МАГАЗИН Година VI * Број 369 * 30. децембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

30.12.2018.

У овом броју: Убрзано пражњење буџета Леони чека најбоље Глас непокореног града Сигурност дома на првом месту Међу најбољима у земљи Артиљерац победио историчаре Операције 2. новембра 1915. Немогући дизајн Краљево град чуда Против министарске самовоље

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 24 30 38 44 50 56 62 70

72 78 80 88 92 94 100 106 108 110 112

Фото: М. Радовановић

Заједништво услов успеха До одлуке у продужетку Музика из душе и срца Наставак рада и следеће године На репертоару Биоскопа „Кварт“ Тријумф бицилиста Мрсаћ чека шампионе ЖКК Краљево - Партизан Константин - Слога Рибница - Футог Времеплов

МАГАЗИН 30.12.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 7692,3 динара. ХВАЛА!

МАГАЗИН 30.12.2018.

Седамдесет шеста седница Градског већа

МАГАЗИН

30.12.2018.

УБРЗАНО ПРАЖЊЕЊЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ

- За новчане казне и пенале по решењу судова потребна два, а накнаду шете за повреде или штете настале од стране државних органа два и по милиона динара. - Специјализоване услуге коштају милион и 240 хиљада динара, услуге по уговору за мртвозорника двеста двадесет, а за функционисање извршних органа милион и триста хиљада. - Трошкови јавне расвете у последњем кварталу достигли двадесет три милиона, превоза тринаест а превоза одређених категорија становника у новембру и децембру четири милиона и сто хиљада динара. - Подршка реализацији програма Црвеног крста за рад народне кухиње процењена је на пола милиона, а накнада незапосленим породиљама за децембар ове године два милиона и осам стотина хиљада динара

еднице Градског већа једном месечно почињу разматрањем извештаја Завода за јавно здравље о квалитету воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења што је било тема само прве од десет тачки дневног реда предложених са седамдесет пету седницу овог извршног органа. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току новембра проверавао квалитет 145 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 16 са црпних станица. Из мреже водовода је 143 узорка анализирано на основни а два на периодични микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изводи се закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току новембра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксира и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Месечни извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току новембра биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду вредности индекса црног дима нису прелазиле максималнмо дозвољене на мерним местима Хигијенски завод и Рибница, док су по три дана биле изнад

МАГАЗИН

30.12.2018.

максимално дозвољених на мерним местима Пљакин шанац и Скупштина града. Концентрација суспендованих честица ПМ10 је на мерном месту Полицијска станица једанаест дана новембра била изнад граничне вредности, а средње двадесетчеторочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току новембра нису прелазиле граничне вредности. Седница Градског већа која претходи заседању локалног парламента увек је прилика за предлоге нових тема о којима се тражи изјашњавање Скупштине града. Пред двадесет пету, на којој је главна тема разматрање предлога одлуке о буџету града за наредну годину, одборница Одборничке групе „Александр Вучић Србија побеђује“ Снежана Јовановић предложила је да се у дневни ред уврсти предлог одлуке о изменама и допунама одлуке о локалним таксама са образложењем да је то потребно због стварања правног основа за утврђивање таксе за држање средстава за игру, а у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе и Одлуком о комуналним таксама. Од исте одборнице стиже предлог одлуке којом се неизграђено грађевинско земљиште на територији града Краљева, које се користи искључиво за гајење биљака, односно другог садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за наредну годину, разврстава у пољопривредно односно шумско земљиште. Одборник Јован Нешовић предложио је амандман на предлог одлуке о буџету за наредну годину који се односи на развој туризма и промоцију туристичке понуде. Нешовић предлаже да се услуге по уговору преименују у услуге по уговору развоја концепта и промоције туристичког комплекса Краљевград, а у обрзложењу наводи да је овај пројекат најављиван као мотор будућег привредног, посебно туристичког, развоја града. Како је у протеклих неколико година мало шта урађено на реализацији Нешовић сматра да би се на овај начин обезбедила материјалан средства за развој идејног концепта и неопходне промоције прве фазе великог пројекта.

30.12.2018.

МАГАЗИН

Из табора напредњака стиже амадман којим се 250 хиљада динара издваја за техничку помоћ за унапређење животних и стамбених услова ромске популације у подстандардним насељима, а код јачања културне продукције и уметничког стваралаштва Културном центру Рибница додели 88 хиљада динара за услуге по уговору а 462 хиљаде за сецијализоване услуге. Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ потребно је педесет хиљада динара за услуге по уговору, а милион динара за машине и опрему, Дечјем одмаралишту „Гоч“ два милиона за наткривање спољашњег терена и израду равнајућег слоја у балон сали. Напредњаци процењују да је шест милиона динара довољно за изградњу дела саобраћајнице од новопланираног кружног тока на Ибарској магистралим код погона „Леони“, према Ратарском имању са потребном инфраструктуром, а паре за све треба обезбедити умањењем субвенција Јавном комуналном предузећу „Путеви“ од десет милиона динара.

Према прдлогу Снежане Јовановић средства опредељена за субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама, у овом случају Јавном комуналном предузећу „Путеви“, умањују се и распоређују по исказаним потребама тако што су за инклузију ромског становништва планира утрошак кроз две компоненте. Прва укључује припрему пројектно-техничке документације за будуће пројекте становања и унапређење инфраструктуре у ромским наељима а друга подршку у успостављању институционалних капацитета, односно формирања мобилних тимова као мултисекторских оперативних јединица. Основ за захтев је податак да је Мобилни тим предузео активне мере за социјално укључивање Рома на локалном нивоу, а предузете су и мере на припреми техничке документације за изградњу стамбеног објекта за потребе расељавања Рома из Улице Војводе Путника и изградњу недостајуће инфраструктуре у ромском насељу. Како је донатор обезбедио услове за набавку возила и потребне

техничке опреме за рад да би се обезбедили услови за реализацију пројекта неопходно је још 550 хиљада динара обезбеди из буџета града. Предлагач сматра да Културном центару „Рибница“, у циљу јачања културне продукције и уметничког стваралаштва кроз неговање и чување културног, материјалног и нематеријалног наслеђа, треба доделити средства за реализацију концерта етно групе „Шара“ и Драгане Радсоављевић Цакане. Овим би се, сматра предлагач, представила култура, баштина и традиција са простора Косова и Метохије и отворила могућност дугорочне сарадње са српским енклавама на простору јужне покрајине. Предшколској установи су потребна средства за набавку машине за прање судова, косачице и доставног возила, а Дечјем одмаралишту „Гоч“ за наткривање спољашњег терена и израду равнајућег слоја у балон сали. Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ предлог за доделу средстава сматра потребом да се

омогући приступ погону „Леони“ на магистралу, чиме би се од тог дела саобраћаја растеретила Улица Јована Дерока и започела изградња везане саобраћајнице насеља Хигијенски завод са Ибарском магистралом. Снежана Јовановић је предложила и амандман на Програм уређивања грађевинског земљишта којим се неопходним сматра изградња дела саобраћајнице од новопланираног кружног тока на Ибарској магистрали код погона „Леони“ према Ратарском имању са потребном инфраструктуром са опредељеном вредношћу од шест милиона динара. Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Градској управи је достављено решење о давању претходне сагласности на Предлог измена Програма мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја града Краљева у следећој године. За ову сврху планиран је утрошак од седамдесет милиона динара од којих девет милиона за директна плаћања, по два за кре-

дитну подршку и посебне подстицаје, а педесет седам милиона за подстицај мерама руралног развоја. Из текуће буџетске резерве 237 хиљада динара намењено је рализацији програма пословања у 2018. години Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ д.о.о. а седам милиона и двеста шездесет хиљада за плаћање новчаних казни и пенала по судским одлукама, преузетих обавеза по основу закључених уговора за контролу квалитета ваздуха, за мерење агрополена у ваздуху и мониторинг, као и обавезе по рачунима насталим ради несметаног функционисања корисника, плаћање обавеза по основу накнада члановима комисија и исплату накнада за мртвозорника у делу новембра и децембру ове године. За новчане казне и пенале по решењу судова потребно је два, а накнаду шете за повреде или штете настале од стране државних органа два и по милиона динара. Специјализоване услуге коштају милион и 240 хиљада динара, услуге по уговору за мртвозор-

ника двеста двадесет, а за функционисање извршних погана милион и триста хиљада. Из Одељења за привреду и финансије пред Градско веће стиже предлог решења о преусмеравању апропријација корисника буџета од четрдесет три милиона динара за плаћање неизмирених обавеза за утрошену електричну енергију током последњег квартала, за јавни превоз у новембру и децембру као и накнаде за незапослене породиље у децембру, а на основу захтева Одељења за заједничке послове Градске управе. Трошкови јавне расвете достигли су двадест три милиона, превоза тринаест а четири милиона и сто хиљада динара за плаћање превоза одређених категорија у новембру и децембру. Подршка реализацији програма Црвеног крста за рад Народне кухиње процењена је на пола милиона, а накнада незапосленим породиљама за децембар ове године два милиона и осам стотина хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

МАГАЗИН

30.12.2018.

Користан спој образовања и привреде

ЛЕОНИ ЧЕКА - Факултет за машинство и грађевинарство и компанија Леони потписали споразум уговор о пословно техничкој сарадњи са циљем да се унапреди настава, подстакне запошљавање стручних кадрова и подигне степен њихове запошљивости. - Уговором предвиђено стипендирање најбољих студената, стручна пракса, дани отворених врата, посета компанији Леони у Србији, такмичења у студијама случаја, предавања и радионице. - Машинске инжењере очекује посао у сектору за развој у оквиру осмишљавања и оптимизацији производног процеса, али и опреме потребне за производњу. - Конкурс за пријављивање ће бити расписан у току јануара, селекција обављена у току јануара и фебруара, а онда додела стипендија у трајању од десет месеци за наставну годину

А НАЈБОЉЕ а више од сто година колико постоји компанија Леони је достигла ниво запослености од око осамдесет шест хиљада радника у више од деведесет постројења лоцираних у више од тридесет земаља на свим континентима. О интензитету развоја најбоље сведочи податак да је број запослених од педесетак хиљада 2010. године готово удвостручен, а знатан удео међу њима чини осам хиљада у четири фабрике на територији Србије. Значајним се чини податак да је током претходне године остварен профит од 4,9 милијарди евра, а кад буду сведени резултати пословања за ову годину очекује се да то буде знатно више од

пет милијарди. Леони се бави производњом решења за пренос енергије и података, кабловских система и сетова за разичите врсте индустрија, пре свега за ауто индустрију. Компанија је у Србији присутна од 2009. године, кад је купљена постојећа фабрика у Прокупљу, а од тада континуирано расте о чему сведочи податак да у овом граду запошљава више од три хиљаде радника. Пет година касније почела је да ради фабрика у Малашишту, која данас има две хиљаде и осам стотина запослених, а прошле године и у Нишу у којој тренутно ради више од хиљаду и седам стотина радника различитих профила.

Директорка људских ресурса у компанији Леони Србија Јелена Спасић посебно наглашава да је пре само неколико месеци компанија запошљавала око шест хиљада радника, а да је на истеку ове године тај број достигао осам хиљада. По реду четврта, а по капацитету највећа, фабрика у Србији гради се у Краљеву, а тренутно запошљава сто двадесет радника који су се, за почетак пробне производње половином фебруара наредне године, обучавали у погонима на југу Србије и Румунији. Леони је један од петнаест највећих извозника у Србији коју је препознао ка стратешку локацију, а о

30.12.2018.

МАГАЗИН

озбиљним намерама за будућност сведочи податак о градњи великог производног погона на Ратарском имању који из дана у дан поприма све препознатљивије обрисе. Кад фабрика буде почела да ради у пуном капацитету са пет хиљада запослених очекује се да под капом ове интернационалне компаније у Србији буде чак петнаест хиљада запослених што ће је учинити највећим послодавцем у земљи. У Леонију са посебним поносом истичу податак да производе делове за најпознатије светске брендове у области аутомобилске индустрије, БМВ, јагуар, ленд ровер, а од почетка наредне године у Краљеву и за мерцедес. Интензиван развој и освајање нових производа захтева квалификоване и добро образоване стручне људи, пре свега инжењере различитог профила, због чега компанија развија сарадњу са бројним високошколским установама. Од пре неколико дана то је краљевачки

Факултет за машинство и грађевинарство са којим је потписан споразум уговор о пословно техничкој сарадњи са циљем да се унапреди настава, подстакне запошљавање стручних кадрова и подигне степен њихове запошљивости. У оквиру сарадње предвиђено је стипендирање најбољих студената, стручна пракса, дани отворених врата, посета компанији Леони у Србији, такмичења у студијама случаја, предавања и радионице. Кад 2023. године фабрика у Краљеву почне да ради пуним капацитетом верује се да ће, међу пет хиљада запослених, један од најтраженијих образовних профила бити из машинске струке. Машинске инжењере очекује посао у сектору за развој у оквиру осмишљавања и оптимизацији производног процеса, али и опреме потребне за производњу. Прва искуства у овој области, након сличних уговора потписаним

са Машинским, Електронским и Факултетом за економију у Нишу, већ у првој години примене пилот програма дају позитивне резултате што је повод да се са сличном праксом настави и у другим срединама. - Наш циљ је да стипендирамо студенте на завршним годинама основних и мастер студија, а након стипендирања можете очекивати запослење. Конкурс за пријављивање ће бити расписан у току јануара, селекција обавељена у току јануара и фебруара, а онда додела стипендија у трајању од десет месеци за наставну годину. У току стипендирања трудимо се да студенте укључујемо у рад и пројекте које водимо што је прилика да теоријска знања примените у пракси. Имали смо програм летњих пракси за више од двадесет два студента, а јако смо задовољни јер смо их укључивали у рад током кога су нам помогли у решавању изазова са којима се срећемо. Један од

елемената програма је такмичење у студији случаја, а и са вама можемо да креирамо такав програм. Изашли смо са два јако практична проблема и тражили начин на који бисте приступили решавању уз знања и вештине које сте стекли, а то ћемо и овде да применимо крајем следеће године кад будемо у ситуацији да покажемо како наша компанија изгледа изнутра - поручила је будућим машинским инжењерима Спасић уз потврду да су у другим местима већ организована бројна предавања и радионице како би се будући стручњаци упознали са производним процесом и изазовима који их очекују. Генерални директор компаније Леони Србија Клемес Сакс потврђује да је у Краљеву завршен производни погон површине шест и по хиљада квадрата, а да се наредне очекује чак педесет хиљада уз нешто мање од половине за непроизводни део. - Када Леони запосли у овом граду

пет хиљада људи, колико је планирано, то ће значајно променити сам живот у овој средини. У градовима у којима већ послујемо значајно смо утицали на смањење стопе незапослености, а то очекујемо и овде. Не само то него ћемо, уз ширење мреже добављача са којима сарађујемо, утицати и на развој локалне привреде јер, кад је у питању изградња и опремање, то је велика шанса за све који раде у привреди или се баве приватним бизнисом. У овом тренутку смо један од највећих послодаваца у производном сектору у Србији, имамо близу осам хиљада запослених у наше три фабрике, а када фабрика у Краљеву буде радила пуним капацитетом са планираним бројем од пет хиљада запослених бићемо близу бројке од тринаест хиљада запослених у Србији. Ово ће бити шанса не само за машинске инжењере, који су нам најдрагоценији ресурс када су у питању

образовани кадрови који ће радити у компанији, већ и за све оне који ће да раде у финансијама, логистици, људским ресурсима - потврдио је Сакс не пропуштајући прилику да истакне значај шансе да се ради и развија у интернационалној компанији какве Леони, сем Србије, има у Источној Европи и на северу Африке. Декан Факултета за машинство и грађевинарство проф. др Миле Савковић указује на податак да уговор са компанијом Леони потврђује значај образовања које на овај начин добија употребну вредност. Иако списак бројних повољности које Леони пружа студентима допуњава могућност израде завршних, дипломских и мастер радова, непобитна чињеница је да сви ову компанију гледају као место за запослење, а то је у овом тренутку најближе најбољим са завршних година студија. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

МАГАЗИН 30.12.2018.

И у Краљеву протест незадовољних грађана

МАГАЗИН

30.12.2018.

ГЛАС НЕПОКО

- Протестно окупаљање испред просторија удружења Локални фронт. - Неко мора да сме да би сви могли. - Много је мислећих људи у Србији који тренутно немају ни политичке партије ни своје ресурсе, али имају веома снажну вољу да нешто промене у земљи. - Краљевчани немају резервни град, резервну државу, резервне улице, пријатеље, родбину... - Незадовољства становника других грађана пренели гости из Лучана и Младеновца и један од организатора београдских протеста Бранислав Трифуновић

Фото: М. Радовановић

ОРЕНОГ ГРАДА

МАГАЗИН 30.12.2018.

оследњи месец у години обележили су протести незадовољних грађана у више европских земаља. Почело је протестима жутих прслука у Француској а настављено у Белгији, Албанији, Италији, Босни и Херцеговини, Србији где је окидач за изражавање незадовољства био напад на лидера Левице Србије Борка Стефановића на митингу у Крушевцу. То је повод да се у Београду организује протест под називом „Стоп крвавим кошуљама“ да би врло брзо, испровоциран реакцијом председника Србије, преименован у „1 од пет милиона“. Четири суботе заредом на улицама Београда окупљају се незадовољни грађани различите старости, а податак да је њихов број све већи повод је за својеврсно пребројавање које даје различиту слику онога што се види на улицама. И док организатори тврде да је број учесника протеста већ у трећој недељи премашио четрдесет хиљада највиши представници власти, међу њима и министар унутрашњих послова, користећи различите методе настоје да докажу да је број десет пута мањи. Да незадовољних има и у другим деловима земље прво се показало у Куршумлији, а да ни Краљево не заостаје покушали су у петак да покажу чланови удружења Локални фронт који су и претходних недеља подржавали београдске протесте. Окупљање незадовољних грађана испред просторија удружења под паролом „Неко сме да бисмо сви могли!“ превазишло је очекивање организатора уверених да пребројавање било које врсте не доноси корист никоме. Заменик шефа одборничке групе Локални фронт у Скупштини града Предраг Воштинић овај вид изражавања незадовољства

сматра обавезом најистакнутијих чланова непокореног града према неколико хиљада грађана Краљева који су фронтовцима поклонили поверење на последњим локалним изборима. Уверење да је то поверење оправдано огледа се и у учешћу на београдским протестима, а незадовољство је појачано чињеницом да о томе нема информација у медијима. - Уколико сте и видели, видели сте нас петнаестак. Разлика је значајна јер оно што медији нису успели, успели су људи који су се пробудили и овде и у Београду. Протести су се дешавали претходне три суботе, било је све више људи, а иако је изузетно незахвално лицитирати бројем радило се о десетинама хиљада. Зашто немамо медије, образовање, здравство, државну управу, него имамо искључиво организовани криминал, дошли смо вечерас да разговарамо са вама и пробуђеним људима широм Србије. Зашто њих позивамо у Краљево? Зато што Србија није само оно што нам у медијима сервирају они који до медија имају приступ, а то је да су Ђилас, Јеремић и Јанковић једина опозиција у Србији. Много је мислећих људи у Србији који тренутно немају ни своје политичке партије, немају ни своје ресурсе, али зато имају веома снажну вољу да нешто у овој земљи промене - потврдио је Воштинић. Да је у праву, а да истомишљеника има и у другим деловима земље, требало је да потврде гости из Лучана и Младеновца и један од организатора београдских протеста Бранислав Трифуновић. Порука првог у низу скупова да нема назад заснована је у уверењу да ни Краљевчани немају резервни град, резервну

државу, резервне улице, пријатеље, родбину... Чуло се и да не могу назада, али и да не подржавају никог другог сем сопствене интересе, а задатак да их образложи преузео је шеф Одборничке групе Локални фронт мр Владимир Маровић. - Овде имам списак који свакако није списак захтева, јер ми од њих не тражимо ништа. Грађани ће све што им треба узети сами. И баш зато што смо сами имамо само једни друге и из тог разлога се поставља питање, а како ће уопште грађани једног Новог Сада, Београда, Сомбора, Звечана, Бањалуке, Пожеге, Ужица знати да се ово вечерас догодило? Једини начин да потврдимо своје постојање јесте управо ова побуна И овај мој списак је мали списак разлога за побуну. Бунимо се јер нама не припада само седам метара квадратних, нама припада ова земља. Бунимо се јер знамо да лаж мора да има крај, а ваше достојанство јесте крај тој лажи. Бунимо се јер нећемо да вредне жене наших градова буду подвођене страним инвеститорима. Бунимо се јер тешко стечену имовину не дамо комплетним идиотима. Бунимо се јер ми не чекамо да нам неко да изборе, ми своје изборе стварамо сами. Бунимо се јер тако постојимо, а ми овде смо пример те побуне, јер неко мора да сме да бисмо сви могли - поручио је мр Маровић. Протестно окупљање завршено је поруком учесницима да се врате кућама улицама које сами изаберу, а да атријум испред просторија Локалног фронта у Омладинској улици и у наредним данима и недељама буде место мирног изражавања незадовољства условима и државом у којој живе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

Градско стамбено на истеку успешне године

МАГАЗИН

30.12.2018.

СИГУРНОСТ ДОМА НА ПРВОМ МЕСТУ

- Велики број грађана не зна шта може да очекују од Јавног предузећа Градско стамбено Краљево. - Током године активности предузећа усмерене према индиректним корисницима буџета, пре свих школама у којима је пред почетак грејне сезоне извршена контрола димњака и котлова и баждарење сигурносних вентила. - Значајнији резултати димничарске службе изостали због забране запошљавања у јавном сектору. - У наредној години акценат на контролу сигурности и чишћење великог броја растрешених димњака. - Градско стамбено иницијатор одлуке којом локална сампоуправа учествује у суфинансирању радова на зградама до половине трошкова

Драгана Бикић

д 1959. године када је основано са задатком да брине о зградама за колективно становање предузеће коме је то поверено у више наврата је мењало име, али не и примарну делатност. То после две године након последње промене назива потврђује директорка Јавног предузећа Градско стамбено Краљево, дипломирани инжењер архитектуре Драгана Бикић. Ни после промене власничке структуре, након откупа некада друштвених станова, капацитети предузећа нису мењани, а трендови проистекли из промена закона у значајној мери утицали су на јачање постојећих и увођење нових делатности. Пред крај првог мандата у овом предузећу директорка подсећа на жељу да се пажљиво осматрају потребе и иде напред како би се спремно дочекали нови законски прописи и потребе тржишта. Од оснивања предузећа бројне активности усмерене ка адекватном односу према стамбеном фонду, у складу са потребама, реализоване су у мањем или већем капацитету. У Градском

МАГАЗИН

30.12.2018.

стамбеном потврђују потребу за пружањем нових услуга, а то је од 2016. године димничарска делатност из сфере комуналних услуга. И поред потврде да је, у односу на предуслове, остварен завидан успех провејава уверење да се могло и више. Разлози што није произилазе из искустава предузећа која се баве истим послом а потврђују да је оснивање тако значајне комуналне делатности веома сложено, пре свега што нема образованог кадра који излази из школа па се јединим начином за стицање потребних знања сматра едукација уз помоћ старијих мајстора. Процена да је за припрему неког да обавља ову делатност потребно три године води ка ставу да би тек након истека две додатне требало очекивати озбиљног мајстора. Податак да је одлука о формирању одговарајуће службе донета пред крај 2016. године основ је на коме се темељи став како покушаји да се устали делатност нису дали жељене резултате. У време кад је припремана уредба владе

којом се дефинишу услови за обављање делатности позитивним је оцењена одлука локалне управе о издвајању средстава за опремање нове комуналне службе у оквиру Градског стамбеног. Присуство представника предузећа у Одбору за димничарске делатности Привредне коморе Србије показало се као добра прилика за приступ информацијама које дефинишу потребну опрему и број запослених. И у таквим околностима проблематичном се оцењују примедбе са једне од последњих седница Градског већа којом се овом предузећу замера улагање у опрему у ситуацији кад нема одговарајући кадар. Мала је утеха податак да је запошљавање ограничено одлуком о максималном броју запослених којом је током последње три године, сем по уговору и на одређено време, онемогућено запошљавање у јавном сектору. - Ако оснивате нову делатност није интерес да имате запосленог на одређено време, јер у њега треба да уложите, да га обучите зато што вам треба за стално.

У том смислу, док се те ствари не устале, не могу да очекујем озбиљне помаке јер треба заинтересовати младе мушкарце и привући их ка делатности у којој плате нису високе. Кад се подигне ниво свести о томе да је кућа угрожена уколико нема редовне контроле, одржавања и чишћења, обавеза локалне самоуправе је да пружи услугу какву имају други градови и општине. Контрола Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре постаје ригорознија па су локалне самоуправе дужне да пруже ову услугу на локалу, а не само одреде предузеће за то - каже Бикић. Податак да велики број грађана ни не зна шта све могу да очекују од Градског стамбеног усмерио је активности предузећа према индиректним корисницима буџета, пре свих школама у којима је током године, пред почетак грејне сезоне, извршена контрола димњака и котлова и баждарење сигурносних вентила. Радује податак да интерес за нове услуге показују власници приватних кућа и управници стамбених заједница, а повод

је сазнање да је у време земљотреса који је првих дана новембра 2010. године погодио Краљево, знатна оштећења претрпео и велики број димњака који нису санирани и нису безбедни за употребу. У том смислу очекују се додатне активности инспекцијских служби на контроли свих за које се посумња да не пружају довољан степен сигурности, након чега треба да уследи пружање димничарских услуга и чишћење димњака од честица које могу да доведу до запаљења. Неопходност да се обезбеди довољан степен сигурности сваком домаћинству основа је на којој се темељи потреба да се у наредној години акценат стави баш на ову делатност, тим пре што се очекује да захтеви ресорног министарства и Привредне коморе Србије буду много озбиљнији. Иако се од почетка примене Закона о становању и одржавању зграда бележи повећан број стамбених заједница који послове одржавања поверавају Градском стамбеном очекује се да тренд буде настављен и у наредном прериоду. Јед-

ним од разлога за такво понашање оцењује се одлука Скупштине града о суфинансирању радова на инвестиционим пројектима до износа од половине укупних трошкова. Значајом за доношење одлуке којом се ова могућност пружа и власницима приватних зграда сматра се иницијатива која је потекла из Градског стамбеног. Основ за покретање је увид у стање стамбеног фонда које потврђује да је највећи број зграда у лошем стању, а да без финансијске подршке ни у наредном периоду не треба очекивати значајније побољшање. Као и у највећем делу Србије грађене су у периоду између шездесетих и осамдесетих година прошлог века, а детаљнији увид у стање у каквом се налазе потврђује да се налазе у стању какво се оцењује катастрофалним што је последица изостанка сваке бриге о њима. Ситуација је нагло погоршана од тренутка промене власничке структуре када је Градско стамбено ослобођено обавезе да се бави изгледом фасада и унутрашњим радовима у становима. - Дошли смо у фазу незаинтересова-

МАГАЗИН 30.12.2018.

ности власника станова да одржавају простор у коме живе, а зграде не да су оронуле и пропале него су небезбедне за становање. Закон о становању и одржавању зграда први пут је дао могућност локалним самоуправама да из буџета определе средства за суфинансирање приватног власништва зато што је Република препознала потребу да помогне како би се ситуација поправила. Немамо уређен систем у коме нико не пита да ли желите или не желите да сређујете зграду, нити да од града стигне обавештење да ће тог и тог дана извођач приступити уређењу фасаде на вашем објекту као што је случај у развијеним европским земљама. Ми више бринемо да ли наши суграђани могу то да плате, па је и у одлуци о обавезном инвестиционом одржавању за то одређена доста ниска сума. Имамо објекте у фази урушавања и крвове у катастрофалном стању од којих ретко који не прокишњава, а са малим новцем који се опредељује у буџету немогуће је у наредних пет година урадити нешто озбиљно. Није се водило рачуна о томе да се у што краћем периоду поправи слика о граду, него да се буџети власника станова не оптерете превише - каже Бикић. У таквој ситуацији буџети стамбених заједница су сиромашни, а банке још нису показале интерес да их кредитирају, што је повод за иницијативу Градског стамбеног да се бар део новца обезбеди из градске касе. У буџету за наредну годину у ту сврху је планиран утрошак од десет милиона динара што се, са бар још толико средстава власника зграда, сматра озбиљним износом за санацију кровова и повећање енергетске ефикасности. Од формирања Савета за енергетску ефикасност све се чешће указује на озбиљно расипање енергије што није у складу са трендом присутним у држави који указује на потребу штедње. На територији града Краљева регистровано је око 750 стамбених заједница и десетак професионалних управника који су преузели одговорност за стање по неколико зграда, а тек нешто више од десет одсто, или осам-

десет стамбених заједница, потписник је уговора о одржавању са Градским стамбеним. У овом предузећу неповољном оцењују чињеницу да га професионални управници зграда доживљавају као конкуренцију, а став темеље на податку да ни једна зграда за коју су преузели одговорност није у систему одржавања који је успоставило ово предузеће. У ситуацији кад није познато ко одржава зграде којима управљају професионални управници не мањка уверење да би у наредном периоду и они могли да постану део система и тако додатно учврсте степен сигурности ових објеката. Жеља да се свим управницима стамбених заједница предоче исте информације повод је за организовање скупова са циљем упознавања са повољностима које треба очекивати већ у првом кварталу наредне године. Из Градског стамбеног стиже потврда да није конкуренција професионалним управницима, већ партнер у заједничком послу, па се и резултати иницијативе за издвајања пара из буџета сматра подједнако корисном за све. Подаци са терена потврђују да се погледи на исту ствар битно разликују, а манифестују у отказивању уговора о одржавању зграда у случајевима да такву преузме професионални управник. Искуство прве године примене закона сведочи о случајевима расформирања стамбене заједнице у ситуацијама кад председник, у немогућности да обезбеди сагласност свих власника станова, поднесе оставку. Како је то добар сигнал осталима да не прихвате обавезу неопходно је ангажовање професионалног управника који, каже Бикић, истог момента подноси захтев за раскид уговора о одржавању са Градским стамбеним, преузима средства са рачуна и пребацује на свој тако да се прекида свака даља сарадња. - Нама је циљ у пословању да гајимо сарадњу са партнерима, у смислу фирми које обављају различите занатске радове, да имамо континуитет и озбиљног мајстора који прати једну

зграду, зна све болести и проблеме у тој згради и где да очекује следећи квар. Континуитет у људству, и пословима који су извршени, није могуће одржати уколико нисте у уређеном систему какав је систем Градског стамбеног. Имамо софтвер у који уносимо све податке о згради од комисијског пријема и то стоји у нашој бази. Очекујем да ће се они који су напустили вратити у наш систем, а и други ће схватити да је тешко функционисати мимо уређеног система у коме имате инжењере и све мајсторе неопходне да изврше било какву интервенцију - каже Бикић подсећањем на циљ из претходног периода да се предузеће лиценцира за издавање енергетских пасоша. Да су за то испуњени сви неопходни услови потврђује податак да Градско стамбено запошљава два пута више лиценцираних инжењера енергетске ефикасности него што је предвиђено прописима. Неколико месеци пре истека мандата Драгана Бикић и даље пажљиво прати актуелне трендове, и ослушкује потребе града, како би на адекватан начин били уврштени у планове за период који долази. Довољна потврда оспособљености да се одговори на све изазове огледа се у едукованом кадру због чега се посебан акценат ставља на савладавање нових знања због чега су разне врсте обука планиране и у наредној години. У време кад је почела примена Закона о становању и одржавању зграда искристалисан је слоган Градског стамбеног по коме је на првом месту сигурност сваког дома. Он ће, каже директорка предузећа, и у наредном периоду бити путоказ и водиља при настојању да се у што већем броју зграда обезбеде услови за безбедно становање. То је повод за позив председницима стамбених заједница, и професионалним управницима, да приступе систему одржавања зграда Градског стамбеног јер ће ту, поручује Бикић, сигурно бити безбедни и дочекани пријатељски. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

Значајна признања селима краљевачког краја

МАГАЗИН

30.12.2018.

МЕЂУ НАЈБОЉ Љ

- За свеукупне резултате у Сусретима села Србије за 2018. годину, у групи села која имају мање од хиљаду житеља, друго место је припало Чукојевцу, а оних која имају између хиљаду и две хиљаде становника исти успех остварила су Самаила. - Златне медаље Вукашину Игњатовићу, Милинки Коловић, Ацу Томовићу, Мирославу Терзићу, Новици Неговановићу, Раши Павловићу, Стретену Јовановићу и др Николи Крпићу

Фото: М. Радовановић

ЉИМА У ЗЕМЉИ

усрети села је деценијама уназад била традиционална манифестација чији је циљ, кроз неговање изворности, обичаја и поетике краја, очување традиције и народног стваралаштва, као и афирмисање аматерског културно-уметничког стваралаштва и друштвено-економског развоја села. На овим сусретима, екипе села су се надметале у знању кроз веома занимљиве квизове, а у културно-уметничком делу, кроз глуму, песму, игру и свирање. У програм је било укључено цело село, а свако је на свој начин давао допринос и жарко желео да баш његово село победи. Сусрети села су се одвијали по пропозицијама које прописује Културно просветна заједница Србије, при чему се оцењује годишња активност села у развоју пољопривредне производње, образовању и васпитању, изградњи и уређивању села и културним активностима. Претходних неколико месеци, у на-

МАГАЗИН

30.12.2018.

стојању да се сврстају у некој од категорија, у сусретима је учествовало више села са територије града Краљева, Самаила, Чукојевац, Буковица и Адрани, а пред крај године стигла је информација да су многи од њих остварили значајне резултате, и добили вредна признања. За свеукупне резултате у Сусретима села Србије за 2018. годину, у групи села која имају мање од хиљаду житеља, друго место је припало Чукојевцу, а оних која имају између хиљаду и две хиљаде становника исти успех остварила су Самаила. Са неколико појединачних признања Краљево се сврстава међу локалне самоуправе са најзначајнијим резултатима. Златна медаља је припала двадесетседмогодишњем пољопривреднику Вукашину Игњатовићу из Чукојевца у чијем је домаћинству две стотине музних крава, али и Милунки Коловић из Самаила, пољопривреднци са више де-

сетина уматичених аутохтоних свиња расе „моравка“. Истим признањем окитили су се Ацо Томовић из Ласца, чије породично домаћинство краси више десетина уматичених оваца, и приватни предузетник из Самаила Мирослав Терзић, познат као донатор у свим активностима овог села. За свеукупни уметнички рад на пољу очувања и афирмације народне музике златна медаља је припала Новици Неговановићу из Адрана, а Раши Павловићу из Обрве за посебност извођења и трајне записе српске народне песме као део културне баштине. Помоћнику градоначелника Сретену Јовановићу златна медаља је припала за вишедеценијско учешће у организацији културних садржаја и изузетан допринос у развоју села, а др Нинославу Крпићу за допринос организацији манифестације током последњих четрдесет година. Значајна признања резултат су озбиљног рада који је последњих годи-

на препознала локална самоуправа и настојала да, издвајањем значајних средстава из буџета, обезбеди што боље услове за живот на селу. Пред крај недеље усвојен буџет за наредну годину сведочи да је подстицају пољопривредне производње намењено шездесет пет милиона динара, два и по милиона је издвојено за противградне стрелце а седам милиона динара за развој сеоског туризма. Колико су значајна улагања у сеоску инфраструктуру најбоље сведочи податак да је током 2016. и 2017. за асфалтирање путева утрошено по тридесет пет милиона динара, а за наредну планиран два пута већи износ. Није без значаја податак да су значајна средства уложена у реконструкцију највећег броја домова културе, а само неколико није реновирано. Из врха локалне самоуправе стиже потврда ће овакав тренд бити настављен и у годинама које следе чиме ће се обезбедити знатно бољи услови жи-

вота на селу, пре свега за младе који су одлучили да будућност вежу за пољопривреду. - Ако неко жели и хоће да ради на селу може јако добро да живи. Обишли смо Јелену Раденковић у Лађевцима, мајку шесторо деце која сама са децом одржава велико домаћинство и има четрдесет два грла стоке, а ту је и Вукашин који живи у Чукојевцу и има више од двеста музних крава. Таквим људима треба помагати и излазити у сусрет, јер су будућност Србије млади и вредни људи који мисле о бољем сутра - казао је у сусрету са добитницима вредних признања градоначелник Краљева Предраг Терзић. У оквиру манифестације одређен број бодова носи свака од неколико области живота на селу. Међу њима су организованост месних заједница, сарадња у области просвете, културе, спорта и туризма али и посебности које карактеришу свако село.

Разлог за задовољство има и председник Културног центра Самаила Петар Коловић који је предводио екипу овог села на квалификационом такмичењу у Елемиру код Зрењанина. Признање је уследило након сазнања да је комисија за оцену препознала вишегодишње напоре села у стварању бољих услова за живот у овој средини у којој потврђују жељу да се и околна села оките сличним признањима. Помоћник градоначелника Сретен Јовановић сматра да су значајан допринос коначном резултату дале реализације планова и програма у области културе што пред локалну самоуправу ставља озбиљан задатак да настави тренд улагања у ову област. О спремности да то учини сведочи податак да је, поред сто четрдесет милиона динара утрошених ранијих година, у реновирање домова културе за наредну планирано још десет. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

Сведочанство о Краљеву у Великом рату

АРТИЉЕРАЦ ПОБЕ

МАГАЗИН

30.12.2018.

- У последњих сто година историје српског народа пре едиције „Краљево у Великом рату, нема ни једне књиге у којој су описане организација, формација и спасавање српске војске од 19. века до балканских ратова. - Војвода Радомир Путник је на чврсте ноге поставио модерно организовану и опремљену српску војску а 1911. године, са Степом Степановићем и Живојином Мишићем, направио ратни план који се по организацији и формацији неће мењати до краја Првог светског рата. - На почетку тројне инвазије 1915. однос снага је био шест према један, чак до десет или једанаест према један у току операција

Фото: М. Радовановић

ДИО ИСТОРИЧАРЕ

МАГАЗИН 30.12.2018.

ако је од представљања четворотомног издања едиције „Краљево у Великом рату“ прошло скоро две недеље у стручној јавности се и још коментарише став рецензента књиге проф. др Милоја Пршића да је аутор, професионални војник у пензији Раде Вукосављевић, препознао празнине у српској историографији и након пуне четири године озбиљног истраживачког рада успео да попуни бар део њих. Артиљеријски мајор заљубљен у хаубице још почетком деведесетих година прошлог века препознао је значајне теме из историје српског народа и испољио наглашено национално обележје, а због шајкаче био и прекорен. Др Пршић подсећа да је за време ратова вођених у последњој деценији двадесетог века показао изузетно херојство и са доборовољцима једноставно решавао и најтеже задатке, а много година касније написао четири књиге и победио професионалне историчаре. Бољи познаваоци последњих сто година историје српског народа, а др Пршић се сврстава међу такве, потврђују да у домаћој литератури пре ових нема ни једне књиге у којој су описане организација, формација и спасавање српске војске од 19. века до балканских ратова. Зато је Вукосављевић као професионалац, у капиталном издању краљевачког Историјског архива, прво обрадио тему формирања воних школа, Гардијске школе 1830. године, Артиљеријске школе настале двадесет година касније, па ниже и више Војне академије. Логичан след је опис ратове и искустава из њих која су налагала да нешто треба порадити како би војска добила модеран изглед, била добро обучена и наоружана. Српско државно руководство је крајем деветнаестог века знало да земљи прети опасност, па је два пута повећан број кадета и питомаца у војним школама. Реконструкција војске везује се за период од 1876. до 1878. и 1879. године, ратове осамдесетих, краља Милана и Радомира Путника. Др Пршић подсећа да је Радомир Путник, као својеврсни војнички светионик, још у Првом турском рату ванредно унапређен

у чин мајора, да би му у балканским ратовима био додељен чин војводе. Војвода Путник се сматра заслужним што је поставио на чврсте ноге модерно организовану и опремљену српску војску а 1911. године, са Степом Степановићем и Живојином Мишићем, направио ратни план који се по организацији и формацији неће мењати до краја Првог светског рата. Раде Вукосављевић је обрадио рађање српске војске, њено унапређење, организацију и формацију, организацију и формацију чинова, а посебно значајном оцењује се опис територијалне поделе Србије на области које имају обавезу да мобилишу јединице одређене јачине. У првој књизи по први пут у српској историографији описани су балкански ратови, епска победа српске војске у покрету код Куманова, Битољска битка и нова победа, па велико страдање војске за време Скадарске кризе. Иако је Србија из балканских ратова изашла осокољена великим војним победама, код Куманова, Битоља, на Скадру и Брегалници, губици су мерени животима десетина хиљада војника. Међународни аспект догађаја из тог периода потврђује настојања вликих сила да спрече излазак Србије на море, пре свих Аустроугарске као иницијатора стварања Албаније као нове државе која је директно супростављена српским националним интересима - Србија од 1912. и 1913. није успела да пооре ни њиву, није успела ни да очисти и обнови кућу, да поправи цреп. Србији 1914. године уопште није до рата, али неке земље хоће рат. Велика Британија 1914. године контролише територију једне четвртине целог човечанства, а под контролом има 418 милиона становника. Француска има 12,5 милиона квадратних километара и 53 милиона становника, Немачка тек три милиона квадратних километара и дванаест милиона под контролом, а Аустроугарска нема колоније али планира да се, преко српских територија, прошири на југ ка Егеју. То је узрок за рат који хоће Немачка и Аустроугарска. Рат је почео почетком августа упадом немачких трупа у Белгију, а за три дана

већ су се груписали савезници Антанта и Централне силе. Напад на Србију је почео 12. августа и о томе пише аутор као и првој српској победи на Церу. Француска је после победе на Церу захтевала од српске владе да се са делом снага прелије преко Саве, а делом преко Дрине. Врше се притисци на српску владу и Врховну команду, иако знају да рат није завршен, а Србија је за четири сата битке на Легету изгубила Тринаести и Петнаести пук из Тимочке дивизије, само из Петнаестог пука шест и по хиљада војника. То је цена савезништва - каже др Пршић. Нова агресија на Србију отпочела је 8. августа, а од 8. септембра до половине новембра позната као Битка на Дрини. Само 8. и 9. септембра Срби су на Гучеву изгубили шест хиљада људи, Дунавска дивизија 5.585 војника и 25 посто официрског кадра, а Човка, Врапче брдо и Мачков камен су места масовне погибије српских војника. Од половине новембра до половине децембра трајала је Колубарска битка, да би од 16. децембра уместо затишја Србија била под налетом масовних болести које су однеле триста шездесет хиљада живота и половину здравственог особља. Страдање се наставља и током 2015. кад, пред тројну инвазију, Француска и Британија тргују са српским земљама и уступају делове српских територија да би, у рату против Немачке и Аустроугарске, на своју страну придобиле Бугарску. Нова агресија на Србију уследила је 6. октобра, а Краљево је окупирано почетком новембра. - Води се стравичан рат против снага Бугарске, Немачке и Аустроугарске под командом Макензена који је на српски фронт довукао највеће калибре који су постојали у наоружању европских армија. Макензен је тада применио нову тактику у командовању и вођењу ратних операција, прво артиљеријом преорава градове, насељена места и положаје српске војске, па тек онда покреће копнену војску. Однос снага на почетку агресије био је шест према један, чак до десет или једанаест према један у току операција, а само у борбама за Београд од 6. до 11. новембра погинуло је пет хиљада љу-

30.12.2018.

МАГАЗИН

ди. На положају на Калемегдану растојање између положаја сукобљених армија је свега тридесет метара, а одступање српске војске је резултат непримереног односа снага. И поред тога ни Немци, ни Аустроугари ни Бугари ни једног момента нису могли да заробе ни једно једино одељење српске војске, нити једну једину заставу. О томе пише, и реконструише догађаје, Раде Вукосављевић који је, што је раритет за сву историографску литературу, на почетку књиге исписао имена свих пуковских застава, и где су, уз потврду да се застава Четвртог пука налази у Војном музеју у Паризу. То нигде нећете да нађете сем код њега - каже др Пршић. У зависности од аутора који су се бавили овом тематиком Краљево је заузето 6. или 7. новембра 1915. године. И једни и други слажу се да је окупатор увео правила игре по којима је забрањена употреба ћириличног писма, а за

промет пољопривредних производа одређена ограђена места. У школски програм је уведен страни језик, свештенство одвођено у логоре, а преостало принуђено да у богослужење уведе правила која не припадају православној конфесији. Др Пршић подсећа на описе повлачење српске војске према Крфу и брз опоравак пре доласка на Солунски фронт током 1916. године где су Бугари започели офанзиву 17. августа а тешке борбе, посебно на Кајмакчалану, вођене до краја године. У борбама је 29. новембра страдао и Војин Поповић, познат као војвода Вук, четнички војвода који је учествовао у борбама за Македонију у балканским ратовима, а као командант Добровољачког одреда на Солунском фронт у Првом светском рату. И на тим положајима је, у рововским борбама које су трајале до половине септембра 1918. године, срп-

ска војска претрпела велике губитке. Савезници су у више наврата одбијали предлоге српске Врховне команде да се крене у пробој Солунског фронта, а иако је генерал Гијом подржавао био је немоћан јер су Британци планирали активности само у случајевима да имају довољно регрутног потенцијала из афричких и азијских земаља а, по правилу, одустајали након процне да би имали губитке. Тако су се понашали и 1915. године кад је требало да дођу из Солуна и прискоче у помоћ српској војсци, али су се вратили чим су Бугари запуцали. Ситуација се мења када команду на Солунском фронуту преузима Франше Депере који је, након обиласка положаја већ половином 1918. године издао наредбу за припрему пробоја. Офанзива је, дејством 580 хаубица, отпочела 14. септембра да би двадесет четири сата касније у пробој кренуле

српске Прва и Друга армија. Под командом Степе Степановића Друга армија је пробила фронт широк између једанаест и четрнаест, и продрла у дубину од девет километара чиме је потврђена могућност даљег напредовања. Мало је познато да су после пробоја Солунског фронта савезници и даље каснили, а Британци упутили своје јединице ка Дарданелима. Првој армији је требало само десет дана да стигне до Скопља што је изазвало панику међу Бугарима због страха од освете након злочина које су починили над цивилним становништвом. Великим победама Србија је дала одлучујући импулс заврештку Првог светског рата који је окончан једанест дана након ослобођења Београда првог дана новембра 1918. године. - Ове књиге су све обогаћене изузетним прилозима које нигде не можете да пронађете. Ту су ратне заставе,

ратна служба, чинови, наређења, писма, па се поставља питање како је могао артиљеријски мајор, који је у војној каријери гледао неке оријентире, узимао неке параметре и гађао, да ухвати овакву ширину и обради ову тему. Зато сам склон да кажем да је артиљерац победио српске историчаре. Урадио је невероватан подвиг и зато му треба одати сва могућа признања, јер су прилози из његове књиге са списковима погинулих невероватни. Замерка је што није више пажње посветио страдању над Србима од 1915. до 1918. године, посебно 1914. од стране хрватског Тринаестог корпуса формираног на подручју Осијека, Бјеловара, Загреба и Карловца који је, од 28. јула до 24. августа, починио стравичне злочине. То ради и 1915. а због анималног понашања, и невероватне мржње Хрвата према Србима, они су повучени са овог фронта и послати у Галицију - каже др Пр-

шић. О томе како је дошло до толиких страдања, где је у Хрватској корен зла, одакле потиче антисрпска политика, затирање српског писма и друга страдања, приликом представљања едиције „Краљево у Великом рату“ говорио је академик, проф. др Василије Крестић. Неспорна је чињеница да су четири књиге Рада Вукосављевића засноване на документима и историјским чињеницама, обрађују неоправдано запостављен период српске историје и дају нову слику о ослободилачким ратовима вођеним од 1912. до 1918. године, са посебним нагласком на страдање српске војске и народа и злочине извршене над њима. И поред свега победу је извојевала војска мајушног, али веома храброг, народа који је изнедрио бројне научнике, војнике спортисте и друге какве нема ниједан европски народ. Т. Радовановић

МАГАЗИН

30.12.2018.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (42)

ОПЕРАЦИЈЕ 2. НО Дејства 19. корпуса аповест јединицама корпуса за наступање јужно од реке Западне Мораве и за обезбеђење мостобрана код Чачка, била је 1. новембра око поноћи већ спремљена, али у је

исто време добијен извештај команданта 53. дивизије, на основу којега се та заповест није могла извршити. Наиме, у то време само су три батаљона без коморе из састава 20. брдске бригаде стигла у Чачак, а остатак пешадије могао се пребацивати преко желе-

зничког моста код Чачка само у колони један по један, па се пребацивање целокупне пешадије на другу обалу Западне Мораве није могло довршити пре 2. новембра. и то око 10,00 сати. Осим тога, командант 20. брдске бригаде јавио је да због велике преморено-

ОВЕМБРА 1915. сти људства не може одмах продужити даље наступање из Чачка. Команда 19. корпуса, код кога је оперативна способност због застоја операција код Чачка свакога часа бивала све слабија, наредила је око поноћи 01. и 02. новембра да се бар сва коњи-

ца, која се налази у Чачку са пешадијом, митраљезима на колима и једним топом, безобзирно упути ка Краљеву, те да тамо нагомилану српску комору доведе у неред. Али и то је било немогуће остварити пошто коњица и артиљерија због порушених мостова још увек нису

могле да пређу преко Западне Мораве. Генерал Дрофа, командант 10. брдске бригаде која се тада са главнином налазила на десној обали Западне Мораве, у духу заповести команданта корпуса, наредио је да се одмах ка Краљеву упуте за марш способни дело-

МАГАЗИН

30.12.2018.

ви 10. и 20. брдске бригаде, толико далеко колико, би то обзиром на њихово физичко стање, било могуће. За то време 17. и 21. бригада имале су да наступају ка Чачку, а бригада Шварца и 205. ландштурмска бригада да застану. Због придавања њихових ешелона за дотурање хране предњим бригадама, створена је могућност да се четири бригаде истуре унапред за још један дан марша. Али, то је било све што се могло постићи јер се ни на тај начин јединицама није могло дотурати више од требоване хране, сем за један дан, док се у исто време није могла извршити попуна потрошене основне хране у коморама. Материјална ситуација код свих јединица 19. корпуса опет је доведена готово до крајње границе до које је још било могуће извршити најосновније дотурање. И поред тога, командант 19. корпуса наредио је у 09,15 „Да се упуте ка Краљеву што јача одељења под једном командом, по могућству једна цела бригада, и то тако далеко колико буде дозвољавало физичко стање трупа.“ Пре подне српска артиљерија је са гребена: Јелица – Бјело брдо дејствовала јаком ватром против 10. брдске бригаде, која је била распоређена на

линији кота 427 – кота 538 – кота 466, као заштита и мостобран код Чачка. Оваква ситуација команди 19. корпуса је наметнула само једно решење а то је да јој је, у циљу наступања ка Краљеву, у најбољем случају на расположењу само 20. брдска бригада зато што је 10. неизоставно била потребана да и даље остане на својим положајима и да тако обезбеђује створени мостобран код Чачка. Међутим, и 20. брдска бригада је морала да чека пошто мост код Чачка није био употребљив за товарну стоку пре 10,00 сати, те је и њена брдска артиљерија још била на северној обали Западне Мораве и до тог времена остала неактивна. Пребацивање запрегнутих батерија преко Западне Мораве, према динамици подизања и оспособљавања моста, долазило је у обзир тек тога дана пред вече. Начелник штаба 3. армије, генерал Конопицки, обзиром на захтев команде армијске групе Макензен, која је наступању десног крила армије ка Краљеву придавала велику важност, тражио је крајње напрезање снаге, наводећи да би сваки пропуштени час умањио прилику да се задобије пресудан успех, па треба учинити што је могу-

ће веће напрезање „ма и половина трупа при овом пропала“. Противно мишљењу начелника корпусног штаба, који је очекивао контранапад српских снага и према томе радио да се Чачак довољно обезбеди, генерал Конопицки био је мишљења да опасност са те стране није велика и да ће се противник ограничити на дефанзиву. Генерал Конопицки је жестоко потценио вођство српких трупа, али су догађаји су показли да је схватање начелника корпусног штаба било тачно, и да су Срби брзо оценили опасност која им је претила од 19. корпуса. Заповест за одлазак једне бригаде ка Краљеву издата је под јаким притиском. Генерал Дрофа, после пријема заповести у 13,00, известио је да ће цела 20. брдска бригада, али без артиљерије, наступати ка селу Заблаће, један батаљон пред њом упутиће се ка Слатини, а 10. брдска бригада у циљу заштите Чачка остати на висовима јужно и западно од вароши. Главнина 20. брдске бригаде кренула је око подне из Чачка у правцу ка Краљеву, упућујући један батаљон ка Чукару и Орничину. За кратко време после поласка 20. бригаде, око 14,00 сати, 10. брдска бригада је нападнута са гребена Јанковице, западно

од Чачка – Бијелог брда – Буђевачке Јелице – Ковиљаче и са висова јужно од Чукаре. Појавиле су се по броју надмоћније српске снаге, отприлике четири српска и пет црногорских батаљона. Потпомогнуте артиљеријом са Бијелог брда, јужно од Зелице и Ковиљаче, српске снаге су извршиле више напада на 10. брдску бригаду и на Чукару, али ту нису могли да извојују ма какав успех, а увече је одбијен и један напад северозападно од Чукаре, између села Бељине и реке Западне Мораве да би после тога борба престала. Српске снаге су овога дана имале успеха у одбрани. Истурени батаљон са три чете 20. брдске бригаде наишао је западно од села Заблаћа на јак српски отпор, а према исказу српских заробљеника ту је на падини код села Виљуше био распоређен један српски пук а позади њега још један. Услед активног дејства многобројних малих српских одељења једно извиђачко аустријско одељење, које је било упућено ка селу Бањици, није могло да извиди тај простор. Главнина 20. брдске бригаде наишла је на надмоћније српске снаге и била је принуђена да се увече повуче на Орничину кота 264 и ту заузме положај са обе стране друма. За појачање главнине снага 20.

брдске бригаде упућена су још два батаљона из састава 21. брдске бригаде правцем између железничке пруге и Западне Мораве. Мост преко Мораве у Чачку био је поправљен пре но што се очекивало, па је команда 53. дивизије у 16,00 преко моста упутила најпре артиљерију да потпомогне борбу пешадије. У исто време 21. брдској бригади, која је у 15,30 стигла до села Љубића, наређено је да крене ка Чачку. Главнина 17. брдске бригаде дошла је на преноћиште у село Трбушане и до првих кућа на око два километра северно од Чачка. Команда армијске групе Макензен доставила је око подне команди 3. армије наређење, да десно крило армије покрене што више ка Краљеву. Наређење је у 14,30 армијска команда прецизирала и то: „Да одред генерала Сорсића, има да се прикупља ка Пожези. Бригаде 19. корпуса, које су заостале, треба привући ка Чачку. Наступање ка Краљеву мора да се продужи без прекида.“ Наведено наређење достављено је штабу 19. корпуса у 17,30, а већ у 18,25 командант 19. корпуса је потчињеним јединицама наредио да 20. и 21. брдска бригада под командом команданта 53. дивизије 3. новембра

наступају што је могуће даље ка Краљеву. За то време 10. брдска бригада има задатак да потисне противника са положаја на планини Јелици, између Јанковине кота 733 и Градине кота 880, и да на тим висовима обезбеди десни бок корпуса и варош Чачак. У том циљу бригади се стављају на располагање све тешке батерије које пристижу у Чачак. Задатак 17. брдске бригаде био је да остане у Чачку као корпусна резерва, бригаде генерал мајора Шварца да крене ка Чачку, а да 205. ландштурмска бригада крене ка Механи и групи кућа североисточно од Кремена кота 648. Командант 19. корпуса у извештају команди 3. армије наводи да се осећа врло нелагодно што није могао упутити више него само једну трећину својих снага на правац који је био означен као пресудан. Због офанзивног духа који се испољава код Срба и Црногораца, сматрао је за неизоставно потребно да до доласка бригаде Шварца задржи јаку корпусну резерву код Чачка. То што 19. аустроугарски корпус од Чачка није могао да дејствује са свом снагом, у циљу ломљења препреке коју су Срби поставили за заштиту Краљева, последица је недовољних припрема у погледу дотурања потреба, на које је

командант корпуса више пута скретао пажњу претпостављеном команданту армије.

Дејства 22. немачког резервног корпуса

МАГАЗИН

30.12.2018.

Двадесет шеста пешадијска дивизија је, при наступању у две колоне, тек код Тавника наишла на јаче српске снаге, али напад који је одмах предузет из покрета није успео. Истурени делови 43. резервне дивизије извршили су у јутро код Слепка препад на бивак једног српског батаљона, а српски контранапад са североистока, југоистока и југа, одбијен је. У овим борбама заробљено је 350 српских војника и заплењено 4 топа са много муниције. При даљем наступању ове дивизије долином реке Груже, на Оштрој глави кота 321 дошло је до нових борби. Истурени одред 43. дивизије, од четири батаљона са једном батеријом, у току дана није успео да продре даље, а главнина дивизије заноћила је на друму Крагујевац – Ча-

чак код Кнића и Грабовца. Четрдесет четврта резервна дивизија, која у току дана није била развијена за борбу, стигла је до самог Бумбаревог брда и села северно од њега.

Дејства 8. корпуса Пошто су у јутарњим сатима потиснули српске заштитнице са Мајдана и Циганског поља, предњи делови 59. пешадијске дивизије избили су до линије: раскрсница путева кота 288 – друмски лакат на један километар југоисточно од Мајдана – кота 312, а на коту 365 истурена је једна чета. Главнина 9. брдске бригаде заноћила је на простору села Вучковице, главнина 18. бригаде налазила се на простору Циганско поље – Драгобраћа – Ђурисело, а дивизијска артиљерија на Змајевцу. Српске снаге су се повукле преко Липнице и Липничке главице, а слабије заштитнице једног до два батаљона регуларних трупа и четника, остали су у додиру са предњим деловима 59.

дивизије на линији Љубић – кота 410 – северозападна ивица села Копани лаз. Педесет седма дивизија је отпочела наступање у 08,00, добивши ускоро ватру са подножја коте 270 – Орничине – кота 311 – кота 232 па су команданти бригада имали су утисак да је пред њима јачи противник. Према исказима заробљеника, на простору Механа кота 246 – Долови, био је 5. српски пук а источно, у вези са њима, 6. пук због чега су команданти бригада тражили да се пешадијски напад припреми и подржи артиљеријском ватром дивизијске артиљерије. Дивизијска артиљерија са коте 250, западно од Крагујевца, дејствовала је на српске положаје, нарочито на Долове. У 09,15 команда дивизије је наредила да се напад изврши у 11,00 и да се заузме линија српских положаја кота 312 – село Драгобраћа – школа – јужна ивица Ердеча. До подне, после кратке борбе, дивизија је подишла српским положајима на један километар до линије Механа кота 246 – Орничине – кота 232. Срби су у то време упорно

же и линије Столица – Голо брдо – Велики врх, а за 57. дивизију одређен је простор источно од 59. дивизије до линије Бојов тор – Гувниште (искључно) –кота 720 – источно од рушевине Гомиле. Према томе, друм у долини реке Груже припадао је 22. немачком резервном корпусу, али је било дозвољено да га и 8. корпус употреби за све артиљеријске батерије и коморе, јер нису могле да се крећу на простору који је био додељен. Но, на сваки начин, дивизије су требало да са поведу поједине пољске батерије и по једну хаубичку. Корпусна резерва, главнина бригаде Хауштајна, добила је наређење да од Церовца крене ка групи кућа кота 274, на друму Крагујевац – Дивостин. Аеропланско извиђање је 2. новембра до 16,00 команди корпуса обезбедило информације да јужно од линије Ужице – Чачак, до 30 километара, није било саобраћаја. Код Тавника и Лађеваца, северозападно од Краљева, већи паркови отпочели су покрет ка југоистоку, а на јужном друму Чачак – Краљево

било је много мањих колона возова, као и на комуникацији између Краљева и Крушевца. У долини реке Груже, између села Балосаве и Витановца по подне су осмотрене веће колоне возова, око 750 кола, у покрету ка југу. Између Краљева и Крушевца, железнички саобраћај у оба правца има много возног материјала, на друму који води од Краљева у југозападном правцу у планински предео до двадесет километара Краљева није било саобраћаја, а на простору Крушевац – Параћин – Крагујевац – Краљево примећен је саобраћај мањег интензитета. Код Гледића и Белушића, јужно и југоисточно од Крагујевца, налазило се много паркова, а јужно од Западне Мораве нису осмотрени противнички положаји па је закључено да се повлачење српских снага са севера ка Краљеву и Крушевцу врши у реду. Пошто није било припремљених утврђених положаја јужно од Западне Мораве, нису се могли доносити закључци о даљим намерама српске Врховне команде.

Р. Вукосављевић

држали положаје, мада је суседна 25. резерна дивизија већ избила на јужну ивицу Баљковца и на коте 503 и 504. Српски фронт протезао се линијом Пландишта – Ујмиште – Парлог – Кукова Липа, а артиљерија је била на простору око Црквице и Бојовог тора. Друга брдска бригада је до 16,00 успела да избије на линију Ердеч – школа, док је 6. брдска бригада, због упорнијег држања Срба, тек око 18,00 стигла на гребен Црква на друму – Пландиште. Српски заштитнички делови су пред 8. корпусом упорно бранили сваку стопу земљишта, да би обезбедили организовано повлачење главнине брдовитим земљиштем источно од Груже. Лакше наступање предњих делова 43. резеврне дивизије навело је команду корпуса на идеју да се у даљем току противник обухватно нападне са западне стране. Диспозицијом команданта 8. корпуса за 3. новембар наређено је да 59. дивизија наступа на простору између линије раскрсница друмова – кота 288 – два километра источно од друма у долини Гру-

Конкурс за креативне младе људе

МАГАЗИН

30.12.2018.

НЕМОГУЋИ ДИЗАЈН

- Позив младим људима, дизајнерима, инжењерима, студентима, архитектима и другим да 3Д моделе пријаве на конкурс „Немогући дизајн“ који се реализује у оквиру пројекта уз подршку Европске уније. - Конкурс је отворен 1. новембра, трајаће до 1. маја следеће године, а за ауторе модела који се оцене најбољим предвиђене су вредне награде. - Додела награда на свечаној промоцији победника током изложбе „НеМогући дизајн – А_МАДАМ“, у септембру следеће године у оквиру манифестације „Ноћ истраживача“ у Београду. - Право на учешће у конкурсу имају студенти, дизајнери, инжењери од 18 до 35 година старости држављани Србије, Босне и Херцеговине и свих држава Европске уније

абораторија 3Д импулс на Факултету за машинство и грађевинарство постоји од 2012. године кад је настала у оквиру великог европског пројекта вредног милион евра са циљем да се малим и средњим предузећима омогући коришћење савремених технологија 3Д штампе и 3Д скенирања. Колико се озбиљно радило најбоље потврђује податак да у Србији тренутно нема предузећа које се бави развојем производа а да није користило услуге ове лабораторије. Руководилац лабораторије доцент др Снежана Ћирић Костић потврђује да су, осим појединачних пројеката са предузећима, реализовани и пројекти које финансира држава преко Иновационог фонда или Развојне агенције Србије. Посебно значајним оцењено је предавање о примени 3Д штампе у развоју производа у сарадњи са Привредном комором Србије и немачком развојном агенцијом ГИЗ. Др Ћирић Костић указује на податак да се адитивна производња од конвенционалне разликује по принципу израде јер предмет настаје уклањањем или об-

МАГАЗИН

30.12.2018.

ликовањем материјала у калупима, а у примени ове технологије нису потребни додатни алати јер делови настају додавањем материјала слој по слој. Главна предност примене огледа се у могућности да креативни људи произведу делове облика који раније нису могли да буду произведени другим технологијама. Током досадашњег рада препознате су главне предности коришћења адитивне производње и утврђено шта недостаје да би се овај начин користио што више, посебно у развоју нових производа. Податак да адитивну производњу најчешће користе само велике компаније, и да су у њима знања закључана, повод је за предлог Европској комисији да подржи реализацију пројекта А_МАДАМ са циљем да се испита понашање делова произведених 3Д штампом и објаве правила дизајна за оптимално понашање тих делова. Из Лабораторије 3Д импулс је упућен позив младим људима, дизајнерима, инжењерима, студентима, архитектима и другим да своје моделе пријаве на конкурс „Немогући дизајн“ који се реализује у оквиру пројекта уз по-

дршку Европске уније. Конкурс који је отворен 1. новембра трајаће до 1. маја следеће године, а за ауторе модела који се оцене најбољим предвиђене су вредне награде. Мотив за организацију конкурса „НеМогући дизајн“ је промоција адитивне производње засноване на принципу изградње „слој по слој“, чиме се омогућава ослобађање креативности и иновативности дизајнера и конструктора при развоју нових производа, а циљ да афирмише младе дизајнере, инжењере и архитекте, али и да подстакне студенте на моделовање објеката сложених облика применом 3Д софтверских алата. Најуспешнија решења биће награђена 3Д штампачима и скенером који ће бити додељени на свечаној промоцији победника током изложбе „НеМогући дизајн – А_МАДАМ“, у септембру следеће године у оквиру манифестације „Ноћ истраживача“ у Београду. Организатори конкурса су универзитети и предузећа који реализују пројекат, Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Универзитета у Крагујевцу, Де-

партман за индустријско инжењерство Универзитета у Болоњи, „Пламинго“ из Грачанице из Босне и Херцеговине, „Студио Педрини“ из Болоње и загребачка „Топоматика“. Све радове послате до 1. маја прегледаће стручни жири из кога стиже потврда да ће одлуке о победницима бити донета најкасније до 1. јуна до када ће моћи да гласа и публика. Коначни резултати биће објављени на интернет страницама www.a-madam.eu и www.3dimpuls.com после 20. јуна 2019. а свечана промоција победника конкурса, са уручивањем награда и изложбом награђених модела, планирана је за септембар када се у Београду одржава манифестација „Ноћ истраживача“. Право на учешће у конкурсу имају студенти, дизајнери, инжењери од 18 до 35 година старости држављани Србије, Босне и Херцеговине и свих држава Европске уније. Тема конкурса су употребни предмети у домаћинству, украсни предмети, делови гардеробе и обуће, накит, маске и делови аутомобила, мотора и бицикала. Пропозицијама је предвиђено да један учесник може при-

јавити највише три 3Д модела у одговарајућој категорији под условом да буду мањих димензија од 190x240x300, а дебљине зидова веће од 0,8 милиметара. Модели се пријављују и шаљу путем странице www.3dimpuls.com/konkurs а пријава се састоји од 3Д моделa у једном од електронских формата (по редоследу пожељности): STEP, IGES, X_T (Parasolid), STL, 3ds, VRML, OBJ максималне величине до 25 мегабајта, једне слике модела у JPEG формату, ширине веће од 600 пиксела и максималне величине до 5 МБ, која ће бити постављена на страници ради гласања публике, и података о аутору који се уносе у електронски образац на страници за пријаву. Организатор задржава право да без објашњења прихвати или не прихвати модел за који сматра да не одговара теми конкурса, представља плагијат или технички не задовољава минимум критеријума. Стручни жири који чине професори техничких и уметничких факултета, инжењери, дизајнери, привредници из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и

Италије оцењиваће сложеност облика, естетски квалитети 3Д модела и употребну вредност моделираног објекта, а награда публике биће одређена на основу броја гласова прикупљених путем интернет странице ww.3dimpuls.com у периоду од 2. маја до 1. јуна. Пропозицијама конкурса је предвиђено да, поред три награде стручног жирија, једну додели публика а, према процени, могу бити додељене и специјалне награде. Модели које учесници пошаљу морају бити ауторски, што значи да на њима имају неотуђива ауторска права у складу са важећим законима, а копирање без њихове дозволе је забрањено и законски кажњиво. Уколико организатор посумња да је учесник пријавио модел на који нема ауторско право, може затражити додатни доказ о ауторству или га, без даљег објашњења, уклонити из конкуренције. У оквиру конкурса има право на коришћење свих модела искључиво за промоцију резултата конкурса у било којем облику и у било којем медију при чему ће настојати да наведе име аутора. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

Краљевчани у свету: Милорад Којић Шерпа (6)

- Док су Американци за туристе, уз солидну надокнаду, отворили и на далеко познати затвор Алкатраз код Сан Франциска, у коме су од тридесетих година прошлог века боравили најозлоглашенији криминалци, у Србији су далеко од очију јавности значајни манастири који сведоче о цивилизацији и култури старијој и од Сједињених Америчких Држава. - Архитектура коју покушавамо да уништимо Краљево сврстава међу најлепше градове у Србији. - Леси се враћа кући, али нико не зна када ће

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

МАГАЗИН 30.12.2018.

ош једно лето се ближи крају, а са њим и годишњи одмори које Краљевачани који су давно напустили овај град у потрази за бољим животом користе за посету родном крају. Међу таквима је Милорад Којић који се на пут преко океана одлучи тек сваке друге године, некада и ређе. И увек кад се поново нађе у Краљеву пут води до обале Ибра и места која подсећају на дане безбрижног детињства и младости. Шетња градом буди бројне успомене, свака следећа локација увек неку нову. А за годину или две увек се изгради нешто ново што наилази на различите реакције и увек прилику да се упореди са сличним стварима негде у свету. Више од тридесет година прошло је од времена када је, после дуже паузе, са градског гробља у центар града враћен споменик српском ратнику. И увек кад се поново нађе пред њим Којић се сети деде који је на истеку прве декаде двадесетог века кренуо у рат, Први и Други балкански, потом Први светски рат. Борио се са вршањцима из различитих крајева земље да би много година касније био и председник организације која је у Краљеву окупљала учеснике ослободилачких ратова. Још једна годишњица пробоја Солунског фронта, која се обележава сутра, повод је за подсећање на све оне који су поносно бранили отаџбину, али и бројне споменике прошлости који представљају нераскидиву везу са овим крајем ма где се у свету налазио он, али и бројни други Краљевчани. А баш испред споменика војнику на Тргу српских ратника подсећа да у разговорима са онима који мало знају о Србији не пропушта прилику да прича о граду из ког долази, споменицима као сведочанствима бурне историјске прошлости, манастирима из Долине векова. И ма колико да радује богатство историјских споменика јавља се и туга због сазнања да нису на прави начин представљени у земљи, а камоли ван ње. И док су Американци за туристе, уз солидну надокнаду, отворили и на далеко познати затвор Алкатраз код Сан Франциска, у коме су од тридесетих го-

дина прошлог века боравили најозлоглашенији криминалци, у Србији су далеко од очију јавности значајни манастири који сведоче о цивилизацији и култури старијој и од Сједињених Америчких Држава. - Моја веза са Краљевом је овај споменик, Ибар, људи који ми у дијаспори дају снагу за живот. Кад се појавио МагазИН било је то једно од најлепших и најјачих светала у мом животу током последњих 20 година колико живим у Канади. И то је нешто што ме веже за овај град коме бих увек могао да се вратим. Краљево има две реке и оно што немају други градови у Србији, па прво вече кад дођем из далека морам да прошетам поред Ибра. Нажалост, ми то не умемо да искористимо, не знам да ли због лоше политике или неких других глупости. Архитектура коју покушавамо да уништимо Краљево сврстава међу најлепше градове у Србији. Неки нови урбанисти са новим идејама не виде лепоту овог града која се, као кровови Париза, одсликава и у мансардама као што је ова Трипка Бандовића на Тргу српских ратника. Пролазим поред музеја, позоришта, хале спортова у центру који су изнедрили бројне уметнике, спортисте, спортске и културне раднике. Свим срцем живим за овај град и долазим увек кад за време годишњег одмора не идем у друге делове света. Дошао сам да обиђем гробља, мало средим стан после земљотреса, кућу у Каменици, обиђем плац на Копаонику на коме, као пасионирани спортиста и скијаш који у Канади скија и по два месеца годишње, пројектујем четири лепа апартмана. Копаоник је за мене једна од најлепших планина на свету, а Гоч моја велика љубав. Пре него сам пошао у Канаду питали су кад ћу да се вратим. Леси се враћа кући, а нико не зна кад ће, баш као ни Ђекна из оне црногорске серије – каже Којић. И што је период између два доласка дужи више се запажају промене, првенствено у архитектури. Зато и нема много хвале за оно што је по многима наружило некада лепа дворишта пуна цвећа и стабала различитог воћа.

А не тако давно само неколико десетина метара од главне улице, која спаја Трг Светог Саве са Тргом краља Петра Првог Ослободиоца ,у двориштима је било још по које стабло шљиве, ораха, кестена и другог воћа. И да се не би помислило како придошлица из развијеног света само критикује позитивним примером се представио мост који је у продужетку Скопљанске улице спојио две речне обале. Сазнање да су мостови одувек спајали људе са различитх страна реке наводи на оптимистичко размишљање да град треба да живи од Матарушке Бање до ушћа Ибра у Западну Мораву. Само окружење у коме ће бити довољно места за индустрију, и различите врсте других бизниса, могу да обезбеде перспективнију будућност читавог краја. Ономе ко после дужег одсуства поново дође у град поред Ибра у очи прво пада високим зградама дуж Улице „4. краљевачки батаљон“ затворен центар града коме прети опасност појаве устајалог ваздуха због чињенице да је заклоњен од реке која је годинама представљала специфични еркондишн и начин за вентилацију. У ситуацији кад нема природног проветравања дешава се да дуж главне улице током топлијег дела године температура буде знатно више него само стотинак метара даље према реци. Док шетамо улицама града при проласку поред појединих објеката, који на најбољи начин одражавају последице транзиције, навиру сећања на времена када су били култна састајалишта младих. Типичан пример је у изванредном амбијенту грађен надалеко чувени Дансинг ресторан поред Ибра, касније познат као Статус, а сада руина у непосредној близини центра града. - Пролазимо поред дансинга који је ругло, а био је један од најлепших објеката где смо долазили на игранку. Сећа ме на прве шетње по граду и време кад смо желели да се негде са девојчицама сакријемо од погледа старијих одлазећи под обалу или у парк. То ме враћа у време од пре више од четрдесет година кад смо на овом месту зими јели мазалице уз грејано вино и

МАГАЗИН

30.12.2018.

кувану ракију. Нешто овако не може да се догоди у свету у коме постоји прави урбанизам и где се поштују правила градње, а у мом граду нестају прелепе старе куће у центру које имају српску архитектуру каква више не постоји нигде на свету. У Швајцарској не смеш да пипнеш урбану фасаду која је стара 150 година и која представља непролазну вредност. Иза можеш да градиш шта год хоћеш, али старо не смеш да дираш, а нови материјали као што су стакло и алуминијум морају са посебном пажњом да се комбинују са старим – каже Којић посебно осетљив на нове дијалекте које примећује у разговору међу становницима. Околни градови су одувек у говору имали нешто што их је разликовало од осталих. Оно што је било својствено само Краљеву а разликовало га од Ужица, Чачка, Крушевца, Крагујевца, потиснуто је неким новим дијалектом који никад раније није био присутан у овој средини. Више од локалног становништва осећају га они који су овде

дуго живели, а онда отишли да би се појавили тек повремено. Због тога понекад дођу у ситуацију да, као наш саговорник, помисле како не препознају језик свог града. Скоро четврт века, а то је тек коју годину више од времена када је Милорад Којић напустио Краљево, долазили су у овај град бежећи од ратне опасности људи различитог узраста из готово свих делова бивше Југославије и свако од њих је отуда донео нешто специфично што се у првом реду одразило на језик. У таквој ситуацији прво су најмлађи почели да говоре језиком својих родитеља помешаним са језиком средине у којој сада живе. И ма колико се локално становништво прилагођавало свим променама до мере да их и не примећује чини се да има и оних других којима то у великој мери смета. Ибар је на специфичан начин везивао генерације младих које су се већ са првим пролећним данима селили на обалу реке и ту проводиле све више

времена, поготово током летњег распуста. И баш ту где се налази последњи сплав код надалеко познатог водомера била је мала скакаоница са које се разним стиловима скакало у реку. Они мало старији би већ у нивоу водомера прелазили на другу страну реке и по километар пешачили кроз кукурузишта дуж десне обале да би се у групама спуштали до врбе са које су Рибничани изводили невероватне скокове. Даље према мосту, и острву на коме се налази један његов стуб, готово да и није било купача. А баш на овом месту, стотинак метара низводно од новог моста преко Ибра, требало је да буде сплав „Плава шкољка“ према пројекту старом више од тридесет година. Док гледа у скромне дашчаре на две воде постављене на празним бурићима од нафте Којић не може да се не присети импозантнијег и квалитетнијег објекта какав би, верује, био спектакуларно остварење и понос града. Да је реализован за то време прилично амбициозан пројекат

можда никада не би ни напустио Краљево. И ма колико многима ресторани на сплавовима деловали примамљиво стиче се утисак да се не разликују много од обичне кафане. - Сви велики градови у свету живе на рекама, Париз, Лондон, Беч, Будимпешта.., али не као ми овде. Ови који су правили сплав оставили су иза себе ругло, али нису једини кривци. Кад је добио све дозволе власник је помислио да је то крај приче, па не чува оно што му је природа дала, а то је највећа грешка овог система и то ме боли. И у Канади има проблема, као и у другим деловима света, али су казне високе. Ако је казна одговарајућа свако ће добро да размисли да ли ће, и где, да баци отпад. Али, треба и да му се омогући да га одложи на прописан начин и то је систем који се примењује у целом свету, не и овде – каже Којић. Дуго шеталиште дуж леве обале Ибра заљубљеник у реку сматра најлепшим остварењем у Краљеву у последњих двадесетак година. Таква би,

верује, требало да буде и друга обала што би у многоме допринело да град пређе на десну страну Ибра. Централно градско језгро се чини и сувише малим за све аутомобиле који се током дана слију у њега, па би једно од могућих решења било каквим се прибегава у свету могло да буде претварање ширег простора у пешачку зону са дозволом за кретање аутомобила само станара овог дела града да би могли да изађу. За све друге само драконске казне, и значајно повећање накнаде за паркирање, могу да допринесу решавање проблема у централној градској зони. Торонто са три милиона становника, и још два из ближе околине, током године инкасира 5 милијарди долара од паркирања аутомобила. За контролу служе релативно јефтини паркинг сатови који користе соларну енергију. Власницима аутомобила који током године нису измирили све обавезе, укључујући и казне за непрописно паркирање, онемогућено је да региструју

аутомобил за вожњу у наредној док не измире све обавезе. Камате за нередовне платише су довољно високе да их стимулишу да обавезу изврше у што краћем року, а сасвим супротна ситуација у Краљеву наводи на размишљање да се они којима би економија требало да буде на првом месту више од свега баве јаловом политиком. - Ја сам селективан и желим да видим оно што је лепо, а поносан сам на ово што се гради, посебно нови мост изграђен добрим делом средствима човека из близине Нијагариних водопада. Упорним радом је створио империју и учинио паметан потез донацијом милион евра, па направио ћуприју која спаја људи и која ће то чинити увек. Дао је нешто граду што ће на њега да подсећа све оне који деценијама унапред буду прелазили преко овог моста, али и све друге који су за њега само чули – каже Којић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

Мрежа Жене против насиља

МАГАЗИН

30.12.2018.

ПРОТИВ МИНИСТА

- Пружање услуге националног СОС телефона поверено Заводу за заштиту одојчади и деце који никада није пружао нити има експертизу у пружању ове специјализоване услуге и потврду о оспособљености. - Понашање ресорног министарства представља наставак игнорисања рада и експертизе женских невладиних организација које у Србији пружају услугу СОС телефона од 1990. године. - Последице неодговорности и незнања могу да ускрате могућност женама са искуством насиља да добију подршку од специјализованих женских организација у поверљивој фoрми. - Ако се услуга националног СОС телефона повери јавној служби којом управља држава, жене неће имати алтернативу а ни гаранцију за анонимну, поверљиву услугу рганизације чланице Мреже Жене против насиља обратиле су се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања због најаве да ће услугу националног СОС телефона од јануара 2019. године пружати Завод за заштиту одојчади и деце. Повод да затраже образложење

огледа се у чињеници да би пружање услуге националног СОС телефона могло бити поверено некоме ко никада није пружао нити има експертизу у пружању ове специјализоване услуге. Осим тога од мнинистра се очекује да одговори на питање зашто ће, поред постојања лиценцираних пружаоца

ова услуга бити поверена некоме ко за то нема потврду о оспособљености. Мрежа Жене против насиља оцењује да понашање ресорног министарства представља наставак игнорисања рада и експертизе женских невладиних организација које у Србији пружају услугу СОС телефона од 1990.

АРСКЕ САМОВОЉЕ године. Из Мреже стиже упозорење да је овакво деловање супротно Конвенцији Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици, којим се држава обавезује да обезбеди специјализоване услуге и препозна, подстиче и подржава рад невладиних организација у борби против насиља над женама. Оцењује се да последице министрове неодговорности и незнања могу да ускрате могућност женама са искуством насиља да добију подршку од специјализованих женских организација у поверљивој фoрми. Разлог се огледа у уверењу да, ако се услуга националног СОС телефона повери јавној служби којом управља држава, жене неће имати алтернативу а ни гаранцију за анонимну, поверљиву услугу. - Подсећамо јавност да смо током процеса успостављања услуге националног СОС телефона небројено пута реаговале упозоравајући Министарство на нејасноће, незаконитост и неправилности конкурса. Овај процес дуг

је више од годину дана и током њега су два конкурса поништена, а један обустављен. Неозбиљност овог процеса, лутања у томе на основу ког закона се расписује конкурс, шта је предмет финансирања, постављања лиценце као услова за пријаву на конкурс у моменту када није постојала ни процедура лиценцирања за услугу СОС телефона, намера да се одлуком Владе суспендује члан једног закона, те најава да ће пружање услуге бити поверено нелиценцираном пружаоцу без експертизе, доводе у сумњу разумевање и способност Министарства да имплементира законе и међународне стандарде и успостави закониту услугу националног СОС телефона - наведено је у саопштењу Мреже Жене против насиља достављеном медијима. Све што се дешава повод је за апел на јавност, Владу Републике Србије, потпредседницу Владе и Координационо тело за родну равноправност, министарства правде и финансија, са захтевом да се заустави самовоља ми-

нистра и покушаји корупције, а од њега тражи да се стриктно придржава закона и стандарда прописаних за обезбеђивање услуге националног СОС телефона. Ставове мреже подржавају Импулс Тутин, ...Из круга - Војводина, организација за подршку женама са инвалидитеом из Новог Сада, Организација жена Фемина Смедеревска Паланка, Оаза сигурности Крагујевац, СОС женски центар Нови Сад, Удружење Ромкиња „Освит“ Ниш, Жене за мир Лесковац, Удружење жена Пешчаник Крушевац, Атина Београд, Одбор за људска права СОС телефон Врање, Женски центар Ужице, Акција против трговине људима АСТРА Београд, Виктимолошко друштво Србије Београд, Удружење Феномена Краљево, Центар за права жена у Вршцу, СОС телефон за жене и децу против насиља Власотинце, Културни центар ДамаД Нови Пазар и Аутономни женски центар. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

30.12.2018.

Додељени сертификати повереницима цивилне заштите

ЗАЈЕДНИШТВО - Значајном за ефикасан одговор на изазове природе оцењена је адекватана обука свих припадника цивилне заштите. - На истеку календарске године, на пригодној свечаности у Свечаној сали Градске управе, повереницима цивилне заштите опште намене уручена уверења која потврђују да су са успехом савладали све теме из програма обуке. - Краљево се у различитим срединама, и различитим поводима, помиње као пример добре праксе у области цивилне заштите. - Једна од ретких локалних самоуправа која у највишем извршном органу има члана Градског већа задуженог за послове цивилне заштите. - Од петнаест милиона динара месним заједницма десет за превентивно деловање у заштити од елементарних непогода

ивилна заштита представља организовани одговор државе на различите врсте опасности које угрожавају становништво, животиње, имовину, културна добра, животну средину и друго, организује се, спроводи и припрема у мирнодопским и ратним условима, а обухвата планирање и спровођење мера и активности, њихов надзор и финансирање, обучавање и оспособљавање људства, међународну сарадњу... Мере и активности цивилне заштите имају за циљ заштиту и спасавање од елементарних непогода геолошког и метеоролошког карактера, као што су земљотреси, одрони, клизишта, јаки ветрови, град, магла, суша, мећа-

ва, техничко-технолошких катастрофа у које се убрајају јонизујуће зрачење, хемијска контаминација, пожари, саобраћајне или несреће на раду, потом последица терористичких напада, ратних и других великих несрећа. Све ово спроводи у складу са националним и међународним законима, начелима хуманитарног права и ратификованим конвенцијама и декларацијама. Основним задацима цивилне заштите означени су програмирање и планирање мера и активности за спасавање и заштиту, упозорење на несреће, заштита, помоћ, рехабилитација, организовање, опремање и оспособљавање за заштиту и спасавање јединица цивилне за-

штите, државних органа, фирми и других субјеката, сарадња са другим државама у пружању неопходне помоћи. Све то се реализује кроз узбуњивање, евакуацију, склањање људи, животиња и имовине, збрињавање повређених и угрожених лица, заштиту од зрачења, хемијских и биолошких загађења. У мере које примењује цивилна заштита укључени су и заштита од поплава, на води и под водом, заштита од пожара и експлозија, од неексплодираних убојитих средстава, прва медицинска помоћ, асанација терена, очување разних добара од општег интереса, успостављање свих служби од јавног интереса

Фото: М. Радовановић

УСЛОВ УСПЕХА

30.12.2018.

МАГАЗИН

и друге. Значајном за ефикасан одговор на изазове природе оцењена је адекватна обука свих припадника цивилне заштите, посебно повереника којима су на истеку још једне календарске године, на пригодној свечаности у Свечаној сали Градске управе, уручена уверења која потврђују да су са успехом савладали све теме из програма обуке. Сем Одељења за послове цивилне заштите значајан допринос у реализацији обуке дали су Градска управа, Градско веће, Градски штаб за ванредне ситуације, Сектор за ванредне ситуације, Црвени крст и други, а резултат се огледа у чињеници да се Краљево у различитим срединама, и различитим поводима, помиње као пример добре

праксе у области цивилне заштите. Из Одељења за послове цивилне заштите стиже потврда захвалности удружењима грађана која су препознала цивилну заштиту као алат који ће им помоћи да реализују своје програме. Потврђена је и неопходност укључивања свих прпадника локалне заједнице у систем цивилне заштите, јер је то једини начин да се адекватно одговори на изазове које доносе природне катастрофе уз подсећање да без њих неће моћи да се реагује на адекцватан начин. Промоција треће генерације повереника цивилне заштите опште намене прилика је за потврду да ће тек кроз две деценије бити јасно колики значај имају активности које на едукацији ста-

новништва реализује Одељење за послове цивилне заштите. Због тога се ставља нагласак на активности Краљева и чињеницу да се сврстава у ред ретких локалних самоуправа које у највишем извршном органу има члана Градског већа задуженог за послове цивилне заштите. Резултат се огледа у податку да су у буџету за наредну годину издвојена средства за улагање у цивилну заштиту. Од петнаест милиона динара опредељених за ову намену планирано је да се пет реализује преко Јавног предузећа за уређивање грађевинског земиљишта „Краљево“, а десет усмери према месним заједницама како би могле превентивно да делују у заштити од елементарних непогода. Издвајање је последица поштовања за-

конске обавезе, а проистче из чињенице да онима који не поступе у складу са њом прети кривична и материјална одговорност. Разлог више је податак да је ове године потрошено тридесет милиона динара као накнада грађанима који су пртрпели повреде од уједа паса, а да се за наредну планира пет милиона динара већи знос. Значајан допринос реализацији обуке дала је Канцеларија за управљање јавним улагањима Владе Републике Србије из које долази потврда да се већа пажња овој области поклања од 2014. године кад је територија града Краљева претрпела знатне штете од поплава. - Када сте били поплављени кренула је идеја да се нешто уради, не када

се деси катастрофа него да будемо спремни и припремљени на све оне будуће елементарне непогоде које знамо да ће доћи. Није више питање да ли ће, него само када ће. Ови послови и униформа су заиста грађански активизам, нешто што је допринос заједнице целом механизму управљања ризиком, јер то држава не може да уради сама. Овај вид превентиве не може ниједна држава на свету, ниједна локална самоуправа, већ само заједно интеграцијом грађана и власти можемо да будемо отпорнији на будуће елементарне непогоде. Ми причамо о реаговању и како треба да дочекамо катастрофу, али ваша улога није та. Ваша улога је да превентивно делујете, да едукујете

комшије и грађане како треба да поступају, али и како треба да се понашају и живе са природом која нас окружује, јер све ово што нам се дешава јесте последица тога што не живимо тако. Тек кад будемо живели у складу са тим неће нам се дешавати да катастрофа обрише велике инвестиције, тога смо били сведоци 2014. и 2016. а и ове године - поручила је Сандра Недељковић из Канцеларије за јавна улагања. Значај активности реализваних у Краљеву потврђен је и на Европском форуму за смањење ризика у Риму где је, у оквиру екипа цивилне заштите опште намене, представљена активност Добровољног ватрогасног друштва и улога жена у систему цивилне заштите. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

МАГАЗИН

30.12.2018.

Друга бригада Копнене војске у години јубилеја

ДО ОДЛУКЕ У - Квиз такмичење екипа Друге бригаде Копнене војске. - Од једанаест екипа у првом кругу такмичења више од половине одговорило на сва питања. - До победника у допунском кругу са питањима веће тежине. - Победник екипа 21. пешадијског батаљона, коју су чинили потпоручник Андрија Дробњак, старији водник Ранко Ђуришић и разводник Јелена Миленковић који ће представљати Другу бригаду у квиз такмичењу на нивоу Копнене војске у марту следеће године. - Свеукупни победник у мају следеће године одина на измаку пролази у знаку обележавања сећања на важне догађаје из српске историје од којих је најначајнијим оцењена стота годишњица од завршетка Првог светског рата. И поред потврде да је централна

манифестација обележавања значајаног јубилеја одржана 11. новембра, на дан када је сто година раније потписано примирје између представника две супростављене групације држава, нису у потпуности замрле активности ве-

зане за овај догађај што ових дана доказују припадници Друге бригаде Копнене војске. Начином да се на достојан начин обележи стота годишњица од завршетка Првог светског рата у Војсци Србије је оцењен квиз знања припад-

ПРОДУЖЕТКУ ника јединица са темом везаном за период између 1914. и 1918. године. У великој дворани Дома Војске Србије једанаест трочланих екипа настојало је да покаже супериорност над осталима и избори могућност учешћа на вишем нивоу такмичења. У три стотине питања упакована је тематика везана за догађаје који су обележили то време а везани су за српску војску у Првом светском рату, њен ратни пут, формације, губитке и друге. После пет кругова такмичења екипе су показале уједначено знање, а од једанаест пријављених више од половине одговориле на сва питања због чега је било неопходно да се победник квиза потражи у последњем, допунском са питањима нешто веће тежине. За нијансу више знања од осталих показала је екипа 21. пешадијског ба-

таљона, коју су чинили потпоручник Андрија Дробњак, старији водник Ранко Ђуришић и разводник Јелена Миленковић, која ће као победник представљати Другу бригаду у квиз такмичењу на нивоу Копнене војске које се очекује у марту следеће године, највероватније у Нишу. Након што буду окончана такмичења на нивоу родова Војске Србије очекује се завршно у мају када треба да буде проглашен свеукупни победник. Поред тога што су показали завидно знање о значајним догађајима из периода Првог светског рата такмичење је потврдило и висок ниво информисаности припадника о културним дешавањима у једницама српске војске, посебно музичком делу оличеном у подсећању на традицију уз гусле, али и рад новинара репортера и песника

који су дали посебан допринос у тренуцима између две битке надахњујући патриотизмом остале припаднике војске. Искуства прве фазе такмичења потврдило је значајно интересовање припадника Друге бригаде Копнене војске за овај вид провере знања што је повод за размишљање да се иста пажња посвети и другим догађајима из националне историје које војска обележава као однос према традицији. Отуда и уверење да ће квиз, као начин да се сем учесника и други припадници јединице упознају са значајним догађајима из историје, у наредном периоду наћи чвршће утемељење у Другој бригади Копнене војске али и другим јединицма Војске Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Родоначелник музичке династије: Света Раденковић (3)

МАГАЗИН

30.12.2018.

МУЗИКА ИЗ ДУШЕ И СРЦА

- Пет музичара, а двадесет инструмената. - Ко се није појавио на Сабору трубача у Гучи као да није ни постојао. - Из Гуче овенчани наградама. - Искуства са различитих места изазов за Кустурицу и Фелинија. - Из Краљева потекла својеврсна певачка репрезентација у којој најзначајније место заузима Предраг Живковић Тозовац. - На почетку музичке каријере списак од сто обавезних песама. - Уз све друге услове неопходни су велики и непрекидан рад и много учења. - За двадесетак година неће постојати музике која настаје у данашње време. - Некад су се музиком бавили само Цигани, јер је друге било срамота. - Музика је број један међу уметностима, па нема нормалног човека који не воли музику и неће другачије да се осећа кад чује добру музику

одатак да је музика, највише заступљена врста уметности, присутна у готово свим сферама живота један је од повода за закључак да се и однос појединаца према њој разликује. Разлози за то су различити, често и субјективне природе, а Света Раденковић, после деценија активног присуства у области којој је дао својеврстан печат, верује да јој у процени квалитета треба придружити и забавни карактер. Можда и због тога, каже, цени оне извођаче који су се, поред виртуозности на неком од инструмената, показали као добри забављачи. Таквима су се у више наврата доказала и тројица Раденковића од којих друга генерација музичара наставља успешну каријеру на међународној музичкој сцени. Колико су њени захтеви по који пут велики најбоље потврђује податак да Коља Раденковић често наступа са четворицом врсних музичара, а сви заједно свирају двадесет инструмената. У таквој ситуацији није необично да током наступа по пет пута промене састав, ни да у неком од угоститељских

МАГАЗИН

30.12.2018.

објеката засвира и гудачки квартет. Са дистанце од две деценије, можда и мало више, Света се са сетом осврће на период када је са синовима, или другом саставу, на неком од ексклузивних места, а таквих је било и у Краљеву, без дана паузе свирао пуне три године. Промене на музичкој сцени утицале су на интерес и укус публике, нема више наступа у Башти Ибар и Ресторану Лондон, па се свирка своди само на дане викенда, све чешће само на суботу. Није необично ни да, захваљујући развоју технологије, један музичар замењује цео оркестар, па често пева уз пратњу унапред снимљене музике, а да је то у уређенијим срединама најстрожије забрањено потврђује гостовање краљевачких трубача у Грчкој. Гуча је и далеко ван граница Србије препозната као место надметања трубачких оркестара због чега је у круговима оних који се баве овом музиком дубоке корене пружило уверење да онај ко се није појавио на Сабору трубача као да није ни постојао. Био је

то основ настојања да се краљевачки трубачи убеде у неопходност учешћа за шта је Раденковићу било потребно неколико година. Колико је став био исправан потврђује титула најбољег трубача Кољи Раденковићу још на предтакмичењу, а оркестру потврда да је приликом првог наступа у Гучи одсвирао марш боље од свих других учесника. Сви који су икада пожелели да се појаве на овом престижном такмичењу знају каква их конкуренција чека и колико се добро треба припремити како би остварили што бољи пласман. Знају и да за учешће на такмичењу најбоље оркестре припрема Драган Кнежевић који је направио прве озбиљне аранжмане народне музике за Тому Здравковића и Шабана Шаулића. Колики се потенцијал крио међу краљевачким трубачима најбоље потврђује податак да му је за одређену врсту припреме требало три пута мање времена него са најбољим дувачким оркестром у земљи претходне године и трубаче способне да, иако музички неписмени, одсвирају све што

чују. И поред потврде да би шест месеци рада било довољно за сигурно сврставање међу три најбоља оркестра у земљи изостао је интерес чланова оркеста ма колико трошкови ангажовања музичког стручњака биле безначајни у односу на зараде. - Код музичара су односи доста компликовани, па ретко можеш да нађеш доброг човека и доброг музичара, па са сваким ко спозна да је добар тешко излазиш на крај. Мени је сваки савет добродошао што се потврдило у време док смо током наступа у „Женеви“ свирали „Јесење лишће“, композицију са акордом који сам сваки пут промашивао. Једном приликом док смо свирали улазе у кафану три Рома, а један ми приђе и шапне, ц мол. У паузи му пошаљем пиће, упознам се са њим и сазнам да је Јашко, деда Марије Шерифовић. Мирко Шоуц је засигурно највећи џез хармоникаш у Југославији који је свирао са многим музичарима, па и са „Седморицом младих“. Његов гитариста Драгољуб Китић је једном прили-

ком чуо неког клинца који свира гитару па пришао да га пита шта је то, што потврђује да од сваког можеш по нешто корисно да научиш, по некад и кад се најмање надаш - прича Раденковић уз признање да и пред наступ у кафани осећа велику трему, понајвише због страха да неће знати нешто што се од њега тражи. У ретким ситуацијама кад се и то деси увек се појача жеља да савлада и неку од скоро заборављених песама, а највеће задовољство доживи уколико дође у прилику да некоме ко је то тражио било када потврди колико се потрудио. Музичари су одувек били осуђени на честа путовања, а развој комуникација значајно допринео да више нема географских препрека за пут и до најудаљенијих делова планете. Света Раденковић се задовољава честим одласцима у Аустрију понајвише због жеље да помогне синовима кад им затреба профил уметника који познаје више инструмената. Искуство из последњих неколико година потврђује

да су Аустријанци веома весео народ, а прилика да то покажу су чести празници кад се све подређује забави. Две генерације музичке династије Раденковић најчешће наступају као трио, а само у изузетним приликама укључе још по неког. Искуства су различита а оно што је за пет деценија бављења музиком доживљено на свадбама, сахранама и бројним другим местима, било би добра грађа за књигу чији би садржај, каже Раденковић, чак и прослављени Емир Кустурица и Федерико Фелини, тешко могли да измисле. Само то је довољна потврда да би књига, бар међу музичарима, могла да буде својеврсни бестселер. Међународно искуство добра је прилика за доказ односа према музичарима и потврду не тако ретких случајева у земљи кад је тешко наплатити пружену услугу чак ни након наступа на најексклузивнијим местима. Дочек Нове године на једном таквом, где је више од две стотине гостију хотелски аранжман за једно вече коштао између 300 и 350 евра, претворио се у чека-

МАГАЗИН 30.12.2018.

ње са неизвесним завршетком и наплату тек неколико месеци касније кад су музичари већ посумњали да је колега из оркестра одавно узео и потрошио паре. У таквим околностима готово невероватно звучи податак о пословима у не тако далекој земљи где није неуобичајено да се услуге музичара плате и неколико месеци унапред. Повратак на период пред крај средњошколског периода, и пропуштена прилика за упис на неку од високих музичких школа, прилика је за потврду како би, да се то догодило, крај радног века дочекао као наставник музике а то није оно чему треба да тежи прави музичар. Краљево се годинама уназад потврђује као отворено место у које може да дође свако ко процени да ова средина задовољава његове потребе. Потврда да је последњих деценија таквих све више прилика је за уверење да су у ову средину донели и музички укус што је у значајној мери утицало и на изглед музичке сцене. И поред тога неспорна је чињеница да је из ове средине потекла својеврсна певачка репрезентација у којој најзначајније место заузима Предраг Живковић Тозовац. - Тозовац је један од три највећа музичара, текстописац и композитор, а то је свуда у свету најважније. Свако може да отпева овако или онако, а само један од десет милиона Срба је написао „Стани, стани Ибар водо“. Сем тога Тозовац је свирач и певач, а преко свега изузетан забављач што је готово немогуће саставити у једној личности. Рачунајући музичку школу и студије школовао сам се двадесет пет година и за то време само за једног колегу могао да кажем да његова петица није као петица неког другог. У музичкој школи ни за једног нисам могао да кажем да ће сигурно направити значајнију каријеру иако сам код неких видео велику жељу за тим, јер су само о томе причали. Иако музичко образовање

олакшава посао пре тога мораш да имаш нешто у себи, јер није лако изаћи пред публику и свирати било шта. Код многих музичара сам приметио да имају трему, а имам је и ја првенствено због стрепње да ли ћу задовољити људе. Кад сам почео да свирам направио сам списак од сто песама које морам да знам, јер шта ћу у кафани ако не знам одређене песме - признаје Раденковић као један од многих који потврђује да је у музици, уз све друге услове, неопходан велики и непрекидан рад и много учења. У данашње време је много тога олакшано јер нове технологије омогућавају лаши приступ најразноврснијим информацијама неопходним за свладавање знања потребног да се одржи корак са актуелним трендовима и захтевима конзумената. Податак да су и у таквим околностима приметне велике разлике само потврђује недовољан рад за шта се оправдање тражи у уверењу да знају и оно што не знају. Музичка сцена, више од неке друге области, обилује најразличитијим новотаријама које пре свих прихватају млади, а у поплави разноврсне музичке понуде и различитих стилова чини се да је најтеже онима који су у дугом периоду пратили законитости у овој области. - Свирали смо на Егзиту где сам имао прилику да гледам ди-џејеве. Хиљаде младих људи дођу и уживају, а иако од музике нема ништа сви су срећни и задовољни. Са момцима из Београда свирао сам лекарима у Врњачкој Бањи. Евергрин, савршена музика, а кад је један момак сео за оргуље сви су се поскидали и подигли руке. У таквим околностима можемо да затворимо дућан са нашом музиком, јер против укуса не можеш ништа. Никад не бих отишао на неке концерте, а два милиона њих се куне у певачицу због које је, кад је требало да плати затворску казну, седамсто хиљада њих купило једну

њену песму која је коштала евро, а ко сам ја да тврдим да то не ваља каже Раденковић уз признање да све више чита, првенствено о животима музичара од Моцарта на даље. Сви који су у неком периоду стварали нову музику имали су проблем са прихватањем околине, а Раденковић верује да за двадесетак година свих 99 одсто музике која настаје у данашње време неће постојати. Један од повода који упућује на то је став да музика није само оно што је записано на папиру. Најбоља потврда је различито тумачење истих музичких знакова за шта је, каже Раденковић, неопходно да човек поред музичког образовања има још нешто, а то се зове душа и срце. - Много људи се бави музиком. Некад су то били само Цигани јер је било срамота да се други баве музиком. И поред тога нико од њих, сем ретких, није направио неку каријеру Ја сам у посао ушао из велике љубави према музици и мислим да је музика број један међу уметностима, да нема нормалног човека који не воли музику и да се неће другачије осећати када чује добру музику. Ако ме неко данас пита да ли ћу да једем или свирам ту нема нема дилеме - каже Раденковић. На класично питање до када још нема правог одговора. Колико је музика пустила дубоке корене у души и срцу сведочи податак да ентузијазам не попушта ни у светлу чињенице да често свира и са три пута млађим музичарима од којих већина демонстрира музичко савршенство. Поређење са музичким почецима пре пет деценија води ка ставу да је и на половини тинејџерског доба био практично неупотребљив. Коља и Божа су на том узрасту могли да се поздраве са родитељима и оду у свет без страха да ли ће бити у ситуацији да живе самостално. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

Уметност (не) познаје аутизам

МАГАЗИН

30.12.2018.

НАСТАВАК РАДА И

- У оквиру пројекта Уметност (не) познаје аутизам организоване две ликовне колоније у којима је учествовало двадесетак афирмисаних краљевачких и београдских сликара. - Приход од продаје слика по приступачним ценама да се у идућој години обезбеди одрживост пројекта и организација нових креативних радионица намењених особама са инвалидитетом. - После неколико дана у згради Градске управе изложба пресељена у нововотворени уметнички простор Алтернатива, у кули један, где ће радови бити доступни јавности још неколико недеља

СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

30.12.2018.

МАГАЗИН

рганизације цивилиног друштва се деценијама уназад потврђују као значајан фактор у различитим областима у којима држава не може да се похвали посебном ефикасношћу што је повод да локална самоуправа у Краљеву суфинансира њихове пројекте којима се остварује јавни интерес. Прилика да искористи ову повољност током године је пружена Удружењу Краљевачки форум које је акценат ставило на посебан вид ликовних радионица за особе са аутизмом чији су резултати представљени јавности почетком овог месеца. Начином да се обезбеде средства за одрживост пројекта „Уметност не познаје аутизам“ и у наредној години Краљевачки форум је оценио продају слика насталих у оквиру две ликовне колоније, одржане у августу и октобру ове године, који су изложени у холу испред Свечане сале Градске управе. Председник Удружења Бојан Ота-

шевић подсећа да је на колонијама учествовало двадесетак афирмисаних краљевачких и београдских сликара иза којих је остало исто толико радова који су, по приступачним ценама, понуђени љубитељима ликовне уметности. Циљ организатора је да се средставима од продаје слика обезбеди одрживост пројекта и у наредној години и организација нових креативних радионица намењених особама са инвалидитетом. - Креативне рдионице су трајале од половине марта до краја новембра ове године, а искуство стечено током неколико месеци превазилази сва очекивања. Иако су у почетку деца долазила са извесном дозом резерве, и по мало бојажљиво, кад смо се боље упознали прихватили су рад кроз игру током кога су се, уз помоћ ликовних педагога, упознавали са новим материјалима. Пре прве радионице знали смо шта деца не могу ,а током две реализоване

видели и оно што могу кад дођу у контакт са различитим материјалима за цртање, сликање и вајање. Од петнаестак на почетку током трајања радионице половина је показала довољан ниво интересовања, и спремности за озбиљан рад, па смо направили селекцију оних који су показали одређен ниво функционалности у уметничком изразу, а искрено се надам да ћемо у наредним годинама направити корак даље и организовати још квалитетније радионице - каже Оташевић. Вишемесечно искуство потврђује да је овој категорији деце драгоцена свака врста подршке остварене уз помоћ чланова здравственог и креативног тима, али и родитеља којима је омогућено да присуствују радионицама. Почетак реализације пројекта обележен је извесном дозом резерве према коначним резултатима поготово што сличних активности, сем у Новом Саду, није било у другим срединама.

Све дилеме су отклоњене у тренутку кад су деца показала довољну мотивисаност да по сат времена буду сконцентрисани на оно што им је понуђено и са завидним интересовањем поклоне пажњу изражавању различитих осећања. Оташевић указује на чињеницу да је при сваком новом сусрету са учесницима радионица био видљив напредак што потврђују права мала уметничка дела изложена у просторијала Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ а потом, заједно са радовима насталим у оквиру две ликовне колоније, у згради Градске управе. - Задовољство оним што су остварили учесници радионице пројектују кроз наше задвољство. Ако виде да их хвалимо, и да смо ми радосни, њихов сензибилитет је много већи него наш па осете наше задовољство и радост јер виде да су урадили нешто квалитетно и добро. То нас инспирише да радимо

даље, а и њих мотивише осећај који им показујемо. Ако радионица траје сат времена и раде све време, значи да се осећају угодно у тој атмосфери, а то је највећи репер и мерило за то њихово задовољство. За напредак је најважније време, као и подршка у сваком погледу, технички, људски и стручно. Најбитнија је материјална подршка да би се обезбедили најосновнији услови за несметан рад, материјал и све што је неопходно за одржавање креативних радионица - каже Оташевић. Значајном за реализацију пројекта оцењује се сарадња са Унијом организација особа са инвалидитетом, пре свега у проналажењу начина да се осигура одрживост, а чињеница да је значај препознала и локална самоуправа појачава уверење да ће тако бити и наредне године. У Краљевачком форуму не крију оптимизам али ни спремност да се, уколико изостане подршка локалне самоуправе, обрате људима до-

бре воље спремним да подрже овај вид активности. Искуство из прве године реализације пројекта потврђује да учесници радионице у првом месецу не показују посебно интересовање за ликовно стваралаштво које се у даљем току показало као посебно значајно за вербалне и невербалне контакте. Разлог се види у недовољном броју речи које користе па се изражавање преко слика показало као добар вид комуникације. Селекција радова за које је оцењено да поседују одређен ниво квалитета оцењена је као добар начин за већи степен социјализације у друштву, можда и обезбеђење егзистенције. Изложба продајног карактера је, после неколико дана у згради Градске управе, пресељена у нововотворени уметнички простор Алтернатива, у кули један, где ће радови бити доступни јавности још неколико недеља. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Петар Пан и Магична књига Недођије

Други чин

улоге тимаче Мило Вентимиља, Ванеса Хаџенс, Џенифер Лопез и Анали Ешфорд. Филм се приказује до 2. јануара, а пројекције почињу у 20 сати.

Аквамен

Чаробна земља Недођија је у великој опасности, јер је Капетан Кука решио да пронађе Магичну књигу и ослободи чудовишта како би једном заувек уништио Петра Пана. Одговор на питање да ли ће Петар уз помоћ верних другара, Звончице, Венди, Мајкла, Џона и Изгубљених дечака успети да испуни пророчанство Магичне књиге и спасе Недођију и Лондон гледаоци ће наћи у новој авантури најомиљенијег јунака. Анимирана породична авантура у 2Д формату синхронизована на српски језик, у трајању од сат и по, настала је према сценарију Романа ван Лимта у режији Чандерскарана, а анимираним јунацима гласове су позајмили Јелена Гавриловић, Ђорђе Стојковић, Милан Громилић, Ања Мит, Мирољуб Турајлија, Драган Вујић и други. Филм се приказује до 2. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Свима који су волели романтичне комедије „Непланирано венчање“ с Метју Меконахијем, „Догодило се на Менхетну“ и „За све је крива свекрва“ са Џенифер Лопез у главним улогама, свидеће се романсирана љубавна комедија „Други чин“. Радња филма прати Мају, трговца која потпуно мења начин живота и навике како би доказала да титула и диплома нису пресудне за успех у животу. Маја живи у Квинсу и 15 година ради исти посао у супермаркету, а након што очекивану промоцију доделе другом, уз помоћ фалсификоване биографије и најбоље пријатељице Жоан, добије канцеларијски посао из снова. Једини је проблем што о том послу не зна апсолутно ништа, а мора и озбиљно да поради на свом стилу. Филм чије трајање за три премашује сто минута настао је према сценарију Џастина Зекама и Илејн Голдсмит Томас у режији Питера Сигала, а главне

Аквамен је још једна фантастична и акцијом набијена авантура студија Ворнер Брос, а открива причу у којој млади Артур Кари сазнаје да је наследник трона подводног краљевства Атлантиде у које мора да се врати како би спасао свој народ. Акциона авантура, којој недостаје седам минута да би трајала два и по сата, настала је према сценарију Дејвида Лесли Џонсон МекГолдрика и Вила Била у режији Џејмса Вона, а главне улоге тумаче Џејсон Момоа, Амбер Херд, Патрик Вилсон и Никол Кидмен. Филм се приказује до 2. јануара, а пројекције почињу у два сата пре поноћи.

После три године паузе изабрани најбољи спортисти

МАГАЗИН

30.12.2018.

ТРИЈУМФ БИЦИКЛИСТА

- У години на измаку по резултатима предњачили индивидуални спортови што потврђују успеси бициклиста, стонотенисера, кајакаша, кик-боксера и других. - Прошле године из градског буџета издвојено седамнаест милиона динара за спорт, ове педесет а за следећу се планира педесет шест милиона. - Најуспешнији спортисти Јелена Ерић и Душан Рајовић, спортски радних Горан Јовановић а екипа ЖКК „Краљево“

рај године је прилика за сумирање резултата у различитим областима живота, између осталих и у спорту који заокупља пажњу великог броја припадника локалне заједнице. Тешка економска ситуација сматра се једним од основних разлога за посустајање у различитим областима, па и у спорту, што најбоље потврђују резултати краљевачких клубова остварених током године. Да се ситуација поправља потврђује избор најбољих спортиста, спортских радника и организација који је, после три године паузе, поново организовао Спортски савез Краљева. Да избором новог руководства почиње нова фаза у раду ове организације потврђено је половином године када је, по многима најуспешније у земљи сем Београда, организован Мали сајам спорта а настављено на крају избором оних који су обележили спортски живот Краљева у овој години. Спортски савез се потрудио да календарску годину испрати на прави начин и скромном свечаношћу, уз присуство спортиста и спортских радника, подсети на значајне догађаје из ове уз указивање на планова за наредну годину.

МАГАЗИН

30.12.2018.

У години коју председник Спортског савеза Краљево Милош Симовић оцењује тешком, посебно због пехова у ситуацији кад се клубови нису најбоље снашли, значајним се оцењује напор да се настави пре три године прекинута традиција. Охрабрује податак да су по резултатима предњачили појединачни спортови што потврђују успеси бициклиста, стонотенисера, кајакаша, кик-боксера и других. Симовић верује да почетни резултати дају довољно повода за оптимизам и наговештај да би добре резултате током наредне године могли да остваре и други. На једном месту, у Свечаној сали Градске управе, окупили су се рукометаши, одбојкаши, кошаркаши, кајакаши, боксери, фудбалери, каратисти, мотоциклисти пред којима је градоначелник Краљева потврдио жељу да, заједничким напорима, допринесе решавању нагомиланих проблема. Опредељење да се улагање у спорт из године у годину повећава огледа се у чињеници да је 2017. из градског буџета издвојено седамнаест, током ове педесет а следеће се планира утрошак педесет шест милиона динара. Поред

средстава намењених спортским клубовима, удружењима и организацијама, значајним се оцењује улагање у спортску инфраструктуру, а најбоља потврда је почетак радова на реконструкцији Атлетског стадиона чији се завршетак очекује током наредне године. Сем стварања адекватних услова за атлетска такмичења није без значаја податак да би, решавањем проблема подтрибинског простора, били створени знатно бољи услови за одржавање куглашких такмичења. Иако су представници локалних власти пред локалне изборе пре две године присуствовали почетку радова на изградњи затвореног базена, у непосредној близини спортске дворане у Рибници, градоначелник подсећа да је завршен пројекат на основу кога се од Министарства омладине и спорта тек очекују потребна средства. У ишчекивању позитивног одговора довољним се сматра податак да су решени имовинско правни односи као услов за почетак градње фудбалског стадиона. Уз подршку министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику стиже потврда подршке о улагању у

спортске терене на Гочу, а боље дане могу да очекују и боксери. Разлог за оптимизам је потврда да ће просторије за рад бити реконструисане заједничким улагањима локалне самоуправе и пријатеља Боксерског клуба Металац, а повод уверење да се скромним улагањима у овај спорт стварају услови за добре резултате. Након што су, после фудбалера Слоге, у нижи ранг такмичења морали да се преселе кошаркаши и одбојкаши радује податак да Рибница остварује добре резултате, а само један пораз у досадашњем такмичењу даје довољно повода за оптимизам да ће већ наредне године заиграти у елитном друштву. То не би могло да се очекује од кошаркаша Слоге које је последњи пораз удаљио степеницу више од пласмана у Кошаркашку лигу Србије. У локалној самоуправи најзначајнијом сматрају потребу да се клуб финансијски стабилизује, и ослободи дугова из претходног периода, како би као финансијски стабилан имао веће шансе за пласман у виши ранг такмичења. - Драго ми је што организујемо овакав догађај, што су млади људи преузели Спортски савез Краљева и што се труде

да направе резултат. Мислим да се резултат види, макар у иницијативи и жељи за побољшањем односа, и да ће млади људи који чине Спортски савез у годинама које следе направити добар резултат, а да ћемо сви заједно моћи да се радујемо. Надам се да ће Краљево, кад буде више новца у буџету, имати и клубове који ће и у најпопуларнијим спортовима моћи да се такмиче за прво место и освајање шампионата. То није толико далеко, а мислим да ћемо за неколико година са више средстава у буџету моћи да будемо конкурентнији за највиши пласман у свим спортовима са лоптом, али и боксу, стоном тенису и другим којима се краљевачка деца баве - потврдио је градоначелник Предраг Терзић. По оцени Спортског савеза најуспешнија сениорка је Јелена Ерић која је, као једна од најбољих спортисткиња у земљи већ остварила норму за учешће у бициклистичким такмичењима на Олимпијским играма 2020. године. У мушкој конкуренцији то је Душан Рајовић који се , са оствареном олимпијском нормом, сврстава међу најупешније бициклисте. Звање најуспешнијег спортског радника

додељено је председнику Кајак клуба „Ибар“, тренеру и селектору кајакашке репрезентације Горану Јовановићу, док је као посебно признање плакету за промоцију у реализацији и афирмацију спорта добио Александар Даишевић. Најупешнији тренер града Краљева у 2018. години је тренер кадетске фудбалске репрезентације Рашо Бабић који је, без иједног пораза, пионире Фудбалског клуба Кикер довео до финалног дела такмичења за шампионат државе. Краљевачким пионирима је титула измакла за длаку јер су вршњаци из Црвене звезде, после нерешеног резултата и продужетака, били ефикаснији у извођењу казнених удараца са беле тачке. Симовић потврђује да није било превише дилеме при избору најсупешнијег клуба каквим је оцењен Женски кошаркашки клуб Краљево. Високопласиран на крају претходног првенства клуб се, поред учешћа у регионалном такмичењу, сматра ретким који је на домаћем терену успео да победи екупе Црвене звезде и Партизана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.12.2018.

Пред Четрдесет девету Новогодишњу атлетску трку

МАГАЗИН

30.12.2018.

МРСАЋ ЧЕКА

100

- Старт четрдесет девете новогодишње атлетске трке у Мрсаћу 2. јануара у 11. сати. - Неколико дана пред старт потврђене пријаве двадесет осам екипа међу којима су београдски Црвена звезда и Партизан, атлетски клубови Нови Пазар и Младост Ужице, Морава Ћуприја... - Првопласираним у свим категоријама медаље и дипломе, најбољима пехари. - У категорији сениора новчане награде. - Спорт, привреда и политика на истом задатку. - Трка сваке године добија карактеристике све озбиљније манифестације. - Врхунац у години полувековног јубилеја. - На старту и атлетичари из Кеније

А ШАМПИОНЕ

101

102

МАГАЗИН 30.12.2018.

анифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, која се одржава од 1971. године, и у некадашњој Југославији је имала обележје првог атлетског догађаја у календарској години, а деценијама је редовно била у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а у новије време организацију манифестације је прихватило Удружењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. Мрсаћ ове године, у среду 2. јануара по четрдесет девети пут, очекује атлетичаре са простора целе Србије, али и других земаља, који ће одмерити снаге у неколико дисциплина у мушкој и женској конкуренцији. Неколико дана пред трку председник удружења „Новогодишње атлетске трке Мрсаћ“ у овом поморавском селу подсећа да је трка оволики низ година опстала захваљујући мештанима и бившим атлетичарима, од пре неколико година и граду Краљеву. Помоћ локалне самоуправе оцењује се значајном јер доприноси да трка сваке године добија карактеристике све озбиљније манифестације која очекује да достигне врхунац кад буде обележавала полувековни јубилеј. Мрсаћ је село мирних, добрих, радних људи и јаких домаћинстава у коме је још 1924. формирано певачко друштво, атлетска, фудбалска и шаховска секција. Спортски дух се од тада ширио, па је формирано и спортско друштво које је окупљало више различитих секција. Све што се на простору земље дешавало деведестих годи-

на прошлог века није заобишло Мрсаћ, па су неке активности изгубиле на интензитету, али је остао спортски дух на најбољи начин манифестован у фудбалском клубу. У Мрсаћу су дубоко уверени да ће Новогодишња атлетска трка и после пола века наставити да се одржава, а добар повод је податак да су на њој прве кораке направили бројни касније познати атлетичари, али и они који су већ стекли одређене позиције у овом спорту. Међу њима су атлетска легенда Фрањо Михалић, потом Дане Корица који је у овом месту боравио више пута, па Вера Николић, Данијел Темим, Рифат Зилкић, Амела Терзић и многа друга значајна атлетска имена са простора бивше Југославије и Балкана. Да трка опстаје толико година у значајној мери доприносе привредна друштва која на адекватан начин потврђују друштвену одговорност. Неколико дана пред старт прве трке, 2. јануара наредне године сат пре поднева, председник Удружења „Новогодишње трке Мрсаћ 1971“ Николић Милан потврђује да је већ пријављених двадесет осам екипа међу којима су београдски Црвена звезда и Партизан, атлетски клубови Нови Пазар и Младост Ужице, Морава Ћуприја и други. Као и прошле године са старта ће кренути и атлетичари из Кеније, а у Мрсаћу са нестрпљењем очекују увек радо виђене госте, живу легенда српске атлетике Оливеру Јевтић и нешто млађе Амелу Терзић и Елзана Бибића. Један сат пре поднева, на стази дугој две стотине метара, први ће стартовати ученици и ученице од првог до четвртог разреда основне школе а потом старији основци који ће, у обе конкуренције трчати 1.650 метара. Стаза исте дужине одређена је за млађе и старије пионире и

пионирке, а два пута дужа за млађе јуниоре и јуниорке, јуниоре, јуниорке и сениорке. Задатак сениора је да пре циља претрче шест хиљада и шест стотина метара, а ветерана да се, у неколико категорија у зависности од година старости, опробају на дупло краћој стази. Право учешћа на Новогодишњој атлетској трци Мрсаћ имају сви заинтересовани у некој од старосних категорија: ученици и ученице од првог до четвртог разреда, потом ученици и ученице од петог до осмог разреда основних школа, млађе пионирке и пионири, старије пионирке и пионири, млађе јуниорке и јуниори, јуниорке, јуниори, сениорке, сениори и ветерани. Пријављивање заинтересованих обавља се путем имејла ul.trkamrsac1971@gmail.com, или на лицу места најкасније сат времена пре почетка програма. Као ранијих година по три првопласирана такмичара у свакој категорији добиће медаље и дипломе, а победници и пехаре. Победнику сениорске трке припада прелазни пехар, а по три првопласирана у мушкој и женској конкуренцији могу да очекују и новчане награде. Значајну помоћ атлетским радницима Мрсаћа ове године пружа Спортски савез Краљева из кога стиже потврда да могу очекивати сваку техничку, промотивну и организациону подршку као потврду жеље да се, кад год је то потребно, помаже свим клубовима у граду и региону. У години која претходи јубиларној у Мрсаћу подсећају на све веће захтеве Атлетског савеза Србије што сведочи о значају манифестације која се сврстава у ред најдуготрајнијих у земљи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

103

104

МАГАЗИН 30.12.2018.

Рибница - Футог 1:3

105

МАГАЗИН

30.12.2018.

ЖКК Краљево - Партизан 77:83

106

107

108

МАГАЗИН 30.12.2018.

Константин - Слога 81:59

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 30. ДЕЦЕМБРА И 5. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

30.12.2018.

30. децембар

110

1853. — САД су купиле од Мексика око 77.000 km² земље јужно од реке Џајла и западно од Рио Грандеa за 10 милиона долара. 1886. — Немачка и Португалија потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије. 1903. — У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 особа. 1915. — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“. Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде. 1922. — Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације. 1933. — Припадник румунске организације „Гвоздена гарда“ је убио премијера Јона Дуку. На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску, који је потом Румунију приближио силама Осовине. 1988. — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи. 1991. — На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице независних држава, настале после распада СССР, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, па је свим бившим совјетским републикама препуштено да формирају сопствене оружане снаге. 1993. — Израел и Ватикан, после два миленијума углавном непријатељ-

ских односа римокатоличке цркве и Јевреја, потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа. 2000. — У серији бомбашких напада у близини Маниле на Филипинима који су се десили у року од неколико сати, убијене су 22 особе и повређено је још 100. 2002. — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат. Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић. 2006. — Бивши ирачки председник Садам Хусеин је обешен пошто га је Специјални ирачки суд прогласио кривим за злочине против човечности. 2016. — Српски бизнисмен Богољуб Карић се вратио у Србију након скоро 11 година у егзилу, претходно га суд ослободио свих оптужби.

31. децембар 1494. — У Рим ушле снаге француског краља Шарла VIII. 1600. — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндијске компаније. 1879. — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију. 1881. — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“. 1911. — Марија Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената. 1922. — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покро-

витељства 1938. — У Индијанаполису, у САД, први пут званично уведен тест на алкохол за возаче. 1945. — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда. 1949. — Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита. 1968. — Суперсонични совјетски путнички авион „ТУ-144“ обавио први лет, неколико месеци пре британскофранцуске суперсоничне летелице „Конкорд“. 1991. — Совјетски Савез је званично престао да постоји. 1994. — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел 1995. — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из

састава снага УН за одржање мира ушли у Босну. 1996. — Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину. 1998. — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.

1. јануар 45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар. 404. — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму. 439. — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права

дотада. 990. — Кијевска Русија је усвојила јулијански календар. 1526. — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког. 1600. — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара. 1673. — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона. 1700. — Русија почиње да користи Јулијански календар. 1781. — Отворен је Гвоздени мост преко реке Северн у Великој Британији, први мост на свету направљен од ливеног гвожђа. 1788. — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register. 1801. — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска ујединили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1833. — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу. 1861. — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико. 1863. — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама) 1880. — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља. 1899. — Шпанска власт над Кубом се завршава. 1901. — Нигерија постаје британски протекторат. државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта. Одржана прва званична парада немих глумаца. 1902. — Прва Роуз боул утакмица

се одиграва у Пасадени, Калифорнија. 1908. — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године. 1911. — Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта. 1912. — Успоставља се Република Кина. 1925. — назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло. 1934. — Острво Алкатраз постаје амерички федерални затвор. 1934. — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“. 1935. — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија. 1937. — Анастазио Самоза постаје председник Никарагве. Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас. 1939. — Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава. 1942. — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација. 1945. — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице. 1948. — Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница. Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја. 1956. — Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства. 1958. — ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. 1959. — после двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику. 1960. — Република Камерун добија независност од Републике Францу-

111

30.12.2018.

МАГАЗИН

112

ске и Уједињеног Краљевства. 1979. — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 1981. — Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу. република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД. 1983. — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет. 1984. — AT&T се дели на 22 независне јединице. Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу. Султанат Брунеј постаје независан од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске. 1985. — Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System). Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону. 1986. — Шпанија и Португал су се прикључили Европској заједници. 1986. — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом. 1987. — Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит. 1988. — Настаје Евангелистичка лутеранска црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД. 1992. — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту. 1993. — Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику. Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице. Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној про-

пагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике. 1994. — у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути. 1995. — У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. 1996. — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом. 1997. — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир. 1998. — Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија. Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група. 1999. — званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године 2000. — Уједињено Краљевство је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем. 2001. — Први дан трећег миленијума. 2002. — евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте. Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј. 2003. — полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међу-

народне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаљачланица ЕУ. 2004. — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина. 2007. — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих. 2011. — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.

2. јануар 366. — Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство. 533. — Меркурије је постао папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању. 1492. — Гранада, последње маварско упориште у Шпанији, се предало пред краљем Фердинандом Арагонским чиме је окончана Реконкиста. 1757. — Велика Британија је заузе-

ла Калкуту у Индији. 1781. — Вирџинија је усвојила закон којим се одрекла својих западних територијалних претензика, чиме су створени услови да Мериленд ратификује Чланке Конфедерације. 1788. — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовалае Устав Сједињених Америчких Држава. 1799. — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију. 1889. — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија. 1890. — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле куће. 1900. — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином. 1900. — Отвара се Чикаго канал. 1905. — Руско-јапански рат: Русија принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку. 1915. — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер-паше. Турци

су изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1941. — Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс. Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова. 1943. — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа. 1946. — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон. 1955. — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон. 1959. — CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake. 1963. — Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака. 1966. — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда. 1971. — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине. 1974. — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга 1979. — Сид Вишос одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен. 1980. — у Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла. 1981. — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен. 1983. — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју. 1991. — Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтон-а, поставши прва Афроаме-

риканка на челу града те величине и важности. 1992. — Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН. 1998. — Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара. 1999. — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД, изазивајући 359mm снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25 °C, а пријављено је 68 смрти. 2002. — Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије. 2003. — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања. 2004. — Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак који ће да се врати на Земљу две године касније.

3. јануар 1777. — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона. 1781. — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца. 1795. — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске. 1815. — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.

113

30.12.2018.

МАГАЗИН

114

1868. — У Јапану укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана. 1919. — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока. 1924. — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона. 1925. — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом. 1961. — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом. 1962. — папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра. 1970. — у Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго. 1977. — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а. 1980. — председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога. 1990. — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено. 1990. — у железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза. 1993. — председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2. 1994. — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде. 1996. — представници међународ-

них мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година. 1997. — широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2000. — на првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори. 2001. — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму. 2003. — у интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.

4. јануар 46. п. н. е. — Војске Јулија Цезара и Тита Лабијена су се сукобиле у неодлученој бици код Руспине. 871. — Викиншка војска је у бици код Рединга нанела тежак пораз војсци весекшког краља Етелреда од Весекса. 1494. — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. 1717. — Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи. 1797. — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији.

1842. — у дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду. 1885. — Др Вилијем Грант извршио прву успешну операцију слепог црева. 1896. — Јута је примљена у Унију као 45. америчка савезна држава. 1932. — влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи. 1936. — часопис Билборд објавио прву топ листу поп музике. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије. 1948. — Уједињено Краљевство признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином

Нуом. 1951. — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул. 1958. — Совјетски „Спутњик-1“, први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу. 1967. — Дорси су објавили свој први албум The Doors. 1973. — покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара. 1993. — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су супендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће. 1994. — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње. 1995. — домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и при-

тиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића. 1998. — шеф израелске дипломатије Давид Леви поднео оставку, рекавши да више не жели да се једини брине о питањима мира и социјалним проблемима у земљи. 2002. — неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање. 2003. — исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих пет година.

5. јануар 1834. — у Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу. 1895. — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци. 1916. — пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена. 1919. — основана Немачка радничка партија, касније названа Националсоцијалистичка. У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1925. — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД. 1933. — почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску. 1935. — Основан „Ошишани јеж“

хумористичко-сатиричне, недељне новине. 1942. — на основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије. 1949. — на састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991. 1964. — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи. 1969. — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја. 1976. — у Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија. 1980. — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана. 1991. — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992. 1993. — танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије. 1996. — у Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. 1997. — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици. 1999. — Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

Kraljevski MagazIN

Published on Dec 30, 2018

Kraljevski MagazIN

MagazIN 369 od 30. decembra

Kraljevski MagazIN

Published on Dec 30, 2018

MagazIN 369 od 30. decembra

ibarske

Go explore