је то разлог због кога су повучене трупе са Дунава, из Молдавије и Влашке, а кад је Србија остала без заштите то су искористили Турци и напали је са три стране, најжешће из Босне одакле су војском командовали Дерен делија и Сулејман Скопљак паша. Устаници су направили план одбране земље одбијајући предлог врховног вожда Карађорђа, који је знао да без помоћи Русије неће моћи да пружи већи отпор, да се српске јединице повуку са граница док Русија заврши рат са Наполеоном, напусте утврђења и из планине пруже герилски отпор. Већина војвода у војном савету сагласила се са предлогом погрешне тактике војводе Младена Миловановића да се бране у утврђењима као што су Делиград, Неготин и Шабац што је имало негативне последице, јер устаници нису могли фронтално да се супроставе знатно бројнијој турској војсци. Након 1809. године и пораза српске војске на Каменици код Ниша, где је погинуо војвода Стеван Синђелић, већ наредне су уследиле битке на Штубику, Малајници и Варварину где је на српској страни ратовала и руска војска под командом генерала Орука. Кад се између две војске појавио Црни Арапин изазивајући на двобој српске јунаке нико није смео да изађе на двобој што је било повод да Карађорђе љутито крене кроз логор и потражи, помало наглувог и не превише комуникативаног, Курсулу који није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. Према неким подацима нашао га је како седи на ораховом пању и пуши лулу и указао на податак како нико из српске војске није имао довољно храбрости да изађе на мегдан на шта је Курсула реаговао обећањем како ће да ућутка турског пса. Након што је узјахао као траву зелену и џандрљиву кобилу коју је звао

Стрина, јер га је подсећала на стрину која је била баш таква, полако је пошао пред мегданџију, стао, истресао лулу, ставио је у чибукчију и латио се сабље која је била на леђима. Видевши да српски војник иде без пушке и кубуре Црни Арапин се зачуди па, пре него је Курсула почео да се приближава, опали са велике даљине али промаши. Страх да буде убијен довољно далеко од редова турске војске утицао је на жељу да се што пре врати, али Курсула мамузне Стрину и појури Арапина који се упутио према турском логору. Успео је да га стигне пред самим логором и одсече главу, сишао са коња, узео је и ставио у зобницу а потом донео у српски логор. Легенда каже да су Турци поздравили храброст српског мегданџије настојећи да умање њен значај тврдњом како Арапин и није био посебно значајан јунак. Кад је професор Драгашевић испевао песму „Бој на Варварину“ она је постала толико популарна да су је деца рецитовала приликом пригодних школских свечаности, а старији знали напамет јер је подизала борбени морал и распиривала родољубље. Поред чињенице да је у Варварину подигнут споменик Јовану Курсули није без значаја податак да нема града у Србији без улице са његовим именом. Курсула је био посебно популаран све до Другог светског рата након кога побеђује нова идеологија, а српски јунаци се заборављају тако да омладина данас врло мало зна и о њему. Колика је била његова популарност сведочи и назив првог партизанског одреда у овом крају који је, након подизања устанка 1941. године, понео његово име. Мегдани су се почетком деветнаестог века водили по правилима аристократске Европе, двојица мегданџија са коња на пристојном растојању пуцали један на другог из кубуре, а настављали мегдан сабљама. Јован Курсула се од осталих издвајао по томе што је побеђивао психички, јер је пре сваког мегдана мирно пушио лулу, а тек потом се хватао за сабљу. Било је у Србији тог времена још чувених мегданџија који су се често

служили различитим лукавствима. Након што би дошли на одређено растојање и нанишанили према противнику испуштали би дим из луле како би противник помислио да је „слагала“ кубура, а кад би Турчин кренуо према српском мегданџији овај би га лако сравнио са земљом. Пре сваке битке Турчин мегданџија би излазио на бесном хату изазивао неког из српског табора да изађе, а исход мегдана имао је психичке последице на даљи ток битке. Мегдан се завршавао одсецањем главе, а поражени сахрањиван без ње. Турци су посечене главе набијали на коље око шанца, а овај обичај задржао се све до Српско-турског рата 1876. и 1878. године. Након битке код Самокова, у којој је изгинуо велики број српских војника, Турци су им одсекли главе и набили на коље постављено око цркве у Куршумлији. Када је пре неколико година вршена реконструкција цркве пронађене су 32 лобање Срба који су побијени за време те битке. Непосредно пред турски напад са три стране у Србији је мобилисано свега шездесет хиљада војника који су се распоредили углавном на граници према Дрини. Војском су командовали војводе Сима Кнежевић и Милош Обреновић, а Зека Буљубаша „голаћима“, голим синовима које су чинили бећари добровољци. Након пораза у борби на Засавици, која је описана у роману Јанка веселиновића „Хајдук Станко“, устаници су морали да се повлаче, а кад су почеле јесење кише и овлажен барут па пушке нису могле да дејствују, војводе Милош Обреновић и Сима Марковић су се повукли са војском. Одступницу су им чували војводе Зека и Шишо који су у борби и погинули а, бранећи Неготин на истоку земље 1813. године и Хајдук Вељко Петровић након што га је погодило турско ђуле. Са југоисточне стране највећи одбрамбени бедем био је делиградски шанац пред којим су још 1805. године вођене крваве борбе. По Карађорђевом наређењу карановачки војвода Антоније Ристић Пљакић извршио је мобилизацију свих људи

57

8.9.2019.

МАГАЗИН

58

који су могли да носе оружје и са војском Крушевачке нахије држао шанац у Делиграду. Слутећи да ће Србија пропасти препустио је команду малим војводама Новчићу и Димитрију Парезану, а он се вратио у Карановац. На несрећу и Карађорђе се разболео па није могао успешно да командује због чега је, на предлог руског представника у Србији Родофеликина, прешао у Срем са великим бројем других војвода. У Боју на Делиграду учествовала је и карановачка војска, са њом и Јован Курсула, а историјски извори потврђују да је једног дана из малог изашао у велики шанац како би се са војводама Новчићем и Парезаном договорио о начину одбране. Стрину је оставио сеизу Љаљевићу из Милочаја, а док се консултовао са војводама Турци су изненада напали шанац због чега је Кур-

сула, да би се дочепао кобиле, изашао из заклона при чему је задобио седамнаест рана од којих једну копљем које се заломило у бедру. Саборци су успели да га спасу, однесу у велики шанац, направе носила и, опијајући га успут љутом ракијом да не би осећао болове, допреме у Цветке где је живео само још неколико дана пре него је у 45. години преминуо од последица рањавања и сахрањен у мајчин гроб. На споменику код цркве брвнаре пише „Овде почива војвода Курсула који је умро 16. августа 1813. године. Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе. Поред великих војвода, као што су били Антоније Ристић Пљакић, Станоје Главаш, Милош Поцерац, Младен Миловановић, Хајдук Вељко, Петар Добрњац, Миленко Стојковић, Стојан Чупић, који су коман-

довали великим јединицама, постојале су и мале војводе. Међу њима су били војвода Горњег Ибра Радослав Јелечанин, команданти Јошанице Димитрије и Коста Којунџија, Јаћим Сућир из Грачаца, Јован Курсула и други. У дипломама које је издавао Карађорђе тачно је дефинисана територија под командом војводе које су имале обавезу да, кад се изда наређење, мобилишу све који могу да носе оружје. Тако је 1813. године војска Рудничке, Пожешке, Јошаничке, Крушевачке нахије и Горњег Ибра кренула у Бој на Делиграду, а исти случај је био и са нахијама оријентисаним према Дрини чији су војници у Засавици бранили шанац који је ишао од Саве. Шанац је било земљано утврђење испред кога су побијани палисади од дрвета и зашиљено коље да турска коњица не би могла да га прескочи, а

кроз посебне отворе пуцало се према непријатељу који је нападао. Према Карађорђевом протоколу шанац на Великој ливади изнад Карановца имао је триста војника који су стално чували границе од напада из Новопазарске нахије, а по један шанац били су у Брезни и на Столовима. Турска војска је продирала у Србију са свих страна, а након што је порушен Делиград и заузета Неготинска крајина, у великом броју продрла и у Мачву. Бројна документа сведоче о масовном убијању становништва које је са стоком бежало у планине. И поред тога само 1813. године босански Турци су преко Дрине отерали петнаест хиљада грла стоке, период се памти по масовним пљачкама због чега је у земљи од војвода са народом остао само Милош Обреновић. Након што су се поједине војводе осамосталиле и

престале да слушају оболелог вожда, Карађорђе је био приморан да протера из земље Петра Добрњца и Миленка Стојковића који су му пружили отпор, па нису ни били на одбрамбеним позицијама. Овај период представља најтежи у историји током 19. века кад је Србија доживела масовно истребљење становништва. Турци су пљачкали све до чега су долазили, палили куће и терали народ у збегове од којих је у карановачком крају најчувенији био у Брезни који су напали и побили све што су у њему затекли. Ситуација се мења већ следеће године када је комплетан простор земље под влашћу Турака, а главни везир у Београду Сулејман Скопљак паша који је настојао да успостави бившу власт. У земљу се враћају јаничари, уводи се спахијски систем и све што је постојало и пре Првог српског устанка, раја је могла да из-

губи главу на сваком кораку, а Турци постали неограничени владари Београдског пашалука. Док је Карађорђе био у земљи војска је била под чврстом руком, а кад су видели да пружање отпора не даје резултате војници су се разбежали кућама да би заштитили породице. Чланове породице је на скровито место одвео и војвода Милош Обреновић који је 1814. ступио у контакт са Скопљак пашом и Марашли Али пашом и већ 1815. направио споразум са њима. Пре него је дигнут Други српски устанак угушена је Хаџи Проданова буна а Милош касније, захваљујући оружаном отпору и вештој дипломатији, успео да обезбеди аутономију. Потпуно је добијена тек 1833. године када је Србија постала аутономна кнежевина. Т. Радовановић

59

60

61

Света архијерејска литургија и Молебан за почетак школске године

МАГАЗИН

8.9.2019.

ПРЕД НОВИ ПЕР

62

- Епископ жички Јустин благословио све школарце, посебно оне који полазе у први разред основне школе. - Молебан је прилика за жељу да се просветли ум, учврсте стрпљење, љубав и све врлине божије.

- Најважнија је љубав, стрпљење, милосрђе, вера у Бога, исповест и покајање које чисти све слабости и грехе. - Човек треба свакога дана да врши смотру над својим мислима, да у току дана види како је живео, да ли је нечим увредио своје укућане, своју породицу, своје ближње, људе у школи, на послу на радном месту еданаесте недеље по Духовима, а дан пре почетка нове школске године, Свету архијерејску литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву служио је епископ жички Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана, архијерејског намесника протојереја ставрофора Ненада Илића и братства овог храма. Била је то посебна прили-

Ј

ка да епископ благослови све школарце, посебно оне који полазе у први разред основне школе. Обраћање ђацима и родитељима прилика је да владика подсети на значај овог догађаја након периода летњих опуштања као прилике за ослобађање од свакодневних брига. Молебан је прилика за жељу да се

просвети ум, учврсте стрпљење, љубав и све врлине божије.

- Данас смо имали молебан за све ђаке који полазе у школу. За неке то је нови период живота, за прваке који ће сада поћи у школу. И заиста то је посебно време за свакога човека, доба када млади човек улази у заједницу са другима. Ми смо се молили Господу

РИОД ЖИВОТА Богу да нам просветли ум, да нам да стрпљења, да нам да све врлине његове. Да не мисле неки, ми смо завршили молебан и сада ученици не морају ништа да уче. Довољно је то што смо се помолили. Не! Они ће да уче, али ће им молебан помоћи да то брзо схвате, да усвоје ту науку. А наука над наукама јесте да упознамо Господа Бога, да упознамо његову љубав, да упознамо његову силу и благодат и да осетимо на себи, јер онај ко има Господа у себи ништа више на овом свету није му потребно. Школа јесте добра, наука јесте добра, то нам користи у животу да можемо да радимо, да стварамо, да живимо, али није то све. Господ је од неуких апостола и рибара начинио себи следбенике, или апостоле, али тек када их је обукао у силу са висине, када су примили Духа божијега могли су да проповедају јер су се ослободили свих житељских тешкоћа и проблема -

истакао је владика Јустин. Подсећање на грехе према себи и ближњима прилика је за указивање на примере из живота који сведоче о понашању мимо опште прихваћених правила, што на најбољи начин потврђује колико је ко човек и какав однос има према средини у којој живи. Подсетио је високи црквени великодостојник на бројне појединце који не чине добро, ни ближњима ни природи, а ни самом себи. У таквим околностима указује на потребу промене понашања и односа према околини због опасности да нагомилане грешке доведу до знатно већих проблема.

- Зато човек треба свакога дана да врши смотру над својим мислима, да види у току дана како је живео, да ли је нечим увредио своје укућане, своју породицу, своје ближње, људе у школи, на послу на радном месту. Да ли је нешто тајно чинио према себи и према

природи и то треба да испита, јер морамо да будемо у складу и симфонији са природом, са собом, са ближњима. И кажу у Светом писму, ако једну ствар преступимо за све смо криви. Питаћете се ко од нас може све да испуни. Нико. Нема тога ко може све да испуни. Али, зато може свако од нас да каже, призван сам да будем светлост овога света, да будемо со овоме свету. Читав свет у злу лежи. Зашто ја да будем такав? Зашто ја да не будем другачији. Најважнија је љубав и то смо чули много пута, љубав, стрпљење, милосрђе, вера у Бога, исповест и покајање које чисти све слабости и грехе. Само тако можемо да испунимо закон - поручио је владика Јустин По завршетку Литургије малишанима су подељени поклони, као симболични дар у сећање на овај радосни дан. Т. Радовановић

63

Услови за оживљавање културног живота у селима

МАГАЗИН

8.9.2019.

ДОЛАЗЕ БОЉИ ДАНИ

64

- Друштвени живот на територији сеоских месних заједница после година стагнирања поново добија обрисе некадашњег. - Друга половина двадесетог века памти се по организованом културном животу на простору свих месних заједница где су центри свих дешавања били домови културе. - После 2000. године зграде задружних домова постале руине неупотребљиве за било какав вид активности. - Током неколико последњих година у ревитализацију домова културе из градског буџета издвојено безмало сто тридесет милиона динара. - Од шезедесет осам месних заједница само десетак нису користиле средства, јер нису имале објекте ове намене. - За наредне две године биће завршени радови на ревитализацији свих домова културе. - Улога савета месне заједнице није само решавање инфраструктурних проблема, већ и организација друштвеног живота у области бриге о младима и њиховим удружењима.

- Кад је култура у питању нису занемарене ни најудаљеније месне заједнице

Сретен Јовановић

65

Фото: М. Радовановић

раљево се по много чему разликује од других локалних самоуправа у земљи, између осталог и по највећој површини на којој је размештено шездесет осам месних заједница. Податак о великој разуђености и положај најудаљеније на више од сто километара од административног центра довољно је за закључак о потреби посебне пажње у готово свим сферама живота. У таквим околностима значајним се сматра друштвени живот на територији сеоских месних заједница који после година стагнирања поново добија обрисе некадашњег. На период кад је био на знатно вишем нивоу подсећа помоћник градоначелника за културне манифестације и сарадњу са партнерским градовима Сретен Јовановић. Бољи познаваоци прилика у овој области указују на чињеницу да се друга половина двадесетог века памти по организованом културном животу на простору свих месних заједница где су центри свих дешавања били домови културе, у највећем броју у власништву

МАГАЗИН

8.9.2019.

К

66

задруга. Период транзиције је у значајној мери утицао да, са све лошијим стањем задружних домова, почиње да замире и културни живот а зграде после 2000. године постану руине неупотребљиве за било какав вид активности. Уверење да и као такве представљају значајан потенцијал повод је да се приступи великим улагањима у реконструкцију како би зграде биле враћене у првобитно стање и, стварањем услова за оживљавање културног живота, приведене намени. И поред спремности локалне самоуправе да уложи значајна средства у ревитализацију домова културе највећи проблем је представљала чињеница да су били у власништву задруга које више не постоје. Због тога се приоритетним потврдила потреба легализације како би се знало чији су и ко је дужан да води бригу о њима. У процесу легализације домови су постали власништво града, а месним заједницама уступљени на коришћење према годишњим програмима савета. Током неколико последњих година

у ревитализацију домова културе из градског буџета је извдојено безмало сто тридесет милиона динара, а од шезедесет осам месних заједница само десетак нису користиле средства, јер нису имале објекте ове намене. Значајна средства уложена су у домове у Адранима, Стублу, Чукојевцу и другим местима а у Раваници је, каже Јовановић, изграђен малтене нов дом културе. Да има и позитивних примера потврђује случај Ратине у којој никада није престала брига о дому, што је било довољно да културно - уметничко друштво у овом месту буде покретач бројних активности ове врсте.

- Захваљујући великим улагањима имамо веома квалитетна културно уметничка друштва у многим селима, Адранима, Ратини, Чукојевцу, Самаилима, Жичи, Опланићима и другим која, у мањој или већој мери, сарађују са месним заједницама. Друштва окупљају омладину и ветеране, а уче најмлађе народним играма, песмама и обичајима. Прошле године смо вратили у наше крајеве некадашњу манифе-

стацију „Такмичење села Србије“, сада под називом „Сусрети села Србије“, у оквиру које су Адрани пре десет година били републички победник. Анимирали смо више од двадесет месних заједница за директно или индиректно учешће, а већ у првој години смо оставрили запажене резултате. Месна заједница Самаила освојила је друго место у категорији села са до две хиљаде, а Чукојевац у категорији места до хиљаду становника. Захваљујући прошлогодишњем раду Краљево је било присутно у осам телевизијских емисија „Шареница“, „Знање имање“ и другим, где су промовисани млади пољопривредници а бројни стручњаци из области пољопривреде долазили су да промовишу село. Култура јесте повод да се искажу резултати, али и да се афирмишу људи који се баве пољопривредом или производњом. У Адранима смо имали регионалне сусрете на којима је било присутно двадесет једно село. Сви су се веома похвално изразили о домаћинима а ми смо на скупу, у присуству неколико академи-

ка и представника Републике, искористили прилику да представимо неколико домаћинстава - каже Јовановић. Позитивна искуства из претходне године повод су повећаног интересовања у манифестацији ове а нови циклус „Сусрета села Србије“ на територији града Краљева половином претходног месеца отпочео је у Опланићима. За промоцију села и свега што се у њима дешава користе се и бројне друге манифестације са дугогодишњом традицијом, међу којима су Дани ракије у Буковици, популарне пројада у Ратини, фрезијада у Прогорелици и бројне друге. Податак да је највећи број сеоских домова детаљно реконструисан најбоље се огледа у чињеници да се из године у годину издвајања из буџета за ову сврху смањују, а десет милиона из ове године добра је основа за закључак да за годину или две биће завршени радови ове врсте на територији свих месних заједница. О значају улагања најбоље сведочи податак да је 2014. године потрошено

педесет осам милиона динара, следеће двадесет пет, 2016. петнаест, 2017. осам милиона а ове безмало шест и по милиона. Кад буде завршено реновирање домова очекује се да знатно мањим средставима за текуће одржавање буде елиминисана и најмања могућност да доживе судбину с почетка века. Културни живот на селу одвија се према годишњим плановима савета месних заједница и контролу стручних тимова локалне самоуправе, а податак да се актуелним саветима приближава крај мандата основа је за очекивање да и новоизабрани наставе активности на том плану. Разлог се огледа у чињеници да улога савета месне заједнице није само решавање инфраструктурних проблема већ и организација друштвеног живота у области бриге о младима и њиховим удружењима. Посебно значајним оцењују се улоге председника савета од који се очекује значајнија сарадња са руководством града и надлежним службама локалне самоуправе.

67

8.9.2019.

МАГАЗИН

68

Да није изостало улагање и у најудаљеније месне заједнице сведочи пример Рудна коме је 2014. додељено два милиона и триста хиљада динара, две године касније милион динара мање, наредне милион и шест стотина хиљада а ове два милиона. Јовановић потврђује да је дом у овом месту комплетно сређен што потврђује да, кад је култура у питању, нису занемарене ни најудаљеније месне заједнице. Значајним за улагање у културу сматра се податак да је овај крај последњих година све познатији по туристичкој понуди, а о достигнућима у овој области најбоље сведочи да је три године заредом домаћин сајма сеоског туризма који је ове године окупио представнике више од тридесет локалних самоуправа са простора целе Србије. Нешто скромнија средства уложена у Студеницу доказ су жеље локалне самоуправе о равноправном односу према свима, а од представника месне заједнице се очекује да у наредном периоду квалитетним програмима створе основу за значајнију доделу

средстава. Према расположивим подацима на дому у овом месту завршен је део радова, али не у мери да буде оспособљен за коришћење у пуном капацитету. Неспоран значај овог краја за историју и културу читаве земље појачава потребу за интензивирањем културног живота, а о неспорним потенцијалима током лета могли су да се увере и гледаоци програма Радио телевизије Србије након гостовања екипе емисије „Шареница“ у овом месту.

- Велики су радови изведени у Годачици где је завладало одређено мртвило, али је културни живот почео да се буди. У 2016. је уложено милион и двеста седамдесет седам хиљада, а 2017. осам стотина хиљада динара. Годачица има изузетно велики дом културе у коме су пре тридесетак година организоване неке од најбољих игранки у овом крају и такмичења певача аматера, а победник је највеће прасе могао да добије баш у овом месту. Дом културе је препокривен, а пре три године отпочела је и обнова споменика жртвама Дру-

гог светског рата. Иако је у школи број ученика мали, и још није на нивоу који би требало да буде, и ова средина мора да се поштује, а како не можемо сви да живимо у граду одређени културни живот треба да буде присутан и у селима - каже Јовановић. И поред констатације да су услови повољнији него пре више деценија видљиво је заостајање у очувању традиције и обичаја у чему значајну улогу треба да одиграју културно - уметничка друштва у селима, а једним од начина за побољшање стања у овој области сматра се увођење у образовни систем. Стагнацији је у великој мери кумовало гашење институција које су се бавиле организацијом културних дешавања, чувањем, неговањем и афирмацијом самобитности и идентитета, пре свих Културно - просветне заједнице и Савеза аматера. Да има позитивних примера потрђују претходног викенда завршени „Куруслини дани“ као прилика да, поред спортских сусрета и културно уметничког програма, буде освежено сећање на значај

једне од личности Првог српског устанка, али и готово заборављене активности младих из тог периода. Потврда да је значајним улагањима остварен видан напредак ставља озбиљан задатак доносиоцима одлука у наредном периоду од којих се очекује да наставе са улагањима у село како би се одржао потребан ниво културних дешавања. Политизација која је видљива у свим областима живота потврђује да није увек било тако, јер нису коришћена позитивна искуства претходних генерација ни извлачена поука из направљених грешака.

- Нови који дођу не треба да почну књигу из почетка, јер је неко нешто већ урадио, на основу овога што сам ја урадио треба да направи анализу и настави, а не да почне из почетка. Грешка у политичком раду била је што свако мисли да живот почиње од њега. Не почиње ни од нас, јер је неко и пре тога стварао историју, па треба наставити оно што је добро а што није добро исправљати. Због промене статута продужен је

мандат председника и чланова савета месних заједница, а кад изаберемо ново руководство треба да одржимо одређене семинаре и едукујемо их, јер њихов није задатак само да се поставе сијалице и асфалт, него организују комплетан живот. Имамо скоро сто педесет споменика из ратова, и то је део културе, а неки од кад су направљени нису крпом пребрисани. Доста споменика смо успели да обновимо, а месна заједница и школа би требало да се потруде и деци пренесу оно што се дешавало у једном делу историје. Имали смо систем социјалистичког самоуправљања, па треба испричати шта је било добро а шта није јер су се људи борили за ову земљу без обзира да ли им је на челу била петокрака или крст, одазивали су се увек на позив државе а они који су остали живи подизали су споменике. Па, ваљда је нормално да то неко одржава, најпре месна заједница са удружењима бораца и разним асоцијацијама - каже Јовановић уз обећање да ће град и убудуће издвајати средства потребна

за унапређење културног живота у сеоским срединама. У овој години су планирани значајни радови на простору Месне заједнице Врба, којима је намењено пет стотина хиљада динара, у Каменици улагање од милион динара, Мрсаћу двеста педесет хиљада, Прогорелици пола милиона, Ратини триста хиљада, Стублу четири стотине и Рудну два милиона. Средства су намењена обнови просторија за друштвени рад и домова, а из локалне самоуправе стиже потврда о потреби да месне заједнице на време иницирају нове потребе и планирају средства за њихову реализацију уз потребу да утрошак буде оправдан. Податак да је ситуација значајно побољшана не умањује потребу да се настави са улагањима како би били остварени још бољи резултати за очување обичаја и традиције, баш као што су то културно - уметничка друштва са ових простора и до сада чинила на бројним фестивалима широм земље и у иностранству. Т. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 8.9.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

71

ФЕСТИВАЛ

ПАСУЉА

МАГАЗИН

8.9.2019.

НА ОБАЛИ ИБРА

72

73

76

МАГАЗИН 8.9.2019.

77

78

МАГАЗИН 8.9.2019.

79

80

МАГАЗИН 8.9.2019.

81

8.9.2019.

МАГАЗИН

82

Керим Мушановић

Уметници гости Краљева: Керим Мушановић

ТИГАР ЧУВАР ПАРКА

- На улазу у парк код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ тродимензионална слика тигра димензија седам пута два и по метра. - Тигар у парку до прве јаче кише.

- Тродимензионално улично сликарство добија на вредности и због чињенице да траје релативно кратко, а једини доказ да је слика постојала су фотографије које круже интернетом. - Тродимензионално сликарство представља пврсту уметности која се заснива на коришћењу посебне врсте перспективе и мотива какве готово нико не очекује на поду. - Значајан фактор за улазак у свет тродимензионалне уметности представљају упорност и жеља да се истраживањем проширују видици. - Да машта аутора нема границе потврђује податак о настајању тродимензионалних слика на трави, чак и снегу

83

84

МАГАЗИН 8.9.2019.

ао оптичке илузије које одушевљавају велики број особа широм света тродимензионалне слике на тротоарима и асфалту све су присутније и на улицама Србије. Прилику да се пре других упознају са овим видом ликовног стваралаштва први су имали корисници интернета, првенствено власници профила на некој од друштвених мрежа које су се показале као добар модел за брз проток информација. Додатне дилеме међу онима који су били у прилици да буду у близини неке од ових слика појачава тврдња да је реч о оптичкој илузији због које се прави изглед слике види само из једне тачке. Да се овај вид уметности интензивније развија почетком двадесет првог века најзаслужније је масовно коришшћење фотоапарата којима се 3Д слике на асфалту фотографишу и преко интернета врло брзо обиђу цео свет. То се сматра значајним и због тога што се најчешће користе боје недовољне постојаности па слика нестаје већ после прве кише, или у кратком периоду након тога. Ликовни ствараоци који су прихватили овај вид изражавања тврде да је тродимензионална улична уметност нов и посебни правац, за разлику од графита легалан, а ипак није зидно сликарство. Инспирисан је лутајућим ликовним уметницима који су вековима путовали дуж Италије и на трговима сликали религиозне мотиве. После Другог светског рата изгубио им се траг, а пред крај века развој интензивиран да би се ова врста уметности развила у тродиемнзионално илузионистичко улично сликање. И док посебан доживљај представља интеракција уметника и пролазника аутори заступају тезу да слика добија на вредности и због чињенице да траје релативно кратко, а једини доказ да је постојала су фотографије које круже интернетом. Израда почиње избором идеје, а следи израчунавање три најбитније мере, висина посматрача, односно позиција фотоапарата, удаљеност од по-

К

сматрача до почетка слике и њена димензија. Следећи корак је избор терена на коме се слика са папира преноси на плочник уз помоћ мреже нацртане на бетону. Уметност цртања дводимензионалних цртежа на асфалту са могућношћу да, посматрани из одређеног угла, дају илузију дубине и треће димензије позната је као анаморфизам, а у изради се користе две врсте пројекције, перспективни и тип огледала. Примери перспективног типа датирају из ране ренесансе, током петнаестог века, а огледала су најпре виђена у касној ренесанси стотину година касније. Са анаморфизмом, конично или цилиндрично огледало је смештено на цртеж како би равну слику трансформисало у тродимензионалну, која може да буде виђена из много углова. Најстарији познати пример анаморфизма у модерном добу је „Леонардово око“ Леонарда да Винчија, а и на праисторијским пећинским сликама у пећини Ласко у Француској могу се запазити технике анаморфизма, јер коси углови пећине доводе до искривљених личности на сликама из перспективе гледаоца. Прилику да на својим улицама виде слике настале овом техником Краљевчани су први пут имали прошле године кад им је на Стрит Арт Фестивалу, последњег викенда у августу, то омогућио новосадски сликар Миливој Костић Коле. Жеља уметника да се љубитељи ове врсте ликовног стваралаштва упознају са достигнућима других повод је да за учешће на овогодишњем фестивалу у Краљеву препоручи сарајевског колегу, магистра ликовних уметности на смеру сликарство Керима Мушановића. Први боравак уметника у Србији прилика је да на простору испред Духовног центра „Владика Николај Велимировић“ настане његова слика која ће до прве промене времена подсећати на овогодишњи фестивал. Мушановић признаје да у време кад је, после ликовне академије, правио прве озбиљније кораке у свету уметности готово да није ни знао шта

је тродимензионално слкарство, још мање кад је још као дете први пут показао склоност према цртању. То што су тада предмет интересовања били диносауруси испливаће на површину много година касније кад ће и у оквиру тродимензионалног стваралаштва значајан део тема бити везан за природу и оно што се у њој дешава. Тинејџерски период је у значајној мери повезан са склоности ка стриповима, а жеља Мушановића да се окуша у овој области манифестовала се првим манга стриповима.

- Наставници су ми помогли да развијам уметничку црту још у раном детињству. У основној школи се нисам бавио посебно сликарством, више сам цртао, а кад сам дошао у средњу уметничку школу први пут сам узео кист у руке и током четири године развио сопствени стил. Касније смо на академији радили портрете због чега се трудим да радим реалистично, па и мој стил иде у том правцу. Љубав према уличној уметности јавила се на академији сасвим случајно кад сам се, на другој години, 2012. пријавио на фестивал 3Д уличне уметности у Сарајеву. Годину дана раније за ову уметност сам сазнао из документарног филма што ме је иницирало да почнем са радом. Тако сам заволео ову врсту уметности којом се, од тог тренутка, бавим врло активно. То ми много значи јер, где год да путујем, срећем се са уметницима који нису школовани, а кад чују да сам завршио академију мало више ме поштују. Иако радим још по нешто везано за уметност најактивнији сам на подручју уличне уметности, трудим се да имам што више посла, да путујем и напредујем у овој области - каже Мушановић. Боравак у Краљеву прилика је за потврду да тродимензионално сликарство заиста представља посебну врсту уметности која се заснива на коришћењу посебне врсте перспективе и мотива какве готово нико не очекује на поду. Контуре мотива подсећају на слику пројектовану на хоризонталну површину због чега слика делује де-

85

8.9.2019.

МАГАЗИН

86

формисано и развучено, па се тешко може распознати шта представља све док се поглед не усмери са прецизно одређене тачке гледишта. Све то, објашњава Мушановић, слике настале на овај начин чини посебно интересантним што одлучујуће делује на пораст популарности какву уживају у свету. Значајну помоћ аутору пружа заобљено стакло, познато као рибље око, на стативу постављеном на месту са кога се, кад буде готова, може сагледати прави изглед тродимензионалног мотива. Рекламне поруке настале применом анаморфије већ дуже време су присутне и на фудбалским стадионима па, гледане из угла камере постављене довољно високо на средини игралишта, одају утисак тродимензионалне слике.

- Свака слика мора имати једну тачку гледишта из које се извлаче паралелне линије и секу према тачки гледишта, па мотив изгледа усправно. Рад је компликован, јер то није класично сликарство, и док сликате не знате шта сте урадили док не погледате са одређене тачке која се користи за контролу и стално морам да се вратим да погледам да бих видео шта сам урадио - каже Мушановић уз потврду да је улазак у свет тродимензионале уличне уметности отворио пут према бројним фестивалима у свету. Жеља да се напредује повод је за потребу да учествује на што већем броју оваквих дешавања каква се на простору Европе најчешће организују у Немачкој, Холандији и Данској, не ретко и са друге стране океана у Сједињеним Америчким Државама. Резултат боравка у Лос Анђелесу огледа се у Мушановићевој слици као делу сталне поставке музеја тродимензионалне илузије у овом граду. Радови Керима Мушановића присутни су и у земљама региона, највише Босни и Херцеговини и Хрватској, од прошле недеље и на територији Србије за шта је најзаслужнији краљевачки Стрит Арт фестивал. Учешће на бројним фестивалима прилика је за сусрет са сличним моти-

вима на којима преовлађују елементи из природе, најчешће животиње и људске фигуре, а податак да тродимензионална улична уметност има дубоке корене у неким деловима света повод је за бројне захтеве различитих фирми за израду атрактивних реклама. Иако највећи број слика настаје на асфалту у ситуацијама кад организатор фестивала за то не добије дозволу као подлога се користе платна или пластичне фолије које се по који пут покажу добрим за чување и излагање у другим срединама.

- Припремио сам тигра који лежи на постаменту из грчког периода, а ланцем је везан за стуб као чувар који нешто чува. Слика је дуга седам и широка два и по метра, а да је завршим била су потребна два дана. Почео сам око седам ујутру првог и завршио поподне другог, а након што сам извукао контуре наставио попуњавањем бојом да слици дам мало живота. Током рада на оваквој слици нема помоћи ни од кога - каже Мушановић који је у Краљево стигао са члановима породице. До краја године предстоји учешће на последњем фестивалу сезоне у бугарском граду Русету где ће резултат четвородневног рада бити тродимензионална слика у углу између два вертикална зида. Да би је сачували организатори су направили специјалну конструкцију и на њој платно, а Мушановић са нестрпљењем очекује да отпочне са радом јер још није радио у оваквим условима. Како се фестивали ове врсте организују у лепшем делу године зимски период је прилика трагања за новим мотивима и идејама на основу којих треба припремити скице. Иако су мотиви слика различити Мушановић признаје да га највише интересују они који потичу из природе, понајвише различите животиње. Основа су најчешће фотографије, посебно припремљене за ову сврху, за које се интернет показао довољно богатим извором. Жеља да положај модела најбоље одговори захтевима идеје аутора прилика је за

комбинацију више фотографија због чега се неопходним сматра добро познавање компјутерских програма намењених њиховој обради. Да се најбољим показао фотошоп потврђује податак о малом броју оних који могу приметити да поједини делови модела потичу са различитих фотографија. Мушановић у први план ставља жељу да, коришћењем довољног броја детаља, скицу модела учини што реалистичнијом што у значајној мери олакшава рад на хоризонталној површини. За њу је најважније да буде довољно храпава како би што боље примила боју и омогућила да потраје довољно дуго. Ма колико се у првом сусрету са тродимезионалном сликом могло учинити како је израда сличне готово немогућа и школованим уметницима потврдило се да значајан фактор за улазак у свет ове врсте уметности представљају упорност и жеља да се истраживањем проширују видици. Иако је на почетку изгледало да никада неће направити ништа слично година дана озбиљног рада било је довољно да се савлада техника, а колико је Мушановић у томе успео сведочи тигар на улазу у парк испред Духовног центра у Краљеву. Он ће, каже аутор, на прави начин моћи да се сагледа само са једне позиције коју је, да би олакшао посматрање, посебно означио. Податак да је тачка гледишта подигнута на висину просечне особе, од око сто седамдесет сантиметара, у неповољан положај ставља све ниже, посебно децу која неће моћи да виде прави изглед тигра чувара парка. Како се за тродимензионалне слике на асфалту најчеше користе недовољно постојане водене боје и краљевачки тигар је настао применом темпере која ће тешко моћи да се одупре првој озбиљнијој киши. Нешто отпорније и постојаније су акрилне боје, а да машта аутора нема границе потврђује податак о настајању тродимензионалних слика на трави, чак и снегу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 8.9.2019.

89

Са и око Краљевског филмског фестивала

МАГАЗИН

8.9.2019.

КОРАК НАПРЕД, МОГЛО БИ И ВИШЕ

90

- Кратки филм је посебно захтевна форма за коју многи аутори проналазе инспирацију. - Филм „Исти“ приказан на Краљевском филмском фестивалу доноси причу о релативности људске слободе, и начину на који систем покушава да контролише појединце, почев од породице преко вртића до радне организације, како би радио оно што се од њега очекује.

- У новембру 2017. премијерно је приказан на Фестивалу документарног филма ИДФА у Амстердаму, где је Србија први пут после седам година имала званичног представника. - Осам месеци обиласка затвора и разговора са осуђеницима потребно да се сагледа проблематика и до детаља дефинишу сви аспекти рада на филму. - Документарни филм тражи баланс између две ствари, да све буде спонтано а с друге стране испланирано

Дејан Петровић

91

92

МАГАЗИН 8.9.2019.

а фестивали краткометражног филма окупљају само студенте високих филмских школа само је једна од заблуда која у локалној средини прати манифестације ове врсте. О томе најбоље сведочи податак о учешћу на фестивалу еминентних филмских стваралаца из земље и иностранства међу којима значајно место заузима Дејан Петровић, ванредни професор на студијском програму Филмска и телевизијска режија и монтажа и шеф Катедре ТВ режије Академије уметности у Београду. Сем тога Петровић је сценариста и редитељ неколико краткометражних играних и документарних филмова, „Сан једног длета“, „Дах“, „Рукама кроз живот“, „Богојављенска ноћ“, „Линија“, „Последња станица“ и „Рестарт“, промотивних филмова „На сопствени погон“, „Crossspa“ и других, као и рекламних и музичких спотова и емисија за телевизију. Богату филмску биографију употпуњује податак да је био помоћник редитеља у играном филму „Боје времена“, снимљеном у италијанско-руско-српској копродукцији, у својству продуцента учествовао у снимању око четрдесет краткометражних и једног средњеметражног документарног филма. Продуцент, сценариста и редитељ је документарних телевизијских серија „Афирматор“, „Поглед преко“ и „Искорак“, а у истом својству учествовао је у продукцији документарног филма „Рестарт“ који је подржан на конкурсу Филмског центра Србије. О доприносу Дејана Петровића развоју српског филма сведочи податак да је оснивач и директор Независног филмског центра Филмарт, у оквиру кога се реализују Међународни студентски филмски камп „Интеракција“, Међународни мастерклас документарног филма „Интердок“, Филмски едукативни центар „Интеракција“, Филмска култура за студенте учитељских факултета, пројекат „Фотодокументи“, „Идеја – НЕ – реализација“. Добитник је неколико награда на филмским фестивалима међу ко-

Д

јима су Златни витез за филм „Дах“, Бронзани витез за „Сан једног длета“ и „Рестарт“, Златна медаља Београда за најбољи сценарио на 62. БФДКФ и Специјална награда за филм „Рестарт“ на Филмском фестивалу Први кадар, а добитник је признања „Тори Јанковић“ за децентрализацију филмске уметности у Србији на Крагујевачком фестивалу антиратног и ангажованог филма. На пут до ових успеха Петровић је кренуо из Пожеге уписом на Учитељски факултет да би се пред крај студија усмерио ка режији на Академију уметности где је врло брзо почео да ради као асистент, ускоро и професор режије, језика и граматике документарних филмова. Први филм „Сан једног длета“ прилика је на примеру самоуког сликара Драгана Милићевића да прикаже како подсвест и снови утичу на човека да се бави уметношћу, али и да се испоштује језик филма без дубљег понирања у естетски ниво. Филм је освојио неколико награда на фестивалима што је било додатни мотив аутору да се оријентише на документарни филм, посебно његову кратку форму.

- Многи сматрају да је кратка форма искључиво намењена студентима, а ја да је то посебно захтевна форма за коју многи аутори проналазе инспирацију. Захваљјући професорима који су ми предавали даље истражујем документарну форму а касније, са почетком рада на академији, стваралачку страну сам потиснуо у страну и више се бавио продукцијом. Са пријатељима сам основао продуцентску кућу „Филмарт“ у оквиру које смо реализовали неколико пројеката међу којима је један од најзначајнијих Међународни студентски филмски камп „Интеракција“. У оквиру њега, у августу сваке године, доводимо петнаест студената филмских школа из различитих крајева света који бораве у Чачку, Ивањици и Ужицу где снимају документарне филмо-

ве, а кроз стваралаштво студената филмских школа из различитих крајева света трудимо се да афирмишемо документарни филм - каже Петровић. Иако током заједничког рада није приметна разлика у нивоу знања учесника кампа првих година је била уочљива тематска разноврсност и нешто мрачније теме као предмет интересовања домаћих студената. Временско ограничење да се током три недеље рада, а само једне снимања, заврши филм није значајније утицало на коначни производ, а колико је био квалитетан најбоље потврђује податак да је филмовима са кампа на различитим фестивалима у свету додељено више од петнаест награда, због чега успеси претходних генерација свакој следећој знатно подижу лествицу квалитета. Обавезе у продукцији нису умањиле креативне капацитете аутора чији је повратак документарцу материјализован у кратком филму „Рестарт“ чију је производњу подржао Филмски центар Србије. Прича прати сликара који је после пуних десет година неактивности одлучио да се врати стваралачком раду што је повод за истраживање узрока који су утицали и на једну и на другу одлуку. Филмски центар Србије је подржао и снимање филма „Исти“ који је на шестој по реду смотри краткометражног филма прошле године имала прилику да види и публика у краљевачком Мултимедијалном центру „Кварт“. Филм је сниман у четири затвора, највећим делом у Сремској Митровици, а доноси причу о релативности људске слободе, и начину на који систем покушава да контролише појединце, почев од породице преко вртића до радне организације, како би радио оно што се од њега очекује. Продукционо изузетно захтеван пројекат реализован је захваљујући Управи за извршење кривичних санкција Министартства правде, а осам месеци обиласка затвора и разговора са осуђеницима

93

94

МАГАЗИН 8.9.2019.

било је потребно да се сагледа проблематика и до детаља дефинишу сви аспекти рада на филму. И поред чињенице да аутори ни у чему нису ограничавани разлог је захтев управа затвора да унапред буду обавештене о свим локацијама, првенствено због безбедности свих који учествују у реализацији пројекта. Колико је рад био захтеван у продукционом смислу најбоље потврђује податак о неопходности писмене потврде сваког учесника који се појављује у филму, било као појединци или у оквиру групе у широком плану.

- Тако смо тачно знали шта ћемо снимати. Снимање је најкомплексније из продукционог и редитељског аспекта зато што у таквом простору захтева да тачно знате шта ћете радити. Иако имате чврсту књигу снимања документарни филм тражи баланс између две ствари, да све буде спонтано а с друге стране испланирано, што је био највећи изазов. „Исти“ је искључиво филм метафоре заснован на поетици слике, звука и тишине. Снимање смо завршили за десетак узастопних дана и неколико наврата, а с обзиром на околности мислим да смо успели да одрадимо филм који је у новембру 2017. премијерно приказан на Фестивалу документарног филма ИДФА у Амстердаму, где смо први пут после седам година имали званичног представника - каже Петровић. Фестивалски живот отпочео је на Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма где је проглашен најбољим у својој категорији, а настављен приказивањем у Египту, Руској Федерацији па Херцег Новом где се потврдило како нема премца у својој категорији. Сазнање да при сваком уласку у затвор различите животне судбине подстичу инспирацију повод је трагања за новом причом која би могла да буде тема будућег дугометражног документарног филма. Једна таква очекује реализацију, а подстакнута је податком да је затвор у Сремској Митровици један од само три у Европи у коме се као вид рехабилитације осуђеника реализује рад са псима што је

повод да у овој установи буде отворен азил. Жеља да се поправи положај документарног филма основ је формирања удружења документариста ДокСрбија, а значајним за искорак напред показало се разумевање групе људи из Филмског центра Србије заинтересованих за побољшање стања у кинематографији уопште. Резултат сарадње током неколико последњих година огледа се у реализацији различитих програма едукације, а посебно значајним оцењује се повећање буџета намењеног докуметарном филму. Ако се зна да је било година кад нису додељивана средства за снимање документарних филмова јасније је зашто су аутори задовољнији кад последњи за средства могу да конкуришу по два пута годишње, посебно за краткометражни и дугометражни филм. Свесни положаја културе и буџета намењеног реализацији различитих програма филмски ствараоци се оријентишу и према другим изворима финанисрања у земљи и иностранству поготово кад су у питању продукцијски захтевнији пројекти.

- Последица побољшања положаја документарног филма и продукција које настају сваке године утицала је да се последњих неколико врати на ниво какав је некада имао, поготово седамдесетих година прошлог века кад смо по томе били препознатљиви у свету. Најбоља потврда је фестивал у Амстердаму који је, слободно могу да кажем, протекао у знаку Србија. У томе је значајна улога Филмског центра који се потрудио да испромовише не само ауторе него и младе који су у том периоду похађани ИДФА академију. Разумевање Филмског центра Србије и Удружења документариста утиче да се положај документарног филма поправља, да смо све присутнији на међународним фестивалима и да остварујемо добре резултате. Уколико занемаримо телевизијске репортаже, креативни документарни филм годинама није био присутан на државној телевизији, а последње две су уведени посебни слотови на про-

грамима Радио-телевизије Србије. Сваке недеље можете погледати документарце домаћих аутора и то је један од помака да се популарише документарни филм као што телевизије у другим земљама раде годинама - каже Петровић. Без обзира на сва дешавања последњих година и већ приметне помаке није далеко од истине чињеница да је документарни филм по мало скрајнут и није довољно присутан у мањим срединама, посебно краткометражни. Једини начин да се прилближи гледаоцима су фестивали слични краљевачком, који из године у годину привлачи све већи број посетилаца. Отуда уверење еминентног филмског ствараоца о вредности фестивала који довођењем аутора из различитих делова света пружа могућност да се скрене пажња на дешавања у мањој средини чије искуство потврђује како манифестације ове врсте представљају догађај од посебног значаја, могло би се рећи празник посебне врсте. Ма колико да интересовање стручне јавности и посетилаца расте, фестивале ове врсте не прати адекватна подршка локалне самоуправе што није случај само у Краљеву. Синдром посебне врсте присутан је и у другим срединама што потврђује и искуство пожешке „Интерације“. Уверење да се не треба превише обазирати на такав однос према фестивалима води ка потреби да се сопственим снагама истрајава у одржавању континуитета. Резултат дугогодишњег искуства је порука да, упркос околностима у којима је тешко одржати било који вид културног садржаја, треба истрајати вођен визијом о значају културне мисије која нема цену. Да за то постоји добра основа најбоље потврђује препуна сала Мултимедијалног центра „Кварт“ што није чест случај ни кад су на редовном репертоару нека од најпопуларнијих остварења светске филмске индустрије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

95

96

МАГАЗИН 8.9.2019.

97

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

8.9.2019.

Велика авантура

98

Невероватна прича почиње када рода забуном достави бебу панде на погрешну адресу. Рода једноставно замени адресу породице панди с породицом медведа па меда, који све у животу ради на исправан начин, одлучи да организује експедицију како би бебу доставио правој породици. Његов неуморни комшија упути се с њим како би му правио друштво у авантури током које на путу сусрећу брбљивог пеликана, страшљивог вука, романтичног тигра и, упркос бројним изазовима, на крају доставе бебу њеној породици. Деведесетоминутну анимирану авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Наталија Нилова је режирала према сценарију Билија Фролика. Филм се приказује до 11. септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Уметност вожње по киши „Уметност вожње по киши“ је топла прича о безусловној љубави између пса и његовог газде, о његовој спрем-

ности да подржи господара у свакој замисли, да га прати и у најлуђим искушењима. Слушајући речи власника Денија Свифта, возача Формуле 1 у успону, пас Енцо стиче дубоки увид у људски живот и схвата да се технике потребне на тркачкој стази могу успешно користити у управљању свакодневним животним путовањем. Филм прати Денија, његову супругу Ив, њихову малу кћерку Зои и искреног, најбољег пријатеља Енца, а осим о односу пса и човека осврће се на односе у породици и чврсту везу између оца и кћерке. Мајло Вентимиља, који тумачи лик Денија, каже да су га пријатељи када

су чули да снима филм са речју „вожња“ у наслову прво питали да ли ће да научи да се трка. „Рекао сам да прво морам да научим да будем отац и добар власник пса, као и добар муж, а то су те три ствари због којих смо се редитељ и ја повезали“ - нагласио је он. Комедији у 2Д формату недостаје једанаест минута да би трајала два сата. Настала је према сценарију Марка Бомбека и Герта Стеина, и режији Сајмона Кертиса, а поред Вентимиље во-

деће улоге тумаче Аманда Сејфрид, Гери Кол, Кети Бејкер и Рајан Кира Армстронг. Филм се приказује до 11. септембра, а пројекције почињу у 19,45.

То: Друго поглавље Хваљени хит „То“ из 2017. године покосио је биоскопске благајне и зарадио више од седам стотина милиона

долара широм света, редефинисао жанр, постао део опште културе и постао хорор с највећом зарадом у историји. Како се зло поново враћа сваких двадесет седам година у град Дери, америчке савезне државе Мејн, „То: Друго поглавље“ спаја ликове који су након готово три деценије отишли својим путем, а Бил Скарсгард репризира улогу Пенивајза. Хорор трилеру у 2Д формату недостаје само једанаест минута да би трајао пуна три сата. Сценарио за филм који је режирао Енди Маскиети написали су Гери Добермен и Стивен Кинг, а у водећим улогама наступају још Џејмс МекЕвој, Џесика Честиен, Бил Хедет и Исаја Мустафа. Филм је на репертоару биоскопа до среде 11. септембра, а пројакције почињу у 21,30.

99

100

МАГАЗИН 8.9.2019.

101

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Уместо, да се Срби се и даљ

МАГАЗИН

8.9.2019.

Мој Србине, нема ти напретка; живот ти је све до „сплетке, сплетка“!

102

Уместо да слушају паметне, прислушкују – политичаре!

Екон Ср

е преображавају, ље – уображавају.

омска криза, не дотиче Србију!? рбија и нема своју економију!

103

МАГАЗИН

8.9.2019.

Слога (П) - Слога 1:0

104

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 8. И 15. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

8.9.2019.

8. септембар

106

1331 — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.

1380 — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.

1565 — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.

1664 — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II. 1760 — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.

1831 — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.

1856 — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.

1900 — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.

1934 — Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934. на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хава-

не на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.

1926 — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.

1941 — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.

1943 — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.

1944 — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.

1951 — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.

1954 — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај.

1995 — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.

1997 — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.

1999 — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.

2001 — Преко хиљаду људи, укљу-

чујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.

2002 — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

9. септембар 9 — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије.

337 — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе.

1776 — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније.

1850 — Калифорнија је примљена у Унију као 31. америчка савезна држава.

1850 — Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије.

1855 — Окончана је опсада Севастопоља када се руска војска повукла из града.

1894 — Кинески револуционар Сун Јат Сен је основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству.

1907 — Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна.

1914 — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској. У јулу 1918. вођена дру-

га битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату.

1944 — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи.

1945 — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе.

1952 — У Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987 — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења.

1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја.

1996 — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдунг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено.

2001 — На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко.

2002 — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.

10. септембар 1509 — Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јакок земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан.

1526 — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим.

1721 — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига,

107

8.9.2019.

МАГАЗИН

108

Ревел и Нарва.

1813 — У Рату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја.

1906 — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909.

1919 — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1939 — Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.

1942 — Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.

1942 — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу).

1943 — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.

1945 — Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату.

1967 — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.

1976 — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.

1981 — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава.

1989 — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одла-

зак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.

1994 — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану.

1994 — Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1995 — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке.

1995 — Почео егзодус српског становништва на простору Озрена и Возуће.

2000 — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата.

2001 — Савет безбедности УН укинуо је амбарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.

2002 — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.

11. септембар 1297 — Шкоти под командом Ендруа Марија и Вилијама Валаса су поразили енглеску војску у бици на Стерлиншком мосту.

1697 — Хабсбуршка војска под командом принца Еугена Савојског је поразила османслијску војску у бици код Сенте, чиме се практично завршио Велики турски рат.

1709 — Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака, великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвави-

јој бици 18. века.

1714 — Након 14 месеци опсаде, бурбонска војска је заузела Барселону у Рату за шпанско наслеђе.

1870 — Краљ Сардиније Виктор Емануел II напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.

1922 — Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином.

1944 — Југословенски партизани су ослободили Мљет.

1950 — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзано одличје припало репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.

1962 — Британска група „Битлс“ снимила први сингл „Love me do“.

1973 — Војним пучем у Чилеу оборен је председник Салвадор Аљенде и на власт је дошла војна хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом.

1974 — У Гилфорду основан британски састав Стренглерси.

1995 — На хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.

1997 — Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.

2000 — Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици.

2001 — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи.

2013 — Више од милион Каталонаца је направило људски ланац као знак подршке независности Каталоније.

12. септембар 1185 — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док је се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела.

1683 — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.

1772 — Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку.

1801 — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину.

1848 — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.

1878 — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону.

1890 — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије.

1916 — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.

1919 — Италијански паравојни одреди под командом песника Габријела Д’Анунција су заузели Ријеку.

1928 — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка.

1940 — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолит 1942 — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.

1943 — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија.

109

8.9.2019.

МАГАЗИН

110

1953 — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР.

1968 — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт.

1970 — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид.

1974 — Војним пучем свргнут је са власти етиопски цар Хајле Селасије.

1980 — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела.

1989 — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета Солидарност Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.

1994 — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта.

1999 — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору.

2000 — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено.

2001 — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ В. Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.

13. септембар 81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан.

533 — Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине).

1276 — Папа Јован XXI је наследио

Адријана V као 187. римски папа.

1759 — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.

1788 — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД.

1814 — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД.

1882 — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.

1922 — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 °C. 1923 — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.

1943 — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској.

1955 — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.

1971 — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.

1989 — У Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.

1991 — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.

1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.

1998 — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Мусли-

мана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.

1999 — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.

2000 — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.

2001 — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

14. септембар 81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан.

1219 — Проглашена аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код никејског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Сава Немањић 1262 — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.

1812 — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре.

1829 — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност.

1930 — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту.

1939 — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет.

1959 — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега.

1960 — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор. На састанку представника земаљапроизвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК.

1975 — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика.

1992 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини.

1995 — Победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.[појаснити] 1996 — Камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду „поља смрти“, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи. У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1997 — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку.

2001 — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs