MagazIN 271 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 271 * 12. март 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

12.3.2017.

У овом броју: Борба за ослобођење Складиште изневерених очекивања Скупштина за Гиниса Из кризе ослањањем на домаће ресурсе Радојко Јанић предузетник године Предшколци у парламенту Дан жена обележен штрајком Деценија наде Нова шанса за пут до посла

8 14 24 32 38 46 32 50 56

„Вешта жена“ крајем априла Нек се игра, нек се пева... Српски мировњаци на Кипру Мало грађанско позориште Миња без граница На репертоару Биоскопа „Кварт“ „Плутон 2“ у Краљеву ЖКК Краљево - Шунадија Металац - Слога Времеплов

50 62 64 70 80 86 88 90 92 94

МАГАЗИН 12.3.2017.

Предизборна кампања Саше Јанковића отпочела у Краљеву

БОРБА ЗА ОС

МАГАЗИН

12.3.2017.

- Србија није онаква каква споља изгледа. - Променом Закона о основном уређењу служби безбедности грађанима се, уместо преторијанске гарде једног човека, обезбеђује сигурност, мир и заштита. – Неопходност закон о забрани тајних уговора. - Сигурно место за изражавање уверења постали тоалети по предузећима. - Србија је осуђена на страх, претње, конфликте, виртуелне државне и вештачки изазиване кризе како би се међународној заједници показало да је актуелна власт једина која може да их реши. - Упозорења да опозициони кандидати у случају неуспеха планирају велике нереде у земљи. - Челници три највиша органа власти у Србији чланови Српске радикалне странке са промењеним именом

СЛОБОЂЕЊЕ

МАГАЗИН 12.3.2017.

елна власт грађанима утерује у кости између осталог и злоупотребом служби безбедности. Упориште за овакав став Јанковић налази у промени Закона о основном уређењу служби безбедности који је актуелном премијеру омогућио да буде координатор свих служби у овој области. Променом закона којом би надлежност избора координатора припала председнику државе, која се очекује одмах после победе на изборима, омогућила би смену Александра Вучића са ове функције, а грађанима сигурност, мир и заштиту уместо преторијанске гарде једног човека. Уверење да и међу посланицима владајуће већине има оних који би подржали предлоге новог председника води ка ставу да се од Народне скупштине затражи усвајање закона о забрани тајних уговора. Повод је уверење да се у Србији све ради тајно са причом о добробити грађана иако би се, ако су ти уговори и улагања толико добри, њима требало хвалити. И док се од грађана крије оно што је за њих добро за све што није пуних пет година кривица се пребацује на оне који нису на власти. Јанковић подсећа да се грађанима чини зло и кад се при упису детета у вртић тражи потврда десет сигурних гласова за одређену странку, прети запосленима у смедеревским јавним предузећима да ће остати без посла ако присуствују забрањеном концерту Владе Георгијева, кад се у предузећима тражи изјашњавање за или против некога, када се од полиције тражи да заташкава злочине уместо да их решава. - Ти људи никад више не смеју да буду ни близу државе. У Србији морају на власти, као што је то логично у спорту и у држави, на врху да буду најбољи. Тренутно су неки људи који немају елементарне вредносне принципе, камоли знају како да раде, а немају ни потребу да раде како треба, јер су заузели јако битна места и држе потчињеним грађане Србије. Тим људима не сме више бити места међу нама. Они који нас чине уплашеним,

уместо достојанственим грађанима Србије, не смеју бити у ситуацији да било кога више отпусте, да било коме више прете, да било кога више изнајме као ропску радну снагу, да било коме више запрете да неће добити пензије ако не буде изабран Александар Вучић. То више никад не сме да се деси – каже Јанковић. О двоструким аршинима на најбољи начин сведочи не тако давни захтев истакнутих представника власти да Саша Јанковић и пре званичне кандидатуре за председника Србије поднесе оставку на функцију Заштитника грађана. Истовремено објашњење да се то не односи на кандидата владајуће већине сматра се само једном у низу некоректности према овом, али и другим кандидатима опозиције. Много већа је према грађанима Србије који, а то сведочи дугогодишње искуство њиховог заштитника, немају право на слободно изражавање воље па су и у кафићима принуђени да шапатом изговарају одређена имена. Још поразнијим сматра се уверење да су сигурно место за изражавање уверења постали тоалети по предузећима, а они који због притиска да и против воље потпишу нешто принуђени су да узимају боловања како то не би чинили. - Када сам се питао да ли је могуће уопште изборити се против овакве ситуације, да ли, као што су ме неки саветовали, треба отићи из земље и сачекати да неким другим људима који су у много тежој ситуацији дође преко главе, па да они нешто промене, у Краљеву се десио покрет око кога су се окупили неки грађани и рекли, Саша издржи. Никога тада нисам познавао, нити имао какве личне контакте, али сам видео да, не из Београда и чувеног круга двојке о коме сви причају и који је једна потпуна апстракција, већ из Краљева и у целој Србији виде неправду и траже, очекују од неког да стане на чело борбе за ослобођење Србије. Због тога ми је Краљево прва асоцијација на почетак. Десет година путујем и где год да дођем људи кажу нигде није овако те-

Фото: М. Радовановић

амо неколико сати након што је Републичка изборна комисија потврдила испуњеност услова за учешће на председничким изборима кандидат за ову значајну функцију Саша Јанковић обрео се у Краљеву одакле је званично отпочео предизборну кампању. Сусрет са новинарима на Тргу Јована Сарића прилика је за подсећање да је баш на овом месту схватио да не може назад. Након уверења да су људи потопљени и застрашени, и да су изгубили оно што их чини људима, појава групе Краљевчана улила је нову наду па је наступио преломни моменат, Јанковић верује и за Србију. - У мене су се уперили рефлектори очекивања да покажемо да Србија није онаква каква споља изгледа летимичним погледом, да Србија јесу људи какве данас гледамо и да све ово има смисла, да нисмо осуђени ни на неуспех, ни на покорност, ни на лаж, ни на страх. Због тога је то много битније не само за мене, само за вас, битно је за целу будућност моје земље. Краљево је од тог момента постало мој други град и ја сам вам неизмерно захвалан на тој подршци и подршци коју данас пружате. Гледајући вас мислим о оном после победе. Биће најбитније да једном, кад остваримо победу, покажемо шта стварно јесмо. Знамо шта је тренутно власт, колико је испразна, колико нас чини пониженим и колико у нама све ври због њих. Морамо да покажемо не само оно што што није добро него оно што јесте, да нађемо у себи снаге да будемо истрајни, чврсти, уједињени око вредности и толерантни за оне који у сваком моменту не виде оно што је нама очигледно. Не сме бити прве, друге, треће, пете Србије. Постоји једна Србија, у њој не сме бити једноумља и у томе смо уједињени у демократском фронту – поручио је Јанковић Сви учесници изборне трке су, баш као и Јанковић, уверени у победу након које следи низ корака у циљу решавања бројних проблема насталих као резултат актуелне власти. Првим се сматра елиминисање страха који акту-

12.3.2017.

МАГАЗИН

шко као код нас. Свако за себе мисли да је у његовом граду најтеже. Уствари, ситуација је у целој Србији толико лоша, а ја сам последњи који мислим да сам недостајући икс у једначини који ће да је реши. Потребне су институције, а ми имамо сјајних људи у институцијама. Иако је велики број истеран негативном селекцијом, или заплашен и једноставно дигао руке, али и даље постоје квалитени људи у институцијама, али им је потребна тачка ослонца. Са институцијом која је тачка ослонца осталима, а сигуран сам да то може да буде председник Републике, људи у тужилаштву, у судовима, у агенцијама, у министарствима и секретаријатима знаће да неће бити сами, не да ће их можда подржати неки уметник или неки песник него да ће најмање у једном државном органу, и то оном који има највећи ауторитет јер је изабран директно од грађана, имати

тачку ослонца да се боре за своју судбину – истакао је Јанковић. Председник Републике је надстраначка функција, а парламент место на коме се политичке странке и групе грађана састају и дебатују на политичком нивоу. Без обзира што неке од њих, по уверењу многих политичких субјеката, чине велико зло присутно је уверење да и међу њима има оних који се не слажу са политиком наметнутом као једино могућом. Противници актуелне власти сматрају да ће у тренутку кад се докаже супротно, и извуче неколико кључних карата из куле саграђене на страху и лажи она почети да се урушава, па се очекују и политичке промене на другим нивоима власти. Повод за овакав став су људи из владајућих странака који, кад мисле да их нико не види, признају да је стање у земљи катастрофално и траже да се нешто учини како би се отворила могућност да се

и на другим местима, укључујући и републички парламент, покаже да Србија није осуђена на страх, претње, конфликте, виртуелне државне и вештачки изазиване кризе како би се међународној заједници показало да је актуелна власт једина која може да их реши, а становништво и даље држи у страху. Уверење о много њих који то виде, не само из редова опозиције него и власти, води ка ставу да после сваког корака напред следе три у назад. Да се пред наступајуће председничке изборе у обрачуну са противкандидатима не бирају средства потврђују упозорења из редова власти да опозициони кандидати у случају неуспеха планирају велике нереде у земљи. - Мислим да је прошао моменат у коме уопште вреди коментарисати такве ствари, јер давањем било какве релевантне оцене изјавама и понашању које нема никакве везе са стварношћу

тим људима дајем кредибилитет. Ми више немамо времена да се бавимо измишљеним аферама и подметањима, да се боримо против корупције као спортски риболовци ухватите сликате па пустите, јер то служи само одузимању животне енергије грађанима Србије. Уместо да се бавимо суштинским темама зашто овај град и Србија нису уређенији и светлији, зашто људи нису насмејанији, требало би да посвећујем своје време одговору на произвољне ствари које се измишљају, а којима нико од нас не треба да посвети трунку пажње. У деведесетим је владао Слободан Милошевић, а Радикална странка је и за њега била екстрем. То је био есктремни део власти који је стајао са стране, а Милошевић га је користио кад треба да запрети нечим још много горим. Ми данас имамо председника Републике, председника Владе, председницу На-

родне скупштине, челнике три највиша органа власти у Србији, чланове Српске радикалне странке са промењеним именом. Оно што је за Милошевића био екстрем, што никад није хтео потпуно да легитимизује, сада нам је основно лице наше власти. Ја не желим више да вређам грађане Србије коментаришући њихове лажи. Желим да се посветимо нама, да видимо шта је то што можемо да урадимо да покажемо да Србија није онаква каквом настоје да је покажу у свету, а и нама самима да убију вољу, жељу и храброст да променимо наше животе – потврдио је Јанковић. Предизборном митингу претходила је шетња градским улицама, разговор са Краљевчанима и по која фотографија за успомену на дан кад је отпочела предизборна кампања. У друштву Бранислава Трифуновића, Марчела, Дејана Алексића, Драга-

на Великића, академика проф. др Душана Теодоровића, Весне Ракић Водинелић и Душана Дуде Ивковић председнички кандидат је ушао у до последњег места испуњену велику салу Пословног центра „Мелос“. И док су присутни у готово позоришној атмосфери, без за ове прилике уобичајених застава и других обележја политичке иконографије, само аплаузом реаговали на поједине реплике говорника Јанковић је, са седишта у задњој половини сале, мирно и стрпљиво чекао ред да им се обрати. Предизборни митинг се по много чему разликовао од бројних који су на истом овом месту одржавани у сличним приликама, највише по смирености Саше Јанковића који ни у једном тренутку није повисио тон, нити се разбацивао паролама које треба да подигну атмосферу у сали. Т. Радовановић

Председнички кандидати: Саша Јанковић

МАГАЗИН

12.3.2017.

СКЛАДИШТЕ ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА

не, леп је дан, зашто нисмо са својим породицама, зашто се не бавимо својим хобијима, зашто сам Дуду Ивковића одвојио од његових голубова, Банета Трифуновића од представа, Марчела од музике, професора Теодоровића од науке, професорку Водинелић... Зашто ви не разговарате са својим породицама где ћете на море. Ништа од свега тога више нема смисла. Овако више не иде. Отели су нам државу, а отимајући државу отели су наше животе. Ми смо људи који не знамо шта носи сутра, ми смо људи који не знамо да ли ћемо моћи да прехранимо породицу. У Србији више средња класа не постоји. У Србији више нема сигурности. Не знамо по којим правилима треба да се понашамо да би били на врху, а не на дну. Не знамо да ли правила које зна-

мо не важе подједнако за све. Колико год се повукли није им доста, траже још. Једном мора да се стави тачка. Време је да ту тачку ставимо. Србија је постала складиште изневерених очекивања. Сваки дан слушам како нам је најбоље на Балкану и Европи, док све мање људи одлази да види како је заиста у Европи, а они који одлазе с картама у једном правцу. Погледајте докле смо дошли кад нам прослављени спортски ас и тренер мора да размишља о земљи, о пољопривреди, сточарству зато што држава то не ради. Земљу у Војводини, десетине хиљада хектара земље, оно што заиста може да нам буде стратешки ослонац за будућност, дали су тајним државним уговорима, посебним аранжманима, странцима. Пре неколико дана је

Фото: М. Радовановић

оштоване Краљевчанке и Краљевчани, житељи из Краљева и околине, земљаци, добродошли. Иако сам рођен у Лозници, живео у Београду осећам се и Краљевчанином. Када сам се са својом породицом, загрљен, питао зашто ми је све ово требало, да ли је могуће да земља у којој сам одрастао, да је власт за коју сам радио, да је држава у којој сам радио, да се окреће против мене, да ли је могуће да то нико не види сем нас, појавили су се неки људи у Краљеву и рекли, одолевај. И после тога одолеваћу цео живот. Толико тога желим да кажем а опет, с друге стране, мислим да све то ви већ знате. Све што хоћу да кажем чули сте од ових људи. Питам се, зашто сте ви овде, зашто сам ја овде, зашто попод-

МАГАЗИН

12.3.2017.

„Инсајдер“ објавио да за тих десет хиљада хектара колико су добили већ две године држава није добила ни један једини динар. Пре те две године држава је изнајмљивала земљу паорима, они су је обрађивали, њихове породице су живеле од тога, а држава је добијала новац из кога смо плаћала полицајце, социјалне раднике, учитеље, све оно што нам олакшава живот. Данас се од шефова полицијских управа тражи да нађу донаторе зато што држава никад нема пара за оно за шта треба, зато што држава паре налази тако што ће да гули кожу са леђа грађанима, а не да покрене економију. И сви ти успеси о којима слушамо, немојте више са тим успесима молим вас. Човек сам који је добио три награде за нај Европљанина године. Мислим да сам једини који је добио три такве награде. Пре неколико дана при-

чао сам са госпођом Могерини, министарком спољних послова, високом комесарком за спољне послове Европске уније, и рекао сам ако се овако настави госпођо Могерини вратићу вам награде, али не зато што не верујем у Европу и европске вредности. Управо супротно, да би одбранили европске вредности а европске вредности су српске вредности. Ни по чему се не разликују. Да би одбранили наше вредности морамо да престанемо са овом шарадом, са овом представом. Европска унија даје легитимацију најнеевропскијим, најнељудскијим стварима у Србији. Никад нисам могао да замислим да ћемо у 21. веку, 2017. године причати о толико елементарним стварима да закон мора да важи за све подједнако, а не важи. Немамо више на шта да се ослонимо. Некада смо живели у старој

Југославији која је била социјалистичка. Није била савршена ни изблиза, али су се знала нека правила. Напустили смо један систем вредности, а нисмо прихватили ништа друго. И данас смо изгубљено друштво, изгубљена држава. Долазе нам из иностранства да нам кажу „Ако каните побједити, не смете изгубити“. Професорка Водинелић и ја смо једни од многих правника у Србији којима су долазили странци да нам кажу да постоји нешто што се зове устав и закон и да морају да важе. Као да смо живели у дружини, а не у држави. Уствари, живимо у дружини, живимо у братији. Ово није држава. Свашта овде пише, а ја не желим више да вам причам. Овде су говорници који су много бољи од мене. Хајде да уведемо једно ново правило. Ја се кандидујем за председника

државе. Држава треба да ради. Хајде да питамо наше државнике, наше министре, шта сте урадили, не шта хоћете? Један од разговора пре годину две са британским министром спољних послова и он ме питао какав је однос власти у Србији са Српском радикалном странком. Ја кажем не разумем питање, хоћете ли да поновите. Он понови. Кажем, шта је власт? Да ли је власт оличена у највишим државним функцијама? Каже јесте. Ја кажем нама је председник државе, председник Владе и председница парламента, три најистакнутије државне функције, сви су били у Радикалној странци. Како можете бити у односу са самим собом? Свашта сам замерао власти Слободана Милошевића са огромним правом, али чак и за власт Слободана Милошевића Радикална странка била

је екстрем, нешто чиме су плашили грађане. Држава ће да буде довољно близу да може да залаје, али је и Слободан Милошевић био свестан да то не треба да буде његово право лице. Тамо су људи који су тада били екстрем, ти људи су данас слика државе у Србији. То није слика грађана. Ми нисмо такви. Није проблем људи у данашњој напредној странци који су поверовали. Ја сам један од највећих критичара власти у којој је Демократска странка имала најзначајнију улогу. Сећам се у Народној скупштини једне оштре дебате. За разлику од данас ја сам тада имао дебату са представницима власти у Народној скупштини, а данас је нема. Сећам се дебате у којој је истакнута представница те власти рекла тада, пре шест година, господине Јанковићу немојте толико да нас кри-

тикујете, на крилима ваших критика доћи ће други гори од нас. Нисам грешио што сам критиковао. Не можемо рачунати да мање зло је довољно добро. Морамо се окренути оном заиста добром у нама. Немамо чега да се стидимо. Нисмо лењи, нисмо необразовани, нисмо неспособни ни по чему. Међу нама има врхунских пољопривредника, спортиста, правника, геодета... Ништа нам не фали. Хајде да нађемо шта смо ми. Јасно нам шта је оно што не ваља. Јасно је ко је с друге стране, људи који понижавају своју земљу, који говоре о нама као са неком врстом цинизма и ироније, као готово стида. Бољи су за њих и Норвежани, Немци, Швајцарци. Никада нећемо бити, или бар ја то нећу доживети, богати као Швајцарска, нећемо бити дисциплиновани као Немци, али мени није нигде лепше него

МАГАЗИН 12.3.2017.

МАГАЗИН

12.3.2017.

овде. Хајде да будућност градимо не на томе што су они лоши. Хајде да будућност градимо на ономе што јесмо ми. И због тога када су се Марчело и други практично извињавали што их неко оптужује да се бавимо политиком, ја данас кажем хајде да се не стидимо што хоћемо своју државу, што хоћемо да министарства раде по закону а не диктату, што хоћемо код доктора да идемо са лекарском књижицом а не са ковертом, што хоћемо да нас полицајци штите а не да штите моћнике док нам деца у школи трпе насиље. Ако то не може да се деси тако што ће држава сама себе да организује, хајде да покажемо да смо ми способни да будемо довољно сложни да победимо, довољно упорни да не одустанемо, довољно различити да из те различитости црпимо квалитет а не неслогу, довољно храбри зато што више нема места кукавичлуку. Кукавичлук са изговором ја имам породицу више није легитиман. Сви имамо породице. Новинарка која је прошле ноћи у један сат срамно напала Дуду Ивковића због тога што је стао у подршку мојој кандидатури, није она кључни проблем али

је део проблема. Нема више оправдања, моје дете моја супруга и ја имали смо довољно средстава за живот. Имамо и данас, али ја немам право да окренем главу од људи који копају по контејнерима. Поштујмо људе који су стали испред нас, макар се у свему и не слагали са њима. И добро је што се у свему не слажемо са њима. Поштујмо људе који су рекли, чему спор ако не живимо у држави већ у дружини, чему музика ако неко сутра може да забрани мој концерт, чему књига ако ће књига бити цензурисана. Поштујмо сваког од нас ко уради нешто. Не само оног ко каже да други раде лоше. Хајде да урадимо, најмање што можемо да урадино хајде да гласамо. Хајде не само да победимо на изборима. Хајде да победимо и после избора. Хајде да не буде резултат победио лоше, него хајде да добро влада. Хајде да дођемо једном у ситуацију да се поново вратимо оном са чим сам ја почео, да кажемо нек се неко други бави том политиком ја хоћу да слушам музику, ја хоћу да возим бицикл, ја хоћу да читам књигу, ја хоћу да одем у кафић. Тренутно ништа од тога нема смисла. Хајде да дођемо у ситуа-

цију да се поново вратимо својим животима. Не знам да причам боље од неких људи овде, али знам како функционише држава. Деведесет седме сам постао државни службеник, 2000. сам постао државни функционер са 30 година. Ушао сам у ону зграду Палате Србије и мислио у својој глави, боже кад други људи схвате колико ја не знам, колико сам млад и неискусан, избациће ме одавде. Након шест месеци мислио сам да сам најпаметнији у тој палати. А онда, срећом на време по мене, надам се и по вас, схватио сам да у најзабитијим канцеларијама те огромне зграде раде људи који држе у малом прсту све оно што нам данас страни саветници из Вашингтона, Брисела, Москве причају. Хајде да повратимо правило, јер правила морају да важе не само у спорту. У спорту ако не важе норме и правила онда лоши играчи играју, онда то више не личи ни на шта. У држави кад не важе добра правила онда најгори владају, онда ништа више не функционише. Хајде да повратимо добра правила, да те људе из свих институција који су још увек ту, многи су побегли, многи су истерани,

многи су негативном селекцијом одбачени, понижени али има их још увек довољно. Хајте да дамо једну чврсту тачку ослонца свим тим људима. Та тачка ослонца треба да буде председник Републике. Са добром тачком ослонца неће председник Републике да каже, е овај шеик није добар ја ћу да доведем мог бољег шеика. Неће врхунски економисти да поређају економске параметре и да кажу овако треба економија у Србији да се развија. Нећу ја да кажем шта вас боли, и који лек треба да вам дође него ће неки врхунски лекари да се стручно специјализују, не зато што су мамини и татини синови него зато што су најбољи у својој струци, па ће они да вас лече. Нећу ја да вас браним од криминалаца. Полиција ће да вас брани од криминалаца, али и од мене ако помислим да сам бог. Хајде да дамо једну тачку ослонца свима нама. Председник Републике по уставу изражава државу јединства, не политичко јединство, не страначко јединство. Ја сам страшно захвалан свим политичким странкама, свим политичким и неполитичким организацијама и грађанима који су ме

подржали, али свако мора да има ослонац у председнику Републике. Хајде да нађемо један ослонац . Мој ослонац у том послу биће устав. Основна начела нашег устава су све што нам треба. У том папиру који нико више не чита пише, у члану 1, „Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права поштовању људских и мањинских права, социјалној правди, европским вредностим и грађанској демократији“. Владавина права,можда звучи апстрактно, значи да ако у вашој главној улици постоји кафић који буком узнемирава цео град владавина права значи да пропис који каже да тај кафић не може да ради после неког времена гласно не ради. То је владавина права, а не да ви зовете неког преко везе да пошаље полицајца а онда неко други преко везе зове другу патролу да је врати. О таквим ситним, наизглед малим стварима, па до тога да председник Владе не може да каже да председник државе звоца. Не само да је сведено једна најважнија државна функција на звоцање, али још једно начело нашег устава је погажено, по-

дела власти. Шта је демократија, систем у коме постоји подела власти, у коме сваки орган контролише онај други, у коме нико нема толико власти да може да буде господар наших живота. И кад председник Републике помисли да јесте онда се појави правосуђе, онда се појави парламент и каже, не може тако. Ако Влада помисли да је господар наших живота парламент је смени. Ако министар помисли да за њега закон не важи појави се судија који лупи руком о сто, примени закон, парламент скине имунитет, министар оде у затвор. Шта је независно контролно тело, слободни медији, или би бар требало да постоје? То је држава. Та владавина права и та подела власти нас штите да би били грађани, а не поданици. То је погажено изјавом нећу ја да ми неки председник звоца. Хајде да вратимо институцију по институцију. Нека институција председника Републике буде прва. Понављам, ништа му не фали, довешћемо Европу у Србију, неће нам деца више куповати карте у једном правцу, вратићемо осмех на наша лица и, дозволите ми, да се вечерас по први пут насмејем.

МАГАЗИН 12.3.2017.

12.3.2017.

МАГАЗИН

Вукомир Митровић

Вукомир Митровић шеф Одборничке групе Демократске странке

- Контролом бирачког материјала након жалбе Демократске странке утврђено да су се гласачки листићи на којима је заокружен редни број њихове изборне листе нашли међу онима који припадају Српској напредној странци и Социјалистичкој партији Србије. - Више од половине тачака дневног реда за седнице Скупштине града односи се на решавање кадровских питања. – Само десетак одсто постављених на значајна места у локалној администрацији и јавим предузећима и установама обавља посао на задовољавајући начин. - Доношење важних одлука није и гаранција да ће бити спроведене. - Хиљаду грађана Доситејеве улице одлази на починак у страху, а буди се и на најмање подрхтавање које изазивају теретни камиони

Фото: М. Радовановић

СКУПШТИНА ЗА ГИНИСА

МАГАЗИН 12.3.2017.

акон локалних избора у априлу прошле године краљевачким демократама је недостајало само дванаест гласова да пређу цензус од пет посто и у Скупштини града обезбеде места за минимални број од само четири одборника. Сумња у регуларност изборног поступка била је повод за жалбу Градској изборној комисији и контролу целокупног бирачког материјала којом је потврђено да је у готово сваком џаку са листићима утврђена неправилност. Оне су се показале врло интересантним а огледале у чињеници да су се листићи, на којима су бирачи зокружили редни број изборне листе демократа, нашли међу онима за које је утврђено да припадају Српској напредној странци или Социјалистичкој партији Србије. Мада њихово присуство није било масовно чињеница је да су до тада владајућим странкама приписивани и гласови са листића који се по свим правилима за одржавање избора сматрају неважећим. Иако је недостатака било на већем броју бирачких места, у градском одбору странке верују и многим који нису контролисана, највише их је утврђено на једном у Жичи због којих су избори поновљени седам дана касније. Пребројавањем гласова потврђено је да су демократе прескочиле праг за улазак у локални парламент, али да им четири одборника није довољно да имају одборничку групу. - Демократска странка је још једном показала да је озбиљна политичка опција на територији Краљева на којој седам партија које су се кандидовале на изборима нису прешле цензус. Прешла је Српска напредна странка са седам сателита, Социјалистичка партија Србије, Покрет Двери, Локални фронт, Староседеоци Краљева и околине, Српска радикална странка и ми што нам је много значило с обзиром на околности које смо имали јер нас је пред изборе напустио Борко Стефановић који је имао велики рејтинг у странци. Најгоре је што се десило у изборном процесу, па је утицало и на изборни резултат у Краљеву, али смо показали да смо странка са инфра-

структуром, традицијом и људима који поштују програм независно од тога ко је вођа и каква је општа ситуација – каже Вукомир Митровић који је стао на чело одборничке групе тек кад је то омогућено након промене Пословника о раду Скуштине града. Вукомир Митровић се сврстава у ред најискуснијих одборника локалног парламента, јер је његов члан већ у четвртом мандату. Анализа рада, почев од демократских промена 2000. године, потврђује да се више од половине тачака дневног реда односи на решавање кадровских питања. Податак да пре тог периода није било толико тачака које се односе на кадровска питања потврђује став да би овакво стање могло бити добра основа за високо место на листи Гинисових рекорда. Ово би онима који буду писали парламентарну историју Краљева могло да буде врло значајан податак приликом истраживања последица кадровања које се огледа у ставу да тек десетак одсто постављених на значајна места обавља посао на задовољавајући начин. Разумљива је потреба опозиције да критикује потезе владајуће већине који не доприносе остварењу интереса највећег броја грађана, али се значајнијим чини уверење да ова, која већ пет година представља већину у локалном парламенту, има велики проблем. Најбољи доказ је уверење да су у том периоду промењена три градоначелника због чега је тешко одржати континуитет у спровођењу било које концепције. Томе у доброј мери доприносе пољуљани односи у коалицији који се оцењују проблематичним и веома лошим, што се жестоко рефлектује на развој града. Значајнијим од лоших односа међу појединим чланицама коалиције сматрају се још гори у редовима доминантне странке, а то се ни не крије, у којој свака од неколико струја настоји да оствари своје интересе. Поразни резултат директно се одражава на концепцију развоја и доношење важних одлука за развој града који у широком кругу заобилазе сви инвеститори.

Евидентна је жеља актуелног градоначелника да на почетку каријере уради више него његови претходници, али је ограничен лошим односима који представљају највећу баријеру ка бољим резултатима. По демократама то се види и на седницама Скупштине јер доношење важних одлука није и гаранција да ће бити спроведене. Најбољи доказ је одлука из 2013. године којом је потврђена потреба урбане регенерације дела насеља у Доситејевој улици које је три године раније оштећено у земљотресу до мере да хиљаду грађана и даље одлази на починак у страху, а буди се и на најмање подрхтавање које изазивају теретни камиони док пролазе овим делом града. Сем што одлука није спроведена ни после више од три године већина се у парламенту оглушила о захтев опозиције да се бар разматра извештај о тренутном стању. - Ми желимо да се тај пројекат заврши и да се реши проблем грађана који живе у ненормалним околностима. Новац је обезбедила Европска банка за развој и дала осам милиона евра који треба да се уложе у град. То је велики новац за огроман посао од великог значаја за развој Краљева, па таквој капиталној инвестицији градоначелник треба сваког дана да посвећује време, а не комисије које се састају једном месечно, у петнаест или години дана. С обзиром да нису хтели да уврсте ово у дневни ред сматрам да постоји политички проблем између нивоа власти у републици и нивоа локалне власти. Велико је питање да ли Влада Републике Србије стоји иза таквог пројекта, зашто се оклева и зашто се то не спроводи ако у је буџету Србије новац предвиђен и прошле и претпрошле године? Сумњам да има политичке воље да се тај посао икада приведе крају, јер да постоји до сада би 90 посто већ било завршено – сматра Митровић. Захтев за стављање на дневни ред разматрање извештаја о досадашњим и наредним активностима везаним за реализацију овог пројекта одражава став свих опозиционих странака у Скупштини града и жељу да се скрене

МАГАЗИН

12.3.2017.

пажња на неопходност почетка радова. Разлог више је што су власници станова у зградама којима следи рушење урадили све што се од њих очекивало, прихватили распоред станова по спратовима и плаћање вишка простора по ценама које још нису познате. Разлог више за сумњу о недостатку политичке воље је потврда информације да је за прву зграду добијена и грађевинска дозвола, па више нема никаквог оправдања за одлагање почетка радова. Грађевинска сезона је на прагу а, како још није расписан ни тендер чије се трајање процењује на најмање три месеца, страхује се да би могла бити изгубљена још једна година драгоценог времена. Огласила се комисија за урбанизам и прихватила иницијативу Демократске странке због потребе да грађани буду правовремено и истинито обавештени о свему што се везује за почетак радова, али се успротивила одборничка већина у Скуштини града па је раз-

матрање извештаја одложено на неодређено време. Демократе су право на формирање одборничке групе стекли тек након промене Пословника о раду Скупштине града којим је праг за ово право са пет спуштен на четири одборника, а то је само једна у низу промена да пословник буде квалитетнији и демократичнији од претходног. Значајнијим од тога сматра се однос према опозиционим одборницима који и даље не уживају онај степен уважавања који сматрају потребним. - Када пројектујете буџет за наредну годину, од кога зависи живот 125 хиљада грађана, онда морате да уважите опозицију у смислу да јој се дају смернице како ће се конципирати како би и ми могли да дајемо предлоге. Имамо право на то, али је већа обавеза власти да нас позове званично и одржи састанак на тему буџета за наредну годину, а тога није било. Друго, ако се планирају капиталне

инвестиције не само да треба да се консултују шефови опозиционих одборничких група него и грађани и институције града како буџет не би био линијски какав праве четири човека који седе за столом. Одлука о буџету је најважнији документ на основу кога може да се процени функционисање у смислу демократичности, па је најважније да у том смислу буде веће сарадње. Ни кад се на дневни ред стављају најважније теме за сваког грађанина никад нису позивани шефови одборничких група, па једино кроз његову допуну, или амандмане, можемо да реагујемо али не и да се изборимо против већине – каже Митровић. Нове политичке снаге у Скупштини града након последњих избора су Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине. Иако је до сада сарадња са њима била на завидном нивоу демократе очекују да у наредном периоду буде још боља, а да би већ пре истека ове године могла да резултира зајед-

ничким предлозима у интересу свих грађана. Ситуацију у којој се не дешава ништа додатно су од 2010. године погоршале бројне елементарне непогоде, прво земљотрес а онда пожари и поплаве. Међу демократама преовладава уверење да је пре 2012. године, кад је дошло до промене власти, ипак било боље. - Нећу да кажем да је било много добро, а да сада ништа не ваља. Сигурно да није било све сјајно, али је до 2012. године „Фабрика вагона“ имала 1.000 радника, „Аутотранспорт“ 300, „Магнохром“ 500, 600 до 1.000, а приватне фирме су са 2.000 запослених чиниле здраво друштво. Тога више нема. Пред Нову годину смо добили списак од 500 људи железничког чвора у Краљеву који су остали без посла, а то је 500 породица са неколико хиљада грађана, па је ситуација алармантна. Да је од 2012. било домаћих или страних инвестиција то би се компензирало на

неки начин, али је највећи проблем што се од тада ништа није десило и нисмо имали ни једну једину инвестицију пуних 5 година, па млади људи масовно напуштају Краљево што је велики проблем за будућност. Не само млади, него одлазе и они у средњим годинама који имају искуство. То су добри мајстори, од вариоца па на даље, па и да дође нека озбиљна инвестиција у металној индустрији ми више немамо квалитетне и добре мајсторе који би могли да обаве технолошки процес – каже Митровић. Од конституисања републичког, потом и локалног, парламента стално се истиче потреба компатибилности власти са ова два нивоа власти. Иако у случају Краљева постоји њени ефекти нису видљиви и то је оно што највише забрињава чак и опозиционе партије. Кад су напредњаци постали апсолутни господари животног простора најмање што се могло очекивати је да би корист могло да очекује и Краљево

које је у значајној мери допринело да буде остварен историјски успех. Очекивање да у овој средини буде лоциран бар неки производни погон није се остварило, а опозиција актуелном премијеру замера и на изјавама којима је и оне који су размишљали о улагањима додатно обесхрабрио. У првом случају кад је устврдио да је злоупотребљена хуманитарна помоћ након земљотреса, што ни шест година касније није потврдио ни један званични орган иако је вођена опсежна истрага, а други пут недавно кад је објаснио да се Краљево налази на трусном подручју што је највећа кочница потенцијалним инвеститорима. Ефекти оваквих изјава директно су се одразили на хуманитарну помоћ након катастрофалних појава 2014. и 2016. године кад је износ донација био занемарљив у односу на три милијарде динара након земљотреса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

Краљевчани у Народној скупштини: Весна Николић Вукајловић

ИЗ КРИЗЕ ОСЛАЊАЊЕМ НА ДОМАЋЕ РЕСУРСЕ акон априлских избора прошле године Весна Николић Вукајловић је са изборне листе Српске радикалне странке по трећи пут стекла статус посланика у Народној скупштини. Члан је Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва и Одбора за уставна питања и законодавство као и посланичких група пријатељства Грчке, Шпаније, Белорусије и Казахстана. Од конституисања парламента четири пута се обратила посланицима, а на предлоге закона поднела 29 амандмана од којих ни један није усвојен. У данима за гласање 36 пута није присуствовала седницама, осам пута није гласала, а подржала је Закон о потврђивању Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Сурчин-Обреновац) између Владе Републике Србије, коју представља Министарство финансија, као Зајмопримца и кинеске Експорт-Импорт банке, Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о међусобном укидању виза за носиоце обичних пасоша, Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, Закон о потврђивању Споразума о изменама и допунама Споразума о зајму између Владе Републике Србије као зајмопримца и Владе Републике Азербејџан као зајмодавца за финансирање изградње деоница Љиг - Бољковци, Бољковци - Таково и Таково - Прељина аутопут.

МАГАЗИН

12.3.2017.

Весна Николић Вукајловић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

1.11. 2016. Трећа седница Другог редовног заседања Већ неколико дана слушамо дискусију везано за ново и ново позајмљивање и нове и нове кредите. Желим да пренесем став јавности Србије да је ово просто недопустиво, с обзиром да долазим из унутрашњости, и желим да кажем да се у унутрашњости живи јако тешко и да оваква ствар, каква јесте сада у земљи Србији, не допушта позајмљивање ни једног јединог цента, а камоли оволико милиона или оволико милијарди. Зашто? Зато што од свих ових позајмица и од свих ових кредита народ, односно грађани, ништа нису видели, ништа боље нису осетили, ништа им није дато, никакве боље услове за живот немају, а питају се због чега и зашто су и даље оволике позајмице. Оно што желим да кажем јесте да министар финансија је доведен као један од великих стручњака и од њега се очекивало управо супротно, да реши питања и да реши све оне проблеме који су у Србији постојали до 2012. године, нарочито пропаст приватних предузећа од 2008. до 2012. године, а да ви у ствари нисте учинили ништа, већ сте само направили даље, додуше, нисте ви били од 2012. године, били су и други министри, али говорим о СНС и о начину вођења њене политике. Политику коју води СНС, наравно, потпуно, да не кажем осуђујемо као српски радикали не можемо рећи, али просто је у супротности са нашим ставовима, јер сматрамо да ми имамо довољно природних, наших ресурса, и што се тиче пољопривреде и што се тиче природног богатства, бања итд. вода или било шта већ, имамо 500.000 на крају крајева регистрованих пољопривредних домаћинстава, које када би се упослили само пута пет, то је већ два и по милиона запослених људи, а ми смо давали од свих тих кредита, по старој пракси ДС, односно Г 17, који је тада предводио те финансије, по старој њиховој пракси ми смо давали странцима по 10.000 евра да би могли да запошљавају наше људе, значи, по једном раднику. Шта они одраде? Они

одраде свој посао, покупе кајмак и оду. А одакле је тај новац? Тај новац је у ствари новац пореских обвезника из нашег буџета. А новац пореских обвезника како се скупља? Скупља се из ПДВ свакодневно, свако од нас ко оде у продавницу за 500 динара данас, пет пута два десет, сто динара остави Влади Републике Србије, односно буџету. Тај новац је морао да се врати народу, кроз правилну расподелу, а ви сте у ствари давали и молили и дан данас молите стране инвеститоре да дођу и да уложе неки новац и да отворе неке фабрике поред наших способних људи и наших способних приватних предузетника и наше домаће памети коју ми имамо. Не могу да схватим да премијер Александар Вучић никога у земљи Србији није препознао као паметног човека и да га је поставио као саветника или да је некога из реалног сектора поставио да може да му сугерише шта то у ствари не ваља, већ то радите некако преко неких агенција и то радите некако преко неких посредника, не знајући у ствари шта реално фали нашем човеку. Пошто долазим из унутрашњости, конкретно из града Краљева, могу да вам кажем да тамо фали много, не само у граду Краљеву, фали и у Крагујевцу, фали у Трстенику, фали у Крушевцу, фали у малом Александровцу, фали у Брусу, фали у целом Расинском, Моравичком, у свим окрузима, значи у целој унутрашњој Србији, значи централној Србији. Оно што желим да кажем јесте да СРС има потпуно нови модел, како изаћи из кризе и да то није овај модел, већ искључиво модел ослањања на наше домаће ресурсе и на нашу домаћу памет. Оно што желимо да кажемо, али добронамерно јесте да најозбиљније размислите о путу, о даљем путу ка ЕУ, значи, најозбиљније, и да оно што вам је јутрос проф. др Војислав Шешељ рекао, да се овде отвори тема о евроазијским интеграцијама и да се отвори тема о окретању ка Русији. Сваки наш просечан грађанин, нарочито су ме питали људи који имају

регистрована сеоска домаћинства, питају – зашто немамо организовану пољопривредну производњу и зашто наша Влада не направи неки међународни уговор са Русијом, пошто је тамо бесцаринска зона и зашто ми као мали пољопривредни произвођачи се не удружимо и не пласирамо нашу робу тамо где је најпотребније? Значи, немамо одговор на то питање, а ја бих волела да ви имате одговор на то питање. Шта ми да кажемо људима зашто ви то не радите? Очигледно је да имате одређене или притиске или обавезе или је то можда и ваша жеља да то иде овим путем, а имамо осећај да као да не мислите о грађанима Србије. Ваше податке које износите, ваше упоредне податке, ваше статистике итд. народ нити разуме, нити од тога шта има. Поред оволико задужене земље, где по Закону о буџетском систему не смемо бити задужени више од 45% БДП, ви сте се задужили 72-73% БДП. Па, то иде право у банкрот. Има ли неке финансијске институције уопште у ЕУ или било где са којом ви нисте ушли у неки кредитни аранжман? Због чега? Ми се само питамо због чега и само желимо да кажемо нашим грађанима да није ово само политика или нека политичка борба овде у Скупштини, па да сада подилазимо грађанима, па кажемо – е, ми имамо решење. Ми стварно имамо решење. Верујте ми, и сваки просечни грађанин има решење. Сваки просечан човек који живи на селу и има мало земље, он има решење. Али, ја бих вас, пре свега, питала да ли сте ви некада водили пољопривредно газдинство или да ли сте некада водили можда неко мало предузеће и да видите како је тешко живети у овој земљи и да видите како је тешко водити? Оно што сам хтела иначе да вам кажем, а не могу јер немам времена да се позабавим овим тачкама дневног реда, јесте и то да овај апекс кредит за мала и средња предузећа, да је то чиста фарса и по ономе како пише у уговору, значи, искључиво Европска инвестициона банка о томе води рачуна коме ће се пласирати, а Народна

МАГАЗИН

12.3.2017.

банка мора да направи све остале административне ствари које су везане за тај кредит. Али, ако знамо да се управо тај исти кредит узимао и 2011. године два пута, 2009. и 2013. и 2014. године, када сте и ви били у овој причи, а ми као народни посланици или уопште грађани, немамо повратну информацију где су тај новац потрошили и шта држава има од тог новца који је дала на тај начин, односно позајмила на тај начин. Да ли су та предузећа порески ојачала и да ли су та предузећа напунила нашу народну касу, односно буџет? Значи, врло је тешко да ви сада некога у земљи Србији убедите да нешто приватно може да се ради. Не, не може ништа да се ради. Зашто? Зато што ми имамо монопол у нашој држави. Ми немамо слободно тржиште. Слободно тржиште јесте за странце и јесте за страну робу и јесте за стране ланце. Ми никога немамо у нашој земљи осим једне трговинске фирме која се одржала, а сви знамо да је то „Дис“ из

Крњева, и како се човек бори на овом тржишту итд. Тешко је кад се уђе, примера ради, у „Меркатор“ или тако неки ланац, па кад се тамо чује музика и каже – козји сир из Словеније, Хрватске итд. Ја се онда запитам, чекајте, оволико врзина у нашој земљи, а да ми не знамо ни козу да напасемо, по вама, а камоли да направимо тај сир и да пласирамо. Да бисмо ми наш производ пласирали у такав један трговински ланац, ви добро знате да морамо да платимо од 1.000 до 2.000 евра по једном артиклу, по једном бар коду, јел тако? А замислите да неко има пет производа и ја требам да платим 10.000 евра или ви производите нешто и имате пет производа и ви морате да платите 10.000 евра „Идеји“, „Меркатору“ или било коме да би се ваш производ нашао на тој полици. Када ћете ви зарадити тих 10.000 евра? Након годину дана, шта они кажу? Они кажу – па знате, морамо раскинути уговор, јер овај ваш производ не иде, имамо конку-

ренцију других производа сличне врсте. Немојмо да доводимо у заблуду грађане Србије да се у овој земљи може нешто приватно радити. Може, али само они који су блиски власти и то по контима тамо специјализованих услуга или услугама по уговору, где сте нашли систем разноразних пројеката где ваше упошљавате и где они, наравно, аплицирају за одређена средства а ви се, наравно, задужујете, итд. Онда се питам како би било, како сте сада ишли у Ниш, овако како сте ишли, као цела Влада, како би било, не само ја, већ су ми то дали грађани, ја сам неко ко је из народа и ко је нонстоп са народом, нарочито када је Краљево у питању и Расински округ и Копаоник, итд… Знам како живе пољопривредници, знам како живе мали привредници, једна сам од њих и зато то говорим из личног искуства. А онда ми је неко дао предлог, па каже овако, како би било да, како су лепо ишли овако у Ниш, покажу како они могу да се умивају, где да се уми-

вају и где да спавају, да ми њима дамо ове наше услове, сваком министру, једну кућићу К-5 или једноспратну, можете добити и двоспратну, да добијете двоје деце, од тога један студент, једно школског узраста, где нема факултета у унутрашњости, већ у Београду, да вам дамо кредит да нешто започнете да радите, да имате при том болесну мајку или болесног оца, да немате никаква примања и да извучете ту породицу из кризе и васпитате децу. Ко би то урадио од вас министара тај би могао да прође да буде министар у овој Влади у следећем мандату. Што се тиче Краљева, само да вам кажем да је Краљево у веома тешкој ситуацији, али оно што јесте исто да се код нас купују дрва на џак, ако нисте знали, дрва на џак. Затим да вам кажем да имамо скоро 40% незапослених људи, да вам кажем и то да имамо прилив од 30.000 избеглих лица са Косова, а да нам при том нико није помогао да повећамо или да решимо питање инфраструктуре, јер знате и са-

ми да је то удар на инфраструктуру једног града, да смо имали земљотрес какав смо имали, али шта нисмо имали, а што се очекивало од вас? Нисмо имали биланс стања, нисмо имали где смо потрошили новац. Зашто нисте ви, као држава, тражили, знате и сами да је изгорео трећи спрат, да је изгорела сва документација, да је тада ДС била на власти, зашто нисте испитали све услове како се то десило и да ли је новац баш наменски потрошен? Ако је новац наменски потрошен, онда је све у реду. То не значи да не треба дати овај кредит. Овај кредит свакако треба и мора да се да за Краљево. Не само овај кредит, већ вас молим да у 2017. годину, у буџет, уврстите неку инвестицију која је везана за град Краљево и њену околину. Град је потенцијал за пољопривреду, за економију, за привреду сваке врсте, за туризам, итд. Моравички коридор који је требао да се прави, Веља Илић је закључио уговор са Кинезима пре неку годину.

Након тога су се појавили Уједињени Арапски Емирати, где су рекли да би они радили и онда се ту затворило. Краљево је затворено као центар, Краљево је некад био центар, а сада је затворено по свим могућим основама. Нити имамо пут, нити ауто-пут, нити имамо институције, нити имамо аеродром, питање је када ће се отворити. И тај аеродром, шта се ради? Траже Турци наш аеродром на 20 година. Не организујете пољопривредну производњу, не знате где и шта се може производити и шта онда радите? Само се задужујете. То више није дозвољено. Ми српски радикали имамо други концепт изласка из ове кризе, јер ово задуживање само води даље и даље и даље. Дуг никоме није био друг. Ви то, министре, много добро знате. Ја мислим да бисте ви морали да практичније размишљате када је у питању обичан грађанин Републике Србије. Хвала вам.

Престижно признање стигло у Краљево

МАГАЗИН

12.3.2017.

РАДОЈКО ЈАНИЋ ПРЕ

- Од 29 предложених фирми за избор најбоље у 2016. години до финала стигло шест. - „Радијатор инжењеринг“ једина фирма у финалу са подручја Централне Србије. - Ревизорска кућа Ернст и Јанг са 200 хиљада запослених у 150 земаља широм света, од којих 300 у Србији а 35 у Београду, помно прати дешавања у привреди и на основу анализе за признања ове врсте номинује најбоље. - У Монте Карлу ће у другој недељи јуна, између 65 кандидата из целог света, бити изабран најбољи предузетник у прошлој години и шест пратилаца. – До краја априла акредитована лабораторија за испитивање котлова јединствена у Европи. - Обавезе привреде на сваки исплаћен динар многе онемогућавају да функционишу како би требало. „Радијатор инжењеринг“ је једина је фирма у Србији која дневно прерађује 25 тона лимова

Радојко Јанић

ЕДУЗЕТНИК ГОДИНЕ

евизорско консултантска компанија Ернст и Јанг годинама уназад, на основу прецизно дефинисаних параметара, поред престижног признања Предузетник године, додељује и признања у поткатегоријама Иновативни предузетник и Брзорастући предузетник. Најзначајније признање за 2016. годину недавно је, на пригодној свечаности у Београду, додељено власнику краљевачког „Радијатор инжењеринга“ Радојку Јанићу који се већ 25 година успешно бави монтажом и одржавањем система централног грејања као и производњом котлова на чврста горива, биомасу и нафту. Предузеће запошљава више од четири стотине радника, међу њима и 40 дипломираних машинских инжењера који свакодневно раде на усавршавању квалитета производа. Од 29 предложених фирми до финала је доспело шест, а поред Јанића били су Божидар Александровић, власник истоимене винарије, Александар Богуновић (Bexing), Александар Црно-

МАГАЗИН

12.3.2017.

горац (Termovent SC), Богољуб Пантелић (Bosis) i Дејан Ристић (Jugotex). Ценећи извоз у земље Европске уније, развој, број радника и укупан годишњи приход међународни жири је предност дао „Радијатор инжењерингу“ код кога се посебно значајним показало стопостотно учешће у капиталу власника који је постигао врхунске резултате користећи још само средства кредита. Програм Предузетник године представља добар начин да се промовишу најуспешнији привредници у земљи, а у последњих пет година је пружио прилику за упознавање са најуспешнијим који чине стуб економије Србије. Ревизорска кућа Ернст и Јанг са 200 хиљада запослених у 150 земаља широм света, од којих 300 у Србији а 35 у Београду, помно прати дешавања у привреди и на основу анализе за признања ове врсте номинује најбоље. Престижно признање било је повод за пријем код градоначелника Краљева др Предрага Терзића и потврду изузетног значаја због чињенице да је

„Радијатор инжењеринг“ једина фирма у финалу са подручја Централне Србије. Јанић потврђује да признање представља част али намеће обавезу да се предузеће још више развија и, уз већи квалитет и продуктивност, понуди тржишту још више различитих производа. У „Радијатору“ очекује да премаше прошлогодишњи раст производње од 21 одсто у односу на претходну годину и повећају за 25 одсто у односу на 2016. До тога води стално унапређење технолошког процеса и улагање у нову софистицирану опрему за шта је неопходно обезбедити значајна средства. „Радијатор“ и Радојко Јанић су са још два кандидата из Европе до сада једини сигурни учесници светског финала међу којима ће у Монте Карлу у другој недељи јуна, између 65 из целог света, бити изабран најбољи предузетник и шест пратилаца. О каквој конкуренцији се ради на најбољи начин потврђује податак да је прошлогодишњи победник из Индије у односу на претходну годину остварио раст произ-

водње играчака од 500 посто, а број радника са три на 12 хиљада. Тежња за освајањем нових тржишта довела је до новог у Немачкој код захтевног купца са којим „Радијатор“ сарађује годинама, а на енглеско тржиште котлове од 240 киловата до 1 мегавата извози преко аустријске фирме. Да би остварило планирани обим производње предузеће мора да запосли још радника, а поред пет до десет сваког месеца, у другој половини године макар 150. - Довршавамо јединствен објекат у Европи, акредитовану лабортаорију за испитивање котлова где ћемо моћи да припремимо све наше и производе других произвођача, да дамо све параметре како би нека од овлашћених кућа на то наше мерење само ставила печат. Надамо се да овај импозантан објекат пустимо у рад до краја априла, а у оквиру њега халу за презентацију, салу за обуку и сервис, пуштање у рад и контролу. Нисам задовољан личним дохоцима и оним што радници примају, јер

сматрам да овакав рад треба да буде више плаћен. Надам се да ће мало да се смање обавезе привреде која на сваки исплаћен динар има трошкове од динар и двадесет пара што многе онемогућава да функционишу како би требало – каже Јанић уз потврду да неодговарајућа путна инфраструктура у многоме отежава допремање репроматеријала, а једина је фирма у Србији која дневно прерађује 25 тона лимова, као и транспорт готових производа. Из Градске управе стижу информације о почетку радова на изградњи 20 милиона динара вредне приступне саобраћајнице за неколико привредних субјеката у окружењу „Радијатор“ у знатној мери помаже друга приватна предузећа у Краљеву, јер у производњи користи услуге осамнаест подизвођача. Једно је од ретких предузећа које стручњацима различитог профила додељује станове, а поред два већ усељена на расподелу чекају још четири заробљена хипотеком инвеститора.

Током прошле године извоз у Италију је повећан за 42 одсто а колико је „Радијатор“ значајан у европским оквирима сведочи предузеће „Радијатор ЕУ“ у Трбовљу, које се бави трговином и монтажом, и посебна фирма у близини Франкфурта која врши монтажу котлова и система централног грејања по систему кључ у руке. Друштвена одговорност овог предузећа потврђена је донацијом вртићу „Ратарска капија“ којим је стављена тачка на вишегодишње решење овог проблема и обезбеђено јефтиније грејање од оног које нуди Јавно енергетско предузеће „Топлана“. Слични котлови донирани су Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи и Основној школи „Свети Сава“, а Јанић се одазвао на молбу запослених из обданишта у Пљакином шанцу да најмлађима обезбеди телевизор најновије генерације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

Најмлађи Краљевчани у Скупштини града

МАГАЗИН

12.3.2017.

ПРЕДШКОЛЦИ У

Потреба да се прва сазнања о функционисању локалног парламента, и начина доношења најзначајнијих одлука за функционисање града, стекну што раније повод је да петнаест чланова припремне предшколске групе при Основној школи „Димитрије Туцовић“, са васпитачицом Косаном Димитров, проведу једно пре

подне у згради Градске управе. Домаћин им је био председник Скупштине града Ненад Марковић и у сали за одржавање седница на примерен начин приближио слику о раду највишег органа града. Предшколци су показали завидно интересовање за рад парламента, али и познавање дела историје који се од-

носи на крунисање српских краљева у Манастиру Жичи. Пословично љубопитљиви, и довољно отворени, поставили су председнику Скупштине бројна питања, а највише пажње су им привукле фотографије свих досадашњих председника скупштина и градоначелника на западном зиду велике сале. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

У ПАРЛАМЕНТУ

12.3.2017.

Жене Србије упозорававају на неравноправан положај у друштву

МАГАЗИН

ДАН ЖЕНА ОБЕЛЕЖЕН 46 ШТРАЈКОМ

- Капитал експлоатише свет рада и све претвара у раднике и раднице који имају сталну нужду да трагају за привременим и често неплаћеним пословима. - Женски рад у породици и домаћинству је непризнат, неплаћен и невидљив. - Економско насиље ствара пут ка свим другим облицима мушког насиља над женама, а жене постају све рањивије да се том насиљу супроставе. - Насиље које жена трпи није само лични проблем сваке од њих, већ друштвени феномен и велики проблем који друштво и држава морају да решавају. - Насиље над женом се сматра злочином којим се директно и неправедно крше људска права према свим у свету познатим документима, нарочито Универзалној декларацији људских права и слобода

еђународни дан жена 8. март један је од ретких у години кад се на најразличитије начине указује на неповољан положај овог дела популације у великом броју земаља широм света. На позив жена Аргентине у Београду је обележен међународним штрајком на коме је Краљевчанке представљала социолошкиња Снежана Обреновић, једна од оснивача, консултант и волонетерка СОС телефона који је ових дана обележио десету годишњицу скромног али одговорног и утемељеног доприноса социјалној подршци жена са траумом мушког насиља. Међународни штрајк је резултат жеље за заједничким овладавањем временом и управљањем просторима слободе, а повезивање жена начин за савезништво у опуштању кад свакодневица пред њих ставља тоне и тоне терета које морају да изнесу. - Ми смо одлучиле да наш састанак преточимо у уличну акцију, уличну акцију у фешту, а фешту у заједничку будућност. Ми смо штрајковале да бисмо обелоданиле истину, јер жене због тога што су подређене, неједнаке и неравноправне, имају дубоку потребу да говоре истину. У име жена, али и мушкараца који су подређене и угрожене и рањиве групе, штрајком смо обелоданиле да капитал експлоатише свет рада и да све нас претвара у раднике и раднице који имају сталну нужду да, из дана у дан, трагају за привременим и често неплаћеним и пролонгираним пословима. Ми смо штрајковале позивајући националне државе и национална тржишта широм света да се не задужују у наше име. Штрајковале смо и против злоупотребе миграната и избеглица, људи који беже од сигурне смрти и који су у масовној и систематској смрти изгубили своје породице и читаве фамилије. Штрјковале смо указујући да је женски рад у породици и домаћинству непризнат, неплаћен и невидљив, због тога што економско насиље ствара пут ка свим другим облицима мушког насиља над женама и што жене постају све рањивије да се истом насиљу супроставе. Оне су немоћне да се оснаже и

МАГАЗИН

12.3.2017.

да увиде сопствене индивидуалне снаге и могућности излаза из свеколиког миљеа насиља – каже Обреновић. Најбруталнијим видом насиља над женама, који се посматра као дозвољена мера неједнакости, сматра се феницид што је додатни повод за штрајк имајући у виду све жртве чији се насилно угашени гласови непрестано умножавају. Жртве злочина и мржње су лезбејке и транссексуалне особе, али и политичке затворенице које су по затворима често убијене само због тога што су се бориле за своју земљу и њене природне ресурсе. Посебно иритира сазнање да је њихова борба за опстанак у казаматима криминализована док се злочини мултинационалних компанија и нарко дилера не кажњавају и остају некажњиви због увећања капитала и нечијег личног богатства. Слични скупови широм света организовани на овај дан прилика су да се укаже на нестале и жене умрле због извршења илегалног абортуса, које су по затворима због абортуса или и све друге. - Успротивиле смо се против сталне производње окрутности и пожелеле да градимо бољи и праведнији свет. Ми смо и то преточиле у слоган „Нужно нам је више феминизма и феминистичких принципа“ на којима је заснован десетогодишњи рад СОС организације у оквиру Удружења Феномена. Феминистички принципи су стечено знање жена које су, у времену дугог трајања од две деценије, међусобно размењивале искуства и једна другу подржавале градећи она женска активистичка праведна истинита знања која желе да поделе са свима. Феминистички принцип на коме се заснива рад СОС организације је поверљивост, јер стварамо слободан простор за жену да нам повери најтежу животну причу, а гарантујемо јој да неће изаћи из простора СОС телефона. Гарантујемо јој тајност и анонимност и тиме заједно изграђујемо односе поверења, а помажемо жени да схвати да за насиље које је прживела није крива. Овај принцип се заснива на анализи друштвене моћи у односу на пол, али и на сва остала својства жена и љу-

ди. Анализа говори да су друштвени моћници мушкарци, па су и криви за породично насиље – истиче Обреновић. Један од феминистичких приницпа потврђује да треба веровати жени која је претрпела насиље у породици због чињенице да животно искуство показује како се о томе у друштву најчешће приказује искривљена слика, а поверење у такве и њихову снагу сматра се значајним кораком ка аутономији из које црпе решења за излаз из ситуације породичног насиља. Свако искуство насиља се сматра подједнако вредним, а решење за насиље се налази у самој жени које се подржавају малим корацима са циљем да учине нешто за себе и оснаже се. Ова врста помоћи треба да омогући да схвате како је ситуација насиља, поред тога што има излаз и што ће у томе активно учествовати, и почетни корак ка изграђивању сопствене аутономије. Понашањем, деловањем и односима женама жртвама насиља се показује да су равноправне са осталима, а позиција моћи се дели са сваком од њих подршком да говори, доноси одлуке и крене у борбу против патријархата и насиља. Мушко насиље над женом се сматра злочином којим се директно и неправедно крше људских права према свим у свету познатим документима, нарочито према Унуверзалној декларацији људских права и слобода из 1948. године. Насиље које жена трпи није само лични проблем сваке од њих, већ друштвени феномен и велики друштвени проблем који друштво и држава морају да решавају. Према оцени лондонског иститута о индексу родне равноправности 91 одсто жртава насиља су жене, а преосталих десет старији мушкарци над којима у позним годинама насиље врше њихова одрасла деца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Снежана Обреновић

Фото: М. Радовановић

Десет година СОС телефона

МАГАЗИН

12.3.2017.

ДЕЦЕНИЈА НАДЕ

- Пре десет година успостављен СОС телефон као специфичан вид помоћи жртвама породичног насиља. – Помоћ доступна током 24 сата свих седам дана у недељи, и у дане државних празника. - На СОС телефон се за десет година јавило 4.852 жене од којих је 90 одсто пријавило физичко, а остале психолошко насиље. - Закон о спречавању насиља у породици, чија примена почиње 1. јуна, доноси бројне новине у односу на тренутно важећи. - Основном јавном тужилаштву поднето 278 кривичних пријава због насиља у породици од којих је 137 одбачено, а 63 су процесуиране. – Двадесет седам насилника осуђено на условне казне, а два на казне затвора. - У школи је свако дужан да реагује и на сумњу, а не само на сазнање да је код ученика присутно насиље

одатак да су током прошле године смртно страдале 33 жене као жртве породичног насиља, од којих 24 од стране партнера а девет од осталих чланова породице, повод је да Удружење Феномена, као део мреже Жене против насиља, објави податке којима се потврђује да насиље више не познаје никакву старосну границу. Шест убијених је имало између 26 и 35 година, осам између 36 и 45, а свим осталим категоријама од 18 до 65 још њих 15. Како код оних који трпе насиље старосних ограничења нема ни код убица па убијају и стари и млади. Подаци истраживања потврђују да је од 33 случаја трећина била пријављена надлежним државним органима, а ниједан од насилника није процесуиран, нити стављен иза решетака како би злочин био спречен. Пре више од десет година овај проблем је препознат и у Краљеву што је било повод да у овој средини, међу првима у Србији, буде успостављен СОС телефон као специфичан вид помоћи жртвама породичног насиља. Претходило му је опсежно истраживање које је потврдило да у овој средини свака трећа жена трпи неки вид породичног насиља, а да свака контактирана познаје бар једну која га је претрпела. Посебно алармантним показао се негативан одговор на питање да ли су жртве задовољне радом институција и да ли постоји организација која им помаже у таквим ситуацијама.

МАГАЗИН

12.3.2017.

Обуком Аутономног женског центра у почетку је обухваћено 23 волонтерке, а поред психолошке и правне помоћи са онима које су имале довољно храбрости да се јаве одржаване су индивидуалне консултације и групе самопомоћи. Са три дана седмично спремност да се салушају доступна је током 24 сата сваког дана, чак и током празника. Статистика показује да се на СОС телефон за десет година јавило 4.852 жене од којих је 90 одсто пријавило физичко, а остале психолошко насиље. Жене по правилу пријављују насиље у

тренутку када су угрожена деца, најчешће после више година кад више не виде излаз из проблема који постаје све већи. Иако се насиље више пријављује током различитх кампања у последње време је приметно и у институцијама које су обучене да реагују на адекватан начин у оваквим ситуацијама. Значајном се чини подршка организација цивилног друштва које се баве овим проблемима, посебно због довољне дозе разумевања и поштовања које показују према жртвама. Проблем насиља је присутан у целом свету, а свака од земаља посеб-

Виолета Мишковић

Дејана Срећковић

ном законском регулативом настоји да га сведе на најмању меру. Томе треба да допринесе и нови Закон о спречавању насиља у породици, чија примена почиње 1. јуна ове године, а доноси бројне новине у односу на тренутно важећи. Њиме се на јединствен начин уређују организација и поступање државних органа и установа у случајевима насиља у породици како би се хитним реаговањем зауставило, па су рокови који се постављју пред надлежне органе врло кратки.

Владимир Беочанин

Судија Основног суда у Краљеву Виолета Мишковић, која ради на овим случајевима, потврђује да полиција има овлашћења да донесе хитне мере од којих се најзначајнијим сматра удаљавање учиниоца са места становања и забрана приближавања жртви. Хитна мера може трајати 48 сати након чега се доставља предлог јавном тужиоцу који, после провере процене ризика од стране полиције, суду доставља предлог да се продужи највише до 30 дана. Поступање суда је слично, па пре

Александра Јованкин Алексић

истека 24 сата мора да донесе решење којим одлучује о предлогу за хитну меру која у року од 12 сати мора бити достављена вишем суду. Овај мора да донесе одлуку у року од 24 сата, а има могућност да је преиначи или потврди, али не и да укине и врати на поновно одлучивање. Тиме се знатно утиче на скраћење рокова и елиминише могућност починиоца да калкулише са одлагањем или настављањем насиља. - Хитне мере морају да буду поштоване, а ако учинилац то не чини биће поднета прекршајна пријава па може добити 60 дана затвора. Законодавац је водио рачуна и о правима починиоца који, ако му се изрекне хитна мера удаљавања из стана, може у пратњи полиције да узме неопходне ствари, а од првог позивања у полицију има право на браниоца и стручну помоћ. У случају да државни органи не поступају у роковима који су предвиђени законом судије, тужиоци и полицајци ће бити дисциплински кажњавани. Без обзира на вишегодишњу обуку коју смо прошли у поступању са предметима са елементима насиља законодавац предвиђа и специјалну обуку за полицајце, тужиоце и судије која ће бити обављена пре 1. јуна – каже Мишковић. Доношењу закона претходила су вишегодишња настојања државе да уреди стање у овој области иако велики проблем и даље представља оду-

12.3.2017.

МАГАЗИН

стајање жртве од сведочења, па насилиници бивају ослобођени одговорности. Истамбулска конвенција из 2011. године прописује начин прикупљања доказа у случајевима кад се жртве предомисле који су довољно адекватни да се учинилац казни без обзира на сведочење. Друштво ствара правни оквир за помоћ жртвама насиља у породици, па се женама са евиденције Националне службе за запошљавање, поред бесплатног прегледа, обезбеђује и предност при запошљавању. Заменица тужиоца Основног јавног тужилаштва у Краљеву Дејана Срећковић потврђује да је овом органу поднето 278 кривичних пријава због насиља у породици од којих је 137 одбачено, а 63 процесуиране. Иако је од укупног броја на 29 стављена тачка правоснажном пресудом 27 насилника је осуђено на условне казне, а само два на казне затвора. Процедура дозвољава да кривична пријава буде поднета директно, или преко полиције која има обавезу да хитно реагује, а надлежно тужилаштво претходним разговорима дође до потребних података. - Трудимо се да разговори буду одвојени, чак ни у истом дану, јер се неком врстом притиска на жртву сматра уколико се нађе у истом ходнику са насилником. Велики број жртава одустаје од пријаве због економске зависности од насилника, поготово што најчешће нема сведока па се докази базирају само на њиховим исказима, а уколико постоји било какав материјални доказ, у виду фотографија или повреда које се констатују од стране лекара ми реагујемо – каже Срећковић. Бесплатну правну помоћ женама жртвама породичног насиља од 2014. године пружа мрежа адвоката, а Владимир Беочанин је само један од четрдесетак у Србији који помажу при сачињавању тужби, кривичних пријава и предлога за извршење пресуде након окончања поступка. Међу педесет клијената са простора Рашког округа који су се од оснивања мреже јавили адвокату било је и мушкараца изложених насиљу у породици.

- Чини се да је мрежа неопходна, јер су се жртве приликом првог разговора најчешће суочавале са чињеницом да немају новца за судски поступак. Мрежа је оправдала постојање, али се показала потреба за формирањем сличних које би се бавиле вршњачким насиљем и другим актуелним темама – каже Беочанин који је од 2014. године укључен у Мултисекторски тим стручњака са задатком да се баве проблемом свих врста насиља. Састанци једном месечно у просторијама Центра за социјални рад, Полицијске управе или надлежног тужилаштва су увек нова прилика за размену искустава, указивање на текуће проблеме, по који пут и разматрање конкретних случајева. Све чешћа појава различитих врста насиља, посебно оних у породици, повод је за став о потреби васпитавања деце од малих ногу са указивањем на границе које одређују равнораван однос полова. О томе како млади постављају границе између прихватљивог и онога што није дозвољено, што по закону а шта морално, сведочи искуство педагошкиње Александре Јованкин Алексић која потврђује како су у последњих десет година и у просвети видљиви помаци у раду са жртвама насиља. У периоду између 2007. и 2011. године усвојена су важна документа, а најзначајнијим се сматрају општи и посебни протокол заштите ученика од насиља, злостављања и занемаривања. Податак да је пре тог периода било доста лутања и недовољно јасно дефинисаног става о томе шта у конкретним случајевима треба да се ради, и коме се обратити за помоћ, протоколом су јасно дефинисане надлежности свих институција у систему. - Бавили смо се прикупљањем информација да ли је дошло до насиља, а сада нас протокол ослобађа те обавезе зато што је свако запослен у школи дужан да реагује и на сумњу, а не само на сазнање да је код ученика присутно насиље. Школа има за циљ заштиту ученика од насиља, па се праве програми подршке и жртвама и починиоцима, шанса образовања је у превентивном

деловању. Ако имам децу која у школском систему проведу осам или дванаест година, и сензибилисане наставнике да раде на тему родно заснованог насиља, можемо да учинимо много тога. Тема родно заснованог насиља тек последње две године озбиљније улази у школске програме, а пре десетак дана смо добили упутство како да, кроз наставу и ваннаставне активности, делујемо превентивно у подручју сексуалног насиља у школама. Моја школа иде даље од обавезног па, у сарадњи са Феноменом, радимо форум театре, радионице и представе које се тичу родно заснованог насиља, а искуства кажу да је најчешће присутно дигитално узнемиравање, понекад и спречавање кретања ученица. Чини ми се да видимо само врх леденог брега, а све оно што се дешава на пољу партнерских веза и социјалних притисака међу младима смањује могућност да превентивно делујемо – каже она. Значајан допринос промоцији рада волонтерки окупљених око СОС телефона пружа Савет за родну равноправност града Краљева чија председница Лидија Кнежевић Павловић истиче напоре да се формира посебна служба која би пружала бесплатну правну помоћ жртвама насиља у породици. Мултисекторскии тим се сматра једним од најбољих у Србији, а највећи допринос му пружа залагање свих институција да остваре што већи успех у спречавању насиља у породици. И поред велике жеље ове године, као ни претходних, у буџету града нису обезбеђена средства за стално финансирање СОС службе, а ни одговарајућа просторија у којој би могла несметано да функционише. Скромна средства за рад обезбеђују се из субвенција којима локална самоуправа суфинансира удружења грађана због чега се и даље улажу напори за обезбеђење сигурнијих, а прва следећа прилика за то могао би да буде ребаланс буџета. Међу неостварене циљеве сврстава се СОС служба са јединственим бројем телефона за територију Рашког округа како би се проширио обухват оних којима је потребан овај вид помоћи. Т. Радовановић

МАГАЗИН

12.3.2017.

И ове године Сајам запошљавања

НОВА ШАНСА ЗА На Сајму запошљавања очекује се присуство 40 послодаваца са територије Краљева и Врњачке Бање који ће понудити више од 100 радних места свих профила, укључујући металску, прехрамбену, угоститељску, текстилну и електро струку. – Округли сто на тему „Стручна пракса – резултати спровођења и могућа унапређења“. - Караван запошљавања је и прилика за информације о правима из области запошљавања и осигурања за случај незапослености, као и мерама финансијске и нефинансијске подршке при запошљавању или отпочињању сопственог посла ајмови запошљавања су замишљени као прилика за повезивање великог броја послодаваца са онима који траже посао, а њихови представници учествују на оваквим до-

гађајима да би се упознали и поразговарали са заинтересованима и прикупили биографије, а уједно промовисали своју компанију. Онима који траже посао сајмови ове врсте

пружају прилику да се на једном месту упознају са више послодаваца, уместо слања биографије и конкурсне документације разговорају за представницима компанија, умрежавају се и

А ПУТ ДО ПОСЛА стварају контакте. Велика разлика између сајмова запошљавања и других огледа се и у томе што се на њима не представљају само излагачи већ и посетиоци. Филијала Краљево Националне службе за запошљавање годинама уназад једном годишње организује Сајам запошљавања, а ове у среду, 15. марта од 12 сати, у сали Дома Војске. На сајму се очекује 40 послодаваца са територије Краљева и Врњачке Бање који ће понудити више од 100 радних места свих профила, укључујући металску, прехрамбену, угоститељску, текстилну и електро струку. Овогодишњи Сајам запошљавања је и прилика да се обави свечано уручење одлука о спровођењу програма

стручне праксе послодавцима који су конкурисали за тај програм, а биће одржан и Округли сто са темом „Стручна пракса – резултати спровођења и могућа унапређења“ у Сали за састанке Дома Војске. Округли сто ће бити посвећен промоцији стручне праксе у циљу стицања унапређења понуде радне снаге и усаглашавања исхода образовања са потребама тржишта рада, а о различитим моделима успостављања сарадње, кључним изазовима у организовању праксе и могућностима да се иста унапреди говориће представници Националне службе за запошљавање, Уније послодаваца и Развојног бизнис центра Крагујевац. Краљевачка филијала учествује у пројекту који Европска унија финанси-

ра у циљу повећања делотворности политике запошљавања према угроженим групама на тржишту рада у Србији. У пројекат је укључено пружање пилот услуге „Каравани запошљавања“ током кога ће мобилни тим Националне службе за запошљавање омогућити заинтересованим лицима са руралних подручја да се пријаве на евиденцију оних који траже посао. Караван запошљавања је и прилика да се информишу о правима из области запошљавања и осигурања за случај незапослености, као и мерама финансијске и нефинансијске подршке при запошљавању или отпочињању сопственог посла. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

МАГАЗИН

12.3.2017.

Удружење припадника македонске националне мањине

„ВЕШТА ЖЕНА“ К - Манифестација „Вешта жена“ и у Србији. – Квалификационо такмичење у Краљеву 29. априла. – Завршно такмичење у Лешочком манастиру код Тетова у присуству представница 25 македонских градова, Србије и Швајцарске. – Циљ да се Македонке које живе изван Македоније приближе матичној држави. - Такмичење се одвија у седам дисциплина које укључују постављање свечаног стола за четири особе, аранжирање цвећа и салвета, декорацију и укус главног јела и декорацију десерта уз посебан нагласак на општем утиску

анифестација „Вешта жена“ више од две деценије окупља жене различитих националности, занимања, узраста и политичких опредељења са жељом да покаже како су, и поред различитости све једнаке због чега током низа година чине нераскидив мост међу женама у Македонији. Организатор је истоимено мултиетничко и мултикултурално удружење чија је председница Снежана Стојановска Жана претходне недеље била гост краљевачког Удружења македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“. Жеља да манифестацију прошире и ван Македоније довела је представнице удружења у Краљево да такмичар-

ке из ове средине што боље припреме за квалификационо такмичење 29. априла након чега победница стиче право учешћа на надметању „Вешта жена“ у Србији. Она која се покаже најбољом на овом такмичењу учествоваће на завршној манифестацији у Лешочком манастиру код Тетова где ће заједно са женама из 25 македонских градова знање и вештине укрстити и представнице Швајцарске. Такмичење се одвија у седам дисциплина које укључују постављање свечаног стола за четири особе, аранжирање цвећа и салвета, декорацију и укус главног јела и декорацију десерта уз посебан нагласак на општем утиску. - Много је важно да се зближимо.

Не долазимо у Краљево да тражимо Србе него Македонке које живе и раде овде, да их приближимо матичној држави тако да удужења међусобно стварају једну драгу македонску жену која може, без обзира да ли је у Македонији или изван Македоније, да дају свој допринос – каже Стојановска. Прва припрема у Србији отпочела је у Краљеву, а председница Удружења „Кирил Пејчиновић“ Марија Продановић верује да ће бити проширена на целу земљу. Преовладава уверење да ће Македонке које живе у Србији у великом броју прихватити изазов и појавити се на неком од такмичења која следе током априла и маја. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

КРАЈЕМ АПРИЛА

12.3.2017.

МАГАЗИН

Двадесет шесто завичајно дружење Краљевчана у Београду

НЕК СЕ ИГРА, НЕК СЕ ПЕВА... - Прво мартовско вече је у Земуну било мирно све док се улицама око Дома ваздухопловства из стотина грла није проломила песма „Стани, стани Ибар водо“. - Двадесет шесто по реду дружење у организацији београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ под називом „Нек` се игра, нек` се пева – стижу наши из Краљева“, организовано у присуству чланова, пријатеља, рођака и некадашњих комшија који су тим поводом пристигли из завичаја

авичајна друштва су по многим градовима у земљи оснивана са циљем да се за нове генерације сачувају бројне вредности из прошлости, али и да се што дуже одржи чврста веза са онима који су, пре или касније, напустили средину у којој су рођени. На истим основама је формирано и Завичајно друштво „Краљево“ чија београдска подружница више од четврт века улаже све веће напоре како би различитим активностима привукла бар део оних који из Краљева долазе у главни град због студија, или другим поводима. Прво мартовско вече је у Земуну било мирно све док се улицама око Дома ваздухопловства из стотина грла није проломила песма „Стани, стани Ибар водо“ којом Краљевчани који живе и раде у Београду традиционално

започињу завичајна дружења. Последње, двадесет шесто по реду, под називом „Нек` се игра, нек` се пева – стижу наши из Краљева“, организовано је баш на овом месту у присуству чланова друштва, пријатеља, рођака и некадашњих комшија који су тим поводом пристигли из завичаја. Председник београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ Милан Новаковић потврђује да је расположење било на високом нивоу, а додатни импулс дала му је „мученица“ која је пре него је стигла на дружење годинама чамила у столетним бурадима завичајних подрума. Да све буде у знаку завичаја потрудили су се музичари који су специјално за ову прилику допутовали на завичајно дружење. - И музика је морала да буде из За-

вичаја, музика наше младости са игранки „На кoшу“ или великој сали „Електрокомбината“. Као и тада свирали су Јелке, Шицко и Мики, и то без паузе, а уз њих су се и хорски и соло испробавали завичајци. Играње, певање, па опет играње, понека поздравна реч и кратки разговор који је Пеца водио са гостима. Градска управа града Краљева је преко Сретена Јовановића поздравила домаћине и прихватила понуђену завичајну помоћ за бољитак Краљева, па опет песма и игра. Сахат са торња земунске цркве већ је откуцао поноћ, када су гости морали на пут. Испратили смо их уз жељу за добро здравље и да се чешће дружимо – каже Новаковић уз потврду да је следећи сусрет у Краљеву заказан на Дан Завичајног друштва „Краљево“. Т. Радовановић

Припадници 98. ваздухопловне бригаде у мисији мира

МАГАЗИН

12.3.2017.

СРПСКИ МИРОВЊ

ЊАЦИ НА КИПРУ

Фото: М. Радовановичћ

- Припадници стрељачког вода 98. ваздухопловне бригаде одлазе да замене дванаесту групу српских официра, подофицира и војника којима истиче мандат у мировној мисији. - Српска војска је у функцији изградње мира и не представља опасност никоме не зато што је слаба, него зато што следи политику мира Републике Србије. - Војска будно прати све што се дешава на овим просторима, дневно процењује оно што може угрозити безбедност грађана Србије и тако се припрема за сваки одговор

ировне мисије Уједињених нација представљају централни елемент међународног реаговања на конфликтне ситуације у државама и између држава. Тако пружају основну безбедност милионима људи, и крхким институцијама у времену након конфликата, а распоређују се у ратом погођеним подручјима у којима нико други није вољан, или није у могућности, да спречи сукобе или њихову даљу ескалацију. Њихов део годинама у назад чине и припадници Војске Србије, а од 2011. у Мултинационалној операцији на Кипру успостављеној пре 53 године у циљу спречавања сукоба између тамошњих Грка и Турака. У последњем контигенту који је упућен у ову острвску земљу налази се и један вод од 37 припадника 98. ва-

МАГАЗИН

12.3.2017.

здухопловне бригаде Војске Србије којима је у петак 10. марта приређен свечани испраћај на војном аеродрому у Лађевцима. Свечаности су присуствовали начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал мајор Бранко Живак са сарадницима, представници Друге бригаде Копнене војске, 204. ваздухопловне бригаде и 126. бригаде Војин, начелник Четвртог центра Војно-безбедносне агенције потпуковник Бобан Радивојевић, представници Центра за мировне операције, начелник Моравичког управног округа Слободан Јоловић, представници општина Чачак и Краљево, Безбедносно информативне агенције и Жандармерије Краљево, Полицијских управа Краљево и Чачак,

Српске православне цркве, чланови породица припадника војске и остали пријатељи јединице. Свечани карактер испраћаја војника на најбољи начин доказује колико се пажње поклања реализацији задатака из учешћа у мисијама мира широм света. Припадници стрељачког вода 98. ваздухопловне бригаде после обимних специјалних припрема одлазе да замене дванаесту групу српских официра, подофицира и војника којима истиче мандат у мировној мисији, а мир ће одржавати са припадницима оружаних снага Словачке, Мађарске, Пољске и других земља. Оцењујући припаднике ове јединице најбољом групом до сада генерал Диковић потврђује да је у припрему уграђено досадашње искуство из ми-

сије на Кипру, а да су припадници овог вода крајње озбиљно схватили задатак за чије су извршење спремни. - Ви ћете наставити да проносите славу српског официра, српског подофицира и српског војника, оних који су били пре вас не само у тој мисији, него у свим мисијама широм света. Они су отворили пут да и ви наставите да са истим жаром, жељом и дисциплином извршавате додељене задатке у мисији мира на Кипру, а како ће вам бити највише зависи од вас самих, од ваше организације и командовања. Срећа је што имамо добре војнике, добре подофицире и сигурно ћете, када се вратите за шест месеци, имати са чим да се поносите а и ми заједно са вама. Привилегија је данас бити изабран за мисију на Кипру, привилегија је иначе бити припадник 98. ваздухопловне

бригаде и част је бити припадник Војске Србије. И данас када вас упућујемо у мировну мисију потребно је рећи да је наша војска војска мира, да је апсолутно у функцији изградње мира у овом региону, да данас не представља опасност никоме не зато што је слаба, него зато што следи политику мира Републике Србије. Наша војска будно прати све што се дешава на овим просторима, дневно процењује оно што може угрозити безбедност грађана Србије и тако се припрема за сваки одговор. Она је на то спремна, а то нам је показала провера снага за хитно и брзо реаговање коју смо недавно извршили. Ту се могло видети да Србија има врло добру војску, обучену, оспособљену и спремну да штити интересе грађана. Ви ћете штитити интересе грађана Србије и на Кипру својим понаша-

њем, својим професионализмом, озбиљношћу и спремношћу да помогнете људима – истакао је генерал Диковић. Уз поруку родбини и пријатељима оних који одлазе да нема разлога за бригу генерал Диковић је подсетио да су војници добро научили како треба да раде, да се понашају и поступају у различитим ситуацијама, а они су спремни да то раде професионално. Мисија неће бити тешка под условом да се дисциплина одржава на потребном нивоу и да се тачно зна ко шта и у које време ради, а да то што ради буде квалитетно. Са жељом да се кроз шест месеци сви поново нађу на истом месту генерал Диковић је заставу Републике Србије предао командиру стрељачког вода капетану Бојану Пљеваљчићу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

12.3.2017.

МАГАЗИН

Душанка Цвијовић Шана

Краљевачка позоришна сцена: Душанка Цвијовић Шана (2)

- У позоришту се живи на посебан начин све док је представа на репертоару што са филмом није случај. – Одлазак због неспоразума са управом која, и поред чињенице да глумци никаквим уговорима нису били везани за позориште, у појединим тренуцима није имала довољно разумевања за приватне обавезе глумаца. - Позориштанце „Здраво да сте“ било је прво у Краљеву које је окупљало само децу. - Позориштанце „Здраво да сте“ се показало озбиљном конкуренцијом дечјој драмској групи у Краљевачком позоришту због чега су се јединим терминима за пробе показали они после 23 сата. - Краљевачко позориште израста на чврстим темељима које су градиле генерације аматера. - Са сваком новом улогом глумац постаје друга особа што је најчешће жеља великог броја људи ма колико избегавали да то јавно признају

Фото: М. Радовановић

МАЛО ГРАЂАНСКО ПОЗОРИШТЕ

12.3.2017.

МАГАЗИН

еља свих који се баве глумом одувек је била да се опробају у што више позоришних жанрова, али и другим видовима драмског стваралашта. Посебно атрактивним, седамдесетих година ван великих центара готово недостижним, чинило се појављивање у неком од малог броја филмова који су снимани на простору Југославије. Због тога је јасно колико је одушевљење завладало међу краљевачким драмским аматерима кад им се указала прилика да се појаве у филму „Црвена земља“. Они који су је пропустили шансу су тражили неколико година касније кад су у овој средини снимана два следећа, „Оркестар једне младости“ и „Кућа поред пруге“. И у једном и у другом мале улоге је добила Душанка Цвијовић Шана која након краткотрајног филмског искуства предност ипак даје позоришту. Основни разлог лежи у уверењу да је разлика велика, највише због тога што се у позоришту живи на посебан начин све

док је представа на репертоару што са филмом није случај. - Све је на силу, нема припреме као у позоришту кад трају два месеца почев од читјаућих проба и мизансцена док још нема ни сценографије, па столицама маркираш одрђене позиције и припремаш се до премијере да би се тек тада видело све што си толико радио. На филму научиш текст, десет пута поновиш и нико те не пита да ли си тог дана био расположен или ниси и да ли би сутрадан то можда боље одиграо. Кад се заврши осетиш олакшање али никад не осетиш нешто изнутра, а и не можеш кад си пробао само два пута пре него се укључи камера. Кад режисер каже идемо нешто те пресече па, због неискуства, ни оно што је добро припремљено не можеш да покажеш. Није ми се то свидело, сем хонорара који су, у поређењу са садашњим, били добри а ја сам за те паре купила три тепиха за кућу. Цео живот живели смо сиротињски

и кад други глумци почну да причају о хонорарима и дневницама нама се заврти у глави, па је можда и због тога појачан анимозитет према њима – прича Шана. Да популарност у значајној мери утиче на понашање показало се и на снимањима, јер глумци са репутацијом нису богзна колико благонаклоно гледали на аматере који су сматрани статистима. Краткотрајно филмско искуство показује да најпопуларнији глумци, можда само неки од њих, нису онакви каквим се приказују у медијима. Неколико деценија касније разлогом за такав став чини се неискуство, почетна еуфорија због могућности да се појави на великом платну, можда превелика очекивања заснована на односима какви су владали у аматерском позоришту. Неочекивано као што је и почела, на истеку позоришне сезоне 1996. године, прерано се завршила перспек-

тивно још успешнија каријера, а повод је неспоразум са управом која, и поред чињенице да глумци никаквим уговорима нису били везани за позориште, у појединим тренуцима није имала довољно разумевања за приватне обавезе глумаца. Колико је одлазак доживљаван тешко сведочи податак о мучним тренуцима у дугом периоду због чега је изостао долазак у зграду позоришта током две наредне године. Да веза са овим видом рада не буде трајно прекинута допринео је низ, могло би се рећи чудних, околности јер се одсуство са дасака које живот значе поклопило са масовнијим доласком избеглица из различитих крајева Југославије у Матарушку Бању. Кад је хуманитарна организација „Здраво да сте“ одлучила да дане у избеглиштву олакша њиховој деци једним од видова се показало организовање различитих радионица, међу њима и оне на којима би савладавали основне елементе глуме. Шана се показала довољно поузданом за овако одговоран

задатак, а састав деце допуњен неколицином из локалне средине био је довољан да се припреми представа под називом „Плави зец“. Иако би се бројна копља ломила у доказивању да ли је то права представа или није показало се да је „Плави зец“ испунио очекивања свих који су учествовали у стварању, али и посетиоца по школама и другим местима на којима је изведена, посебно на премијери у згради позоришта. Почетни резултати били су основ жеље да се направи права позоришна представа и као таква пријави за неки од фестивала драмског стваралаштва. Позориштанце „Здраво да сте“ било је прво у Краљеву које је окупљало само децу, а учешће са представом „Мала принцеза“ на фестивалу у Бечеју прилика да се најмлађи глумци огледају у директном контакту са вршњацим аиз других делова земље. И поред онога што су показали нису били у ситуацији да се такмиче за награде, а основни разлог је био статус групе која формал-

но правно није имала статус позоришта. - До фестивала наредне године урадимо све што је потребно, припремимо „Цецилију“ и поберемо све награде. Све сам радила сама, избор текста и музике, режију и што шта друго. При изради костима су ми помагале Слађана Сретовић и Тања Благојевић, а „Елегант Драшковић“ из Врњачке Бање опремио целу представу за коју је сценографију урадио Рајко Чубрић. У почетку сам била скептична иако сам читала како треба да се постави представа, а имала сам и искуства из рада са редитељима који су нам у позоришту давали савете, па је преостало само да деци пренесем оно што сам научила. Родитељи су ми помагали да шијемо и пунимо животиње, а најлепша је била атмосфера правог аматерског позоришта као што је то било некада. Скоро девет наредних година сам радила са децом и увек смо били у врху, чак толико да су ме звали телефо-

МАГАЗИН 12.3.2017.

12.3.2017.

МАГАЗИН

ном и питали кад ми одговара да играмо – прича Шана. Овај период се поклопио са трансформацијом Краљевачког позоришта које је све више нагињало професионалним водама што је у значајној мери утицало да буду поремећени односи у до тада складној породици. Главним узроком сматра се новац и беспоштедна борба за што више улога, и појављивања на сцени, чиме се увећава износ за исплату на крају сваког месеца. Шана је само једна у низу оних који потврђују овакво стање, али и осећање посебног задовољства што није учествовала у том процесу. Процес професионализације поклопио се са упливом политике у позориште о чему сведоче све чешће промене директора, по правилу сваки пут кад нека странка, након честих избора, преузме одговорност за рад ове установе. То се одразило и на позориштанце „Здраво да сте“ које се показало озбиљном конкуренцијом дечјој драмској групи у Краљевачком позоришту због чега су се јединим терминима за пробе показали они после 23 сата, па је и недостатак адекватног простора за рад утицао да нестане заувек. Све оно што се дешавало од тада, посете премијерном извођењу сваке од нових представа, онима које се учине добрим и више пута, воде ка ставу да Краљевачко позориште израста на чврстим темељима које су градиле генерације аматера предвођених Василијем Туцаковићем. Много пута се показало, а и у случају позоришта, да то, ма колико било добро, није и довољно па треба много рада и истрајности да би се сврстало у ред правих професионалаца. И мада у Краљевачком позоришту не пропуштају прилику да увек у први план истакну овај атрибут међу онима који су под његовим кровом провели деценије има и других мишљења. Једно од њих потврђује да се налази негде између а од тога, каже Шана, нема ничег горег. - Највећи број глумаца нису школовани а чак и у Крушевцу са ниподаштавањем гледају наше позориште, па ће требати много година да се створи ле-

па слика о њему. Српска позоришна сцена се своди на Београд и Нови Сад, мало Крагујевац и Крушевац, а сва остала позоришта су у запећку, негде између. Неће те тамо, а у аматеризму не можеш зато што си професионално позориште. На великим фестивалима не можеш да прођеш, јер те але поједу за доручак, па једном Небојши Дугалићу, Глоговцу и другима тешко да могу да парирају краљевачки глумци који се сматрају професионалцима. Ако хоћеш да доведеш неког познатог потребне су велике паре, а ни то није гаранција да ће представа бити велика, па се све своди на оне који нису познати а сумњам да би неко други и дошао да ради за паре за које ради наши глумци. Глумци са средњом школом имају талента, и то није за ниподаштавање, али немају врхунски квалитет као они који су завршили факуклтете. Са друге стране заузели су места и тешко их је померити, па овима другима предстоји тешка борба за сваку улогу. Због свега тога, и односа ако ниси са мном ти си ми непријатељ типичног за малограђане, ми ћемо још дуго да будемо малограђанско позориште – каже Шана. У односу на друге средине занемарљив је број глумаца који су из Краљева отишли у значајнија позоришта, и постигли запаженији успех у овој области. То додатно учвршћује став о квалитету који тешко може да се пореди са другима ма колико се у локалној средини инсистирало на ставу да се локално позориште сврстава у ред најбољих у земљи. Добрим начином да се то промени сматра се пружање што више шанси млађима да покажу колико су савладали глумачки занат. Због неадекватних услова, мале сцене и недовољног броја седишта којим би се оправдала економска исплативост, у Краљеву одавно није гостовало ни једно значајније позориште са представом која би могла послужити за поређење са оним што се, као врхунско стваралаштво, нуди у локалној средини. Више од пет година уназад тек повремено, у последње време све ређе, помиње се могућност реконструкције велике сале Дома вој-

ске који би постао седиште позоришта. Међу оне који са великом надом очекују да се то ствари, а садашње позориште претвори у малу сцену, сврстава се и Душанка Цвијовић и поред уверења да је, због све теже економске ситуације у којој најтеже ударце прима култура, реализација овог пројекта на дугачком штапу. Свему добром што је урађено, и неспорним успесима на бројним фестивалима, не би шкодило и мало самокритике као доброг начина да се избегне опасност од уљуљканости међу ловорикама. - Треба да нађеш своје место и идеш корак по корак јер, као ни у било ком другом послу, не можеш да прескачеш пет степеница одједном. До сада су лепо ишли једну по једну, с тим што политика има великог утицаја а то се није показало као добро. Управо у томе је разлика између садашњег и некадашњег позоришта у коме смо живели живот и нисмо водили политику. Смета ми што на репертоару Краљевачког позоришта нема класике, па не преовладавају комедије и водвиљи, а професионално позориште које држи до репутације мора да има бар једну или две овог типа. Можда је то резултат чињенице да, као некада, не постоји уметнички савет па је све препуштено директору. Док је постојао директор је предлагао неколико текстова а савет, у коме су били књижевници, професори књижевности и други ствараоци од угледа, доносио коначну одлуку – каже Шана уз потврду да јој је период бављења позориштем у многоме проширио видике због чега је, верује, сасвим друга особа. Унутрашње задовољство појачава став да са сваком новом улогом постаје друга особа што је најчешће жеља великог броја људи ма колико избегавали да то јавно признају. Неспорно је да појављивање на сцени годи, а то су потврдили многи од оних који су у позоришту провели значајан период живота, даје крила због којих се после представе појави жеља за стављањем у џеп довољне количине камења да се не би винуо у ваздух. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

Миња Субота

МАГАЗИН 12.3.2017.

Активан и на истеку осме деценије живота

- Значајан композиторски опус песама за децу на стихове најистакнутијих домаћих песника које се данас певају у предшколским установама и школама, а постале су део дечје музичке литературе уз коју су одрастале бројне генерације. – Захваљујући серији „Музички тобоган“, која је током осамнаест година емитовања стекла статус рекордне по гледаности и популарности на телевизијском програму, најпознатији домаћи композитори су на стихове песника за децу компоновали више од сто педесет композиција од којих су многе постале дечји евергрин

Фото: М. Радовановић

МИЊА БЕЗ ГРАНИЦА

МАГАЗИН 12.3.2017.

ало је уметника као Миња Субота који су и на измаку осме деценије живота изузетно активни, можда и више него у време кад су били на врхунцу каријере. У то су не тако давно могли да се увере најмлађи Краљевчани којима је прилику да се сретну са изузетним уметником, уз чије су песме стасавале генерације најмлађих а и оних мало старијих, пружило Удружење грађана „Дете у срцу“. Пауза између два наступа прилика је за подсећање да се Миња са дипломом електро инжењера упутио у музичке воде и ту постигао значајне успехе као композитор који је написао многе композиције забавне музике и шансона, али и као вокални солиста који је снимио велики број плоча из ове области у Југославији и Русији. У неке од познатијих које су извођене на бројним фестивалима спадају „Хомо, хомини“, „Чувар парка“, „Буди добар према њој“, „Чекај ме“, „Док те љубим“, „У једном дану“, „Плава музика“ и друге. Значајним се чини композиторски опус песама за децу на стихове најистакнутијих домаћих песника које се и данас певају у предшколским установама и школама, а постале су део дечје музичке литературе уз коју су одрастале бројне генерације. Између осталих то су песме „Деца су украс света“, „Ишли смо у Африку“, „Рекао сам брези и тополи“, „Телефонијада“, „Поврћијада“, „Коло“, „Разболе се лисица“ и друге. Миња Субота је на стихове Љубивоја Ршумовића компоновао циклус песама „Још нам само але фале“, а аутор је и водитељ серије „Музички тобоган“ која је током осамнаест година емитовања стекла статус рекордне по гледаности и популарности на телевизијском програму. Захваљујући њој најпознатији домаћи композитори су на стихове песника за децу компоновали више од сто педесет композиција од којих су многе постале дечји евергрин. Субота је као уметник обављао функције председника Савеза естрадних уметника Југославије и Србије, а низ година био је у управним одборима Удружења композитора Србије и

Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике. Био је члан програмског савета „Змајевих дечјих игара“, учествовао у раду многих жирија на највећим музичким манифестацијама у земљи и иностранству и одржао на стотине добротворних програма. У Крушевцу је проглашен за почасног грађанина и, за несебично залагање у раду са децом овога града, добио титулу „Витеза од Чарапаније“ а написао је књигу „Како смо забављали Тита“. Можда је све резултат чињенице да је одрастао у најлепшем делу Београда, у центру поред Саборне цркве, и ишао у најлепшу Основну школу „Браћа Рибар“, којој је много година касније враћено некадашње име „Петар Први“, потом у најстарију Прву београдску гимназију са великом традицијом у коју су ишли готово сви академици, па и краљ Петар. Прва београдска гимназија важи за школу из које су изашли готово сви послератни новинари и уредници, као и један од највећих српских сликара, и француски академик, Влада Величковић. - Нама су ликовно предавали сликари из групе Лада, а кад смо правили прославу јубилеја школе, и хтели да направимо изложбу да би се подсетили на ђаке који су постали сликари, то нисмо могли да изведемо без помоћи Народног музеја који је отворио врата доње галерије. Она представља својеврсну историју српског сликарства којој су печат дали ученици наше школе, а у њој је професор био и Стеван Сремац. Тај крај поред Калемегдана је и данас један од најатрактивнијих у Београду, а ми смо били јако срећни јер су се, кад смо много више времена проводили у школи него данас, много више бринули о нама. Ђацима се поклањало више пажње, па мислим да је то било срећније време. Било је и сиромашније, али се то није осећало. Осећало се само да се из године у годину поправљало, па смо постајали богатији. Ми смо били срећни и безбрижни и нисмо тражили много, али смо све више добијали од одраслих, од суседа од града. Кад се осврнем на то време могу да кажем да смо били

јако привилеговани, јер смо одрастали у добром крају који је данас пешачка зона и најатрактивнији у срцу Београда, купали смо се доле на Сави и некако је све било питомије и лепше – прича Миња. Није уобичајено да се после средње музичке школе, а Миња је дипломирао на одсеку за клавир Музичке школе „Станковић“, студира електротехника, још мање да се и заврши, али је превагнула љубав према електроници која никада није била основно занимање. Надјачала ју је она коју је гајио према музици, а јак ветар у леђа првим композицијама и снимцима на програму Радио Београда дао је старији брат Саше са својим оркестром. Радио Београд је у то време био угледна установа отворена према свима који су показивали довољно способности да се појаве у неком од програма, па је и Мињи пружена шанса да води емисију „Суботом увече“ која је снимана на различитим локацијама у земљу, а једна и у Краљеву. Било је то време кад је отпочињао телевизијски програм, а дотадашњи водитељ Малиша Маринковић постао главни уредник чије се име налази на шпицама свега важног што је снимано, а емитује се и данас. Паралелно са студијама електротехнике и учешћем у бројним забавним програмима ређале су се нове композиције а све су, више него некакав бизнис, изазивале посебно осећање које је младог аутора чинило посебно задовољним и срећним. - Онда су ме позвали на телевизију где сам са Милованом Илићем Минимаксом као водитељ почео да радим до тада највећи шоу програм „Од главе до пете“. То је била најгледанија емисија свих времена на телевизији, а емитована је четири године, од 1974. до 1978. године. Од 1978. до 1982. сам водио највећи европски спектакл „Игре без граница“, а иако нисам било службеник ни радија ни телевизије био сам коментатаор из свих земаља у којима су одржаване. Као самостални уметник радио сам највеће програме, а од 1980. по мом сценарију пуних двадесет година и

МАГАЗИН

12.3.2017.

„Музички тобоган“. У међувремену је настало и снимљено много тога, а још седамдесетих година сам на текстове Љубивоја Ршумовића и Добрице Ерића, са којима сам био у редакцији Дома пионира, компоновао најлепше песме које се налазе у уџбеницима, а певају се у школама – каже Миња. Учешће на бројним фестивалима, посебно Београдском пролећу, овенчано је многим наградама жирија, новинара и публике, на Дечјем београдском пролећу чак четири пута. Посебну појаву на естрадној сцени тога времена представљала је легендарна група „Оне и они“ коју су чинили Далиборка Стојшић, Лидија Кодрич, Жарко Данчуо и Миња Субота. Уз пратњу оркестра Саше Суботе наступала је широм земље, по Европи и великим турнејама у Совјетском Савезу. Најпопуларнији је на простору ове земље без сумње био Ђорђе Марјановић, по-

том Радмила Караклајић, „Оне и они“ и „Седморица младих“. „Оне и они“ су важили за најпрофесионалнију групу у региону, а колико музички били су атрактивни и визуелно чему су у значајној мери доприносили у то време најзначајнији модни креатори Александар Јоксимовић и Чедомир Чедомир, Утиску да је у том периоду све било боље и садржајније доприносила је телевизија која је, каже Субота, имала посебан шарм коме су у значајној мери доприносили забавни програми које је, први у овом делу света, режирао Антон Марти. У поређењу са таквом данашња се чини прилично равном са програмом на коме се најзначанијим чине репризе из неких давних времена које и даље привлаче пажњу великог броја гледалаца. У озбиљним годинама Миња Субота је активнији него икада.

- Пре четири године сам у „Мадленијануму“ прославио педесет година на естради и направио спектакуларан програм. Уживам у свему томе као и у фотографији којом се бавим деценијама. Док сам као млађи и ишао на турнеје увек сам имао довољно пара, па сам као један од десеторице из Југославије отишао у Француску да полажем за мајстора фотографије и стекао диплому академије која се налази у кући европске фотографије. Она се налази на месту где је направљена прва фотографија, а после тога сам добио и америчку диплому какве има само нас петнаестак. Моја тема су деца света којој сам посветио петнаест или шеснаест самосталних изложби у земљи и иностранству, последњих година седам, осам лепих изложби са кадровима деце која су снимана на свим континентима – каже Миња.

Пасионирани фотограф је током читаве каријере сакупљао фотоапарате, а у колекцији има више од стотину различитих модела, почев од оних из периода аналогне фотографије до најновијих дигиталних модела. Сентиментална везаност за све који су протеклих деценија прошли кроз његове руке и даље су повод за подсећање на период кад се много времена проводило у ишчекивању правог тренутка како би се трајно сачувао за нека будућа времена. Епоха дигитализације учинила је да се много тога промени и у области фотографије, па је код осведочених мајстора све присутније уверење да они који на нов начин направе и хиљаду снимака тешко могу да одаберу фотографију која је довољно добра. Године рада посвећене деци, што кроз фотографију а што песме које је за њих компоновао, биле су добра препорука да Субота буде председник

Управног одбора Дечјег културног центра града Београда, бившег Дома пионира. У њему је деценијама уназад организован највећи европски дечји фестивал „Радост Европе“ као најбољи доказ колико, и на који начин, град Београд улаже у најмлађе. А улаже у Београдску зиму, дочек Нове године, дешавања на Сајмишту, Трг отвореног срца и друге који нису могли да прођу без значајног доприноса Миње Суботе. Широку лепезу дешавања намењених деци допуњава Дечје београдско пролеће и премијерно извођење мјузикла „Тесла и битка на магнетном пољу“ пред крај минуле године на великој сцени Народног позоришта. Мјузикл Небојше Ромчевића и Леонтине Вукомановић, у режији Ђорђа Макаревића, настао је по идеји Бранислава Бркића а има све одлике бродвејских. Последњих неколико го-

дина Миња Субота је саветник генералног директора компаније Цептер Филипа Цептера који је тражио погодну особу да му помогне у програмском делу. И после толико година радо је виђен гост у скоро свакој средини у којој се појави било да је то у Загребу, Сарајеву, Тузли, Истри, Скопљу, јер свуда има довољно припадника генерација које су одрастале уз његове песме. Изрека да је човек срећан онолико колико траје у случају Миње Суботе има добру потврду, а срећа је резултат уверења да је био, и остао, пријатељ многих генерација. Сусрет са најмлађом у Краљеву повод је за савет да добро размисле пре него изаберу право занимање, али и да се баве било којом врстом уметности која ће, уз забаву, да оплемени и помогне да лакше одаберу оно чиме би се бавили у животу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Ричард рода Врабац Ричард је сироче ког су од рођења одгајале роде, па верује да је један од њих. Кад дође време за миграцију породица рода је приморана да му открије прави идентитет и остави га у шуми, јер не би преживео дуго путовање до Африке. Одлучан у настојању да докаже како је и он ипак рода, Ричард ће сам кренути на југ, а на путу ће му се придружити ексцентрична сова са измишљеним пријатељем и нарцисоидни папагај, диско-певач. На епском путовању ће наићи на бројне препреке, попут смртоносних шишмиша, голубова који су зависници од интернета, врана мафијаша и громогласног џамбо џета. Кад коначно стигну у Африку, Ричард ће морати да спаси свог брата роду из канџи чудовишног медоједног јазавца, а најмања рода ће морати да научи да посматра себе као највећег врапца како би ослободила прави потенцијал и поново се ујединила са својом породицом. По сценарију Резе Мимарија ову осамдесетчетвороминутну породичну авантуру режирали су Тоби Генкел и Мимари, а гласове анимираним јунацима позајмили су Никола Тодоровић, Милена Живановић, Бане Јевтић, Пеђа Дамњановић, Даниел Сич, Вук Булатовић. Филм се приказује до 15. марта, пројекције почињу у 17,45 а за улазницу треба припремити 250 динара.

На млечном путу У пролеће током грађанског рата у Југославији млекаџија Коста сваког дана на магарцу, избегавајући метке, прелази борбену линију како би војницима пренео драгоцени товар. У тој мисији га прати срећа, воли га прелепа сељанка, а пред њим је мирна будућност све до доласка мистериозне Италијанке која ће његов живот преокренути наглавачке. Ту отпочиње при-

ча о страственој и забрањеној љубави која ће их обоје убацити у низ фантастичних и опасних авантура. Придружиће им се судбина и чини се да нико и ништа неће моћи да их заустави... И док је у првом делу филма љубавна прича између Косте и Невесте сведена на игру очима и споро завођење, које се одиграва у сенци бурних догађаја, љубавни сан се убрзо претвара у ноћну мору, и из бајковите атмосфере нагло прелази у карикирање. Критика сматра да је филм, упркос дужини и разочаравајућем завршетку, одлична хуманистичка и пацифистичка прича са свим емоцијама које показују дубоку бесмисленост рата у бившој Југославији. По сопственом сценарију филм је режирао Емир Кустурица, а поред њега главне улоге тумаче Моника Белучи, Слобода Мићаловић, Сергеј Трифуновић, Предраг Мики Манојловић и Зоран Цвијановић Пројекције почињу од 19,30, а улазница кошта 300 динара.

Конг: Острво лобања Радња филма „Конг: Острво Лобање“ смештена је у седамдесетим годинама 20. века, а прати причу о пореклу Кинг Конга и капетана Џејмса Конрада који због личне мисије одлази на мистериозно острво где открива нешто много горе... Разнолику екипу истраживача окупила је авантура на непознатом, неистраженом острву у Тихом океану, јер не знају да су ушли у простор митског Конга. Филм је више од шест месеци сниман на три континента, почевши од места Оаху на Хавајима, где је започето у октобру 2015. године, затим на аустралијској Златној обали до Вијетнама на више локација од којих неке никада нису виђене на филму. По сценарију Дена Гилроја и Макса Бернштајна филм је режирао Џордан Вогт Робертс, а у главним улогама се појављују Том Хидластон, Бри Ларсон, Кори Хокинс и Семјел Л. Џексон.

Наставак борбе против корупције

МАГАЗИН

12.3.2017.

„ПЛУТОН 2“

- Од 2005. године до данас осумњичени извршили више кривичних дела којима су буџетима Републике Србије, Аутономне покрајине Војводине, града Београда и другим привредним субјектима и физичким лицима нанели штету од 1.896.090.232,00 динара, односно преко 17,5 милиона евра. - Осумњичени Д.Ђ. без потребних сагласности и одобрења за експлоатацију, извршио вађење 96.564,58 кубних метара шљунка и песка са речних наноса на обали Западне Мораве чија је вредност 38.625.832,00 динара рипадници Министарства унутрашњих послова су, у наставку акције на сузбијању кривичних дела прања новца, финансијског криминала и корупције, посебно везано за злоупотребе службених положаја у државним органима, ухапсили 47 особа и, у редовном поступку, поднели кривичне пријаве против 19 лица због

сумње да су починили више коруптивних кривичних дела, док се за две особе трага. Акција „Плутон 2“ спороведена је у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сремској Митровици, Сомбору, Зрењанину, Суботици, Ваљеву, Смедереву, Јагодини, Ужицу, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Лесковцу, Врању, Пироту, Прокупљу и

Новом Пазару, а осумњичени се терете да су од 2005. године до данас извршили више кривичних дела којима су буџетима Републике Србије, Аутономне покрајине Војводине, града Београда и другим привредним субјектима и физичким лицима нанели штету од 1.896.090.232,00 динара, односно преко 17,5 милиона евра.

“ У КРАЉЕВУ Ухапшени се сумњиче да су починили кривична дела пореска утаја, злоупотреба положаја одговорног лица, злоупотреба овлашћења у привреди, злоупотреба службеног положаја, ненаменско коришћење буџетских средстава, проневера, фалсификовање службене исправе, превара и тешка крађа. Међу ухапшенима су бивши руководилац Одељења за прехрамбене производе у Републичкој дирекцији за робне резерве, бивше одговорно лице Дома здравља „Др Милорад-Мика Павловић“ у Инђији, лекар, грађевински инспектори, матичари, инвеститори и бивша и садашња одговорна лица више правних лица. Извршењем ових кривичних дела оштећени су буџет Републике Србије, Републичка дирекција за робне резерве, Републичка дирекција за воде, Фонд за капитална улагања АП Војво-

дине, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, Клинички центар Војводине, Агенција за акредитацију здравствених установа Србије, Национална служба за запошљавање, Буџет града Београда, Јавно предузеће „Србија шуме“, Дом здравља „Др Милорад-Мика Павловић“, Синдикална организација самосталног синдиката Јавног предузећа „Гас“, АМСС Гас-петрол, акционари АД „Алфа Плам“ из Врања, као и више правних и физичких лица. Полиција је у Kраљеву, по налогу Основног јавног тужилаштва, ухапсила шездесетосмогодишњег Д.Ђ, одговорно лице Транспортно - грађевинско -трговинске радње „Транскоп-Ђусић“ и „Транскоп-Ђусић 1971“, коме се ставља на терет сумња да је извршио кривична дела пореска утаја и тешка крађа. Осумњичени се терети да је током 2013. године прикрио и лажно прика-

зао податке о чињеницама потребним за утврђивање обавезе плаћања накнаде за коришћење водног добра. Он је Републичкој дирекцији за воде достављао пријаве у којима је умањио податке о стварно извађеним количинама шљунка и песка чиме је избегао плаћање пореских обавеза у укупном износу од 1.077.888,62 динара. Осумњичени је од 2011. до 2012. и од 2014 до 2016. године, у намери да себи и радњама „Транскоп-Ђусић“ и „Транскоп-Ђусић 1971“ прибави противправну имовинску корист, без потребних сагласности и одобрења надлежних органа за експлоатацију, извршио вађење шљунка и песка са речних наноса на обали Западне Мораве у укупној количини од 96.564,58 кубних метара чија је вредност 38.625.832,00 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.3.2017.

ЖКК Краљево - Шумадија 67:50

МАГАЗИН

12.3.2017.

Металац - Слога 95:83

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 12. И 18. МАРТА

МАГАЗИН

12.3.2017.

12. март

538. — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара. 641. — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином. 1507. — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“. 1537. — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне. 1622. — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита). 1848. — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848. — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма. 1854. — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату.

1868. — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти. 1907. — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи. 1918. — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда. 1928. — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи. 1938. — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху. 1940. — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију. 1943. — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио. 1947. — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској. 1966. — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе. 1971. — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије. 1978. — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну

већину у првом кругу парламентарних избора. 1984. — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара. 1993. — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено. 1999. — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 2001. — Уз посредовање међуна-

родне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година. 2002. — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела. 2003. — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“. 2011. — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши

радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

13. март 624. — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру. 1325. — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико. 1567. — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста. 1781. — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран. 1809. — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV. 1848. — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав. 1865. — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији. 1881. — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“. 1913. — Канбера постала главни град Аустралије. 1920. — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике. 1946. — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића. 1972. — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану. 1990. — Совјетски парламент изгла-

сао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије. 1992. — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи. 1996. — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство. 1998. — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе. 1999. — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије. 2001. — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду. 2002. — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе. 2006. — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

14. март 1489. — Краљица Кипра Катарина Корнаро, последња владарка из династије Лизињан, уступила краљевину Млетачкој републици. 1558. — Немачки цар Фердинанд I узео титулу светог римског цара без уобичајеног папиног крунисања. 1864. — Енглески истраживач Са-

12.3.2017.

МАГАЗИН

мјуел Бејкер открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро. 1883. — У Београду обављен први телефонски разговор у Кнежевини Србији. 1891. — Подморница „Монарх“ поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном. 1932. — Амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније „Кодак“, извршио самоубиство. 1938. — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне активности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт. 1943. — Немци су у Другом светском рату ликвидирали Краковски гето. 1945. — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, „Велики Слем“, тешку 9 тона. 1964. — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт. 1976. — Египат поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са СССР-ом 1971. 1978. — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани. 1979. — Најмање 200 људи погинуло у паду авиона типа „Трајдент“ на једну фабрику близу Пекинга. 1980. — У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима. 1983. — Чланице Организације земаља произвођача нафте сагласиле се, први пут од оснивања организације, 1960, да смање цене нафте за 15 одсто. 1991. — „Бирмингемска шесторка“, шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, ослобођена после 16 година у затвору. 1995. — Астронаут Норман Тагард

постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану. 2002. — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Београду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. 2003. — Председник САД Џорџ Буш продужио санкције Ираку уведене 1995, којима се грађанима и компанијама САД забрањује да улажу у развој нафтне индустрије у Ираку. Буш истовремено Пакистану укинуо санкције, на снази од војног пуча у тој земљи, 1999. 2006. — Није изабран представник Србије и Црне Горе на такмичењу за Песму Евровизије, саопштио УЈРТ.

15. март 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара. 351. — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и повера му контролу над источним делом Царства. 1311. — Битка код Орхомена: Одметнута плаћеничка Каталанска компанија односи победу над Волтером V Бријенским и преузима латинско Атинско војводство. 1493. — Кристифор Колумбо довео седам Индијанаца Аруак са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент. 1536. — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-пашу. 1603. — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде. 1848. — Улични протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција. 1883. — Београд добио прву „теле-

фонску станицу“, седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле. 1907. — У Финској жене први пут изабране у Парламент. 1917. — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. 1922. — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I. 1927. — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај 1937. — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу. 1939. — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и

македонског града. 2003. - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније. 2004. — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни. 2006. — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.

16. март

Моравска проглашене немачким протекторатима. 1943. — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби. 1961. — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта. 1991. — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта. 2000. — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника. 2001. — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини

597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију. 1244. — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара. 1521. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља. 1792. — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“. 1827. — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom’s Journal“. 1851. — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве. 1861. — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер. 1862. — Ђулијус Мајнл, компанија која се бави кафом још од 1862, решила је да обележи Светски дан поезије, 21. март, тако што ће у преко 1000 ка-

феа у 23 државе међу којима су Британија, САД и Аустралија, одржати необичну акцију. Кафу неће морати да плати ниједан гост који конобару понуди једну своју песму. 1926. — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде. 1934. — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије. 1935. — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем. 1953. — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата. 1967. — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца. 1968. — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај. 1978. — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. 1985. — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва. 1988. — Ирачке власти су хемиј-

12.3.2017.

МАГАЗИН

ским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака. 1991. — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији. 1993. — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи. 1998. — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII. 1999. — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958. 2002. — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа. 2004. — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године. 2006. — Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

17. март 45. п. н. е. — Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег . 1190. — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја. 1526. — Француски краљ Франсоа I

ослобођен је из ропства. 1649. — Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I. 1861. — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије. 1921. — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина. 1944. — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату. 1945. — Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци. 1948 — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније. 1958. — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит. 1963. — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи. 1968. — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено. 1968. — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути. 1969. — Голда Меир, близак сарадник Давида Бен-Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку. 1973. — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи. 1991. — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава. 1992. —

Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда. 1995. — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик мунистра унутрашњих послова Ровшан Јавадов. 1996. — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ. 1998. — Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине. 1999. — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију. 2000. — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, из-

вршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви. 2002. — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци. 2003. — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом. 2004. — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

18. март 1229. — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата. 1241. — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков. 1314. — Француски краљ Филип IV је наредио да се Жак де Моле, последњи велики мајстор Темпларског реда, спали на ломачи. 1848. — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града. 1850. — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије. 1871. — Француски председник Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне. 1919. — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија. 1921. — Миром у Риги и формално окончан Пољско-совјетски рат. 1921. — Бољшевици војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. Кронштатски морнари и лучки радници, који су 1917. снажно подржали Октобарску револуцију, побунили се крајем фебруара 1921. против бољшевичке власти захтевајући економске реформе. 1922. — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности. 1948. — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина. 1962. — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан

осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти. 1965. — Током лета васионског брода „Васход 2“ совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром. 1967. — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије. 1970. — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви. 1992. — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Куртиљеров план. 1993. — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево. 1994. — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманскохрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ. 1999. — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на Косову и Метохији. 2000. — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова. 2003. — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зоран Живковић. 2004. — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991. 2006. — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs