Page 1

МАГАЗИН Година VII * Број 384 * 14. април 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


2

МАГАЗИН 14.4.2019.


10 16 24 34 42 46 54 62 68 76 82 88 94 100 102 104 106

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Бољи путеви и улице Ни приближно потребном Бољи дани за ромску популацију Живот у заједници младих Снажан економски ресурс Риалити Србија На изворима нафте Операције 15. новембра 1915. Навожњак Шок и неверица Колективни портрет Краљевчана Слике говоре више од хиљаду речи Француски филмси караван На репертоару Биоскопа „Кварт“ Слога - Младост Гоч - Слога Времеплов

3


4

МАГАЗИН 14.4.2019.


5


6

МАГАЗИН 14.4.2019.


7


8

МАГАЗИН 14.4.2019.


9


Осамдесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

14.4.2019.

БОЉИ ПУТЕВИ И УЛИЦЕ

10


- Вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара хигијенски исправна. - Средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима изнад максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље три а Пљакин шанац четири фебруарска дана. . - Новчаном казном у износу од шездесет хиљада динара казниће се корисник услуге ако не омогући контролу и чишћење димоводних и ложишних објеката и уређаја, вентилационих канала и уређаја и спаљивање чађи у утврђеним временским размацима или их користе супротно намени, на начин који угрожава безбедност грађана и ствара опасност од пожара. - За реконструкцију коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева, уз 15% учешћа грађана, седамдесет милиона динара

11


МАГАЗИН

14.4.2019.

Ц

12

ентар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току фебруара проверавао квалитет 116 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 11 узорака сирових вода са црпних станица. На основни микробилошки и физичко хемијски састав анализирано је 114 узорака воде из мреже градског водовода, а два на периодични, и сви су били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектрофотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изводи се закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. У Заводу за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току месеца биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Скупштина града и Рибница, а изнад на мерним местима Завод за јавно здравље три а Пљакин шанац

четири дана. Ни средње двадесетчеторочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току фебруара нису прелазиле граничне вредности. Изменама и допунама Одлуке о димничарским услугама утврђена је обавеза Јавног предузећа Градско стамбено Краљево да испуњава услове који се односе на минималну стручну оспособљеност кадрова и технички капацитет у складу са прописима којима су уређени начин и услови за отпочињање обављања ове комуналне делатности. Утврђено је и да се редовни преглед и чишћење димоводних и ложишних објеката и уређаја врши најмање једном годишње, у зависности од намене објекта, а спаљивање чађи у њима једном по престанку грејне сезоне уколико је контролом утврђено да су се у току године користили. Измењени су чланови одлуке који се односе на санкционисање оних који се не придржавају, па је распон од педесет до пет стотина хиљада сведен на сто, а пет до педесет на петнаест хиљада динара. Новчаном казном у износу од шездесет хиљада динара казниће се корисник услуге ако не омогући контролу и чишћење димоводних и ложишних објеката и уређаја, вентилационих канала и уређаја и спаљивање чађи у утврђеним временским размацима или их користе супротно намени, на начин који угрожава безбедност грађана и ствара опасност од пожара. Изменом одлуке о давању на коришћење непокретности у јавној својини града Дечјем одмаралишту „Гоч“ је поверена брига о Хотелу „Добре воде“ и више помоћних зграда на подручју катастарских општина Каменица и Брезна. Пред члановима Градског већа нашао се и Програм развоја туризма у овој и наредној години усклађен са важећим, националним и градским стратешким документима. Он пред-


13


МАГАЗИН

14.4.2019.

ставља базични документ на који се јединица локалне самоуправе позива приликом планирања и реализације програма у области развоја туризма у складу са савременим трендовима и захтевима тражње. При изради је коришћена методологија међународно усвојеног документа који подразумева одрживост у туризму, економији, култури, екологији и сродним областима, а укључује партиципативни приступ свих заинтересованих страна на нивоу локалне заједнице. Након израде нацрта документ је стављен на јавни увид, а јавна расправа која је обезбедила партиципацију заинтересованих страна омогућила је да заједнички буду утврђени приоритети развоја, специфични циљеви и мере за њихово постизање, након чега се приступило планирању конкретних пројеката у области развоја туризма. Именовани су носиоци будућих пројеката, а утврђени су оквирни буџет и временски оквир неопходан за њихову реализацију.

14

Чланови Градског већа сагласили су се са текстом Статута Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, који је донео Управни одбор ове установе 25. јануара, а Министарство државне управе и локалне самоуправе дало сагласност на изглед и садржину печата установе. Потврђено је и да је извршена реорганизација рада која је условила редефинисање назива одељења са циљем повећања ефикасности и боље координисаности међу службама и одељењима након чега су се стекли услови за доношење статута који треба да потврди и Скупштина града. Прихваћена је иницијатива Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за достављање предлога за реконструкцију коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева уз 15% учешћа грађана и, на основу Закона о јавним набавкама, предложено закључење уговора са Јавним комуналним предузећем „Путеви“ за радове на седамнаест локација. Скупштина града је на последњој

седници у току прошле године донела Програм уређивања грађевинског земљишта за 2018. којим је за ову намену планиран утрошак седамдесет милиона динара. У решењу о распоређивању средстава за финансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања погрешно је наведена организациона јединица Градске управе која обавља послове за потребе рада конкурсне комисије, што је исправљено новим решењем са којим се сагласило Градско већа. Градско веће града је упутило јавни позив за учешће на конкурсу за суфинансирање проjеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у овој години. Конкурс се расписује ради суфинансирања производње медијских садржаја из области јавног информисања који доприносе истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању свих грађана Краљева, подизању квалитета


информисања особа са инвалидитетом и припадника других мањинских група; заштити и развоју људских права и демократије; унапређивању правне и социјалне државе; слободном развоју личности и заштити деце и развоју културног и уметничког стварала-

штва; развоју образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система; развоју науке, спорта и физичке културе; заштити животне средине и здравља људи; информисању грађана о раду органа локалне самоуправе; унапређивању медијског и новинарског професионализма и осталих медијских садржаја који доприносе задовољавању потреба грађана Краљева за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације. Решењем о расписивању конкурса планиран је утрошак деветнаест милиона динара и предвиђено да најмањи износ по одобреном пројекту износи сто хиљада, а највећи шест милиона динара. Право учешћа имају издавачи чији су медији уписани у Регистар медија који се води у Агенцији за привредне регистре, правна лица и предузетници који се бави производњом медијских садржаја а имају доказ да ће суфинансирани медијски садржај бити реализован.

Новинарским и медијским удружењима и медијским стручњацима заинтересованим за рад у комисији упућен је позив да доставе предлог кандидата за чланове комисије за реализацију конкурса. Члан комисије може бити лице које је независни стручњак за медије, или медијски радник, и не сме бити у сукобу интереса, нити обављати јавну функцију, у складу са правилима о борби против корупције. Право на предлагање имају новинарска и медијска удружења која су регистрована најмање три године пре датума расписивања конкурса, а рок за оба јавна позива истиче 3. маја. Градско веће је подржало извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града у току прошле године и донело решење о именовању одељења за инспекцијске послове у Градској управи за члана Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15


Жене на позицијама одлучивања

МАГАЗИН

14.4.2019.

НИ ПРИБЛИЖНО ПОТРЕБНОМ

16

- Закон о забрани дискриминације један од најнапреднијих у Европи. - Европа се већ десет година труди да донесе хоризонталну директиву која би личила на овај закон, али у томе не успева. - Антидискриминационо право је веома младо па још нема довољну укорењеност у пракси домаћих судова. - Дугогодишње искуство показује да грађани нису много заинтересовани за медијацију. - Доступност различитих видова комуникације потврђује како нико не воли да у јавности буде представљен као лош, поготово ако се ради о пружаоцима услуга. - Обавештавање јавности се показало као веома моћно средство под условом да иза њега стоји и снага аргумената. - На месту директора јавних предузећа готово да нема жена, а у малом проценту су заступљене и у њиховим надзорним одборима. - Ситуација знатно повољнија кад су у питању јавне установе, њихови управни одбори и школски одбори

Татјана Јокановић


17


МАГАЗИН

14.4.2019.

П

18

ред крај пута караван Београдског фонда за политичку изузетност, уз подршку Матра програма холандске амбасаде и у партнерству са Канцеларијом Повереднице за заштиту равноправности, недавно се зауставио у Краљеву са циљем да разговара са представницима локалне самоуправе, политичких странака и активисткињама женских организација о тренутној ситуацији у области родне равноправности и мери у којој се оно што је прописано законом и стратегијама спроводи у дело. Акценат је стављен на разговоре са представницима механизама којима располажу локалне самоуправе, а који су успостављени да би спроводили мере усмерене ка већој равноправности мушкараца и жена. Била је то прилика да помоћница Поверенице за заштиту равноправности Татјана Јокановић подсети на значај теме, а повод за потребу да се у овој области ради много више су резултати истраживања који показују да жене на позицијама одлучивања нису заступљене ни приближно колико би требало. Истраживање је иницирала Повереница за заштиту равноправности као независни и самостални државни орган формиран на основу Закона о забрани дискриминације са задатком да штити све становнике Србије и ради на унапређењу равноправности у друштву. Дискриминација се дефинише као неједнако поступање према једнакима и нео-

правдано прављење разлика између лица, или групе лица,на основу неког од законом дефинисаних двадесет личних својстава међу којима су пол,род,боја коже,етничка припадност, порекло, сексуална оријентација... Значајним се оцењује податак да листа личних својстава није затворена што овај закон чини једним од најнапреднијих у Европској унији. Јокановић подсећа како се Европа већ десет година труди да донесе хоризонталну директиву која би личила на овај закон, али у томе не успева. - Да би неко противправно понашање било дискриминација неопходно је да постоји узрочно последична веза између личног својства и акта дискриминације, ада би неко био дискриминисан мора бити стављен у неравноправан и различит положај искључиво због тога што је друге боје коже, етничке припадности,пола, језика,инвалидитета, социјалне и политичке припадности и тако даље. Иако је свеобухватан овај закон, као ни други, не може да обухвати сву лепезу догађаја које живот може да припреми и доведе у ситуацију када размишљамо шта би могло да буде у конкретној ситуацији. Повереник за заштиту равноправности је основан 2009. Законом о забрани дисриминације, а основна надлежност је да поступа по притужбама грађана због дискриминације. То значи да нам се грађани, подношењем притужбе, обраћају у случају када мисле да су дискриминисани, а

ми крећемо у спровођење квазисудског поступка пошто поступак који се спроводи пред Повереником за заштиту равноправности највише личи на судски поступак,али има и пуно елемената који га разликују од судског поступка - објаснила је Јокановић. Поверенику је омогућено да покреће стратешке парнице и буде странка у поступку у име лица, или групе лица која се сматрају дискриминисаним, или у случајевима када процени да је одређен вид дискриминације доста заступљен у друштву. Често је, каже Јокановић, потребно реаговати како би се скренула пажња јавности и створила правна пракса, а разлог је чињеница да је податак да антидискриминационо право као веома младо још нема довољну укорењеност у пракси домаћих судова. Поверенику је омогућено да подноси прекршајне и кривичне пријаве кад утврди постојање било ког вида дискриминације, али и предлоге за оцену уставности и законитости. Задатак је да прати спровођење закона, иницира доношење и промену, а органима јавне власти и другим лицима упућује препоруке мера за остваривање равнорпавности. Податак да је законодавац учинио све што је потребно како би грађанима приближио механизам заштите њихових права огледа се и у чињеници да је поступак за подношење притужби једноставан и бесплатан. Иако не постоји прописана форма важно је да буде потписана, јер се не поступа по анонимним, да буде наве-


дено против кога се подноси, да буде описан акт дискриминације са доказима, ако постоје, и именима сведока који би то могли да потврде. Притужбу може даподнесе дискриминисано лице, или организација која се бави заштитом људских права уз његову сагласност сем у случају да се подноси у име више лица. Повереник не поступа по притужби ако је већ покренут судски поступак,ако је очигледно данема повреде права и ако је по истој ствари већ поступано а нису приложени нови докази, или је због протека времена немогуће постићи сврху поступања. - Када притужба дође процењује се да ли је ситуација медијабилна,односно да ли постоје услови да се спроведе поступак мирења, али дугогодишње искуство показује да грађани нису баш много заинтересовани за медијацију. Притужба се обавезно шаље на изјашњење лицу које је означено као дискриминатор, скупљају изјаве других лица и остали докази и утврђује чињенично стање након чега Повереница доноси мишљење, мишљење са препоруком или одлуку да се покрене стратешка парница. Мишљење којим се утврђује дикриминација праћено је препоруком дискриминатору да отклони последице дискриминаторног акта и оставља рок од тридесет дана да поступи по њој. Уколико то не учини доноси се решење о опомени на које не постоји право жалбе, а уколико дискриминатор не поступи ни након те опо-

19


МАГАЗИН

14.4.2019.

мене поверенику је на располагању веома значајан механизам обавештавања јавности да је неко физичко или правно лице извршило дискриминацију и да није поступило по препоруци за отклањање дискриминације - каже Јокановић. Иако би се учинило да овај тип санкције нема значајнијег ефекта искуство показује да у условима доступности различитих видова комуникације нико не воли да у јавности буде представљен као лош, поготово ако се ради о пружаоцима услуга. Подаци Повереника за заштиту равноправности потврђују да је проценат извршења препорука увек између 85 и 90 посто, јер се обавештавање јавности показало као веома моћно средство под условом да иза њега стоји и снага аргумената. Анализа о родној равноправности на позицијама одлучивања у јединицама локалне самоуправе иницирана је притужбом

20

да су у једнојспроведениизбори, након тога именовање органа извршне власти, на начин да није било могуће учешће жена у изборном поступку. На основу законских овлашћења Повереница је упутила препоруку мера свим јединицама локалне самоуправе у Србији да предузму потребне мере и активности из своје надлежности како би обезбедиле равноправниу заступљеност жена и мушкараца у свим сферама јавног одлучивања. Тридесет дана касније на адресе 197 локалних самоуправа послат је упитник чијим је попуњавањем требало да се потврди степен поштовања препоруке Поверенице за заштиту равноправности. Ако се има у виду да се 28 налази на територији Косова и Метохије, а да су у некима тек одржани избори, анализа се односи на 169 јединица локалне самоуправе које су вратиле попуњени упитник.

Резултати анкете потврђују да се од укупног броја на челу градова и општина налази само дванаест жена, што потврђује учешће од четрнаест посто, али је знатно већи број њих на местима заменика председника и секретара скупштина локалних самоуправа. Анализа потврђује да се број жена у органима одлучивања повећава са падом нивоа власти, а иако се законске одредбе највише поштују у скупштинама локалних самоуправа, где жене представљају трећину, има и оних у којима их јемање него што је прописано законом. Искуство Краљева показује да се учешће од тридесет одстоодржава без обзира на то што је било жена које су подносиле оставке на место одборнице у Скупштини града. Значајним се оцењује податак да се најчешће не поступа у ситуацијама кад не постоји обавеза чије непоштовање подразумева примену одговарајућих казнених


санкција. Управо то је, каже Јокановић, проблем са имплементацијом тренутно важећег Закона о равноправности полова који се оцењује довољно добрим,али се не поштује јер нема санкција. Закон обавезује локалне самоуправе да обезбеде равноправност у процесу избора, пре свега равноправну заступљеност оба пола у изборним комисијама. Анкета показује постојање комисија у којима су жене бројније од мушкараца, код неких је тај број изједначен, а охрабрује податак о великом броју њих на челу комисија. У сталним и повременим радним телима локалних самоуправа је тек који проценат више од трећине жена,а у општинским и градским већима мање од петине. На позицији начелника општинске или градске управе је 48 посто мушкараца и 45 одсто жена, док седам одсто одговора недостаје.

Од 22.445 месних заједница на позицији председника савета је тек четири стотине жена што сеоцењује изузетно ниским процентом учешћа. Иако закон обавезује на оснивање тела за родну равноправност, или именовање особе задужене да прати стање у овој области, то је учињено у 112 локалних самоуправа. У 38,64 одсто локалних самоуправа постоји само лице које се бави питањем родне равнорпавности, а 32,1 одсто немају ни једно ни друго али намеравају да их поставе.На месту директора јавних предузећа готово да нема жена, а у малом проценту су заступљене и у њиховим надзорним одборима, али је ситуација знатно повољнија кад су у питању јавне установе, њихови управни одбори и школски одбори. На питање шта ће учинити у будућем раду и животу да би се унапредила родна равнорпавност 83,4 одсто анкетираних је

потврдило намеру да предузме потребне мере у складу са добијеним препорукама. Из Кабинета Поверенице за родну равноправност стиже потврда да ће и убудуће пратити унапређење равноравности на локалном нивоу, а начином да се то провери оцењено је понављање анкете након протока довољно времена да се примене препоруке. Да би се подстакло даље унапређење родне равноправности на локалном нивоу, и заступљеност жена у органима одлучивања, установљена је годишња награда заопштину и град највећих могућности,уз позив да се потврди оно што је конкретно урађено. Комисија је доделила награде локалним самоуправама Гаџиног Хана, Новог Сада и Сврљига као најженскије општине у којој су жене председници, а мушкарци заменици. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21


22

МАГАЗИН 14.4.2019.


23


На Светски дан Рома

МАГАЗИН

14.4.2019.

БОЉИ ДАНИ ЗА РОМСКУ ПОПУЛАЦИЈУ

24


- Светски дан Рома обележава се као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација. - Услови живота у ромским насељима нису на задовољавајућем нивоу. - Неопходност запошљавања једне особе као споне између ромске популације и локалне самоуправе. - Најбоља потврда бриге Црвеног крста је рад Народне кухиње чији су корисници претежно припадници ромске популације. - Млада ромска популација представља значајан људски потенцијал локалне заједнице. - Повећано интересовање Рома за самозапошљавање повод за проширење дефинисаних квота. - Све приметније укључење ученика ромске националности у образовни систем, највише у основе школе, потом средње и факултете. - На Светски дан Рома тридесет ученика добило ваучере за куповину школског прибора

25


С

МАГАЗИН

14.4.2019.

ветски дан Рома обележава се 8. априла сваке године у част првог Светског конгреса Рома, једног од најважнијих догађаја у историји ове популације одржаног између 8. и 12. априла 1971. године у Челсфилду код Лондона. На конгресу су усвојене одлуке о ромској химни заснованој на старој ромској песми „Ђелем, ђелем“ и застави зелено плаве боје са великим црвеним точком у средини. Зелена боје у доњем делу симболизује земљу, плава небо, а точак путовања и миграције Рома током историје. Конгрес се сматра значајним јер је на њему ромски језик проглашен службеним, а прихваћен је и назив Ром што значи човек. Тек на четвртом конгресу у Сероцку у Пољској 1990. го-

26

дине одлучено је да се 8. април прогласи за Светски дан Рома и у целом свету сваке године обележава као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација. Значајан датум је прилика да се и на локалном нивоу поразговара о проблемима ромске популације што је повод за сусрет представника локалне самоуправе са представницима ромских организација. За разлику од ранијих година, када је представнике Рома на овај дан примао градоначелник, скуп је спуштен степеницу ниже на ниво помоћника градоначелника и члана Градског већа задужене за социјална питања, а састанку су присуствовали још народни посланик Бранимир Јова-

новић и представници немачке хуманитарне организације Хелп, Црвеног крста и Националне службе за запошљавање. Иако се на последњем попису становништва спроведеном 2011. године 1.255 суграђана изјаснило као припадници ромске популације због сталних миграција тачан број није никада утврђен, па се верује да их има и два пута више. Податак да се значајан број њих налази у земљама Западне Европе један је од разлога за реализацију пројекта реадмисије у сарадњи са Лигом за декаду Рома и немачким организацијама ГИЗ и Хелп. Циљ је да се Роми задрже у Србији и спречи одлазак у иностранство са жељом да остваре право на политички азил. Значајним за


побољшање услова живота оцењује се сарадња са локалном самоуправом и формирање мобилног тима са задатком да ради на унапређењу положаја Рома у локалној средини. На Светски дан Рома представници локалне самоуправе не крију намеру да створе боље услове живота припадника ромске заједнице, пре свега у области економије, образовања и здравствене заштите. Значајну логу у томе требало би да одигра мобилни тим коме је током прошлог месеца уручен аутомобил како би олакшао обилазак и најудаљенијих насеља у којима живе припадници ромске популације. Према сопственом признању редован посетилац породица у ромским насељима је народни посланик Брани-

мир Јовановић који је на лицу места могао да се увери како услови живота нису на задовољавајућем нивоу. Да се ситуација поправи у значајној мери би могла да помогне локална самоуправа укључивањем припадника ромске заједнице у рад институција које се баве њиховим проблемима. И поред тога преовладава уверење како долазе бољи дани чему би у знатној мери помогло запошљавање једне особе као споне између ромске популације и локалне самоуправе. У Црвеном крсту подсећају да брига о Ромима не попушта током свих 365 дана у години, а помоћ је ограничена једино расположивим средствима. Као организација чији се рад заснива на донацијама Црвени крст не

пропушта прилику да проследи даље све што се понуди, а најбоља потврда бриге је рад Народне кухиње чији су корисници претежно припадници ромске популације. Да су потребе ове категорије становништва веће од елементарних, неопходних за преживљавање, сведочи податак о стварању неопходних инфраструктурних услова, пре свега изградње саобраћајница и прикључења на водоводну и канализациону мрежу. Последњих година значајним фактором у побољшавању услова живота сматрају се организације цивилног друштва међу којима се издваја Хелп који укључује припаднике ромске популације у различите пројекте. Значај-

27


28

МАГАЗИН 14.4.2019.


29


МАГАЗИН

14.4.2019.

ним фактором означена је и Национална служба за запошљавање из које стиже потврда како млада ромска популација представља значајан људски потенцијал локалне заједнице. То је један од разлога што је држава, стратегијом и националним планом запошљавња, приоритетним оценила запошљавање припадника ромске популације. Из краљевачке филијале стиже потврда да је у току реализација чишћења ромског насеља у које је, кроз јевне радове, ангажовано десет припадника ромске заједнице. Сем прилике да раде значајним се оцењује и податак да ће насеља у којима живе

30

добити значајно бољи изглед. Радује податак о повећаном интересовању Рома за самозапошљавање због чега се разматра могућност проширења дефинисаних квота. Кључним за запошљавање оцењује се образовање због чега се на наприпаднике заједнице утиче како би деца редовно похађала школе. Последњих година је све приметније укључење ученика ромске националности у образовни систем, највише у основе и средње школе, потом и факултете. Значајном кариком на путу до дипломе сматрају се ментори чије искуство потврђује да ђаци са којима ра-

де постижу врло добар и одличан успех у школи. И поред почетне сумњичавости стипендије за ученике показале су се делотворним у подстицању мотивације за рад. Још значајнијим оцењује се уверење како пружају потврду чињенице да неко брине и о овој категорији суграђана због чега ни једно од деце није изашло из програма. Од формирања Канцеларије за ромска питања један од основних задатака је мотивација свршених основаца да наставе са образовањем. Значај овог вида образовања препознала је и локална самоуправа уз чију подршку


се на почетку сваке школске године најбољима додељују пригодне награде. Прилику за то на Светски дан Рома добило је тридесет ученика којима су уручени ваучери за куповину школског прибора. Председник Удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић значајним помаком у стварању услова за бољи живот оцењује рад мобилног тима за инклузију и укључење рома у друштвену заједницу. Уједно подсећа и на пројекте који се реализују са немачком хуманитарном организацијом Хелп, претходних година и са Данским саветом. У оквиру до сада реализованих

пројеката десетак ромских породица је добило грантове за самозапошљавање, а две средства од по четири хиљаде евра за реконструкцију стамбених објеката што у наредном периоду могу да очекују још две. - Што се тиче реадмисаната имамо преко двеста педесет захтева људи који су били у азилу од 2008. године на овамо. Поделили смо школски прибор за осамдесет два ученика у вредности између шест и седам хиљада динара, а сем предшколаца помоћ су добили ученици нижих и виших разреда основних школа и средњошколци. Пројекат се наставља и траје годину

дана, па очекујемо и нове кориснике из редова оних који су тражили азил у иностранству. Надам се да ћемо и наредне године бити овде и рећи шта је битно за унапређење ромске заједнице како би кроз разговор могли да утичемо на побољашње и укључивање Рома у друштевну заједницу - каже Петровић. Светски дан Рома је прилика за истицање позитивних примера свих чланова заједнице који су се по нечему издвојили. Између два празника то је херојство Скендера Берише који је, каже Петровић, не штедећи живот улетео у ватру како би спасао другог члана

31


МАГАЗИН

14.4.2019.

Познати Роми света

32

Поводом Светског дана Рома и ове године је организована изложба под називом „Познати Роми света“ као део активности ромских удружења које, кроз суфинансирање пројеката удружења грађана, подржава локална самоуправа. Изложба представља део напора да се одржи културна баштина Рома на територији града Краљева, а на фотографијама су приказани најпознатији Роми света међу којима су Пабло Пикасо, Мајкл Кејн, Натали Вуд, Ава Гарднер, Рита Хејворт, Антонио Бандерас, Елвис Присли, Џанго Рајхарт, Јул Бринер и други. Клубу познатих припада и фубалер Златан Ибрахимовић као и бројни други од којих би, каже председник ромског удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић, могао да се састави један добар светски тим.

ромске заједнице, а хумани гест је повод да му се на Светски дан Рома ода заслужено признање. Да локална самоуправа препознаје проблеме ромске популације потврђује податак да је у буџету за ову годину реализацији различитих активности намењено четири стотине хиљада динара, а пружа се и могућност за повлачење додатних средстава из различитих фондова. Средства су намењена пројектовању стамбених јединица за припаднике ромске популације, изградњи инфраструктуре у њиховим насељима и стварању услова за најмлађе да у вртићима буду изједначени са другом децом. Пред целом ромском заједницом и организацијама које се баве побољшањем њиховог положаја су бројни иза-


зови, пре свега у области социјалног положаја, образовања и здравствене заштите. У периоду све оскуднијих средстава погледи су упрти према конкурсима за доделу средстава намењених овој популацији. Податак да је у партнерству са Центром за социјални рад направљен значајан искорак до њих у пројекту за смањење разлика међу становништвом добра је основа за процену да би могло да се добије додатних три до четири хиљаде евра. Са састанка је упућен позив свима који су у могућности да издвоје део средстава како би се побољшао положај припадника ромске популације у граду. Да она не мора увек да буде материјалне природе потврђује Национална служба за запошљавање која по који пут зажмури на једно око и, мимо

критеријума и правила, настоји да им помогне. Ма колико да се улажу напори усмерени ка побољшању квалитета живота у појединим областима нема превише напретка. То се у првом реду односи на здравствену заштиту у којој су приметни застоји, али и жеља да се превазиђу препреке и пружи квалитетна и правовремена услуга и у овој области. Значајнији ефекти очекују се од кампање која треба да отклони бројне предрасуде, поготово кад су у питању систематски прегледи деце и вакцинација најмлађих. Светски дан Рома је прилика да се упути захвалност Црвеном крсту који сваки дан припрема неколико стотина оброка за најсиромашније суграђане, а ова активност је посебно значајна

ако се има у виду све израженије смањење интересовања за помоћ. Податак да су они који имају више него што им је потребно спремнији да финансирају риалити програме и сличне активности повод је за уверење о потреби озбиљнијег рада на промени свести о потреби солидарности са онима који живе тешко. Да припадници ромске заједнице у многим областима не заостају за другим суграђанима потврђује податак да је међу њима тридесетак добровољних давалаца крви који се редовно укључују у све акције Црвеног крста. Светски дан Рома је прилика за подсећање на ову чињеницу и позив да се сваке среде укључе у неку од акција овог типа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33


14.4.2019.

МАГАЗИН

34

Кристијан Димић


Образовање одлучујући фактор за безбедну будућност

ЖИВОТ У ЗАЈЕДНИЦИ МЛАДИХ

- Од доласка у Краљево пет чланова породице Димић укључено у образовни процес. - Одлични ђаци из СОС Дечјег села. Након завршене основне школе живот у заједници младих. - Мала средства могу значајно да допринесу унапређивању положаја припадника ромске популације у образовном процесу. - Последњих неколико година седам припадника ромске популације из Краљева уписало више и високе школе. - Поред оних од којих се очекује да ове године дипломирају међу њима су двоје економиста и један машински инжењер. - Из ромске полулације и један студент Медицинског факултета. - Квалитетан кадар ће у блиској будућности знатно допринети да цела ромска заједница живи боље

35


МАГАЗИН

14.4.2019.

И

36

ако су одавно схватили да је образовање један од најзначајнијих задатака у животу младог човека најистакнутији представници ромске заједнице деценијама уназад нису били у ситуацију да се похвале значајнијим резултатима на мотивацији сународника при укључивању у овај процес. Значајнији резултати бележе се последњих година о чему сведочи све већи број средњошколаца међу припадницима ромске заједнице, чак и у школама где је за упис неопходан натрпосечан успех, а више није ретка појава уписа на више школе и факултете. Једна од ретких прилика за подсећање на разултате остварене у процесу образовања је Светски дан Рома, а пријем ромских представника код представника локалне самоуправе за сусрет са учеником Машинске техничке школе „14.октобар“ Кристијаном Димићем. Честе миграције Рома резултирале су доласком у Краљево њених припадника из различитих делова земље, посебно од почетка деведесетих година кад су, због све интензивнијих ратних сукоба на простору појединих делова земље, били и животно угрожени. Разлози за долазак Кристијана Димића из Старе Пазове су друге природе, а критичну тачку достигли су кад више није било чланова породице способних да брину о њему, сестрама Кристини, Наталији и Маријани и брату Влатку. Кад су се, као деца без родитељског старања, 2010. године обрели у СОС Дечјем селу отпочела је нова фаза у њиховим животима на које је одлучујуће деловала двадесетчетоворочасовна брига СОС маме, психолога и педагога установе која се потврдила као најбоља овог типа у земљи. Петоро Димића нашло је сигурност у друштву нешто више од седамдесет друге деце смештене у четрнаест кућа, овде су пошли у школу а двоје најстаријих завршили основну и сврстали се међу средњошколце. Најзаслужнијом за успех који су до сада остварили Кристијан оцењује СОС маму Анђелку. Иако су већ годинама одвојени Димићи нису прекинули везе са мајком која је остала у Пазови, а ретке прилике да бар неко време буду заједно су празници и школски распусти. Завршетак основне школе представља ново искушење, јер су средњошколци укључени у нови вид бриге у заједници младих где се постепено навикавају на самосталан живот. Прилику за смештај омогућава посебна кућа у Сијаћем пољу у којој едукатори брину о једанаесторо средњошколаца, а сем контроле над испуњавањем школских обавеза уче их како да што спремније дочекају самостални живот по завршетку школовања. - По двоје смо у соби а током распуста, или у време спремања испита, долазе нам и студенти. Сви се знамо из Дечјег села па нам је лакше да пребродимо бројне проблеме, поготово на почетку кад су ми сестре остале на Берановцу, а упркос нешто већој слободи него у селу већа је и одговорност. У новим условима пред нама су нове обавезе, иако бригу о нас једанаест води четворо запослених који се мењају на дванаест сати. Свако брине о двоје деце, разговара о проблемима у школи, како се троше средства из буџета за џепарац и гардеробу - прича Кристијан. Живот у заједници пред младе ставља обавезе какве не-

мају други вршњаци, а иако од понедељка до петка имају обезбеђен ручак у дане викенда су принуђени да га спремају сами. Куповини намирница намењен је посебан буџет, а за набавку су задужени сами чланови заједнице којима помажу и едукатори. Све је, каже Кристијан, теже него што је било током боравка у Дечјем селу, али корисно за будући самосталан живот. Искушења која очекују у том периоду прилика су за жељу да се изабере занимање које би помогло да се што пре обезбеди радно место. Стицај околности, неспоразуми, погрешне информације и ко зна шта још утицали су да се одустане од жеље за школовањем у призренској Богословији и стицање звања свештеника. Кад је измакла могућност да се упише у школу за васпитаче опасност да у својеврсном вакуму остане без права на живот у заштићеним условима основни је разлог за избор занимања са трећег места листе жеља. Тако се и Кристијан нашао међу ученицима Машинске техничке школе „14. октобар“ у којој се већ другу годину оспособљава за занимање бравара заваривача. - Имам још једног другара из основне школе, па нам је лакше. Рад је знатно озбиљнији него раније, а након трогодишњег школовања бићу оспособљен за бравара заваривача. Током прве две године било је и доста практичног рада, у првом разреду једном а ове два пута недељно у школи и „Помаку“ у Жичи - каже Кристијан који се током последњих седам година у слободно време у потпуности предаје фол-


37


МАГАЗИН

14.4.2019.

клору. Љубав према музици и игри учвршћивала се од првих дана боравка у Дечјем селу, а одвела га у Културно уметничко друштво „Краљевачка ризница“ где су знање и вештине које је стекао на овом месту постали добра основа за размишљање да се потпуно посвети овом занимању. Дани викенда намењени су одласцима у Дечје село где се још налазе две сестре и брат. И док сви они показују жељу да се по завршетку школовања врате у Стару Пазову Кристијан не крије како више воли да остане у Краљеву. Услов за останак у заштићеним условима је наставак школовања, а кад буде завршено помоћ заједнице огледаће се у обезбеђењу радног места уз

38

могућност да остане у стану још три месеца, након чега следи самосталан пут у живот који се током наредне две године одвија под будним оком запослених у специјализованим службама. Значајну подршку Кристијану, и другим припадницима ромске популације, пружа ромско Удружење „Руке пријатељства“, а председник Зоран Петровић не пропушта прилику да их, кад год то прилике дозвољавају, укључи у неки од пројеката. У неке од њих је укључен и Кристијан коме је омогућено да добије школски прибор и бесплатну ужину током целе школске године. Средства за реализацију пројекта обезбедила је хуманитарна организација из Новог Сада, а корисници су четрнаесторо ученика који су се доказали успехом у школи.

Као одлични ђаци повољности програма могли су да искористе Кристијан и његов друг Никола, а Петровић сведочи како се још једном потврдило како мала средства могу значајно допринети унапређивању положаја припадника ромске популације у образовном процесу. - Ми знамо да без образовања ништа не можемо да урадимо, и да је ниво образовања нешто из чега проистиче запослење, формирање и издржавање породице. Ми као организација, и Канцеларија за ромска питања, желимо да помогнемо тамо где видимо да је потребно и где добијемо сатисфакцију за то што радимо. Са друге стране и град, преко наше организације, даје подршку тој деци да истрају у процесу образова-


ња како би имали бољу будућност - каже Петровић. У Канцеларији за ромска питања значајним оцењују податак да је последњих година седам припадника ромске популације из Краљева уписало више и високе школе. Поред оних од којих се очекује да ове године дипломирају ту су двоје економиста и један машински инжењер. Значајном за студије у Лепосавићу, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и другим местима оцењује се улога државе која је, обезбеђењем различитих повољности, дала значајан допринос образовању припадника ромске популације. Резултат се огледа у више од две стотине припадника ромске популације који студирају у Нишу и сто седамдесет у Но-

вом Саду. Податак да се право на стипендије остварује уз посредство Канцеларије за ромска питања добра је основа за позив ученицима завршних разреда средњих школа да се обрате за помоћ. - Сарађујемо са Ромским едукативним фондом који даје значајна средства за побољшање образовања, јер је то приоритет. Наши студенти, нарочито ако студирају у Војводини, добијају стипендију из овог фонда а и у Нишу средства у износу од око хиљаду долара годишње, што је додатни ветар у леђа да истрају у процесу образовања - каже Петровић. Поред оних који су већ дипломирали међу краљевачким Ромима је један студент треће године Медицинског фа-

култета у Крагујевцу. Од свих који су стекли високо образовање, међу њима васпитачице и једне која то тек треба да постане, очекује се да у великој мери утичу на добар део ромске заједнице како би пошао истим путем. То је још један разлог за уверење да ће квалитетан кадар у блиској будућности знатно допринети да цела ромска заједница живи боље. У Канцеларији за ромска питања не крију жељу да академске грађане укључе у волонтерски рад чији би бенефит уживали сви партнери локалне самоуправе у реализацији истог задатка, стварања услова за смањење разлика и бољи живот свих припадника ромске заједнице. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39


40

МАГАЗИН 14.4.2019.


41


Први Сајам женског предузетништва

МАГАЗИН

14.4.2019.

СНАЖАН ЕКОНО О

42


ОМСКИ РЕСУРС

- Трећина жена у Србији су власнице предузећа или предузетничке радње. - Сајам женског предузетништва прва манифестација ове врсте на подручју Рашког управног округа. - Организатори Савет за родну равноправност града Краљева и Удружење пословних жена „Илинка Илић“. – Тридесет предузетница из Краљева, Рашке и Врњачке Бање представило прехрамбене и текстилне производе, сувенире, накит, алкохолна пића и много чега другог. - Гости сајма представнице Удружења „Вешта жена“ из Северне Македоније. - Женска креативност и предузетнички потенцијал представљају неискоришћен извор економског раста

43


14.4.2019.

МАГАЗИН

44

Ж

енско предузетништво је делатност усмерена на покретање, организовање и иновирање пословања предузећа, са основним циљем стварања новог тржишта и остваривања добити, а иницирају га и покрећу жене са иновативним идејама које су активно укључене у његово руковођење. Предузетница је жена која иницира бизнис, руководи њиме, власник је најмање половине вредности фирме, а у пословању је дуже од једне године. О значају овог вида радног ангажовања сведоче међународна документа фокусирана на решавање глобалног проблема незапослености жена и њиховог положаја, као што су Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације над женама или Пекиншка

декларација. Статистика Уједињених нација показује да жене обављају 67% рада, зарађују десети део светског дохотка, а власнице су тек једног процента светског иметка. Више од две трећине жена у свету је неписмених, а за исти рад као мушкарци зарађују између петнаест и педесет процената мање што је један од разлога да седамдесет одсто њих, или милијарду и три стотине хиљада особа, живи у потпуном сиромаштву. Податак у Србији да је тек трећина жена власница предузећа или предузетничке радње повод је за жељу да се њихов број повећа, а добрим начином за то оцењене су различите активности међу којима посебно место имају сајмови женског предузетништва. Мину-

лог викенда Краљево се, уз сајмове пољопривреде, лова, риболова и туризма, запошљавања и образовања, организацијом још једне манифестације ове врсте, учврстило место на листи сајамских градова. Значај подстицања женског предузетништва препознао је Савет за родну равноправност града Краљева коме се у организацији Сајма женског предузетништва, као прве манифестације ове врсте на територији Рашког управног округа, придружило Удружење пословних жена „Илинка Илић“. У свечаној сали Градске управе, и холу испред ње, различите производе је изложило тридесет предузетница из Краљева, Рашке и Врњачке Бање, а у госте су им дошле и две представнице Удружења „Вешта жена“ из Северне Маке-


доније. У Савету за родну равноправност у први план стављају значај подршке женској креативности и предузетничком потенцијалу који представљају неискоришћен извор економског раста. Уверење да само економски оснажене жене могу да доносе рационалне одлуке о свом животу повод је за размену знања и искустава предузетница, представљање примера добре праксе и стварања нових пословних контаката. Иако се масовније учешће предузетница оправдава недовољном информисаношћу провејава уверење о несигурности, и неспремности, великог броја њих да покажу резултате рада. - Женско предузетништво представља веома важан економски ресурс за

нашу земљу и све више се препознаје као значајан и битан. Сматрамо да наше предузетнице нису довољно информисане, и да кроз удруживање могу добити више информација за што је најзначајније да у право време буду на правом месту. Зато је веома важно да се састају и удружују - потврдила је, најављујући манифестацију, председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић. Уверење да ће манифестација постати традиционална заснива се на податку да је прва слична у Београду пре три године организована уз учешће тек двадесет једне предузетнице. Добар основ су и протоколи о сарадњи са предуезтницама из Црне Горе и Босне и Херцеговине. На тридесет штандова исто толико предузетница представи-

ло је прехрамбене и текстилне производе, сувенире, накит, алкохолна пића и много чега другог што се сматра задовољавајућим на првом представљању суграђанима. Значај манифестације за локалну заједницу, и цео Рашки округ, повод је за најаву да ће сајам отворити градоначелник Краљева и начелник Рашког округа, али је њихово присуство изостало па је ова дужност препуштена помоћнику градоначелника за омладину и спорт. Иако разлози за изостанак најављених високих представника града и округа нису образложени све је присутније уверење да је то организација одбране зграде Градске управе од евентуалног упада учесника грађанских протеста у Београду последњег дана у недељи. Т. Радовановић

45


На помолу уједињење демократских снага

МАГАЗИН

14.4.2019.

РИАЛИТИ СРБИЈА

46

- Дошло је време да се на политичкој сцени појаве нови људи, дефинишу нове политике и изађе пред бираче са новом понудом. - Нову Демократску странку треба да ојачају Заједно за Србију, Социјалдемократска странка Србије и све друге политичке опције које деле идеје модерне Србије у Европској унији, а спремне су да бране принципе најнепосредније демократије. - Интереси Демократске странке најбоље се остварују кроз Савез за Србију. - Само месец дана ослобођене уређивачке политике медијског јавног сервиса означило би крај владавине актуелног режима. - Опозициони прваци очекују да им међународно посредовање омогући успостављање дијалога са надлежним институцијама у земљи. - Током прва четири месеца протеста опозиција није успела да артикулише јединствен захтев


Небојша Зеленовић

47


48

МАГАЗИН 14.4.2019.


Н

ије чест случај да у Краљеву борави градоначелник неког другог града, још мање да, ако се то и деси, не буде уприличен сусрет са првим човеком локалне заједнице. Да је и то могуће потврдило се током последњих неколико дана кад је гостовање градоначелника Шапца Небојше Зеленовића постало предмет догађаја чија би завршница могла да буде предмет судског спора. На нешто тако ових дана упозорава градоначелник Краљева Предраг Терзић подстакнут иступањем шабачког колеге на дванаестом по реду окупљању незадовољних грађана на Тргу Јована Сарића. И док градоначелник Шапца позива Краљевчане да подрже политичку опцију која промовише позитивне примере из ове средине из Краљева стижу сасвим други сигнали. Одазивајући се на позив организатора протеста под називом „#1од5милиона“ Зеленовић је оштро критико вао представнике актуелног режима, а није штедео ни представнике локалних власти. Основа за иступање су информације које је добио од пријатеља из Краљева а које указују на невеселу чињеницу да ова средина и није најпогоднија за живот, посебно не оних који тек намеравају да формирају породицу. Главним кривцем за такво стање Зеленовић сматра представнике локалних власти који, подсећа, након одласка неће оставити ништа иза себе. То је један од основних разлога за уверење опозиционих првака како је дошло време да се на политичкој сцени, како у врху власти тако и на локалном нивоу, појаве нови људи, дефинишу нове политике и изађе пред бираче са новом понудом. Без тога се, верује Зеленовић, не може очекивати промена на челу државе без обзира што, и после свих притисака којима је изложена опозиција, није нестала нада у такав развој догађаја. Отуда и потреба да довољан број бирача схвати како још постоји, али и људи који се не плаше да указују на значај онога што чине месецима уназад а што се манифестује на бројним протестима широм земље. То, каже Зеленовић, није пита-

ње припадности било којој организацији, него чврста воља да се договорено уради и спроведе. Начин да се то учини види се у уједињењу демократски оријентисаних политичких опција у нову Демократску странку чије редове треба да ојачају Заједно за Србију, Социјалдемократска странка Србије и све друге политичке опције које деле идеје модерне Србије у Европској унији, а спремне су да бране принципе најнепосредније демократије у којој ће грађани непосредно одлучивати о трошењу новца којим плаћају порез на имовину. Да је то могуће потврђује пример Шапца у коме ове године на референдуму одлучују о утрошку више од два милиона евра, нешто више од половине у граду а остатак у селима. - И онда да видите како изгледају путеви у селима, како се уређују школе, амбуланте, а људи својим новцем одлучују како да купе колске ваге и наводњавају њиве, да ли да потроше паре за балон сале за своје најмлађе или да уложе у оно што је њима најважније. Треба од људи да чујемо шта је права народна воља и шта су стварне потребе. То уносимо у Демократску странку, а оно што мислимо да треба да буде стуб Демократске странке то је улазак у Европску унију, Србија у Европској унији, модерна Србија пуна толеранције у којој се ствари решавају разговором, а не свађом и физичким обрачунима. Да пробамо да нормализујемо Србију - поручује Зеленовић. Завршетак административне процедуре очекује се најкасније за две недеље након чега треба да уследи скуп уједињења као потврда како се интереси Демократске странке у овом тренутку најбоље остварују кроз Савез за Србију. Као конститутивни елемент савеза више политичких субјеката демократе не крију жељу да истрају на изградњи сопственог пута и на неким следећим нормалним и фер изборима затраже поверење грађана, а могућност смене актуелног режима виде у само таквим условима. А баш то је повод за притисак који се месецима уназад врши на представнике власти како би учиниле први корак, ослобађање

медија. Уверење да без њихове безрезервне подршке, усмерене ка само једној страни, највиши представници власти немају никакве шансе на изборима, без обзира кад буду организовани, води ка ставу да би само месец дана притиска ослобођене уређивачке политике медијског јавног сервиса означило крај владавине актуелног режима. - Ми ћемо извршити додатни притисак, јер морамо да ослободимо и нормализујемо Србију. Желимо да се ствари у Србији одвијају на начин као у свим уређеним демократијама, да се на власт долази и одлази после избора. Ово што имамо као праксу то је да заробите институције, да киднапујете све медије и да онемогућите грађанима да кажу нешто другачије, а то желимо да искоренимо. Вучић је прогласио непријатељем сваког ко изрази било какву критику на систем који води, било да је политичар или не, било да је грађанин који има проблем са здравственим системом, са школским системом, војском, полицијом. Свако је непријатељ. У том друштву је јако тешко живети и људи су преплашени, брину се за своју безбедност, за безбедност својих рођака и пријатеља. Ово што у овом тренутку установљава је диктатура у срцу Европе, а ми то не можемо да дозволимо - каже Зеленовић. Пут Србије ка Европској унији повод је да се затражи помоћ од њених институција, а прилика пут у Стразбур где су представници опозиционих странака, са њима и Зеленовић, били у прилици да изнесу своје аргументе о понашању представника власти у Србији. Докази и изјаве сведока о притисцима на легитимно изабране представнике грађана требало је да покажу како се од стране највиших представника власти у Србији спроводи политички криминал чије су жртве челници опозиционих странака. О позитивном исходу пута у Стразбур, и разговорима са европским парламентарцима, сведочи седница Комитета за мониторинг Савета Европе одржана у Београду на којој је донета одлука о увођењу мониторинг

49


МАГАЗИН

14.4.2019.

мисије у Србију. Зеленовић потврђује да је са њом упознато државно руководство, а надлежни министар се сложио са применом одлуке. Зато се до краја овог месеца очекује седница Савета Европе на којој ће се одлучивати о датуму слања мисије, а опозициони прваци очекују да им међународно посредовање омогући успостављање дијалога са надлежним институцијама уземљи. Уверење да су током прва четири месеца протеста, због присуства великог броја супростављених ставова из редова оних који су на њима учествовали, стизале различите поруке основни је разлог што опозиција није успела да артикулише јединствен захтев, па није било необично да се поред усмереног на тренутне оставке највиших представника власти тражило пет минута у информативним емисијама јавног сервиса. Због тога се уочи 13. априла, пред велики протестни митинг у Београду, није крила жеља за окупљањем што више истомишљеника као снаге која би стала иза захтева од

50

којих се очекује да доведу до значајнијих промена. - Желимо да променимо власт на фер и поштеним демократским изборима, а не на улици, да кажемо како ће изгледати Србија после Вучића и уведемо ствари у редован ток у коме ће људи видети да су промене могуће. Докле год смо на улици сврставамо се у ред демократских народа, јер мирним протестима штитимо људска права и слободе, штитимо демократију у Србији. У овим мирним протестима показујемо какву Србију желимо а Вучић, који се разуме само у насиље и производи га где год стигне, на мирне протесте грађана нема одговор. Зато су ови протести важни и зато је важно да истрајемо у риалити Србији, јер све што би ико нормалан помислио да је немогуће да се деси у Србији се дешава. Баке се онесвешћују, људи глуме у болницама а кад треба да дођу на преглед побегну од лекара, људи се пријављују и праве лажни скупови. Замислите моралну пропаст када жене бране силоватеља зато што их је уце-

нио послом. Да нисмо отишли у Гроцку Симоновић никад не би био смењен, као што ни Јутка никад не би био смењен да нисмо отишли у Брус. Све је циркус и све је риалити, а људи препознају ту лажну Србију и зато су на улици. Ови протести су благотворни зато што су једна анти-фејк револуција у којој нико више не може да превари грађане. Зато ће они добити најзначајнију промену. Избацићемо лажне људе, лажне политичаре, лажне дипломе, све што је лажно, и покушати да се нормализујемо, а кад се све ово заврши и нормализује сви ће морати да објасне на чијој су страни били. Свако ће морати својој страни да објасни за шта се борио. Ови протести показују право лице свакога. Поштујемо све различитости, али смо у протестима у заједничкој борби за бољу и демократичнију Србију у којој постоје људи који се боре само за себе и своју позицију. Сад је тренутак да се изборимо за Србију а онда, на некаквим изборима, видимо ко ће добити поверење грађана - каже Зеленовић.


Искуство Краљева потврђује да се од првог протестног окупљања на Тргу Јована Сарића почетком прве половине јануара број учесника константно смањивао. Није много помогла ни промена у организацији што је потврда потребе значајнијег јединства међу опозиционим странкама, а то је један од повода за поновно окупљање око Демократске странке. Међу опозиционим првацима је све присутније уверење како бар четири петине оних који редовно учествују у протестима и даље нема јасан став о томе кога подржати на изборима, јер испред себе не виде нове лидере и нове политике. Управо то је повод за размишање о уједињавању у Демократску странку заснованом на уверењу да је промена могућа и да је то најбољи одговор на све што се дешава, ковитлац различитости у коме људи не могу да се пронађу. - Не знам ко може да поверује мени, или било ком другом политичару, како ће да промени Србију ако није способан да промени странку, или да

направи добру странку. Људи који мисле да се баве политиком и да промене државу а нису способни да направе добру политичку организацију нису искрени. Ако мислимо да променимо Србију прво морамо да променимо политички живот у Србији и зато радимо ово што радимо. Зато хоћемо да у Демократској странци успоставимо цивилизацијска правила политичког деловања и да онда то пренесемо на целу Србију - каже Зеленовић. Иако опозиција већ дуже време најављује радикализацију протеста њене контуре се још не назиру. И поред тога Зеленовић очекује да грађански протести пређу у следећу, много интензивнију, фазу са јасном поруком да ће Србија стати ако захтеви опозиције не буду испуњени. Начин повећаног притиска на власт могао би да буде позив на све видове грађанске непослушности до испуњења једноставних, али конкретних, захтева. Као главни и даље се помињу фер и поштени избори уз слободне медије као што је то случај свуда у свету.

- Више у Србији неће бити унапред покрадених избора, јер ми на њима нећемо учествовати. Док смо на улици не може да се деси било какво гласање у парламенту, не може да се деси било какав референдум, било какво изјашњавање грађана. Бићемо упорни и победићемо на фер и поштеним изборима, јер на њима Вучић нема никакву шансу. Он то зна и зато се тако чврсто држи, јер кад би медији радили свој посао поштено а институције биле слободне, са овим својим сатрапима не би издржао ни један дан - тврди Зеленовић. Док су опозициони прваци врло оштри у изјавама много респекта у бирању речи којима им се обраћају немају ни представници власти. И једни и други имају аргументе на којима заступају уверење о исправности ставова, а колико је ко у праву могли би да покажу први наредни парламентарни избори, ванредни током ове или редовни у првој половини следеће године. Т. Радовановић Фото: М. Еадовановић

51


52

МАГАЗИН 14.4.2019.


53


54

Миро Матовић

МАГАЗИН 14.4.2019.


Богутовац пре, за време и после НАТО агресије

НА ИЗВОРИМА НАФТЕ - Од завршетка НАТО агресије у Богутовац не долази 590 људи који су то свакодневно чинили пре тог догађаја. - Школа у овом месту је имала 103 ученика, а сада само двадесет пет. - Почетком последње школске године у школу није уписан ниједан првак, а нема ни ученика трећег разреда. - У резервоарима Беопетрола у Богутовцу стално је било десет милиона литара горива. - Нафта се изливала из складишта и каналима поред пута у неповрат отицале тоне горива. - Није било необично да гориво тече кроз дворишта, и пролази поред кућа, а једна мештанка скоро изгорела од запаљене нафте. - Колико су опасности били изложена и возила на Ибарској магистрали сведочи податак да је у појединим ситуацијама обустављан саобраћај кроз Богутовац

55


МАГАЗИН

14.4.2019.

П

56

рвих дана пролећа 1999. године Краљево и околину је задесила највећа несрећа у новијој историји, а бројне чињенице потврђују да је најтеже последице доживео Богутовац са околином. У овом крају се сматрало да, као мало планинско место са засеоцима раштрканим по брдима на широком простору, то није место за које би интересовање могла да покаже тако моћна асоцијација као што је северноатланска алијанса. Да није тако у овом крају се само наслућивало непосредно пред почетак агресије деветнаест највећих светских сила, а бројни писани трагови потврђују предвиђања далековидијих да се приближава велико зло. У то је био уверен и локални кафеџија Миро Матовић који је много пре 4. априла, кад су први пројектили погодили складиште горива у овом месту, почео да бележи све што се дешавало у Богутовцу и околини. Кад се латио пера почео је да записује све што се дешавало, чак и податке који би се много коме учинили неважним, а две деценије на-

кон трагичних догађаја први пут открива значајне за проучавање историје овог краја. Први записи датирају из нешто ранијег периода, па се са дистанце од две деценије по који пут учини као да му је неко јавио да се спрема велико зло због којег за генерације које долазе треба сачувати траг о планинском месту надалеко познатом по лековитој минералној води и здравственом туризму. О трагичним последицама догађаја које је најавила прва крстарећа ракета сведочи податак да у овај крај на посао од тада не долази више 590 људи који су то свакодневно чинили пре тог догађаја. Школа у овом месту је, каже Матовић, имала 103 ученика а сада само двадесет пет. Почетком последње школске године у школу није уписан ниједан првак, а нема ни ученика трећег разреда. Записи из овог периода потврђују да је Беопетрол запошљавао осамдесетак радника, Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовчка Бања

четрдесет, код војске је двадесет чиновника мање, на железници је било запослено двадесет до тридесет радника, а у руднику седамдесет. Сви они, и мештани овог краја, потребе за различитим производима задовољавали су у четрнаест продавница док сада ради само једна, а и она је пред затварањем. Задруга у овом месту запошљавала је тридесет пет радника који су опслуживали 275 коопераната, а у магацину је било двеста вагона кромпира са подручја који од Богутовца преко Мланче и Студенице води до Орље главе. - Тих људи више нема јер су, гашењем задруге после бомбардовања, угашена и та села. Једини извор прихода је био кромпир, овде је био откуп свега што је било у природи, боровница, купина, јагода, малина, а једно време су се откупљивали пужеви и жабе. Као једна од најбољих у Србији задруга је имала људе који су радили организовано, овде су печурке довлачили и Албанци са Косова и Метохије, а даном бомбардовања то је престало да живи. Уочи


бомбардовања магацин је био пун кромпира, стотинак вагона је пропало а задруга угашена. Били смо убеђени да ће нас бомбардовати, па смо направили спискове и припремили се да се организујемо ако дође до катастрофе. План је био да људе склањамо у збегове, а гориво које су добијали за пољопривреду да се даје фирмама. Месна заједница је затајила јер је председник претворио у политичку странку, па је и помоћ делио партијски. Правили су се неки договори и спремала велика мућка, па смо ишли у Црвени крст и интервенишемо да се помоћ дели свима. Кад је 4. априла почело бомбардовање одем код председника месне заједнице да видим како да се организујемо и спашавамо. Само је одмахнуо руком као да га то не интересује, а ја кажем да истог тренутка правимо кризни штаб. Нисмо ми били видовита Ванга, али смо на основу политичке ситуације осетили да ће нас бомбардовати - прича Матовић.

Након што су 1926. године у Богутовцу изграђени резервоари за смештај горива мештани су били изложени сталној опасности, нешто већој већ током Другог светског рата. Опасност није отклоњена ни у послератном периоду кад је власништво над складиштем загребачка Индустрија нафте преузела од војске, а највећа је вребала из две цистерне капацитета од по три и по милиона литара запремине. Процењује се да је у њима и више малих, испод или изнад земље, стално било десет милиона литара горива. Мештани Богутовца верују да је опасност појачавана неодговорношћу запослених у овом предузећу, а добра потврда је податак да се нафта изливала из складишта и каналима поред пута у неповрат отицале тоне горива. Због тога није било необично видети бројне знане и незнане особе са кантама и бурићима које су настојале да бар део онога што истекне искористи као погонско гориво. Иако су неки од оних за које је утврђено да су учестовали у оваквим активностима

санкционисани, и добили отказ, никад нису откривени сви починиоци нити утврђена штета коју су нанели предузећу. Баш као у најбогатијим земљама на свету није било необично да гориво тече кроз дворишта, и пролази поред кућа, а колико је то било опасно сведочи податак да је једна мештанка скоро изгорела од запаљене нафте. Колико су опасности били изложена и возила на Ибарској магистрали сведочи податак да је у појединим ситуацијама обустављан саобраћај кроз Богутовац. - Тоне и тоне нафте иду поред школе до које је лоциран Беопетрол, јер је испод прага водио цевовод за гориво. У школском дворишту је био бунар који су деца користила за воду, а онда је то прекинуто јер је био пун горива. И испод пруге, удаљене неколико стотина метара, појавило се гориво на које су могли да наиђу земљорадници кад би закопали мало дубље на њивама у близини Ибра због чега је и Краљево било угрожено. Све је то било исто без обзи-

57


14.4.2019.

МАГАЗИН

58

ра на власт. Мењале су се управе, али је увек долазио неко неодговоран. Као типично брдско планинско место Богутовац је имало перспективу да развија фарме, плантаже воћа и поврћа, али је после бомбардовања све угашено. Јавна је тајна колико је покрадено горива, али су у предузећу и даље имали огромне плате а нису нам ништа помогли сем што су два пута дали аутобус да превеземо играче ФК „Богутовачка Бања“. Ја сам организовао да у Богутовачку Бању дође вода са извора удаљеног седамнаест и по километара, муку сам имао да учествују у доводу са три и по километра даљине, а да нисмо блокирали део колосека који су користили не би ни дали паре - каже Матовић. Због школске зграде у непосредној близини резервоара са горивом предузеће деценијама није могло да добије употребну дозволу што је било повод за напоре да се присвоји део школског дворишта. Кад је током бомбардовања складишта са горивом уништена и стара

школска зграда у непосредној близини стоваришта Беопетрол се појавио као донатор средстава за изградњу нове на локацији сеоског дома површине четири стотине квадратних метара који није ни био оштећен. Да док једном не смркне другом не може да сване потврђује податак да су се изградњом нове школске зграде на безбеднијој локацији коначно створили услови за добијање употребне дозволе. Сем огромне количине горива и различитих врста уља за моторна возила у магацинима Беопетрола било је парафина који су овде куповали произвођачи свећа и из удаљенијих крајева, али и друге робе, цигарета и много чега што се продавала у ланцу бензинских пумпи. Све то је нестало, многи у овом крају верују због приватних интереса а на штету државе. Међу осамдесетак запослених у овом предузећу као да није било места за мештане Богутовца и околних села, а добре зараде биле су основ тежње да се обезбеди бар неко радно место за

њих. Разлог више било је уверење да би у случају било које хаварије знатно брже могли да реагују у спречавању тешких последица, бар док из Краљева удаљеног двадесетак километара не пристигну припадници специјализованих јединица. Бројне интервенције код представника локалне самоуправе и партијских органа некадашње државе, и притисак мештана, резултирали су запошљавањем тек неколико чувара. Богутовац је од давнина важио за лепо планинско место коме су бог, природа и историја подарили бројне повољности, између осталих и продор медитеранске климе због које на овим просторима никад нема магле, влаге и комараца. Матовић подсећа на податак да је у току сезоне 1972. у Бањи сваког дана боравило око две стотине људи, а да је током године остварено чак седамдесет хиљада ноћења. Мештани околних села гајили су на хиљаде грла најквалитетније телади, а мештани имали мотива да остану јер су имали од чега да живе солидно. Захваљујући за-


мљавања била забрањена испаша па су полако почела да се гасе домаћинства која су имала стоку, поготово овце. Мештани брдског подручја у Толишници, Бреснику и Дубочици, остваривали су добар приход производњом ћумура, а онда је и то заустављено јер им нису дали ни отпад од посечених стабала. И Шиптари су хуманији него „Србијашуме“, јер у неком њиховом селу остане по нека српска кућа, а где прође „Србијашуме“ ту остаје пустош - каже Матовић. Из свести мештана овог краја тешко може да се елиминише главни разлог одласка великог броја породица, немогућност њених чланова да се запосле и зарађују за живот. Они који су због школовања кренули према Краљеву, након тога и даље, нису имали где да се врате па није мали број ни оних који су прилику за запошљавање потражили у иностранству. Почело је то пре више од четири деценије кад је јефтина радна снага била најтраженији извозни производ накадашње Југославије. Они ко-

ји су у иностранству провели читав радни век враћају се као пензионери, а на овим просторима остали су само њихови вршњаци који нису имали довољно храбрости, или нечега другог, да се отисну у свет. Одавде, каже Матовић, више нема ко да оде јер су околна села, баш као и друга у Србији у којима је слична болест за коју нема лека ухватила маха, готово мртва. Једино што у Богутовцу још одржава младе је фудбалски клуб основан давне 1972. године. Тада је имао 54 регистрована играча, а сада тешко може да састави тим без оних који долазе са стране. Разлог за лагано умирање читавог краја мештани виде и у гашењу комуне, касније општине, Богутовац са десетак села. Много тога што се у пршлости дешавало потврђује теорију да бомбардовање овог краја траје деценијама уназад. Помоћи и даље нема, а једини редовни посетиоци су инспекције чија су тема, верује Матовић, све чешће личности а мање њихове фирме. Т. Радовановић

Фото: М. Радивановић

друзи добијани су повољни кредити, а купљено је на десетине трактора који су отплаћивани пољопривредним производима тако да власници готово да нису ни осетили терет. Од дрвне грађе са околних планина овде су се производили пружни прагови који су одвожени у најудаљеније земље уз посредство откупљивача из Славонског Брода. - У дому је била библиотека, по једна просторија за састанке и борце, велика сала са бином и просторијом за пресвлачење. Ту су се приказивали филмови, а кад су гостовали популарни певачи готово да није могло да се ући у салу. Одлично је радио рудник Бела стена, запослени су имали добра примања и могли лепо да живе, а један од разлога за исељавање је пљачкање државе. Имам податак да је, откад је основано предузеће „Србијашуме“ одавде отишло милион и двеста хиљада кубика дрвета. Ништа није остало, уништен је и пут а то мало што је остало углавном су одржавали сами мештани. Одласком грађе отишао је народ, јер је због пошу-

59


60

МАГАЗИН 14.4.2019.


61


Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (58)

МАГАЗИН

14.4.2019.

ОПЕРАЦИЈЕ 9. Н

62

Операције 3. аустроугарске армије

К

омандант армијске групе фелдмаршал Макензен захтевао је да се цео фронт 3. аустроугарске армије крене напред, па је 9. новембра команданту упутио прекор и поставио питање „Да ли је командантима 19. 22. и 8. корпуса објашњена потреба да се безобзирно крећу напред, напомињући да због повлачења појединих дивизија са фронта не сме се никако стварати закључак као да борбена енергија попушта“… Најзад, додао је и ово: „Према политичкој и војничкој ситуацији хитно је потребно да се операције против Србије ускоро заврше и да циљ рата не дође у питање само због оклевања команданата корпуса. Ако коњске запреге не могу даље, онда треба безусловно реквирисати воловску вучу. Сваки обзир

према становништву треба искључити“. Осим тога, команда армијске групе питала је команду 3. армије који су маршевски циљеви одређени појединим корпусима и одреду генерала Сорсића? Степен отпора српских трупа на новим положајима није се могао ваљано оценити и предвидети, па команда 3. армије није могла потпуно предвидети стање комуникација и њихов утицај на дотурање потреба трупама, што је неоспорно утицало на њихово физичко стање. Команда је сматрала да не би било целисходно одређивати корпусима дневне циљеве, па их због тога ниј ни наредила. Међутим, из садржаја свих армијских заповести, команданти корпуса морали су бити свесни чињенице да је безобзирно наступање трупа било хитно потребно. Свим аустроугарским трупама наређено је да, без обзира на стање код су-

седне јединице, морају да избијају напред. И поред свега већ наређеног, команда армије издала је у 17,00 наређење свим корпусима, 62. пешадијској дивизији и одреду генерала Сорсића, за даље енергично наступање. Међутим, дневне циљеве појединим трупама ни тада није посебно означила, већ је имала у виду да њихово даље кретање регулише према потреби. Као границе простора за кретање појединих корпуса, имале су да важе средине између корпусних главних комуникацијских праваца. Од стране команде армије 62. пешадијској дивизији је још 8. новембра упућена тражена брдска артиљерија од само седам топова, а реално се могло очекивати да пристигне у Вишеград 11. новембра. Водостај Дрине је у међувремену опадао, па се рачунало да ће у току 11. моћи да се изврши подизање понтонског моста код Вишеграда. Ар-


ОВЕМБРА 1915. мијска команда је затражила да генерал Рајнел, командант 62. пешадијске дивизије, отпочне операције, напомињући му да не би могла одобрити да се извршење добивеног задатка даље одлаже што је повод за дефинитину одлуку да операција отпочне 12. новембра. Начин на који је команда армије ценила стање својих трупа, и како је претпостављала да ће се догађаји у даљем току развијати, види се из депеше и касније преписке коју је начелник главног генералштаба Врховне команде 8. новембра упутио команданту 3. армије: „За моју сопствену информацију молим Вашу екселенцију да ме што хитније извести о своме мишљењу о стању српске војске и то: Да ли се српска армија према Вашој оцени налази у стању распадања, како се то са много страна претпоставља, или је она могла да своју главну снагу тако повуче и да је очува за даљу бор-

бу тако способну, да би се ипак још морало рачунати, да ће она покушати акцију против наших трупа? Даље, да ли Ваша екселенција цени да су борбе последњих дана имале карактер заштитничких борби у циљу омогућавања одступања главних противничких снага или су те борбе водили само растурени делови њихових главних снага, које су претрпеле знатне губитке? На крају молим Вашу екселенцију, да ме отворено извести о физичком и моралном стању сопствених трупа, о стању муниције и хране код њих, и да ли постоји могућност дотурања свих потреба за војску?” Одговор генерала Хермана фон Кевеша од 9. новембра дат на горе наведено тражење гласио је: „Српске снаге, које су се бориле према 3. армији, у борбама јужно од Београда од прилике до линије: Лазаревац – Младеновац,

претрпеле су велике губитке. Доцније борбе могу се пак назвати само заштитничке борбе но и у овим борбама више пута употребљене су знатне снаге тако, да се на пример борбе 19. корпуса јужно и југоисточно од Чачка и оне 22. резервног корпуса код Краљева могу сматрати као заштитничке борбе већег стила, у току којих је противник вршио и контра–нападе. Против 3. армије стајало је до сада максимално око 20 пукова са првобитним стањем пешадије око 70.000 људи. Губитке противника ценим најмање на 30–35%, од овога броја 14% пада на заробљенике. Да је српска војска у распадању, то бар пред фронтом 3. армије не стоји у истини. Дешавало се до душе, да су се мања расула појављивала у том смислу, што се број заробљеника повећавао или је пак изгледало, да је већи број војника покушавао да се без оружја врати својим кућама. Но то је једна по-

63


14.4.2019.

МАГАЗИН

64

јава, која је била примећена и прошле године. Што се тиче ма каквог покушаја контраофанзиве од стране Срба, бар у скором времену, држим да је невероватан, јер су противничке јединице јако растурене и раслабљене. Поред тога може се рећи, да би сваки противнички покушај контранапада за њега сад био далеко неповољнији но што је било прошле године, док би околности за одбијање једног таквог покушаја са наше стране биле повољније, јер релативно свеже трупе у довољној јачини чврсто држе земљиште у својим рукама. Физичко стање сопствених трупа добро је, а морално стање врло добро. Способност ландштурма, разуме се само по себи, мора се ниже оценити. Материјално стање у многоме је тешко. Трупе корпуса сад су удаљене око 80 километара од крајњих железничких станица, а дотурање потреба, и поред искоришћавања средстава која се налазе у околини, једва достижу да подмире најнужније потребе. Због врло рђавог стања путева, кишом размекша-

ни, коморе су претрпеле велике губитке, нарочито у коњима. Армијска етапна команда цени их на 25%. Стање муниције повољно је, пошто утрошак муниције у последње време није био велики. Деветнаести корпус и одред генерала Сорсића, веле да је обућа рђава, а делом и одело (нарочито чакшире). Већи део трупа нема топлијег зимског рубља, дотурање истог могуће је вршити само у мањој количини, пошто су транспортна средства једва довољна за муницију и храну.“ Ово мишљење делила је и команда армијске групе Макензен, која се тада налазила у Смедереву, па 9. новембра у 20,10 шаље извештај Врховној команди под насловом „Стање српске војске“, у коме наводи: „... У току борби последњих дана, пред фронтом 3. и 11. армије појавили су се знаци по којима се може судити да је борбено дејство српске војске јако попустило. ... Искази заробљеника потврђивали су мишљење да је наступила мешавина појединих јединица, то је био бар случај код

заштитница, са којима се стајало у борбеном додиру. ... Број побеглица знатно је повећан. Сазнало се за више случајева, где су цели водови и делови предвођени од официра намерно заостајали и своје оружје предавали председницима општина у очекивању наших трупа. Последњих дана у већем броју ухваћени су обвезници у грађанском оделу, а у исто време нађено је много баченог војничког одела. Без сумње многи војници покушавају, да побегну у грађанском оделу и да се врате својим кућама. ... Војници су заробљавани првенствено у заштитничким борбама, а међу њима било је много рањених. Међу многобројним топовима, који су заплењени има много раније заплењених аустријских и турских топова. ... Оно што је српској војсци остало, продужиће борбу дотле, док буде могуће савладати тешкоће у снабдевању храном и у добављању муниције. Многобројни искази заробљеника указивали су да српска Врховна команда намерава да иде у Скадар и


да ће се Српска војска пребацити у Црну Гору и Албанију.“ Аустроугарска Врховна команда није нагињала мишљењу да поверује гласовима о предстојећем прелазу Српске војске у Црну Гору и Албанију, па је претпостављала да српска Врховна команда има план, који српски заробљеници нису могли знати, о пробоју у јужноме правцу у циљу уједињења са војском Антанте и њеном даљем базирању на Солун. Какав се развој догађаја очекивао у аустроугарској Врховној команди у Тешену показује писмо начелника штаба ОБр. 17700 од 9. новембра, послато по куриру немачкој Врховној команди у Плес за генерала фон Фалкенхајна које гласи: „Част ми је Вашој екселенцији доставити на знање ово разлагање о ситуацији на Балкану: Наша 3. и 11. армија и бугарска 1. армија, како изгледа, немају додира са српском главном снагом. Вероватно да је она успела далеко да узмакне у општем правцу ка Новом Пазару и Приштини. Ово одсто-

јање, у току времена, вероватно ће се знатно повећати, пошто гоњење, које је предузето од реке Западне Мораве, углавном је концентрисано ка линији: Нови Пазар – Приштина, води преко тешко пролазног и у комуникацијама оскудног терена. Јавор, Копаоник и Голија планине, где ће јаче противничке заштитнице бити у стању да дају снажан отпор. Поред тога, због позног доба године може промена времена (снег) у планинској зони произвести закашњавања, која се још не могу предвидети. Ове околности могле би бити од влике користи за српску војску и могле би јој омогућити пробој ка Антантиним трупама, што би јој пружило и могућности да поново дође до сигурног базирања код Солуна. Као правац којим би Срби могли извршити овај пробој треба сматрати општи правац: Приштина – Велес. Мора се дакле рачунати да би Срби по овом времену могли успети да главнину својих снага прикупе на Косову пољу и да је, под заштитом бока и позадине, упуте за удар

ка линији Тетово – Скопље – Куманово.“ Претпоставка аустроугарске Врховне команде била је да Срби могу на Косову прикупити главне снаге јачине до 150.000 људи. Према таквим проценама аустроугарској Врховној команди чинило се више изгледним да ће Срби пре покушати пробој главним снагама правцем преко Приштине ка Велесу, него што ће главне снаге повући у планинске масиве Црне Горе и Албаније. Начелник штаба аустроугарске Врховне команде даље у писму појашњава процену: „Пошто би овај српски евентуални удар у даљем току водио ка позадини бугарских снага, које се налазе у борби са Антантиним трупама, он би могао имати битног утицаја на стање Бугара на том делу војишта. Да би се таква намера Срба могла поуздано осујетити држим, не само да је потребно да се бугарске снаге јужно и југоисточно од Приштине хитно и издашно појачају, већ препоручујем оцени ваше екселенције да се од снага 11. немачке армије, које су на Морави због оскуди-

65


14.4.2019.

МАГАЗИН

66

це простора постале слободне, и које су узете у обзир да се транспортују на север, упуте најмање две дивизије долином Мораве ка југу и то понајприје од прилике на простор Ниш – Лесковац. ... У садашњем Балканском рату, поред савлађивања Србије, мора бити наш циљ да се Антанта код свих Балканских народа потпуно дискредитује. Пре, но што бисмо били у стању да тежимо позитивним циљевима на неком другом месту, изгледа ми да је потпуно и сигурно постигнуће овога циља од пресудног значаја, пошто ми само на тај начин можемо да спречимо приступање Грчке и Румуније нашим противницима, и да на тај начин осујетимо обрт општег стања, који би из тога произашао.“ Међутим, генерал Фалкенхајн и немачка Врховна команда већ 9. новембра није више рачунао са чињеницом да би Срби могли покушати пробој ка југу. Генерал Фалкенхајн је претпостављао да ће Срби одступити ка Новом Пазару и Пећи, и да ће се њихова војска због великих теренских тешкоћа расути. Ово се види из његовог одговора генералу Конраду начелнику штаба аустроугарске Врховне команде, ОБр. 17937 од 9. новембра 1915. године, који гласи: „Начин, на који би се могао постићи циљ у Балканском рату против Антантиних трупа, који се препоручује под Обр. 17730, био је главни повод због кога сам 6. новембра био позвао на договор Вашу екселенцију и бугарског делегата. Ја сам тада, поводом овог питања, био изнео разлоге који се углавном подударају са онима које Ваша екселенција сад излаже и претпоставио сам да је у овом погледу, у току договора, била постигнута потпуна сагласност о начину продужења операција према Србима. Ако сам се у томе случајно тада преварио, на сваки начин сад у томе погледу постоји сагласност (раније се радило на томе да се српска војска потпуно потуче). Нова директива, коју је на основу тога требало дати фелдмаршалу Макензену, и коју сам ја 6. новембра обећао израдити чим се извесна предходна питања буду разјаснила, потребна је. На пример питање:

Које би снаге за нове операције требало слати фелдмаршалу на расположење од бугарске и евентуално од турске стране? Радим на томе да се то расветли, и даћу нову директиву чим будемо могли предвидети, како ће се развијати завршна фаза борбе са српским борбеним снагама. Ваша екселенција, у данашњем писму расправља и ову последњу ствар. Вашем мишљењу, по овој ствари, могу се само условно придружити. Држим да српска војска није више способна да изврши са груписаном снагом један велики покушај пробоја преко Приштине ка Велесу. И ако би га она ипак извршила, држим да га не би могле спречити две немачке дивизије, које би тек сада биле кренуте из долине реке Западне Мораве и од Крагујевца преко Ниша, абстрахујући сасвим и околност, да оне нигде не би имале места за своје кретање, јер су све употребљиве комуникације које од линије: Краљево – Ниш – Лесковац, воде ка Косову Пољу заузете: 22. резервним корпусом (3 дивизије), 8. корпусом (2 дивизије), 19. корпусом (3 дивизије) и најмање са 4 бугарске дивизије, које су према нашем рачуну јаке готово као 8 дивизија. Према томе, комуникације су потпуно заузете снагом готово од 15–16 дивизија. Сумњиво је већ, да ли ће се дотурање потреба за овај број трупа моћи извршити без застоја. Непосредно потпомагање бугарских снага, које оперишу од југа и југоистока ка Приштини, са трупама из 3. или 11. армије није више никако могуће ни по времену, ни по простору. ... Мени се пак чини да код Срба преовлађује више идеја за одступање преко Новог Пазара и Пећи, него за некакав пробој. То потврђују и вести које долазе из Црне Горе. Против тога помаже само једно средство, по могућности што енергичније надирање јаких јединица, које би биле упућене ка Рашкој и преко Приштине ка Митровици. И ако ове јединице не би успеле да нападну српске главне снаге, мислим да оне не би могле умаћи преко црногорске границе. Истина, они би могли тамо спасити само остатке своје војске без артиљерије и коморе, а ово нећемо

моћи никад потпуно спречити под околностима које владају: планинско земљиште, непотпуна опрема наших трупа за планинску војну и то баш оних јединица, које су најспособније за напад, оскудица у железницама, оскудни предео и оскудица у води.“ Командант армијске групе фелдмаршал Макензен добио је од немачке Врховне команде наређење, тако да је могао својим трупама да нареди све што је било потребно за продужење операција. Наређење ОБр. 17937 стигло у аустроугарску Врховну команду у Тешен 9. новембра у 22,40. На фронту 3. армије, 9. новембар је прошао је релативно мирно, и поред раније споменутог наваљивања команде армијске групе да се смелије крену напред, а само поједини делови 19. корпуса имали су озбиљнијих борби. Према обавештајним подацима према фронту 62. пешадијске дивизије уочена је једна и по црногорска бригада. На простору јужно од Ужица уочене су слабије црногорске снаге, поред ових снага ценило се, да ту може бити дела јединица из 4. српског пука. Јужно од Ивањице ценило се да ту може бити 4. пешадијски пук трећег позива и 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива. О црногорској бригади, која се вероватно била повукла преко Ивањице, није било никаквих података. Код Велике ливаде југоисточно од Ивањице, према исказима заробљеника, претпостављало се да се налазе јаче српске снаге. Западно од Краљева према фронту 19. корпуса, уочавани су делови 5. и 6. пука трећег позива, 7. пука првог позива, 8. и 9. пука II позива. Остаци тих пукова, као и Дринска дивизија другог позива, делови 2. и 9. пука трећег позива констатовани су пред фронтом 22. немачког резервног корпуса. Према фронту 8. корпуса налазила се Тимочка дивизија другог позива и вероватно још снага из других српских пукова, о којима нема поузданих података. Пред фронтом овога корпуса дошло је до застоја у наступању на Западној Морави, али су српске трупе биле принуђене да се повуку због надирања 10. корпуса из састава 11. немачке армије. Р. Вукосављевић


67


68

МАГАЗИН 14.4.2019.


НАДВОЖЊАК

69


70

МАГАЗИН 14.4.2019.


71


72

МАГАЗИН 14.4.2019.


73


74

МАГАЗИН 14.4.2019.


75


76

МАГАЗИН 14.4.2019.


Сенка на несвакидашњи културни догађај

ШОК И НЕВЕРИЦА - Поезија Десанке Максимовић, Матије Бећковића, Јована Дучића, Милана Ракића, Алексе Шантића, Радмиле Лазић, Светислава Мандића, Бране Петровића, у извођењу др Бошка Миловановића, обогаћеним песмама Арсена Дедића, Бобе Стефановића, Леа Мартина и других. - Пијанисти др Петру Јелићу сат пред почетак концерта у Свечаној сали Градске управе забрањено коришћење клавира. - Ускраћена прилика за нови наступ у Краљеву, јер оно што се догодило тешко може тако брзо да залечи озбиљну рану. - У децембру велики концерт у Хамбургу, преговори за наступе у Марибору, Прагу и Варшави. - Серија наступа у земљи отпочиње концертима у Рашки, Ариљу, Ужицу, Ивањици и Врњачкој Бањи

Др Боско Миловановић

77


МАГАЗИН

14.4.2019.

И

78

нтересовање јавности за наступ професора др Бошка Миловановића, који је у Народном музеју говорио стихове домаћих песника уз клавирску пратњу др Петра Јелића и гитару Небојше Кешеља, превазишло је очекивања и извођача и оних који су дошли да присуствују јединственој представи. Уверење да би поновљени наступ потврдио колико локалној средини недостају манифестације ове врсте било је повод за жељу Савета за родну равноправност да организује поетско-музичко вече са истим учесницима. Добра прилика за то био је Међународни дан жена 8. март, а да се споји лепо и корисно иницијатива да му се придода хуманитарни карактер. Хуманитарни концерт у Свечаној сали Градске управе окупио је велики број љубитеља поезије жељних да чују како звучи из уста проф. др Бошка Миловановића. Била је то јединствена прилика да се продајом улазница по популарној цени прикупи бар део средстава за помоћ храбрим, одва-

жним, достојанственим и истрајним сународницима који живе у енклавама на подручју јужне српске покрајине. Бошко Миловановић је професор реторике, методике наставе и језика на Учитељском факултету из Призрена који је, после егзодуса из овог града погодно место за наставак рада нашао

у Лепосавићу, а Петар Илић професор методике наставе музике и корепетитор на Факултету уметности у Косовској Митровици. Овај необични трио употпуњава сјајан иконописац Никола Кешељ, Сарајлија који је погодно место за уметничко стваралаштво пронашао у Жичи.

Подвиг године Мало је познато да је др Миловановић, са професором Медицинског факултета Иваном Радићем, 2014. године овенчан наградом за најплеменитији подвиг године коју додељују Вечерње новости. - Ми смо годинама бринули о двема сестрама и њиховој мајци које нису желеле да напусте Косово и Метохију, па су живеле у једном грчком кампу близу Урошевца. Американци и Шиптари су их истерали из куће 2004. године а ми смо бринули о њима, одлазили код њих, односили лекове и храну. Чули су то неки наши пријатељи и новинарка која нас је преложила, а мене су одредили да говорим у име награђених. Тада сам изрекао реченицу да су дела родитељи књиге из којих уче деца. Ја сам само плод мојих родитеља, и њиховог васпитања, а мој говор је био садржан у само две реченице. Друга је гласила „Хвала мојој мајци, мојим родитељима“ - каже др Миловановић.


Бројни наступи различитим поводима потврдили су неочекивано интересовање јавности за овај вид изражавања, а из спорадичне сарадње двојице професора је након једне промоције проистекла идеја о сарадњи као прилици да се љубитељима поезије понуди нешто што полако ишчезава. - Говорим стихове познатих српских песника двадесетог века, Алексе Шантића, Милана Ракића, Јована Дучића, Радмиле Лазић, Његоша и других које смо на тај начин желели да понудимо публици, а како кад је нечега много на једном месту може да пређе у монотонију додали смо и моје певање. Направили смо репертоар, наступили у Народном музеју у Краљеву, а онда смо уз клавир додали и гитару Небојше Кешеља. Пошто је интересовање било велико у Свечаној сали Градске управе смо направили хуманитарни концерт за помоћ народној кухињи на Косову и Метохији, а у обезбеђењу простора добили смо помоћ Савета за родну равноправност. Као наставници

желели смо да дамо лични допринос и партиципирамо у помагању народним кухињама и то је био наш основни мотив - прича др Миловановић. У акцију су се укључили власници књижаре „Прозор“ и помогли око дистрибуције улазница, запослени у Културном центру „Рибница“ потрудили су се да на адекватан начин озвуче све учеснике концерта названог „Седам хлебова“, а медијска промоција је допринела да Свечана сала Градске управе знатно пре почетка буде испуњена до последњег места. Да у краљевачким условима све што је лепо не може да прође без проблема потврдило се сат пре почетка коцерта кад је, као велика непријатност, примљена порука начелнице Градске управе о забрани коришћења клавира који у Свечаној сали више скупља прашину него што се користи. Тешко је објаснити расположење учесника концерта, посебно пијанисте који је и до тада имао проблеме приступа клавиру у углу просторије, па ни

физички није могао да му приђе. Након првобитног шока учинило се да би то могло бити само шала баш као што би, каже др Миловановић, могло изгледати као кад се пред значајну операцију хирургу забрани употреба скалпела. Разочарење је веће у светлу чињенице да је у питању хуманитарни концерт и уверења да је клавир инструмент чији предивни тонови просвећују човека. Немогућност да се ступи у контакт са начелницом Градске управе, нити било ким из Савета за родну равноправност, пробудила је инат подстакнут жељом да се отказивањем избегне велика срамота. - Сам Бог је реаговао и дао нам посебну снагу, па смо самоиницијативно померили клавир који треба да служи за свирање, а не да борави у ћошку. Краљево нема сто доктора наука, нема доктора наука који ће да дође и свира клавир, а ни оваквог дешавања сваког дана. Забола нам је нож у срце и не само то, него га је и окренула, а најмање што је могла било је да купи карту и по-

79


МАГАЗИН

14.4.2019.

могне народне кухиње, буде прва међу гледаоцима, поздрави људе који су дошли и нас као уметнике. Ја предајем реторику и знам да се игнорисање саговорника сматра највећом увредом. Посебно увредљиво било је што није хтела да разговара са нама, него је преносила поруке преко портира. Био сам јако несрећан што први човек града Краљева није препознао каква је вредност имати један трио који на најбољи могући начин прмовише културу, музику и књижевност - каже др Миловановић. Допис надлежнима у Градској управи назван „Шок и неверица“ подстакнут је немогућношћу да се схвати како је професору методике наставе клавира забрањено да дира инструмент, иако је са колегама дошао на заказан концерт. Обогаћен је подсећањем на Милоша Ђурића који је пред затварање Народног позоришта у Крагујевцу у најкраћој беседи упитао посланике шта је народ скривио да остане без установе ове врсте. Није изостало ни подсећање на искуства старе Атине у

80

којој је грађанима претила казна од шест месеци забране изласка на градски трг ако направе некакав грех. Уверење да је у овом случају грехом означена промоција културе пред уметнике доноси нове дилеме, како ће бити прихваћени у другим срединама кад им се у свом граду приређују непријатности ове врсте. Још више боли уверење да овакав пример обесхрабрујући и не улива наду добронамерним младим људима који без икакве надокнаде желе да дају допринос промоцији одређених вредности. - Сигуран сам да бих умео да разговрам са њом. Случајно сам докторирао и знам сва слова, па бих могао да разговарам на врло уљудан начин и да јој предочим шта је учинила. Без обзира што сам написао писмо три четири дана након концерта, нисам добио одговор. Зато ћу допис да пошаљем градоначелнику, упознаћу председника Републике, премијерку и Заштитника грађана, јер мора да се зна да неко ко је начелник Градске управе не сме да забрањује употребу клавира.

То је још и најмањи грех јер је забранила хуманитарни концерт који смо припремали више од два месеца, а за који су карте биле распродате. И није то однос само према нама, него према свима који су те вечери дошли да присуствују концерту, а уједно помогну народним кухињама на простору Косова и Метохије. Клавир је диван иструмент који је много помогао на просвећењу народа и произовди тонове какве само он може, а то је требало да се чује - каже др Миловановић. Гнев тројице уметника донекле је ублажен чињеницом о добром пријему публике након што је вече љубавне поезије отворено песмом Десанке Максимовић „Обећала си да ћеш бити вечна“, која је посвећена свим мајкама, а настављено стиховима Матије Бећковића, Јована Дучића, Милана Ракића, Алексе Шантића, Радмиле Лазић, Светислава Мандића, Бране Петровића обогаћеним песмама Арсена Дедића, Бобе Стефановића, Леа Мартина и других. Двадесет пет нумера допринело је


да сат и по времена прође знатно брже него што би се то коме од присутних чинило, а задовољна краљевачка публика која је показала довољан ниво хуманости ни те вечери није пропустила да упита кад ће јој се пружити прилика да још једном доживи бар приближно усхићење. Др Миловановић верује никад више, јер оно што се догодило тешко може тако брзо да залечи озбиљну рану. Да ширење лепих вести не може ништа да спречи потврђује знатан број посетилаца који су специјално за ову прилику, након информације објављене на друштвеним мрежама, дошли из других градова а након коцерта изразили жељу да тројицу краљевачких уметника виде у својој средини. Да је и то могуће потврђују преговори о организацији више сличних концерата широм земље, али и ван ње. За сада је известан наступ у Хамбургу последњег месеца у години кад ће, у сарадњи са Српском православном црквом, бити организован велики концерт у време хуманитарне акције прикупљања по-

моћи, а преговара се и о наступима у Марибору, Прагу и Варшави. Серија наступа у земљи отпочиње концертима у Рашки, Ариљу, Ужицу, Ивањици и Врњачкој Бањи а репертоар за сваки биће прилагођен саставу публике. - Врло сам задовољан што се све одвија у овом смеру, јер су људи препознали квалитет у односу на оно што им се данас нуди. Наш антипод је концерт неке певачице у Краљеву дан пре, због којег су наставници пуштали децу са последњих часова,јер су сматрали да ће она више да допринесе њиховом просвећењу него наука и знање. Ако је то истина онда је то трагедија. На моју велику жалост, и већине родитеља, концерт певачце која пева шунд песме пропраћен је са највећим бројем младих људи, а то је трагично тим пре што су дворану напунила деца између дванаест и тринаест година. Са друге стране радује ме да је врло фини слој друштва препозано то што ми радимо и да међу младим људима има довољно интересовања, јер су жељни онога што је трајно. Културна

догађања нису само позориште и биоскоп. Краљево има музичку школу и сјајну талентовану децу, професори се труде, концерти које организују су оно што могу да похвалим, а за друге институције културе не знам шта раде каже др Миловановић уз озбиљну замерку културном животу Краљева, ако уопште постоји. У таквим околностима они којима је намењена културна понуда, пре свега најмлађи, доказују све већу оптерећеност савременим технологијама и могућностима које пружају, посебно јутјуб као феномен потпуно инкорпориран у њихов живот. Из угла стручњака који се бави образовањем, посебно говором, поразно делује уверење о незрелим личностима које говоре језиком наметнутим као модел, иако није својствен окружењу у коме живе. Значајним за такво стање сматра се неадекватна улога родитеља на шта указује потврда да су књиге из којих уче деца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81


Формални крај обележавања значајног јубилеја

МАГАЗИН

14.4.2019.

КОЛЕКТИВНИ ПOРТТ

82


ТРЕТ КРАЉЕВЧАНА

- Монографија „Век и по библиотеке у Краљеву“ штиво које се читаоцу открива као пажљиво конципирана и систематизована историографија краљевачке библиотеке, а у подтексту приче о њој јасно очитава културна историја и пут града у којем се развијала. - Аутентичности публикације доприносе приче појединаца и приче о онима на чијем је ентузијазму библиотека настала и развијала се. - Добре библиотеке не чине дуги зидови и полице, па ни богат избор књига, већ склад могућности да сваки појединац уласком у њих добије оно што изван тог простора не постоји. - Стил приповедања прелази од неутрално хроничарског до субјективно хумористичног

83


МАГАЗИН

14.4.2019.

П

84

редстављањем монографије „Век и по библиотеке у Краљеву“, и зборника стручних радова „Библиотеке у културном животу Србије“, и формално је означен крај обележавања сто педесете годишњице организованог читања у овој средини. Обележавање значајног јубилеја повод је да му буде посвећена читава прошла година током које су све активности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у потпуности биле посвећене овом догађају. Директор Бибилиотеке Миша Милосављевић подсећа да је обележавање оточело у јуну кад је, уз учешће краљевачких писаца Горана Петровића, Дејана Алексића, Дејана Вукићевића, Милоја Радовића, Милоша Милишића, Живорада Недељковића и Верослава Стевановића, организовано књижевно вече а кулминацију достигло пригодном академијом у Свечаној сали Градске управе почетком октобра. Значајним активнстима оцењени су изузетно посећен дводневни стручни скуп, уз учешће најзначајнијих имена библиотечке струке, и на истеку године програм назван „Читалиште Наташе Ковачевић“. Материјално сведочанство снажних прегнућа да се јубилеј, значајан за Библиотеку и културну историју Краљева, обележи на доличан начин огледа се у монографији о раду ове установе, а посебан значај дат је зборнику радова са стручног скупа. Монографија „Век и по библиотеке у Краљеву“ оцењена је као штиво које се читаоцу открива као пажљиво конципирана и систематизована историографија краљевачке библиотеке, а у подтексту приче о њој јасно очитава културна историја и пут града у којем се развијала. Аутентичности публикације доприносе приче појединаца и приче о онима на чијем је ентузијазму библиотека настала и развијала се. О јубилеју, монографији и зборнику стручних радова у краљевачкој Библиотеци говорили су др Дејан Вукићевић, Катарина Јаблановић, Емилија Димовска, др Богдан Трифуновић и мр Миша Милосављевић. Директор Народне библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, и председник Библиотекарског

друштва Србије, др Богдан Трифуновић подсећа да добре библиотеке не чине дуги зидови и полице, па ни богат избор књига, већ склад могућности да сваки појединац уласком у њих добије оно што изван тог простора не постоји. Тако је и краљевачка библиотека, која са прекидима егзистира век и по, суграђанима најважнија на свету јер располаже натпросечном количином простора, добро познатом пословном и програмском политиком. Иако монографија представља прилог за културну историју Краљева фокус нарације је на људима који су од установе створили бренд, па се може посматрати и као прилог за низ индивидуалних биографија и колективни портрет Краљевчана од краја деветнаестог до почетка двадесет првог века. - Емилија Димовска у првом поглављу „Град на раскрсници и у њему читалиште“ поставља географски и историјски контекст целе књиге. Следи поглавље „Читалиште у Карановцу“ Љиљане Жарковић, чији наслов говори да се овај део бави историјатом од оснивања прве карановачке читаонице, од 1868. па до 1882. године, али је обрађен период све до Првог светског рата. Важни датуми за овај период су следећи. Правила читаонице су одобрена 30. маја 1873. а попис инвентара не говори да је имала књига, већ углавном намештај. Године 1874. читаоница има педесет чланова који су плаћали чланарину четрдесет гроша годишње. Општина није помагала Читаоницу, већ се издржавала од беседе и посела на којима се прикупљао прилог. У 1874. години одржане су две беседе и једно село. Од прикупљеног новца плаћена је кирија, куповане новине, огрев и друге потрепштине. Читаоница је у то време штампала позивнице, па је сачувана једна из 1875. упућена мајстору пинтеру у Чачку који је зачео индустрију Чачка и оставио неколико репрезентативних грађевина у најужем градском језгру. Набављане су новине различите политичке оријентације, што говори о развијеној демократској свести оснивача која је надилазила тадашње ватре

и дневно политичке поделе у српском друштву. Између десетак других наслова, новина и периодике, куповано је напредњачко „Видело“ и радикалска „Самоуправа“, а 1881. у Карановцу је отворена Поштанска читаоница. Услед одсуства извора и литературе нарација нагло стиже до 1909. године кад је књижни фонд износио пристојних три хиљаде књига, а Краљево имало 2.500 становника. Дошавши до трећег поглавља „Читалиште између два рата“, које потписује Наташа Антонијевић, у даху сам прочитао првих сто страна књиге које се баве развојем установе до 2018. године признаје др Трифуновић. Монографија сведочи о периоду кад је рад народне читаонице, на необичан начин, обновљен у једној соби Хотела „Париз“ и каснијем након пресељења у нову зграду 1972. године. Приповест о личностима дата је на занимљив, суптилно критички, начин а на неким местима ауторке су, изношењем директнијег става, отворено говориле у контексту времена без кога се не може писати о прошлости. Стил приповедања прелази од неутрално хроничарског до субјективно хумористичног, а занимљивим су оцењени делови текста који приказују критички став библиотекара о статусу библиотеке у друштву и држави у деценијама после Другог светског рата. - Хронологија установе чини први део књиге и на њу се наставља детаљна и богато илустрована прича о појединим одељењима библиотеке, њиховом оснивању, раду, запосленима, програмима, корисницима и улугама. Весна Андријашевић пише о Одељењу за рад са корисницима, о Дечјем одељењу запис је оставио Милоје Радовић, Емилија Димовска се бавила Завичајним одељењем, док је функционисање Одељења периодике обрадила Весна Андријашевић. О издавачкој делатности, која се изузетно развила око часописа Повеља од 1985. године, писала је Ана Гвозденовић а иста ауторка бавила се и културно-просветном делатношћу библиотеке приказавши многобројне манифестације, програме, сусрете и културне активно-


85


МАГАЗИН

14.4.2019.

сти које се организују захваљујући овој установи. Катарина Јаблановић писала је о раду Матичне службе што је читаоцима мање видљив стручни део посла, али неизоставан у циљу правилног рада и развоја сваке библиотеке. Вредан пажње је и велики подухват да се у поглављу Радници библиотеке дају основни биографски подаци о свим садашњим и бившим радницима установе од 1945. на овамо. Овај прилог су урадиле Емилија Димовска и Наташа Антонијевић, а књигу затвара неколико интересантних прилога. Некадашњи диоректори говоре о библиотеци, а из пера и перспективе руководилаца може се видети како изгледа развој једне установе са свим узлетима и неминовним падовима и многобројним тешкоћама на том путу. Следи део „Писци библиотеке“ који даје биографске прилоге за све писце који су радили, или и даље раде, у установи што је несвакидашњи куриозитет, али и неоспоран ресурс високог

86

квалитета за ову библиотеку. На крају књиге писци библиотеке су подарили своје прозне и поетске радове инспирисане установом културе коју су својим именом овенчали, али која је њих уздигла и прославила што и данас чини. Књига преноси поруку о томе како се остварује мисија одличне библиотеке у Србији док је у исто време и приручник за све који желе да и даље уче и сазнају - завршио је др Трифуновић. Као својеврсна лична карта, на безмало четири стотине страница, монографија на најбољи начин осликава све што је Народна библиотека била, и што јесте, центар културе у граду који је то исто на нивоу земљу. Из ње се може видети да је израсла у модерну институцију која унапређује библиотечку струку, предњачи у културним акцијама и пројектима, негује добар однос са најмлађима, води рачуна о завичајним ствараоцима и брине о најстаријим и највреднијим књигама које има.

Иако публикације овог типа не краси велика читаност сматрају се значајном литературом, а велики број аутора ангажованих на монографији одредио је приповедачки тон који балансира између личног и објективног. Карактеристичним се оцењују понављања у појединим поглављима која публикацији дају посебну вредност због уверења да ће увек бити оних који ће читати само делове због чега неке ствари треба поновити. Велики простор у књизи посвећен је људима који чине установу, па и онима који су преминули, у првом реду родоначелнику библиотеке Душану Грубићу који јој је поставио темељ. Оно што је започео наставиле су генерације других и омогућиле толико важан континуитет који траје до данашњих дана. Књига сведочи да у последњих неколико деценија ни један од њих није доводио у питање циљ коме се стреми, а основни је био да установа напредује. Сваки је оставио значајан


печат у градњи ове институције, а разликовали су се само путеви којима се ишло према њему. Уредница издања Емилија Димовска потрђује да је први део публикације посвећен судбини града која је у последња два три века била врло крвава, а условљена позицијом на раскрсници важних путева. Ослобођење од Турака 1815. означило је почетак грађанског препорода на шта указује оснивање првог читалишта које је, након преименовања у читаоницу 1881. године, премештено у зграду данашњег музеја као део гимназије. Читаоница је девастирана током Првог светског рата, а иако је период после Другог карактеристичан по постојању бројних библиотека у граду и даље није постојала градска. - После Другог светског рата рад библиотеке обнављају професорке у гимназији. Усмена историја говори о томе како су са корпама за веш и ученицима кренуле од врата до врата, а књиге

скупљене у Хотелу „Париз“ где је отворена библиотека. Професори су волонтирали по два сата после подне на начин који никад није био допадљив. Корисници нису имали приступ у унутрашњост библиотеке, јер је на вратима као баријера био сто а комуникација се одвијала преко њега. Крајем педесетих година библиотека се сели у простор Хотела „Национал“. То је озбиљнији простор, фонд и рад, и озбиљна комуникација са Народном библиотеком Србије. Библиотека 1956. године за директора добија Душана Грубића који, у складу са енергичном природом, почиње у новинама да објављује проблеме које имају библиотека и библиотечка мрежа. Иако је диктатор у најбољем смислу речи, партијски човек и одани комуниста, био је врло спретан да тражи новац и простор за библиотеку. У томе је био врло упоран, а први је уочио и значај медија. У почетку су то биле Ибарске новости, а

пред крај борбе за библиотечки простор био је присутан у крагујевачким и престоничким медијима. Кад је после његове победе 1973. библиотека усељена у нови простор једном је поменуо да није адекватан, јер нема приземље. Библиотека је тада добила прилику да израсте у установу каква је сада, први пут се јављају одељења и службе које је чине библиотеком са високим дометом у српском библиотекарству - каже Димовска. Монографија „Век и по библиотеке у Краљеву“ сведочи о животу институције која је давала, и даје, озбиљне резултате, а по многим параметрима представља узор на нивоу српског библиотекарства. Узорна је пре свега на пољу издаваштва са „Повељом“, која је израсла у незаобилазан књижевни часопис, и едицијама које славе поезију и славодобитника Жичке хрисовуље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87


Сведочанство активности краљевачких планинара

МАГАЗИН

14.4.2019.

СЛИКА ГОВОРИ ВИШ Ш

88

- О активности чланова Планинарско спортског клуба „Железничар“ сведочи сто тридесет најбољих фотографија из збирки педесетак аутора. - Изложба у Дому Војске Србије отворена до 20. априла. - Фотографије су настале током акција у прошлој години, како оних на планинама са територије Србије тако и у Грчкој, Македонији, Бугарској, Италији, Немачкој, Аустрији... - Три фотографије које добију највише гласова посетилаца, али и аутора изложбе, очекују симболичне награде као подстрек да се са истом преданошћу посвете бележењу значајних тренутака и са наредних планинарских акција


ШЕ ОД ХИЉАДУ РЕЧИ

89


14.4.2019.

МАГАЗИН

90

Н

акон што је 2010. године први пут освојено признање које потврђује да је најактивнији учесник републичких акција Планинарског савеза Србије уследило је неколико година збијања редова међу члановима Планинарско - смучарског клуба „Железничар“, а потом апсолутна доминација Краљевчана. То потврђују четири узастопа признања додељена од 2015. а последње на скупшини Савеза у марту ове године. О успеху у претходној години сведочи пехар који је краљевачким планинарима припао након што су успешно савладали трасе пењања на Ртањ, Суву планину – Трем, Гледићке планине, Фрушку гору, Столове, Тупижницу, Радочело, Озрен код Сокобање, Шар планину, Чемерник на Власини, Повлен, Цер, Гледићке планине из правца Крагујевца, Рајац, Јастребац и учествовали у акцији Стазама Колубарске битке код Лајковца.

У каквој је конкуренцији освојен најбоље сведочи податак да је на планинарским акцијама у претходној години учествовало више од двадесет хиљада учесника из 176 регистрованих планинарских клубова, међу њима и шест стотина шездесет чланова „Железничара“ који је, од клуба са само десетак израстао у гиганта који је годину завршио са 325, од најмлађих узраста до најстаријих генерација. То је допринело да „Железничар“ после београдских клубова заузме пето место по масовности у оквиру Планинарског савеза Србије. Ако се томе дода да је у првом кварталу ове године тек неколицина прешла у друге клубове, а пристигло тридесетак нових, разумљивије је очекивање да значајан упех буде поновљен до истека нове сезоне организовања републичких акција. Да се активност чланова не базира само на учешћу у акцијама републич-

ког значаја потврђује податак да су током претходне године два члана овог клуба освојили Гросглокнер, висине око 3.800 метара, а један је успео да се попне на врх Мон Блана. У бројним акцијама је прошле године учествовало око четири и по хиљаде планинара, пређено је око пет хиљада и триста километара, а у околини Краљева је обележено деветнаест планинарских стаза дужине око пет стотина километара. Тако Котленик, Гледићке планине, Троглав, Столови, Чемерно, Радочело, Голија и Жарачка планина представљају огромни потенцијал за град и Туристичку организацију Краљева потврдио је, сумирајући резултате у прошлој години, председник клуба Драган Јовановић. Најбоље сведочанство свих активности краљевачких планинара у прошлој годину су фотографије, а сто тридесет најбољих из збирки педесетак аутора стављено је на увид Кра-


љевчанима који до 20. априла буду посетили Дом Војске Србије. Фотографије су настале током акција у прошлој години, како оних на планинама са територије Србије тако и у Грчкој, Македонији, Бугарској, Италији, Немачкој, Аустрији... Податак да савремена технологија у знатној мери олакшава фотографисање, а да су фотографије најбоље сведочанство о акцијама у различиим деловима света, повод је да прошле године буде иницирана идеја о организовању изложбе која је наишла на неподељено одобравање свих који су имали прилику да је посете. Прошлогодишњи успех повод је за жељу да буде организована и ове године а у „Железничару“ верују да ће, као и све друге активности које спроводе чланови клуба, имати дугу традицију. Као и прошле године ауторе три фотографије које добију највише гласова посетилаца, али и аутора изло-

жбе, очекују симболичне награде као подстрек да се са истом преданошћу посвете бележењу значајних тренутака и са наредних планинарских акција. Лепоте предела из различитих крајева земље сматрају се добрим поводом да се у наредне акције планинара „Железничара“ укључи што већи број младих, а прилика да им се приближе огледа се у посетама краљевачким основним школама. Податак да су неки од наставника школа „Браћа Вилотијевић“ и „Чибуковачки партизани“ већ приступили клубу добар је повод за уверење да би њиховим стопама могли да крену и ученици. Додатни повод за оптимизам је наговештај да министарства просвете науке и технолошког развоја и омладине и спорта подржавају идеју о формирању секција у оквиру којих би се што већем броју деце омогућио одлазак у природу. Активностима у претходних неко-

лико година краљевачки планинари на најбољи начин доприносе настојањима Планинарског савеза Србије да за чешћи излазак у природу мотивише што више грађана. Настојање је мотивисано ставом да активан боравак у природи даје додатни подстицај рехабилитацији организма у физичком и менталном смислу што, у време електронике и стресова, даје прилику да се на млађе пренесу ставови о здравим стиловима живота. Да сезона планинарења не јењава током године најбоље потврђују планинари „Железничара“ који готово сваки викенд проводе на некој од планина. Током првог квартала ове године то су били Голија, Гоч, Ртањ, Трем, Котленик... а у наредном периоду следе одласци на Бељаницу, Рогозну, Фрушку гору, Власеницу... Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91


92

МАГАЗИН 14.4.2019.


93


Ревија филмских комедија новије продукције

МАГАЗИН

14.4.2019.

ФРАНЦУСКИ ФИЛ

94


ЛМСКИ КАРАВАН - Краљево успутна станица филмског каравана по градовима Србије. - Пред гледаоцима четири најновија остварења из циклуса француске комедије. - Циклус комедија приближава протагонисте и њихова настојања да се извуку из необичних и тешких животних ситуација. - Организатор Филмски институт у Србији. - Сваке године се у тридесет шест српских градова организује око пет стотина пројекција. - Уместо најављена четири приказано три филма

95


Ф

МАГАЗИН

14.4.2019.

ранцуски институт у Србији је 2012. покренуо пројекат турнеје филмова уврштених у каталог Француског института, а сваке године се у тридесет шест српских градова организује око пет стотина пројекција. Каталог најновијих филмова титлованих на српски језик сваке године се увећава за десетак нових наслова, а караван се реализује у виду тематских циклуса, Комедије, Глумице, Велики рат, Омаж Цезарима, Удахни живот, Жене на филму, Хронике свакодневног насиља, Доба сазревања, Документарни филм, Људскост и Нови француски филм. Прилика да организује пројекције у некој средини пружа се културним центрима, школским установама или невладиним организацијама које могу да обезбеде услове за квалитетну пројекцију, развијају активности на пољу представљања и приближавања француске културе публици, гарантују бесплатан улаз или попусте на улазнице, уз обавезу на приказивање минималног броја понуђених филмова. У сарадњи са Француским удруже-

96

ње за промоцију независног филма Француски институт у Србији развија сарадњу на промоцији ауторског филма приказивањем филмова на фестивалима или на редовним репертоа рима биоскопских сала, финансира титловање, а у извесним случајевима плаћа и ауторска права за пројекције. Сем задатка да промовише француску културу Институт интензивно ради на представљању српског филма у Француској, а захваљујући његовој селекцији многи дугометражни и краткоме тражни филмови приказани су на Канском фестивалу у оквиру програма АЦИД Трип. Након Ужица, Лесковца, Обреновца и Ћићевца филмски караван се зауставио у Краљеву и посетиоцима у Француској кући омогућио да погледају четири остварења из категорије комедија насталих током прошле године. Караван наставља према Лазаревцу и Чачку да би, у последњој недељи априла, циклус био окончан у Ковину. Француски филмски караван је до сада гостовао у више од четрдесет градо-

ва у Србији, а циклус комедија приказаних у Краљеву посетиоцима приближава протагонисте и њихова настојања да се извуку из необичних и тешких животних ситуација. „Оизната личност“ је један од последњих филмова француске глумице Ањес Жауи која се овом приликом појављује и у улози редитеља. Некадашња звезда малих екрана Кастро, који живи од старе славе и бави се водитељством програма на телевизији, са возачем долази на журку поводом усељења његове продуценткиње и дугогодишње пријатељице Натали. Она је купила прелепу кућу надомак Париза, а на прославу је позвана и њена сестра, уједно Кастрова бивше супруга. Кад су били млади делили су исте идеале али је успех Кастра учинио прагматичнијим и циничнијим, док је Елен остала верна својим уверењима. На прослави им се придружује и њихова ћерка Нина, која је написала књигу инспирисану животом својих родитеља и док је Кастро сведок вртоглавог пада своје популарности, Елен га очајнички


наговара да у емисију позове мигранткињу из Авганистана… Поред Ањес Жауи водеће улоге тумаче Жан-Пјер Бакри и Леа Дрикер. „Лепотица и лепотица“ је филм Софи Филијер, настао прошле године, у коме главне улоге тумаче Сандрин Киберлен, Агат Бонитзер и Мелвил Пупо, а двадесетогодишња Марго упознаје четрдесетпетогодишњу Марго. Две особе спајају бројне сличне ствари, а све делује као да је реч о једној у различитим добима живота … Матје Сапен је режисер филма „Пу-

лен“ у коме се млади политичар Арно Жорес игром случаја придружује тиму који води изборну кампању једног председничког кандидата. Он је асистент Ањес Караџић, задужене за односе са јавношћу, моћне жене чије га искуство привлачи и фасцинира. Док га не штедећи учи тактици вођења кампање уз њу се упознаје са бројним играма и ривалитетима међу члановима тима, да би и у њему порасла велика жеља за бескрупулозним пењањем на лествици моћи. Филм је настао прошле године, а главне улоге тумаче

Александра Лами, Финеган Олдфилд и Жил Коен. Радња филма „Као дечаци“ смештена је у Ремс 1969. године где искусни заводник и спортски новинар Пол Кутар одлучује да организује фудбалску утакмицу женских тимова како би напакостио директору спортског журнала у коме ради. Његова омиљена непријатељица Емануел Брино, директорова секретарица, принуђена је да му у томе асистира. Не бивајући свесни својих дела, њихове размирице ће проузроковати рађање прве женске фудбалске екипе у Француској. Филм је режирао Жилијен Алар, а у главним улогама наступају Макс Бублил, Ванеса Гид и Солен Риго. Технички проблеми приликом приказивања филма Пулен нису отклоњени ни дан нкасније, а како из Француског филмског института није добијен нови посетиоци су били у ситуацији да још једном погледају филм Позната личност. Т. Радовановић

97


98


99


Господин Линк

МАГАЗИН

14.4.2019.

Господин Линк је висок скоро два и по метра, тежак 286 килограма и покривен крзном, уједно забаван, сладак и предивно дослован, што га чини неодољивим у породичној авантури аутора који стоје иза анимираног филма „Кубо и чаробни мач“. Уморан од усамљеничког живота на пацифичком северозападу, господин Линк ангажује неустрашивог истраживача сер Лајонела Фроста да га

100

одведе на путовање како би у бајковитој долини Шангри-Ла пронашао давно изгубљене рођаке. Заједно са авантуристкињом Аделином Фортнајт овај неустрашиви тројац истраживача ће током путовања на други крај света наићи на многобројне опасности и препреке и на крају схватити да се понекад може пронаћи породица на местима на којима би се најмање надао. Деведесетпетоминутну анимирану аватуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Крис Батлер је режирао према сопственом сценарију а главне улоге поверио Зое Салдани, Хју Џекмену и Тимори Олифанту. У верзији синхронизованој на српски језик гласове анимираним јунацима позајмили су Дубравко Јовановић, Јелена Јовичић и Стефан Бундало. Филм се приказује до среде 17. априла у пројекцијама које почињу у 16,00.


На репертоару Биоскопа „Кварт“ Дамбо

ко Баћовић, Андреа Јосић, Данило Арнаутовић, Бојан Кривокапић, Небојша Кундачина, Милош Влалукин и Ђорђе Давид. Филм се приказује до 17. априла, а пројекције почињу у 18,00.

Хелбој

Из студија Дизни и визионара, чувеног редитеља Тима Бартона, стиже потпуно нова играна авантура Дамбо, инспирисана класиком који слави различитост, у коме се негује породица a снови лете. Власник циркуса ангажује бившу звезду Холта Фариера и његову децу да се старају о новорођеном слончету. Његове огромне уши чине га предметом исмевања у циркусу који се већ бори за опстанак све док се не открију како Дамбо може да лети. Циркус се враћа на велика врата привлачећи убедљивог предузетника В. А. Вандевера који скупља необичне дебелокошце за нови шоу већи од живота. Дамбо ће се винути до нових висина заједно са шармантном и спектакуларном уметницом Колет Маршант, док Холт не сазна да се испод платна циркуса крију мрачне тајне. Породичну фантазију у 2Д и 3Д формату, синхронизовану на српски језик, којој недостаје седам минута да би трајала два сата Тим Барон је режирао према сценарију који су написали Хелен Ејберсон и Ихрен Кругер. Главне улоге тумаче Дени ДеВито, Колин Фарел и Мајкл Китон, а у верзији синхорнизованој на српски језик Небојша Миловановић, Драган Мићановић, Миленко Павлов, Нина Јанковић, Мар-

Хелбој је плод нацистичког мистичног експеримента из 1944. којег су амерички агенти преотели и одгајали да буде на страни добра, а темељен је на култном стрипу Мајка Мињоле. Ултимативни антихерој се у осветничкој мисији враћа у Лондон, где се древни дух зле вештице вратио из мртвих. Заробљена и одбачена пре више векова, краљица вештица се враћа како би поново донела смрт и уништење, а само херој са пакленим коренима као Хелбој у стању је да се суочи са претњом и бори са њом и њеном војском. Шансе за успех повећаће се кад се потврди да је наследник моћи краља Артура, али ни то није довољно да сам победи у рату са силама зла. Због тога, пре одлучујуће битке, Хелбој мора да врати старе савезнике ... Акциона авантура у 2Д формату, у трајању од пуна два сата, настала је према сценарију Ендрју Козбија и Мајка Мигноле у режији Нила Маршала,

док главне улоге тумаче Дејвид Харбур, Мила Јововић, Иан МекШејн, Даниел Де Ким и Саша Лејн. Филм је на репертоару до средине недеље, а пројекције почињу у 20,00.

Гробље кућних љубимаца

Филм заснован на истоименом оригиналном хорор роману Стивена Кинга прати др Луиса Крида који, након што се са супругом Рејчел и двоје мале деце из Бостона пресели у рурални Мејн, открива мистериозно гробље сакривено дубоко у шуми недалеко од нове породичне куће. Када се деси трагедија, Луис ће се обратити за помоћ необичном комшији Џуду Кренделу и тада почиње ланчана реакција опасних догађаја и ослободити несхватљиво зло које доноси застрашујуће последице. По сценарију Стивене Кинга и Мета Гринберга хорор чије трајање за један премашује сто минута режирали су Кеви Келш и Денис Видмајер, а у водећим улогама наступају Џејсон Кларк, Џон Литгоу и Ејми Симец. Филм се приказује до 17. априла, а пројекције почињу у 22,00.

101


102

МАГАЗИН 14.4.2019.


Слога - Младост 100:84

103


МАГАЗИН

14.4.2019.

Гоч - Слога 0:1

104


105


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 14. И 20. АПРИЛА

МАГАЗИН

14.4.2019.

14. април

106

43. п. н. е. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција. 69 — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара). 193 — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара. 955 — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске. 1205 — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског. 1471 — Снаге јоркиста под командом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика. 1849 — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије. 1865 — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата. 1900 — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе. 1909 — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана. 1912 — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо следеће ноћи, усмртивши 1503 особе.

1912 — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос. 1931 — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII. 1938 — Полетео је први прототип ловачког авиона Рогожарски ИК-3, а њиме је управљао искусни пилот из Опитне групе капетан Никола Бјелановић. 1945 — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу. 1958 — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана. 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975 — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније. 1986 — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије. 1988 — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана. 1994 — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима. 1995 — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом.

1999 — Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО. Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 km, способну да носи нуклеарне пројектиле. 2000 — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи.


2003 — На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи. У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

15. април 1071 — Бари, последњи византијски посед у јужној Италији, се предао Роберту Гвискару. 1450 — У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код

Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији. 1755 — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник. 1909 — Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини. 1912 — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника. 1923 — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921., ушао у употребу при лечењу дијабетеса. 1925 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. 1941 — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић. 1945 — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор “Берген-Белзен”. 1952 — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету. 1968 — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док су кружила у Земљиној орбити. 1974 — После петнаестогодишње владавине, војним пучем свргнут са власти председник Нигера Диори Хамани. 1979 — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа. 1986 — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо. 1989 — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача.

1992 — Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989. 1994 — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини. 1996 — „Комисија за истину” у Јужној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак. Од подметнуте експлозивне направе оштећена Бајракли-џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио да је то је био седми напад на ту џамију од 1990. 1997 — Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке, у Саудијској Арабији, погинула 343 ходочасника. 1999 — НАТО преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, а током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 цивила. 2002 — У несрећи путничког авиона кинеске компаније „Air China“ погинуле најмање 122 особе. 2004 — Osnovan je Folklorni ansambl „Rožaje” 2005 — На магистралном путу Зрењанин - Нови Сад, дошло до тешке саобраћајне несреће када је аутобус фирме „Аутобанат“ пао са Жабаљског моста у реку Тису. Погинуло више од десет особа, а око петнаестак повређено. 2014 — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

16. април 73 — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат). 1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.

107


14.4.2019.

МАГАЗИН

108

1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства. 1521 — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу. 1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу). 1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо. 1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка. 1818 — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом. 1854 — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду. 1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата. 1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена. 1912 — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша. 1917 — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској. 1922 — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи. 1944 — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату. 1945 — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град

Нирнберг. 1945 — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе. 1947 — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија. 1948 — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој. 1964 — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“. 1970 — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе. 1992 — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70. 1996 — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис. 2001 — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске. 2002 — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана. 2003 — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића.

2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја. 2012 — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију. 2013 — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.


17. април 1492 — Кристифор Колумбо добио сагласност и новац од шпанског краља Фернандо II од Арагона и краљице Изабеле, за свој пут до Азије. 1860 — Црна Гора и Турска, после турског пораза на Грахову, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила. 1895 — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански

рат, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану. 1941 — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач Загреб и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици након капитулације Југославије. Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице и две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача Загреб. 1957 — Кипарски архиепископ Макариос III вратио се у Атину након 13 месеци проведених у егзилу на Сејшелима. Исте године Макариос је са британском владом почео преговоре о независности Кипра, а у децембру 1959. изабран је за председника Републике Кипар. 1961 — Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у „Заливу свиња“ у намери да оборе режим Фидела Кастра. У тродневним борбама убијено је око 100, а заробљено више од хиљаду нападача. 1969 — Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александер Дупчек поднео је оставку, после краха реформског курса названог Прашко пролеће. 1975 — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи. 1977 — У Лихтенштајну први пут су гласале жене. 1982 — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством. 1983 — Индија лансирала први вештачки сателит. 1993 — У УН усвојена резолуција која предвиђа пооштравање санкција против СР Југославије, уколико босански Срби не потпишу Венс-Овенов мировни план за Босну до 26. априла. 1996 — САД и Јапан потписали де-

кларацију о безбедносној сарадњи према којој САД задржавају ниво војних снага у Јапану и осталим деловима Азије. 2001 — Израелске снаге напале су са копна, из ваздуха и са мора палестинске територије у појасу Газе, након минобацачког напада на израелско насеље Сдерот. 2002 — Југословенска влада позвала је 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се: Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.

18. април 1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа. 1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д’Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920. 1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Ac[on Comics#1. 1939 — Францски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота. 1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју. 1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације. 1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита. 1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, од-

109


14.4.2019.

носно Европске уније. 1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта. 1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима НАТО-у и Варшавском уговору. 1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти. 1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре. 1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100. 1994 — Почео је грађански рат у Руанди. 1996 — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор. 1999 — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.

МАГАЗИН

19. април

110

531 — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату. 797 — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине. 1587 — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту. 1713 — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију.

1775 — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије. 1783 — Конгрес САД је објавио завршетак рата. 1809 — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта. 1839 — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије. 1867 — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. 1911 — У Португалији одвојена црква од државе. 1920 — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства. 1921 — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије. 1932 — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. 1943 — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг. 1951 — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске. 1960 — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1975 — Индија лансирала први сателит. 1984 — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит.


1993 — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице. 1993 — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко. 1994 — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије. 1995 — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна. 2003 — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

20. април 491 — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу. 1526 — У бици код Панипата могулски вођа Бабур с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом. 1653 — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел је распустио Крњи парламент. 1657 — У Енглеско-шпанском рату енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Круз на Тенерифима, а потом разорила град. 1775 — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за независност. 1792 — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљеви-

ни. 1841 — У филаделфијском листу „Грахамс магазин“ објављена приповетка Едгара Алана Поа „Убиства у Улици Морг“, која се сматра првом детективском причом. 1919 — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије. 1936 — Италијанске трупе окупирале Етиопију. 1945 — Заточеници Концентрационог логора Јасеновац одлучили су се на пробој из логора. 1972 — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец. 1978 — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор. 1984 — Уједињено Краљевство објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997. 1986 — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР. 1992 — Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и гранатирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995. 1999 — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе. 1999 — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве. 2003 — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске власти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу.

111


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

Profile for Kraljevski MagazIN

Kraljevski MagazIN  

MagazIN 384 od 14. aprila

Kraljevski MagazIN  

MagazIN 384 od 14. aprila

Profile for ibarske
Advertisement