Issuu on Google+

МАГАЗИН Година II * Број 119 * 22. јун 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


2

МАГАЗИН 22.6.2014.


3


Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

22.6.2014.

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА

4

П

ПОГЛАВЉЕ 17 – МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА

равне тековине Европске уније у области економске и монетарне политике садрже правила којима се захтева независност централних банака у државама чланицама и забрањује директно финансирање јавног сектора од стране централних банака и привилеговани приступ јавног сектора финансијским институцијама. Од држава чланица се очекује да координишу своје економске политике и поштују правила поступка прекомерног дефицита и правила Пакта о стабилности и расту. Националне централне банке подлежу Статуту Европског система централних банака и Европској централној банци, а нове државе чланице су обавезне да поштују критеријуме за усвајање евра. Док се не придруже еврозони оне ће учествовати у економској и монетарној унији као државе чланице са изузећем и морају да третирају своју политику

девизног курса као питање од заједничког интереса. У Преговарачкој групи за економску и монетарну политику учествују председник и секретар Преговарачке групе за економска и монетарна питања који се именују из реда представника Народне банке Србије, а заменик председника и заменик секретара из реда представника Министарства финансија. Чланови Преговарачке групе су представници Народне банке Србије, Министарства финансија, Министарства привреде, Републичког завода за статистику, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Државе чланице Европске уније имају обавезу да координишу националне економске политике кроз заједничко

планирање интеграције привреда, подстицање привредног раста, обезбеђивање радних места и конкурентности европске привреде као целине. Један од важних предуслова за функционисање Економске и монетарне уније је независност Европске централне банке и националних централних банака земаља чланица које имају обавезу да воде фискалну политику у складу са правилима и начелима која се примењују у Европској унији, да извештавају о стању буџетског дефицита и јавног дуга, као и да учествују у координацији економских политика. Када земља чланица испуни критеријуме за увођење евра, и уведе евро као националну валуту, национална централна банка те државе чланице спроводиће Заједничку монетарну политику у сарадњи са Европском централном банком и осталим централним банкама еврозоне.


ПОГЛАВЉЕ 18 – СТАТИСТИКА Правне тековине Европске уније у области статистике се састоје од законодавства које има директну примену у државама чланицама, као што су уредбе Европског парламента и Савета и одлуке и уредбе Европске комисије. Правне тековине које уређују питање статистике садрже и широк спектар методолошких приручника и упутстава у разним статистичким доменима, као што су пољопривреда, економска и монетарна политика, демографске и социјалне статистике и истраживања, а међународни споразуми, или међународни стандарди, као и кодекс праксе у статистици, обезбеђују даљу основу за статистичку производњу. Предуслов за квалитетно функционисање друштва је солидна база поузданих и објективних статистичких података која пружа потребне информације са циљем дефинисања одлука на нивоу Европске уније, држава чланица, на локалном нивоу, као и у пословном сектору. Поуздана статистика је од изузетног значаја за јавност и медије ради што квалитетније процене стања у друштву и држави, па је званична статистика једна од основа фун-

кционисања Европске уније. Поред значаја званичне статистике неоспоран је и значај статистика држава чланица, имајући у виду да европску статистику на државном нивоу израђују национални стастистички заводи, а на нивоу Европске уније Статистички завод Европске уније – Еуростат. Најзначајнија улога Еуростата је у обради и објављивању упоредивих статистичких података на европском нивоу. Еуростат настоји да дође до заједничког статистичког „језика“, који обухвата концепте, методе, структуре и техничке стандарде. Еуростат не прикупља податке, већ то чине државе чланице кроз рад својих статистичких завода, који проверавају и анализирају националне податке које достављају Еуростату. Улога Еуростата је да консолидује податке и обезбеди да буду упоредиви, користећи хармонизовану методологију. Преговарачку групу за статистику предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара који се именују из реда представника Републичког завода за статистику, а чланови Преговарачке

групе су представници Народне банке Србије, Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе, Републичког секретаријата за законодавство, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Преговори о приступању Европској унији у оквиру овог поглавља имају за циљ унапређење националног статистичког система и његово усклађивање са системом Европске уније. На овај начин иде се у сусрет побољшању квалитета, доступности и упоредивости статистичких података, што доводи до унапређења свих стандарда на којима се заснива званична статистика.


МАГАЗИН

22.6.2014.

ПОГЛАВЉЕ 19 – СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И ЗАПОШЉАВАЊЕ

6

Најзначајнији циљеви Европске уније у овој области су побољшање система социјалне заштите, повећање образовног нивоа радне снаге, постизање високе стопе запослености уз посебну бригу за категорије које су мање заступљене на тржишту рада, обезбеђивање одговарајућих услова рада, као и социјално укључивање. Правне тековине Европске уније у вези са социјалном политиком и запошљавањем укључују минималне стандарде у областима радног права, једнаких могућности, здравља и безбедности на раду и борбе против дискриминације. Државе чланице учествују у процесима у области политике запошљавања, социјалног укључивања и социјалне заштите. Социјал ни партнери држава чланица учествују у социјалном дијалогу на европском нивоу. Европски социјални фонд је главни финансијски инструмент којим Европска унија подржава спровођење своје стратегије запошљавања и доприноси напорима за социјално укључивање. У области радног законодавства, уређена су питања у вези са правима радника и њиховом заштитом у случају колективног отпуштања, стечаја и пресељења пословања, права радника

да буду информисани и консултовани о питањима која се односе на њихов рад, као и правила која се односе на радно време, безбедност и заштиту здравља на раду. Правне тековине у овој области усмерене су и према успостављању једнаких могућности за све, заштити начела једнака зарада за једнак рад, забрани дискриминације по било којој основи и јачању социјалног дијалога. У области инвалидитета Унија је усвојила стратегију која има за циљ да усмери питања у вези са инвалидитетом ка релеватним политикама Европске уније и да допринесе повећању укључености особа са инвалидитетом. Уведен је и појам флексигурности, који означава комбинацију сигурности запошљавања и социјалне сигурности са целоживотним учењем. Преговарачку групу за социјалну политику и запошљавање предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара који се именују из реда представника Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Чланови Преговарачке групе су представници Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства омладине и спорта, Мини

старства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Агенције за енергетику, Националне службе за запошљавање, Комесаријата за избеглице и миграције, Завода за социјално осигурање, Републичког завода за статистику, Републичког секретаријата за законодавство, Повереника за заштиту равноправности, Канцеларије за људска и мањинска права, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Републичког завода за социјалну заштиту, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Приступањем Европској унији, усвајају се стандарди на којима се заснива политика у овој области која промовише савремене радне односе и социјални дијалог између представника радника и послодаваца. Циљ је заштита радника, али и повећање конкуретности. Посебно се инсистира на социјалној одговорности предузећа, кроз укључивање социјалних и еколошких проблема у пословне стратегије.


ПОГЛАВЉЕ 20 – ПРЕДУЗЕТНИШТВО И ИНДУСТРИЈСКА ПОЛИТИКА Индустријска политика Европске уније има за циљ да промовише индустријске стратегије које би пове ћале конкурентност, убрзале прилагођавање на структурне промене, подстицале стварање повољног пословног окружења, повећање домаћих и страних инвестиција и побољшање општег посло��ног амбијента у коме послују мала и средња предузећа, а подстичу се и предузетништво и иновације. Поред индустријске стратегије, ова политика подразумева приватизацију и реструктурисање и подједнако се односи на компаније, индустријске секторе и европску индустрију у целини. Правнe тековинe се у поглављу предузетништва и индустријске политике великим делом састојe од начела политике и препорука за политику садржаних у саопштењима, препорукама и закључцима Савета који имају за циљ да побољшају формулисање и координацију политике преко предузећа на унутрашњем тржишту, на основу заједничке дефиниције малих и средњих предузећа. Инструменти предузетничке и индустријске политике су развијени у оквиру програма за конкурентност и иновације, пружа финансијску подршку предузећима и доносиоцима од-

лука у овој области и усмерен је на активности које промовишу приступ финансијама, пословне услуге, европске и националне иновационе политике и политике подршке малим и средњим предузећима. Важан инструмент ове политике је и Директива о борби против закаснелог плаћања у комерцијалним трансакцијама. Инструменти политике предузетништва и индустријске политике укључују финансијску подршку и регулаторне мере, као и одговарајуће капацитете на националном, регионалном и локалном нивоу. Преговарачку групу за предузетништво и индустријску политику воде представници Министарства привреде. Председник, заменик председника, секретар и заменик секретара именују се из реда представника овог министарства, које је, према Закону о министарствима, надлежно за дефинисање и спровођење индустријске политике. Остали чланови Преговарачке групе су представници Министарства финансија, Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе, Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Министарства просвете, науке и тех-

нолошког развоја, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарства омладине и спорта и други

Корист и резултат за Србију У оквиру преговора, од држава кандидата се захтева да представе политику индустрије и стратегију реструктурисања, како би се проценило да ли су њихове индустријске политике у складу са принципима Европске уније, посебно у погледу приватизације и реструктурисања. Сва предузећа у државном власништву у Србији мораће да прођу кроз поступак реструктурисања, што подразумева структурне и организационе промене у тим предузећима и њихову припрему за самостално и конкурентно учешће у тржишној утакмици. Индустријска политика је тесно повезана са другим преговарачким поглављима, посебно са политиком конкуренције, јер индустријска политика има надлежности у контроли и ограничавању субвенција и других облика државне помоћи, како на националном, тако и на нивоу Европске уније.

7


8

МАГАЗИН 22.6.2014.


Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (6)

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА Д

ржава је још увек власник неких вредних предузећа, али се до сада показало да је јако лоше управљала њима и да су та предузећа или правила велике губитке које је држава морала да покрива (директно или кроз гаранције) или је добијала много мањи профит него што би добијала да су она ефикасније пословала. Скоро сва државна предузећа захтевају велика улагања у наредном периоду да би била конкурентна, за шта држава нити има пара, нити има капацитете да трансформације спроведе у дело. Осим тога, у скоро свим тим предузећима постоји велики вишак радника који је резултат неконтролисаног партијског запошљавања. Једино решење да ова предузећа дугорочно опстану јесте да буду приватизована и да нови власник уложи озбиљан капитал и донесе свој „knowhow“. Телеком Србије ће ући у процес приватизације, јер ће његова вредност временом само падати. Тенденција у европским телекомуникацијама је убрзано регионално укрупњавање како би се одржао корак са растућим трошковима технологије и реално опадајућим приходима. Телеком Србије није изузетак, те се његово учешће на тржишту мобилне телефоније смањује сваке године, док на тржишту фиксне телефоније више не може да задржи монополски положај. Ускоро ће се кренути и са издавањем лиценци за 4Г

мрежу, а ни Телеком ни држава немају довољно средстава да озбиљно крену у развој нове мреже, па је очекивано додатно погоршавање Телекомове конкурентске позиције. Са припремом процеса приватизације би се започело у првих 100 дана рада владе. У том случају би било реално да приватизација буде окончана током наредне године, уколико тржишни услови то буду дозволили. Захваљујући побољшаној међународној позицији Србије, уверен сам да ћемо моћи да остваримо знатно већу цену за Телеком од оне коју бивша влада није могла да добије 2011. године. ЕПС је највреднија компанија која је у државном власништву, али држава добија веома мало прихода од ње. Прошлогодишњи профит компаније био је близу 20 милијарди динара, али је ликвидност компаније лоша. По плану пословања, генерисани новчани ток и за ову годину биће негативан. Ипак, сматрамо да за Србију стратешки није добро решење да продајемо већински пакет акција ЕПС-а. Најбоља опција за ЕПС био би улазак мањинског партнера до краја следеће године (једна од водећих светских фирми у енергетској индустрији). Тај партнер би бирао већину менаџмента ЕПС-а и повећао ефикасност пословања. Држава би добила и више профита из пословања ЕПС-а и повећала би се вредност компаније за случај да се касније одлучи за приватизацију или листирање

на берзи. Овај процес (уласка мањинског акционара) реално је могуће окончати у току 2015. или 2016. године. Србијагас појединачно прави највеће губитке за државу. Осим гаранције за ликвидност која је дата буџетом за ову годину и која је довољна да покрије прошлу грејну сезону, нове гаранције за наступајуће грејне сезоне неће бити обезбеђене. Србијагас треба под хитно реструктурирати – и организационо и финансијски (идеално до половине ове године) и потенцијално приватизовати неке делове компаније (нпр. дистрибуцију гаса). Паралелно са реструктурирањем компаније и решавањем проблема фирми у реструктурирању, Србијагас би требало да постане профитабилна компанија. Железнице Србије треба реструктурирати до краја ове године и раздвојити у три целине: путнички превоз, превоз робе (карго) и инфраструктуру. Превоз робе је профитабилна делатност за коју би били заинтересовани инвеститори и њу треба приватизовати. Путнички саобраћај и инфраструктура били би у државном власништву, али са јасним правилима шта држава субвенционише. РТБ Бор је највреднија компанија у источној Србији, али је због великих дугова и лошег менаџмента доведена у тешку ситуацију. Компанија би уз финансијско реструктурирање имала велики број заинтересованих

9


22.6.2014.

МАГАЗИН

10

инвеститора и могла би да се постигне висока цена, а дугорочно чак и већи број запослених. За приватизацију РТБ Бора неопходно је да се промени и регулаторни оквир, а покушаћемо у периоду пред нама да подигнемо рудну ренту да би и држава и локална самоуправа имале користи од руде ископане на њиховој територији. Држава Србија није благословена што има РТБ Бор, него зато што има издашне потенцијале за експлоатацију руде бакра коју РТБ Бор не користи на најбољи начин. Са реалним износом рудне ренте, постаје мање релевантно ко је сам оператер РТБ-а – држава или нека друга компанија. Значај РТБ Бор потенцијално ће расти услед скоре појаве интересовања за истраживање и експлоатацију руде у околини Бора. Државна лутрија је и поред скоро монополске позиције у организовању игара на срећу успела да оствари губитак, што је јединствен случај на свету. С друге стране, постоје заинтересовани партнери који желе да купе лиценцу за организовање игара на срећу, те би држава озбиљно требало да размотри промену регулативе и довођење страних партнера у овој области. Аеродром Београд, а потенцијално и други саобраћајни инфраструктурни пројекти тражиће партнере који би их активно и професионално водли. У овом смислу у 2014. и 2015. години кренуће се са тражењем дугорочних концесионих партнера. Оно што такође овде хоћу да нагласим јесте да ће се све приватизације обавити јавно и уз потпуну контролу јавности. Неки међудржавни уговори јесу били и биће потребни, јер наши односи са појединим партнерима превазилазе и превазилазиће појединачне пројекте, али ће и они бити учињени доступнима јавности. Оно што ће представљати потпуну новину у раду владе јесте чињеница ћемо апсолутно избацити партије из управљачких структура јавних предузећа, увести професионални менаџмент, повећати профит и смањити губитке у сваком од њих.


Промена законског оквира који дефинише услове пословања у Србији До краја јула биће усвојен реформски пакет закона из области економије, јавних финансија и социјалне заштите, који ће створити претпоставке за значајно унапређење конкурентности српске привреде, те за привлачење инвестиција и запошљавање. Реч је о следећим законима:

Закон о раду Циљ је да се побољшају услови пословања и створе могућности за отварање нових радних места и пребацивање запослених из „црне“ економије у формалну, смањењем трошкова и ризика који прате формално запошљавање, и давање подстицаја запосленима и послодавцима да раде и запошљавају на легалан начин. О овом закону се већ расправља и преговара са синдикатима, али сада је време да се он консолидује и коначно донесе. Променићемо обрачун отпремнина, поједноставићемо прекид радног односа и навести услове под којима је могуће дати отказ, навешћемо законске последице незаконитог отпуштања, редефинисати начине за одређивање плата. Укратко, учинићемо га модерним законом, баш као у успешним земљама, каква и сама тежимо да постанемо.

Закон о планирању и изградњи Увођење електронског регистра и система издавања дозвола, смањење броја институција које су укључене у процес издавања, скраћивање рокова у коме институције морају да се изјасне и отклањање осталих уских грла и увођење канцеларије за брзе одговоре, што ће сасећи бирократију и корупцију који карактеришу грађевински сектор. Циљ нам је да скратимо време и издавање грађевинских дозвола са садашњих 170 дана на 60 дана, што би било испод просека за европске земље. Ово ће омогућити гра-

ђевинском сектору да коначно допринесе српској економији и изведе нас из рецесије. То ће, такође, побољшати позицију Србије на глобалном индексу конкурентности.

Закон о приватизацији Орочавање завршетка приватизације, смањење дискреционих одлука, прецизирање улоге државних органа у процесу приватизације, што би процес учинила транспарентним и окончало корупционашку праксу у приватизацијама, истовремено трансформишући неуспеле приватизације државних предузећа у профитабилна. Закон би подстакао економски раст, јер ће нам омогућити да пронађемо правог инвеститора за здрава предузећа, али ће и ослободити национални буџет од финансирања предузећа која губе новац, а реално ништа не производе.

Закон о стечају Скраћивање процеса, овлашћење једног органа да представља све државне повериоце, стимулисање израде УППР-а уместо ликвидације, што ће ојачати општу фискалну дисциплину и правну сигурност у земљи. То ће помоћи да се унапреди инвестиционо окружење и солвентност целокупне економије.

Закон о пензијском и инвалидском осигурању Повећање старосне границе за жене са 60 на 63/65 година, увођење актуарских пенала за превремено пензионисање, пооштравање критеријума за добијање бенефицираног радног стажа, што ће обезбедити одрживост нашег пензионог система и јавних финансија. Повећаћемо прописану старосну границу за пензионисање жена– до 63 године, али постепено до 2020/2022. године. Доношење овог закона би успорило прилив нових пензионера и помогло да избалансирамо буџет. То ће, такође, смањити број неформалних запослених, због праксе да се рано пензионишу, како би наста-

вили да раде и бивају плаћени на црно.

Закон о страним улагањима Прецизирање државних подстицаја и услова под којима се додељују страним инвеститорима у складу са правилима ЕУ, што би елиминисало потребу за дискреционим одлучивањем на начин који је до сада био случај, који ће направити план националних приоритета у Србији. Закон и подзаконска акта ће прецизно дефинисати критеријуме за субвенције за улагања, тако да субвенције буду одобрене само оним инвеститорима чије пословно делање има позитивног утицаја на економију и друштво. Ово би такође зауставило бацање новца на неодговорне пројекте, који су само канал за незаконито узимање средстава из националног буџета.

Закон о јавним предузећима Дефинисање управљања и контроле у јавним предузећима, начин избора, смењивања и одговорности менаџера, те дефинисање стратегија ЈП и висине субвенција опредељених за остваривање искључиво социјалних аспеката ових стратегија. Јавним предузећима ће се од сада руководити професионално, из једног центра – Министарства привреде.

Закон о пореском поступку и пореској администрацији Стварање претпоставки за трансформацију Пореске управе и ефикасну борбу против сиве економије како би се унапредила ефикасност наплате пореза. Нови закон ће увећати приходе од пореза, смањити регулаторне трошкове усклађивања са пореским прописима и смањити правну несигурност. Ове промене ће имати позитиван утицај на конкурентност Србије (и њен пласман на глобалном индексу конкурентности).

11


Изабран нови градоначелник Краљева

КРАЈ АГОН

МАГАЗИН

22.6.2014.

- Подршком 44 од 70 одборника за градоначелника Краљева изабран бивши заменик председника Скупштине града Томислав Илић. - Заменик градоначелника Милун Јовановић члан Социјалистичке партије Србије који је и до сада вршио ту функцију. - Од 11 чланова Градског већа седам из старог сазива. - Опозициони одборници главне смернице експозеа новог градоначелника оценили превише оптимистичким. – Након повлачења двоје одборника Демократске странке, и избора Миломира Шљивића у Градско веће, престала да постоји одборничка група Српског покрета обнове. - Нови састав одборничке групе СНС-НС

12

Н

акон што је на двадесет првој седници Скупштине града утврђен престанак функције градоначелника, његовог заменика и чланова Градског већа било је неопходно да се, у складу са договором са шефовима одборничких група, одржи следећа и изаберу нови носиоци функција власти. Само три дана након што је обелодањен последњи састав одбодничке групе СНС-НС поново је дошло до промене, јер је из ње, након иступања у јавности због нејединства у Градском одбору ове странке, искључен Предраг Терзић. Почетак рада двадесет друге седнице је, као и претходне, доведен у питање јер екипа Телевизије „Мелос“ поново није могла да допреми слику до студија у

Улици хајдук Вељковој Договор коалиционих партнера око кадровских питања, и компликована процедура, учинили су заседање Скупштине града додатно компликованим кад је у редове одборника требало вратити бившег заменика градоначелника Милуна Јовановића, јер је то био услов да поново буде изабран на исту функцију. Све то утицало је да шеф одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић устврди да се више не зна ко припада којој одборничкој групи и колико је активнох одборничких група у Скупштини града погото што се очекивало да Јовановићу, чим буде изабран за заменика градоначелника, престане одборнички мандат. Оставка градоначелника је, поред

збрке у саставу локалног парламента, али озбиљног неслагања међу напредњацима због којих је и председник Градског одбора Зоран Бојанић поднео оставку, из градске касе истерала значајна материјална средства. Две непотребне седнице, рачунајући накнаду за телевизијске преносе, дневнице одборника, припрему материјала и остало кошта скоро милион динара. Након што су се из одборничке групе Српског покрета обнове у Демократску странку вратили Љиљана Стевановић и Здравко Глишовић и ова је престала да постоји све док у наредном периоду не умилостиви неког од слободних одборника да јој се прикључи како би имала право за новчану надокнаду из градске касе.


Фото: М. Радовановић

НИЈЕ

13


22.6.2014.

МАГАЗИН

14

Драган Јовановић и Томислав Илић


аНакон што је председник Скупштине града Сретен Јовановић за градоначелника предложио Томислава Илића, а овај у најкраћим цртама упознао одборнике са програмом који има намеру да спроведе али и саставом новог Градског већа, уследила је расправа у којој су преовладавали критички тонови усмерени углавном према напредњацима који, иако водећа политичка снага у граду, нису у својим редовима имали достојног заменика бившем градоначелнику Краљева. Програм који планира да реализује нови градоначелник са тимом сарадника председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић сматра преамбициозним и закључује да је за његову реализацију потребно најмање четири до пет целих мандата. Одборницима Покрета за Краљево није јасно ни којим средствима кандидат за градоначелника намерава да реализује амбициозне планове што у претходне две године није успело досадашњем руководству. Посебан проблем је све тежи материјални статус становништва и чињеница да се у скоријем периоду не може очекивати значајније пуњење буџета. Да у експозеу Томислава Илића нема много реалног верује и шеф одборничке групе Двери Драган Весовић тврдећи да ће већ за месец дана многа предузећа би ти угашена. Обећања о завршет ку спортске дворане, моста преко Ибра и изградња Моравског коридора оцењена су као празне предизборне приче које су непосредно после мајских избора пре две године пале у воду. Ново Градско веће чине четири нова и седам старих чланова од којих опозиција још није чула чиме су то током претходне две године д заслужили да поново буду изабрани. Опозициони одбор-

ници ни овога пута нису пропустили да подсете да градом не владају ни парламент ни градоначелник са Градским већем већ неименована сива еминенција која је спустила шапу на град. Иако се у експозеу помиње развој туризма више нико не помиње Краљевград који је био камен темељац програма напредњака пред изборе 2012. године, а замерке су упућене раду Канцеларије за брзе одговоре и још једној реформи Градске управе. Сваки пут кад се неко предлаже за функцију одборницима, а и грађанима, пласира се списак лепих жеља који касније остаје само то. Сазнање да у Градско веће улази истакнути члан Српског покрета обнове повод је за закључак да је ова странка ушла у власт супротно изборној вољи грађана, што је био повод да одборничку групу ове странке напусте двоје бивших коалиционих партнера чланова Демократске странке. Једини који је покушао да докаже како је Српска напредна странка одговорно и озбиљно радила у покушају да пронађе најбоље и најцелисходније решење за градоначелника био је одборник ове странке Милош Милишић. Све што се тим поводом дешавало у редовима напредњака током недеље, и поред тога што га многи негирају, указује на озбиљан расцеп у странци о чије би последице врло брзо могле бити познате. Први човек демократа Иван Јовановић тврди да ни држава ни град не функционишу како би требало, што се најбоље манифестовало након поплава које су половином маја иза себе оставиле пустош у краљевачком крају. Последње промене на челу града види само као покушај преживљавања власти која то више и није, јер ни себе не може да контролише. Предлог одборника Нове Србије за градоначелника Краљева демократе сматрају неискреним и довољним разлогом да водећа странка, ако у својим редовима нема човека способног да врши ову функцију, најмање што може да учини је да иступи из власти.

Ужасна социјална ситуација, и незапамћена незапосленост, повод су за ново упозерење да ће ребалансом државног буџета Краљево сигурно бити ускраћено за озбиљна средства. Залагање кандидата за градоначелника да се реши статус предузећа у реструктурирању повод је за питање како ће се то учинити кад нема подршке владе која намерава да укине и „Електросрбију“ као једно од бољих краљевачких предузећа. Из кратких црта које је саопштио кандидат за градоначелника ни Предраг Терзић не може да закључи какви су дугорочни планови, посебно након сазнања да су промену власти постале све чешће. Уз пут је демантовао да Српска напредна странка није имала кандидата за градоначелника. Имала га је, али је стицајем чудних околности он, иако је при гласању имао већину, супротно статуту странке остао без шанси да то и постане што је и био повод за све касније потресе који су уздрмали странку до нивоа чије ће е полседице тек показати. Да је политика ствар интереса, и остваривања онога што је могуће, потврдио је некадашњи шеф одборничке групе Нове Србиеј Раде Ерац који је више него о кандидату за градоначелника говорио о проблемима грађана Грдице након поплава понављајући више пута изречене ставове о овом питању. Након тајног гласања, и преброја вања гласова, констатовано је да је Томиславу Илићу, и тиму који је предложио, подршку дало 44 од 63 одбор ника који су гласали. Међу листићима је било 18 неважећих, док један одборник није подржао предложене кандидате. Изражавајући захвалност на поверењу Томислав Илић је, обраћајући се одборницима, изразио наду да ће реализовати највећи део онога што је навео у експозеу. Избором градоначелника и његовог заменика престао је одборнички мандат Томиславу Илићу и Милуну Јовановићу, а Миломиру Шљивићу због избора у Градско веће. Т. Радовановић

15


16

Томислав Илић

МАГАЗИН 22.6.2014.


Смернице за рад и развој локалне самоуправе

иаме и господо одборници, У овом обраћању даћу смернице које су најбитније за рад и развој локалне самоуправе и побољшања квалитета живота грађана града Краљева. 1. Отклањање последица од поплава за које је град Краљево у предходном периоду издвојио значајна материјална средства као прву фазу помоћи грађанима поплављених подручја. У другој фази биће обезбеђена средства за санацију свих поплављених кућа, а помоћ у реализацији обезбедиће Влада Републике Србије и председник Републике Србије Томислав Николић који је приликом обиласка поплављених подручја дао обећање породицама да ће им куће бити саниране. Издвојићемо и обезбедићемо средства за санацију путне инфраструктуре која је порушена, или оштећена, од последица поплава. То је примарни вид санације последица поплава, а у наредном ћемо превасходно радити на обезбеђивању и утврђивању речних токова и насипа да се поплаве које су задесиле територију града Краљева више не понове, или смање у тој мери да не праве велике материјалне штете. 2. Стварање привредног амбијента – Приоритети града пре свега треба да су улагање и развој у пољопривреду и прерађивачке капацитете, здравствени туризам, мале туристичке капацитете, индустријске зоне, мала и средња предузећа. Израда Правилника са мерилима о давању у закуп

земљишта, објеката, деловима индустријских зона, заинтерисованим инвеститорима. Са ресорним Министарствима анализирати позиције наших предузећа у реструктуирању. Појачати сарадњу са дијаспором и формирати клуб наших успешних суграђана у дијаспори. Активирати рад привредног Савета у који ће бити укључени свих угледни и успешни привредници, како садашњи тако и бивши, без обзира на страначка опредељења. 3. Побољшање рада Градске управе – Реорганизација рада Градске управе, израда новог Статута Града Краљева, нове организације и систематизације, рационализација броја запослених стручним усавршавањем. Анализа рада Канцеларије за брзе одговоре. Задаци, планови и програм Дома здравља, израда студије и предлог мера за решавање водоснабдевања на територији града Краљева. Усклађивање правне регулативе јединице локалне самоуправе са законом и подзаконскима актима, анализа свих до сада донетих и започетих стратегија, анализа и увођење реда у коришћењу јавних површина, анализа начина контроле у реализацији буџета и изналажење ефикасних мера за пристизање средстава у буџет града. Успостављење јединственог система заштите и спасавања са акцентом на цивилну заштиту, успостављање системских и техничких мера за отклањање проблема у саобраћају. Редефинисати број и карактер култур-

них манифестација од значаја за град. Формирање Социјалног савета. Увођење електронске управе. 4. Наставићемо са пројектом урбане регенерације у Доситејевој улици где се до краја месеца очекује одобрење пројектног задатка од европске комисије, а приступићемо активностима на пројектној документацији и израда свих модела уговора. 5. Два велика инфраструктурна пројекта биће завршена у току ове године, пре свега мислим на Главчићев мост и Халу спортова. Ови објекти биће пуштени у рад у току ове године и стављени на коришћење грађанима. Реализација изградње Музичке и Уметничке школе. Такође, радићемо на завршетку радова сточне пијаце у Адранима и ући у поступак изградње затвореног базена. Предузећемо потребне мере за изградњу санитарне депоније која би дугорочно решила проблеме са комуналним отпадом. Завршетак радова на Аеродрому „Морава“ и отварање карго центра. Изградња Моравског коридора биће замајац економском развоју града Краљева, и зато ће то бити један од наших приоритета. Даме и господо одборници, Ово су планови и циљеви предложеног тима који ће, уколико добије вашу подршку, радити на реализацији свих напред наведених активности уз вашу подршку и конструктивне предлоге. Хвала

Фото. М. Радовановић

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ

17


Двадесет прва седница Скупштине града

МАГАЗИН

22.6.2014.

ОШТРА КРИТИКА ВЛАСТИ

18

- Резултат одлазеће власти последица апсолутно партијског начина размишљања комбинованим са извесном количином личних интереса што граду и није могло да донесе било какав бољитак. - Због изостанка адекватне комуникације са Владом Србије Краљеву ускраћена значајна трансферна средства, али и инвестиција од којих су за две године остала само обећања.- Чудна математика пореметила однос снага у локалном парламенту и у други план потиснула бројне значајне проблеме. - Новим саставом одборничких група у локалном парламенту изневерена изборна воља бирача. - Скупштина без одоборничких клубова Нове Србије, Уједињених региона Србије, Заједно за Краљево и Либерално-демократске партије


буду отколоњени технички проблеми само је још један доказ колико је политичарима стало да их неко види, колико их Краљевчана види, и у каквом светлу, предмет је посебног истраживања. Док је стотинак људи у сали чекало на почетак седнице нико се није сетио да, пошто су испуњени сви други услови за почетак рада, Телевизија Мелос позајми сигнал од другог емитера док не реши технички проблем. Да би седница могла да има неочекиван ток потврдило се на самом почетку када је председник Скупштине Сретен Јовановић упознао одборнике са новим саставом одборничке групе Српске напредне странке. Након што је из Нове Србије искључен шеф одборничке групе ове странке у Скупштини града Раде Ерац, и она спала само на два члана, било је илузорно очекивати да настави рад са три из других партија.

Прелетача је било на различитим странама, па су поред Нове Србије престале да постоје одборничке групе Уједињених региона Србије и Заједно за Краљево. Крај заседања потврдиће да више нема ни одборничке групе Либерално-демократске партије. На инсистирање шефова опозиционих одборничких група председавајући је потврдио да у Скупштини делују одборничке групе СНС-НС, СПС-ПУПС-ЈС, Демократске странке, Покрета Двери, Покрета за Краљево, Демократске с��ранке Србије, Српског покрета обнове и Либерално-демократске партије уз одређен број одборника који наступају самостално. Прва тачка дневног реда која већ данима заокупља пажњу Краљевчана односила се на разматрање решења о утврђивању престанка функције градоначелника, заменика градоначелника и чланова Градског

Фото: М. Радовановић

П

рошле недеље најављена двадесет прва седница Скупштине града требало је само да констатује да је градоначелник Краљева Драган Јовановић 3. јуна поднео неопозиву оставку образлажући је личним ставом изазваним нарушеним здравственим стањем. Како је и у бројним другим ситуацијама заседање умело да се отргне контроли и крене неочекиваним током, тако је и у среду кренуло у правцу који се није очекивао. Да заседања локалног парламента више служе за забаву телевизијског гледалишта него разматрање значајних питања од интереса за град потврдило је и последње које је поприлично каснило само због тога што екипа Телевизије Мелос није могла да успостави везу са студиом и емитује директан пренос из велике сале Градске управе. Одлука председавајућег да одложи почетак док не

19


22.6.2014.

МАГАЗИН

20

већа. Иако се чинило да би расправа могла и да изостане лавину критика актуелне власти покренули су одборници Двери Драган Весовић и Владан Шапоњић. Нека чудна математика која је пореметила однос снага у локалном парламенту у други план је потиснула бројне проблема, а одборници опозиције подсећају да је то у привреди која изумире пре свега запошљавање чијем повећању за скоро две године није дата ни трунка доприноса. Повод за изостанак квалитетне расправе је податак о скоро половину од седамдесет одборника који се за две године нису оогласили ни једном и потврдом да немају став о битним питањима доказали да су преварили грађане који су им поклонили поверење. У Покрету за Краљево сматрају да би било упутно да одлазећи градоначелник, а и чланови Градског већа бар сада, кад то нису учинили раније, обавесте Скупштину о двогодишњем учинку на истакнутим позицијама, и ефектима рада на решавању значајних питања од интереса за грађане. Међу њих се убрајају санација последица

земљотреса и поплава, изградња моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, постављање репетитора мобилне телефоније упркос протестима грађана, завршетак дечјег вртића на Ратарском имању који је званично отворено прошле године а још није почео да ради. Опозиција очекује и одговоре на питања докле се стигло са завршетком спортске дворане у Рибници, да ли је тачно да је паркинг испред ње погрешно пројектован, зашто се не решава проблем раскрсница у Конареву, шта је са расписивањем конкурса за избор директора јавних предузећа и установа чији је оснивач град. Шеф одборничке групе Двери Драган Весовић склон је веровању да је резултат одлазеће власти последица апсолутно партијског начина размишљања комбинованим са извесном количином личних интереса што граду и није могло да донесе било какав бољитак. На брисаном простору између ровова из којих опозиција и позиција воде бескомпромисну борбу позиционирали су се представници Двери убе-

ђени да ни један од њихових амандмана на било који предлог током претходне две године није прихваћен због тога што су у првом плану увек били само партијски и лични интереси носилаца власти. Нешто светлију слику у рад одлазеће гарнитуре покушао је да унесе одборник напредњака Милош Милишић, а први човек Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић потврди чврст став опозиције да ни по коју цену не дозволи увођење привремених мера о којима постоје наговешаји. Последње од пре 11 година оставиле су негативне последице које ни до данас нису у потпуности отклоњене, па би увођење нових коначно докусурило функционисање града који је већ на коленима. И из Демократске странке стижу наговештаји о очекивањима да би двадесет прва седница могла бити много озбиљнија. За неозбиљност оптужују власт због уверења да одборници немају адекватне информације о многим битним стварима. Шеф одборничке групе демократа Иван Јовановић


криви власт за изостанак адекватне комуникације са Владом Србије због које су Краљеву ускраћена значајна трансферна средстава, али и недостатак инвестиција од којих су за две године остала само обећања. Уместо тиме власт се данима бавила комбинаториком која је резултирала новим саставом одобрничких група, али и тражењем погодне личности коју би предложила за градоначелника. Недавна изјава саветника за пивреду Предрага Микића да су за оставку градоначелника одговорне криминалне структуре повод је за позив државним органима да се позабаве њима. Био је то повод и да сада већ бивши члан Нове Србије Раде Ерац упути апел председнику напредњака Александру Вучићу да странку ослободи утицаја криминалних група, а председнику Нове Србије Велимиру Илићу да заустави пропадање странке због интереса тих група. Посебну збрку на крају расправе унео је покушај изјашњавања о прихватању решења о утврђивању престанка мандата градоначелника, заменика градоначелника и чланова

Градског већа. Након десетоминутне паузе, која се продужила на дупло дужи период, одборници су упознати да се о оставци не гласа већ само констатује што је био добар повод за још жешћу критику власти неспособну да доследно примени закон који се односи на ову материју. Пред одборницима се нашло и питање разрешења председника, заменика председника и чланова изборне комисије и давање сагласности директорки ЈКП „Чистоћа“ Миљани Зиндовић да може да врши функцију посланика Народне скупштине. Бурну расправу изазвао је и овај захтев посебно у погледу датума када је поднесен, а није у складу са роковима прописаним законом, што је још један повод за скретање пажње на бројне неправилности у раду Скупштине. Свесни су представници опозиције да критике могу мало да утичу на резултате гласања што се показало тачним, јер су сви предлози усвојени довољним бројем гласова. Након што је из личних разлога оставку на место одборника поднела Данка Ракочевић Чубрић, коју су со-

цијалисти позајмили Либерално-демократској партији да би могла да има одборнички клуб, овај је престао да постоји. Каква је његова даља судбина, као и судбина одборничке групе Заједно за Краљево чије је поновно формирање најавио Бранко Капларевић, требало би да буде познато већ на некој од наредних седница Скупштине града. Серију оставки допунио је заменик председника Скупштине Томислав Илић који се већ помиње као кандидат за градоначелника. Ко ће га заменити на овом месту, а и одборничкој клупи, биће познато ускоро. Пре завршетка рада десетак минута после поднева Драган Весовић је покушао да објасни разлоге за поједине оставке. Како је заменику градоначелника престао мандат да би био поново изабран на ову функцију мора да буде враћен у редове одборника, па је једини начин да то постане био да неко из одборничке групе социјалиста поднесе оставку. Овога пута тај задатак је добила Данка Ракочевић Чубрић. Т. Радовановић

21


22

МАГАЗИН 22.6.2014.


23


Опозиција спремна да преузме власт

МАГАЗИН

22.6.2014.

КРАЈ ПОЛИТИКЕ УМИВЕНИХ РЕЧИ?

24


Фото: М. Радовановић

- Краљеву треба јефтинија, ефикаснија и успешнија власт. - Власт демонстрира политикантски манир управљања градом и јавним предузећима који нема везе са интересима грађана, а ни са оним што те странке имају у својим програмима. – Највећи број одборника владајуће већине се током половине мандата нису оглашавали, па се изводи закључак да ни о чему немају став, гласају како им се каже, а не противе се ни стварима којe су на елементарном нивоу супротни интересима грађана. - Одлуке парламента су често у интересу појединаца или одређених интересних група чији је интерес пречи од интереса више од сто хиљада грађана. - Нови градоначелник треба да буде професионалац који неће зависити од политике и чији ће рад бити утемељен на постулатима демократије који владају у развијеним европским земљама

25


26

МАГАЗИН 22.6.2014.


У

време кад би могло да се помисли како је политички живот у Краљеву потпуно замро, а готово све партије захватила својеврсна летаргија па се не оглашавају по питању било каквих дешавања још једном се показало да је у овој сфери живота све могуће. Доказали су то до скора непомирљиви Покрет за Краљево, Демократска странка и Покрет Двери и тако потврдили истинитост прича да су на први знак о оставци градоначелника отпочели разговоре о саставу нове градске владе. Непосредан повод било је заседање Скупштине града која се бавила начином на који градоначелник одлази са ове функције, и док су се само десетак метара даље ломила копља око тога представници опозиције су покушавали да докажу како Краљево не функционише као уређен град, а да то може да буде далеко боље, ефикасније и корисније уколико би странке које чине власт мало савесније пришле послу који треба да обављају. Први човек краљевачких демократа Иван Јовановић верује да у политици треба да буде више доследности и морала због чијег одсуства се стигло до дна што се директно одражава на живот грађана Краљева. - Ових дана смо превазишли идеолошке разлике и разговрали о битним стварима за локал јер имамо идеју како да у Краљеву функционише јефтинија, ефикаснија и успешна власт. Данас власт не може да спроведе ни одлуку о оставци градоначелника и Градског већа, а нисмо добили одговоре ни зашто је та оставка поднета и који су то криминални притисци постојали. Желимо у Краљеву власт без криминалних притисака, одрживи развој града и да престане девастација локалне самоуправе. У том смислу су људи које смо заједнички одабрали припремили програме

из свих важних области – нагласио је Јовановић подсећањем да би, ако се обезбеди довољна већина у Скупштини, изабрали ново Градско веће са само седам чланова. Кандидати чија се имена још држе у тајности били би стручни и компетентни, па тако далеко ефикасније обављали дужности од постојећих. Демократска странка наставља разговоре са представницима свих одборничких група које желе боље граду са уверењем да ће врло брзо доћи време када ће се у Краљеву ценити напори које чини опозиција. Иако међу три опозиционе партије постоје озбиљне идеолошке разлике тренутна ситуација у граду је таква да све идеологије морају да буду занемарене како би се променом власти кренуло са мртве тачке. Поредећи власт са пливачем у дубокој води кога, док се бори за ваздух, камен везан за ноге вуче још дубље Владан Шапоњић из Покрета Двери оптужује власт да демонстрира политикантски манир управљања градом и јавним предузећима који нема везе са интересима грађана, а ни са оним што те странке имају у својим програмима. Из угла опозиције битне градске теме као што су запошљавање, образовање, социјална и здравствена заштита не дотичу оне који у локалном парламенту представљају грађане након мајских избора 2012. године. Отуда и питање постављено са скупштинске говорнице због чега су уопште одборници, шта их то квалификује и која жеља води да уђу у скушптину сем да примају паре које издвајају грађани. И док су одборници три опозиционе одборничке групе током претходне две године показали жељу да са скупштинске говорнице доприносе раду највишег органа власти у Краљеву велика

група оних који припадају владајућој коалицији на седнице долази само да би примали паре. О томе сведочи сазнање да се током половине мандата нису оглашавали, па се изводи закључак да ни о чему немају став, гласају како им се каже, а не противе се ни стварима које су на елементарном нивоу супротни интересима грађана Краљева. - Наши буџети се креирају ван ове зграде, не креирају се ни у парламенту, а одлуке које доносимо су врло често у интересу појединаца или одређених интересних група. У граду је пречи интерес појединаца, политичких партија и одређених интересних група него нешто више од сто хиљада грађана. Имајући све то у виду осетили смо потребу да разговарамо као озбиљни људи и видимо да ли можемо да понудимо алтернативу. Без обзира на идеолошке разлике показали смо да можемо да разговарамо и изнађемо решења која у овом тренутку требају граду – каже Шапоњић најављујући у наредним данима нове предлоге и видове политичке борбе. Основни мотив је да се нешто промени у интересу грађана, или приволе они који имају власт да се освесте и почну да раде у интересу града. Како опозиција не одбацује могућност увођења привремених мера јасно је исказан став да је то најгора варијанта за град који још вуче негативне последице оваквих мера из не тако давне прошлости. Опозициони прваци потврђују да се разговори који су вођени претходних дана нису бавили кадровским питањима већ само програмима и могућим решењима битних питања у граду. За предлоге решења која су још увек обавијена велом тајни потребна је подршка најмање 24 одборника а опозиција, рачунајући на прилично изражен сте-

27


22.6.2014.

МАГАЗИН

28

пен нејединства међу одборницима владајуће коалиције, рачуна да би приликом тајног гласања за градоначелника по који могао да се отргне од партијске дисциплине. Иако је из врха Српске напредне странке име кандидата за градоначелника наговештавано већ седмог дана након оставке Драгана Јовановића није објављено до двадесет прве седнице парламента што наводи на размишљање да напредњаци међу преосталим одборницима у Скупштини града и немају довољно доброг кандидата. - Проблем Краљева је кад странка добије 58 посто поверења грађана, а при том нема могућности да одговори на основне потребе Краљевчана и нема ни једног кандидата који може да обавља било коју функцију. Ми смо као грађани у огромном проблему, и као опозиција хоћемо да прекинемо ту праксу. Зато смо прво разговарали о програмима и важним стварима за град, а утврдили и далеко квалитетнија појединачна решења. То су људи који неће учити од других, већ уче друге, и знају посао боље од осталих

колега. Програме су утврђивали са колегама из других странака и то је метод који у будућности треба да донесе политику која ће овај град да извуче из блата у коме се налази – каже Јовановић. Српска напредна странка се оптужује да прима наређења из Београда, а новац потребан за развој града одузима грађанима. Због тога је у буџету дупло мање пара која стижу из републике, а као велики проблем се најављује могућност укидања Електросрбије што би био велики ударац функционисању града. Све то је повод за закључак да Српска напредна странка, ако дозволи такву могућност, и не треба да постоји у граду. Политика умивених речи која је две године на снази у Краљеву није резултирала ни једном конкретном акцијом о чему сведочи сазнање да у том периоду није започета ни једна нова инвестиција, а помака од 2012. године нема ни у друштвеним делатностима. Разлог томе Двери виде у политичком размишљању странака које чине владајућу већину у парламенту, а које води само лична и пратијска корист.

Она се по Шапоњићу огледа у партијском запошљавању директним кршењем закона и уредби Владе. Месецима су опозициони одборници указивали на функционисање јавних предузећа које се коси са основним правилима пословања, чак и законима, а на то нико није реаговао. - Имамо Дечје одмаралиште Гоч чији директор потписује штетан уговор који на седници Скупштине образлажемо до детаља, а на то нико не реагује. Због тог уговора установа трпи огромне штете, а и даље нико не реагује. Деца из Краљева одлазе на друге дестинације, новац се одлива из Краљева, а нико не реагује. Дечји вртић је неколико пута отваран, а стоји неупотребљив зато што нико неће да се позабави тиме. Мост се не завршава зато што смо имали криминалну седницу са извештајем о изградњи. Две струје унутар Српске напредне странке су се сукобиле и једна другу изложиле руглу јавности. Имамо лоше функционисање унутар владајуће коалиције и уопште не причамо ко треба да буде на власти, већ да ли уопште у Краљеву има шта да се спашава ако сад не почне да се


спашава – каже Шапоњић уз позив председнику Владе да решава проблеме Краљева како би грађани осетили било какав бољитак. А бољитка нема ни кад је у питању запошљавање и решавање озбиљних проблема приватних предузећа посебно оних који су претрпли велике штете у време мајских поплава. У ситуацији када и у нормалним околностима једва успевају да опстану након ванредне ситуације без помоћи града биће принуђена да отпуштају раднике и десетине породица оставе без могућности да преживе. Замерке су упућене и девастираном буџету града који није ни развојни ни социјални. Због тога нема механизама којим би се помогло људима у невољи, пре свега привреди како би могла да настави сама. Кредити пословних банака са каматама од 15 до 17 одсто само би погоршала ситуацију предузећа која покушавају да удахну бар мало ваздуха пре него престану да дишу. Више од свега опозицију брине сазнање да то никога из власти не интересује, па изводи закључак да владајућа коалиција у републичкој

скупштини минира сопствени град апострофирајући Краљево као негативан пример. - Посланик Српске напредне странке излази и јавно помиње Краљево као криминалан град где се злоупотребом средстава за земљотрес преносе у приватне џепове, а и даље немамо истрагу о томе. Зашто се не затвори та прича? Да ли је Краљево толико покварено и прљаво, или је само предмет за поткусуривање? У овој држави се ништа не решава, а при том више немамо друштвени производ, немамо могућност за социјална давања, немамо могућнсот запошљавања, Ово није упозорење скупштини, ово је упозорење граду. Сад нам припремају привремене мере зато што не могу да се договоре око кандидата, јер су сви једнако лоши. Они не бирају између неколико добрих, него најмање лошег. Зато се налазимо у великом проблему и то је нас као озбиљне људе окупило да видимо где можемо да се помиримо и нађемо нека решења за град. Грађани очекују кокретнија решења која не можемо да пружимо тренутно, али ћемо врло брзо моћи –

каже Шапоњић. Оставка градоначелника покренула је лавину критика двогодишње владавине коалиције окупљене око Српске напредне странке. Са друге стране акценат се ставља на централизовано управљање градом из центра моћи који није у локалном парламенту што још једном актуелизује питање оправданости локалних избора. И до сада је чуло се из редова опозиције понашање градоначелника условљено диригованим пон��шањем експонената политичких партија у Градском већу. То је и повод за захтев да нови градоначелник буде професионалац који неће зависити од политике и чији ће рад бити утемељен на постулатима демократије који владају у развијеним европским земљама. Питање особе која се након двадесет прве седнице Скупштине града помиње као кандидат за градоначелника, без обзира из које партије долази, везано је за утицај који на њега може да има Српска напредна странка и интереси коју у њој владају. Т. Радовановић

29


Скупштина краљевачких социјалдемократа

МАГАЗИН

22.6.2014.

СТРАНКА СКРОМНИХ, АЛИ РЕАЛНИХ, ОБЕЋАЊА

30


Фото: М. Радовановић

- Изабран председник и 12 чланова Градског одбора Социјалдемократске странке Србије у Краљеву. - Странка је показала спремност да пружи шансу свакоме ко има квалитетну идеју, а екипа људи различитог профила увек је спремна да пружи помоћ у реализацији добре идеје. - Краљевачке социјалдемократе су бројчано и кадровски исказале снагу у предизборној кампањи, за време и после избора, и потрдиле да су један од најозбиљнијих коалиционих партнера Српске напредне странке

31


К

МАГАЗИН

22.6.2014.

ао странка левог центра-социјалдемократске оријентације Социјалдемократска партија Србије представља скуп слободних, равноправних и одговорних чланова који заједничким снагама делују у остваривању прецизираних циљева странке. На политичкој сцени Србије активно егзистира од 12. децембра 2009. године када је на конгресу у Београду усвојен програм странке. Већ на изборима 2012. године странка је освојила девет мандата у Народној скупштини на листи „Избор за бољи живот“ да би на ванредним у марту ове године успех био премашен тако да социјалдемократе у оквиру коалиције „Будућност у коју верујемо“ има десет посланика. Социјалдемократска партија Србије се залаже за социјалну правду и хуманије друштво једнаких шанси уз ангажовање разумних, поштених и радних људи, а такво према ставу партије могу да стварају само они који разумеју и

32

поштују њен значај и истрајавају у раду и општем добру. СДП Србије сматра да се социјална правда постиже одговорношћу у јавним пословима и бригом за људе, па се залаже за права радника, остваривање социјалне сигурности и бригу о незапосленима, уважавање пензионера, достојанственији статус средње класе, равноправнији положај жена и партиципирање маргиналних и рањивих група у процесу одлучивања. Социјалдемократе сматрају да и сиромашна држава мора да нађе механизме којима ће регулисати да и лоше стојећи добијају шансу и помогну и себи и друштву, а да је социјални дијалог свих друштвених фактора од кључне важности за изградњу бољег и хуманијег друштва. Неколико месеци пре истека четворогодишњег мандата и краљевачке социјалдеморкате су, у циљу стварања услова за боље функционисање странке, одржале изборну скупштину

на којој је 56 чланова учествовало у избору председника и чланова Градског одбора који ће у наредном мандатном периоду настојати да спроведе програм у овој средини. Пре него се приступило избору чланова Градског одбора, јавним гласањем за сваког од њих дванаест појединачно, Скупштина је усвојила Статутарну одлуку и Пословник о раду градске организације Социјалдемократске партије Србије. Ово је била обавеза по Статуту којом се обезбеђује меродавност свих одлука које је требало донети. Без и једног гласа против за председника Градског одбора у следећем мандатном периоду изабран је досадашњи вршилац ове дужности др Дражен Самарџић. Била је то прилика да, обраћајући се делегатима Скупштине, обећа да до истека мандата унапреди рад градске организације стриктним поштовањем свега што предвиђа програм странке. То ће у наредном пе-


риоду бити знатно олакшано сазнањем да се Градски одбор, а и сама странка, окупља велики број добрих, школованих и поштених људи. Колико су бројне акције краљевачких социјалдеморакта у претходном периоду биле успешне доказује одзив чланства да у њима учествује. И док су на почетку оне реализоване уз бројне проблеме у последње време је Градски одбор доказао способност да реализује све задатке Главног одбора. Показали су то и мартовски избори ове године када је Социјалдемократска партија Србије потврдила да је један од најозбиљнијих коалиционих партнера Српске напредне странке као стожера коалиције. Краљевачке социјалдемократе су, чуло се на Скупштини, бројчано и кадровски исказали снагу у предизборној кампањи, за време и после избора, у контактима са људима који су тражили неку врсту помоћи у решавању проблема. - Велику озбиљност смо показали и

Др Дражен Самарџић приликом одласку на Конгрес, а интересовање је било знатно веће од могућности. То радује и даје додатни

ветар у леђа и снагу да у предстојећем периоду још боље радимо – поручио је др Самарџић и потврдио да број чланова градске организације стално расте, јер је странка показала спремност да пружи шансу свакоме ко има квалитетну идеју. Уз то екипа људи различитог профила увек је спремна да пружи сваку могућу помоћ у реализацији добре идеје. Тешка економска ситуација и помањкање могућности за решавање проблема незапослених, као највећег који притиска град, повод је за уверење да би на дужи рок могли да се створе услови за бољи живот. Др Самарџић потврђује да странка којој припада није спремна да олако даје обећања која не може да испуни. Зато су она и до сада била скромна, али реална, па су баш због тога и испуњавана у границама могућности. Т. Радовановић

33


Интензивнија сарадња Краљева и Марибора

МАГАЗИН

22.6.2014.

БУДУЋНОСТ У ПОВЕЗИВАЊУ

34

- Србија има дугу политичку традицију и велику могућност у приближавању Европској унији. - Будућност човечанства је у повезивању, а то није увек лако у Европи са великим бројем националних држава у којима се поставља питање националних и европских интереса. - У Марибору ни током дана није живо као у Краљеву после поноћи. - Да би се санирале све последице елементарних непогода потребни су милиони евра, а новац ће доћи из европских кризних фондова


Андреј Фиштравец

35

Фото: М. Радовановић


36

МАГАЗИН 22.6.2014.


Д

авних осамдесетих година прошлог века актуелни жупан Марибора Андреј Фиштравец предност над политиком дао је научном раду све док догађаји од прошле године нису утицали да удовољи жељи грађана и кандидује се на изборима у тренутку кад је град остао без градоначелника. Тадашњи жупан Франц Канглер је због коруптивних радњи био принуђен да се повуче са овог места, а Фиштравец у првом кругу избора успео да добије значајну предност над другим кандидатима и буде изабран на место првог човека града на Драви. У политички живот је први пут ступио још као омладинац и доспео до Председништва Савеза социјалистичке омладине Словеније која је била својеврсна опозиција тадашњој власти. У време кад се, бар из ових крајева, није наслућивао распад Југославије одустао је од примамљиве понуде да настави професионалну каријеру. Непосредан повод били су догађаји у македонском селу Вевчани у коме је дошло до сукоба између грађана и полиције где су ови први изву-

кли дебљи крај. У делегацији словеначких омладинаца са новинарима у то време прилично радикалног часописа „Младина“ Фиштравец је боравио у Вевчанима са жељом да укаже на потребу решавања проблема мирним, а не насилним, путем. Боравак у географски дијаметрално супротном делу велике земље створио је осећај исто толико различитог погледа на решавање проблема, али и моћи при повратку у Љубљану. Све то створило је утисак да би као млад, и недовољно јак човек, могао да се изгуби у вртлогу политичких збивања па се окренуо науци, магистрирао па докторирао на универзитету у Марибору да би наставио учешће у различитим пројектима цивилног друштва, пре свих онима који су се бавили педагодијом. Разговор са првим човеком Краљеву братског града Марибора у просторијама Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ прилика је за подсећање на прву посету Андреја Фиштравеца Краљеву у октобру прошле године када је пажњу привукла појава корпулентног човека са карактеристичним црним шеширом

не тако уобичајеном за људе из ових крајева. Иако је Словенија већ седму годину чланица Европске уније није поштеђена проблема са којима се становници срећу сваког дана, а политичари покушавају да их реше не би ли живот учинили мање неугодним. Релативно кратак период на челу Марибора прилика је за став да би о животу у овом граду много компетентније могао да прича за неколико година, наравно ако 7. октобра ове понови прошлогодишњи успех и избори право да и следећи мандат проведе на месту жупана. Светска економска криза није мимоишла Словенију, са њом ни Марибор који се још није у потпуности консолидовао након распада Југославије, а има томе већ скоро четврт века. И после више од двадесет година у овом граду преовладава уверење да затварање великих фабрика није било добро, а да би решење знатних проблема могла да донесе реиндустријализација читаве земље. У том смислу Марибор је искорачио корак више од осталих, па се доста ради са Кинезима док се приватним капита-

37


22.6.2014.

МАГАЗИН

38

лом из Кувајта гради нови универзитет. Већ след��ћег месеца очекује се отварање фабрике акумулатора за аутомобиле и батерија за домаћинство, а са већинским власником концерна Порше разговара о дислоцирању једне фабрике из Украјине у Марибор. Некадашњи аутомобилски гигант ТАМ је упошљавао шест хиљада радника, а у посткомунистичко доба није трансформисан на одговарајући начин па је пропао. Две хиљаде некадашњих радника сваког дана путује на посао у Аустрију у 40 километара удаљену фабрику у близини Граца која производи сличан програм. Остатак од три и по хиљаде запослено је у некадашњем комплексу ТАМ-а у више мањих фабрика. - Прошле године смо са Кинезима почели да правимо нови ТАМ који производи специјализоване аутобусе за вожњу по аеродромима. Други програм је производња електричног аутобуса у који Кинези пуно улажу јер знају да не могу да конкуришу Мерцедесу и Фијату у производњи возила на течно гориво. У Европи нема специјализоване фабрике за производњу ових ау-

томобила и ми то желимо са њима да направимо, јер електрика у транспорту представља будућност у превозу – каже Фиштравец. Нису много боље у транзицији прошли ни други некад велики мариборски колективи. Пропала је надалеко чувена „Метална“, а на њеном месту настале три четири мање фабрике са истим производним програмом и 600 до 800 запослених. Од страних фирми присутан је „Палфингер“ који производи камионске и тешке дизалице за индустрију и бродоградњу. „Златорог“ је преузео Хенкел, а „Армал“ који чека боље дане ради део програма за аутомобилску индустрију. Мариборска „Церна“ је власништво руског инвеститора и то је највећа инвестиција ове земље у Словенији. Транзицију је обележио и низ шпекулативних радњи какве нису могле да се избегну ни приликом приватизације највеће фабрике вина у бившој Југославији „Винаг“. Приватизација је пропала, а проблеми остали градском руководству које покушава да их реши. У међувремену је настало више малих винарија које полако хватају корак са

аустријским. Од кад су, након уласка у Европску унију, укинуте границе лакше се живи, а велики број туриста из Аустрије долази у Марибор који је довољно велики да може да понуди различите садржаје. Седмогодишње искуство живота у Европској унији повод је за различите закључке, па има мање или више задовољних грађана, али се намеће закључак да Словенија из фондова ове асоцијације може да повуче више новца него што чини, а сметњу и даље чини превише бирократије у целом процесу. - У периоду од 2007. до 2013. године, а и раније, било је проблема па каснимо у програмирању нове преспективе за период 2014 – 2020. година. Оно што је коштало једну марку сад је један евро, многе ствари су поскупеле, неке и појефтиниле, па је тешко само са да или не рећи да ли се боље живи у Европској унији. Будућност човечанства је у повезивању, а то није увек лако у Европи са великим бројем националних држава у којима се поставља питање националних и европских интереса. Зато треба бити


39


22.6.2014.

МАГАЗИН

40

спреман и будан, знати шта је национални интерес који треба да се јасно артикулише приликом приближавања Унији. Не треба само слушати, а код нас је био политички проблем да смо слабо слушали. Србија има велику могућност у приближавању, и велику политичку традицију, па мислим да ће то боље одрадити него што смо ми одрадили, бар добро као што су то урадили Пољаци – каже Фиштравец. Разлике у развијености појединих делова Словеније најбоље се манифестују у броју незапослених и док она у централном делу износи свега шест до седам одсто, а просек на нивоу земље 12, у Марибору достиже 19. Нешто се компензира пољопривредом а близина Аустрије доприноси да у њој официјелно ради 12 хиљада људи из Штајерске и Корушке, од тога две трећине из Марибора и околине. Од 114 хиљада становника запослено је 64, док 12 хиљада чека на посао. Сива економија о чијим размерама нико нема праве податке узела је маха, али се и поред свега стиче утисак да се боље живи него раније.

Иако је тек други пут у Краљеву Фиштравец је чест гост у Србији. Везаност датира из половине 1941. године када је деда Иван Вивод са осморо деце,међу којима и Андрејева мајка Марта, пред најездом немачке војске уточиште потражио у Србији и нашао га у околини Крагујевца. После Првог светског рата Аустрија је покушала да стави шапу на део Словеније а група војника, међу којима и националистички настројен Иван, поставила је границу између две земље која важи и данас. Када је након окупације у Другом светском рату део Штајерске и Корушке директно припао Трећем Рајху Немци су добили списак свих националиста из овог дела Словеније, па је више хиљада људи било принуђено да напусти земљу и потражи уточиште у Србији. Два пута више њих настанило се у НДХ, али се о томе ни после рата није мого причало, јер су се Словенци уселили у куће српских породица које су убиле усташе, па се из идеолошких разлога више говорило о избеглицама у Србији него онима у Босни која је била у са-

ставу НДХ. Кад се након ослобођења Србије 1944. године породица вратила у Марибор претила је опасност да Иван буде депортован у Немачку на рад у фабрици минуције. Стицајем срећних околности обрео се у аустријском Тиролу тако да је цела породица преживела рат. Везе са Миливојевићима из околине Крагујевца никад нису прекинуте, а наставили су да их одржавају и потомци једне и друге породице све до почетка ратова деведесетих година. Након нормализације односа успостављају се поново као и везе осталих Словенаца који су на било који начин везани за Србију. И док прва генерација потомака оних који су захваљујући гостопримству у Србији преживели рат долази у знак захвалности млађи у Србији налазе повод за добар провод. Много више темперамента и друштвени живот који траје до дубоко у ноћ први је утисак који из последње посете Краљеву носи жупан Марибора Андреј Фиштравец. У Марибору, каже, ни током дана није тако живо као у Кра-


љеву после поноћи. Град оживи само током викенда што градоначелнику ствара проблем посебне врсте,јер би добар део Мариборчана желео у миру да се одмори док се други веселе. Због тога настоје да у посебним зонама поред Драве створе простор за забаву, а уједно у другим деловима града обезбеде мир онима који траже време за одмор. Поплаве које су овог пролећа погодиле Хрватску, Босу и Херцеговину и Србију биле су повод за исказивање велике солидарности Словенаца који су се врло брзо сами организовали. Акцију је започела православна заједница, која у Марибору окупља осам хиљада људи, прихватила муслиманска, а онда и остали становници града на Драви из кога је врло брзо кренуло 15 шлепера помоћи које су Мариборчани скупили самоиницијативно. Држава је уступила на коришћење капацитете војске, а у акцију су се укључили Црвени крст и Црвени полумесец. Велика количина робе повод је за размишљање да се пође пут Краљева и види да ли је то, или нешто друго, по-

требно у оваквим околностима. Резултат је долазак двадесетшесточлане екипе добровољаца који су крчили корита бујичних потока у гледићком крају. Када је у фебруару ове године Словенија била окована снегом и ледом у помоћ су дошли ватрогасци из целе Европе, у Марибор Пољаци. Сазнање да нису сами и да негде има људи који мисле на њих помогли су да се несрећа лакше преброди. Такво искуство је било повод за посебан вид помоћи Краљевчанима након поплаве. Као и након земљотреса у новембру 2010. година локални парламент је донео одлуку да се као помоћ угроженом становништву уплати 40 хиљада евра, а повод искуство од пре две године када је Марибор петрпео велике штете након поплава у Словенији. - Наша идеје је да тај новац дође до људи и да не иде у градски буџет. Да би се све санирало потребни су милиони евра, а тај новац ће доћи из европских кризних фондова. Иако100 или 200 евра породици није превише може да значи много. Код нас је

Црвени крст направио попис људи који су најугроженији и свако је на руке добио коверат са новцем, а то је наша идеја и у овом случају – каже Фиштравец најављујући хуманитарни концерт и наставак прикупљања помоћи пријатељима у Краљеву. Прошлогодишња посета резултирала је понудом сарадње, а четворочлана делегација Краљева овог пролећа боравила у Марибору како би са Пројектном писарном отпочео пут ка европским фондовима. Обишли су Краљевчани мариборска јавна предузећа, упознали се са могућношћу изградње малих електрана и рециклажом отпада,јер се у Марибору припрема изградња фабрике за прераду смећа која треба да обезбеди део сировина потребних грађевинској индустрији. Гостима су се интересантним показале и новине у градском превозу у који Марибор уводи аутобусе на електрични и плински погон. Искуства из ове области могла би да буду путоказ за примену бољег начина превоза и у Краљеву. Т. Радовановић

41


Формиран Савет за заштиту и унапређење животне средине

МАГАЗИН

22.6.2014.

ПАРТНЕРСТВО И

42

- Краљево је један од само пет градова у Србији у којима су основани савети за заштиту и унапређење животне средине. - Унапређење грађанске партиципације и успостављање одрживог дијалога за примену стандарда Европске уније и вредности на локалном нивоу могуће је само у случају када су сви актери информисани и укључени у процес. - Од посебне важности је разматрање различитих опција у потрази за онима које имају најмањи, или уопште немају, негативни утицај на животну средину. - Капацитети јединица локалних самоуправа недовољни за обавезе које проистичу из процеса придруживања Европској унији


З

аштита животне средине има важну у логу у процесу приступања европским интеграцијама што је повод за формирање Савета за заштиту и унапређење животне средине града Краљева. Након одлуке о оснивању, која је усвојена у априлу, одржана је прва конститутивна седница тринаесточланог Савета као релевантног тела од кога се очекује да са свих аспеката разматра питања заштите животне средине у локалном окружењу и допринесе побољшању квалитета животне средине, а самим тим и општег здравља становника града.

Седници Савета за заштиту и унапређење животне средине присуствовали су и чланови савета општина Трстеник и Параћин, а у организацији Сталне конференције градова и општина и Београдске отворене школе одржана је радионица током које је разматрана улога Савета у процесу креирања политике животне средине на локалном нивоу. У оквиру пројекта „Знам како да делујем“ у Краљеву је организован Регионални дискусиони форум „Локалне самоуправе и цивилно друштво у процесу приступних преговора за чланство Србије у Европској унији: Партнерство

за одговорну и делотворну примену ЕУ стандарда и вредности“. Посебна пажња је посвећена значају, промоцији и улози новооснованог Савета за унапређење и заштиту животне средине, а разговарало се и о изазовима примене стандарда у области заштите на локалном нивоу прихваћених у току приступних преговора. Циљ Регионалног дискусионог форума је промоција транспарентног, одговорног и инклузивног приступа у вођењу процеса преговора о приступању Европској унији, са нагласком на улогу локалних самоуправа и цивилног друштва, нарочито у преговарачким

Фото: М. Радовановић

И РАЗУМЕВАЊЕ

43


22.6.2014.

МАГАЗИН

44

поглављима која се односе на животну средину. Из дискусија произилази закључак да је унапређење грађанске партиципације и успостављање одрживог дијалога за примену стандарда Европске уније и вредности на локалном нивоу могуће само у случају када су сви актери информисани и укључени у процес. Пројекат „Знам како да делујем“, који спроводи Београдска отворена школа у партнерству са Европским покретом у Србији, Центром за развој грађанског друштва Протекта и UNECOOP, финансијски је подржала Амбасада Краљевине Норвешке у Београду. Од њега се очекује да ојача капацитете организација цивилног друштва и унапреди знања и вештине њихових представника за активно учешће у креирању и спровођењу политике животне средине у Србији. Представник конзорцијума „Знам како да делујем“ Мирко Поповић потврђује циљ пројекта који се састоји у

успостављању сарадње организација цивилног друштва и органа јавне управе у пословима заштите и унапређења животне средине. Закон који дефинише ову област утврђује обавезу свих субјеката да сарађују у процесу заштите животне средине, а савети као овај основан у Краљеву само су један од инструмената у том процесу. Кроз Савет за заштиту и унапређење животне средине заговара се интегрални приступ улоге различитих актера на нивоу локалне самоуправе, тако да његови чланови нису само представници управе и цивилног друштва већ и здравствених и образовних организација, али и привреде као важног фактора у целом процесу. - Савет је један од инструмената за примену Архуске конвенције који заговара и омогућава учешће јавност у доношењу одлука, али и благовремено информисање јавности о томе шта се дешава у области животне средине и помаже грађанима да спознају који су

то инструменти у случају кад су им ова прва права ускраћена. Он је место где би требало да се воде разговори и дискусије о важним одлукама, али пре него што заврше на столовима оних који одлучују – каже Поповић. Оваквим приступом промовише се рано укључивање грађана у фази кад одлука још није донета и постоји плурализам опција, а кад је у питању заштита животне средине од посебне важности је разматрање различитих опција у потрази за онима које имају најмањи, или уопште немају, негативни утицај на њу. У време кад се приступа планирању инфраструктурних пројеката и великих инвестиција често се занемарују интерес и потребе локалне заједнице, па се јавља потреба о месту на коме ће се разговарати о унапређењу услуга локалне самоуправе, унапређењу енергетског и система стратешке процене утицаја на локалном нивоу. Жеља аутора пројекта је да политика у области


заштите животне средине буде што ближа грађанима у градовима у којима су формирани савети. Краљево је један од пет градова у Србији у којима су током последње године дана формирани савети за заштиту животне средине. Томе је допринела велика посвећеност органа локалне самоуправе, посебно Одсека за заштиту живтне средине и члана Градског већа задуженог за ову област. У процесу европских интеграција пред локалном самоуправом су велики изазови, па се поставља питање о свести у вези обима посла који чека до ступања у пуноправно чланство. - Ми смо још 2009. године, на основу плана за усклађивање са правним тековинама Европске уније, проценили трошкове на неких 10 милијарди динара. Приступање Европској унији је мета која се помера, а систем заштите животне средине, принципи и захтев који долази са нивоа уније су све већи

и неће се смањивати. Зато у овој обасти морамо озбиљно да схватимо посао и пожуримо, али ослушкујући како размишљају грађани, и потрудимо се да им буде јасно о чему се ради. Ако не знају о чему се ради онда је много теже да постигнемо постављени циљ – каже Поповић. Стална конференција градова и општина Србије није као партнер непосредно укључена у пројекту, али је на основу дугогишње сарадње и у овим активностима препознала важност пројекта и онога што покушава да се оствари у јединицама локалне самоуправе. Секретарка Одбора за животну средину и ванредне ситуације Сталне конференције градова и општина Србије Љубинка Калуђеровић потврђује да све анализе говоре колико су капацитети јединица локалних самоуправа недовољни за обавезе које проистичу из процеса придруживања Европској унији. Оне потврђују да нема града

или општине у Србији у којима је више од 3 посто запослених ангажовано на пословима заштите животне средине. - Тридесет посто свега што треба да урадимо у процесу придруживања треба да падне на нејака плећа 1 посто људи који то треба да изнесу на локалу. То је велики задатак, а има и отежавајућих околности које се односе на немогућност да се прошири број људи који се баве заштитом животне средине, па смо кроз савете желели да подигнемо капацитете јединица локалне самоуправе за укупно спровођење ових активност. Људи који раде више нису сами и кроз савет треба да остваре квалитетно партнерство које ће им помоћи да активности, пројекте и задатке у целој заједници спроводе много ефикансије и уз много више разумевања. Кључне речи у свему су партнерство и разумевње за сву силу обавеза које су пред нама – каже Калуђеровић. Т. Радовановић

45


Резултати пословања привреде у 2013. години

МАГАЗИН

22.6.2014.

НЕЛИКВИДНОСТ ХРОНИ

46

- Од укупног броја привредних друштава 53.580 је на крају пословне године исказало добитак, 32.166 је пословало са губитком, а 8.616 није приказало резултат. - Укупан губитак 510 јавних предузећа у 2013. достигао 51 милијарду динара, што је за 6,7 одсто мање него претходне године, али је 2,2 пута више од укупних губитака целе привреде. - Јавна предузећа запошљавала су 98.182 радника, што је 1.248 више него претходне године, односно 10 одсто укупног броја радника у привреди. - Највећи губиташ Србијагас, најбољи НИС. - Број радника у привреди први пут испод милион. - Највећи проблем и даље неликвидност и нагомилани губици из ранијег периода. - У блокади дужој од 90 дана је током прошле године било 11.297 привредних друштава


И

сцрпна анализа финансијских извештаја за претходну годину, које су Агенцији за привредне регистре доставила 94.362 привредна друштва, сведоче о поразној слици привреде која је први пут забележила број запослених мањи од милион, а 991.030 радника је за скоро 19 хиљада мање него годину дана раније. Иако је и током прошле године привреда пословала са губитком од 23 милијарде он је знатно мањи од 87 колико је износио годину дана раније. Од укупног броја привредних друштава 53.580 је на крају пословне године исказало добитак, 32.166 је пословало са губитком, а 8.616 није приказало никакав резултат.

Смањењу негативног резултата у највећој мери је допринео више него преполовљен финансијски губитак као последица значајног пада расхода и негативних курсних разлика, затим обим активности који је задржан на прошлогодишњем нивоу, али и пословни добитак од 354 милијарде динара чији је раст заустављен први пут од почетка кризе. Смањењу губитака укупне привреде допринело је пословање неразменљивих сектора у којима је он преполовљен у односу на претходу годину, као и добитак разменљивих сектора који бележи раст већи од 28 процената. Финансијски извештаји показују да

је са губитком пословало 11 сектора, а највећи од 62 милијарде динара бележи Сектор саобраћај и складиштење. Следи прерађивачка индустрија са енормним растом губитака са 3 милијарде што износи рекордних 41 милијарду динара. По 18 милијарди губитка исказали су сектори финансијске делатности и делатност осигурања и пословање некретнинама. Иако је губитак у сектору грађевинарства достигао 17 милијарди мањи је за око 58 посто у односу на претходну годину. Профитабилно пословање сачувало је седам од укупно девет сектора који су исказале позитивно пословање. Као и у претходном периоду највећи

Фото: М. Радовановић

ИЧНА БОЉКА ПРИВРЕДЕ

47


22.6.2014.

МАГАЗИН

48

добитак су остварила привредна друштва из сектора рударство, а он је са 53 милијарде за 30 процената већи од оствареног у години раније. На другом месту је сектор информисања и комуникације који је исказао добит од 29 милијарди динара што је за 86 одсто више у односу на претходну годину. Следе трговина на велико и мало са 20 милијарди, па снабдевање електричном енергијом, гасом и паром са 18 милијарди динара. Губитак малих привредних друштава од 17 милијарди је скоро троструко мањи од прошлогодишњег, док је он код великих три и по пута мањи и достиже 13 милијарди динара. Средња привредна друштва су исказала позитивно пословање и добитак од 7 милијарди динара. Пословање привредних друштава и даље карактеришу висок ниво задужености , неликвидност и ризици пословања. Доминантна карактеристика је задуженост на коју указује даље опадање сопственог капитала у укупним

изворима финансирања, па су привредна друштва на један динар позајмљеног користила тек нешто више од 50 пара сопственог капитала. Протекла година показује да је, иако су могућности за задуживање све мање због исцрпљене бонитетне спо-

собности, износ кредита пласираних у привреду порастао за 4,2 одсто. Због отежаног сервисирања обавеза за превазилажење проблема неликвидности повећано је коришћење краткорочних кредита које је порасло за више од 10 процената, док су дугорочни смањени


за 2,5 одсто. Укупни кредити су на крају претходне године за 9 процената премашили вредност кумулираних што показује да су у највећој мери коришћени за санацију губитака, а мање за раст и тазвој пословања.

Анализа финансијских извештаја сведочи о изостанку ефикасности у коришћењу позајмљеног капитала, јер предузећа која су их користила нису успела да остваре профитабилно пословање. Сазнање да је покривање камата са 0,39 у претходној повећано

на 1,21 у 2013. години сведочи о способности привреде да их сервисира. И последњи извештај показује да је хронична бољка српске привреде неликвидност која из године у годину све више угрожава пословање, а велики проблем са којим не успева да се избори је континуирано нагомилавање губитака из претходног периода. У односу на претходну годину кумулирани губици бележе раст од 13,9 процената и достижу износ од 2.857 милијарди динара. Све то утиче на топљење сопственог капитала који би требало да представља гарантну супстанцу пословања. У поређењу са 2007. годином, када је стопа изгубљеног капитала износила 23,7 одсто, у 2013. је достигла 38,9 процената. Регистратор у Регистру финансијских извештаја и бонитета Ружица Стаменковић сведочи да је за пословање привреде у 2013. години недостајало пуних 1.905 милијарди динара дугорочног капитала, од тога 599 за финансирање сталне имовине а 1.306

49


за финансирање залиха и редовног пословања. Недосатак дугорочног капитала је додатно погоршао хроничну неликвидност на шта указује низак ниво однос опште ликвидности од 0,79 у поређењу са референтним који износи око 2. Због свега је у блокади дужој од 90 дана током прошле године било 11.297 провредних друштава. Од почетка економске кризе 2007. године, са изузетком 2011, српска привреда је константно пословала са губитком, а исказани губици су смањивали сопствене изворе финасирња, па се за обављање активности могло наставити само задуживањем. Задуживањем је привреда бележила позитивне резултате из редовног пословања, али су укупну непрофитабилност обележили губици остваривани по основу резултата који су последица неефикасног коришћења позајмљеног капитала и великих отписа. У оваквим условима даље задуживање привреде је озбиљно лимитирано. Број запослених у привреди је током кризног периода смањен је за 132.986 радника, а последње повећање броја запослених забележено је 2008. године када је запослено нових 10.367 радника.

МАГАЗИН

22.6.2014.

Јавна предузећа

50

Анализа пословања јавних предузећа која достављају финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре сведочи о 510 која су претходну годину завршила са губитком од 51 милијарде динара што је за 6,7 посто мање у односу на годину раније, али је 2,2 пута више од укупних губитака целе привреде. Губици су резултат отписа потраживања, обезвређивања имовине и других великих расхода. Иако је у јавним предузећима ангажовано 13,6 одсто средстава, и 19,3 одсто укупног капитала свих привредних друштава, кумулирани губици су у претходној години додатно порасли за 22 одсто и достигли 10,4 одсто укупних губитака свих привредних друштава који износе 297 милијарди динара. Јавна предузећа су у 2013. години

запошљавала нешто више од 98 хиљада раника, што је за 1.248 више него у претходној години, а то сведочи да запошљавају око 10 посто укупног броја радника у привреди.

Предузећа у реструктурирању Предузећа над којима је покренут поступак реструктурирања у циљу оспособљавања за успешну приватизацију представљају специфичан сегмент српске привреде. У претходној години је пословало 152 ова предузећа, од којих се највећи број налази у сектору прерађивачке индустрије, а запошљавала су скоро 48 хиљада радника што је нешто мање него у години раније. Према достављеним извештајима долази се до податка о губитку од 48 милијарди динара што је за петину мање него претходне године, али и даље двоструко више од укупног губитка свих привредних друштава на нивоу привреде. Посебан проблем представља сазнање да је њихово пословање са 85,4 посто финансирано позајмљеним средствима. За редовно пословање предузећа у реструктурирању недостајало је 279 милијарди динара дугорочног капитала за финансирње сталне имовине и редовног пословања. У купним губицима од 411 милијарди динара кумулирани учествују са 14,4 одсто што је за 18 процената више него у 2012. години.

Привредна друштва без запослених Српска привреда је по много чему специфична, између осталог и по предузећима без запослених каквих је у претходној години били више од 26 хиљада што је за 5 посто више од претходне године. Значајан је и податак да она чине 28 одсто укупног броја привредних друштава, а најбројнија су у секторима трговине на велико и мало, прерађивачкој индустрији и сектору стручне, научне, иновативне и техничке делатности. Овој групи припада и велики број друштава у стечају и ликвидацији, један део оних која су била у

блокади, део новооснованих и приватизованих, друштва која нису исказала податке о пословању, али и преко 15 хиљада оних који су основали предузећа за додатно обављање неке делатности. Предузећа без запослених су у претходној години исказала губитак од 35 милијарди динара што је за око 38 посто мање у односу на годину дана раније, али је за половину више од укупног губитка целе привреде. Извештаји показују да ова друштва ангажују десетину укупних средстава привреде, а код њих је исказано око 20 посто кумулираних губитака, док су пословање финансирала са 65 процената туђег капитала. Интересантан је и податак да су 22 од њих пријавила приход већи од 44 милиона евра чиме је испуњен услов за ревизију и примену међународних рачуноводствених стандарда.

Проблеми Највеће проблеме српска привреда вуче из ранијег периода. Прерађивачка индустрија која је презадужена, па уместо за даљи развој кредите користи за санирање огромних кумулираних губиткака које не може да покрије. Све указује да треба извршити раслојавање и одвајање оних која послују позитивно, ефикасно користе позајмљена средства и са њима исказују добитке у текућем пословању.

Рекордери Највеће губици исказани су у секторима саобраћај и складиштење, а рекордер је Србијагас са 50 милијарди динара. У прерађивачкој индустрији је на првом месту смедеревска железара са губитком од 15 милијарди, у пословању са некретнинама Робне куће „Београд“ са 8 милијарди, а у грађевинарству Предузеће за путеве „Београд“ са 4 милијарде динара. Међу предузећима која су пословала са добитком на првом месту је у сектору рударство НИС са 52 милијарде, а следи Колубара са 3 милијарде позитивног резултата. У


сектору информисање и комуникације најбољи је Телеком са позитивним резултатом од15 милијарди, а потом Теленор са 11 милијарди динара добитка. У сектору трговине највећи позитивни резултат од 4 милијарде има Делез, а у сектору снабдевања електричном енергијом Електросрбија са 4, Костолац са 3,6 и ТЕНТ са 3,4 милијарде динара. Т. Радовановић

51


Сто година од почетка Великог рата (1)

МАГАЗИН

22.6.2014.

ЕВРОПСКО БУРЕ БАРУТА

52

- И пре 1914. године ситуација је била крцата међудржавним сукобима око подела и борбе за нове колоније, па је требало само да се јави варница која ће да упал�� буре барута у Европи. - Аустро-Угарска је свим средствим настојала да ослаби Србију, па је крајем 1912. и почетком 1913. направила нову државу Албанију на територији коју је српска војска ослободила од Турака. - Аустро-Угарска је имала готове планове за напад на Србију још1913. године, али је напад спречила Немачка уверена да још није време за још један европски рат. - Пре видовданског атентата 1914. године Немачка и Аустро-Угарска су као главни циљ договориле уништење Србије како би се Дунавом успоставила веза са Цариградом и Турском. - Историјске околности указују да узрок за почетак Великог рата лежи у тежњи Германа за продор на исток богат нафтом, а европски рат у коме би поразили Енглезе и Французе био би добар повод да им преотму колоније. - Повод за избијање рата је Сарајевски атентат, варница која је упалила буре барута у Европи


53


О

МАГАЗИН

22.6.2014.

бележавање стоте годишњице од почетка Првог светског рата повод је за бројне расправе на којима провејавају различити ставови о узроцима и поводу за њега, а у великом броју случајева имају дневно политичку позадину. Они који су се озбиљније бавили проучавањем ове теме ставове заснивају на историјским чињеницама, а оне говоре о много сложенијим околностима које су у Европи владале непосредно пред почетак рата. Виши архивски саветник краљевачког Историјског архива Милољуб Арсић околности које су довеле до почетка Великог рата везује за крај деветнаестог века и крај Српско-турског и Руско-турског рата који су окончани Санстефанским миром 1878. године. Велике силе, пре свега Аустро-Угарска, Енглеска, Немачка и Француска нису биле задовољне одлукама Санстефанског мира, па су у јуну исте године на Берлинском конгресу

54

прекројене одлуке овог мировног уговора. Србија је постала независна држава са дупло већом територијом него до тада, а за независност се изборила и Црна Гора. Иако није била учесник у овим догађајима Аустро-Угарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину на период од 30 година што је урадила уз велику подршку Немачке. Окупирано становништво није било задовољно таквом одлуком, па је Аустро-Угарска морала да ангажује преко 200 хиљада војника да би извршила окупацију. Незадовољно српско и муслиманско становништво подигло је устанак који је предводио Хаџи Лоја, а окупатор имао велике проблеме да заокружи власт на територији Босне и Херцеговине. Иако је циљ великих европских сила био да се до истека периода од 30 година ово подручје пацификује Аустро-Угарска је имала друге циљеве, јер после изгубљеног рата са Пруском и са Италијом није имала простор да

се шири према северу. Без велике муке је дошла до значајних поседа у Босни и Херцеговини и почела да врши експлоатацију природних богатстава, а како је ову територију сматрала својом почела да гради железничке пруге, отвара фабрике и руднике са циљем да врши даљу експлоатацију. Пре него што је 1908. године извршена анексија Босне и Херцеговине на овој територији је било свега пет средњих школа и 87 одсто неписмених људи. Када је 1882. године Србија постала краљевина аустрофилски настројен краљ Милан је одржавао добре односе са северним суседом са којим су га везивали стабилни дипломатски односи. Након убиства краља Александра и краљице Драге 1903. династија Обреновић нестаје са политичке сцене, а смењују их Карађорђевићи и краљ Петар Први који спољну политику све више усмерава према православној


Русији. Основ за то био је уговор са Турском из 19. века по коме је Русија имала право да штити интересе православног становништва на Балкану. - Кроз читав 19. век Србија је у Аустро-Угарској куповала 80 одсто производа, а исто толико, пре свега свиња и говеда, извозила у ову земљу. Приближавање Русији изазвало је незадовољство па Аустро-Угарска уводи такозвани Царински рат, јер је економским мерама хтела да угуши Србију у којој је видела пијемонт око кога се врши уједињење свих јужних Словена у оквиру аустро-угарске монархије. У оквиру монархије више од половине становништва које су чинили Пољаци, Украјинци, Словаци, Словенци, Срби и Босанци било је негерманског порекла, а сви су гледали у Београд као центар око кога ће да се окупе једног дана. Царински рат је завршен на штету Аустро-Угарске, јер је Србија успела да се економски оријентише на другу

страну, пронашла нова тржишта и преко Бугарске и Солуна успела да их пласира у Египат, Француску, Енглеску и друге земље. Био је то повод да незадовољна Аустро-Угарска јасно стави до знања Србији да не може да рачуна на ширење према западу, па је 1908. након истека тридесетогодишњег периода окупације, извршила анексију Босне и Херцеговине која је до тада била под дирекним суверенитетом турске која није могла да реагује јер је била слаба – објашњава Арсић. Анексија је изазвала велико незадовољство у Србији због сазнања да је прекршен значајан међународни уговор, али и у Русији која је са Француском и Енглеском чинила Велику Антанту. Како нису биле спремне за рат против Централних сила, које су чиниле Аустро-Угарска, Немачка и Италија, Русија је под дипломатским притиском принуђена да утиче на Србију како би прихватила анексију. Тако је Србија приморана да изда званичну

изјаву како њени интереси нису погођени анексијом Босне и Херцеговине која је постала саставни део аустроугарске монархије. Иако је избијање рата било питање тренутка Русија после тешког пораза у рату са Јапаном 1904. године није била војнички спремна, па је утицала на Србију да потпише спорну изјаву која ће касније бити искоришћена као повод за објаву рата. Граница Србије је осим оне на Сави и Дунаву створена и на Дрини, па се са Аустро-Угарском граничила са севера и запада. У ситуацији када није могла да се шири према северу и западу Србија се оријентисала на отварање трговинских путева према југу и са Бугарском, Грчком и Црном Гором 1912. створила савез одлучна у намери да коначно протера Турску са Балкана. Током Првог балканског рата савезници су успели да поразе турску војску и ослободе Санџак, Македонију, Косово, део Бугарске и Грчке и целу Ал-

Берлински конгрес

55


22.6.2014.

МАГАЗИН

56

банију. Велике силе су током рата биле уздржане верујући у довољну снагу турске војске, али се догодило супротно а рат окончан Лондонским миром којим су ослобођене територије припале балканским државама. Турска је дефинитивно протерана са Балкана успевши да задржи само Цариград са уским залеђем и линију Енос-Мидија. Незадовољна сазнањем да је Србија ојачала и проширила територију Аустро-Угарска, обећавши помоћ, успева да наговори Бугарску да нападне Србију под изговором да је Македонија њена територија. Када су без објаве рата Бугари 1913. године напали српске положаје у Македонији отпочео је Други балкански рат у коме су учествовале Грчка и Црна Гора. Под притиском Немачке Аустро-Угарска се није укључивала, а Бугарска је изгубила и раније освојене територије. Турцима је морала да врати Једрене, а Србија је Букурештанским миром добила целу Македонију. Иако није учествовала у рату Аустро-Угарска је дипломатски поражена, јер је Србија ојачала и још једном проширила тери-

торију. То није одговарало Аустро-Угарској која је имала претензије према Санџаку преко кога је намеравала да успостави железничку везу са Солуном, а преко Бугарске и Турске обезбеди пролаз ка Блиском истоку. Енглеска, Француска, Белгија, Холандија и Шпанија су имале колоније из којих су црпеле огромну количину различитих сировина, а истовремено на њих пласирале своје производе. У исто време Аустро-Угарска и Немачка их нису имале, па је постојала тежња за ширење према истоку. Када је половином 19. века Бизмарк повео рат за уједињење Немачке прво је заратио са Аустро-Угарском, али су се ове две земље почетком двадесетог века у заједничком итересу спојиле, па су са Италијом направили Савез централних сила. - Осећајући страх од њих долази до савеза између Русије и Француске којима се придружује Енглеска. На тај начин су створена два ратна блока између којих је долазило до честих чарки, па 1910. за мало није дошло до рата између Француске и Немачке

када су Немци покушали да заузму део Марока који је био француска колонија. И пре 1914. године ситуација је била крцата међудржавним сукобима око подела и борбе за нове колоније, па је требало само да се јави варница која ће да упали буре барута у Европи. Аустро-Угарска је свим средствим настојала да ослаби Србију, па је крајем 1912. и почетком 1913. направила нову државу Албанију на територији коју је српска војска ослободила од Турака. Србија је морала да повуче трупе са ове територије, а краљ Никола једва пристао да напусти Скадар под аустроугарском претњом да ће да блокира Бар и Улцињ и бомбардује друге делове Црне Горе – прича Арсић. Након што је Аустро-Угарска на чело нове државе хтела да стави свог човека дошло је до сукоба између различитих племена. У земљи подељеној на Гоге и Тоске, који су говорили различитим језиком, још није постојала развијена национална свест, а чињеница да су подељена на три религије сведочи о конгломерату направљеном да се спречи излазак Србије на Јадран-


ско море. Уз помоћ аустро-угарских официра и оружја 1913. годи��е је испровоцирана албанска побуна у Дебру током које је ликвидиран један српски пук. Албанци су намеравали да део Косова припоје новоствореној држави, па је Србија била принуђена да ангажовањем великог броја војника побуну угуши у крви. У исто време из АустроУгарске су стизали агенти који су убацивали бугарске комите да руше пруге и убијају просрпски оријентисано македонско становништво. Аустро-Угарска је имала готове планове за напад на Србију још1913. године, али је напад спречила Немачка уверена да још није време за још један европски рат. Знала је да Русија неће да остави Србију на цедилу и да ће да нападне слабију Аустро-Угарску, а таква ситуација је била све до 1914. године када се мењају политичке околности. Немачка је успела да се наоружа до крајњих граница и створи модерну војску, па је систематски вршила припреме за европски рат. Пре видовданског атентата 28. јуна 1914. године са

Аустро-Угарском као главни циљ договорила уништење Србије како би се Дунавом успоставила веза са Цариградом и Турском која им је била савезник. Циљ је био да избију у Цариград пре Русије која је одувек имала циљ да господари Босфором и Дарданелима, а и Енглези су се плашили да би Русија могла да контролише читаво Црно море и Блиски исток. Политички интереси Русије укрштали су се са немачким која је преко Аустро-Угарске имала претензије према Италији. Интересна зона је подељена и у новоствореној земљи, али је након сукоба између њих у Првом светском рату Италија стала на страну Француске, Енглеске и Русије. Све историјске околности указују да узрок за почетак Великог рата лежи у тежњи Германа за продор на исток богат нафтом, а европски рат у коме и поразили Енглезе и Французе био би добар повод да им преотму колоније. - Немачка је имала јаку индустрију која се брзо развијала. Парне машине се избацују из употребе, а кад се од 1880. се јављају мотори са унутрашњим сагоревањем, мора да дође до

извора нафте на Арабијском полуострву које држе Енглези и Французи. Осим што се осећа недостатак сировина нагли развој Немачке захтева ново тржиште, а оно је идеално у колонијама. Русија је за време Стољитинове реформе после рата против Јапана почела да се развија, па су Немци прогнозирали да би, ако настави таквим темпом, за 20 година постала најјача европска земља. Због тога су вршили притисак на Аустро -Угарску да нападне Србију, јер су знали да ће да изазову Русију, да на време заврше са њом и спрече да се наоружа и економски опорави. Немци су све до 1910. године имали предност у броју топова, кад су то Руси престигли што је почело да их забрињава, а као главни узрок за почетак Првог светско рата сматра се страх од руске економске моћи. Зато је Немачка хтела на време да порази Русију и преузме вођство на Блиском истоку како би дошла до сировина и тржишта. Повод је био Сарајевски атентат, варница која је упалила буре барута у Европи – каже Арсић. Т. Радовановић

57


Краљевачка медијска сцена: Драган Благојевић (3)

МАГАЗИН

22.6.2014.

ПРВИ УРЕДНИ

58

- Све док се у „Ибарскима“ новостима није десила приватизација је сматрана позитивном због настојања да се медији ослободе пристиска власти. - Краљевачки медији су остали имуни на оно што се зове сензационализам и таблоидизација. - Увек кад објавиш истину некоме ћеш бити непријатељ, а онда се трпе формални и неформални притисци. - На медијској сцени је приметан је недостатак искуснијих новинара који су спремни да се упусте у истраживање које није адекватно награђено, па сваки рад губи смисао. - У новинарству опстају само храбри који знају посао, а материјално су обезбеђени на други начин. - Укупан удео локалне самоуправе у финансирању медија знатно је мањи од оног из ранијег периода кад је и то било мало, па је и довело до краха најзначајније медијске куће


Фото: М. Радовановић

К ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Драган Благојевић

59


У

МАГАЗИН

22.6.2014.

време бурних дешавања на краљевачкој политичкој сцени када је због неспоразума међу коалиционим партнерима распуштен локални парламент, а његово место заузео привремени орган, руковођење јавним предузећем за информисање поверено је Предрагу Марковићу. Њему и члановима тима који је предводио замера се што нису имали довољно храбрости да наставе са реализацијом започетих пројеката, пре свега оног о умрежавању локалних телевизија. У бурним политичким временима увек се покушавало да у активностима претходника пронађу елементи кривичних радњи што није изостало ни овај пут. Са довољно дуге временске дистанце први уредник Телевизије Краљево Драган Благојевић склон је веровању да је овакав став битно утицао на даљу судбину целог предузећа „Ибарске новости“. Привремене мере трајале су тек не-

60

колико месеци до нових избора, а прве жртве после сваке промене власти су директори јавних предузећа и установа. Такву судбину није могао да избегне ни Марковић чије место у време кад почињу прве приче о приватизацији медија заузима Драган Рајичић. Све док се у „Ибарским новостима“ није десила приватизација је сматрана позитивном због настојања да се медији ослободе пристиска власти. Услов за то био је да она буде обављена на начин који би задовољио све учеснике у процесу, а то није било ни мало лако. На први помен приватизације јављале су се и различите идеје о томе како треба да се изведе, а Благојевић и истомишљеници који су веровали да би најбољи начин био приватизација сваког од три медија посебно остао у мањини. Повод за овакав став лежи у уверењу да би појединачно свако могао лакше да се прода и постигне

боља цена а радници који су деценијама учествовали у стварању фирме обештете на адекватан начин. Јединствен став о моделу приватизације нису имала ни два одвојена синдиката у оквиру предузећа а на све оно што се касније показало као врло лош потез пресудно је утицала политика. Након што су један за другим пропадали покушаји да се јавно предузеће прода озбиљном купцу највећи број запослених је одахнуо кад је аукцијски процес завршен а „Ибарске новости“ коначно добиле новог власника. - Истог дана кад сам чуо ко је купио предузеће донео сам одлуку да после двадесетак година жестоког рада напустим предузеће коме сам, посебно телевизији, дао лични печат. Претпостављао сам да оно неће моћи да функционише како треба и директору пред свима рекао да ће сигурно бити резова и отпуштања радника чији се број попео на 140. Како је која власт долазила убацивала је своје људе, а и да су били довољно квалитетни предузеће није могло да буде одрживо на тржишту са толиким бројем запослених. То је био велики финансијски намет па сам очекивао да брзо почне да се смањује број запослених. Само дан након што сам упознао новог власника Остоју Тегелтију зове ме директор и пита да ли остајем при одлуци да напустим фирму и аутоматски добијем већ припремљено решење – прича


Благојевић. „Ибарске новости“ је у то време напустило десетак запослених код којих и данас преовладава уверење да би се ствари много позитивније одвијале да је до краја завршен стратешки посао формирања мреже локалних телевизија. Повод за то биле би уговорне обавезе које је требало поштовати у дужем периоду. Разлози за овакав поступак новог менаџмента који је претходио приватизационом није познат, али провејава уверење да је то учињено и због притиска власти која је у највећој мери утицала на рад директора. Са друге стране незванично се шушкало да су на продају Тегелтији директно утицали министри Предраг Бубало и Велимир Илић. Искуство из две деценије током којих је био биран на руководећа места а затим смењиван са доласком нових власти утицало је на акумулирање незадовољства и све јачи утисак да нема перспективе за напредовање некада веома значајног предузећа. Врло брзо су се обистиниле најгоре слутње, а предузеће након поништења уговора о приватизацији и стечаја променило још два власника. Данас у њему од 140 запослених у време прве приватизације има тек онолико колико би могло да се изброји на прстима руку. У ситуацији кад остаје без сигурних примања Благојевић је принуђен да

ради било шта, а маркетиншко искуство из претходне фирме повод је за покушај да се направи корак напред у овој области. Резултат је први ЛЕД екран у центру града као простор за оглашавање све док због надолазеће економске кризе није почело да пада интересовање. Контакт са медијима није у потпуности прекинут а манифестује се кроз повремене текстове у Политици у време одуства сталног дописника из Краљева. Искуство писања за Ибарске новости довољно је да се, уз прилагођавање форме уређивачком концепту Политике посао заврши на обострано задовољство. И данас, када је већ неколико година одсутан из медија, по који текст за сајт Истиномер служи тек да одржава кондицију. У време кад је већ свима постало јасно да Ибарске новости као предузеће тону све више део бивших рад-

ника са некадашњим директором Славком Јаношевићем формира Краљевачку телевизију. - Имали су све спремно али нису могли да покрену телевизију, а ја сам већ дигао руке од медија. Знао сам колико им је било тешко да покрену причу, па сам се укључио у локалну телевизију која има свој рејтинг и гледаност засноване искључиво на локалним темама у информативном делу. Ту сам провео три године, а после земљотреса у име града добио задужење да одржавам комуникацију са минстром Марковићем. Сваког уторка сам ишао на састанак у његов кабинет због идеје да нон стоп држимо медијску пажњу на Краљеву како би у град стизало што више донација. Тај посао сам по мишљењу многих радио добро све док ми, стицајем околности, није понуђено да дођем у Спортски центар „Ибар“. Идеја је била

61


62

МАГАЗИН 22.6.2014.


да унапредимо посао а кад буде отворена нова спортска дворана у Рибници правимо приход да не би пала на терет – градског буџета – прича Благојевић. Повод за ову понуду било је искуство организације бројних концерата у различитим приликама. Најзначајнији је највећи рок концерт у Краљеву од кога је чист приход од 370 хиљада динара уплаћен у фонд за отклањање последица земљотреса. Дугогодишњи рад на радију и телевизији резултирао је бројним програмским акцијама и познанством са значајним именима српске естрадне сцене што би требало да се покаже као повољност након отвараса новог спортског објекта. Нестанком „Ибарских новости“ у облику у каквом су егзистирале деценијама није нестала и медијска сцена. Она се трансформисала а једна за другом јављале су се бројне и радио и телевизијске станице, повремено и новине. По мишљењу многих сви су, због опште беспарице у друштву, доведени до просјачког штапа, јер више нема клијената који могу да одвоје новац за кампање, а и они који одвајају дају га на кашичицу. Ни градска власт не учествује у финансирању медија на начин на који они то заслужују. Упркос тврдњама да граду ове величине није потребан толики број медија код нашег саговорника преовладава уверење да широка лепеза и лојална конкуренција утичу на квалитетни рад, тежњу ка иновативности, и екслузивности. У ситуацији каква сада влада у Краљеву нема ни лојалне конкуренције нити правог тржишта, а ни медији нису у равноправном положају. Последње две године финансирају се захављујући доброј вољи власти без правог критеријума и пројектног финансирања о коме се прича годинама. Општи утисак о стању на краљевачкој медијској сцени указује да су локални медији остали имуни на оно што се зове сензационализам и таблоидизација. Показали су то у кризним ситуацијама у којима су се понашали изузетно одговорно и коректно. На виши ниво је подигнут и квалитет информативних емисија на телевизији

првенствено због чињенице да је техника напредовала што неминовно утиче на визуелни утисак. Иако се и код новинара примећује зрелост осећа се недостатак ширине у спектру информација које се пласирају. Разлог таквом стању је сазнање да нема довољно могућности да се покрију сви сегменти живота првенствено због све већег броја људи који у потрази за сигурнијом зарадом одлазе из медија. Повод за то је поразно сазнање о изузетно стресном послу који никада није био мање плаћен. - Увек кад објавиш истину некоме ћеш бити непријатељ, а онда се трпе формални и неформални притисци. Сем што је стресно нема ни новца, па људи беже из такве професије па нема кадрова. Телевизија Краљево је некада, захваљујући људима који су креирали програм, а и другим медијским законима, успевала да емитује информације каквих није било на другим местима. Сада кад су националне телевизије на извору информација оне су унифициране и без критичког односа какав је некада постојао – прича Благојевић. Иако се телевизија безброј пута показала као најпопуларнији медиј четири такве на локалној сцени са готово истоветним информацијама показало се као недовољно добро пре свега због чињенице да нема правих новинара који би се упустили у истраживање које захтева много труда, рада, знања, а и ризика. Кад се све споји долази се до поразног закључка о изостанку адекватне награде за труд, па је онима који још нису побегли из медија најлакше да пренесу информације са конференције за медије без икаквог критичког осврта и анализе. Иако структура информативног програма зависи првенствено од уређивачког концепта, и људи који могу да га реализују, приметан је недостатак искуснијих новинара који су спремни да се упусте у авантуру која није адекватно награђена, па сваки рад губи смисао. Човеку који је највећи део радног века провео на одговорним местима у

локалној телевизији не могу да промакну толико пута помињани преноси седница Скупштине града. Још из времена када је радио у медијима залагао се за конкурс којим би се изабрало најбоље решење, а пренос понудио телевизији која би понудила најиновативније. Остале би, ако процене да имају интерес могле да га преузму и емитују без надокнаде. Као опција фигурира и одложени снимак првенствено због оних који због обавеза на послу нису у ситуацији да прате рад парламента. Пажљивом посматрачу стања на медијској сцени не може да промакне чињеница да у новинарству опстају само храбри који знају посао, а материјално су обезбеђени на други начин. Таквих је мало и у целој Србији, а у Краљеву нема оних који би могли да реализују посао на начин како се то чинило пре само деценију или две. - Новинарством може да се бави образован човек без обзира који је факултет завршио. Може да нађе себе у области коју је специјализирао и да је на адекватан начин пренесе, али се бојим да је у стању опште беспарице и немогућности да се од тог посла живи таквих све мање. Послом ће се бавити они који теже сензацијама, пласирају непроверене, јуре тираже и гледаност. Зато имамо скандалозне медије и новинаре, па треба много времена да се вратимо до нивоа да бар може пристојно да се живи од овог посла као у не тако давна времена иако смо и онда имали ниже плати од осталих у јавном сектору – каже Благојевић. Као посебна опасност појављује се тржиште које утиче на гашење бројних медија а ни онима који опстају не гарантује светлу будућност кад предузећа кубуре са ликвидношћу успевајући једва да саставе крај са крајем и изнесу процес производње. У таквој ситуацији немају могућност да улажу у маркетинг. Са друге стране укупан удео локалне самоуправе у финансирању медија знатно је мањи од оног из ранијег периода кад је и то било мало па је и довео до краха најзначајније медијске куће. Т. Радовановић

63


64

МАГАЗИН 22.6.2014.


Краљевчани у свету: Иван Ђаковић (2)

СПОЈ ЛЕПОГ И КОРИСНОГ - Компанија Принцес у флоти има 19 мањих или већих бродова који плове свим светским морима, запошљавају између 900 и 1.200 људи и могу да приме између три и четири хиљаде путника. - На бродовима раде углавном становници најсиромашнијих земаља, Срби, Мађари, Бугари, Босанци, Украјинци, Јужноамериканци, Индијци и Филипинци којих има највише, а једини имају уговор са компанијом по коме им се уплаћује радни стаж. - Ројал принцес може да прими четири хиљаде путника, а на сваком крстарењу их увек има више од три хиљаде. – И собе испод површине мора имају приступ интернету и мрежама мобилне телефоније

Иван Ђаковић

65


У

МАГАЗИН

22.6.2014.

Лос Анђелесу се завршава крстарење, а на пут долази увек нова група туриста, па ни посаде бродова немају превише времена за обилазак града. Кад се томе дода чињеница да је пристаниште прилично удаљено од места која би вредело видети јасно је зашто је овај део света Ивану Ђаковићу мање познат од Сан Франциска чијим заливом доминира у црвено обојен мост Голден гејт. Неколико посета овом граду повод је за закључак да га познаје толико да би и неком од новајлија у овом делу био добар водич. Надомак града је и острво Алкатраз са једним од најчувенијих америчких затвора што посетиоцима овог дела света даје утисак посебног задовољства. Путовања далеким меридијанима пружају могућност за упознавање са различитим културама, а боравак на западној америчкој обали повод за закључак о утиску као да је на другој планети. Људи свих раса, од белих преко црних, црвених и жутих највећу пажњу

66

привлаче при првом сусрету. Сазнање да је на брод ступио да би нешто зарадио често служи као добар коректив повременим изазовима да потроши новац. То је и повод да одустане од посета удаљеним деловима градова у којима пристаје брод. На првом којим је пловио било је педесетак радника из ових крајева, на другом сто до две стотине. Највише их је у ресторанском делу који по правилу упошљава већи број људи него остали делови путујућег града. Разлог томе је што управо у ресторану туристи задовољавају највећи део потреба током путовања док за све остало излазе на обалу. Запослени немају много контаката са путницима сем док их служе у ресторану. Нешто више има најбољи радник у месецу, па је једном приликом и Иван на крају крстарења са капетаном и официрима имао обавезу да испрати и поздрави путнике који се искрцавају. У централном делу брода је огромна дворана, а около терасе са

којих се пружа предиван поглед у подножје где се одржавају различите свечаности. Највећи део брода заузимају путничке кабине и ходници, а мали део атријум са бутицима који неуобичајеним сјајем привлаче велики број посетилаца. Купује се углавном квалитетна роба, често злато, дијаманти и друге скупоцене ствари на које се не плаћа порез што их чини посебно примамљивим. Чланови посаде уз то имају право на додатни попуст од 20 одсто, а нису ретке ни распродаје, па уживају посебну повољност да ексклузивне предмете купе по приступачним ценама. Пажњу путника са дубљим џепом, а и оних радозналих са мање пара, привлачи казино који одаје утисак боравка у Лас Вегасу. Састав путника се од једне до друге туре разликује што неминовно утиче и на места која посећују на броду. Први утисак ипак сведочи да су, поред ресторана, најинтересантнији бутици, златаре и продавнице сувенира, тим пре што


нико од њих на брод није дошао због куповине. На бродској палуби је базен, а поред њега биоскопско платно да би посетиоци из базена могли да погледају по који филм. Забавни део програма употпуњују позоришне представе у сали три пута већој од краљевачке. Путницима се нуде и други забавни садржаји, дискотеке, различити концерти, а за рекреацију теретане, спа центар, терени за голф. Шест месеци на броду довољан је разлог за тромесечну паузу и повратак у Краљево након чега следи одлазак у бродоградилиште надомак Трста одакле креће нови брод компаније која ангажује на хиљаде радника. Трст је деценијама у назад био главно место снабдевања различитим стварима великог броја становника Југославије. Отуда не чуди што се и после толико времена врло често на улици зачује српски језик. Нови брод Ројал принцес усидрен у Монтфалконеу два пута је већи од пре-

тходног. Пре првог путовања радници су били у обавези да га доведу у идеално стање како би у Енглеској могао да прими прве комерцијалне путнике. На првом путовању до Саутемптона на броду су само чланови породица запослених које је компанија частила бесплатним крстарењем. У Саутемптону је разбијањем флаше шампањца о десни бок крузера енглеска принцеза Кетрин озваничила почетак рада и прошетала бродом. Иако није био у прилици да се поздрави са њом Иван Ђаковић је власник посебне дипломе којом се доказује да је као радник присуствовао свечаном поринућу брода. Након гламурозне прославе, уз ватромет и бесплатно пиће за све присутне, брод се упутио кроз Гибралтар у Средоземно море, а онда на једномесечни пут од Шпаније поред обала Француске, Италије и Грчке до Турске. - Имао сам среће да останем већи део времена у официрском ресторану и сазнам за велику борбу како би се

обезбедио рад у делу са најбољим распоредом рада и доста пауза. Једна од битнијих ствари је распоред рада, а овде завршим до десет увече за разлику од колега у другим деловима који раде до после поноћи. Брод је већи од претходног и немам превише слободног времена, јер сваког по потреби шаљу тамо где се укаже потреба. Дуго сам остао у ресторану у коме је обим посла исти као конобара у главном ресторану који има и до три пута већу плату. Добра ставар је што склапаш контакте и зближиш се са великанима, а ја сам због тога добио награду као радник месеца – прича Ђаковић. Иако је седиште америчке фирме која поседује бродове на Бахамима често се назива италијанском јер је 80 одсто официрског кадра из ове земље. Сви бродови се производе у Трсту, а на њима раде углавном становници најсиромашнијих земаља, Срби, Мађари, Бугари, Босанци, Украјинци, Јужноамериканци, Индијци и Филипинци којих има највише, а једини имају уго-

67


68

МАГАЗИН 22.6.2014.


вор са компанијом по коме им се уплаћује радни стаж. Након Рима пут води према Грчкој до Атине, острва Миконос па према Истамбулу и Кушадасију. Логична је жеља да се у сваком месту обиђу значајније дестинације, а посебну неповољност ствара сазнање да то желе и други путници, па се у редовима чекања губи драгоцено време. Долазе и крузери других компанија, па су колоне на појединим местима дуге и по више стотина метара. Ројал принцес може да прими четири хиљаде путника, а на сваком крстарењу их увек има више од три хиљаде. Иако је велики део соба испод површине мора све имају приступ интернету и мрежама мобилне телефоније. Особље чине углавном људи између 22 и 35 година уз одређен број старијих радника који за компанију раде и по 30 година. Пред свако крстарење на брод се укрцава велика количина хране која треба да задовољи потребе и до пет хиљада људи. Стотине палета разноврсних производа се укрцава на брод, а у свакој луци уз таксу и до 15 хиљада долара избацују огромне количине смећа након што се изврши строга селекција. За сваку врсту постоје посебне канте у које се не оставља

храна, а све што преостане баца у море и храни риба. Прво овогодишње крстарење Иван је започео у фебруару на броду Руби принцес. Током три наредна месеца пут води до Кариба, а онда до Скандинавије, од Енглеске преко Даблина у Ирској према северу Европе што је изузетна прилика да се упозна и овај део континента у коме још није био. Након шест месеци проведених на броду следи два месеца паузе, па све из почетка. Главна база компаније Принцес крузес је у Лос Анђелесу, али се води да је на Бермудима. У флоти има 19 мањих или већих бродова који се крећу свим светским морима, запошљавају између 900 и 1.200 људи, а могу да приме између три и четири хиљаде путника. Радницима је у путничким зонама забрањено да говоре било којим другим језиком сем енглеског. - Кад смо прилазили Венецији приметили смо торнада, страшну цев у даљини која се помера по мору. Кад налети јак удар ветра цео брод се накрене, а тањири лете на све стране. Све изгледа толико узнемирујуће да се примећује паника и на лицима оних који су цео живот провели на броду. Људи се сударају, али нико не коментарише ништа док ударају у зид, па један у другог. На броду си, помириш се са свим и наставиш даље – каже Ђаковић. Приликом изласка на копно путници се углавном крећу у групама, па је редак случај да неко закасни на брод, што није искључено, али се дешава да закасни и по неко од чланова посаде и радника на броду. Десило се то двојици колега који су у време слободног дана искористили време да посете место на Азурној обали мало дубље на копну. Иако су добро прорачунали време до поласка брода превидели су могућност гужве на путу и три пута дужи пут аутобусом до луке. Због тачно утврђеног распореда брод није могао да чека, па су остали у луци до поновног доласка. У свакој луци у којој се брод зауставља ради агент компаније који уз уобичајене решава и овакве проблеме. Свако непоштовање

строгих правила повлачи и одговорност, а непрописно понашање повлачи казнене поене, па после једног или два упозорења на озбиљнији прекршај може да уследи и отказ уговора. На броду има најразноврсније хране, а на посебну жељу путника успут увек може нешто да се дода. Хиљаде различитих бифтека, хладних и топлих предјела, супа и морске хране употпуњују намирнице са егзотичних дестинација. Запослени у официрском ресторану имају посебну повољност да једу исто што и официри. И међу многобројним куварима има људи из свих крајева света, а посебно задовољство представља сазнање да има и оних из крајева одакле су и поједини од радника са брода што им омогућава привилегију и конзумирање хране на коју су навикли. Они који су пројектовали бродове по захтеву наручиоца предвидели су све што може да се догоди током крстарења, па је путницима обезбеђан и стални надзор лекара. Посебно изненађен је био наш саговорник када му је на једном од путовања прорадио камен у бубрегу, а болови након три врсте лека уминули за нешто мање од три сата. Једини проблем је сазнање да ни на једном нема стоматолога па су хендикепирани путници који током крстарења осете зубобољу. После пола ноћи готово сви утону у сан сем капетана брода и дежурних официра. Док брод мирно клизи по мирној и као стакло равној површини мора путници уморни од дневних активности одмарају се пред још један незабораван дан. Посебан утисак на средоземној тури оставља пролаз кроз Гибралтар где се при до тада невиђеном заласку сунца готово додирују два континента док на све стране скакућу гибралтарски мајмуни, а у ваздуху осећа тешко описива топлина која цео амбијент чини посебно фасцинантним. И док се црвене и наранџасте боје сунца на заласку мешају са зеленом бојом мора на површини мора се још једино види траг брода око кога раздрагано плови јато делфина. Т. Радовановић

69


70

МАГАЗИН 22.6.2014.


71

Фото: М. Радовановић


IN MEMORIAM

МАГАЗИН

22.6.2014.

МИХАЈЛО МИША БЛАМ

72

1947 - 2014


73


74

Миша Блам

МАГАЗИН 22.6.2014.


На вест о смрти уметничког директора фестивала „ЏезИбар“

- Љубав према музици као професији код деце је најчешће плод тероризма родитеља. - Препорука Херберта фон Карајана исписана на парчету папира довољна да може да уђе у било који светски оркестар. - Саучесник у злочину који ће изменити српску народну музику коју је дефинитивно напустио у време кад је добила карикатурални изглед, а људи почели да се понашају на начин који не прија никоме. - Музичар је као чергар који се стално креће, јер не остаје дуго тамо где не може да егзистира, па му је и домовина свуда где се у одређеном тренутку најбоље осећа. „ЏезИбар“ нико неће моћи да заустави. - Може цео град да се поруши до даске, а са шамлице ће певач певати пред рушевином. - Људи су певали и у логорима, јер је то потреба да човек опстане

Фото: М. Радовановић

ЖИВОТ ПОД СРЕЋНОМ ЗВЕЗДОМ

75


МАГАЗИН

22.6.2014.

Д

76

обре вести брзо се шире, оне лоше још брже. Зато је и вест о смрти Михајла Блама у четвртак 19. јуна потресла пре свега оне који су гу познавали, а равнодушни нису били ни они који су само негде у крајичку свести чували сазнање да су бар једном чули његово име. У време кад су Краљевчани очекивали да већ почетком јула, по четврти пут, дочекају уметничког директора фестивала „ЏезИбар“ стигла је вест која је изазвала буру тешко описивих осећања, пре свега оних које изазива чињеница да у овој средини више никада неће видети човека кога су почели да сматрају својим. А својим су почели да га сматрају већ после првог фестивала у јулу 2011. године. Већ први долазак еминентног уметника био је повод за разговор са њим, а одушевљење са којим је говорио о краљевачком фестивалу добар повод да се подсети на њега. У то време Миша Блам је поносно устврдио да је рођен под срећном звездом која се нажалост, после 67 година, заувек угасила. Или можда није јер ће међу краљевачким, а и другим, љубитељима џеза она увек светлети. Пре само три године Миша Блам је са поносом говорио како је пет генерација урбане београдске породице Бламових уграђено у Музичку школу „Станковић“ чији су ученици кроз ривалство са вршњацима из „Мокрањца“, константно покушавали да докажу колико су квалитетни. Чврсто уверен да се љубав према музици као професији код деце не рађа, већ је најчешће плод тероризма родитеља, Миша је први доживљај музике осетио када је његов отац, врсни виолиниста, хоровођа и професор, одлучио да његов првенац настави породичну традицију. Јула 2011. године Миша је категорички тврдио да је тај терор осетио још као четворогодишњак који је врло брзо доказао да је успешно неуспешни виолиниста. Те 1951. године било је готово забрањено бити леворук, поготово кад је у питању виолина, а Миша је био управо то, како каже, непоправљиви левак. Зато је ваљда на пријемном ис-

питу на одсек виолине инструмент узео погрешном руком тако да није успео да одсвира ни један исправан тон. Све је звучало тотално наопако да је већ при првом покушају да покаже таленат доживео потпуни фијаско и добио титулу неталентованог. Уплакан и разочаран, помало бесан више због нове титуле него неуспеха, чврсто је одлучио да више никад неће крочити преко прага било које музичке школе. Још једном се показало да сила Бога не моли па је, после батина које

памти и шест деценија касније, ипак одлучио да промени мишљење и прескочи онај толико мрски праг да би са успехом завршио нижу, па потом средњу музичку школи, али у класи клавира. Ретки су они који након клавира пригрле контрабас, а разлог зашто је то учинио Блам било је очево бављење позориштем. Још пред крај основне школе био му је потребан контрабасиста оркестра који је наступао у представи „Дорћолска посла“. Иако је само


статирао држећи контрабас близина инструмента припијеног уз тело толико га је обузела да се, признаје, са 14 година толико заљубио у њега и саопштио оцу да баш то жели да усавршава. Само три године биле су довољне да заврши две ниже и четири средње школе, упише академију и настави усвршавање у Белгији где је и магистрирао. Са подоста искуства, поготово оног међународног, ауторитативно тврди да је током каријере срео велики број

различитих људи који у себи носе изузетну количину вредности иако нису успели да је покажу другима. За разлику од њих Миша Блам је, бар што се музике тиче, одувек тврдио да је рођен под срећном звездом, јер се још за време школовања и наступа у школском оркестру упознао са свим моћима класичне музике. Велика срећа била је да га је за будућа времена са изузетним стрпљењем обликовао врсни музички педагог Јурај Печевски. Након уписа на музичку академију на

њој се нашао и Печевски, а декан Душан Сковран, који је управо формирао камерни ансамбл, појавио се као други мецена и младог Блама уврстио у оркестар. Посвећеност музици била је до те мере изражена да је професор већ на другој години студија успео да издејствује значајну стипендију за наставак усавршавања у Белгији одакле се вратио као један од најбољих басиста. Био је то довољан разлог да, након успешне аудиције у Берлину, као једини Југословен добије значајно место у оркестру легендарног Херберта фон Карајана. Звезда која је водила Блама ка бесмртности полако је кретала преко океана према Њујорку, а Миша судбински везан за њу кренуо са препоруком Карајана, исписаном на папиру, која је омогућавала да уђе у било који оркестар. Иако то парче папира није имало никаву употребну вредност, због чињенице да је упловио у неке друге музичке воде, до последњег дана га је чувао као посебно вредну реликвију. Повод за то је сазнање да је велики Карајан у животу написао само четири таква писма. - Са лепом уштеђевином отишао сам у Њујорк и прва четири месеца радио као шанкер. Успео сам да будем један од најбољих на Менхетну тако да је, кад сам добио први посао као студијски музичар, власнику ресторана било жао што одлазим. Био сам спретнији, лукавији и успешнији чак и од оних који су бољи од мене, упознавао велике музичаре и са њима радио три године – причао је са одушевљењем Блам. Средином седамдесетих година Југославија се, као ни једна источноевропска земља, развијала толиком брзином и све више почињала да личи на Америку, бар кад је џез музика у питању. Био је то Бламу довољан разлог да схвати како може много више да уради у земљи чији главни град није мимоишло ни једно значајно име из било које врсте уметности. Један за другим ницали су различити музички фестивали, а Блам се успешно бавио широком лепезом музичких жанрова,

77


22.6.2014.

МАГАЗИН

78

народном и класичном, џез и поп музиком. На питање како оцењује тај период одговорио је да се по мало осећа као саучесник у злочину који ће изменити српску народну музику, јер је начин на који је свирао одударао од стила примитивног басисте. - Снимио сам скоро 500 плоча, а свима који су данас значајна имена народне музике снимио прву, а затим и остале плоче. То је врло значајан период у мом животу после кога, крајем шездесетих година прошлог века, долази фаза џеза. Народну музику сам дефинитивно напустио 1976. године у време кад је добила карикатурални изглед, а људи почели да се понашају на начин који не прија никоме. Заувек сам отишао из једне и отишао у другу музичку област, а ни на војној мапи не постоје места у којима нисам гостовао – говорио је Блам. Џез музика никад није могла да се пореди са другим музичким жанровима. То није био разлог за бројне концерте, од којих неке сматра

историјским. Најважније је увек било, потврђује мало шаљивим тоном, да у публици буде бар једна особа више од оних који се налазе на бини. У таквим условима културу је схватао ка мисионарство које гради публику у настојању да код што већег броја потенцијалних љубитеља створи осећај за разумевање поруке која им се шаље. Током дугогодишње музичке каријере Миша Блам је наступао са бројним музичким великанима чија су имена уписана златним словима у историју џеза. Делили су и добро и зло, некад мање а некад више, не ретко и само по десетак долара за наступ. Значајан део интернационалне каријере врсног контрабасисте, и музичког педагога, везан је за Израел. Иако се од увек декларисао као српски патриота, што није у свим временима било популарно, покушавао је да објасни како је џез музичарима сасвим свеједно одакле потичу. Све њих везује иста психологија, менталитет, понашање и емоције, па се ни у једном тре-

нутку не појављује питање народности, расе или религије. У Израелу као земљи која има 20 хиљада незапоселних виолиниста, а на сваком ћошку свира по неки изузетан камерни оркестар, успео је да сира са најпознатијим музичарима и никада није имао проблема. Блам потврђује да је музичар као чергар који се стално креће, јер не остаје дуго тамо где не може да егзистира. Зато му је и домовина свуда где се у одређеном тренутку најбоље осећа, а Блам се најбоље осећао на сваком од пет континената на којима нема земље у којој није био. О томе сведоче пријатељи из 140 земаља и више од педесет кључева станова широм света у које је увек могао да уђе. Када се 2011. године родила идеја о првом џез фестивалу у Краљеву Миша Блам је са одушевљењем пристао да помогне и као уметнички директор омогући гостовање значајних музичара из земље и иностранства.


- Без обзира на лични афинитет градских отаца, или значајнијих људи, три фестивалска дана показала су да постоји одређен број оних којима ово недостаје. Људи су били у препуној загушљивој сали и нико није напустио концерт ниједног тренутка. Ако свако вече упорно долази по 500 људи, а има и оних који из разних разлога нису могли да дођу, овде нико не може да негира чињеницу о постојању пар хиљада оних којима то представља духовно задовољство. То је довољан разлог да се, за мале паре, сваке године одради по једна величанствена прича. Ми смо људи који имамо причу о томе да нечији лични афинитет може да диктира неке ствари – говорио је Блам покушавајући да убеди нашег репортера да „ЏезИбар“ има перспективу. - Ја сам та перспектива и нико више ово неће моћи да заустави, јер сам решио да фестивал траје. Ако сам финансирао своје књиге, џез лист, школу, финансираћу и фестивал, јер је то моја борба против медиокритета и личног

укуса. Не постоји право на лични укус. Постоји право на естетику, на културу и обавеза да се неко нечим бави. Може, фигуративно речено, цео град да се поруши до даске, на шамлицу ћемо да поставимо певача и певаћемо пред рушевином. Људи су певали и у логорима, јер је то потреба да човек опстане. Скромних седам, осам хиљада евра за долазак више од 30 музичара из 4 земље света, и три дана да пршти од џеза, је сигурно уложено добро – био је убеђен пре три године. Као непоправљиви оптимиста увек је гледао напред и планирао нешто ново. Увек му је било важно да истраје у реализацији онога што је замислио, али и буде довољно флексибилан прилагођавајући се свакој ситуацији. Због тога му ваљда никада и није било досадно, па је с поносом тврдио да не може да упадне у „плаву фазу“ незадовољника и депресивца. Све то довољан је повод за закључак да нема начина који би га довео у ситуацију и да размишља, а камоли да се одрекне идентитета и престане да свира.

Миша Блам, а и бројни наследници, у битној мери су утицали на физиономију српске музичке сцене, највише кад је џез у питању. Они млађи су, као и он у једном периоду живота, отишли ван граница земље у време много теже од оног када је почињао Миша Блам. Све то није могло да га отргне од утиска да ће се и они једног дана вратити и оставити ресторане у којима перу судове да би могли да зараде по који долар, или евро. Свака политика може бити довољно моћна, али не може да убије историју и оно што било који народ рађа. Ни у Србији више не живе клинци који само дижу три прста и певају Цецу. Има и оних који врло добро знају шта је едукација, говорио је пре непуне три године у Краљеву Михајло Блам, човек који је необичном инструменту поклонио читав живот. Пажљивом посматрачу је то било јасно већ при првом сусрету са физиономијом која је указивала на нераскидиву везу са контрабасом. Т. Радовановић

79


22.6.2014.

МАГАЗИН

80

Алексадар Матић


Краљевачка музичка сцена: Александар Матић (1)

- Капелник је седамдесетих година прошлог века био закон, а сваки члан оркестра морао да има сако, кравату и изгланцане ципеле. - Пре него што ангажује оркестар директор хотела је прво гледао шта имају од инструмената и како су музичари обучени. - Из вечери у вече је у ресторану „Чачанка“ на Ибарској магистрали наступала друга певачица, било је лудило од пара, али и од туча, ломова и свега осталог. - Свако вече су међу гостима били значајни људи почев од команданта Аркана преко Гишке и Белог

Фото: М. Радовановић

ЖЕСТОКИ МОМАК НА ЕСТРАДНОЈ СЦЕНИ

81


82

МАГАЗИН 22.6.2014.


О

д кад постоји музика постоје и групе активних учесника на музичкој сцени које се приклањају неком од жанрова, у локалним оквирима највише онима који се тичу забавне, или народне музике. И ма колико да је Краљево изнедрило значајних појединаца у првом, много је познатије по онима који су остварили вредне резултате у другом жанру. Поред певача, инструменталиста и композитора који су познати широком кругу љубитеља ове врсте музике и ван граница земље знатно је већи број интерпретатора који нису достигли врхунске домете, а ипак оставили значајан траг на музичкој сцени. Међу такве сигурно спада Александар Матић који је први хонорар у виду неколико коцки шећера зарадио као четворогодишњак у бакалници поред Лазовића кафане на месту данашње Мале пијаце у Улици војводе Степе певајући у то време веома популарну песму „Крца, крца нова кола“. Прве знаке музичког талента још у основној школи је приметио наставник музике Гордан Станковић и Матићу предложио упис у прву генерацију Ниже музичке школе. О тим данима из 1963. године сведочи само још датум на згужваном новинском листу у коферу чешке виолине који је служио као подметач за инструмент. Годинама се кофер са виолином премештао из једног у други део стана све док власник инструмента није постала Матићева унука. Ученици прве генерације су се током школовања често селили из једне зграде у другу. Почели су у згради некадашњег Среског одбора, преко пута Основне школе „4. кра-

љевачки батаљон“, да би наставили на спрату Хотела „Париз“ и коначно се скрасили у згради данашње Дирекције за планирње и изградњу „Краљево“. Прва генерација Ниже музичке школе изнедрила је касније познате краљевачке музичаре од којих је најдаље отишао Лазар Ристовски. Међу њима су били и гитариста Света Томић Каубој, трубач Жика Антић, тромбониста Светислав Раденковић, саксофониста Драшко Кошанин и његова супруга Весна, потом Драган Јанићијевић, данас члан дувачког оркестра „27. септембар“ који је још у то време, али под другим именом, основао тадашњи директор Музичке школе и врсни педагог Бранко Младеновић. Кад је 1965. године основан, у знак сећања на сличан који је прве ратне године из Краљева у пуном саставу поред немачких стража на ибарском мосту успео да се пробије на ослобођену територију, први чланови су били управо ученици прве генерације Ниже музичке школе. Оркестар је наступао на манифестацијама поводом обележавања значајних догађаја из Другог светског рата, откривању споменика у Мрсаћу и Ратини, али и сахранама значајних Краљевчана извођењем посмртних маршева и композиција Шопена и Бетовена. Последњи поздрав преминулима био је шанса да се зараде средства за куповину бољих инструмената. - За тај период ме везује много лепих дана, али и сећање на много батина које сам добио од директора. Лаза Ристовски који је је у оркестру свирао саксофон пред пробу узме хармонику, а ја гитару, па засвирамо „Дилајлу“ од Тома Џонса. Директор Младеновић је имао аверзију према свакој врсти музике различитој од класике, па увек добијем батине – сећа се Матић. Иако је отац био директор „Винара“ почетком шездесетих година се живело скромно, па није било могућности за наставак школовања у Крагујевцу у време кад у Краљеву још није постојала средња музичка школа. Већ почетком седамдесетих година

пршлог века Лазар Ристовски и Александар Матић ће као најмлађи постати чланови дуги низ година водећег краљевачког ансамбла „3+3“. Голобради дечаци, још средњошколци, наступали су тек једну сезону обузети сазнањем да су били учесници својеврсне музичке Бундес лиге. Бунтовна природа је већ на почетку другог разреда гимназије довела до проблема који су резултирали преласком у Школу ученика у привреди, али се ни ту, због проблема о којима данас нерадо говори, није задржао дуго. Решење је пронађено у Крагујевцу где је након заната похађао и, са првом генерацијом ученика, завршио Електротехничку школу. Незахвалан положај после смрти оца био је довољан разлог да са гитаром и појачалом крене у неизвесни свет музике у коме ће остати до данашњих дана, да би током ни мало лаке каријере као инструменталиста ван Краљева наступао у четрдесетак различитих оркестара. У првом је био најмлађи члан уз две певачице које су на смену ударале у бубњеве, два хармоникаша и саксофонисту. Гитара фендер стратокастер и појачало су стигли из Лондона што је био довољан разлог да са сигурношћу очекује сваки ангажман. - Од почетка 1973. године сам, сем паузе за војску, свирао по хотелима. Наступ се отварао програмском музиком, а завршавао са народњацима. Док сам наступао као пратећи вокал публика је више волела да певам соло, али капелник није дозвољавао јер је био љубоморан. Зато сам певао други глас уз свирку и забавњаке. Међу двадесетак песама Мише Ковача и Кемала Монтена нашао би се и по неки страни забавњак. Капелник је у то време био закон, а сваки члан оркестра морао да има сако, кравату и изгланцане ципеле. Пре него што ангажује оркестар директор хотела прво гледа шта имамо од инструмената и како смо обучени, јер су у 98 одсто случајева, као и данас, били антислухисти. Били су на положају и ако им се свиди певачица узму оркестар, као уосталом и данас –

83


84

МАГАЗИН 22.6.2014.


прича Матић. Ригорозни захтеви хотела подразумевали су познавање различитих области народне музике, босанске севдалинке, староградске и старе српске песме, војвођански и румунски фолклор, али и руске романсе. Велики утицај на Матића, који се све више окретао вокалној интерпретацији, имала је једна од најстаријих краљевачких певачица Милка Миловановић, која је још пре двадесетак година у овом послу, после довољног броја година, стекла право на пензију. Преговоре са директорима хотела водио је шеф оркестра, а музичари наступали за месечну плату у периоду који је договорен. Приближавање рока када се завршава ангажман био је прилика да се угоститељским објектима у околним градовима пошаље писмо понуде и позив директорима да се на лицу места увере у квалитет оркестра. Тако су у Горажде долазили директори из Фоче, Требиња, Гацка, Дубровника, Вишеграда, Ужица... Кад се постигне договор и одреди плата наручилац посла је имао обавезу да, у складу са важећим прописима, испуни све обавезе у смислу уплате доприноса за пензијско и здравствено осигурање. - Радио сам са Македонцима у Вишеграду, са другима на Бикавцу, Чајничу, Фочи и Гацку где сам половином седамдесетих година упознао Вука Драшковића. Кад завршимо у неком хотелу проведено време се упише у радну књижицу и тако редом. Углавном сам радио на простору од Чачка преко Ужица до Вишеграда, Чај��ича, Горажда, Рогатице и Хан пијеска. Функционисала је Шарганска осмица, па сам на посао одлазио возом – прича Матић. Хотели највише категорије грађени су у различитим деловима земље, често и у мањим местима, па је и данас популарна изрека да тешко може само да се окречи све што је у то доба направљено. Пријатан амбијент у луксузним хотелима, а и солидан стандард припадника средње класе, привлачили су велики број посетилаца у новоотворене објекте. Све то је пред музичаре постављало високе захтеве

по питању разноврсности, али и квалитета репертоара. Пара никад није превише, па нису избегаваали да између два примамљива хотелска ангажмана засвирају на неком од веома богатих породичних весеља. Аца Матић се са сетом сећа времена када се на ледини свирало на суво без озвучења. Садашњој генерацији музичара мало значе имена као што су Рајо певач, Саво из болнице, Жико кондуктер, а баш они су били прва постава свирке на суво приликом крштења код Премовића у Чукојевцу. Сећа се наш саговорник првог појачала краљевачке „Механике“ постављеном на столу, али и првих микрофона који су се добијали уз магнетофон. Много касније су се појавили „меаци 666“ са траком и ехом и врхунски „зенхајзер“ микрофони који и у данашње време представљају право богатство. Са већ довољно музичког искуства пред крај седамдесетих година Матић размишља о свом оркестру а први је, уз тројицу колега из Краљева, Група Мрак која наступа по ресторанима у околини, преко лета и на црногорској обали. На репертоару су песме Рокера с Мораву, Здравка Чолића, Ју групе, Бијелог дугмета. Група је постојала три године након којих је Матић водио оркестар у Каргујевцу да би након четири месеца свирке у Ресторану „Чачанка“ на Ибарској магистали на извесно време гитару обесио о клин. - Ту сам се оженио са газдином ћерком и прекинуо да свирам. Каријеру су тек почињали Ангел Димов, Нада Топчагић, Весна Змијанац, Снежана Ђуришић, Славица Микшић, Аземина Грбић. Свако вече је наступала друга певачица, било је лудило од пара, али и од туча, ломова и свега осталог. У ресторан је долазила цела гарда жестоких београдских момака од којих сада има само троје живих. Био сам газда у кафани коју ми је поверио таст и свако вече се тукао по неколико пута, јер сам морао да браним госте све док нисам ангажовао браћу Шошкиће као обезбеђење. Свако вече су међу гостима били значајни људи почев од коман-

данта Аркана преко Гишке и Белог до осталих који су били и моји пријатељи. Осавио сам музику, јер ми супруга није дала да приђем бини, прво због певачица. Моја обавеза је била да се старам о раду кафане, а све је функционисало беспрекорно – прича Матић. „Чачанка“, данас „Кнежевина“, била је тридесета по реду од Краљева ка Београду са музиком, а радила боље од свих осталих. У њој су наступали Гоца Божиновска, Вена Змијанац, Шабан Шаулић, Мирослав Радовановић, Ангел Димов, Добривоје Топаловић, Нада Топчагић, Шемса Суљаковић, Шериф Коњевић, Кемал Маловчић, Зоран Калезић и бројни други певачи који су снимали у студију Саше и Миње Суботе преко пута магистрале иза кафане „Шумадинка“. Нешто више од три године у новом послу било је повод за размишљање да прода гитару и потпуно се посвети кафани са 300 места која је постала култно састајалиште жестоких момака. Били су, прича Матић, нормални људи који направе велики цех, али никад не остају дужни. - Били су господа. Радили су и за службу, али никад нису правили проблеме, јер сам заузео став због каквог није могло ни да дође до проблема. Командант је седео за мојим столом, а ја са њим колико сам имао времена након што обиђем сваког госта. У ресторану су радила три конобара, двоје у шанку и петоро у кухињи. Требало је набавити робу и припремити све за госте, а доводио сам и конобаре из Краљева који су овде имали проблеме. Са свима сам и данас у контакту и сви ме поштују и цене – каже Матић. Дугогодишња каријера пуна је необичних ситуација и анегдота, никад и значајних проблема. Каријеру је већ са девет година почела да гради Снежана Ђуришић коју је Матић касније довео у „Чачанку“. Била је, каже, толико надмена да није хтела да прилази столовима због чега би изостао бакшиш који су музичари делили на крају радног дана. Био је то повод да се пожали власнику ресторана, али не и да добије бакшиш. Т. Радовановић

85


86

МАГАЗИН 22.6.2014.


87

Фото: М. Радовановић


МАГАЗИН

22.6.2014.

На репертоару биоскопа

88

Како да дресирате свог змаја 2 Поподневна пројекција од 18 сати резервисана је за стопетоминутну анимирану 3Д авантуру „Како да дресирате свог змаја“ филм направљен компјутерском анимацијом по истоименом роману Кресиде Кауел из 2003. који описује свет снажних Викинга и страшних змајева. Главни јунак је Штуцко викиншки тинејџер, син викиншког поглавара са острва Берк на коме је борба са

змајевима, због заштите оваца, део свакодневног живота. Штуцко жели да, по традицији убије змаја, докаже своју част према оцу и племену, и буде прихваћен. Пошто ради код ковача израђује топ за који остали не верују да справа може бити корисна. Кад сретне рањеног змаја не убија га, него се спријатељи са њим тако да се његов свет окреће наглавачке. Отац га пребацује међу омладину коју спрема да нађу гназдо змајева и убију их да би престо рат. Уверен да змајеви нису зли Штуцко се враћа у шуму и сусреће змаја којег није убио, а који не може

да лети. Док га подучава и остали змајеви постају захвални, па отац не успева да пронађе гнездо. Кад Викинзи сазнају да је Штуцко у вези са змајем који их одводи до гнезда где убијају главног змаја да би након тога сви почели да живе у слози. Узбудљиво друго поглавље епске трилогије враћа нас у фантастични свет Штуцка и Безубог на острву Берк, пет година након што су се успешно помирили змајеви и Викинзи. Док Астрид, Шмркавко и остали чланови екипе стално изазивају једни друге у тркама змајева, новом омиљеном контактном


спорту на острву, нераздвојни Штуцко и Безуби крстаре небом откривајући нове светове. Након што у једној таквој експедицији открију тајну ледену пећину, кућу стотина нових змајева и њиховог мистериозног вође, двојица пријатеља наћи ће се у центру битке којој је циљ да се заштити мир. Једино ако удруже снаге њих двојица имају снагу да промене будућност змајева и људи. Гласове анимираним јунацима позајмили су Александар Срећковић Кубура, Даница Максимовић, Предраг Васић и други

Удар љубави Средовечни разведени предузетник Ричард радује се пензији и уласку у миран и безбрижни део живота. Последњег дана на послу доживљава непријатно изненађење кад сазна да је жртва преваре и да су му нестале паре из пензионерског фонда. Уз помоћ бивше жене Кејт ухватиће се у коштац са проневеритељима, али и покушати смислити начин како да се дочепа пара за живот. Прослављена двострука Оскаровка

Ема Томпсон и шармантни Пирс Броснан први пут су заједно у филму који је права мешавина романтичне комедије, слепстика и акције која ће посетиоце оставити приковане за седишта у биоскопу, али и побољшати расположење и улепшати им вече. Поред Броснана и Томпсонове у романтичној комедији коју је режирао Џоел Хопкинс играју још Тимоти Спал и лепотица Елеонор Матсура. Филм се у краљевачком биоскопу приказује до 18. јуна од 21,30, а за улазницу је довољно одвојити 250 динара.

89


Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

22.6.2014.

У САОБРАЋАЈУ НЕСТАЛО ДВА МИЛИОНА ДИНАРА

90


леко већи него у претходним недељама. Подаци полицијске управе Краљево сведоче о познатим извшиоцима чак 15 од укупно 32 евидентирана дела општег криминала. Број прекршаја у бласти јавног реда и мира истоветан је са бројем евидентираних кривичних дела и док је девет туча исто колико у седмици раније број прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали више је него удвостручен. Иако је број од осам саобраћајних незгода тек за две већи него у претходном статистичком периоду материјална штета процењена на више од

два милиона динара је двадесетоструко већа. У по пет саобраћајних незгода са повређеним лицима, и само материјалном штетом, једна особа је задобила тешке телесне повреде док су оне код преосталих шест окарактерисане као лакше. Слику о безбедности саобраћаја употпуњује податак од 144 прекршаја што је за само један мање него седам дана раније. Мало светла на слику о стању јавне безбедности баца сазнање да Ватрогасно-спасилачка јединица није имала потребе да интервенише. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Н

едељама у назад у седмичним статистичким прегледима стања јавне безбедности на подручју града Краљева као облик криминогеног понашања не фигурира привредни криминал. Није познато да ли је то резултат појачане активности инспектора криминалистичке полиције, или сазнање да у привреди више нема шта што би било повод за вршење кривичних дела. Сазнање да је у периоду од 9. до 15. јуна тек за један мањи број евидентираних кривичних дела много је мање важан од сазнања да је успех у откривању починилаца да-

91


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређуј��: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


MagazIN 119