MagazIN 270 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 270 * 5. март 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

5.3.2017.

У овом броју: ПОЧЕЧА ИЗБОРНА ТРКА НАПРЕДЊАЦИ СТАРТОВАЛИ ПРВИ НЕЗАДОВОЉНА УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ЗАКОНА НЕСЛОГА НАЈВЕЋА СМЕТЊА У ЗНАКУ ЗНАЧАЈНИХ ДАТУМА СИВА ЕКОНОМИЈА ПОСУСТАЈЕ ИНТЕРЕСЕОВАЊЕ ПРЕВАЗИШЛО ОЧЕКИВАЊА ПОВОЉНИЈЕ СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

8 10 12 16 22 30 32 36 42

ПОВРАТАК УГЛЕДА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ СТРПЉЕЊЕ НА ИЗМАКУ НАДА УМИРЕ КРАЈЕМ МАРТА ДАРОВИ ЉУБАВИ АПЛАУЗ КАО ИНФУЗИЈА НА РЕПЕРТОАРУ БИОСКОПА „КВАРТ“ ВРШАЦ - ЖКК КРАЉЕВО СЛОГА - БЕОВУК 72 КЛАЕК СРБИЈАШУМЕ - РИБНИЦА Времеплов

50 56 64 68 74 84 88 90 92 94

МАГАЗИН 5.3.2017.

Срећан

март

МАГАЗИН 5.3.2017.

Избори за председника Србије 2. априла

ПОЧЕЛА ИЗБ - Изборне радње почеле објављивањем одлуке о расписивању председничких избора. - Градска управа града Краљева ставила на увид део бирачког списка. - Увид у бирачки списак бирачи са правом гласа могу да изврше у времену од 7 до 15 сати сваког дана закључно са 17. мартом у поноћ кад ће бити закључен редседница Народне скупштине Маја Гојковић је расписала изборе за председника Србије и том приликом истакла да Одлука о расписивању избора ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“. Истог дана почиње да тече рок за спровођење изборних радњи, а изборе ће спровести овлашћени органи на основу одредаба закона.

МАГАЗИН

5.3.2017.

- Позивам грађане Србије да 2. априла изађу на изборе у што већем броју, и да својим гласом одлуче ко ће бити председник Србије у наредном периоду, односно мандату. Позивам грађане Србије да пажљиво прате председничку кампању и да својим гласом оцене на првом месту програме кандидата, јер они су од изузетне важности за даљу будућност и стабилност Србије.

Позивам грађане и желим им да изаберу најбољег кандидата, који ће озбиљно и одговорно у свом мандату сарађивати са Владом Републике Србије и борити се за очување политичке и економске стабилности, која је до сада постигнута, као и слободе, независности и суверенитета Републике Србије. Имам поруку и за кандидате, желим да у својим кампањама поштују

БОРНА ТРКА грађане Србије и да рачунају на њихове гласове једино ако им се обраћају програмима, а не мржњом. Желим им да се за њихове гласове боре програмима, радом и одговорношћу, желим и да поштују демократске процесе и вољу грађана Србије која ће бити исказана на изборима - поручила је председница Народне скупштине. На основу Закона о јединственом бирачком списку, и Одлуке о расписивању избора за председника Републике Србије, Градска управа града Краљева обавештава грађане да је део бирачког списка изложен на увид у канцеларији 109 на првом спрату Градске управе. Увид у бирачки списак бирачи са правом гласа могу да изврше у времену од 7 до 15 сати сваког дана закључно са 17. мартом у поноћ кад ће

бити закључен. У овом периоду грађани уз личну карту, а интерно расељена лица уз личну карту и картон о пријави боравка, Одељењу за општу управу Градске управе могу поднети захтев за доношење решења на којима се заснивају промене у бирачком списку. Од проглашења кандидата за председника Републике Србије право на увид, и подношење захтева за промену у бирачком списку, имају политичке странке, њихове коалиције, групе грађана и лица које кандидати овласте. Право на увид имају по истом поступку по коме то право остварују грађани, а уз захтев је потребно да приложе овлашћење и друге потребне доказе. У истом одељењу грађани могу, најкасније пет дана пре закључења би-

рачког списка, тачније до 11. марта у 24 сата, да поднесу захтев да се у бирачки списак упише податак да ће гласати према месту боравишта у земљи, а они који живе у иностранству да ће то учинити тамо. Малолетна лица која до краја дана 2. априла стичу бирачко право код Одељења за општу управу могу да изврше проверу података у бирачком списку. Сва решења о променама до закључења 17. марта, 72 сата пре дана одржавања избора, доноси Министарство државне управе и локалне самоуправе коме се захтеви подносе непосредно или или преко Градске управе града Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Завршено прикупљање потписа за подршку Александру Вучићу

НАПРЕДЊАЦИ СТ - У петак 3. фебруара у свим одборима Српске напредне странке отпочело прикупљање потписа за подршку кандидатуре Александра Вучића на председничким изборима. – Поред напредњака уз Вучића коалициони партнери Социјалистичка партија Србије, Покрет социјалиста, Jedinstvena Srbija, Социјалдемократска партија Србије, Српски покрет обнове, Партија уједињених пензионера Србије и Демохришћанска странка Србије. – Александар Вучић у Краљеву 21. марта д тренутка кад је у Службеном гласнику Републике Србије потврђено да ће председнички избори бити одржани у недељу 2. априла отпочеле су предизборне радње, а прва је прикупљање потписа за подршку кандидатима за председника. Оно што се последњег радног дана дешавало у просторијама Градског од-

МАГАЗИН

5.3.2017.

бора Српске напредне странке потврђује да су се напредњаци добро припремили за први корак, а доказ су редови Краљевчана који су показали спремност да подрже њиховог кандидата. Слично је било и у другим одборима на простору Рашког округа што је представницима медија тачно у подне потврдио председник краљевачког одбора Небој-

ша Симовић. Од тренука кад је Главни одбор Српске напредне странке потврдио спремност да подржи кандидатуру Александра Вучића истим путем пошли су и коалициони партнери Социјалистичка партија Србије, Покрет социјалиста, Јединствена Србија, Социјалдемо кратска партија Србије, Српски покрет

сирао Александар Вучић. Странка је, заједно са својим коалиционим партнерима, потпуно организована да одрадимо коректну, добру и вредну кампању, да обиђемо све грађане, да им објаснимо и кажемо шта нас очекује у наредном пердиоду. Ситуација је тешка, али оно што је Александар Вучић успео у претходних пет година јесте да подигне Србију, да Србија постане победничка земља, да имамо шансе и наду да будемо бољи и од Албаније, Бугарске, Македоније, Хрватске. Србија је увек била лидер и слободоумна земља која је кроз све ратове и своју историју увек била на путу слободе и правде. Убеђени смо у убедљиу изборну победу, да ће грађани дати поверење Александру Вучићу а ми ћемо све што смо обећали као локална самоуправа, странка и коалиција, испунити у

наредном периоду, а надам се да ће грађани то препознати и дати подршку – поручио је Симовић. Дилему да ли ће председник Владе Србије Александар Вучић коначно посетити и Краљево разрешио је председник Градског одбора потврдом да премијер долази 21. марта кад ће у Краљеву бити последњи велики предизборни митинг пред завршну конвенцију у Београду, а повод је уверење да се прошлогодишњи пред ванредне парламентарне и локалне изборе сврстава међу најбоље организоване. Завршна конвенција у Београду биће последња прилика за пружање подршке кандидату коалиције окупљене око напредњака, а у краљевачком одбору странке потврђују да ће позвати све који га подржавају да јој присуствују. Т. Радовановић

Фото:М.М.Радовановић Радовановић Фото:

обнове, Партија уједињених пензионера Србије и Демохришћанска странка Србије. Велики број оних који су од јутарњих часова опседали просторије одбора странке у Краљеву међу напредњацима се тумачи као спремност да препознају кандидата „који је препородио Србију, човека који је отворио много фабрика, много нових радних места, направио много мостова, путева, тунела, обновио много школа, болница, посветио пажњу пољопривредницима, радницима и студентима, човек који је био ту кад су у питању елементарне непогоде“. - Био је са грађанима Србије, они су то препознали, и надамо се да ћемо у тешкој кампањи која је испред нас успети да им објаснимо, мада знам да је већина од њих то схватила, да је једини пут Србије пут којим идемо а који је тра-

Фото: М. Радовановић

ТАРТОВАЛИ ПРВИ

Осамнаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

5.3.2017.

НЕЗАДОВОЉНА УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА

- На рекордно дугачком дневном реду 34 значајне тачке од којих три посвећене безбедности саобраћаја. – До коначне одлуке о поверавању обављања јавног линијског превоза путника на територији града Краљева још неколико месеци. – Незадовољство начином расподеле средстава којима се суфинансира реализација пројеката удружења грађана. – Уз финансијска средства којима се помаже одржавање првенства Србије у стрељаштву и бесплатно коришћење спортске инфраструктуре. – У Краљеву Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

самнаеста по реду седница Градског већа означена као ванредна остаће запамћена по неуобичајено обимном дневном реду на коме се, уз допуну, нашло рекордних 34 тачке од којих се, ако је судити по распореду, најзначајнијом сматра разматрање Извештаја о раду Градске управе за прошлу годину, потом и Извештаја о раду Жалбене комисије. Безбедности саобраћаја посвећене су три високо котиране тачке од којих се прва односи на Извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева, друга на Извештај о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева, оба за период од 1. јануара до 31. децембра прошле године, а трећа на програм коришћења средстава Буџетског фонда за саобраћај за ову годину. Предлогом решења о начину поверавања обављања делатности јавног линијског превоза путника на територији Краљева предвиђено је да се спроведе у складу са одредбама Закона о јавно-приватном партнерству и

МАГАЗИН

5.3.2017.

концесијама. Градско веће је, у складу са предлогом градоначелника др Предрага Терзића, донело решење којим се утврђује да ће се поверавање обављања делатности јавног линијског превоза путника на територији града Краљева спровести у складу са одредбама закона. Након измене Закона о комуналним делатностима на поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно у целости или делимично наплатом накнаде од корисника, примењују се одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, а примењују се од 1. јануара ове године. - Процедура неће бити ни кратка ни лака па ћемо за долазак новог превозника чекати сигурно седам или осам месеци. До тада ће грађани места где нема линија морати да се стрпе уколико не буде постигнута сагласност обе уговорне стране да дође до промена реда вожње – потврдио је градоначелник.

Пред члановима Градског већа нашао се предлога решења о разрешењу и именовању члана Комисије за израду Предлога годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, као и Савета за пољопривреду, а разматран је и предлог одлуке о распоређивању средстава за суфинансирање пројеката удружења грађана којима је за рад у овој години намењено 12 милиона динара, по шест у свакој половини године. На конкурс који је расписан почетком године пристигао је велики број пројеката од којих је комисија средства расподелила на 46. Међу удружењима која су остала без средстава, или су им умањена, налазе се и она која окупљају особе са посебним потребама, јер нису на адекватан начин успела да образложе активности у првој половини године. - Одређена удружења која окупљају људе са посебним потребама нису добила никаква средства јер број бодова који су отварили образлажући активности није довољан да би могао да уђу у финансирање. На решавању ових

проблема морамо радити на начин што ћемо едуковати људе, и објаснити како и на који начин треба да напишу пројекте како би на основу добрих пројектних активности могли да добију средства, или тако што ћемо вршити измену одлуке о расподели средстава удружењима грађана – објашњава др Терзић. Као и претходне године приметно је да културно-уметничка друштва чији су пројекти оцењени истим бројем бодова нису добила исти износ средстава за финансирање полугодишњих активности. Предлогом решења о распореду средстава за спорт – Стрељачком савезу је намењено 200 хиљада динара на име подмирења трошкова организације државног првенства у марту ове године, а С.К. „Световид“ 60 хиљада за подмирења трошкова учешћа на међународном турниру у Словенији. Пре разматрање предлога решења о давању сагласности за установљење права службености пролаза на више катастарских парцела разговарало се и о сагласности за издавање у закуп фи-

скултурне сале за шест основних школа као корисника непокретности у јавној својина града. Након завршетка радова на реконструкцији зграде Основног суда у њеној близини ће бити изграђен нови паркинг, а следи расписивање јавног огласа за прикупљање писмених понуда ради давања у закуп једног пословног простора. Чланови Градског већа су се сагласили са захтевом Основне школе „Јово Курусла“ да на првом спрату новог дела без накнаде изда у закуп простор Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Препарцелацијом више мањих катастарских парцела формирају се грађевинска за потребе производног комплекса „Радијатор-инжењеринг“, а „Електромрежи Србије“ омогућава се формирања грађевинских парцела и припајања новонасталим деловима. Програмом такси стајалишта утврђено је четрнаест локација са 83 такси места, а јавно комунално предузеће „Пијаца“ је добило сагласност да кому-

нално и инфраструктурно опреми једну катастарску парцелу у Ушћу и да је користи за обављање пијачне делатности, а препушта му се и право на коришћења 25 типских наткривених тезги, које је град Краљево прибавио путем јавне набавке преко Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта. Уз доношење решења о отуђењу две катастарске парцеле усвојено је решење о давању сагласности Јавном предузећу „Градско стамбено“ за закључивање уговора о закупу станова намењених социјалном становању и утужење и спровођење извршења на овим становима. У оквиру последње тачке дневног реда разматрано је шеснаест жалби изјављених на решења и закључке органа Градске управе донете у првом степену, и захтева по којима нема предлога аката унутрашњих организационих јединица Градске управе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

5.3.2017.

МАГАЗИН

Бранимир Јовановић

Краљевчани у Народној скупштини: Бранимир Јовановић (2)

12.12.2016. Шеста седница Другог редовног заседања Поштовани, председавајући, колегинице и колеге народни посланици, у оквиру обједињене расправе говорићу о важности поштовања процедуре избора судија, као и о важности функционисања ових судова. Принципи уставности и законитости представљају суштину правне државе, односно нервни систем унутрашњег јавног права. Уставност подразумева да у држави постоје основна друштвена правна правила утврђена Уставом као највиши правним актом државе, а Уставни суд треба да обезбеди механизме за поштовање принципа у стварности. Заштиту, односно контролу уставности и законитости, као и непосредну заштиту људских и мањинских слобода и права, наш Устав поверава управо Уставном суду као самосталном и независном државном органу. Његове одлуке су коначне, извршне и опште обавезујуће. Суштина постојања Уставног суда и јесте у резултату идеје да законодавна, извршна власт треба да буду потчињене уставној контроли, зато уставно судство јесте чувар Устава, али у вршењу контроле уставности закона оно не сме да по-

стане нека врста отуђене власти, да постане виша, односно надређена законодавној власти. Зато од будућих судија и очекујем да, уколико буде потребе у будућности, елиминишу неке неуставне законе, ако буду донети, из правног система, и ако дођу до грубих грешака да их уклоне. Уставни суд сигурно не може да функционише како треба ако судије нису потпуно независне и самосталне. Сматрам да наш Устав на добар начин регулише избор судија Уставног суда, па тако, као што можемо данас и да учествујемо у томе пет судија бира Народна скупштина на предлог председника Републике, пет именује председник Републике, а пет Општа седница Врховног Касационог суда Србије. На овај начин све три гране власти учествују у поступку избора судија Уставног суда, али на један оптималан начин, односно ни једна од ових грана власти не може да именује већину судија, већ само може са једног ширег списка, који им је понуђен, да изабере односно да именује. Такође, одређени су и критеријуми на основу којих се придржавају они који именују, односно бирају судије Уставног суда. Мислим да је намера нашег Устава била и да спречи политизацију процеса избора судија Уставног суда. Навешћу

вам један супротан пример где политички критеријум, нарочито, долази до изражаја приликом избора судија, то је у Сједињеним Америчким Државама, где приликом постављања судија Врховног суда САД-а, као највишег редовног суда, у овом случају, председник САД-а, поставља судије и то су углавном његови партијски пријатељи. Наш систем је сличан оном италијанском, мислим да је много објективнији. Као и италијански, он подразумева да наш Уставни суд има 15 судија, и у Италији, као и код нас, председник именује пет, парламент који заседа, заједно дводомни парламент 2/3 већином именује пет и пет Врховни суд, односно чланови Врховног Управног суда. Навешћу и неке надлежности Уставног суда, да бих указао на његов значај, односно на његову улогу, а то су заштита уставности и законитости, могућност решавања сукоба надлежности, одлучивање о изборним споровима за које законом није одређена надлежност редовних судова, одлучивање о забрани рада политичких организација, синдикалних удружења или удружења градова, одлучивање о жалби против одлука Високог Савета судства. Управо на овом примеру се може видети важност Уставног суда.

Фото: М. Радовановић

ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ЗАКОНА

5.3.2017.

МАГАЗИН

Сетимо се да је Високи Савет судства 2009. године донео одлуку о реизбору 837 носилаца правосудних функција. Неизабране судије су тада, односно након тога, уложиле жалбу управо Уставном суду, и он је 2011. године обавестио јавност да је поништио све наведене одлуке Високог Савета судства из 2009. године, а исти тај суд је 2012. године донео одлуке којима је правосудну реформу, тадашњу у делу избора судија и јавних тужилаца, вратио на почетак, односно на стање пре реизбора. Указаћу на још један аспект који је битан што се тиче Уставног суда, односно читавог правног система. Уставни суд, јесте традиционално, ван модела трихотомије власти, али је сигурно да његове одлуке утичу на формирање утиска о укупном правном амбијенту у држави. У ширем контексту, улога права је од огромног државног, политичког и привредног значаја. Ми можемо да гласамо

за различите кандидате, можемо да супротставимо ставове, односно да се сложимо или да се наши ставови разликују у погледу њихове стручности, али судије које ће бити изабране имаће једну веома важну улогу, да примењују правне норме на такав начин да остваре правосудну функцију државе. Захваљујем.

14.12.2016. Шеста седница Другог редовног заседања Поштовани председавајући, поштована потпредседнице Владе, колегинице и колеге народни посланици, говорићу о Закону о становању и о одржавању зграда, односно говорићу о проблемима са којима се сусрећу грађани Србије, али о реалним проблемима у стварном животу, а не да би скупљао неке јефтине политичке поене или причао популистички против локалне заједнице из које дола-

зим. Сматрам да су неке од битних карактеристика овог закона те што ће градови и општине вршити регистрацију стамбених јединица и то што ће скупштина станара добити својство правних лица. На овај начин тачно ћемо знати ко је одговоран за одређене поступке. То је, по мом мишљењу, једна велика улога овог закона. Управо је изостанак одговорности у претходним годинама и могу рећи слободно и претходним деценијама довело до тога да се поједине зграде налазе у катастрофалном стању. Можемо да поставимо много питања и ко је одговоран за то што отпадају фасаде и ко је одговоран зато што на време се не санирају кровови зграда, зашто у многим вишеспратницама лифтови не раде, због чега ходници у појединим зградама годинама нису кречени или зашто чак свако друго поштанско сандуче у зградама није функци-

онално. Наравно, у овом тренутку у овој ситуацији тешко је одговорити на та питања, а управо је тешко одговорити из разлога што нико не преузима одговорност за ове проблеме. Још увек функционише текуће одржавање зграда, али је очигледно највећа бољка за сада инвестиционо одржавање. Очекујем да Закон о становању и одржавању зграда утиче позитивно на станаре да заједно и систематски реше многа питања. Навешћу само неке од проблема. Рецимо, на многим зградама прокишњава кров, а управо тај проблем се очигледно само тиче оних који су директно угрожени. Или, у многим зградама многи не воде рачуна не брину о техничкој исправности лифтова. Неке зграде нису прикључене на градску топлану, па су рецимо принуђени да се греју на чврсто гориво, а да о безбедности и употребе димњака нико не води рачуна. У неким

зградама постоје подстанице даљинског грејања, а мало људи размишља каква хаварија може да настане ако није одржавање адекватно. Очигледно је да сада, односно у овој ситуацији нико за ово не преузима праву, конкретну одговорност, а када би се којим случајем догодила нека несрећа, онда би сви испаштали. Ово су неки наслеђени проблеми. Скупштине станара у овој ситуацији, у овој форми, немају механизам да неодговорног комшију натерају да учествује у решавању значајних питања. И до сада су станари имали могућност да ангажују управника зграда и мали је број оних који су то на прави начин искористили. Управник зграде у суштини је исто што и професионални председник скупштине станара. Закон ће сада повећати овлашћења и одредити законски минимум који станари морају да испуне. Закон о станову и одржавању зграда

јасно прописује начин одлучивања у стамбеним јединицама и регулише ситуацију када власник стана је непознат или када је недоступан. Дотаћи ћу се и проблема који се тичу енергетске ефикасности. Сматрам да ће овај закон помоћи да се они реше на један позитиван начин. Подаци показују да само десетина изграђених стамбених објеката у Србији је у складу са важећим стандардима у области енергетске ефикасности. Пошто ће стамбене јединице на овај начин добити статус правног лица, они ће имати могућност да конкуришу и да учествују у пројектима за енергетску санацију, а то би могао да им буде неки додатни извор финансирања и за решавање ових проблема. Закон о становању и о одржавању зграда доноси много новина и очекујем много позитивних ефеката, односно да уведу у ред област одржавања зграда. Захваљујем.

МАГАЗИН 5.3.2017.

Покрет социјалиста препознатљива политичка опција

МАГАЗИН

5.3.2017.

НЕСЛОГА НАЈВЕЋА СМЕТЊА

- Град је својеврсна репрезентација, а политичке партије у њу треба да делегирају најбоље појединце из сваке области. – Опозиционе чланове скупштинских комисија рад у њима не интересује јер не снима телевизија. - Кад почне седница Скупштине, и телевизијски пренос, почињу амандмани и расправа се отегне у недоглед. - Кад не би било преноса, седнице не би трајале више од сат времена. - У политичком животу избори су једино мерило поверења на основу кога владајућа коалиција тражи право и на следећим. - Неистина и информације са друштвених мрежа се у локалном парламенту, често без довољног покрића, пласирају као аргументоване. – Протестно окупљање незадовољних радника злоупотребљава се од стране различитих политичких групација. - Проблеми који оптерећују Краљево нису настали последњих година од када је на власти коалиција окупљена око Српске напредне странке

Александар Ерац

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

д промена односа снага на краљевачкој политичкој сцени након ђурђевданских избора 2012. на адресу владајуће коалиције стиже све више примедби којима се подсећа на недовољан степен комуникације са републичким иако припадају истим политичким опцијама. У Покрету социјалиста, чију одборничку групу у Скупштини града предводи Александар Ерац, верују да је то резултат неслоге међу локалним странкама која се на најнегативнији начин манифестује приликом сваке посете било које значајније особе из државне администрације после које нико ни не покушава да дође поново. Значајан ограничавајући фактор за било какву промену стања су неповољни економски услови и уништена привреда коју је све теже подићи на здраве ноге. Таквом стању у многоме доприносе различити неадекватни, и под сумњивим околностима грађени, објекти а поражавајуће делује сазнање да се нико никада није бавио питањем одговорности оних који су томе кумовали. Недостаје и потребан степен толеранције и сарадње између представника политичких опција, а у Покрету социјалиста пружају руку свима који су спремни да уједињеним напорима допринесу остварењу стратешких интереса града. Поглед преко плота сведочи о неслагањима локалних политичких опција и у суседним градовима, али и довољној мери јединства на изборима кад по правилу преовлада интерес средине. - Ми не можемо да се сложимо, а имамо проблем код опозиционих партија где један покушава да буде прави и разуман одборник, а други типичан пример какав не треба да буде. Сви имају неки набој, свима је неко крив и сви би некоме нешто да врате. Ја сам истеран са једног посла, потом и са другог, али никад нисам био осветољубив као што би се могло очекивати. Ако знате и можете, а нисте припадник моје партије, то не значи да не треба да вас поштујем, да са вама не сарађујем и не радим. Град је својеврсна репрезентација, а ми из сваке партије у њу треба да делегирамо најбоље појединце из сваке области и тако тражимо најбоље решење. У

скупштинским комисијама власт има већину, али су од пет увек два члана из редова опозиције који предлозима могу да помогну. Они то не чине јер их, кад не снима телевизија то не занима, па седе онако ради реда. Кад почне седница Скупштине, и телевизијски пренос, почињу амандмани и расправа се отегне у недоглед. Зато верујем да, кад не би било преноса, седнице не би трајале више од сат времена – каже Ерац. Од времена кад је први пут установљен парламентарни живот на локалном нивоу много шта се променило, па се по који пут стиче утисак да се највиши орган у граду омаловажава до границе подношљивости. Негативном утиску доприноси облачење одборника које, на индиректан начин, сведочи о уважавању других учесника у раду. Ма колико се право опозиционих одборника на критику сматрало основаним недовољно оправданим сматрају се захтеви за оставкама оних који су преузели одговорност након што су добили поверење бирача на изборима. У политичком животу избори су једино мерило поверења на основу кога владајућа коалиција тражи право и на следећим, а они треба да потврде колико је ко добро радио. Иако је приметна и подела међу опозиционим странкама у Скупштини града стиче се утисак о извесном помаку напред у раду у односу на претходни сазив. Неповољном утиску по који пут доприноси изношење неистина и информација са друштвених мрежа које се, често без довољног покрића, пласирају као аргументоване. - Мислим да је корак напред направљен, а ово користим и као апел одборницима да скупштину користимо за решавање проблема грађана и заборавимо да се бавимо политиком коју води влада. Ово је место за решавање комуналних проблема, да ли имамо добру комуникацију, воду тротоар, пут, да ли нам је школа сређена, да ли можемо да помогнемо социјално угроженим, а особама са инвалидитетом да приђу свакој установи и представимо туристичке потенцијале. Ако будемо људи и нађемо заједничка решења биће нам свима боље, а ова-

ко ако будемо против Ушћанског лета, Гледића, Ратине, „Сребрног казана“ као заштићеног и најстаријег такмичења у Србији, нећемо урадити ништа. „Сребрни казан“ је био препознатљив и у Југославији, а ја ћу се ове године потрудити да се дислоцира под обалу где има могућности за постављање шатри и штандова на којима би се представили произвођачи различитих производа. За све што нам се дешава кривац смо ми сами, а и окупљање радника којима се нешто дугује злоупотребљава се од стране различитих политичких групација. Имамо раднике на улицама, свађу у партијским организацијама, и ко ће да дође у ваш град који стално представља трусно подручје. Немам ништа против да се и на тај начин води политика, али се тако не решава проблем већ само продубљује и од Краљева ствара трусно подручје, а на то је мислио и премијер кад је рекао да је такво – уверава Ерац. Проблеми који оптерећују Краљево, али и многе друге средине у земљи, нису настали последњих година од када је на власти коалиција окупљена око Српске напредне странке. Нагомилавани су годинама и постајали све отпорнији на све покушаје да буду уздрмани, па не треба ни очекивати да сви буду елиминисани у кратком времену. Нова фаза у животу града отпочела је након локалних избора прошле године кад је место градоначелника заузео др Предраг Терзић коме подршком треба дати ветар у леђа како би се, уз јасну визију и добре контакте са републичким органима, дошло до решења која воде ка излазу из вишегодишње кризе. Први наговештаји указују да би током године у Краљеву могла да прораде два нова факултета, буде решено питање Аеродрома „Морава“, можда и почетак реализације аутопута од Појата до Прељине. Бројне замерке упућене највишим представницима власти везују се за непоштовање обећања везаних за почетак одвијања цивилног ваздушног саобраћаја, а добри познаваоци стања у овој области сматрају их неоправданим тим пре што се темеље на ставу о покретању путничког саобраћаја. - У Краљеву нема путника за Дубаи

МАГАЗИН

5.3.2017.

или Москву, па аеродром првенствено треба да помогне да робу коју произведемо дистрибуирамо свежу на тржнице у Русији, а највећи број становника овог краја то не доживљава на тај начин. Нико не каже да дневна потреба неког маркета у Москви достиже милион салата, а 90 посто људи аеродром доживљава као потребу да лети. Из Краљева ће мало ко да оде, а шта би могли и да продамо, да наберемо оно што имамо око куће. Мислим да град има перспективу у пољопривреди, а аеродром би отворили сутра да имамо производњу неколико милиона салата, довољне количине купуса или не знам чега. У Лиону су седамдесетих година имали проблем као и ми, јер су села опустела, па је град донео одлуку да се активирају сеоске куће. Град је средио винограде и загарантовао откуп вина, па сада више нису „ин“ они у граду, већ они са села који у град дођу само да попију кафу. То је будућност о којој причам са градоначелником а мислим да има слуха и да види да су на само километар одавде најбоље шљиве, брескве и јабуке. Мог председника су критиковали кад је рекао да људи који примају социјалну помоћ треба да раде. Пољопривредна

школа има десетине хектара неискоришћеног земљишта па зашто град не би инвестирао, а министарство да дотира одређена средства, да упослимо радно способне да, уместо да се хране на казану, зараде за себе – каже Ерац и подсећа на проблем одборничке групе Покрета социјалиста у оквиру владајуће коалиције да се одбрани од бројних неистина које са скупштинске говорнице пласирају колеге из опозиционих странака. Критику би и могли да им опросте, али не и чињеницу да за протеклих неколико година нису обелоданили ни један предлог како да се реше проблеми који су тема тих критика. Много пута је доказано да је неслога највећа кочница прогреса, а то у овој средини још није јасно свим актерима политичке сцене. Због тога они који чине већину у локалном парламенту апелују на смиривање страсти и пружање подршке њиховом кандидату на председничким изборима како би после њих, ако и у Краљеву буде остварен значајан резултат, са много више сигурности могло да се закуца на врата бројних републичких органа и затражи значајнија помоћ у решавању проблема. Поражавајућом се сматра чињеница да Краљево деценијама у назад није

имало политичара који би са важне позиције у метрополи могао да утиче на значајнију финансијску подршку, а без ње се не може очекивати никакав напредак. Човек са ауторитетом се гради заједничким напорима свих у локалној средини, а такве је тешко очекивати у ситуацији кад је јаз између супростављених опција у Скупштини града све већи. Податак да је после много година на челу града млад и школован човек даје довољно наде да би у догледно време могао да постане значајно име и ван градског подручја. Краљево се већ дуже време сматра средином из које одлази све више младих и школованих стручњака. Међу ретке који су имали прилику да оду, а остали су, сврстава се први човек краљевачког одбора Покрета социјалиста. - Био сам у прилици да будем у Београду, али сам се определио за Краљево јер мислим да има велику шансу, и бољу будућност, али морамо да се помиримо сами са собом и радимо у општем инетересу. Поражавајуће је да у Београду постоји пуно средстава, фондова, новца, али нико неће да вам га да ако не знате за шта ћете да потрошите. Влада не даје да бисте исплатили дуговања, купили

нов ауто или заменили намештај у канцеларијама, али ће дати за добар пројект који гарантује самоодрживост и покретање производње. Нисмо заштитили своје привреднике, а како град није стао иза њих препушетни су сами себи. Нада ипак постоји, привредници су вредни и шире се, а најбољи пример је „Економ“ па радници из Краљева иду у Ушће да раде. Људи из власти нису имали разумевање када се распродавала имовина „Фабрика вагона“, па су продате и машине које су потребне „Економу“. Доласком нових људи како што је актуелни градоначелник мислим да град има перспективу. Треба само да га подржимо у перидоу који не може да буде кратак, да дамо шансу граду на начин да покажемо да смо сложни – каже Ерац. Општи закључак потврђује да су највећи кривци за тренутну ситуацију политичке структуре из прошлости које нису довољно учиниле да град буде много мирнија и политички стабилнија територија у коју би свако пожелео да дође и ту инвестира у нове производне капацитете. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

Где смо били, шта смо радили у фебруару

У ЗНАКУ ЗНАЧА

МАГАЗИН

5.3.2017.

- Обележен Дан државности Републике Србије. – Потписан Протокол о сарадњи градова и општина слива Западне Мораве. – Одржан јубиларни Кадетски фестивал Централне Србије у шаху. – Манифестација „Милијарда устаје у борби против насиља“ указује на потребу повећања свести о значају борбе против свих облика насиља. – Поводом Дана државности организована „Шеста међународна сретењска атлетска трка – Ушће на Ибру“. – Краљево домаћин зимске кампање доборовољног давања крви

Краљево је у периоду од 9. до 12. фебруара било домаћин јубиларног, двадесетог по реду, Кадетског фестивала Централне Србије у шаху које је, у сарадњи са Шаховским савезом Централне Србије и Хотелом „Турист“, организовао Шаховски клуб Слога. На такмичењу је учествовало око две стотине младих шахиста који су се надметали за звање најбољег у једној од седам категорија, до осам, 10, 12, 14, 16, 18 и 20 година, у мушкој и женској конкуренцији. Свечаном отварању су присуствовали заменица градоначелника Марица Мијајловић и

члан Градског већа Иван Бунарџић, као и председник Шаховског савеза Централне Србије Зоран Бојовић. Након тродневних борби најуспешнији такмичари су се квалификовали за првенства Србије у свакој од категорија која ће бити одржана средином априла. Град Краљево је, уз подршку Канцеларије за управљање јавним улагањима, Сталном конференцијом градова и општина и Програмом за развој Уједињених нација, покренуо иницијативу за приступање Протоколу за сарадњу градова и општина слива Западне Мораве, а

у циљу смањења ризика, одговора и брзог опоравка након елементарних непогода и других опасности, након чега је иста иницијатива покренута и за слив Колубаре. Свечано потписивање Протокола о сарадњи градова и општина слива Западне Мораве и Протокола о сарадњи градова и општина слива Колубаре обављено је у петак, 10. фебруар, а потпис на документ је у име Краљева ставио градоначелник др Предтаг Терзић. Приближавање Дана државности Републике Србије повод је за најаву „Шесте међународне сретењске атлетске трке –

АЈНИХ ДАТУМА Ушће на Ибру“ о којој су говорили директор Вучић Ђоковић, председник Месне заједнице Ушће Горан Николић, члан Организационог одбора Слободан Сувочесмаковић и председник Синдиката Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица“ Небојша Миленковић. Истог дана, 13. фебруара, Савет за родну равноправност града Краљева подсетио је на глобалну акцију „Милијарда устаје у борби против насиља“ у оквиру које се јавним плесом и игром у друштву скреће пажња на потребу повећање свести о значају борбе против свих облика насиља. Савет за родну равноправност је, у сарадњи са краљевачким културно-уметничким друштвима, спортским клубовима, повереницима цивилне заштите, Удружењем „Феномена“ и другим сарадницима, следећег дана од 12 сати реализовао акцију на Тргу српских ратника. Само дан касније град Краљево и организација Црвеног крста, у оквиру Зимске кампање, били су домаћини акције

добровољног давања крви што је било повод за позив свим здравим пунолетним грађанима да се прикључе. Акција је оцењена као подстицај грађанима да редовно дају крв како би помогли свима којима је потребан овај вид лечења и терапије, уз потврду да редовно давање омогућава систему здравствене заштите услове за правовремену терапију свима који се лече а којима је трансфузија крви медицински индикована. Акција добровољног давања крви у оквиру Зимске кампање искоришћена је за одавање захвалности свима који су током претходне године несебично давали крв као и волонтерима Црвеног крста који су помагали у организацији акција. У среду, 15. фебруара полагањем венаца на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, на Тргу српских ратника је обележен Дан државности. Венац је, у име града Краљева, положио градоначелник др Предраг Терзић, а цвеће и венце положили су и представници републичких органа, војске, полиције, удружења грађана и бројних организа-

ција. Само који сат касније у Ушћу је дат знак за старт прве од 26 трка у оквиру „Шесте међународне сретењске атлетске трке – Ушће на Ибру“, а у исто време на Тргу српских ратника обележен Светски дан деце оболеле од рака. Седамнаестог дана фебруара градоначелник Краљева је примио у узвратну посету епископа жичкој Јустина, а главна тема разговора је било обележавање осам стоте годишњице аутокефалсности Српске правослаавне цркве чији је домаћин Манастир Жича. У оквиру пројекта „Асоцијација гради“ који, уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, спроводи „Национална Асоцијација Канцеларија за младе“ одржан је један од шест регионалних састанака који се реализују у градовима и општинама у Србији. Домаћин регионалног састанка за регион Запад реализован је 23. фебруара, а домаћин је била краљевачка Канцеларија за младе. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

Објављено истраживање о стању сиве економије

СИВА ЕКОНОМ - Национална алијанса за локални економски развој и Мастеркард представили резултате два истраживања о ставовима привреде и грађана према сивој економији. - Сива економија је најзаступљенија у грађевинарству, трговини, адвокатури и угоститељству, а кључним узроцима за појаву сматрају се високи порези и доприноси на зараде и парафискални намети. - Око две трећине испитаника сматра да се већим коришћењем електронских плаћања смањује сива економија, а позитивно је и то да је 82% грађана спремно да чешће плаћа безготовински како би дали допринос решавању овог проблема страживање које је обавио Ипсос Стратеџик Маркетинг, а представили Национална алијанса за локални економски развој и Мастеркард, показује да више од две трећине привредника у Србији сматра да је у претходних годину дана обим

МАГАЗИН

5.3.2017.

сиве економије смањен, али су уверени и да 29% фирми у њиховој делатности послује у сивој зони, не пријављује раднике или не плаћа порез, Главним разлозима што нерегистроване фирме успевају да послују несметано ван закона сматрају се ко-

рупција и нејасне надлежности инспектора, недовољни капацитети државе, политичка заштита и неадекватна казнена политика. Три четвртине анкетираних верује да је држава одлучна да се избори са сивом економијом и да рад мимо про-

ИЈА ПОСУСТАЈЕ писа није оправдан, што је знатно више него што показују претходна истраживања Националне алијансе и сведочи о ефектима едукативне кампање у оквиру Године борбе против сиве економије. Податак да сви привредници нису спремни да се активно прикључе тој борби, јер не би пријавили нелојалну конкуренцију, резултат је уверења да је контрола поштовања закона искључиво посао државе. То верује четрдесет одсто анкетираних привредника, док четвртина сматра да пријављивање не би имало . Привреда процењује да је сива економија најзаступљенија у грађевинарству, трговини, адвокатури и угоститељству, а као кључне узроке појаве сиве економије виде пре свега у високим порезима и доприносима на зараде и парафискалним наметима. Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоупра-

ве Жељко Ожеговић потврђује да кампања и наградна игра већ дају ефекте, а доказ је смањен проценат неправилности у контролама издавања рачуна у фебруару ове у односу на исти месец прошле са 40% на 32%. Истраживање показује да је проценат савесних грађана који су пријавили неиздавање рачуна повећан за 26,6%. Скоро три милиона послатих коверти у фебруару показује да се у просеку сваки трећи грађанин укључио у наградну игру, а да је велики део Србије препознао за проблем сиве економије. Пробуђена свест је важна и због потребе да сваки трговац, или власник локала, који је дужан да изда фискални рачун то и учини. Могућност слања картичних слипова у оквиру наградне игре „Узми рачун и победи“ је важан сегмент у промоцији безготовинског плаћања и јачању транспарентности трансакција у мало-

продаји, због чега је наградну игру подржала компанија Мастеркард. Истраживање потврђује да чак 95% грађана разуме шта је сива економија и да се овај проблем најчешће повезује са непријављеним радницима и непријављеним плаћањима у циљу избегавања пореза. Око две трећине испитаника сматра да се већим коришћењем електронских плаћања смањује сива економија, а позитивно је и то да је 82% грађана спремно да чешће плаћа безготовински како би дали допринос решавању овог проблема. Предност плаћања картицама огледа се у чињеници да ће трансакција бити евидентирана чак и када трговац одлучи да не изда фискални рачун, а безготовинско плаћање за грађане и привреду, поред сигурности, значи и мање трошкове у односу на коришћење готовине. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

Пред прво извлачење наградне игре „Узми рачун и победи“

ИНТЕРЕСОВАЊЕ ПРЕВАЗИШЛО ОЧЕКИВАЊА - Право на учешће имају сва пунолетна лица са пребивалиштем или боравиштем на територији Републике Србије која прикупе 10 фискалних рачуна, или 10 потврда за плаћање картицом, минималне вредности од 100 динара по фискалном рачуну или слипу, не старијих од 1. јануара ове године. - Наградна игра почиње 8. марта и траје месец дана у овом периоду ће, уз директни пренос на програму Радио-телевизије Србије, бити обављена четири извлачења, прво 11. марта па остала након сваких седам дана

„Узми рачун и победи“ је наградна игра коју је, у оквиру Године борбе против сиве економије, покренула Влада Србије у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој, како би мотивисала грађане да се заинтересују ову за тему и активно се укључе у њено сузбијање узимањем фискалних рачуна приликом сваке куповине. У циљу стимулисања безготовинског плаћања, грађани који

приликом куповине користе било коју картицу имаће двоструку шансу за добитак, јер уз фискалне рачуне добијају и слипове са којима равноправно могу да учествују у наградној игри. Право на учешће имају сва пунолетна лица са пребивалиштем или боравиштем на територији Републике Србије која прикупе 10 фискалних рачуна, или 10 потврда за плаћање картицом, минималне вредности од 100

динара по фискалном рачуну или слипу, не старијих од 1. јануара ове године. Фискални рачуни и слипови достављају се одвојено у наменским ковертама који се преузмају у свим филијалама Поште Србије, а број коверата које могу да се пошаљу није ограничен. На ковертама је одштампан поштански фах на који се шаљу рачуни, а грађани треба читко да попуне

5.3.2017.

МАГАЗИН

личне податке, име и презиме, адресу становања, поштански број/адресни код и контакт телефон. Слање коверата са фискалним рачунима и слиповима је бесплатно, а почело је 1. фебруара. До 28. фебруара грађани су на шалтерима пошта широм Србије преузели 4.324.818 наменских коверата, а послали 2.258.048 са фискалним рачунима или слиповима. Према најновијим подацима последњег дана у месецу постигнут је рекорд који се мери бро-

јем од 264.032 пристиглих коверата за наградну игру. Пошта Србије је одштампала и у више од 1.500 пословница дистрибуирала 5.340.000 једнообразних наменских коверата а, у жељи да грађанима пружи информације о њиховој доступности, од 1. марта отворила посебан број 011/3607-567 у Контакт центру који ради од 8 до 20 сваког радног дана и суботом, а недељом од 8 до 15 сати. Наградна игра формално почиње 8. марта и траје месец дана у овом пери-

Награде Пет станова у Београду и један у изградњи у Београду на води, педесет аутомобила Фиат 500Л, три путовања за по две особе у Њујорк, и пет са улазницама за Роланд Гарос у Паризу, десет летовања за по две особе у Грчкој, по четири на Старој Планини и Златибору, по педесет лаптоп рачунара „Леново“, фрижидера „Горење“ и телевизора „Тесла“, сто мобилних телефона „Тесла“, 44 веш машине и 40 машина за судове „Горење“ и „Беко“, по сто таблета „Тесла“ и микроталасних пећница „Горење“, 105 блендера „Браун“, 15 ваучера од 20 хиљада динара за куповину у продајним местима „Гомекс“ и шест полиса животног осигурања Сосиете Женерал. оду ће, уз директни пренос на програму Радио-телевизије Србије, бити обављена четири извлачења, прво 11. марта па остала након сваких седам дана. У извлачењу појединог кола на-

градне игре учествују све коверте које пристигну благовремено, најкасније до поноћи дан пре рока одређеног за извлачење. Коверте које су благовремено стигле на назначену адресу, а нису извучене у неком од извлачења, учествују у наредном све до последњег. Имена срећних добитника наградне игре сваког појединог извлачења биће објављена у дневном листу „Политика“ најкасније 3 дана од дана извлачења, као и на интернет страници наградне игре и Радио телевизије Србије. Приређивач се обавезао да упутство о преузимању награде и потврду о добитку уручи добитницима у року од 30 дана од дана објављивања имена добитника у дневном листу „Политика“, а добитници су дужни да се у року јаве у седиште приређивача наградне игре, ул. Бирчанинова 6 у Београуд и преузми потврду о добитку, да би у року од 60 дана од дана објављивања преузели награду. Моментом преузимања награде сматраће се да је Приређивач у потпуности испунио обавезе према добитнику предвиђене Законом о играма на срећу и правилима ове наградне игре.

Организатори и партнери Активности на реализацији наградне игре предводе Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство финансија и Национална алијанса за локални економски развој, у сарадњи са Пореском управом, Републичким секретаријатом за јавне политике, Државном лутријом Србије и Поштом Србије. Наградну игру подржава велики број чланова Националне алијансе и друштвено одговорних компанија као што су Бамби, БАТ, Кока-Кола, ЦРХ, ДИС, Дунав осигурање, Гомекс, Горење, Хајнекен, ЈТИ, Мастеркард, Мој Киоск Груп, Нелт, Филип Морис, Сосиете Женерал, Телеком, Техноманија, Флy Флy Травел, а њихов број наставља да расте.

Такмичење градова и општина Паралелно са наградном игром организује се такмичење општина и градова у броју прикупљених фискалних рачуна и слипова што значи да се грађани, учешћем у наградној игри, боре

за средину у којој живе јер сваки фискални рачун или слип представља допринос изградњи бољег и одговорнијег друштва. Награде за 12 најактивнијих локалних заједница су зоне са бесплатним бежичним интернетом за све грађане, а првих пет општина и градова добиће наменска финансијска средства за опремање школа, болница, вртића и других објеката од јавног значаја о чему јавним гласањем одлучивати њихови грађани. Како би свака општина или град имали подједнаку шансу да учествују у такмичењу и освоје награду, посматра се број прикупљених фискалних рачуна и слипова у односу на број становника и просечну зараду на територији локалне самоуправе чиме се елиминишу разлике у величини и куповној моћи становника. На ранг листи тренутно води Бела Паланка, а следе Бела Црква, Пландиште, Димитровград, Голубац, Сечањ, Босилеград, Прокупље, Раковица, Житиште, Црна трава и Пожаревац. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

Из Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима

МАГАЗИН

5.3.2017.

ПОВОЉНИЈЕ СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Фото: М. Радовановић

- Смањен број погунулих, сви други параметри лошији него прошле године. - Најнеповољније стање безбедности је и ван насеља где је током прошле године страдало 397 особа, 149 возача, 44 бициклисте, 55 пешака, 132 путника и 17 осталих учесника у саобраћају. - Од 12 погинулих 5 су возачи, по 2 бициклисти и пешаци и троје из категорије путника моторних возила. – Стање безбедности повољније у првој половини године

звештај Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима потврђује да је у периду од 1. јануара до 31. децембра прошле године на територији града Краљева стање у овој области повољније у односу на 2015. Закључак се изводи на основу броја погинулих лица који је са 16 смањен на 12, што сведочи да је стање боље за једну четвртину, а сви остали параметри, сем броја теже повређених од 76 који је идентичан оном из претходне године, указују на погоршање. У прилог томе иде податак да је 538 саобраћајних незгода за 10 одсто више него годину дана раније, 270 са настрадалим лицима за скоро 14 одсто више, а 268 са материјалном штетом за скоро 7 одсто. Највеће погоршање бележи се код

МАГАЗИН

5.3.2017.

категорије особа са лакшим телесним повредама, јер је 309 у односу на 242 више за скоро трећину, потом код укупно настрадалих лица код којих је 397 за скоро 19 одсто више него у претходној години, а утврђено је како износ материјалне штете бележи раст од једне петине. Укупан број саобраћајних незгода је у односу на 2009. годину преполовљен, али је за педесет већи него 2015. године, а брине податак да је израженији код оних са повређеним лицима. У периоду од 2009. до 2016. године најтеже последице су забележене 2012. кад је на друмовима страдало 27 особа, а у поређењу са претходним приметно је да је само 2009. забележено мање од 12 особа погинулих колико је страдало на путевима прошле годи-

не. Седамдесет шест теже повређених за 20 је више од 2013. кад је забележен најмањи број у претходних осам година, а 309 лакше повређених је на другом месту после 2009. кад је забележено рекордних 379. У прошлој години је било 397 настрадалих у саобраћајним незгодама, а број је идентичан онима из 2010. и 2012. Најмање их је било прошле године, чак 63 мање, а највише 2009. кад је забележено 466. Ова година је рекордна и по износу материјалне штете која је премашила 40 милиона, а прошлогодишњих 33 милиона четврти је износ по величини од 2009. Најнеповољније стање безбедности је и даље ван насеља где је страдало 397 особа, 149 возача, 44 бициклисте, 55 пешака, 132 путника и

17 осталих учесника у саобраћају. Од 12 погинулих 5 су возачи, по 2 бициклисти и пешаци и троје из категорије путника моторних возила. Извештај потврђује да у 2016. години није било саобраћајних незгода са погинулим лицима у којима су учествовала деца, као ни оних у којим су учествовали ђаци, али су деца изазвала 16 са повређеним лицима. Од укупно 538 саобраћајних незгода највише, или 61, догодило се у априлу а више од 55 забележено је у јуну и октобру. Најбезбеднијим су се показала прва два месеца у години кад се догодило 32 и 33 саобраћајне незгоде, а по живот учесника у саобраћају најкритичнијим се показао октобар кад су погинуле четири особе, па април кад су изгубљена три живота.

Следе март, април, мај и новембар у којима се бележи по један смртни случај у саобраћају. По броју страдалих у саобраћајним незгодама на врху листе је понедељак као дан у коме је страдало 55 особа од којих су две изгубиле живот, а кад су у питању оне са смртним исходом петак кад су страдале три особе. Најмање страдалих је недељом што потврђује податак о 27 особа са повредама док је, кад су у питању оне са најтежим последицама, најсигурнији уторак јер није било погинулих на путевима. Извештај потврђује да је најнеповољније стање безбедности саобраћаја на путевима било петком кад је највише погинулих лица и понедељком кад је највише повређених. У односу на прву половину године

друга се оцењује неповољнијом највише због чињенице да је број смртно страдалих утростручен, а и сви други параметри су неповољнији сем што је са 139 на 129 смањен број саобраћајних незгода са материјалном штетом. Укупан број саобраћајних незгода је са 259 повећан на 279, са страдалим лицима са 120 на 150, број лакше повређених са 142 на 167 и теже повређених са 34 на 42. Најзначајније активности Савета за координацију послова безбедности саобраћаја у протеклој години укључују извођење радова на санацији црних тачака и опасних деоница на јавним путевима, реконструкцији улица Карађорђеве, Олге Милутиновић и Скопљанске као и израда елабората безбедности саобраћаја у зонама

МАГАЗИН

5.3.2017.

основних школа „Браћа Вилотијевић“, „Димитрије Туцовић“ и „Чибуковачки партизани“ као и Пољопривредно хемијској школи „Др Ђорђе Радић“. Спроведени су поступци јавне набавке и купљен симулатор ефеката чеоног удара на возаче и путнике у зависности од употребе сигурносних појасева и заштитних ситема за децу и симулатор ефеката превртања возила. Закључени су уговори са медијима ради праћења рада Савета, спроведено и низ кампања у складу са планом за 2016. годину, а урађена су и два телевизијска спота на тему „Пешаци“ и „Не алкохолу“. Савет је учествовао у суфинансирању семинара „Улога локалне заједнице у безбедности саобраћа ја“ који је, у периоду од 13. до 16. априла, одржан у Врњачкој Бањи. У унапређење саобраћајне инфраструктуре на територији града утрошено је 13,75 милиона динара. Од планираних 6,075 милиона динара на санацију црних тачака и опасних деоница, као и прикључење брзинских дисплеја на дистрибутивни систем

електричне енергије, утрошено је непуних 5,5 милиона, а на реализацију елабората безбедности деце у саобраћају у зони школе од 4,7 нешто мање од 3,5 милиона. У ову суму урачунато је и унапређење осветљености пешачких прелаза у зонама школа, постављање заштитне ограде дуж мостова и пропуста на општинским и некатегорисаним путевима. Изради техничке документације за поправљање саобраћајне инфераструктуре намењено је 2,675 милиона динара и спроведен поступак јавне набавке, а и поред закљученог уговора са извођачем исплата није извршена јер није достављена пројектна документација. Од планираних 300 хиљада динара за уређење паркиларишта за бицикле скоро 273 је утрошено за куповину 35 бицикларника за постављање у двориштима средњих школа. Тренинг безбедне вожње за мотоциклисте коштао је 345 хиљада динара, а извршена је набавка услуге теоријске и практичне обуке безбедне вожње кроз тренинг за мотоциклисту,

возача скутера и других двоточкаша на моторни погон. Специјализована опрема за потребе саобраћајног образовања коштала је скоро четири милиона динара, а извршена је набавка два симулатора и то симулатора ефекта чеоног судара на возаче и путнике у завсности од употребе заштитних појасева и заштитних система за децу као и симулатора ефекта превртања возила. Саобраћајно образовање и васпитање укључује и вршњачку едукацију на коју је утрошено 70 хиљада динара. Медијском праћењу рада Савета намењено је три милиона динара од којих је утрошено 25 хиљада мање, а реалиазцији више кампања из области безбедности саобраћаја још 750 хиљада. Реализоване су кампање везане за младе, мотоциклисте, ђаке прваке, вожњу у зимским условима и Европску недељу мобилности, а за два телевизијска спота потрошено је 150 хиљада динара. Суфинансирање семинара „Улога локалне заједнице у безбедности сао-

браћаја“ коштало је нешто више од милион и по, а за пројекат саобраћајне сигнализације на делу уличне мреже која се поклапа са мрежом државних путева 480 хиљада динара. Спроведен је поступак јавне набавке и потписан уговор, али исплата није извршена јер још није достављена пројектна документација. За набавку 500 приручника за полагање возачког испита утрошено је 550 хиљада динара, а од исто толико пара намењених набавци програмског пакета за развој, успостављање и одржавање базе података о обележјима безбедности саобраћаја, утрошена безмало цела сума. Присуство чланова Савета седницама коштало је нешто више од милион и 200 хиљада динара, а за опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном опремом од планираних милион и 300 свега 350 хиљада динара колико је коштала набавка два комада жуте лед светлосно -звучне сигнализације за опремање службених возила Комуналне полици-

је, десет пнеуматика за мотоцикле за потребе Полицијске управе Краљево и прслука за потребе Градске управе у реализацији пројекта „Мала цивилна заштита“. Трошковима стручног усавршавања и унапређивања знања из области безбедности саобраћаја намењено је 50, а припреми материјала за седнице, репрезентацију и трошкове организовања седница 400 хиљада динара од којих је утрошено нешто више од 241. Финансирању активности унапређења безбедности саобраћаја на путевима у овој години намењено је нешто више од 20 милиона динара, што је утврђено Одлуком о буџету, а половина ових средстава намењена је санацији црних тачака и опасних деоница на јавним путевима, набавци и уградњи саобраћајне сигнализације, примени грађевинских мера и саобраћајно-техничкој опреми и изради техничке документације за поправљање саобраћајне инфраструктуре. Милион и по динара намењено је тренингу безбедне вожње за мотоцикли-

сте, суфинансирању такмичења „Шта знаш о саобраћају“, реализацији пројекта Вршњачка едукација, коришћењу школског полигона у Основној школи „Вук Караџић“, активностима удружења грађана и литерарном конкурсу. Медијском праћењу рада Савета и реализацији више кампања из области безбедности саобраћаја намењено је 3,75 милиона, а 600 хиљада за коришћење и одржавање програмског пакета о обележјима безбедности саобраћаја. Накнада члановима Савета за долазак и рад на седницама, опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном техничком опремом, трошкови стручног усавршавања и унапређивања знања из области безбедости саобраћаја и трошкови припреме материјала за седнице, реперезентацију и друге трошкове организовања седница, трошкови мобилних телефона, интернета и слично као и одржавања и експлоатације возила за потребе Савета не би требало значајно да премаше петину укупно планираних средстава, или износ од 4,515 милиона динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

Обележен 1. март, Светски дан цивилне заштите

МАГАЗИН

5.3.2017.

ПОВРАТАК УГЛЕДА ЦИВИЛНЕ ЗА Ш Т И Т Е

- Три године након одлуке о формирању јединице цивилне заштите на територији града Краљева у њу је, уз мрежу повереника са простора двадесет месних заједница, укључено више од 300 припадника. – Због ризика којима је током неколико претходних година била изложена територија града Краљева ове је акценат стављен на шумске пожаре и преветивне радње како би, и ако се догоде, штета била сведена на што мању меру. - Краљево је у области цивилне заштите једна од најуспешнијих јединица локалне самоуправе у земљи. - Током последња два дана фебруара на територији евидентирано је 24 пожара различитог интензитета. – Изгорело ниско растиње на 80 хектара борове шуме у Брезни

ветски дан цивилне заштите свечано се обележава у целом свету почев од 1990. године када је установљен одлуком Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите са циљем да се укаже на витални значај и улогу ових служби у случају свих типова несрећа и катастрофа, и суочавања са њима, али и да се ода признање за напоре на њеном унапређењу. Овај дан је и прилика да се широј јавности скрене пажња на значај превентивних и самозаштитних мера и поступака у случају елементарних непогода, техничко-технолошких и других несрећа и опасности. У организацији Одељења за ванредне ситуације и Одељења за посло-

ве цивилне заштите Градске управе града поводом Дана цивилне заштите одржана је пригодна свечаност на којој је, кроз презентацију, представљена улога и значај ове службе и њених специјализованих јединица. Поред комаданта Штаба за ванредне ситуације др Предрага Терзића и начелика Радоице Кочовића свечаности су присуствовали представници министарстава унутрашњих послова и народне одбране, чланови штаба, припадници специјализованих јединица цивилне заштите, представници градских органа и установа. Светски дан цивилне заштите обележава се у ситуацији када се у земљи, преко Сектора за ванредне ситуације,

поново успоставља неправедно запуштен и девастиран систем заштите која поново добија на значају, а интензивно се ради на враћању угледа који је имала како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је држава изложена. Три године након одлуке о формирању јединице цивилне заштите на територији града Краљева у њу је, уз мрежу повереника са простора двадесет месних заједница, укључено више од 300 припадника. Последњих неколико година готово да није било елементарне непогоде која своју снагу није покушала да покаже на територији града Краљева.

МАГАЗИН

5.3.2017.

Почело је са катастрофалним земљотресом првих дана новембра 2010. а настављено шумским пожарима великих размера, снежним наносима са изузетно ниским температурама и катастрофалним поплавама у пролеће 2014. и 2016. године. Све то био је добар повод за почетне радове на изградњи система који ће моћи адекватно да одговори на све ризике. Иако је планирано да на територији града у јединице цивилне заштите буде укључено шест стотина људи није реално очекивати да јединице у свим месним заједницама буду формиране у пуном обиму највише због недовољног броја људи на тим територијама. Док не буде испуњен и тај услов очекује се функционисање кроз мрежу повереника поготово на територији месних заједница које се сврставају у ред најугроженијих. И поред свих проблема очекује се да систем буде заокружен до 2020. године до када следи опремање јединица и организовање адекватне обуке за све припаднике укључене у њега. Ри-

зици којима је током неколико претходних година била изложена територија града Краљева намећу потребу да ове године акценат буде стављен на шумске пожаре и преветивне радње како би, и ако се догоде, штета била сведена на што мању меру. У сложеним временима пуним разних изазова природне елементарне непогоде су нешто са чим се суочава читав свет. Захваљујући бурном технолошком развоју, често и због немара, долази до инцидената, па друштво мора да буде спремно на све изазове који су пред њим. У том смислу и град Краљево предузима опсежне, темељне и студиозне активности у оквиру којих је на Рудну формиран Центар за обуку припадника јединица Цивилне заштите. - Град Краљево је у области цивилне заштите једна од најуспешнијих јединица локалне самоуправе у земљи, а у прилог томе говори одељење које је формирано као посебна организациона јединица у оквиру Градске управе и што у Градском већу имамо члана за-

дуженог искључиво за ову област. Ово смо урадили због проблема које смо имали у претходних неколико година кад Краљево није мимоишла ни једна значајнија и већа елементарна непогода у земљи, од земљотреса 2010. који је имао разорне последице, преко поплава 2014. и 2016. до других које се циклично понављају готово сваке године. Из тог разлога смо започели превентивно деловање и као резултат тога имамо потписан споразум о сарадњи градова и општина у сливу Западне Мораве. Више бих волео да наше деловање у будућности остане на нивоу превентивног и да немамо било каквих могућности за показивање увежбаности и знања за деловање у ситуацијама за које нико не би волео да се догоде и да се понављају у будућности – истакао је др Терзић. Цивилна заштита је образована далеке 1955. године и функционисала све до распада земље и почетка транзиционих процеса у овом делу Европе

кад је цео систем угашен. Јединице Цивилне заштите су од оснивања биле присутне у радним организацијама, стамбеним зградама, улицама, месним заједницама и другим срединама, а систем је функционисао у максималном капацитету. Новим Законом о ванредним ситуацијама поново се успоставља систем цивилне заштите и интензивно ради на његовом јачању и враћању угледа како би се успоставио правовремен и ефикасан одговор државе и друштва на све опасности које им прете. Систем се подиже на виши ниво константном обуком и тренинзима свих припадника, попуном специјализованих јединица и опремањем материјалним средствима. Колики је ниво обучености за реаговање у најтежим условима показале су прошлогодишње поплаве кад су припадници јединица Цивилне заштите били додатна снага и помоћ професионалцима из Сектора за ванредне ситуације, спасиоцима и ватрогасцима у деловању у свим ситуацијама.

Пожари Приближавање пролећа годинама уназад повећава опасност од пожара првенствено због паљења ниског растиња пред припрему земљишта за радове у пољопривреди. Тако је било и ових дана кад је на простору целе Србије забележен велики број интервенција ватрогасно-спасилачких јединица на гашењу пожара од којих се више од 95 посто дешава због неадекватног понашаља људског фактора. Током последња два дана фебруара на територији под ингеренцијом штаба за ванредне ситуације евидентирано је 24 пожара различитог интензитета, дан пред обележавање Светског дана цивилне заштите у Брезни је на око 80 хектара изгорело ниско растиње и сува трава, а срећном околношћу сматра се да приземни пожар није захватио више делове борове шуме. Пожар је локализован два сата после поноћи, а уз помоћ припадника Добровољног ватрогасног друштва из Каменице било је ангажовано седам-

наест ватрогасаца и шест моторних возила. Све то је додатни повод за апел да се избегава неконтролисано паљење потенцијално опасног растиња јер се, поред огромне штете на земљишту и усевима, због ангажовања великог броја моторних возила и великих трошкова гашења пожара, наноси додатна штета Сектору за ванредне ситуације Интензивнији рад на јачању и враћању угледа, како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике, појачава уверење да Цивилна заштита мора имати већи значај у систему заштите и спасавања грађана, а да друштво мора улагати много више снаге и средстава како би се формирале за то добро опремљене и обучене специјализоване јединице. Градоначелник др Предраг Терзић, командант Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Краљева, уручио је захвалнице појединцима и установама који су залагањем помогли развој цивилне заштите у протеклом периоду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

Настављено протестно окупљање бивших радника „Фабрике вагона“

МАГАЗИН

5.3.2017.

СТРПЉЕЊЕ

- Александар Вучић ће сигурно примити делегацију представника бивших радника „Фабрике вагона“. – За неуспех преговора са представницима ресорног министартсва окривљен градоначелниик Краљева. - Више од чињенице да још није испоштована ни једна ставка споразума који су радници склопили са послодавцем узнемирава сазнање да се избегава доношење било каквог решења. – До почетка наредненедеље обустављена протестна окупљања. – Нова најава блокада свих улаза у зграду Градске управе. - Радници плаћају високу цену због трвења унутар владајуће партије. – Најављена тужба против градоначелника

Фото: М. Радовановић

НА ИЗМАКУ

акон неуспеха четрнаесте рунде преговора у Министарству привреде бивши радници „Фабрике вагона“ настављају са протестним окупљањима у великој сали Градске управе. Прва три дана минуле недеље показују да се број оних који долазе полако смањује, али и да се нервоза појачава што потврђује и понашање неких чланова преговарачког тима. Резултат прошлонедељног захтева за заказивање ванредне седнице Скупштине града, на коме би се одборници изјаснили да ли подржавају напоре радника у остваривању стечених

МАГАЗИН

5.3.2017.

права, резултирао је доласком председника Ненада Марковића који је уверен да ће актуелни премијер Александар Вучић сигурно примити делегацију њихових представника. Добар основ за оптимизам лежи у ставу да је пре нешто мање од годину дана већ разговарао са њима као и недавно са радницима Ниша које тиште слични проблеми. Ма колико тврдње председника Скупштине града деловале оптимистички свака је испраћена довољно јасним жагором који се појача увек кад се затражи још мало стрпљења и достојанства у понашању.

Да стрпљење попушта на најбољи начин показује и понашање чланова преговарачког тима и док председник Удружења „Иницијатива за права радника“ Драган Митровић покушава да смири ситуацију, и задржи довољан степен толеранције према ономе што поручују представници локалне самоуправе, Горан Речевић је додатно разбуктава сваљујући кривицу за неуспех преговора на градоначелника Краљева др Предрага Терзића. Ингеренције највиших представника локалне самоуправе се разликују, па међу радницима преовладава увере-

ње да веће шансе да допре до премијера има градоначелник него председник Скупштине града, а то је основни разлог што се кривица за досадашњи неуспех сваљује на њега. Уверење да је председник Скупштине најближи сарадник градоначелника довољан је повод да се преко њега упути молба како би успоставо контакт са Кабинетом председника Владе како, каже он, „не би дошло до глупости, јер је народ гладан“. Више пута поновљен став да се проблеми оних којима држава дугује 520 милиона динара сваког дана усло-

жњавају, а везани су за плаћање дугова за комуналне услуге и утрошену електричну енергију, довољан је за уверење да попушта и стрпљење које утиче на пристојност. Подсећање да је почетком априла прошле године, кад се премијер састао са представницима радника, обећано да ће разговори бити настављени десет до петнаест дана касније а да није реализовано ни до данас, води ка ставу да се нон стоп избегава што потврђује и четрнаест састанака са различитим представницима Министарства привреде.

- Ја бих само замолио, јер ово постаје опасно. Годину дана смо молили, годину дана су нас избегавали. Политика овде уопште није ушла иако смо имали понуде од неких који ме не интересују, јер ја не скупљам гласиће. Градоначелник Ниша је за један живот дигао целу владу, а ми годину дана крваримо са вама. И због чега бих се ја сутра стидео ако дође до нечега овде. Кад кажете да не може ванредно заседње скупштине мени то не пије воду. Ми смо грађани Краљева, а ви нас представљате. Кад треба да се плати порез и рачуни тад смо живи, а кад на-

МАГАЗИН 5.3.2017.

МАГАЗИН

5.3.2017.

ма нешто треба нисмо – каже Речевић Много смиренији председник „Иницијативе за права радника“ изражава захвалност првом човеку локалног парламента на размевању и времену које је посветио још једном радничком скупу уз жељу да сви уложе додатне напоре како би се бар кренуло са мртве тачке и агонија привела крају. Више од чињенице да после више од говину дана није испоштована ни једна ставка споразума који су радници склопили са послодавцем, а у тренутку одласка из „Фабрике вагона“ то је била држава, узнемирава сазнање да се избегава доношење било каквог решења. У овом тренутку радници би били задовољни да добију било какав одговор, чак и онај да не-

мају право на потраживања што би било повод за промену стратегије у понашању. - Наши споразуми су специфични у односу на сва друга предузећа, и то се у министарству и у Влади добро зна, и само треба то оперативно да спроведемо. Нека нам понуде по сто динара, јер је за мене и то почетак преговора, да не лажемо овај народ и не причамо да нам је министар понудио 21 хиљаду динара. Он је рекао да покушамо. У Нишу је 1.300 радника добили по десет хиљада, а за остале до пет хиљада нема. Молимо вас да нам помогнете и, ако је то могуће, дневно информишете а ми ћемо, и када будемо радикализовали протесте, бити достојанствени.

Ове седе главе нису ово људи који су дошли из обести. Ово су људи који су одвајали од својих личних доходака да се прави овај град. Мене није срамота да у име овог народа преклињем за помоћ да решимо наше питање јер смо у тешким проблемима – каже Митровић. Ограничене надлежности локалне самоуправе нису препрека за председника Скупштине града да потврди подршку у настојању да се, заједно са градоначелником и начелником Рашког управног округа, успостави контакт са премијером као једино меродавним да одобри исплату тако високе суме. - Имате моју реч да ћемо учинити све да, када буде долазио премијер,

још једном разговарате на највишем нивоу и од њега да чујете овако или онако – поручио је Марковић што је било довољно за одлуку да се до почетка наредне недеље откажу сва окупљања на овом месту. Прво је заказано за понедељак, а преко медија су позвани и краљевачки посланици у Народној скупштини. Све што се дешавало након последњег окупљања повод је за наговештај могућег ексцесног понашања, а организатори скупа у случају да се деси било шта непланирано одбацују сваку одговорност и пребацују је на градоначелника Краљева. Повод су тешке речи којима су организатори оцењени након последњег протестног скупа што је повод за најаву тужбе против њега пр-

вог радног дана наредне недеље када би требало очекивати и толико пута најављивану блокаду свих улаза у зграду Градске управе. Од прошлонедељног скупа, након кога је градоначелник успоставио контакт са Министарством привреде и присуствовао разговорима са министром Гораном Кнежевићем, однос према њему се драстично променио а резултат је неспоразума. - Након одлуке да нема окупљања у четвртак и петак, а да на следеће у понедељак позовемо народне посланике, половина присутних је већ изашла из сале кад се пронео глас како би могао да им се обрати градоначелник, па су се по инерцији вратили, јер их је позвао члан преговрачког тима Пеђа Ра-

шковић. Након што је једна колегиница замолила градоначелника за помоћ потврдио је да разуме њене проблеме, али је игнорисао нас и рекао да смо неформална група, плаћеници и криминалци, и неће са нама да разговара што је осим радника чуло неколико радника обезбеђења и полиција – каже Митровић уз потврду да радници плаћају високу цену због трвења унутар владајуће партије и покушаја да се у њих увуку и они. Ако до тужбе и дође свака од страна мораће да има јаке аргументе за одбрану онога што се дешавало а што ни у ком случају не доприноси смиривању све узаврелије ситуације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Нова серија протеста бивших радника „Магнохрома“

МАГАЗИН

5.3.2017.

НАДА УМИРЕ К

- Ако до краја марта не буде помака у реализацији захтева за исплату преостале петине неисплаћених зарада бивши радници „Магнохрома“ за уторак 4. априла најављују блокаду саобраћаја на Ибарској магистрали код Бугарске чесме. . – Полиција и жандармерија спремне да спрече блокаду. - Четири петине укупних дуговања наплатило је 2.750 бивших радника, а рачуна се да би износ преосталог дела достигао скоро два милиона евра, или просечно 100 хиљада динара по раднику оследњих година се у Краљеву све присутнији термин агонија везује за стање у привреди, образовању, здравству, отклањању по-

следица поплава, раднике „Фабрике вагона“ и оне који су некада радили у „Магнохрому“ а још нису наплатили сва потраживања иако имају право-

снажна судска решења. Ови последњи се већ месецима сваког уторка окупљају не би ли скренули пажњу јавности, и челника локалне самоуправе, на

КРАЈЕМ МАРТА

тежину проблема који их притиска. Њихови проблеми настали су и пре поништења уговора о приватизацији, а губитак посла додатно је отежан чињеницом да им нису исплаћени целокупни износи зарада из периода када је фабрика радила. Пре неколико година протестна окупљања су отпочела испред зграде Општинског суда, а настављена уличним шетњама и покушајима да се, блокадом саобраћајница, изврши додатни притисак на власт. Незадовољство је спласнуло пред мајске изборе 2012. године, након договора да им се исплати четири петине потраживања, а додат-

но подгрејано кад нису испоштоване и остале ставке договора. Као и много пута пре тога бивши радници „Магнохрома“ су се у уторак окупили у великој сали Градске управе уз најаву да ће радикализовати протесте уколико им се не исплати преостала петина зарада. Са скупа је упућен позив свим бившим колегама да се уторком у што већем броју окупљају на истом месту како би извршили додатни притисак на представнике власти који су обавештени о радикализацији протеста. За почетак биће то шетње улицама ужег градског језгра, а ако до краја марта не

буде помака у реализацији захтева за уторак 4. априла најављује се потпуна блокада саобраћаја на Ибарској магистрали код Бугарске чесме. Сличних покушаја било је и у ранијем периоду, али су припадници Полицијске управе Краљево сваки пут спречили незадовољне раднике да реализују своју намеру. Четири петине укупних дуговања наплатило је 2.750 бивших радника, а рачуна се да би износ преосталог дела достигао скоро два милиона евра, или просечно 100 хиљада динара по раднику. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

МАГАЗИН

5.3.2017.

Лакше и ефикасније лечење најмлађих пацијената

ДАРОВИ - На почетку ускршњег поста свештенство Жичке епархије донирало специјалистичкој амбуланти Дечјег одељења Опште болнице „Студеница“ један спирометар, два инхалатора и стетоскоп. – Ускоро нови апарати истог донатора. - Значајну помоћ пулмолошком кабинету којом се унапређује рад службе и помоћ деци и родитељима у лечењу тешке болести која је све присутнија међу најмлађима. - Заокружен процес опремања субспецијалистичке амбуланте у којој ће лакше и ефикасније моћи да се збрину малишани са респираторним проблемима вештенство Српске православне цркве је безброј пута показало хуманост укључивањем у различите активности чији је основни циљ

био да се утиче на побољшање квалитета живота појединих категорија становништва. Корак ка том циљу су и повремене донације различитим уста-

новама, овом приликом специјалистичкој амбуланти Дечјег одељења Опште болнице „Студеница“ које је богатије за један спирометар, два ин-

ЉУБАВИ халатора и стетоскоп. Вредне дарове су начелнику одељења др Срђану Вукашиновићу, уз благослов епископа жичког Јустина, уручили старешина Цркве Свете Тројице Јован Ђорем и Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве. Донација је уручена у дане велике четрдесетнице на почетку ускршњег поста када црвка традицонално умножава дарове љубави што је и овом приликом био повод за прикупљање средстава потребних за куповину вредних апарата којима се стварају бољи услов за лечење најмлађих пацијената. - Дошли смо да уручимо ове апарате деци као највећем богатству овога света, најбољим и најрадоснијим чла-

новима наше цркве, а такви су будућност сваког рода и сваког народа, па и нашега. Дај боже да буде што више деце а да се ови апарати, које смо са пуно љубави поклонили Дечјем одељењу, што мање употребљавају – истакао је Ђорем уз честитке поводом ускршњег поста са жељом да се у слози, љубави и радости дочека дан Христовог васкрсења. Почетак поста повод је за жељу за што више деце уз потврду да ће свештенство Епархије жичке врло брзо доћи са неким новим даровима, новим апаратима и новом радошћу. Радоја Сандо потврђује да сличне активности свештеника показују како се свакодневно жиовт, који није увек ни лак ни леп, са малим трудом, па-

жњом и љубављу може учинити лепшим, а др Вукашиновић да је поклон вредан и битан за рад на Дечјем одељењу. Уз вредан спирометар за мерење плућних функција, два инхалатора и стетоскопе пулмолошки кабинет добио значајну помоћ која ће засигурно значајно унапредити рад службе и помоћи деци и родитељима у лечењу тешке болести која је све присутнија међу најмлађима. Др Вукашиновић наглашава да је донацијом ових апарата заокружен процес опремања субспецијалистичке амбуланте у којој ће убудуће лакше и ефикасније моћи да се збрину малишани са респираторним проблемима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

5.3.2017.

МАГАЗИН

Томислав Шћекић 1937 - 2017

In memoriam

ихо и достојанствено, баш као што је и живео, у присуству чланова породице, рођака и најближих пријатеља, уз сетне звуке мелодије „Стани, стани Ибар водо“, у понедељак је на пут до вечне куће испраћен Томислав Шћекић, човек који је у значајној мери обележио последњи четврт века рада Завичајног друштва „Краљево“ и много више од тога. Његова породица је пре скоро једног века превалила дуг пут од Пећи да би се на кратко задржала у Краљеву где је отац још 1925. године био хотелијер. У настојању да породици обезбеди бољи живот продужио је ка Београду, а потом у Врњачку Бању где је добио запослење у Хотелу „Звезда“. Лицитација коју је 1936. године расписала Југословенска државна железница била је прилика да, после најповољније понуде, са ортаком Душаном Сењевићем гради ресторацију на желеничкој станици у Краљеву, а по истеку уговора о концесији поред Хотела „Европа“ у центру града отвори Гостионицу „Бристол“ на месту на коме се данас налази апотека. Гостионица је успешно пословала релативно кратко време, а престала да ради након немачке окупације у пролеће 1941. године. Иако још мали Томислав је ратне

године проводио у непосредној близини централног градског трга што је било прилика да, и пре поласка у школу, буде сведок бројних страхота које су спроводиле окупационе власти, рација, интернације, вешања и других. Најтужнији дани у историји града оставили трага и на породици Шћекић, а највишу цену платила су два брата од стрица, богослов Александар и матурант гимназије Бранислав, који су стрељани у октобру 1941. године. Још током школовања у краљевачкој гимназији Шћекић се доказао као вредан и марљив ученик и добар друг, а сврставао се међу ретке док је са гитаром у руци са осталим члановима оркестра наступао на ђачким игранкама. Међу првима је свирао популарне мелодије из тог времена, а након гимназије наставио усавршавање на Правном факултету. Током радног века обављао је одговорне дужности у већем броју места на простору бивше Југославије, и са супругом Миртом подизао сина Зорана и кћерку Марију који су наследили очев таленат за музику која је постала основа занимања којима се баве, Зоран као гитариста, композитор и аранжер, а Марија као кореограф и плесач. До почетка ратних сукоба 1991. био је запослен у грађевинском предузећу

у Ђакову, а сплет неповољних околности одлучујуће је утицао да се одвоји од породице и врати у Краљево где су га дочекали и прихватили стари пријатељи и велики број школских другова. Као човек високе културе Шћекић се у доброј мери истакао у раду Завичајног друштва „Краљево“ у оквиру кога је обављао дужност председника Комисије за културно уметнички рад. Дао је велики допринос припремама за обележавање значајних датума у раду Завичајног друштва, а посебну пажњу је скретао озбиљношћу, понашањем, прецизношћу, широким познавањем музике и пожртвовањем у раду Завичајног друштва. Био је педантан хроничар и сакупљач докумената са свих догађаја и активности које је организовало Завичајно друштво, па је оставио неизбрисив траг у раду због чега је у више наврата добијао значајна признања. У музичком свету остаће запамћен по напорима да се последњи пут окупе чланови Групе „3+3“, а један је од иницијатора идеје о формирању великог оркестра Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Последњи аплауз упутиле су му колеге, родбина и пријатељи.

МАГАЗИН 5.3.2017.

5.3.2017.

МАГАЗИН

Душанка Цвијовић Шана

Краљевачка позоришна сцена: Душанка Цвијовић Шана (1)

- Глумци аматери из Краљева донели су у Жичу нову енергију и озбиљност толико потребне да се помало посустале активности на припреми представе „Госпођа министарка“ са успехом приведу крају. – Осећање које се појави кад се у сали проломи аплауз тешко је описати. – У аматеризму једина награда за труд је аплауз. - Чланови позоришта као породица у правом смислу те речи, по који пут чвршћа и од природне. – Позоришна представа у седам сати ујутру пред припадницима војске на терену. „Камен за под главу“ и „Вишњик“ прекретница у глумачкој каријери

Фото: М. Радовановић

АПЛАУЗ КАО ИНФУЗИЈА

МАГАЗИН 5.3.2017.

едан од ретких видова организовања младих по селима, који се нису бавили спортом, у дугом периоду су биле различите секције културноуметничких друштава, а активности највећег броја њих ограничаване су на фолклор. Још по која, најчешће драмска, постојале су само у срединама у којима је било ретких ентузијаста спремних да прихвате изазов и упусте се у авантуру која није увек имала позитиван исход. У такве се пред крај седамдесетих година убрајао сликар из Жиче Бранислав Јаблановић коме се у глави дуго врзмала идеја о реализацији позоришне представе са којом би се Културно-уметничко друштво „Крушевица“ представило на фестивалу села Србије у Малом Црнићу. Фолклорна секција овог друштва већ је имала запажене резултате па је, поред бројних гостовања, наступала на бројним такмичењима а појавила се и култној телевизијској емисији „Знање имање“. У тренутку кад је избор пао на „Госпођу министарку“ Бранислава Нушића показало се да у локалној средини није ни мало једноставно пронаћи тумаче свих улога, па су у помоћ прискочили краљевачки глумци аматери који, због кризе у позоришту, нису били ангажовани у припреми представа. Некадашња чланица културноуметничког друштва из Жиче Душанка Цвијовић, познатија као Шана, по завршетку школе је прво запослење добила у Хотелу „Покљука“ смештеном у подножју Алпа, а двомесечни годишњи одмор пред почетак нове туристичке сезоне била је добра прилика да се врати кући. То што никад пре тога није била у позоришту, нити имала било каквог глумачког искуства, није било препрека да прихвати малу улогу у представи жичких аматера, што ће одлучујуће утицати на даљи ток њеног живота. Значајну улогу у томе имали су глумци из Краљева који су у Жичу донели нову енергију и озбиљност толико потребне да се помало посустале активности на припреми представе са успехом приведу крају. Донели су и нешто са чим се није рачунало, нове искре које су прерасле у емоције, потом и љубав што је одлучујуће утицало

на Шану да се оглуши о позиве из Словеније за враћање на посао. Колико је рад на припреми представе био успешан на најбољи начин потврђује победа на фестивалу и награда за најбољу епизодну улогу којом се окитио Миле Цвијовић. Цвеће, аплаузи, награде и све што иде уз њих, деловали су довољно стимулативно да заголицају душу и срце и додатно подстакну жељу да се настави путем на коме је направљен тек први корак. Тешко може да се претпостави како би се даље развијала глумачка каријера да Цица Павловић није добила професионални ангажман у подгоричком позоришту, па је редитељ Александар Ковачевић био приморан да тражи адекватну замену за улогу Даше у представи „Столица која се љуља“. - Кад ми је понудио улогу једини пут сам имала трему, а после тога више никад ону коју имају остали. Увек сам била сигурна у себе, а тада се јавио велики проблем кад је на позорници требало да се појавим увијена само у пешкирче. Пред премијеру уопште нисам спавала, јер ми је било непријатно кад не могу да позовем родитеље да присуствују, а мајка ми не би ни дозволила да идем у позориште да је знала да се појављујем само у пешкирчету. Сви су ме храбрили и говорили да и ако нешто погрешим не треба да се плашим. Завршило се у најбољем реду, сви су били одушевљени, а осећање кад се у сали проломи аплауз тешко је описати. Све смо радили аматерски и једина награда за труд нам је био тај аплауз. То је једина храна коју примаш као инфузију и која ти после сваке представе обнови организам – каже Шана. Епизодна улога Мелите у представи „Живот Езопов“ сматра се првом коју је добила у првој подели, а колико је избор редитеља био добар потврђује и награда на једном од фестивала. Запослење у „Аутотранспорту“ није могло битније да утиче на ангажман у позоришту јер су се пробе одржавале у поподневним сатима, а руководство предузећа увек имало довољно разумевања за захтеве управника позори-

шта кад је, због гостовања и турнеја које су трајале више дана, неког од радника требало ослободити свих обавеза. Шана се сврстава у ред оних који са довољно аргумената доказују колико се аматерски период позоришта у Краљеву разликовао од данашњег. Иако никад није било довољно пара, по који пут ни за кафу коју је Десанка Ћендић кувала на поверење, чланови позоришта чинили су породицу у правом смислу те речи. По многима је била много чвршћа него природне о чему сведочи податак да се све што би неко донео делило на подједнаке делове. Није било неуобичајено ни да се, пред полазак на турнеју, понесе повелика корпа пуна различите хране која траје колико траје. Просторије позоришта никад нису биле празне и увек представљале место на коме се највише разговарало о представама, како током припреме тако и након премијере или било које репризе. На однос према позоришту у значајној мери је утицао дугогодишњи управник Василије Туцаковић који је одговорну дужност вршио аматерски, баш као и сви други. Љубав према позоришту и посвећеност коју је показивао воде ка ставу, који дели већина добрих познавалаца стања у том периоду, да без њега не би ни било позоришта, поготово не професионалног коме је поставио чврсте темеље. Две премијере у полусезони, и још толико у другом делу, привлачиле су велики број посетилаца различитог профила. Представе су извођене на различитим местима и у различито време, чак у седам сати ујутру пред припадницима војске на терену. - Идемо у Гунцате где су на терену и играмо на отвореном. Један костим ми је трико, други хаљинче због којих ме је Миша Марић прозвао гологуза Шана. Кад смо стигли кажу нам да војници нису ишли кући шест месеци, ја на смем да се појавим, а кад сам коначно савладала страх изазвала сам овације. У време док сам још била млада ни једна улога коју сам тумачила није била озбиљна, већ све у којима треба да се свлачим и играм лепе жене у ком-

МАГАЗИН 5.3.2017.

5.3.2017.

МАГАЗИН

бинезону, краткој сукњи или пешкирчету, што је заиста било проблем. Такве улоге су ми давали јер су сви остали били старији, или крупнији, па није могао нико да тумачи такав тип жене. После тога смо радили „Малу колибу“, представу која је баш због тога што смо игали само нас четворо, била израбљивана јер смо комплетну сценографију могли да спакујемо у ауто и идемо свуда – прича Шана. Колико је рад у позоришту деловао на промену дотадашњих навика сведочи Шанино искуство које потврђује да до тада није имала посебних афинитета према читању. Долазак у нову средину, и начин комуникације са свима који учествују у стварању представе а и онима на различитим гостовањима и фестивалима, пред младу особу стварају обавезу да се усавршава и буде равноправан саговорник кад год се за то укаже прилика. Све што се у то време дешавало у позориштима пратио је часопис „Сцена“ ко-

ји је пружао прилику за упознавање са најновијим драмским текстовима. На Шану је најјачи утисак оставио „Камен за под главу“, посебно улога Круне са којом је успоставила чврст контакт. У тренутку кад је тадашњи директор Краљевачког позоришта Миломир Недељковић одлучио да на репертоар постави „Камен за под главу“, а за редитеља изабрао Драгана Јаковљевића, Шана је била свесна да мора и рукама и ногама да се избори за поверење како би тумачила Круну. - Кажем Драгану Круна је моја, а друга глумица може да је тумачи само преко мене мртве. Први пут у животу сам се борила да нешто одиграм по сваку цену, или да цркнем. Представа је остварила највеће успехе у историји позоришта, дуго је била на репертоару и док нисам напустила позориште 1996. године одиграна скоро сто пута. Ишли смо свуда и добијали награде колико ни једна друга представа, а играли смо и у Будимпешти што је било повод за пријем у нашој амбасади.

Играла сам Круну и у верзији позоришта у Крушевцу које се показало као потпуно различит колектив. Није ми одговарао рад у средини у којој нема присности као у нашем позоришту где смо сви били за једног, а један за све. Нису ме посебно фасцинирали професионални глумци, јер су потпуно другачији, другачије се понашају, а као надобудни тако гледају на друге. Представа се у много чему разликовала од краљевачке јер је Круна приказана као курва, а у нашој као сирота жена која је по сваку цену желела да роди дете, па јој није битно са ким. Пријало ми је кад је Милица Новковић дошла да види представу и рекла како јој је Круна у мом тумачењу срце извадила. И са редитељем сам се свађала око тога, јер сам психолошки била спремна да одиграм улогу, али не на начин како ју је он видео – прича Шана. Припрема сваке нове представе је ново искуство често и због потребе да се савладавају нове вештине. У време

кад је Небојша Дугалић преузео обавезу да на сцену постави „Вишњик“ Антона Павловича Чехова требало је савладати одређене мађионичарске трикове што је повод за више одлазака у Београд и рад са професионалним мађионичарем, а најпогоднијим у то време показао се Биг Лале. Колико је Шана озбиљно пришла припреми, и колико добро реализовала све захтеве редитеља у креирању лика, на најбољи начин доказује награда коју је за улогу у овој представи добила на фестивалу у Кули. Ма колико деловала успорено, што је карактеристика дела руских класика, представа је наишла на добар пријем код публике, а разлог више да Шана буде задовољнија од осталих лежи у чињеници да се, после тумачења серије голишавих ликова, сврстала у ред глумица којима се поверавају озбиљне улоге. Посебан утисак одавало је учешће великог броја извођача и богати костими добијени уз помоћ београдског Народног позоришта.

- Никад раније нисмо играли у таквим представама. Кад сам била мала замишљала сам позориште и маштала да имам хаљину која шушти, а до „Вишњика“ никако да добијем улогу да играм у таквој хаљини и чујем тај звук. После не знам колико голотиње коначно сам добила улогу озбиљне жене у хаљини са дугачким рукавима закопчаној до грла. Пресвлачила сам се два пута у хаљину која шушти и кад сам први пут чула тај звук мојој срећи није било краја, а иако улога није богзна колико битна била сам нон стоп на сцени – каже Шана. Посебно интересантна младим људима су се чинила бројна гостовања, нарочито она у оквиру „Турнира духовитости“ у надсмејавању градова на свој рачун. После прве године, кад је краљевачка екипа стигла до самог финала, након кратке паузе такмичење је обновљено и проширено на друге републике бивше Југославије. Скромна материјална средства одувек су била ограничавајући фактор

мада захтеви краљевачких аматера никад нису били превише високи. Зато им ни у време наступа у Херцег Новом није било тешко да коначе у Буљарицама, где је смештено радничко одмаралиште „Фабрике вагона“, нити да сами спремају храну за тридесетак особа. То су стари које заувек остају у сећању, а испливају тек у ретким приликама као што је ова. - Дружили смо се, јели и пили заједно и живели као сложна породица у којој се нико никоме није удварао, нити је било љубавних веза. Нама није била потребна црква, нама је позориште било црква, а ми смо били браћа и сестре чији је однос био чист као пелена. Није нам било битно ко ће коју улогу да добије, није било зависти ни љубоморе, а трудили смо се само да представа буде боља, па смо ноћима седели и причали како шта да се одигра а то, чујем, сада више не раде – каже Шана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.3.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

5.3.2017.

Балерина и Виктор

из сиротишта и отишли у Париз. Спремна да учини све да би постала балерина, Фелиси узима идентитет своје супарнице Камил како би је примили у балетску школу. Са ментором Одет и Виктором на својој страни, Фелиси се труди двоструко више како би остварила највећи сан. Ову породичну анимирану синхронизовану авантуру у 3Д формату режирали су Ерик Самеи Ерик Ворин, филм се приказује до 8. марта, пројекције почињу у 16 сати а улазница кошта 300 динара.

МАГАЗИН

Ричард рода

Једанаестогодишња Фелиси, девојчица без родитеља, има једну само страст, плесање а највећи сан јој је да постане балерина Опере Гарниер у Паризу. Да би остварила свој сан, Фелиси и њен најбољи пријатељ Виктор смишљају генијалан план како би побегли

Врабац Ричард је сироче ког су од рођења одгајале роде, па верује да је један од њих. Кад дође време за миграцију породица рода је приморана да му открије прави идентитет и остави га у шуми, јер не би преживео дуго путовање до Африке. Одлучан у настојању да докаже како је и он ипак рода, Ричард ће сам кренути на југ, а на путу ће му се придружити ексцентрична сова са измишљеним пријатељем и нарцисоидни папагај, диско-певач. На епском путовању ће наићи на бројне

препреке, попут смртоносних шишмиша, голубова који су зависници од интернета, врана мафијаша и громогласног џамбо џета. Кад коначно стигну у Африку, Ричард ће морати да спаси свог брата роду из канџи чудовишног медоједног јазавца, а најмања рода ће морати да научи да посматра себе као највећег врапца како би ослободила прави потенцијал и поново се ујединила са својом породицом. По сценарију Резе Мимарија овај осамдесетчетвороминутну породичну авантуру режирали су Тоби Генкел и Мимари, а гласове анимираним јунацима позајмили су Никола Тодоровић, Милена Живановић, Бане Јевтић, Пеђа Дамњановић, Даниел Сич, Вук Булатовић. Пројекције почињу у 17,45 а за улазницу треба припремити 250 динара.

На млечном путу У пролеће током грађанског рата у Југославији млекаџија Коста сваког дана на магарцу, избегавајући метке, прелази борбену линију како би војницима пренео драгоцени товар. У тој мисији га прати срећа, воли га прелепа

сељанка, а пред њим је мирна будућност све до доласка мистериозне Италијанке која ће његов живот преокренути наглавачке. Ту отпочиње прича о страственој и забрањеној љубави која ће их обоје убацити у низ фантастичних и опасних авантура. Придружиће им се судбина и чини се да нико и ништа неће моћи да их заустави... И док је у првом делу филма љубавна прича између Косте и Невесте

сведена на игру очима и споро завођење, које се одиграва у сенци бурних догађаја, љубавни сан се убрзо претвара у ноћну мору, и из бајковите атмосфере нагло прелази у карикирање. Критика сматра да је филм, уркос дужини и разочаравајућем завршетку, одлична хуманистичка и пацифистичка прича са свим емоцијама које показују дубоку бесмисленост рата у бившој Југославији. По сопственом сценарију филм је режирао Емир Кустурица, а поред њега главне улоге тумаче Моника Белучи, Слобода Мићаловић, Сергеј Трифуновић, Предраг Мики Манојловић и Зоран Цвијановић Филм се приказује до 8. марта, пројекције почињу од 19,30, а улазница кошта 300 динара.

Логан Радња филма смештена је у будућност 2024. године када су нестали сви мутанти. Логан и професор X, морају да се помире с нестанком X-Мена, корпорацијским вођом Натанијелом Есексом који води свет у пропаст, као и Логановим губитком моћи самореге-

нерације и Алзхајмером. Логан ће морати да порази Есекса уз помоћ женског клона Вулверина, девојчице Лауре Кини. По сценарију у чијем учествовао и Скот Франк филм је ржирао Џејмс Менголд, а улоге главних ликова тумаче Хју Џекмен, Патрик Стјуарт и Ричард Е. Грант. Пројекције почињу у 22 сата по цени улазнице од 300 динара.

МАГАЗИН 5.3.2017.

Вршац - ЖКК Краљево 66:54

МАГАЗИН

5.3.2017.

Слога - Беовук 72 65:70

МАГАЗИН

5.3.2017.

Клек Србијашуме - Рибница 2:3

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 5. И 11. МАРТА

МАГАЗИН

5.3.2017.

5. март

1496. — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке. 1684. — Немачка, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске. 1770. — Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, „Бостонски масакр“, убрзао избијање Америчког рата за независност. 1832. — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била „Сабор истине и науке“ Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831. 1856. — Лондонско позориште „Ковент гарден“ уништено у пожару. 1916. — Шпански прекоокеански путнички брод „Принц од Асторије“ потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455 изгубило живот. 1933. — Националсоцијалистичка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу. 1936. — Полетео је први прототип чувеног британског ловачког авиона Спитфајер. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн. 1966. — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи. 1970. — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је

потписало 45 земаља. 1975. — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија. 1983. — На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера. 1993. — Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион „Фокер 100“. Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде. 1998. — У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи. 1998. — После неколико напада на припаднике МУП и неуспешне акције хватања Јашарија, полиција опколила Јашаријеву кућу у селу Доње Преказе. Јашари је убијен у сукобу, а погинуло је још око 60 особа, међу којима и жене и деца, чиме је отпочео Рат на Косову и Метохији. 1999. — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ. 2001. — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС. 2003. — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормализацији трговинских односа САД са Србијом и Црном Гором. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.

6. март 1480. — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629. — Немачки цар Фердинанд II

Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648. 1836. — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у

Тексасу. 1882. — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1912. — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру. 1914. — У Новом Саду основан Фуд-

балски клуб Војводина. 1941. — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944. — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина. 1946. — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949. — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија. 1953. — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије. 1957. — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 1980. — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992. — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993. — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998. — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999. — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001. — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 мусли-

манска ходочасника. 2002. — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедљених сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба. 2003. — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.

7. март 321. — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане. 1573. — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Отоманског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака. 1793. — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији. 1814. — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона. 1876. — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон. 1914. — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину. 1936. — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата. 1945. — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 1951. — Један верски фанатик убио

премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану. 1965. — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери. 1983. — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара. 1989. — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи. 1998. — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију. 2003. — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

МАГАЗИН

5.3.2017.

8. март

1507. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон. 1846. — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. 1857. — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада. 1702. — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске. 1908. — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад. 1917. — Немирима и штрајковима

у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији. 1921. — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата. 1922. — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије. 1942. — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци. 1949. — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијентам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином. 1950. — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање. 1963. — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске. 1965. — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000. 1971. — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века. 1973. — У експлозији аутомобилабомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238. 1993. — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из ло-

гора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима. 1994. — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе. 1999. — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герил-

бруару 2003. 2004. — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду. 2014. — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.

9. март

ске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи. 2001. — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта. Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фе-

1074. — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника. 1230. — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав. 1495. — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента. 1796. — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције. 1831. — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру. 1862. — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен. 1905. — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета. 1908. — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ. 1924. — Италија анектирала Ријеку,

која је од потписивања југословенскоиталијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града. 1942. — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу. 1945. — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1] 1989. — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940. 1991. — Прве велике демонстрације у Београду против режима Слободана Милошевића. Полиција је грубом силом растурила демонстранте, након чега је центар града запосела војска с тенковима. Погинули су један демонстрант и један полицајац. Протесте због бруталности полиције наставили су наредних дана београдски студенти. 1994. — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу. 1999. — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној Запад|западној земљи од исламске револуције 1979. Током тродневне посете Хатами се сусрео и са поглаваром Римокатоличке цркве Јованом Павлом II у Ватикану, као највиши ирански верски лидер који је посетио папу. 2001. — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена. 2002. — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа. 2002. — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције

израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.

МАГАЗИН

5.3.2017.

10. март

1528. — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста. 1629. — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија). 1813. — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст. 1834. — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти. 1876. — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив. 1915. — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. 1922. — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија, оптужиле га за побуну и осудиле на шест година затвора. 1945. — Токио у Другом светском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера Б29. Погинуло око 100.000 становника јапанске престонице, без домова остало око милион. 1948. — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу. 1952. — Бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста оборио Владу Кубе и потом као диктатор владао земљом до 1959, када га је са власти срушио Фидел Кастро. 1959. — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.

1968. — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи. 1969. — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора. 1974. — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 1975. — Снаге северног Вијетнама, у првој великој победи у Вијетнамском рату, заузеле град Буон Ма Туот. Та победа означила почетак велике офанзиве која је седам недеља касније довела до освајања Сајгона. 1990. — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта. 1991. — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“. 1993. — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије. 1995. — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. 1997. — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом. 2000. — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере. 2001. — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50

милиона долара. 2002. — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази. 2006. — У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова

11. март 1851. — Први пут изведена Вердијева опера „Риголето“, у Венецији. 1913. — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна. 1917. — Британске трупе у Првом

светском рату заузеле Багдад. 1920. — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије. 1938. — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију. 1941. — Конгрес САД изгласао Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара. 1943. — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку. 1973. — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965. 1981. — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. То је било први пут да су косметских Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици.1985. — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. 1990. — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама. 1991. — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света. 1998. — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије. 1999. — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа „Днев-

ни телеграф“ на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“ оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере. 2000. — У експлозији метана у руднику угља „Баракови“ у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа. Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973. 2002. — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца. 2003. — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Оснивање суда подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина. Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно. 2004. — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље окупило се преко осам милиона људи широм Шпаније, који су протестовали против тероризма. Три месеца касније у Италији ухапшен Египћанин Рабеи Осман Сајед Ахмед, осумњичен за организовање тих напада, а због припремања терористичких напада у Белгији притворено 15 особа. Трибунал у Хагу осудио босанског Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992. 2006. — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић. 2016. — У Београду је у својој 73. години, после дуге и тешке болести преминуо прослављени српски глумац Драган Николић.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs