Page 1

МАГАЗИН Година VI * Број 348 * 12. август 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


У овом броју: Мање губитака из пранијег периода По диктату с неба Привредна сарадеа пуста жеља Човек за сва времена Преко трња до звезда, и назад Неимар са краљевачке калдрме Бој на Мачковом камену

МАГАЗИН

12.8.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

10 14 22 26 32 42 50


Слога кућу гради Хардкор панк на краљевачки начин Музика и још по нешто Закаснело лето На репертоару Биоскопа „Кварт“ Месец и по дана наде Вицешампиони света Времеплов

58 66 72 74 84 88 96 98

3


4

МАГАЗИН 12.8.2018.


Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5


6

МАГАЗИН 12.8.2018.


7


8

МАГАЗИН 12.8.2018.


9


Шездесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

12.8.2018.

MAЊE ГУБИТАКА ИЗ

10

- Последњег дана прошле године губитак Јавног енергетског предузећа „Топлана“ износио безмало 58,5 милиона. - Нешто више од петнаест милиона динара добити из претходне биће употребљено за покриће дела губитка из ранијих година. - Сличне проблеме има и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ које губитке из ранијег периода настоји да ублажи са 5,3 милиона динара добити из прошле године. – Губитак у „Чистоћи“ у 2011. години скоро 35 милиона динара. - Утврђени општи услови, локације и поступак доделе локација за постављање плутајућих објеката. - Накнада за постављање кабловских инсталација у првој зони, где има укупно 27 стубова, износи 54 хиљаде динара без пореза на додату вредност


З РАНИЈИХ ГОДИНА

11


ездесет четврта седница Градског већа оцењена ја као ванредна, а пред чланове доноси четрнаест тема од којих се, судећи према предлогу дневног реда, најјзначајнијом чини разматрање нацрта одлуке о прибављању, располагању и управљању стварима и другим имовинским стварима у јавној својини града. Одлука је усклађена са Законом о јавној својини и Уредбом о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда. Њом се одређују носиоци права коришћења као и њихова овлашћења, утврђују надлежни органи за припрему, предлагање и доношење аката у вези са прибављањем, коришћењем, управљањем и располагањем и одређује лице надлежно да у име Града закључи уговор у вези са истима. Значајним одредбама ове одлуке сматра се уређивање начина, услова и поступака прибављања, располагања, и управља-

МАГАЗИН

12.8.2018.

Ш

12

ња, одређивања почетног износа закупнине, надлежност за вођење евиденције о стању, вредности и кретању непокретности и евиденције непокретности у јавној својини које користе органи Града и прописује надлежност за вршење надзора над применом Закона, уредбе и саме одлуке. Ствари у јавној својини које користе органи и организације града чине непокретне и покретне ствари и друга имовинска права, а под непокретнима се сматрају службене зграде и пословне просторије, стамбене зграде и станови, гараже и гаражна места који су прибављени изградњом, куповином или на други начин. Под покретним стварима подразумевају се превозна средства, опрема и потрошни материјал, предмети историјско - документарне, културне и уметничке вредности. Покретне ствари су новац и хартије од вредности, који се уређују посебном одлуком, а друга имовинска права укључују право на патент, на лиценцу, модел, узорак и жиг, ауторско и сродна права, као и право коришћења техничке документације и друга имовинска права утврђена законом.

Чланови Градског већа су се сагласили са одлуком Надзорног одбора јавног енергетског предузећа „Топлана“ о расподели добити оствареној по финансијском извештају за прошлу годину, па ће нешто више од петнаест милиона динара бити употребљено за покриће дела губитка из ранијих година. Биланс успеха овог предузећа потврђује да је последњег дана претходне године разлика између прихода и расхода премашила тринаест милиона динара. Добит је коригована за скоро 1,6 милиона тако да укупна остварена достиже износ за који је од Градског већа затражена сагласност да буде утрошена на предложени начин. Последњег дана у години утврђено је да губитак износи безмало 58,5 милиона од којих нешто преко једног из 2012. и остатак са корекцијом из 2012. процењеног на 57,3 милиона. Сличне проблеме има и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ које губитке из ранијег периода настоји да ублажи са 5,3 милиона динара добити из прошле године. У „Чистоћи“ је потврђено да је у 2011. години исказан губитак од скоро 35 милиона динара. Из


добити остварене у 2016. години у исте сврхе је утрошено 5,8, а 2015. 5,7 милиона динара, 2013. 2,2 милиона, 2014. 4,1 милион. Усвојен је текст јавног огласа за прикупљање затворених понуда у поступку привременог давања јавне површине у закуп ради постављања киоска на територији града. Киоском се сматра типски објекат, компактан, индустријски израђен производ, естетски обликован, преносив, лагане конструкције који се у израђеном финалном облику привремено поставља на јавну површину. Ради привременог постављања киоска на локацијама, наведеним у огласу, јавна површина се даје у закуп на период од 5 година, а уколико на датој локацији постоји киоск који не испуњава услове мора се заменити најкасније две године од дана закључења уговора. Рок за подношење понуда за локације наведене у огласу почиње од 3. августа а траје до 3. септембра у подне. Програмом за постављање плутајућих објеката на водном земљишту утврђени су општи услови, локације и поступак доделе локација за постављање плутајућих објеката каквим се сма-

тра пловило без сопственог погона које по правилу није предвиђено за премештање, нити за обављање посебних радова на унутрашњим водама. У такве се убрајају хангар, воденица, кућа за одмор, понтон, понтонски мост, стамбена лађа, угоститељски објекат, сплав кућица, плутајућа радионица и слично, а угоститељски објекат на води је плутајући објекат у којем се обавља угоститељска делатност са пратећим садржајима. Услови за постављање плутајућих објеката подразумевају да максимална дозвољена површина коју заузима не сме да буде већа од 450 квадратних метара, а висина максимално две етаже до шест метара изнад воде. Програм предвиђа да минимално растојање између два плутајућа објекта износи 15 метара, дужина плутајућег угоститељски објекта, паралелно са обалом, највише 20 с тим да је дозвољено спајање максимално два, уз испуњавања других услова и прописима који уређују ову област. Законом о локалној самоуправи прописано је да се Градско веће стара о извршавању поверених надлежности

из оквира права и дужности Републике, а Статутом града Краљева да образује Савет за безбедност саобраћаја, именује председника и чланове и најмање два пута годишње подноси Скупштини извештај о стању безбедности саобраћаја на територији града. Решењем Скупштине града утврђено је да је Љубисаву Мајсторовићу престала функција вршиоца дужности директора Јавног комуналног предузећа „Путеви“ што је повод да буде разрешен чланства у Савету. Посебним решењем утврђено је да нови члан Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима буде директор „Путева“ Мирко Вуковић. Градско веће је подржало предлог о отуђењу три катастарске парцеле ради формирања одговарајућих грађевинских, а сагласило се са захтевом „ORION TELEKOM D.O.O“ из Београда за постављање кабловских инсталација на стубовима јавног осветљења у првој зони за Улицу Хајдук Вељкову. Годишња накнада за постављање кабловских инсталација у првој зони, где има укупно 27 стубова, износи 54 хиљаде динара без пореза на додату вредност. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13


Где смо били, шта смо радили у јулу?

МАГАЗИН

12.8.2018.

ПО ДИКТАТУ СА НЕБА

14

- Полагањем венаца и цвећа на споменике обележени Дан борца и Дан устанка народа Србије. - Уручене захвалнице ученицима основних и средњих школа са територије града који су освојили награде на републичким такмичењима организованим под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја. - На аутодрому Берановац два дана надметања у оквиру шампионата Србије, ауто трка на кружним стазама „Награда Краљева 2018“. - Нове могућности за унапређење услова за квалитетнији живот инвалида кроз пројекте „За бољи положај ратних војних инвалида“ и „И ја постојим, инвалидитет није идентитет“. - Елементарна непогода на делу територије града. - Трећи пут отказан „Весели спуст“


15


едми месец у години се још једном потврдио као период без претераних активности, а својеврсно мртвило у друштвеном животу најчешће се тумачи као последица годишњих одмора највећег броја оних који су преузели одговорност за судбину локалне заједнице. И поред тога има датума из историје чије се обележавање везује за овај месец, а први у низу је Дан борца као повод да на Споменик отпора и победе, у парку код железничке станице, венце и цвеће положе представници локалне самоуправе, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, удружења грађана и политичких субјеката. Представници истих институција актери су обележавања Дана устанка народа Србије против фашистичког окупатора у Другом светском рату три дана касније које је и ове године организвано у Ковачима, у сарадњи Месне заједнице Ковачи, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и града Краљева. Истог дана у подне празник је обележен и у Обрви полагањем венаца на спомен обележје погинулим мештанима у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату. Други радни дан следеће недеље обележила је пригодна свечаности у Свечаној сали Градске управе где су градоначелник др Предраг Терзић и руководилац Школске управе Краљево Бојана Маринковић уручили захвалнице ученицима основних и средњих школа са територије града који су освојили награде на републичким такмичењима организованим под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Представницима медија који су у периоду од 15. априла извештавали о европским интеграцијама, заштити животне средине, унапређењу пословне климе, превенцији и управљању ванредним ситуацијама, родној равноправности и људским правима на локалном нивоу, или то учине до 15. октобра ове године, пружа се прилика за учешће на конкурсу који спроводи Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије у оквиру

МАГАЗИН

12.8.2018.

С

16

програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза“ који финансира Влада Шведске. Од најбољих медијских прилога о пракси у локалној самоуправи очекују се да истакну важност и улогу коју власти имају у поменутим областима како би се додатно побољшао рад локалних администрација и унапредио квалитет услуга које пружају грађанима. Једанаестог дана у јулу екипе Ветеринарског специјалистичког института Краљево отпочеле су третман сузбијања одраслих форми комараца на територији града и насељеном месту Жича, а само неколико дана касније, 14. и 15. јула, Краљево је, на аутодрому Берановац, било домаћин још једног шампионата Србије, ауто трка на кружним стазама „Награда Краљева 2018“ на основу календара такмичења и Правилника Спортског ауто и картинг Савеза Србије. Тачно месец дана пре завршне манифестације Жичког духовног сабора Преображење, када ће у трпезарији Манастира Жиче свечано бити уручена Жичка хрисовуља овогодишњем добитнику из Народне библиотеке „Стефан Првовечани“ стиже подсећање на програм у највећој мери посвећен овогодишњм добитнику. Жички духовни сабор Преображење по традицији почиње свечаношћу отварања у просторијама Народног музеја које ће 16. августа ове године обогатити изложба названа „Музејске приче/аквизиције 2014-2017“ на којој ће јавности бити представљени откупи уметничких дела путем конкурса Министарства културе и информисања Републике Србије. Аутори су Сузана Новчић и Љубиша Симовић, а изложбу ће отворити музејски саветник чачанске Галерије „Надежда Петровић“ Јулка Маринковић. Да ово вече остане дуже у сећању потрудиће се Хор „Свети архиђакон Стефан“ и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, гитариста Реља Јаковљевић и виолиниста Александар Илијовски. Библиотека је домаћин два традиционална програма, првог под називом „Са Стеваном Тонтићем“, у вечерњим часовима 17. августа, у оквиру кога ће о песништву овогодишњег добитника

Жичке хрисовуље говорити професор др Михајло Пантић и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. Преподневни часови следећег дана резервисани су за округли сто „О поезији Стевана Тонтића“ којим ће руководити др Саша Радојичић. Радове који ће као и сваке године бити објављени у пригодном зборнику представиће Радивоје Микић, Јован Делић, Марко Паовица, Васа Павковић, Василије Домазет, Драгана Тодоресков, Светлана Милашиновић, Никола Маринковић, Миломир Гавриловић и Јелена Арсенијевић Митрић. Народни музеј је за овај дан припремио представљање књиге Славољуба Маржика „Карановац у српској штампи 1843–1867“ у програму у коме, уз аутора, учествују др Љубодраг Ристић, др Бојана Миљковић Катић и др Радомир Поповић. Двориште Аџића куће је место на коме ће у предвечерје Преображења, у оквиру манифестације „Преображење песници“, стихове говорити Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Злата Коцић, Братислав Милановић, Слободан Зубановић, Саша Јеленковић и Владимир Мартиновски. Програм се од досадашњих разликује по томе што су учесници аутори издавачке делатности „Повеља“ који су се последњих година овенчали неком од значајних књижевних награда. Централни програм почиње тачно у подне 19. августа кад ће у трпезарији манастира Жиче Стевану Тонтићу бити уручена уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег, рад краљевачког уметника Слободана Турковића. Поред аутора у програму учествују Марко Паовица, Драган Хамовић, Стеван Тонтић, Небојша Дугалић и Јана Милишић Седам дана пре отварања овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење 2018. у Римској дворани града Београда 9. августа биће представљен зборник радова са прошлогодишње и најављена овогодишња манифестација. Последња седмица у месецу отпочела је састанком представника Удружења ратних војних инвалида града Краљева и Удружења параплегичара Рашког округа, председника Воислава


17


18

МАГАЗИН 12.8.2018.


Вукашиновића, Славољуба Живића и других чланова оба удружења, са градоначелником града Краљева др Предрагом Терзићем и представницима Града и Градске управе, директорима и начелницима локалних и републичких установа и институција у граду Краљеву са којима чланови удружења најчешће остварују контакт у свакодневним активностима. Састанак је одржан у циљу проналажења могућности за унапређење услова за квалитетнији живот и рад чланова удружења, који се за ово залажу и кроз пројекте „За бољи положај ратних војних инвалида“ односно „И ја постојим, инвалидитет није идентитет“. Два дана касније Краљево је, у оквиру летње кампање доборовољног давања крви, посетио транфузиомобил Института за трансфузију крви. Циљ акције је, смањење дефицита крви уобичајеног за летњи период у години, а акција има и промотивни карактер, јер ће кампања, кроз учешће медија, истовремено допринети промоцији добровољног, неплаћеног давалаштва крви. Акција је реализована у више градова широм Србије, где Институт прикупља крв на терену. Последњу недељу јула обележило је потписивање уговора о додели средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредног газдинства са носиоцима породичних пољопривредних газдинстава који су то право стекли по основу конкурса. Од 161 захтева за доделу средстава комисија је проценила да 147 подносиоца испуњава услове, а сви су добили бесповратна средства чија количина по једном кориснику не прелази 250 хиљада динара. Претпоследњи дан у месецу остаће упамћен по проглашењу ванредне ситуације на делу територије града Краљева. Елементарна непогода проузроко вана обилним падавинама повод је да буде проглашена ванредна ситуација на територији месних заједница Рибница, Ковачи, Каменица, Берановац-Јовац, Драгосињци, Гокчаница, Врба, Ратина, Метикоши, Кованлук, Рудно, Студеница, Мланча, Савово, Ушће, Лазац, Роћевићи, Витановац, Шумарице, Жича, Матарушка Бања, Полумир, Центар, Баре,

Богутовац, Милавчићи, Милаковац и Тепечи. Градски штаб за ванредне ситуације је препоручио градоначелнику Краљева да прогласи ванредну ситуацију на најугроженијем делу територије града почев од 20 сати 30. јула, а све услед обилних падавина које су довеле до појаве поплава, одрона, клизишта и ерозија. Како не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину, а у складу са Законом о ванредним ситуацијама којим је то прописано, градоначелник је и донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације. Остаће запамћено да су у јулу ове године одржане тек две седнице Градског већа на којима је, у рекордном року, размотрено двадесет седам значајних тема а сви предлози који су се нашли на дневном реду прихваћени без много дискусије. Неповољне метеоролошке прилике током јула основни су разлог што је традиционална манифестација „Весели спуст“ одлагана три пута, а још нема назнака да ли ће ове године уопште бити организована. Старт двадесет деветог по реду „Веселог спуста“ заказан је за недељу првог дана јула, а отказан средином последње недеље у јуну као и све пропратне манифестације, Капетанско вече, Игре на води и Јегер журка, сем концерта нишке групе „Кербер“ која, због уговора са извођачима, није могла да буде померена. Најављено побољшање временских прилика следећих дана појачало је оптимизам организатора да ће „Весели спуст“ привући знатно већи број учесника него претходних неколико година кад је доживљавао највећу кризу у четвртвековној историји. Да оптимизам није имао јачу основу још једном се показало средином недеље када су обилне кише поново довеле у питање одржавање ове манифестације. Званична потврда да знак за старт неће бити дат ни 8. јула стигла је из Организационог одбора у коме је потврђено да би се могао очекивати тек кад временске прилике буду дозвољавале. И поред потврде да су све припреме за одржавање манифестације успе-

шно приведене крају, и створени услови за нови старт, изненадне падавине у горњем току Ибра подигле су ниво реке за пуних шездесет сантиметара што је основни разлог за ново одлагање због уверења да безбедност учесника не би могла бити на потребном нивоу. Након обилних падавина на Копаонику и Рудну знатно је подигнут ниво реке Студенице, и других у овом крају, па је било нормално очекивати да ће се одразити на још већи водостај Ибра. Ако се томе дода најава метеоролога да током наредног викенда треба очекивати нове падавине онда је јасно опредељење организатора да старт „Веселог спуста“ буде још једном одложен, овога пута на неодређено време. Сличну судбину доживео је и новинарски спуст заказан за половину јуна, па није одржан први пут од кад је успостављен. Средином последње недеље у јулу из Органиационог одбора је стигла потврда о још једном одлагању, овога пута на неодређено време. Задатак да потпише саопштење добио је капетан „Веселог спуста“ др Предраг Терзић и озваничи одлуку „да до даљег одложи ову традиционалну туристичко-спортско-рекреативно-еколошку и културнозабавну манифестацију због веома лоших временских услова, велике количине падавина протеклих дана, односно седмица, и пораста водостаја реке Ибар, као и најављеног нестабилног времена са честом појавом кише, пљускова и грмљавине у предстојећем периоду“. Како је основно начело којим се организатори „Веселог спуста“ већ двадесет девету годину заредом руководе безбедност учесника, одлучено је да се и у овом делу традиција настави и манифестација одложи, јер за њено одржавање није испуњен први услов безбедности оних који би учествовали у „највеселијој регати на Ибру“. У складу са развојем ситуације на терену грађани ће благовремено бити обавештени о даљим корацима и новом термину одржавања манифестације - наглашено је у саопштењу достављеном медијима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19


20

МАГАЗИН 12.8.2018.


21


Делегација Зелене Горе у посети Краљеву

МАГАЗИН

12.8.2018.

ПРИВРЕДНА САРАД

22


ДЊА ПУСТА ЖЕЉА

- Заменица градоначелника пољског града Зелене Горе Виолета Харежлак једанаести пут у Краљеву. - Позив домаћинима за узвратну посету у време Винобрања које представља један од највећих празника везан за бербу грожђа у овом делу Европе. - Иако су представници Краљева година уназад учесници бизнис форума у Зеленој Гори још нема ни назнаке о почетку привредне сарадње. - У октобру пољски рукметаши на међународном турниру у Краљеву. - У сваком од градова по једна улица која подсећа на партнерске односе. - Од 2012. године Виолета Харежлак почасни грађанин Краљева

23


д 1974. године када су представници Краљева и пољског града Зелена Гора потписали Повељу о братимљењу у име историје, живота, слободе и нових хоризоната, изражене жеље разних људи и грађана, све до почетка последње деценије минулог миленијума сарадња је текла узлазном линијом. Почетак ратних операција на простору бивше Југославије условио је лагано захлађење односа до потпуног прекида да би они седам година након демократских промена у Србији почели поново да оживљавају. Од тада до данашњих дана делегације културних и спортских посленика два града узајамно се посећују сваке године, а Краљевчани су гости пољских пријатеља поводом Винобрања које представља једну од најзначајнијих манифестација у овом делу Европе. Сличности два града су евидентне што је и био мотив за потписивање повеље о братимљењу након успешне сарадње „Фабрике вагона“ и „Застала“ из Зелене Горе. Економске недаће које су покуцале на врата свих држава током транзиције пре су пребродили Пољаци што је и повод да српским пријатељима понуде помоћ на основу искуства са пута ка Европској унији. Гости из Пољске су још једном подсетили да је Зелена Гора град образовања, туризма, културе и спорта, са универзитетом који похађа око 20 хиљада студената, опером, филхармонијом, позориштем и другим институцијама. Партнерске односе одржава са још десет градова у Европи чија су имена исписана на табли испред градоначелниковог кабинета, али и на уласку у овај град. Првих дана августа делагација Зелене Горе је у још једној по-

МАГАЗИН

12.8.2018.

О

24

сети Краљеву, а сусрет са градоначелником др Предрагом Терзићем повод за подсећање на досадашњу сарадњу и позив да и ове године буду гости у време одржавања традиционалне манифестације Винобрање. Средина септембра сваке године време је кад Зелена Гора обележава један од највећих празника везан за бербу грожђа у овом крају, што је повод да се ту окупе бројни туристи из готово свих европских земаља, али и представници десет партнерских градова међу којима је и Краљево. Током неколико последњих година у Зеленој Гори је боравило више стотина Краљевчана, приближан број становника овог пољског града био у узвратној посети, а свака од њих била је прилика за потврду старих и успоставаљање нових пријатељстава. На челу делегације гостију и овога пута је заменица градоначелника Зелене Горе Виолета Харежлак којој је 2012. године, као израз посебног поштовања за дугогодишње ангажовање на успостављању партнерских односа између два града, додељена диплома почасног грађанина Краљева. Током кратког сусрета са градоначелником и његовим пријатељима није било одговора на питање о циљевима посете током које су представници обе стране подсетили да у својим срединама имају једну улицу која подсећа на пријатељство и партнерске односе. Једанаеста посета Виолете Харежлак Краљеву прилика је да домаћинима пренесе поздраве својих суграђана и још једном укаже на значај сталног унапређења сарадње. Она је започета гостовањима спортских екипа и културно уметничких друштава, захваљујући пре све-

га краљевачком Удружењу „Пријатељство за нова времене“ и њеном председнику Момиру Бакрачевићу. Ма колико да се свих ових година потврђује како је то добар пут за успостављање привредне сарадње до ње још није дошло иако је делегација Краљева редовни учесник бизнис форума у Зеленој Гори који се одржава у време Винобрања, а окупља партнерске градове са широког простора Европе. Годинама уназад краљевачку на челу краљевачке делегације били су највиши представници локалне самоуправе, по правилу градоначелник са сарадницима. Ове године ће посета на високом нивоу изостати, а разлог је меч између тениских репрезентације Србије и Индије који се у исто време одржава у Краљеву. Да два града везује само још танка нит спортске сарадње потврђује позив да једна рукометна екипа из Зелене Горе буде учесник међународног турниру који ће у октобру бити одржан у спортској дворани у Рибници. Као и свих претходних пута гости су задовољни гостопримством и сазнањем да размена искустава са краљевачким пријатељима може да допринесе унапређењу знања из области којима се баве. У Градској управи подсећају на безброј пута поновљену жељу да се сарадња са Зеленом Гором и убудуће настави у различитим облицима а, ма колико да су спорт и култура важни сегменти живота, не крију жељу да се прошири и на привреду. Прилика за још један покушај пружа се ове јесени кад ће Краљевчани поново кренути пут Зелене Горе, вероватно заменик председника Скупштине града и неко из Кабинета градоначелника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


25


Духовни вођа Завичајног друштва Краљево

МАГАЗИН

12.8.2018.

ЧОВЕК ЗА СВА ВРЕМЕНА

26

- И на старту десете деценије живота Васа Туцаковић главни осигурач трајања Завичајног друштва Краљево. - Лепа реч годи више од било какве друге награде. - Док је Васа Туцаковић секретар удружења, удружење пропасти неће, а он ће увек наћи неко решење и помоћи неким идејама. - После Другог светског рата Васа Туцаковић је у Краљево донео оно без чега људи обично не могу да живе, а не могу да живе без културе. - У фабричке хале је доводио оркестре и направио позориште


Васа Туцаковић

27


авичајно друштво Краљево је основано пре више од четврт века са циљем да подстиче и развија љубав и припадност завичају, негује завичајну традицију, афирмише његове вредности као што су природне лепоте, традиција и обичаји, историјски споменици, етнолошке вредности, култура и уметност и сви облици стваралаштва. Међу значајне циљеве убрајају се чување од заборава и проучавање завичајне баштине, окупљање Краљевчана из земље и дијаспоре уз информисање о догађајима у завичају и много тога другог. У раду органа друштва које на списку има више од хиљаду чланова ангажовано је више од сто појединаца организованих у одборима за издавачку делатност са редакцијом листа „Завичај“, културу и спорт, село, туризам, екологију, студијска путовања и излете у земљи и иностранству, финансије, чланове и чланарину и сарадњу са средствима информисања. Уз Координациони одбор Савеза завичајних друштава Србије рад се одвија кроз Комисију за доделу завичајне награде

МАГАЗИН

12.8.2018.

З

28

„Краљево“ и других признања и Комисију за попис основних средстава, ситног инвентара и књига Завичајно друштво Краљево, основано 19. априла пре пуних двадесет седам година, најзаслужније је што се овај датум од 2012. обележава и као имендан града који ово име, са кратком паузом у периду од 1949. до 1955, носи пуних 135 година, а обележава се и као Дан завичајног друштва. Упркос свим проблемима, најчешће финансијске природе, трајање се приближава истеку треће деценије, а главним осигурачем толиког трајања и на последњој седници Управног одбора оцењенен је секретар Васа Туцаковић који је само неколико дана раније напунио деведесет година. То је само један од повода да му чланови одбора потврде захвалност за све што је учинио у претходном периоду и упуте по коју лепу реч која годи више од било какве друге награде. - Завичајно друштво је постало значајна институција, покретач иницијатива које се односе на формирање

институција, организација и неких система који помажу Краљеву, које му много значе и које га промовишу широм планете. У крилу Завичајног друштва са Васом родиле су се иницијативе за многа друга завичајна друштва која су данас самостална. У крилу Завичајног друштва формирани су Матица исељеника и Удружење Гочка пруга, које је направило и одређен музеј, у крилу Завичајног друштва ради и Друштво економиста, а овде су се одвијале и многе друге манифестације. Завичајно друштво је кроз свој часопис успело да промовише многе Краљевчане, успели смо да забележимо и оставили их за историју као инспирацију за будући рад - потврдио је др Милан Матијевић указаујући на значај Туцаковића у свимовим активностима. Од оснивања Завичајног друштва Краљево средином јуна 1991. године Туцаковић је секретар и духовни вођа, иницијатор бројних активности и најзаслужнији за завичајна дружења у Београду у коме, према процени друштва, живи око петнаест хиљада Краљевчана.


У време кад је требало повезати њихову снагу и љубав људи према томе одлучујућом се показала његова иницијатива, а визија претворена у стварност. - На прсте се могу избојати слични њему. Они који највише употребљавају мозак имају највише шансе да доживе дубоку старост. Васо је био интелектуално активан свих ових година и није дао свом мозгу одмора и никад није користио годишњи одмор. Ми смо у Завичајном друштву имали велики број криза, а и данас смо у тешкој финансијској ситуацији. И поред много других проблема увек је владало једно мишљење, док је Васа Туцаковић секретар нашег удружења, удружење пропасти неће, он ће увек наћи неко решење и помоћи неким идејама. Много је људи задужио па му много људи узвраћа доброту, а кад њему врате он врати Завичајном друштву. После Другог светског рата Краљево је било варошица са 12 хиљада становника у којој почиње индустријализација, формира се радничка класа, почињемо да имамо све, али нам недостаје култу-

ра. Онда је Васа засукао рукаве, па је у једну такву средину донео оно без чега људи обично не могу да живе, а не могу да живе без културе. У фабричке хале је доводио оркестре и направио позориште. Ми данас имамо тако репрезентативно и високо и на кулурном небу високо котирано позориште. У све је уложио огроман труд и рад и тако доживео деведесету годину - потврдио је председник Управног одбора Завичајног друштва Краљево др Бранко Паштар. Сличне ставове дели и истакнути естрадни уметник, композитор, вокални солиста и инструменталиста Новица Неговановић коме је, непосредно по завршетку Шумарске школе 1964. године, Туцаковић понудио стални радни однос и организацију концерата са оркестром који је планирао да формира. Био је то први корак еминентног уметника ка дестинацијама у свим деловима света у којима живе особе потекле са ових простора. О угледу ван Краљева сведоче камиони хуманитарне помоћи пристигли у

Краљево након катастрофалног земљотреса првих сати 3. новембра 2010. године. Прикупили су је Краљевчани настањени у Новом Саду и Београду, захваљујући првенствено Туцаковићу, пиониру учвршћења културе у Краљеву који је многима помогао да дођу до првог запослења. Дугогодишњи секретар Културно просветне заједнице је одувек знао да се успех у некој области, у култури посебно, заснива на доброј идеји а кад она постоји паре ће се већ наћи, макар и испод камена. Давно је схватио како руководилац не мора све да зна, али мора да зна ко има такве способности и да поштује такве особе. Преовладава уверење да је све овом приликом изречено о доприносу Васе Туцаковића развоју културног живота у Краљеву мало да би се створила права слика о томе. Радује и податак да у десетој деценији живота и да ље сваког дана на време стиже до „радног места“ са новим идејама и надахњује много млађе чланове Завичајног друштва који покушавају да га прате на путу реализације. Т. Радовановић Фото: М, Радовановић

29


30

МАГАЗИН 12.8.2018.


31


После дванаест година ћутања експлозија осећања (1)

- „Грађевинар“ је у Србији изградио седам стотина хиљада квадратних метара пословно-стамбеног простора, на десетине мостова, до куполе Храм Светог Саве у Краљеву, а у иностранству вијадукт у Либији. - На услузи народу болница, „Свети Никола“ у Ратини, Краљевчанима на поклон Мултимедијални центар „Кварт“ и финансирање спортских клубова. - Путем самосталности са једном мешалицом, две лопате и жељом да провери да ли је стекао довољно знања и умећа како би се у тешким временима укључио у привредна дешавања области коју најбоље познаје. - Тридесетак мостова у ивањичком крају, апартманско насеље „Краљеви конаци“ на Златибору, модерна савремена зграда аутобуске станице у Ужицу, велики број станова у овом месту, хала, пословних простора, мостова

МАГАЗИН

12.8.2018.

ПРЕКО ТРЊА ДО ЗВЕЗДА, И НАЗАД

32

Милош Раденковић


33


еценијама уназад свакодневна терминологија је обогаћена термином транзиција који, по дефиницији, представља прелазак из планске привреде, која је пола века била главна одредница југословенског друштва, на слободно тржиште као једну од главних карактеристика капитализма. Процес транзиције карактеришу промена и стварање нових институција, отварања већег броја приватних предузећа, што би требало да укаже на демократизацију државе, укидање монопола у различитим секторима привреде као и стварање конкуренције на тржишту. Процес није мимоишао ни Краљево што потврђују бројни примери, најчешће они који сведоче о краху некадашњих привредних гиганата у различитим сферама производње. Да има и супротних примера потврђују појединци који су још пре четврт века видели даље од оних који, користећи дотадашње и привилегије нових друштвених односа, нису имали превише интереса да се боре за положај на тржишту.

МАГАЗИН

12.8.2018.

Д

34

Да је од мале занатске радње могуће израсти у гиганта, оличеног у систему од неколико предузећа различите величине, потврђује Милош Раденковић који је успео да надмаши бројне друге у области грађевинарства и достигне висине какве је у том периоду мало ко могао и да замисли. Како такви могу да засметају најбоље је осетио на сопственом примеру након што је и поред огромног богатства, не само материјалне природе, након голготе кроз коју је прошао остао без готово свега што је стварао деценијама. Дванаест година је у привреднику, градитељу и хуманисти, тињало огорчење, нарастало и смањивало се до тренутка експлозије осећања која је изазвала потребу да истину подели са неким. То је и повод за причу о голготи која је почела 2006. године и оставила дубок траг са последицама које су у значајној мери нарушиле здравствено стање. После успешних приватизација ужичке „Ракете“ и краљевачке угоститељског предузећа „Србија“ Раденко-

вић је остао готово без свега у шта је предузеће годинама улагало, а ни дванаест година касније није избледело уверење да је то последица воље тадашњих моћника. Врхунац понижења представља неколико месеци проведених у затвору, уз потврду да је бесмисленост поступака вођених против њега и предузећа „Грађевинар“ касније доказана на суду. Милош Раденковић је пожелео да причу отпочне на локацији у Ратини где је, према идеји која се ни данас не сматра неизводљивом, требало да никне фабрика савремене столарије „Deluxe“, за коју је већ било одабрано 130 радника, а чија хала и после дванаест година зврји празна. Неспорна је чињеница да је „Грађевинар“ у Србији изградио седам стотина хиљада квадратних метара пословно-стамбеног простора, на десетине мостова, до куполе Храм Светог Саве у Краљеву, а у иностранству вијадукт у Либији. Велики хуманиста и добротвор сазидао је прву приватну болницу у Краљеву, „Свети Никола“ у Ратини,


Краљевчанима поклонио, у време градње најмодернији у земљи, Мултимедијални центар „Кварт“, дотирајући сваке од наредних година његов рад, а годинама финансирао и краљевачке спортске клубове. Ма колико се вртоглав успех појединца по правилу везује за политику и бројне привилегије уз подршку њених представника, а на штету свих осталих, први корак Милоша Раденковића према неслућеним висинама направљен је далеке 1983. године кад је, каже, са једном мешалицом и две лопате кренуо путем самосталности са жељом да провери да ли је стекао довољно знања и умећа како би се у тешким временима укључио у привредна дешавања области коју најбоље познаје. Било је то време тешких превирања на простору земље у којој су још била свежа сећања на студентске демонстрације у Приштини и први пут јавно истакнуте захтева за стварање Републике Косово. Тензије је појачавао штрајк рудара у Трепчи, а вести које су сваког јутра долазиле посредством државних

медија обесхрабривале би свакога ко би и помислио да се бави неким озбиљнијим послом, посебно ако су за то била потребна знатнија улагања. Ни таква атмосфера није могла значајније да утиче на чврсту одлуку Милоша Раденковића да се упусти у оно што га је чинило срећним и задовољним, градњу мањих објеката који су по правилу завршавани квалитетно и на време. - У то време сам у Ивањици градио мостове и потпорне зидове, у беспућу на траси пута од Ивањица према Јавору па онда Кладници и Сјеници. Већ у пет ујутру кренем из Краљева половним „тамићем“ купљеним парама које сам позајмио од оца а никад нисам вратио, па се и он укључио у ову привредну делатност. Биле су то козје стазе на којима сам први почео да градим темеље који су придржавали насип за будући пут. У провалију дубоку и по триста метара уграђивали смо бетон, радили под светлима, по невремену и киши. Био сам задовољан кад из Ивањице довучем два кубика камена, уградим у потпорне зидове и уштедим два кубика бетона. То

је десет џакова цемента по пет марака, а ја сам камен истоварио већ у седам ујутру и зарадио педесет марака док људи у Краљеву још спавају. Тако је било у почетку а најсрећнији дани у мом животу су кад све ставиш на папир, знаш колико си зарадио и докажеш да се рад исплати. Трајало је то неко време, градио сам различите објекте, негде губио а негде добијао. Био је то период инфлације кад се разлика у цени, у време владе Анте Марковића, обрачунавала према важећим прописима, златан период у мојој тридесетогодишњој приватној делатности за грађевинце - каже Раденковић. Сем потврде како је могло добро да се заради није без значаја ни чињеница да су задовољни били и радници. Још у то време, а прошло је већ четврт века, онима који се се озбиљније бавили овим послом постајало је све видљивије да проблеми тек долазе. Они су се првенствено везивали на све мање стручне радне снаге у занатима на којима се заснива грађевинарство. Школе ученика у привреди већ су биле про-

35


36

МАГАЗИН 12.8.2018.


37


МАГАЗИН

12.8.2018.

шлост, а негативне последице усмереног бразовања, по моделу који је представио тадашњи ресорни министар Стипе Шувар, нису елиминисане ни до данас. Проблем се огледа у чињеници да више нема квалитетних мајстора на шта је још пре четврт века упозоравао Раденковић. У време кад је схватио да помоћ не може очекивати од формалног образовања потребан кадар је школовао на градилиштима на којима је „Грађевинар“ релизовао све озбиљније пројекте. Још у то време је значајнијим од папира којим се потврђује нечија оспособљеност за рад, сматрао оно што радник може да покаже на терену, а најбољи да им пренесу потребна знања били су искусни мајстори какве је у то време ангажовао „Грађевинар“. - Нису мени требали папири. Младог човека ставим између два добра мајстора којима је, кад зидају фасадни зид, задатак био да оспособе тог момка који данас има педесетак година, али је мајстор. Међутим, такви су у Србији ретки и то ће у дугом периоду пред на-

38

ма бити велики проблем. Све што се издешавало кроз наш несрећни политички живот утицало је да људи занемаре радну обавезу, јер су углавном хтели на лак начин да дођу до средстава за лагодан живот, па нико није ни размишљао о школовању, квалификацијама и животу на поштен начин - каже Раденковић уз потврду о све већем броју различитих грађевинских објеката на простору целе земље, тек по који у Краљеву. Поред бројних локала и реконструкције шалтер сале поште у центру града у такве се сврстава бутан станица и паровод који од ње води до Хотела Минерал у Богутовцу. Половином осамдесетих година прошлог века били су то, гледано из данашње перспективе, ситни објекти због којих је нарастала жеља да се ухвати у коштац са неким значајнијим инжињерске природе. Прилика за то пружена је 1987. године кад је „Грађевинару“ указано поверење да у Ивањици изгради мост преко реке Моравице. Податак да је изграђен у рекордном року био је довољна гаранција да ће тако бити у сваком од тридесет

следећих на овом подручју. Решавање бројних проблема на терену чинило је грађевинско искуство све богатијим што се показало посебно значајним у пословима од којих су други грађевинци зазирали, првенстевно кад је у питању санација клизишта. - То су јако компликовани објекти које сам прихватао да градим силом прилика, а колико су квалитетно урађени најбоље потврђује податак да нису попустиули ни до данас. На сваком од њих сам направио и по једну чесму, јер је требало пресећи клизну раван и извући воду која као мали прст на руци стално цури и спречава клизање земљишта. Дешавало се да, кад багер копа, пресечемо клизну раван па се земљиште покреће и затвара тај канал, што потврђује да је санација клизишта компликован посао за који треба доста знања како би био реализован на квалитетан начин. Чини ми се да то ни данас многи не знају, па нам клизишта односе огроман новац јер се не санирају успешно, што је последица чињенице да они који се прихвате посла не познају довољно ову


проблематику - каже Раденковић. У време кад је постајало извесно да будућност земље треба заснивати на приватном сектору и држава је показивала извесну дозу разумевања за његове потребе. Ма колико су и у то време власници предузетничких радњи, малих и средњих предузећа, приговарали због великих обавеза према држави они нису били толико изражени као касније, због чега се с правом може сматрати да су били привилеговани. Такав утисак дели и Милош Раденковић и поред наговештаја да ће оно што ће се десити наредних година донети много проблема и нанети штету чије последице нису отклоњене ни у наредним деценијама. Искуство из тог периода потврђује да је био повољан за развој различитих привредних делатности, поготово у оквиру мале привреде, а трајао је све до промена на челу земље кад је све полуге власти приграбила Демократска опозиција Србије. Нешто мање погубним сматра се кратки период владавине Зорана Ђинђића који је подстицао

ову делатност, Раденковић каже селективно. Након промене на челу државе после убиства првог демократски изабраног прмијера, настаје период чије је последице на најнегативнији начин доживео „Грађевинар“ и његов оснивач Милош Раденковић који је већ важио за значајну особу у свету грађевинарства. Доказ је апартманско насеље „Краљеви конаци“ на Златибору, модерна савремена зграда аутобуске станице у Ужицу, велики број станова у овом месту, хала, пословних простора, мостова и друго. Почетак деведесетих година прошлог века обележили су штрајкови запослених у различитим областима, а посебно незадовољство грађана Србије изазивали су они којима су здравствени радници покушавали да убеде државу у потребу већих привилегија, између осталих и значајнијег повећања зарада. Један такав 1993. године поклопио се са заказаним ултразвучним прегледом, због здравствених проблема, код специјалисте интернистичке струке у Крагујевцу.

Много јачи утисак него здравствени проблеми оставила је чињеница о закључаним вратима амбуланте и великом броју пацијената који су очекивали да се догоди чудо и буду примљени код лекара. Посебно драматично, каже Раденковић, било је стање пацијеткиње по годинама приближне његовој мајци, која је скоро умирала. - Нису хтели да је пусте због штрајка, а кад сам рекао да ми треба др Алекандар Лаковић, код кога сам дошао по договору, отворили су ми врата и ја сам ушао. Питам зашто бар хитне случајеве не решавате и кажем како ће ме натерати да направим приватну болницу. Доктор каже да је то јако паметна идеја, па мислим да је при доношењу коначне одлуке превагнула његова подршка и оно што сам видео пролазећи кроз ходник. Желео сам да направим нешто да народ не мора да чека због ванредних ситуација, а рачунао и да ће овај сектор полако да се развија у позитивном смеру, што се и десило - каже Раденковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39


40

МАГАЗИН 12.8.2018.


41


42

Мики Рашковић

МАГАЗИН 12.8.2018.


In memoriam: Добросав Мики Рашковић (2)

НЕИМАР СА КРАЉЕВАЧКЕ КАЛДРМЕ - „Каблар“ је тежио брзој и јефтиној градњи од готових бетонских монтажних елемената, а повољност посебне врсте била је сопствена бетоњерка која их је производила према цртежима пројектаната. – Пети по реду типски стамбени објекат „Каблара“, познат као К5, постао је изузетно популаран и доживљавао до тада незапамћену експанзију, па је постао обележје читавих насеља. - Пројектантима краљевачког „Каблара“ поверавани су веома одговорни задаци израде планова за прилично захтевне индустријске објекте. - Мики Рашковић никад није волео велике куће и то није крио, а топле и функционалне породичне зграде је са филигранском прецизношћу смештао не реметећи урбанистичку целину. Разлог за велики успех у професионалној каријери заснива се на оцени да је сваком новом задатку прилазио са великом озбиљношћу и уживањем, а кад су у питању стамбени објекти пројектовао их као да ће и сам у њима да живи

Фото: М. Радовановић

МагазИН 134 од 7.9.2014.

43


44

МАГАЗИН 12.8.2018.


овеку који је пројектовао бројне стамбене објекте у граду, а већи део живота провео окружен зеленилом у дворишту на обали Ибра, тешко је схватљиво да буде затворен на неком од спратова зграда за колективно становање. Зато му ваљда и није требало много времена да прихвати очев предлог и за живот вишечлане породице адаптира породичну кућу у Карађорђевој улици. Иако је након 12 година боравка у стану који је добио од „Каблара“ већ стекао станарско право сврстао се међу малобројне који су га вратили предузећу. У периоду лагодног живота логично је било очекивати да наступи још боље време у коме човеку његовог профила неће бити тешко да дође до новог стана. Много година касније потајно жали што није послушао савет супруге Марије да ипак задрже онај у Улици хероја Маричића. Један од повода је и сазнање да је угледној професорки од Карађорђеве до гимназије требало два пута више времена. - Ја сам волео Ибар, ову улицу и двориште, а синови су почели да расту, били живахни, волели друштво и често правили лом у кући што није било могуће у зградама где то смета другим станарима. Иако сам знао да им то смета нисам могао да вежем децу, па смо и због тога сваки викенд проводили у Карађорђевој улици, нарочито преко лета – каже Мики који је након пресељења коначно пронашао жељени мир. И као што је кућа у Карађорђевој постала тесна у тренутку кад је он заснивао породицу чини се таквом и данас кад поред њега и супруге исти стамбени простор дели млађи син са својом породицом. Мики Рашковић је стасавао у угледног архитекту у време интензивног развоја стратешки важног града какав је било Краљево, а један од највећих инвеститора је била војска која је имала аеродром, градила касарну у Рибници, а требало је и доста станова за официре и

Ч

подофицире. Један од првих задатак поверених Микију Рашковићу био је пројекат зграде за официре на почетку Улице хероја Маричића, преко пута оне у којој је становао. Иако прилично велики објекат са четрдесетак станова спољашњом архитектуром није привлачио посебну пажњу био је по многим оценама функционалан, а посебно иритантним бројним колегама чинила се јарко црвена боја каква се није много променила ни пола века касније. Помало разочаравајуће делује податак да је много година касније на њој надграђено поткровље које одступа од архитектуре што зграду у оштром оку искусног неимара чини по мало ружном. Овакав став проистиче из искуства пројектовања сличних поткровља на зградама код којих се, због тежње да се испоштује ритам и продужи а не наруши архитектура, не примећује у значајној мери да нису грађена изједна са зградом. Између Лењинове улице и Дома друштвених организација грађен је комплекс од 300 станова у шест објеката, а посао је требало да обави екипа „Кабларових“ архитеката. Обавеза пројектанта била је да обезбеди надзор над градњом, а незахвална улога је током нешто мање од наредне две године била део радних обавеза Микија Рашковића. „Каблар“ је успешно привео крају реализацију уговорних обавеза, а једну ламелу искористио за градњу станова за тржиште, али и део својих радника. У исто време грађена су и прва два четрнаестоспратна солитера према строгим нормама које је прописивала војска што је олакшавало да се објекти прилагоде урбанистичким условима. На изглед најужег градског језгра, али и посебних рубних делова, одлучујуће су утицали архитекте два пројектна бироа. Поред оног у „Каблару“ једно време је као самостални постојао и „Гоч“ све док се нису интегрисали у један у оквиру „Каблара“. Као пројектант и инже-

њер са овлашћењима за надзор Рашковић је на градилиштима упознавао извођачку праксу и стицао вредно искуство које је уграђивано у све будуће пројекте између осталих и пословно стамбени део Поште у Улици цара Лазара. - Знао сам да богате стрехе штите објекте. Професор Дероко нам је на једном предавању испричао да има кућу на Дедињу са равним кровом који је сваке пете године морао да реконструише јер не постоји изолација, осим олова, која може да издржи разлику у температури од 100 степени. Саветовао нас је да мање куће увек покривамо крововима са широким стрехама које личе на српску архитектуру, а нису им потребни ни олуци. Зато сам касније тежио да пројектујем баш такве са широким стрехама које штите објекат од падавина. Слична је била ситуација са зградом Дома здравља у истој улици која је и поред сталних интервенција стално прокишњавала. Лимени олуци се заледе, па кад снег почне да се отапа не могу да приме сву воду која мора да се разлије по тавану. Отишао сам до Дома здравља и видео да је кров прилично стрм, а олук укривен. Прескочио сам олук на петом или шестом реду, ухватио дрвени рог, пребацио преко атике и направио стреху која и данас стоји и никад више није било проблема – објашњава Рашковић, који кад изађе из дворишта у Карађорђевој улици угледа испред себе низ објеката у чијој је градњи учествовао, а чија га импозантност и после толико година чини посебно задовољним. У близини куће су и три солитера за које су на основу идејног пројекта који је Жика Димитријевић донео из Приштине „Кабларови“ пројектанти радили главни. „Каблар“ је тежио брзој и јефтиној градњи од готових бетонских монтажних елемената, а повољност посебне врсте била је сопствена бетоњерка која их је производила према цртежима Микија Рашковића и других пројектаната.

45


12.8.2018.

МАГАЗИН

46

На различитим локацијама у граду често су грађене стамбене зграде на први поглед сличне једна другој, а разликовале су се по оријентацији и другим детаљима. Оно што не може да промакне оштром оку човека који их је пројектовао готово незапажено пролази код бројних пролазника, али и грађана који у њима станују. Поред великих стамбених и пословних зграда, као што су оне за дирекције „Каблара“ и „Гвожђара, Мики је посебно волео малу архитектуру стамбених кућа и увек прихватао изазов да их са посебним ентузијазмом пројектује. Сазнање да колегиница нема решено стамбено питање, а да је због скромних финансијских могућности оријентисана на градњу скромније куће, резултирало је пројектом једног од најраспрострањенијих објеката познатих као К5. Овај тип је био толико популаран да је доживљавао до тада незапамћену експанзију, па је постао основно обележје читавих насеља. О популарности сведочи податак да су пројекат, након извесних модификација и додавања појединих елемената, својатали бројни млађи пројектанти који су занемаривали податак да је настао као пети по реду типски пројекат „Каблара“ због чега је и добио име. Први пут се у индивидуалној стамбеној градњи појавила кухињска ниша, дневни боравак повезан са кухињом и трпезаријом, две спаваће собе, предсобље и тераса, кров на четири воде у традиционалном српском стилу. Једноставна и лепа архитектура омогућавала је рационалну градњу куће која се врло брзо појавила у Рибници, а како је први инвеститор до детаља испоштовао сваку црту пројекта врло брзо постала хит у овом, а касније и другим деловима града. Пројектант је, на велико изненађење, постао радо виђен гост код многих приватних инвеститора не ретко на славама и другим породичним весељима. Није то могло да прође незапажено па су сличне грађевине почеле да ничу и у другим деловима земље,

прва у Димитровграду што је био повод за честе посете овом месту. Близина бугарске границе била је прилика да се посети Софија, обиђе град и надалеко чувене робне куће у којима су туристи из тадашње Југославије по популарним, и за наше прилике веома ниским, ценама куповали различите производе широке потрошње. Осам прелазака државне границе у једној години, и на истом месту, учинило се сумњивим чиновницима краљевачког Секретаријата за унутрашње послове, па је до новог продужења важности пасоша уследила посебна провера због сумње да се бави активностима које нису у складу са постојећим прописима. Пројектантима краљевачког „Каблара“ поверавани су веома одговорни задаци израде планова за прилично захтевне индустријске објекте као што је новопазарски Текстилни комбинат „Рашка“. Функционалност овог била је довољна гаранција да главном пројектанту буде поверена и градња сличних објеката текстилне индустрије у другим деловима земље. Инвеститори су били посебно задовољни сазнањем да је током градње Рашковић пажљиво пратио извођење сваког дела пројекта, па су га због тога изузетно ценили и врло често позивали на градилиште и између две редовне посете. Сваки долазак у нову средину је и прилика за разговоре о архитектури места, становању, пројектовању нових кућа. Мики Рашковић никад није волео велике куће и то није крио, а топле и функционалне породичне зграде је са филигранском прецизношћу смештао не реметећи урбанистичку целину. Велики изазов у том смислу пружао је Нови Пазар са великим бројем густо постављених стамбених објеката грађеним много деценија раније који су већ попуштали под притиском времена и различитих метеоролошких услова. У таквим околностима посебан изазов је представљала жеља виђенијих становника да их адаптирају и

за низ деценија унапред продуже живот. Није то увек било лако што је пред пројектанта стављало тежак задатак, па је од инвеститора тражио да до најситнијих детаља испоштује све што је замислио. Прва таква кућа у Новом Пазару је до те мере привлачила пажњу становника овог града да је као проблем посебне врсте било сазнање о великом броју оних који су долазили само да је виде. Долазиле су и архитекте из овог места које су пројектовале велики број објеката, а разлог за задовољство посебне врсте је признање краљевачком колеги да је градио две најлепше куће у Новом Пазару. Разлог за велики успех у професионалној каријери заснива се на оцени да је сваком новом задатку прилазио са великом озбиљношћу и уживањем, а кад су у питању стамбени објекти пројектовао их као да ће и сам у њима да живи. Све то након много година човека испуњава посебним задовољством, а разговори какав смо водили у његовом дому посебна је прилика за подсећање на градњу бројних објеката са којима га повезују само још успомене. Колико су били задовољни инвеститори доказује један од првих са којима је сарађивао у Новом Пазару када је читаве две деценије касније одлучио да гради нову кућу чврсто решен да не почиње без Рашковића. Дирекција за пројектовање и изградњу је у сарадњи са локалном самоуправом била основни фактор који је утицао на изглед града, а под истим кровом уз пројектанте и урбанисте окупљала и сва јавна комунална предузећа. Формирана је да би се градило рационалније након сазнања о разједињености различитих служби и дугог временског периода од идеје до почетка градње значајних инфраструктурних објеката. Могућност да битније утиче на изглед града била је посебан изазов да се после дванаест година у „Каблару“ нађе у „Плану“ који је био само једна организациона јединица „Комуне“. Т. Радовановић


47


МАГАЗИН

12.8.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

48


49


12.8.2018.

МАГАЗИН

50

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (24)

БОЈ НА МАЧКОВОМ (3) КАМЕНУ


- Према непотпуним подацима из Дунавске дивизије другог позива је на Мачковом камену из строја избачено 2.246 људи. - Погинула су 4 команданта пука, 8. пешадијског пука другог позива, 9. пешадијског пука другог позива и два команданта 5. прекобројног пука. - У 9. пешадијском пуку другог позива преживело је само седамнаест официра и око хиљаду војника. - Бројно стање у 2. батаљону је на почетку боја износило 950 војника и старешина, у боју је погинуло њих 782 а преживело само 168. - Губици аустроугарске 6. армије процењени су на око тридесет хиљада војника избачених из строја. -Најтеже губитке је претрпео 16. аустроугарски корпус, чији су се губици ценили на око тринаест хиљада војника и официра

51


раним јутарњим сатима 22. септембра, док се још није ни разданило, Аустроугари крећу у нови напад на коту Мачков камен и тригонометар Кошутња стопа. Њихови јуриши су бесомучни, а артиљерија их непрекидно подржава. Српски 4. пешадијски пук првог позива, 4. прекобројни пешадијски пук и 8. пешадијски пук првог позива, отварају снажну ватру и одбијају напад, на запрепашћење аустроугарског командовања. Српска артиљерија је скоро остала без граната, па гађа само у крајњој нужди, а пешадинци се бране ручним бомбама и бомбашким одељењима, тежећи да бар за мало надоместе недостатак артиљеријске подршке. До 5 сати аустроугарске снаге врше још два бесомучна јуриша и оба пута бивају одбијени. Ипак, на српској страни има

МАГАЗИН

12.8.2018.

У

52

колебања код 4. пешадијског пука првог позива и код 4. прекобројног пешадијског пука, које је превазиђено официрским пожртвовањем. Положаји су стабилизовани, али су официри све више гинули. Одједном, у 5 сати, отпочиње заглушујућа баражна артиљеријска припрема са три ватрена положаја аустроугарске артиљерије: Липничка главица, Смајино брдо, а са западне стране из правца Кошутње стопе, из стрељачких заклона 1. бригаде. Артиљеријска припрема је срачуната на то да цела 18. аустроугарска дивизија пређе у концентричан напад, а колики је био број аустроугарских јуриша, и српских противјуриша, немогуће је утврдити. Било их је толико да их команданти и командири ни нису стизали записати у своје бележнице, јер су официри гинули испред својих

стројева, а борба трајала без предаха. Нападима одолева 4. пешадијски пук првог позива и, подржан ватром 9. брдске батерије дунавског артиљеријског пука првог позива, два пута прелази у противнапад. Због ужасно јаке ватре, и недостатка граната, после 150 метара напредовања пук мора да се врати на полазни положај, а батерија повуче у позадину јер без граната постаје неупотребљива. На положају левог крила 4. прекобројног пука непријатељ прилази на двадесет до тридесет метара, али је два пута одбијан ручним бомбама. Десно крило овога пука брани централни положај на коти Мачков камен, који је изложен бесомучној митраљеској ватри. Непријатељ прилази на сто до сто педесет метара растојања, али је и он одбијан ручним бомбама којима пешадинци


настоје да надоместе изостанак артиљеријске подршке. На десно крило 8. пешадијског пука првог позива, на јужним падинама коте Мачков камен– Перуника, аустроугарска 6. бригада врши снажан напад у 7 сати, али из пуковске резерве стижу две чете па је непријатељ сузбијен. Резерву пука је створио сам командант, који је благовремено пребацио три чете са левог крила положаја у рејону Јаворник, јер га из рејона Липничка главица није напала 13. бригада. У 8 сати лево крило 4. прекобројног пука је на коти Мачков камен истовремено изложено бочној и леђној ватри, па у помоћ стиже 3. батаљон 18. пешадијског пука позива из дивизијске резерве. Стање код српских трупа се стално погоршава, јер непријатељ напада без обзира на огромне жртве које им наносе српски пукови

прве линије. Зато, у 8.30 18. пешадијски пук првог позива непосредо иза ових пукова, развија сва три преостала батаљона. На десном крилу 4. пешадијског пука првог позива у противнапад креће 1. батаљон 18. пука са деловима 4. пешадијског пука првог позива и до 9 сати успева да поврати положаје. У овом противнападу гине командант 4. пешадијског пука првог позива потпуковник Душан Пурић а због тога, и погибије великог броја официра, предњи положаји пука се померају у шуму непосредно иза самог гребена. Губитак већег броја официра под бесомучним дејством аустроугарске артиљерије изазива код војника несигурност, тако да држање положаја на коти Мачков камен постаје неиздрживо. Око 10 сати рањен је командант 4.

прекобројног пешадијског пука потпуковник Драгутин Дулић а рањени су, или погинули, сви команданти батаљона и њихови заступници. У таквим околностима команду над пуком преузима мајор Душан Симовић, који је хитно упућен из штаба Дунавске дивизије првог позива, јер више није било ни једног официра који је могао командовати. У 10 долази до новог аустроугарског напада, а потом и противнапада батаљона и митраљеског одељења из 18. пешадијског пука првог позива, који потискује Аустроугаре назад и враћа своје полазне положаје. Око 11.30 часова, пошто су делови 4. пешадијског пука првог позива почели да одступају, командант 18. пешадијског пука првог позива уводи у борбу и свој последњи батаљон и тиме је, тешком муком, повратио сво-

53


12.8.2018.

МАГАЗИН

54

је предње положаје. Истовремено, Аустроугари жестоко нападају и 4. прекобројни пук, код кога стање постаје критично. Командант Дунавске дивизије првог позива нема више резерви па шаље један батаљон из 8. пука првог позива, чије две чете излазе на положај 4. прекобројног пука, тако да донекле поправља ситуацију. Да би је учинио извеснијом командант Дунавске дивизије првог позива наређује 8. пешадијском пуку да што више подржава снаге на десном крилу дивизије. Преостале снаге 9. и 5. пешадијског пука првог позива, развијене су на положају Нешино брдо–Шанац, уз подршку једне пољске батерије, са задатком прихвата Дунавске дивизије првог позива када дође до њиховог повлачења. Око 15 сати аустроугарска артиљеријска ватра достиже врхунац, а плато Мачков камен се претвара у паклени, ватрени вулкан јер експлозије граната бацају увис тела пре неколико дана изгинулих војника, која потом падају на живе у рововима. Снага експлозија изазива код војника и старешина тешке контузије. Срби се налазе под унакрсном ватром целокупног оружја Аустроугара, па после 16 сати 4. прекобројни пешадијски пук и 18. пешадијски пук првог позива почињу да одступају. Огромни напори и беспримерно залагање четних и батаљонских официра, као и команданта и заступника команданта пукова, овога пута су били узалудни јер су скоро сви активни официри били избачени из строја. Да би спречио опкољавање пукова прве линије, командант Дринске дивизије првог позива наређује повлачење, а јачи отпор непријатељу пружају батаљони десног крила 4. пешадијског пука првог позива на падинама коте Мачков камен, што је штитило повлачење снага левог крила. На јужним падинама и даље се одржава 8. пешадијски пук првог позива мада је његово десно крило, које се граничило са 4. прекобројним пуком, попустило када су видели одступање овог пука. При заустављању одступања 8. пешадијског пука првог позива рањен је командант пука потпуковник Драгољуб

Јеремић, али и поред тога уводи две чете из резерве, одбацује непријатеља и задржава пук на јужним падинама коте Мачков камен све до ноћи, када повлачи јединицу правцем Велеш–Карачица. Заштиту српским снагама, које се повлаче у њиховом правцу, ватром пружају 5. прекобројни пук, 9. пешадијски пук првог позива и пољска батерија из рејона Шанац – Нешино брдо. Избивши на крвави плато Мачковог камена, Аустроугари затичу преко две хиљаде војничких лешева. Ако је веровати белешкама аустроугарских команданата бригада, избројано је преко хиљаду и две стотине тела њихових препознатљивих војника и неутврђен број тела њихових потпуно у парампарчад раскомаданих војника од дејства артиљерије. Ту су затекли и око осам стотина тела погинулих српских војника. Аустроугари су избили на српске положаје, заузели их и ту стали, јер генерал Оскар Поћорек нема на располагању више свежих снага да би наставио напад, а постојеће снаге Срби су му преполовили. Зато 25. септембра наређује целој 6. аустроугарској армији да пређе у одбрану и тако омогући српској војсци да се повуче неометано. Српске снаге се повлаче на нове положаје: Дунавска дивизија првог позива поседа линију: Шанац–Нешино брдо–Градина–Ободњак, а Дунавска дивизија другог позива, западно од вароши Крупањ, поседа предстражну линију: село Бранковац–кота 436–кота 442–Кик. Главне снаге распоређују се на линији: Мишаковац–Милутинов гроб на путу Крупањ–Осечина, а Љубовијски одред затвара и даље правац Љубовија–село Пецка. Српски пукови извели су на Мачков камен 15 општих снажних јуриша и неутврђени број противнапада и јуриша мањих састава на мањим секторима, а последњи јуриш 1. батаљона 5. прекобројног пешадијског пука повео је лично Принц Ђорђе Карађорђевић. Видевши погибију команданта батаљона, он се са исуканом сабљом у једној, и револвером у другој, руци ставља на чело батаљона и командује: „Напред, храбри, за мном, ја сам син

вашег краља!..“, полеће из рова али убрзо пада тешко рањен. Губици обеју страна у боју на Мачковом камену, и на крилним положајима који су подржавали централни положај на овој коти, застрашујући су. Никада у целом Првом светском рату, пре а ни после овог боја, није било крвавијих борби, бојева или битки које је водила српска војска. Прва српска армија је у борбама од 14. до 22. септембра 1914. године имала око 11.490 војника избачених из строја, погинули, рањени, нестали, од тога само на Мачковом камену од 18. до 22. септембра из строја ове армије избачено је 8.018 војника. Дунавска дивизија првог позива имала је укупно 5.772 људи избачених из строја, од тога 5.654 војника и подофицира и 118 официра међу којима пет команданата пукова и седамнаест команданата батаљона. Према непотпуним подацима на Мачковом камену је из строја избачено 2.246 људи Дунавске дивизије другог позива. Погинула су 4 команданта пука, 8. пешадијског пука другог позива, 9. пешадијског пука другог позива, и два команданта 5. прекобројног пука, а у 9. пешадијском пуку је преживело само седамнаест официра и око хиљаду војника. У 2. батаљону овога пука бројно стање је на почетку боја износило 950 војника и старешина, у боју је погинуло њих 782 а преживело их је само њих 168. Губици аустроугарске 6. армије износили су око тридесет хиљада војника избачених из строја. Најтеже губитке претрпео је 16. аустроугарски корпус, чији су се губици ценили на око тринаест хиљада војника и официра. Борбена моћ тог елитног корпуса је сломљена за дуже време, а борбени морал његових трупа био потпуно уништен. После боја на Мачковом камену аустроугарска Балканска војска врши попуну људских губитака и попуну коморе и артиљерије. Уследиће релативно брза попуна аустроугарских јединица и припрема нове, треће аустроугарске офанзиве на Краљевину Србију. Р. Вукосављевић


55


56

МАГАЗИН 12.8.2018.


57


Подстицаји за оживљавање села

МАГАЗИН

12.8.2018.

СЛОГА КУЋУ ГРАДИ

58

- Двадесетпетогодишњи Срећко Милосављевић из Милочаја један од 147 власника пољопривредних газдинстава добитника средстава за подстицај производње. - Савремени објекат за тридесетак бикова, са решеткастим подовима и савременом вентилацијом, вреди колико и просечан стан у Краљеву. - Фарма са седамдесет грла крупне стоке међу најзначајнијим у околини. - Стање у пољопривреди није ружичасто, пре би се рекло да се и не исплати, па се значајном оцењује помоћ локалне самоуправе која последњих неколико година подиже производњу из мртвих. - Село се гаси иако има доста оних који имају имање где би могло да им буде добро. - Свако ко има земље треба да остане на селу где може да се живи пристојно, али треба доста да се ради


Срећко Милосављевић

59


азумљива је жеља младих људи да прилику за егзистенцију траже у срединама за које процене да пружају највеће могућности. Највећи број њих сматра да прилику за то пружају градске средине, а да има супротних примера потврђује Срећко Милосављевић из Милочаја чију је тежњу да остане на селу и ове године препознала локална самоуправа и, доделом средстава за подстицај пољопривредне производње, помогла да се лакше одупре бројним изазовима које она доноси. Да ће остати на селу знао је и пре него што је почео да изучава аутомеханичарски занат у Машинско-техничкој школи „14. октобар“ па три године проведене на школовању и данас сматра изгубљеним временом и последицом младалачке лакомислености у чијем фокусу ни у овом случају није било озбиљније размишљање о будућности. Из данашње перспективе гледано остаје да жали што се није определио за неко од занимања из области пољопривреде, понајвише ветеринар-

МАГАЗИН

12.8.2018.

Р

60

ске струке која би у знатној мери утицала на унапређење сточарске производње која је постала основно занимање. Као и пре уписа у средњу школу Срећко је и током три године које је провео на занату сво слободно време, као и старија браћа Мирослав и Бојан, користио да помогне родитељима у обављању различитих пољопривредних послова. Било је то пре само десетак година кад је мало ко од чланова домаћинства и помишљао да ће данас имати седамдесетак грла крупне стоке и бити један од најзначајнијих одгајивача у овом крају. Годинама су се Милосављевићи бавили екстензивном производњом, док су се синови школовали само онолико колико су то Нада и Видосав успевали поред његовог редовног посла у Хладњачи. Са одрастањем деце расле су и амбиције па је, великом упорношћу, стадо просечног пољопривредника из овог краја, од само две или три краве, нарасло на педесет бикова и двадесетак крава. Пут до тог броја није био ни кра-

так ни лак, а обележен је великим радом, стрпљењем и штедњом до мере да не угрожава егзистенцију чланова породице. Паралелно са повећањем броја грла стоке грађени су нови смештајни капацитети, али и количина пољопривредне механизације неопходне да се обради земља и обезбеди довољна количина хране за стоку. Дугогодишње искуство потврђује да узгој малог броја грла крупне стоке није исплатив што је основ жеље да се константно увећава до граница могућности обрадивог земљишта на коме се обезбеђује потребна количина хране. - Последњих десет година професионално се бавимо товом бикова. Имамо у тову педесет јунади, у четири групе по дванаест до тринаест комада, а почели смо са једним до два бика у малој штали уз примитивне јаслице. Отац је пре тога држао две до три краве, а ја сам још за време основне школе био укључен у рад који није био лак, али кад се нешто воли све се лакше подноси. Касније дође добит, види се неки профит и то само


себе вуче. На почетку нисмо имали много крава, тек за основне потребе, али смо број бикова стално увећавали, прво на пет онда осам и сваке године све више. Раније смо куповали малу телад, па вештачким млеком дохрањивали, због чега је читав процес био три месеца дужи - каже Срећко као један од 147 добитника средстава којима локална самоуправа подстиче развој пољопривредне производње. Иако средства нису велика двадесетпетогодишњем фармеру из Милочаја се чине добром потпором да, уз две трећине сопствених, увећа стадо за још дванаест грла. Податак да једно теле кошта око пет стотина евра довољно је за потврду да осам стотина хиљада, колико је процењена вредност пројекта, представља значајну инвестицију. Десет хектара сопствене земље није довољно да се одржава тако велико стадо, па су Милосављевићи били принуђени да још толико узму у закуп, а проблем представља невесела чињени-

ца да тога нема превише, посебно ако се зна да је све што вреди већ обрађено. Прву половину ове године обележили су протести пољопривредника широм земље незадовољних ценама производа, а сличних искустава имали су и Милосављевићи који су најтеже подносили уцене различитих прекупаца. Ситуација је стабилизована током неколико последњих година кад је успостављена успешна пословна сарадња са власником „Пољопромета“ из Мрчајеваца као извозника на подручје Црне Горе. Иако је цена на тржишту нешто боља него раније и даље није у одговарајућем односу са количином пара коју треба дати за телад. Искусном одгајивачу не може да промакне податак како наизглед повољна цена килограма живе ваге може да заведе почетнике у послу недовољно способном да препозна све замке које се појављују на путу до крајњег корисника. Савремени начини производње подразумевају и савремена смештајне ка-

пацитете а баш такви су, један за другим, ницали и на имању Милосављевића. Колико је рада било потребно да би се обезбедило довољно средстава за градњу најбоље потврђује податак да савремени објекат за тридесетак бикова, са решеткастим подовима и савременом вентилацијом, вреди колико и просечан стан у Краљеву. У два таква објекта смештено је педесет бикова и шеснаест крава што са неколико телади допуњава број од седамдесет грла рогате стоке у турнусима од по дванаест комада које се свака три месеца испоручују на тржиште. И док су некада краве служиле тек да задовоље потребе домаћинства данас дневно дају око 150 литара млека које се испоручује једној мањој млекари, што је последица недовољно добрих пословних односа са Имлеком. Сем што је уговорена цена по литру већа није без значаја податак о редовној исплати сваких петнаест дана, што у знатној мери доприноси да се део уложи у узгој бикова код којих је време до

61


МАГАЗИН

12.8.2018.

наплате вишеструко дуже. Задовољство фармера подстакнуто је чињеницом да већи број грла обезбеђује и повољније услове на тржишту што води ка ставу да је производња са једном до две краве, без уређаја за хлађење, неисплатива јер разлика у цени у односу на веће произвођаче може да изнесе и десет динара по литру. И поред нешто повољнијег положаја од мањих произвођача Срећко је склон веровању да стање у пољопривреди није ружичасто, пре би се рекло да се и не исплати. У таквој ситуацији значајном се оцењује помоћ локалне самоуправе која последњих неколико година, каже Срећко, подиже производњу из мртвих. Иако средства по једном кориснику нису претерано велика према њима је из године у годину усмерен све већи број оних који се на територији града Краљева баве било којим видом пољопривредне производње. И поред повољности које се пружају младим пољопривредним произвођачима и даље их нема довољно, а ништа повољнија није ни ситуација у Милочају.

62

- Ако се тели крава у мом засеоку нема кога да помогне сем два три другара са којима сарађујем, а то је мало. Ја имам педесет бикова, а у целом селу нема их више од 60 до 70. Сада свако ко ради за 200 евра радије прелази у град где плаћа стан 60 до 70 евра, а у селу неће да држи ни једну кокошку. Село се гаси иако има доста оних који имају имање где би могло да им буде добро. Живот у граду је лепши него у селу, а са женом која ништа не ради може да прошета и оде на море. Ја нисам ишао, нити размишљам о томе јер не могу зато што крава мора сваки дан да се музе и стално да се буде код ње. Дође по који тренутак кад не иде, кад је доста тешко па ми дође да и ја одустанем - каже Срећко. Да би се обезбедило довољно хране за толико грла крупне стоке неопходно је обрађивати велику површину земље, а за то је потребна одговарајућа механизација у коју су Милосављевићи уложили значајна средства. То је омогућило да имају све што је неопходно па не морају да се ослањају на друге, по-

себно не у тренуцима кад нешто треба урадити брзо и на време. Четири трактора радне запремине у распону од четрдесет до осамдесет кубика, са потребним прикључним машинама, задовољавају потребе домаћинства што не искључује потребу да се прати стање на тржишту и обогаћују новим. Досадашње искуство потврђује да се компликованијим од куповине нових сматра одржавање постојеће механизације, посебно по завршетку сезоне пољопривредних радова кад све треба детаљно прегледати, опрати, подмазати и заменити по који од дотрајалих делова како би се спремно дочекало пролеће. За ситније поправке довољно је и оно знања које је понео из школе, али је за озбиљније кварове неопходно ангажовање искуснијег механичара. Податак да су Мирослав, Бојан и Срећко рођени у истој кући један је од разлога за одлуку да ту и остану и заједничким снагама унапређују пољопривредно газдинство. - Одлучили смо да останемо заједно, скупимо новац и правимо куће. Једну


смо направили за једног брата, једну купили за другог и направили по шталу како би могли да издржавају породице. Сложни смо и можемо да служимо као пример у време кад неко не може ни са једним сином у кући, а ми функционишемо. Помаже нам и отац који је у пуној снази, а иако је у пензији ради више него док је био запослен. Иако нису превелика, средства која пољопривредници добијају од локалне самоуправе су значајна, посебно онима који се двоуме да ли да угасе било који вид производње. Ово ће бар мало да их веже јер кад једна генерација затвори шталу та се више не отвара - каже Срећко уверен да начин доделе подстицајних средстава по реду пријављивања није био добар, понајвише због податка да велики број пољопривредника у јеку сезоне није у могућности да реагује на прави начин. Иако се тренутни број грла стоке на фарми чини довољним по који пут провејава уверење како би могао и да се повећа, посебно кад су у питању краве и редовнија наплата средстава за испору-

чено млеко. Податак да пристижу сваких петнаест дана пружа довољно сигурности за планирање производње, у првом реду набавку хране за јунад. Дугогодишње искуство у сточарској производњи потврђује да је неопходно обезбедити довољну количину кабасте хране и силаже, а ко то није у могућности не би требало ни да размишља о куповини телади. Да опрезност у производњи није без разлога потврђује податак о бројним ризицима који могу трајно да утичу на даљи ток. Због тога су се Срећко и браћа од почетка ослањали на сопствене снаге а зазирали и од помисли да се задужују, ма колико услови за то били повољни. - Нисмо никад узимали кредите, сем овога што смо добили бесповратно, па смо све радили од својих средстава и свог зноја. Што могу да купим купићу, а задуживати се нећу, а као и сваки класичан пољопривредник мислим да ћу моћи да живим од овога што радим. Сви се надају да ће се нешто поправити, да ће бити боље, да ће се дигнути ниво пољопривредника како би могао при-

стојно да живи од свог рада. Ако се овако настави пољопривреда ће се брзо угасити, а после ће бити још више проблема јер је врло тешко обновити је. Зато свако ко има земље треба да остане на селу где може да се живи пристојно, али треба доста да се ради - каже Срећко. Да политика директно утиче на стање у пољопривреди потврђује податак о променама односа које доноси свака власт, а то је један од разлога несигурности у очекивању да се стање побољша. Метеоролошке прилике овог лета не дају превише оптимизма пољопривредницима у готово свим видовима производње. Милосављевићи се уздају у сопствене ресурсе и залихе које имају, а прилику да је припреме на јефтинији начин пружа сопствена мешаоница капацитета пола тоне и рецепти за припрему концентроване хране. Мало наде пружа уверење да су обилне кише увелико анулирале опасност којом је суша припретила кукурузу, а све наговештава много безбрижнији зимски период године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63


64

МАГАЗИН 12.8.2018.


65


12.8.2018.

МАГАЗИН

66

Војкна Трифуновић


Европска турнеја краљевачких панкера

ХАРДКОР ПАНК НА КРАЉЕВАЧКИ НАЧИН - Краљевачка панк сцена деведесетих година прошлог века била је позната и далеко ван локалних граница, могло би се рећи да је доминирала на простору читаве бивше Југославије. - Познаваоци ове врсте музике са простора некадашње државе и данас указују на утицај који је имала на њихово размишљање, развој политичких и идеја о животу. - Троакордна и четвороакордна музика, кратке, брзе, енергичне и песме настале на текстовима који се баве политичким, социјалним и друштвеним уз по коју засновану на емотивној причи. - Прва европска турнеја по Украјини, Румунији, Пољској, Немачкој, Чешкој и Словенији. - Краљевачки The Truth један од ретких бендова, који се може похвалити да је наступао у највећем броју европских земаља, од Харкова на северу до Лисабона на југу континента

67


68

МАГАЗИН 12.8.2018.


д времена кад је на овим просторима почело озбиљније организовано бављење музиком појављивали су се појединци и ансамбли који су, бар неко време, привлачили значајнију пажњу и остали запамћени у ограниченом периоду. Осврт на деценије уназад потврђује да су значајније успехе на музичкој сцени остваривали појединци, готово никад ансамбл било које врсте способан да своје квалитете докаже и ван локалних оквира, поготово не у иностранству. У таквим околностима готово невероватно звучи податак да група младих музичара, окупљених у бенду названом The Truth, сваке од последњих неколико година током летњих месеци крстари Европом. О последњој, тек завршеној, турнеји по најужнијим деловима европског континента сведочи гитариста Војкан Трифуновић, историчар коме су путовања ове врсте посебна прилика за нова истраживања. Прве озбиљније кораке на музичкој сцени направио је пре пуне две деценије, а прве године покушаја да се направи искорак из свакодневице обележила је честа промена састава првобитног ОПД бенда чије је трајање обележило и неколико концерата по градовима Србије. Кад је 2003. године коначно стављена тачка на једну епизоду музичке каријере настао је The Truth као изворно краљевачки бенд у чијем су саставу тренутно и два члана из Хрватске. Као дериват панк музике, која је оригинално настала на простору Велике Британије, амерички хардкор панк одликује знатно већи степен брзине, жестине и тврдоће. Иако је као такав нашао погодно тле међу најновијом генерацијом присталица овог покрета и у Краљеву за развој бенда значајним се сматра утицај нешто старијих са локалне музичке сцене деведесетих година прошлог века, као што су Хоћу-Нећу, Тотални промашај, Смудос и други. Мало је познато да је краљевачка панк сцена тога времена била позна-

О

та и далеко ван локалних граница, могло би се рећи да је доминирала на простору читаве бивше Југославије. Добра потврда тог става је да познаваоци ове врсте музике са простора некадашње државе и данас указују на утицај који је имала на њихово размишљање, развој политичких и идеја о животу. - У тој малој субструктури хардкора краљевачки бендови су врло значајни, јер су донели неке нове идеје. Оне нису биле ништа посебно ново у односу на бендове изван екс-ју простора, али се до тада на панк сцени нису појављивале теме везане за сексизам, борбу за права животиња, борбу против фашизма... Кад су почели да се баве тим темама одједанпут је гомила клинаца са простора читаве Југославије кренула да их прерађује, па се у песмама појављују и мало озбиљније политичке теме, борба против капитализма, Мек Доналдса, најки, кока коле и тако даље. Бендови и појединци, у сарадњи са другим људима, су покренули ту причу, а под утицајем старије екипе и неких бендова из иностранства почињемо и ми да свирамо. Као особе, и музичари, ми смо настали и развили се под утицајем краљевачке сцене деведесетих година - каже Трифуновић. Класичну поставку са двојицом гитариста, бубњаром и вокалом карактерише проста троакордна и четвороакордна музика, кратке, брзе, енергичне и песме настале на текстовима који се баве политичким, социјалним и друштвеним уз по коју засновану на емотивној причи. Како ову врсту музике карактерише изузетно јака енергија, као начин за ослобађање од беса, фрустрације и негативне енергије, и прегласна музика због које се речи песама често ни не распознају, значајним се чине објашњења између сваке од њих као добар начин да порука стигне до посетилаца. Ово се чини посебно значајним кад се баве озбиљним темама, национализмом, односима измеђа Србије и Хрватске и покушаја да се

разбију предрасуде које оптерећују односе два народа. Интересантним се чини податак да чланови бенда немају формално музичко образовање а то је, каже Трифуновић, суштина панка баш као енергија, порука и начин на који се она преноси. Баш то је повод да панк водама заплива и по који од образованијих музичара. Све до 2011. године The Truth је наступао углавном само на простору бивше Југославије, са излетима до Ријеке, Загреба или Скопља, на сцени која постоји од осамдесетих година прошлог века када су створене независне мреже промотера, клубова, организатора и фанзина. Баш они су представљали посебан облик комуникације и након распада земље почетком последње деценије другог миленијума, посебно током ратова и санкција које је Србији увела међународна заједница. На темељима независне сцене из осамдесетих наставили су да се одржавају концерти, а интензивнија сарадња са истомишљеницима из сада независних држава западног дела региона улази у нову фазу после двехиљадите године и отварања граница. - Накачили смо се на ту базу која је била добро организована и наставили да радимо и организујемо концерте без икаквих проблема и потешкоћа а, иако врло политички оријентисан бенд, растерећени смо националних разлика и сукоба јер заговарамо идеју антинационализма. Места где свирамо, посебно у Хрватској, су места отвореног ума, независни клубови, сквотови у Задру, Пули, Вараждину, Сиску, највише у Загребу и Ријеци. Тамо имамо највише пријатеља па је најлакше организовати концерте, јер су то традиционално јака места кад су у питању алтернативни правци. Кад се мало уђе у ту сцену људи брзо постају наши идејно блиски пријатељи, а долазе и други које не познајемо лично али се познајемо преко друштвених мрежа - објашњава Трифуновић.

69


МАГАЗИН

12.8.2018.

Специфичност панк заједнице и концерата који се одржавају огледа се у присуству педесетак до пар стотина посетилаца на наступима, али и до хиљаду присталица сличних идеја са простора Европе кад су у питању фестива ли. Све до 2011. концерти су организовани повремено, а онда одлучено да се крене на велику турнеју која би подразумевала наступе у више градова уз потајну жељу да се изађе изван граница простора који се у жаргону сматра регионом. Жеља да се направи експеримент и потврди озбиљност била је повод за пут према егзотичној дестинацији, Украјине а колико је одлука била исправна најбоље потврђује чињеница да се двадесетодневна турнеја, настављена низом наступа у Румунији, Пољској, Немачкој, Чешкој и Словенији, сматра најуспешнијом до сада. Искуство стечено током прве године повод је за одлуку да се на европску

70

турнеју крене сваке следеће, али и за више мини турнеја по балканским и земљама средњег дела Европе. Све што се догађало током неколико последњих година потврђује да је The Truth један од ретких бендова, у Краљеву сигурно једини, који се може похвалити да је наступао у највећем броју европских земаља, од Харкова на северу до Лисабона на југу континента, сем скандинавских, Албаније и Аустрије. Последња турнеја по земљама јужне Европе отпочела је у Хрватској након које су следили наступи у Италији, Француској, Шпанији, Португалу и Словенији. Деветочлана екипа састављена од музичара из два бенда, загребачког Rules и краљевачког The Truth, упутила се изнајмљеним комби возилом, и потребном бинском опремом, од Загреба до Болоње, а потом кроз централни део Француске према Шпанији и Португалији. - Сваки бенд би по правилу требало

да има дистрибуцију, мајице, плоче, беџеве, торбе са мотивима бенда, јер се куповином плаћају трошкови пута. То је један од начина да се заради, а познатији бендови успевају да зараде огромне цифре. Први пут нам се десило да на пола турнеје распродамо све што смо понели, а то нас је изненадило јер нисмо неки супер познат бенд, али се људима свидела наша порука, и ми као особе, па су хтели да нас подрже. Иако не постоји писано правило је да је организатор дужан да обезбеди разглас, смештај и исхрану, а зарада зависи од броја оних који су спремни да плате улазницу. Неки продају пиће и храну и од тога се добије проценат. У Немачкој, Белгији и Холандији добије се мало више, јер су мало богатије земље, а на југу Европе мало мање иако постоје изузеци. На крају, увек завршимо са неким малим минусом, а ако се узме у обзир да се за одморе троше значајне суме новца за овакву авантуру кроз више зе-


маља и много занимљивих места требало би много више. Многи би дали много више да су на нашем месту, јер су то авантуре, и ситуације у којима обични људи нису били, које се препричавају годинама - каже Трифуновић. То на најбољи начин потврђују искуства овогодишње турнеје посебно на крајњем југу Иберијског полуострва коју је обележило до сада невиђено расположење присутних на готово сваком од наступа, без обзира да ли је у неком од клубова или на отвореном простору. У Италији је то била подршка становништву које се свим силама труди да спречи пролаз брзе пруге која би требало да повеже север ове земље са Немачком. Позитивна искуства последње турнеје извор су налета позитивне енергије толико потребне за дефинисање планова за наредни период. Приближавање десете годишњице крстарења по европским земљама појачава жељу да се нове поруке панк покрета прошире и на друге регионе у свету. Тренутно нај-

атрактивнијом сматра се подручје Сједињеним Америчких Држава одакле и потиче музика која чланове бенда одржава више од деценију и по. Податак да није ни мало једноставно отпутовати преко океана вероватнијом дестинацијом сматра се подручје југоисточног дела азијског континента, овога пута самостално како би се смањили трошкови путовања. Колико су осамдесете године прошлог века утицале да у локалној средини буде прихваћена ова врста музике најбоље потврђује податак о бројним гостовањима бендова који је негују. Први су стигли у Краљево непосредно након демократских промена 2000. године, и отварања према свету, кад су по клубовима у граду гостовали бендови из Хрватске, Сједињених Америчких Држава, Немачке, Грчке, Велса, Француске, Словачке... Иако је посета њиховим наступима варирала сви су добро прихваћени, а концерти оцењени као посебно драги што је повод за жељу да

дођу поново. То је на најбољи начин потврдило гостовање бенда из Грчке коме је наступ у Краљеву био прилика за први наступ изван земље. Краљевчани Војкан, Никола и Феликс, са загребачким колегама Гајом и Домиником, у наредним годинама припремају нова пријатна изненађења. Мали проблем им представља растојање од неколико стотина километара, али је олакшавајућа околност чињеница да композиције које изводе нису превише компликоване, па није потребно превише времена да се добро увежбају пред наступе. За разлику од бројних других сличних бендова The Truth карактерише велика приврженост овој врсти музике и жеља да преко ње пласирају идеје које заступа. Иако се за ову врсту музике налазе у годинама које се сматрају позним ни шест стотина километара раздаљине између две половине бенда не чине се превеликом да би утицала на ентузијазам који не јењава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71


Дванаест година фестивала љубави

МАГАЗИН

12.8.2018.

МУЗИКА И ЈО

72

- Наступима неких од најтраженијих имена светског клабинга затворено је дванаесто издање „Лав феста“ који је, у периоду од 2. до 6. августа, квалитетним музичким програмом стао раме уз раме са бројним догађајима ове врсте на простору Европе. - Током „Лавфеста“ није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нису евидентирана тежа кривична дела и саобраћајне незгоде. - Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву су током манифестације „Лав фест“ запленили 981 таблету екстазија, око 566 грама марихуане, 110 грама спида и мању количину других врста дрога. Наркотици су пронађени код 152 особе, међу којима је девет страних држављана и 11 малолетника „Лав фест“ је јединствена културна платформа из Врњачке Бање која промовише музику, уметност и урбану културу младих у Србији на фестивалу на коме су заступљени различити музички правци, а посебно је промовисана електронска музика. Као градска журка фестивал је пр-

ви пут одржан 2007. године, назван „The Love FesYval“ по мосту љубави, са циљем да употпуни туристичку понуду Врњачке Бање. Одржаван је на Летњој позорници, отвореном амфитеатру из средине двадесетог века, на сто метара надморске висине изнад самог центра града, са капацитетом од три

хиљаде људи. Фестивал је трајао две вечери током којих су наступали углавном домаћи ди-џејеви, а наредне две године је задржана слична концепција. Осим самог фестивала, организатори „Лав феста“ преко целе године организују журке са гостовањима


Ш ПО НЕШТО највећих светских ди-џејева међу којима су били Ерик Приц, Марк Најт, Џејмс Забила, Јорис Ворн, Пан-Пот, Крис Либинг, Масео Плекс Свен Фет, а од домаћих Кристијан Молнар, Марко Милосављевић, Дејан Миличевић,Никола Вемић,Леа Добричић, Невена Јеремић... Наступима неких од најтраженијих имена светског клабинга затворено је дванаесто издање „Лав феста“ који је, у периоду од 2. до 6. августа, квалитетним музичким програмом стао раме уз раме са бројним догађајима ове врсте на простору Европе. Посетиоци овогодишње манифестације слажу се у оцени да је последње вечери фестивала тешко било издвојити било који од атрактивних програма, посебно на Fire бини на којој је последњи наступио Сет Тролер и отвореио тему о којој ће се још дуго причати. На Ultra Energy Stage, која годинама уназад традиционално представља само најбоље што светски музички крем

андергаунда има да понуди, и последње вечери су наступили извођачи који су оправдали очекивања публике. После наступа на Белом Двору, у оквиру догађаја Lovefest Court, поново је дошао Dan Shake после кога су се пред одушевљени посетиоцима појавили Герд Јансон и неприкосновени Prosumer. Последњи на овој локацији појавили су се Никола Вемић и италијански ди-џеј Samuele Pagliai са којим Вемић дели исту страст према музици и плочама. Да „Лав фест“ не планира успоравање најбоље потврђују четири догађаја најављена за предстојећу зимску сезону када се очекује наступ Green Velveta, кога ће београдска публика коначно имати прилику да чује 15. септембра у Хангару луке Београд. Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву су током манифестације „Лав фест“ запленили 981 таблету екстазија, око 566 грама марихуане, 110 грама спида и мању количину других врста дрога. Наркотици су

пронађени код 152 особе, међу којима је девет страних држављана и 11 малолетника. Две особе су ухапшене и њима је по налогу надлежног тужилаштва одређено задржавање до 48 сати, због постојања основа сумње да су извршиле кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Због истог кривичног дела, против две особе ће бити поднете кривичне пријаве у редовном поступку, а против 148 због постојања основа сумње да су извршиле кривично дело неовлашћено држање опојних дрога. Из Полицијске упрве Краљево стиже информација да током „Лав феста“ није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нису евидентирана тежа кривична дела и саобраћајне незгоде. Полиција је, због вожње под дејством психоактивних супстанци или алкохола, из саобраћаја искључила 36 возача задржала их до дванаест сати. Т. Радовановић

73


МАГАЗИН 12.8.2018.

ЗАКАСНЕЛО ЛЕТО

74


75


76

МАГАЗИН 12.8.2018.


77


78

МАГАЗИН 12.8.2018.


79


80

МАГАЗИН 12.8.2018.


81


84

МАГАЗИН 12.8.2018.


На репертоару Биоскопа „Кварт“ Хотел Трансилванија Када се вампири заљубе и шишмиши падају са неба! Како је управо Дракула тај који осигурава да другима угодно прођу празници, сада је време за његов одмор око којег ће неко други да води бригу, а луксузном крстарењу не може одолети ни остатак Дракулиног чопора који се придружује путовању. Чудовишта се фантастично забављају уживајући у свим садржајима који им нуди крузер, од различитих спортских активности до феноменалне и преукусне хране и егзотичних екскурзија. Но оно што им у једном тренутку ипак прекине забаву је једна неочекивана љубав јер се, чим напусте луку, развија романса између Дракуле и мистериозне бродске капетанице Ерике па је ред на Мејвис да глуми заштитнички настројеног родитеља и покуша да раздвоји свог оца и Ерику. Но, нико не зна да је Ерика заправо потомак Абрахама Ван Хелсинга, древног непријатеља Дракуле и свих осталих чудовишта. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, чије трајање за седам минута премашује сат и по, по сценарију који је написао са Мајклом МекКалерсом, режирао је Генадиј Тартаковски. Улоге тумаче Драган Мићановић, Ива Стефановић, Александар Радојичић, Стрибор Чолић, Предраг Ејдус, Небојша Миловановић, Наташа Марковић, Слободан Тешић, Јелена Петровић, Марко Марковић, Драган Вујић - Вујке, Тамара Алексић, Срђан Тимаров, Милан Живадиновић - Биллy, Томаш Сарић, Душан Свилар, Гоца Тржан, Ружа Рупић, Анђела Јовановић , Ђорђе Стојковић, Лена Ковачевић, Тијана Дапчевић, Александар Перишић, Срђан Чолић, Јана Јовановић, Милан Крунић, Невена Кочовић. Филм се приказује до 15. августа, а пројекције почињу у 18 сати.

Шпијун који ме је шутнуо

цију, бежећи преко Европе са шармантним британским агентом и планом за спас света. Акциона комедија, којој недостаје четири минута да би трајала два сата, настала је на сценарију који је редитељка Сузана Фогел написала са Дејвидом Ајсерсоном, а водеће улоге тумаче Мила Кунис, Сем Хјухен и Кејт МекКинон. Филм се приказује до последњег дана прве пловине августа, а пројекције почињу у 20 сати.

Праведник 2

Изненадни догађаји убациће две младе даме у неочекивану светску заверу, а памет једне и невероватна спретност друге сигурно ће обема помоћи да заврше мисију. Одри и Морган су две тридесетогодишњакиње из Лос Анђелеса које се нађу уплетене у неочекивану светску заверу. Каде се Одрин бивши дечко појави у њиховом стану, са опасним убицама за петама, њих две одмах крећу у ак-

„Праведник 2“ је наставак филмског хита из 2014. године о завери и освети. Долази након првог „Праведника“ у коме је бивши припадник специјалних војних јединица Роберт Мекол лажирао сопствену смрт како би остатак живота провео у миру, а то му на крају није пошло за руком. У наставку филма „Праведник 2“ наставља да ради оно што најбоље зна, бори се за правду и спашава оне којима је потребна помоћ. Када му бившу шефицу, и једину пријатељицу, отму и убију у организованој завери, он се упушта у освету. Током осветничке мисије среће се с најискуснијим убицама, можда чак и себи једнакима. Али, страх му је непознаница па решава проблеме које слабији не могу сами да реше, само због тога што је праведник. Дужина акционог крими трилера за минут премашује два сата, а по сценарију Ричарда Венка и Мајкла Слоуна режирао га је Антоан Фукуа који је главне улоге поверио Дензелу Вошингтону, Педру Паскалу, Били Пулману и Мелиси Лео. Филм се приказује до 15. авгиста а пројекције почињу у 22 сата.

85


86

МАГАЗИН 12.8.2018.


87


12.8.2018.

МАГАЗИН

88

Александар Мијатовић


Скупштина Фудбалског клуба Слога

МЕСЕЦ И ПО ДАНА НАДЕ - Након оставке председника Љубише Вујовића ванредна седница Скупштине Фудбалског клуба Слога заказана у договору са локалном влашћу и спортским радницима. - Тешка финансијска ситуација извор свих проблема последњих година. - Трошкови клуба између три и по и четири милиона динара. - Кроз легалне токове само четири хиљаде. - Финансирање трошкова заобилазним путем. - Минус на рачуну клуба блокираном 552 дана премашује деветнаест милиона динара од којих већина отпада на камате. - Објективни дуг упола мањи. - Деблокада у наредних месец и по дана? - Нови председник Скупштине Александар Мијатовић. - Изабрано првих седам чланова Управног одбора

89


ајмање што се у тешкој ситуацији која оптерећује Фудбалски клуб „Слога“ могло очекивати је да актуелно руководство на скупштини покуша да учини више него што је у периоду између две седнице овог органа могао председник са управним одбором. Да у редовима краљевачког зонаша није све у најбољем реду сведочи податак да је од претходне скупштине прошло годину и по дана, а да је непосредни повод за последњу одржану 2. августа одлука председника Љубише Вујовића да поднесе оставку. Много озбиљности и бриге за стање у клубу није показало ни половина од 35 чланови супштине, па је на почетак седнице морало да се причека док не дође бар један више и тако обезбеди кворум за рад и пуноправно одлучивање. Да без уплива политике у спорт не може ништа да се уради потврђује податак с почетка седнице да је сазвана у договору са локалном влашћу и спортским радницима. На записник са претходне седнице, одржане 14. фебруара прошле године,

МАГАЗИН

12.8.2018.

Н

90

нико од делегата није имао примедби па је усвојен пре него је делагатима званично потврђено оно што већ знају, а то је тешка финансијска ситуација која се сматра извором свих проблема последњих година. Колике су његове размере најбоље потврђује податак да је рад клуба током протекле сезоне финансиран средствима чланова управе који су желели да остану анонимни. Иако се на дневном реду нашао извештај о раду и финансијски извештај нема тачних података о томе колико је потрошено ових средства, али се сматра да је између три и по и четири милиона динара. Извештај потврђује да је кроз легалне токове прешло тек нешто више од четири хиљаде динара утрошених за расходе принудне наплате. Због блокаде рачуна Слога није била у ситуацији да користи средства којима локална самоуправа подстиче развој спорта али је заобилазним путем, преко Фудбалског савеза града Краљева из градског буџета покривен износ од шест стотина хиљада динара. Уплата из градског буџета није би-

ло ни ове године, а нешто више од милион и две стотине хиљада уплаћених по основу трансфера Немање Милетића утицало је да блокада буде умањена за толико. Неповољна ситуација у којој се налази клуб један је од основних разлога за настојање да се одблокира рачун на коме минус премашује деветнаест милиона динара. Мала је утеха што већи део обавеза за неплаћене порезе отпада на камате и став адвоката да би, ослобађањем од тог износа, дуг могао да се смањи на разумних седам до осам милиона. Осим тога помиње се постојање меница чију валидност би у наредном периоду требало да провери ново руководство уз помоћ највиших представника локалне власти. Председнику и управном одбору остаје да обезбеди средства за исплату милион и по динара по судским пресудама и да се нада да у поступцима који још нису окончани сума неће бити превелика. Мало светла у суморну слику баца податак да дуг из последње такмичарске сезоне не премашује две стотине хиљада


динара, и уверење како би се рад актуелног руководства могао оценити позитивним да је било средстава којима локална самоуправа подстиче развој спорта. Ма колико се тренутни дуг ставља на терет претходног руководства једногласно је усвојен извод из записника са претходне седнице скупштине на којој финансијски извештај није ни био на дневном реду. И поред тога проговорена је по која реч о њему уз предлог да се репрограмом отплати у неколико наредних година. Од 30. јула 2015. ово је трећа седница Скупштине ФК Слога, а ново руководство изабрано тог дана није није потрајало више од пола године. Оно које га је наследило изгурало је пола мандата током којих није успело да реши финансијске проблеме, што је и повод за оставку председника која повлачи разрешење Управног одбора. Емотивни наступ најстаријег учесника скупа, дугогодишњег првотимца Слоге Милутина Јакића кога је Фудбаски савез Србије, поводом педесете го-

дишњице рада у фудбалу, наградио Златном плакетом, још једна је потврда да о проблемима треба разговарати отворено, јер је много тога што оптерећује клуб завијено у обланде. Констатације да деветнаест милиона динара није направило руководство клуба изабрано пре две године указује на сумњу да су то учинила неименована лица која „шетају градом“. Колико су љубитељи фудбала у Краљеву спремни да помогну да клуб опстане најбоље потврђује податак о постојању таквих који су у петходном периоду издвајали значајна средства у износима између 25 и 30 хиљада евра. - Тешко је радити кад је рачун блокиран. Тешко је доводити играче и набављати опрему. Зато немојте да газите по људима који су радили и пожелите управи да, уз доста рада, одржи клуб да после седамдесет година не пропадне. Ми смо својевремено имали „Аутотранспорт“ који је наше играче возио џабе, имали смо ручкове, подмирене трошкове за судије. Људи ипак воле Слогу, али не може један

човек да је води него тим који треба да има визију. Најважнија ствар је стручни рад и да не долази како ко хоће, да дође играч из неког села, скида се и добије 200 до 300 евра. То морамо да заборавимо. Слога мора да има свој кадар, свој подмладак, децу која ће да воле Слогу а не како ко дође да има неке шеме, а кад год нешто крене неко те удари по глави - каже Јакић уз подсећање да је Слога, и поред свих проблема кроз које пролази, ипак симбол овог града. Чини се да највише оптимизма гаји новоизабрани председник Скупштине Александар Мијатовић уверен да има довољно знања и идеја, али и људе који ће да прате и помогну да се постигне шно што није годинама уназад. - Начин на који је Пореска управа бликирала рачун клуба и довела нас у ову ситуацију је у најмању руку нелегалан, али сам на добром путу да са тимом адвоката и вештака умањимо дуг. После разговора са адвокатима и вештацима, и судијом који је задужен за

91


92

Милутин Јакић

МАГАЗИН 12.8.2018.


тај предмет, од 19 милиона објективно дуга је можда шест до седам милиона динара. Пред свима преузимам одговорност да ћу дати све од себе, а имам нека обећања да ћу то успети брзо да решим или, у најгорем случају, ако не будем успео у неко догледно време да видимо шта је алтернатива. Прво задужење је да се решавање пореског дуга и деблокада рачуна учини у најкраћем року, а ја мислим да ће то бити у наредних месец и по дана, а касније ће све бити лакше - верује Мијатовић. Податак да у Краљеву са мањим или већим успехом годинама уназад егзистира неколико школа фудбала, једне чији је власник Мијатовић, на најбољи начин потврђује постојање широке базе у којој треба тражити будуће првотим це Слоге. То је повод за жељу да се, укључењем свих, створи јака школа фудбала као гаранција за просперитет клуба који од врхунца достигнутог далеке 1970. године није остварио значајније успехе. Колико оптимизам има основа могло би да буде познато након разговора са власницима локалних школа фудбала од којих се очекује да своје интересе подреде заједничким и створе кадар чијим би трансфером локални лигаш остварио значајне приходе толико потребне за иоле безбрижнију будућност. Једним од узрока лоше ситуације у фудбалу оцењује се недовољан број младих тренера због чега се неопходним сматра стварање услова за стручно оспособљавање и добијање адекватне лиценце за рад, у првом реду са млађим селекцијама. Финансирање би требало да буде обавеза клуба који би омогућио да сваке године школовање заврши бар један тренер. - Идеја је да би за наредне четири године то могло да се оствари са обзиром на неке моје контакте и знање да бар две селекције играју квалитетну лигу Србије највишег ранга са Звездом, Партизаном и

Војводином. То у оволиком граду, са толико школа фудбала и толико талената колико је прошло у последњих педесет година, не би смело да се доводи у питање. У те четири године надам се, у најмању руку, пласману у Другу лигу што је минимум који морамо да испунимо. Ако то сада можда изгледа далеко и немогуће, из ситуације са блокираним рачуном и толиким дугом, имам право на амбиције. Имам право да после четири године, или кад већ будемо завршавали ову сарадњу, пред свима овде кажем шта се успело а што није, да препознате да је дат максимум и све што сам знао - каже Мијатовић. Они који прате збивања у краљевачком фудбалу могу да потврде како су се оптимистичке изјаве овог типа чуле и на седницама претходних сазива скупштине клуба. Није без основа ни уверење доказаних фудбалских интернационалаца да су досадашње управе по правилу пружале максимум. То што су изостали резултати само је потврда чињенице да су им капацитети били ограничени и недовољни за значајније резултате. Колико су тога били свесни и колико је оптимизам последњег изабраног председника основан биће познато на првој следећој скупштини за коју нико поуздано неможе да потврди да ли ће бити одржана у року предвиђеним статутом. Податак да се од једне до друге седнице скупштине кворум чини све проблематичнијим поново је повод за предлог да се променом статута сведе на број који би омогућио ефикаснији рад. Таквих предлога је било и на претходној седници али се није много одмакло од тога. Пред почетак новог првенства очекује се окупљање свих који би могли да помогну, поред оних од којих се очекује обезбеђење средстава и других који би могли да помогну у стручном делу. Мијатовић верује да таквих има и да код њих још није ишчилела жеља да искуство које су стекли пренесу на гене-

рације млађих фудбалера. Податак да је пред почетак сезоне, након оставке председништва Скупштине, Слога остала без Управног одбора повод је за избор новог од седам чланова уз потврду да би ускоро могао да буде проширен. Оцењено је како је укључење нових у директној вези са блокадом рачуна, а то је још један од разлога да се решавању овог проблема приступи што пре. На предлог новоизабраног председника скупштине делагати су се сагласили да одбор, сем њега, чине још Милан Шћеповић, Милан Томић, Слободан Ђерковић, Ђорђе Милутиновић, Миленко Стефановић и Ненад Марковић. Преовладава уверење да ће, уколико се занемари дуг од деветнаест милиона динара, бити довољно средстава да се наредна такмичарска сезона приведе крају. То гарантују чланови Управног одбора, а укључење нових требало би да допринесе да финансијска ситуација буде још боља. Као члан Управног одбора председник Скупштине града Ненад Марковић потврђује невеселу чињеницу да је, до последње седнице скупштине, рачун Слоге био у блокади 552 дана. Одлучност да се ствар истера на чистину је и повод за сагласност на чланство у управи Слоге која, уколико се ствари буду и даље компликовале, указује на могућност резервне варијанте и формирање новог клуба од кога се очекује да, на здравим основама, брзо дође до Друге лиге. Слоги би остало да тавори у неком од нижих рангова такмичења или да се потпуно угаси. Оптимизам да до тога неће доћи заснива се на уверењу да би се, ослобађањем од камата на дуг, ситуација знатно поправила уз могућност да би главница, процењена на износ између седам и осам милиона динара, кроз репрограм могла да се отплати у више рата. Услов је да се ни са једном не закасни јер би то значило плаћање остатка одједном и дефинитивни крај Слоге. Т. Радовановић

93


94

МАГАЗИН 12.8.2018.


95


Нови успех ракетних моделара

МАГАЗИН

12.8.2018.

ВИЦЕШАМПИ

96

- Tакмичење најбољих светских ракетних моделара окупило представнике двадесет четири националне селекција са 172 ученика у сениорској и 115 у јуниорској конкуренцији. - Репрезентација Србије у ракетном моделарству вратила се са Светског првенства из Пољске са сребрном медаљом екипно у класи С5Ц , макета за постизање висина. - Вицешампионску светску титулу Србији донели су Миодраг и Владимир Чипчић из Аеро клуба „Кикинда“ и Михаило Петровић из земунског Аеро клуба „Фрањо Клуз“. - Током последњих десет година српски ракеташи на светским и европским првенствима освојили 94 медаље у појединачној и екипној конкуренцији. - Десет светских рекорда у појединачној конкуренцији ветско првенство у ракетном моделарству за сениоре и јуниоре одржано је у периоду између 29. јула и 5. августа у пољском граду Влоцлавеку одакле се српски репрезента-

С

тивци враћају са значајним признањем. У сениорској конкуренцији боје Србије бранили су репрезентативци Владимир и Миодраг Чипчић из Аеро клуба „Кикинда“, Зоран Катанић из Ае-

ро клуба „Сремска Митровица“, Михаило Петровић из Аеро клуба „Фрањо Клуз“ Земун, а у јуниорској Кристина Чипчић из Аеро клуба „Кикинда“. Уз репрезентативце су били и директор


ИОНИ СВЕТА репрезентације Драган Јевтић из Аеро клуба „Сремска Митровица“, члан Управног одбора Ваздухопловног савеза Србије као и помоћник Милан Дмитров из Аеро клуба „Ада“. Учешће репрезентације Србије на највећем светском такмичењу ракетних моделара омогућено је уз подршку Министарства омладине и спорта и Спортског савеза Србије. Овогодишње такмичење најбољих светских ракетних моделара окупило је представнике двадесет четири националне селекција са 172 учесника у сениорској и 115 у јуниорској конкуренцији. Сви они надметали су се у осам такмичарских класа ракетног моделарства, а такмичаре је пратило више од педесет људи који су представљали значајну подршку и помоћ некој од репрезентација. До другог места екипно у класи С5Ц репрезентација Србије је дошла у конкуренцији тридесет четири такмичара

из дванаест светских селекција, а вицешампионску титулу екипно, у класи макета за постизање висина, освојили су Миодраг и Владимир Чипчић из Аеро клуба „Кикинда“ и Михаило Петровић из Аеро клуба „Фрањо Клуз“ из Земуна. До краја године ракетне моделаре очекује такмичење у Светском купу, у оквиру кога ће такмичари наступати индивидуално и борити се за што бољи генерални пласман на крају сезоне. Поред тога на домаћем терену предстоји наставак такмичења у оквиру јуниорског и сениорског купа и, као најважније домаће такмичење, државно првенство које ће се између 22. и 23. септембра одржати у Војки, у организацији Аеро клуба „Нова Пазова“. Од првог званичног Светског првенства у ракетном моделарству за сениоре у три дисциплине, одржаног 1972. године у Вршцу, репрезентација Србије је учествовала на бројним такмиче-

њима ове врсте и постизала значајне резултате. Жеља да одржи висок рејтинг у овом спорту повод је за озбиљне припреме пред двадесет друго по реду ФАИ Светско првенство у ракетном моделарству, а колико су биле успешне најбоље потврђује титула екипног вицешампиона у класи С5Ц. Последњи успех српских ракеташа још једна је потврда озбиљног рада у овој области у којој су се, само током последњих десет година, са светских и европских првенстава, појединачно и екипно, вратили са 94 медаље. Рекорд је забележен 2012. године, када су ракетни моделари на Светском првенству у Словачкој освојили чак 18 медаља, 6 златних, 5 сребрних и 7 бронзаних. Поред рекорда у броју освојених медаља српски ракеташи су остварили десет светских рекорда у појединачној конкуренцији. Т. Радовановић

97


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 12. ДО 18. АВГУСТА

МАГАЗИН

12.8.2018.

12. август

98

1099. — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су бици код Аскалона поразили фатимидску војску предвођену Ал-Афдалом Шаханшахом. 1450. — Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије. 1687. — Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мухамеда IV. 1708. — Отпочела опсада Лила током Рата за шпанско наслеђе. 1759. — Руске трупе генерала Салтикова и аустријске под Лаудоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке. 1813. — Аустрија објавила рат Наполеону. 1849. — Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио земљу. 1898. — Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД истовремено анектирале Хаваје. 1914. — Велика Британија у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. Почела Церска битка, завршена

20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату. 1916. — Кости Петра II Петровића Његоша пренете на Цетиње. 1944. — Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод дневно пролазило 700 тона нафте. 1960. — САД лансирале први комуникацијски сателит Ехо 1. 1970. — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе. 1976. — Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар. 1978. — Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству. 1981. — IBM је представио IBM Personal Computer, први у низу IBMкомпатибилних персоналних рачунара. 1982. — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке. 1984. — У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних.

1985. — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у нај-


већој авионској несрећи у којој је учествао један авион. 1992. — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок. 2000. — У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде. 2001. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански

суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979. Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата

13. август 1521. — Шпански конквистадор Ернан Кортес је након тромесечне опсаде заузео астечки град Теночтитлан и заробио краља Квотемока. 1532. — Војводство Бретања је припојено Француској. 1624. — Француски краљ Луј XIII за премијера поставио кардинала Ришељеа. 1792. — Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице три дана по укидању монархије и збацивања краља Луја XVI. 1806. — Српски устаници су поразили османлијску војску у бици на Мишару. 1814. — Уједињено Краљевство и представници Низоземске републике су потписали споразум којим су Холанђанимаа враћене територије у поседу пре Наполеонових ратова осим Рта довре наде. 1868. — У Перуу и Еквадору серија земљотреса усмртила око 25.000 људи. 1898. — Америчке снаге у Шпанско-америчком рату заузеле Манилу. 1898. — Карл Густав Вит је открио 433 Ерос, први откривени астероид близак Земљи. 1914. — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. 1914. — Путнички брод СС Барон Гауч ударио је у морску мину 8 миља од Ровиња усмртивши 250 путника. 1923. — Мустафа Кемал Ататурк постао први председник Турске. Током владавине, до смрти, 1938, спровео радикалне реформе у земљи, приближивши Турску Европи. 1961. — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и

Западног Берлина код Бранденбуршке капије и почеле изградњу 155 километара дугачког зида према граници са Западном Немачком. 1964. — У Уједињеном Краљевству извршене последње смртне казне вешањем два затвореника у Ливерпулу и Манчестеру, осуђених на смрт због убиства. 1993. — Више од 120 људи погинуло када се у Тајланду срушио шестоспратни хотел. 1998. — Швајцарске банке и јеврејске групе постигли споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом светском рату. 2001. — Политички лидери Македонаца и Албанаца у Охриду потписали мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији. 2003. — Либија и породице жртава бомбашког напада на авион Пан Ама над језером Локерби у Великој Британији, око 20 година раније, постигли договор о надокнади штете од 2,7 милијарди долара. У експлозији авиона страдало 270 особа. 2003. — Непознате особе су убиле двоје српске деце у селу Гораждевац док су се купали у реци Бистрици. 2008. — Руска војска је заузела град Гори током рата у Грузији.

14. август 1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну. 1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала. 1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји. 1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. 1816. — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња. 1867. — У покушају да створи ве-

99


12.8.2018.

МАГАЗИН

100

лики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима. 1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине. 1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила. 1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан Боксерски устанак у Кини. 1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. 1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. 1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. 1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију. 1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. 1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке. 1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната. 1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида. 1980. — Лех Валенса и његове ко-

леге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској. 1986. — У експлозији аутомобилабомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи. У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена. 1994. — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи. 1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година. 2000. — Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године. Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу. 2003. — Велики испад електроенергестског система се догодио на североистоку САД и у канадској покрајини Онтарио, оставивши више од 50.000.000 људи без електричне енергије. 2006. — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела. 2013. — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.

15. август 1057. — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. 1261. — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије.

Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство). 1444. — Сегедински мир 1534. — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније. 1834. — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије. 1843. — У Копенхагену отворен чувени Тиволи парк. 1914. — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920. 1916. — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918. — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти. 1944. — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је


операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну. Основан КНОЈ 1945. — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ. 1947. — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан. 1948. — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри. 1950. — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи. 1960. — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго. 1962. — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте. 1965. — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је поста-

вљен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту. 1969. — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку. 1971. — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти. 1973. — Окончано је америчко бомбардовање Камбоџе према одредбама Кејс-Черчовог амандмана који је забранио војне операције у Лаосу, Камбоџи и Северном и Јужном Вијетаму након Париских меривоних преговора. 1975. — У војном пучу убијен председник Бангладеша Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972. 1990. — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад. 1994. — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирез Санчес, познат као „Карлос Шакал“. 1995. — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону. 1996. — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992-95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи. 1998. — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи. 2000. — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић. 2001. — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над

Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника. 2002. — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

16. август 1717. — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци. 1777. – Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона. 1780. — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност. 1812. – Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детроит без борбе. 1819. — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг. 1858. — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана. 1914. — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.

101


12.8.2018.

МАГАЗИН

102

1919. — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије. 1953. — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ. 1960. — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике. 1960. — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012. 1974. — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу. 1994. — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике. 1995. — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија. 1997. — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса. 1999. — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата. 2000. — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде. 2002. — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од

900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа. 2003. — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

17. август 986. — У бици код Трајанових врата, византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске. 1552. — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду. 1743. — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43). 1786. — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II. 1850. — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци. 1863. — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи 1879. — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала. 1892. — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.

1896. — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“. 1941. — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба. 1943. — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије. 1945. — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег Индонезијског рата за независност. 1960. — Афричка држава Габон стекла независност од Француске. 1962. — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко


Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја. 1976. — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи. 1985. — У експлозији аутомобилабомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи. 1987. — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946. 1988. — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990. — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини. 1996. — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици „Мир“. 1999. — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 km западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи. 2001. — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

18. август 1201. — Основан је летонски град Рига. 1156. — Француски краљ Франсоа I и папа Лав X су потписали Болоњски конкордат, уредивши односе између цркве и државе у Француској. 1648. — Турски султан Ибрахим I је смењен и убијен. Наследио га је Мухамед IV. 1708. — Британци су заузели Сардинију. 1805. — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје. 1812. — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви. 1870. — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000

погинулих). 1877. — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос. 1896. — Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960. 1914. — Немачка је објавила рат Русији; председник САД Вудро Вилсон је прогласио неутралност САД у Првом светском рату. 1948. — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти. 1954. — Џејмс Вилкинс је постао први црнац у америчкој историји који је учествовао у заседању владе САД. Седници је присуствовао као помоћник министра рада, јер су министар и његов заменик били одсутни. 1960. — У Илиноису у САД пласирана је на тржиште прва орална пилула за контрацепцију „Еновид 10“. 1964. — Спортистима Јужне Африке забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи. 1964. — Аустралија и Нови Зеланд су одлучиле да повуку своје војнике из Вијетнамског рата. 1990. — Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци на 11. светском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили. 1993. — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле ту земљу из највећег броја програма америчке помоћи. 2000. — Индијанско племе за које се веровало да је нестало пре 80 година, лоцирано је у џунглама амазонске државе Акре у Бразилу. 2001. — У великим пожарима, после вишенедељне суше у држави Вашингтон, изгорило је више од 37.200 хектара широм источног дела земље. 2001. — Председник Пакистана Первез Мушараф је поднео оставку услед могућности опозива.

103


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

Kraljevski MagazIN  
Kraljevski MagazIN  
Advertisement