Page 1

МАГАЗИН Година II * Број 109 * 27. април 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


2

МАГАЗИН 27.4.2014.


Краљевачки

МАГАЗИН

се чита у више од пола света...

... и Индији

3


МАГАЗИН 27.4.2014.

П

4


Србија и европске интеграције

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА ПОГЛАВЉЕ 3 – ПРАВО ПОСЛОВНОГ НАСТАЊИВАЊА И СЛОБОДА ПРУЖАЊА УСЛУГА лобода пружања услуга је једна од четири основне слободе које омогућавају функционисање унутрашњег тржишта Европске уније, а обухвата и право пословног настањивања у било којој држави чланици. Пословно настањивање значи право започињања и обављања делатности у било којој држави чланици. Због тога државе чланице треба да обезбеде право оснивања привредних друштава за држављане и правна лица из Европске уније у било којој држави чланици, као и слободу пружања прекограничних услуга без ометања од стране националног законодавства, уз изузетке наведене у уговору. Кључни елемент правних тековина Европске уније у овој области је Директива о услугама на унутрашњем тржишту, која се у великој мери заснива на судској пракси Европског суда правде. Циљ Директиве је да у пружању услуга успостави јединствено унутрашње тржиште, отклањањем правних и административних препрека развоју услужних делатности између држава чланица. Директива представља хоризонтални инструмент који покрива широк спектар различитих услуга и утиче на значајан број националних закона и прописа. Правне тековине Европске уније у

С

овом поглављу предвиђају правила о регулисаним професијама, како би се обезбедило узајамно признавање професионалних квалификација између држава чланица. За одређене, регулисане професије, је неопходно да буде спроведен минимални заједнички програм обуке, како би квалификације биле аутоматски признате у свим државама чланицама. Директива о признавању професионалних квалификација представља кључни законодавни акт у овој области. Правна тековина Европске уније о поштанским услугама има за циљ да обезбеди пружање универзалне поштанске услуге и успостављање унутрашњег тржишта поштанских услуга и висококвалитетне поштанске службе за крајње кориснике. Успостављање независног националног регулаторног органа у овој области представља кључну тачку правилног спровођења правних прописа и доброг функционисања националних тржишта поштанских услуга, а на крају и унутрашњег поштанског тржишта. Преговарачку групу за пословно настањивање и слободу пружања услуга предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе, који се именују из реда представника Мини-

старства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Чланови Преговарачке групе су представници Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства саобраћаја, Министарства правде и државне управе, Министарства здравља, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства културе и информисања, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства омладине и спорта, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичког геодетског завода, Агенције за привредне регистре, Националне агенције за регионални развој, Републичког геодетског завода, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Приступањем државе Европској унији, у области прекограничног пружања услуга привредним субјектима

5


МАГАЗИН

27.4.2014.

те државе, омогућено је слободно пружање услуга у свакој држави чланици, а да се у њима пословно не настањују. Пружалац услуге може да прекогранично пружа услуге користећи се професионалним квалификацијама, по правилу без њиховог додатног признавања у тој држави чланици, а држава прималац може да затражити да од пружаоца услуга да пријави пружање услуга, уз подношење доказа о држављанству, професионалним квалификацијама и пребивалишту у матичној држави. Уколико делатност има утицај на јавно здравље или безбедност, држава чланица има право да испита степен његових професионалних квалификација, као и да затражи да пружи доказе о осигурању од професионалне одговорности. Право пословног настањивања

6

омогућава пословним субјектима државе чланице да започну и обављају привредне делатности на стабилан и континуиран начин у једној или више држава чланица Европске уније. Признавање стручних квалификација стечених у матичној држави је један од предуслова за оснивање пословног пребивалишта за обављање регулисаних професија у другој држави чланици. Лекарима, стоматолозима, фармацеутима, ветеринарима, архитектама, медицинским сестрама опште неге и бабицама, квалификације ће у другим државама чланицама бити, по правилу, аутоматски признате. Регулисане професије које не улазе у систем аутоматских признавања квалификација признају се у другој држави чланици по општем систему признавања, а професионалне

квалификације ће бити признате ако је висина стручне оспособљености најмање једнака висини потребној у другој земљи чланици. У области поштанских услуга, обавеза државе чланице је да обезбеди једнаку могућност обављања поштанских услуга између више пружалаца, ради побољшања квалитета поштанских услуга звог намере да се постигне потпуна либерализација услуга како би постале доступне потрошачима под што повољнијим условима. С тим у вези, целисходно је да се јавни оператери припреме за изазове које доноси потпуна либерализација поштанског тржишта, не доводећи при том у питање обезбеђивање доступности и пружања универзалних поштанских услуга.


ПОГЛАВЉЕ 4 – СЛОБОДА КРЕТАЊА КАПИТАЛА Слобода кретања капитала је једна од четири слободе на којима је засновано функционисање унутрашњег тржишта Европске уније. Преговори о приступању се у овом поглављу пре свега односе на усклађивање прописа из области кретања капитала и текућих плаћања, као и на борбу против прања новца и финансирања тероризма. Правне тековине су у овој области засноване су на одредбама Уговора о функционисању Европске уније. У области слободног кретања капитала, државе чланице имају обавезу да, уз неке изузетке, уклоне сва ограничења кретања капитала и унутар Европске уније и између земаља чланица и оста-

лих земаља. У номенклатури кретања капитала су према економској природи класификоване активе и пасиве на које се односе и обухватају директна улагања, улагања у некретнине при куповини зграда и земљишта и изградњи зграда од стране приватних лица за стварање добити или лично коришћење. Ова категорија обухвата право на плодоуживање, олакшице и право на градњу, трансакције хартијама од вредности којима се уобичајено тргује на тржишту капитала, трансакције уделима друштава за заједничка улагања, трансакције хартијама од вредности којима се уобичајено тргује на тржишту новца,

трансакције по текућим и депозитним рачунима код финансијских институција, кредите који се односе на комерцијалне трансакције или на пружање услуга у којима учествује резидент, финансијске зајмове и кредите, јамства, остале гаранције и право залоге, трансфере за извршење уговора о осигурању, кретање личног капитала, физички увоз и извоз финансијске имовине и остала кретања капитала као што су ауторске накнаде, одштете у случајевима када се могу сматрати капиталом и слично. Правним тековинама су уређена и питања у вези са услугама плаћања на унутрашњем тржишту, а на тај начин се

7


27.4.2014.

МАГАЗИН

8

успоставља основа за стварање ширег европског тржишта за плаћање. Текућа плаћања се односе на текуће послове односно послове закључене између резидената и нерезидената који у основи немају за циљ пренос капитала. Дефинисана су правила повезана са свим услугама националних и прекограничних плаћања у Европској унији са циљем да да прекогранична плаћања постану лака, ефикасна и сигурна као „национална“ унутар земаља чланица, док се истовремено побољшавају права корисника на коришћење услуга плаћања. Настоји се да се побољша конкуренција, отварањем тржишта плаћања ка новим учесницима, тако да се подстиче повећање ефикасности и смањење трошкова, и успоставља неопходна платформа за јединствену зону за плаћање у еврима. Прописима Европске уније о прекограничном плаћању отклањају се разлике у наплатама за прекогранична и национална плаћања у еврима до одређеног износа, а то се примењује на сва електронска плаћања као што су преноси кредита, директних дуговних салда, плаћања посредством дебитних и кредитних картица и подизања готовине на банкоматима. Применом ових правила потрошача који обавља прекогранично електронско плаћање у еврима та операција кошта исто као када обавља одговарајуће плаћање у еврима у својој земљи. Правним актима Европске уније уређена су и питања о оснивању, обављању делатности и надзору пословања институција за електронски новац. У области спречавања прања новца и финансирања тероризма, од банака и других економских оператера се захтева да идентификују клијенте и пријаве одређене трансакције, нарочито када се ради о предметима високе вредности или великим готовинским трансакцијама. Кључни захтев за борбу против финансијског криминала је делотворан административни капацитет и капацитет за примену прописа, укључујући и сарадњу између органа који обављају надзор, органа који спроводе законе и тужилаштва. Преговарачку групу за слободно

кретање капитала предводе председник и секретар Преговарачке групе, који се именују из реда представника Министарства финансија, а заменик председника и заменик секретара именују се из реда представника Народне банке Србије. Чланови Преговарачке групе су представници Министарства финансија, Народне банке Србије, Министарства унутрашњих послова, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства правде и државне управе, Комисије за хартије од вредности, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције

Корист и резултат за Србију Да би нека држава приступила Европској унији неопходно је оствари потпуну либерализацију капиталних кретања. Ова либерализација омогућава отварање рачуна у иностранству, одобравање кредита нерезидентима, уношење и изношење готовог новца без ограничења. Истовремено је неопходно држављанима земаља чланица Европске уније у погледу стицања права својине на непокретностима обезбедити исти третман као и домаћим. Чланство у Европској имаће ефекте за све учеснике финансијских тржишта, као и за грађане, предузетнике, инвеститоре, односно кориснике финансијских услуга. У складу са укидањем ограничења кретања капитала, грађани државе чланице и предузетници у погледу обављања платног промета имају веће могућности избора финансијских институција са којима желе да послују. У области борбе против прања новца и финансирања тероризма, кроз усклађивање са правним тековинама Европске уније, успоставља се ефективан систем који подразумева укљученост и сарадњу већег броја институција са циљем борбе против прања новца и финансирања тероризма. Припремио: Т. Радовановић


9


МАГАЗИН

27.4.2014.

Свечана академија поводом имендана Краљева

10

ЈЕДИНСТВЕНА ПРИЧА О КРАЉЕВСКОМ КРАЉЕВУ


- Краљево је током дугогодишње историје у више наврата мењало име. - Смењивали су се називи Руда Поља – 1476, Рудо Поље – 1528, двојни назив Рудо Поље или Карановац 1540, Карановац – 1572, Краљево – 1882, Ранковићево – 1949. и поново Краљево – 1955. године. -Данас обележја града, од 1997. године грб и застава са седам круна, а од 1998. и Дан града 7. октобар – Краљевдан са именом Краљево, чине заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву

11


27.4.2014.

МАГАЗИН

12

одинама у назад Краљево сваког 19. априла обележава имендан у знак сећања на дан када је указом краља Милана Обреновића име Карановац замењено новим које град носи и данас. Будући да је 19. априла ове године била Велика субота, дан уочи највећег хришћанског празника Васкрса, обележавање имендана је померено за петак 25. априла када је у свечаној сали Градске управе одржана пригодна академија, а историчар Драган Драшковић, директор краљевачког Народног музеја, подсетио да је Краљево током дугогодишње историје у више наврата мењало име. Смењивали су се називи Руда Поља – 1476, Рудо Поље – 1528, двојни назив Рудо Поље или Карановац 1540, Карановац – 1572, Краљево – 1882, Ранковићево – 1949. и поново Краљево – 1955. го-

Г

дине. За континуирано истраживање и правилно тумачење прошлости Краљева, од битног значаја су сазнања о свим именима, условима, значењима и разлозима промене због којих су вршени. Драшковић подсећа да је поводом обележавања имендана предмет интересовања промена назива Карановац у Краљево пре 132 године 19. априла, 1882. године. Овај значајан чин и важан догађај за прошлост Краљева имао је припремну фазу која се везује за Закон од 22. фебруара исте године када је Кнежевина Србија проглашена наследном Краљевином Србијом, а кнез Милан Обреновић краљем Миланом I, затим сам чин промене и фазу значаја за место извршене промене имена. После Берлинског конгреса 1878.

године, и стицања независности, Србија је због изразито аустрофилске политике напредњачке владе од 1880. године, манифестоване кроз трговински уговор, железничко питање и потписивање Тајне конвенције, и бројне афере у којима су се провлачила имена чланова већине владе на челу са кнезом Миланом, била у стању блокаде, па је договореним изласком опозиције, радикала и либерала, из Скупштине претила опасност од пада владе, распада Напредњачке странке, па и оставке кнеза Милана. Да би се стање превазишло и углед владара и владе у народу вратио, председник владе Милан Пироћанац је решење видео у „Уздизању Србије на степен Краљевине“. Спасоносна идеја за опстанак режима је била тајна, а после кратких договора у


Србији Пироћанац је дипломатским активностима обезбедио сагласност великих сила на челу са Аустријом. Већ 22. фебруара 1882. године краљ Милан је објавио проглас: „Драги мој народе“ и разгласио промене које су постигле жељени циљ. У обраћању присутнима Драшковић подсећа да су краљу и влади из свих крајева Србије стизали бројни телеграми честитања и поздравне адресе, а атмосфери одушевљења прикључили су се и Карановчани. Прво је депутација виђенијих грађана отишла да поздрави краља Милана и честита Краљевину са изјавом да је овај проглас „произвео највеће одушевљење и неописану радост у души Твојих верних Карановчана“ доживљавајући овај чин као повратак старе

славе Немањића. Еснаф чаругџијски је у обраћању краљу Милану између осталог пожелео да доживи „дан када ће сваки Србин забележити у историји као дан по цело српство срећан и сјајан, да види Краљевску Круну на Вама као Првом Краљу Србије после славних Немањића, јер манастир Жича где се толики Краљеви крунисаше жељно изгледа да Те с Круном поздрави...“. И еснаф терзијско – трговачки из Карановца уз честитања краљу Србије Милану потврђује да „Перо није у стању описати радост коју ми делимо кад после пет векова би смо срећни доживети да видимо Круну на Глави потомка Душановог Ваше Величанство! У манастиру Жича, гди се крунисаше седам Краљева, радује се, да поздрави

Вас као Првог Краља српског, а ми из дубине душа наших кличемо: Живео Први Краљ Српски Милан“. Карановчани су проглас доживели и као обавезу да се слава Немањића, и значај манастира Жича, досегне обновом чина крунисања, па су упутили краљу позив да у манастиру буде миропомазан. Припреме за ту свечаност су биле при крају, а Жича већ „приуготовила мало оног светог уља истекшег из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава брата свог Првовенчаног Стефана Краљевство помазао“. На манастирској цркви су била отворена нова врата, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. Жеље и припреме Карановчана за крунисање нису остварене, пре свега због међународних околности, али су

13


27.4.2014.

МАГАЗИН

14

им помогле да краља Милана дочекају са припремљеним предлогом о промени имена приликом прве посете Карановцу, у оквиру једномесечног краљевог путовања у Шабац, Обреновац, Ваљево, Пожегу, Добрињу, Карановац, Крушевац, Куршумлију, Прокупље, Лесковац, Ниш, Књажевац, Зајечар и Неготин у улози предизборног политичког агитатора. Краљ Милан је у Карановац стигао 15. априла по новом, односно 27. по старом календару, из правца Чачка и после народног одушевљења пуног грмљавине топова, јеке звона, бацања венаца и цвећа, свечаног дочека у карановачкој цркви, у среској кући му је опремљен стан. Ту је обавио пријем првих депутација, међу којима и Карановчана на челу са „честитим кметом Јованом Новаковићем“, и најавио да ће „у овој општини која је тако патриотична, тако вредна, тако сложна и отресита“ бити отворена ратарска школа. Народно весеље у Карановцу је

трајало цео дан и целу ноћ, а новине су извештавале да ће 19. април „остати знаменит у историји места и краја овога“, али и да је „Јутрос је представништво општине поднело Краљу писмену молбу да Карановац, за то што му је име турско, друкчије назове. Краљ је услишио молбу, и на полеђини акта ставио је Својом руком ово решење: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име „Карановац" другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош „Карановац" у будуће назива „Краљево”. У Краљеву 19 априла 1882. год. МИЛАНс. Р. Ово решење своје Краљ је пред подне саопштио грађанима, предао им оригинал на чување, и том приликом изговорио им ове речи: „Молба, коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем, у Мојим је очима јасан и светао доказ, да Карановчани задахнути чистим родољубљем, хоће да из-

бришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они а с њима и српски народ, толико векова патили и мучили се.” „Ја се молби Мојих милих Карановчана одазивам са не мањом љубављу према њима, са немањим родољубљем према отаџбини својој.” „Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свега срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости". „Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу; Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то хоће да Вас прве и најближе старој седмовратној Жичи поздрави


данас именом које вам приличи, именом које одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана краљевског града: „Краљево". „Грађани су били усхићени решењем Краљевим и овим именом које им је наденуо. Усклицима радости и одушевљења није било краја. Краљевци су и до сада били радосни и весели, али сада је весеље узело са свим друге размере. Сав свет и мушко и женско, и старо и младо, поврвело је на улицу, пред конак Краљев да Га радосно поздрави, и ту се непрестано играло и певало. Вечерас је Краљево приредило своме Краљу, сјајну бакљаду, коју су носили први грађани. Краља је поздравио у име свију грађана, члан општин. суда Чебињац, Краљ је одговорио беседом која је слушаоце просто пленила. За тим је паљен сјајан ватромет, можда први у Краљеву, али тако диван, да га је ретко и у Београду ви-

дети. Осим овога, Краљево је, да би показало љубав своју према Његовом Величанству, подигло великолепне тријумфалне капије, окићене прозрацима, оно је било одевено у цвеће и венце, оно је имало застава и лампиона колико нигде на другом месту. - И на кућама, и на дућанима, и на прошћу, и на дрвећу, тако да је нестало платна за заставе, па су га морали куповати у оближњим варошима. Сву драгу ноћ играло је коло, орила се свирка и попевка. Осветљена је била не само варош, него и сама брда према конаку Краљевом. Краљево је заиста краљевски дочекало Краља својега! Слава му! “ Краљ Милан је напустио Краљево 20 априла, а сем имена град током 1882. године добија прву средњу школу – Ратарску школу, управника Ратарске школе др Ђорђа Радића, обнову Манастира Жича, Прву фабрику пољопривредних справа, пут КраљевоРашка...

Наредних година „Грађани вароши Краљева честитали су краљу 19. април, „као дан када је Његово Величанство благоволело највишим решењем својим одобрити да се њихова варош назове Краљево у спомен посете првог Краља Србије“. После кратке промене имена у Ранковићево у периоду између 1949. и 1955. године Краљевчани су се, поред покушаја наметања новог имена, определили за Краљево и тиме поред Свете Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. Данас обележја града, од 1997. године грб и застава са седам круна, а од 1998. и Дан града 7. октобар – Краљевдан са именом Краљево чине заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву, подсетио је на крају Драган Драшковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15


МАГАЗИН

27.4.2014.

Сретен Јовановић, председник Скупштине града

16

ГРАД КОЈИ ЧИНЕ ЉУДИ Ове 2014. године, 19. априла, навршиле су се 132 године од када постојимо под именом Краљево. Те далеке 1882. године, на тај дан, у преподневним сатима, непосредно пред посету манастиру Жичи, ондашњи, новопроглашени краљ Србије Милан I Обреновић прочитао је свој Указ пред окупљеним представницима вароши карановачке којим, испуњавајући њихову раније изнету жељу, варош ову назива Краљевом. Историjски документи говоре да је проглашење Србије за Краљевину 6. марта те 1882. године било пре свега у основи политички маневар тадашње напредњачке владе и кнеза Милана Оберновића, којим су спасавали

режим после избијања „Бонтуове афере“, којом је разоткривено постојање Тајне конвенције између Аустро-Угарске и Србије, као и амортизовање назадовољства изазваног смењивањем тадашњег митрополита, кога је кнез незаконито сменио као изразитог присталицу другачије, проруске, спољно-политичке оријентације. У тим турбулентним временима, ондашња Управа вароши карановачке, у својој закаснелој честитки новопроглашеном краљу, шаље предлог да се чин духовног увођења на престо - миропомазање обави у манастиру Жичи. Вођен истим мотивима као и приликом проглашења Краљевине,

Милан I Обреновић непосредно по крунисању предузима обилазак Србије у трајању од месец дана, па га тај пут 15. априла 1882. године доводи и у варош карановачку. Четири дана касније, пре обиласка Жиче, краљ Милан I je прихватајући писану молбу Управе карановачке „да Карановац зато што му је име турско другачије име понесе“, доноси одлуку и Управи уручује оригинални Указ којим варош Карановац именује Краљевом. У образложењу своје одлуке, краљ Милан I je, између осталог, рекао: „Ваш Краљ, Ваш Кум, баш хоће да Вас, прве и најближе седмовратој Жичи, поздрави данас именом које Вам одговара данашњим земаљским околно


стима, именом грађана краљевског града - Краљево“. На томе му је у име Управе новоименованог Краљева захвалио члан Општинског суда Чебинац. Тако кажу историјски документи, а нама данас, 132 године касније, када обележавамо овај дан, остаје да се запитамо шта је све остало наталожено у 538 година писане историје овог града, од првог његовог помињања у неком писаном документу под именом Рудо Поље 1476. године. Јесу ли то само промене имена места Рудо Поље – Крановац – Краљево – Ранковићево - Краљево, или су то хиљде страдалника у безбројним ратовима још од Првог српског устанка и ослобађања Карановца од Турака,

преко страдалника из Среза жичког, карановачког, студеничког, у врлетима албанских гудура и приликом пробоја Солунског фронта, до оних невино пострадалих на масовном стратишту, под Грдичком косом, октобра 1941. године, па све до оних недавно страдалих у суманутој НАТО агесији, саркастичног имена Милосрдни анђео. Без сваке сумње, све то твори историју овог града и сведочи о његовом трајању и развоју. Али данас, овде, пред Вама, и овим поводом, ја желим да иницирам идеју да је крајње време да наше локалне, образовне, културне и уметничке иснституције приступе изради документа о знаменитим Краљевчанима из свих

области људског стваралаштва, посебно оних неправедно заборављених из нашег пословичног немара или пак других, пре свега, мислим идеолошких разлога. Такав један, назваћу попис-катастар, знаменитих људи - стваралаца дугујемо будућим поколењима. То би био наш најбољи допринос обележавању не тако далеког 140. рођендана. Тиме бисмо на најбољи начин делом посведочили да један град чине пре свега људи, они који су у његове темење уткали најсветије своје животе, они који су га даривали својим знањем и својим радом и они живући, који ће тек дати свој допринос. Нека нам је срећан 132. имендан.

17


18

МАГАЗИН 27.4.2014.


19

Фото: М. Радовановић


20

МАГАЗИН 27.4.2014.


21


МАГАЗИН

27.4.2014.

Јубилеј Српског покрета обнове

22

СТРАНКА ЧВРСТИХ ОПРЕДЕЉЕЊА


- Српски покрет обнове се 24 године за програмске и политичке циљеве, демократску, вишестраначку, економски и духовно снажну Србију у којој ће бити поштовано свачије национално, религијско, језичко као и сва друга грађанска права и људско достојанство, увек борио само демократским средствима. - Странка је препознатљива по опредељењима, циљевима и програмским начелима, а руководство и чланови истрајни, одлучни, храбри, борбени и непоколебљиви у уверењима да радом и политичким деловањем могу да створе и изграде лепше, ново и боље Краљево. - Некада је Српски покрет обнове био политички велика река, а данас мали поток који се улива у велику реку која се зове Српска напредна странка

23


рпски покрет обнове је као национална странка десног центра, либералних, грађанских, хришћанских и демократских опредељења основан 14. марта 1990. године, а од првих дана се залаже за обнову парламентарне монархије и безусловни улазак Србије у Европску унију и НАТО алијансу. Странка баштини традицију Југословенске војске у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића и тражи усвајање нове државне политике према Косову која би подразумевала борбу за свестрану заштиту Срба и српске баштине на том простору уз европске гаранције, без признавања независности самопроглашене државе. Исте године је, само месец дана касније, основан и Општински одбор у Краљеву који је у складу са програмом странке, опредељењима и визијама дао велики допринос у то време стварању, а данас јачању, демократије и укупног напретка, али и духовном изгледу Краљева. Двадесет четири године касније уз присуство симпатизера, коалиционих

МАГАЗИН

27.4.2014.

С

24

партнера и представника других политичких партија у просторијама странке обележена је још једна годишњица уз подсећање да је Српски покрет обнове изградио сопствени идентитет и заузео значајно место на политичкој сцени града. Скоро четврт века странке у Краљеву је, по речима председника Градског одбора Мирка Вуковића, и мало и много. Мало је у поређењу са другим политичким партијама и организацијама, посебно оним у развијеним европским демократијама чије традиције сежу и до 200 година у назад. - Мало је ако би уважили реалност да Србијом, а и Краљевом, још увек дувају ветрови разочарања и апатије, мало ако би анализирали где смо, а где је требало да будемо, и шта смо себи као циљеве поставили. Опет је много ако се вратимо 24 године у назад и ако смо свесни чињенице да је период иза нас доста дуг за политичку странку у временима у којима је опстајала. Много је и ако се присетимо свих догађаја који су иза нас и када се присе-

тимо сјајних и великих успеха, али и трагичних тренутака Српског покрета обнове – истиче Вуковић. На пригодној свечаности се чуло да се Српски покрет обнове за програмске и политичке циљеве, демократску, вишестраначку, економски и духовно снажну Србију у којој ће бити поштовано свачије национално, религијско, језичко као и сва друга грађанска права и људско достојанство, увек борио само демократским средствима. Све то време странка је била препозната по опредељењима, циљевима и програмским начелима, а њено руководство и чланови истрајни, одлучни, храбри, борбени и непоколебљиви у уверењима да радом и политичким деловањем могу да створе и изграде лепше, ново и боље Краљево. У тим настојањима су чињене и грешке, али никада на штету других. Смењивале су се победе и порази, падови и поновно уздизање, али се никад није одустајало од највећих хришћанских врлина. Нису се чланови


Српског покрета обнове гордили у победама нити очајавали у поразима. Били су скоро четврт века носиоци власти, али и у опозицији, артикулишући жеље и надања великог броја људи који су подржавали рад странке. У таквим условима стварали су политичке пријатеље и истомошљенике, стигли до сваког дела територије града, сваког засеока, улице или сокака, препознајући проблеме и потребе грађана на основу којих су креирани програми реализовани са коалиционим партнерима, а укупан допринос је посебно видљив у инфраструктурном опремању града. У Српском покрету обнове су посебно поносни на подмлађивање странке у коју су увек долазили нови млади и одговорни људи из чијих редова се бирају нови локални политички лидери. Захваљујући свему овоме Градски одбор Српског покрета обнове у Краљеву је један од најуспешнијих у Србији, па се зато од њега увек очекује и више и боље. У тешким временима је безброј пута потврђено колико је Српски покрет обнове потре-

бан и Србији и Краљеву као странка која представља оличење храбрости, вере, искрености, поштења, праведности, одговорности и части. Српски покрет обнове је након мартовских избора парламентарна странка која има посланички клуб у Народној скупштини, а као део владајуће коалиције поново преузима део одговорности за реформе и догађаје који следе. Иако у Краљеву није део владајуће коалиције не може ни да сноси одговорност за оно што се чини, или не чини, а требало би да се чини. Упркос томе странка не може бити аболирана од евентуалних лоших резултата локалне смоуправе, јер је и као опозиција, на основу искуства и знања људи које има, дужна да предлаже најбоља решења у циљу стварања што бољег пословног и сваког другог амбијента, а на добробит свих грађана Краљева. На кишовити 24. април пре 24 године, када се у великој сали Дома друштвених организација први пут окупио велики број интелектуалаца који су започели по многима немогућу мисију, подсетио је члан Председниш-

тва Српског покрета обнове Миломир Шљивић. - Данас видимо да је све могуће кад су људи спремни, добро организовани и упорни у настојању да спроведу своје идеје. Српски покрет обнове је био и остао умерена десница и монархистичка странка, а наши идеали су парламентарна монархија и убеђени смо да ћемо то једног дана и бити. Некада је Српски покрет обнове био политички велика река. Данас је мали поток који се улива у велику реку која се зове Српска напредна странка. Надамо се да ће коалиција испунити многе наше жеље и захтеве политичке природе и спровођење онога што је обећано у предизборној кампањи, чврсто истрајно и надасве поштено спровођење реформи – каже Шљивић подсећајући да се оснивач и председник странке Вук Драшковић током политичког деловања дугог колико и краљевачки градски одбор, трудио да окупи све политичке снаге у Србији како би дошло до промена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25


МАГАЗИН

27.4.2014.

Обележен Дан Војске Србије

26

ДУБОКИ КОРЕНИ ВЕЗЕ СА НАРОДОМ


- Велико интересовање за добровољно служење војног рока, запослење у својству професионалног војника и школовање у Војној гимназији и на Војној академији на најбољи начин потврђује велико поверење у војску и углед војне професије која у очима младих заузима истакнуто место. - Друга бригада Копнене војске је између два празника успешно реализовала све задатке које је пред њу поставила претпостављена команда, а реализовани су у оквиру све три мисије Војске Србије

27


27.4.2014.

МАГАЗИН

28

Генерал Маринко Павловић


рећу годину заредом Дан Војске Србије обележава се 23. априла на годишњицу подизања Другог српског устанка 1815. године у Такову. Обележавање је у Краљеву отпочело полагањем венаца на споменик борцима погинулим у ратовима између 1912. и 1918. године у центру града, а настављено у касарни Рибница да би било завршено културно-уметничким програмом у Дому Војске Србије. Након интонирања химне и поздрава застави постројеним припадницима Друге бригаде Копнене војске о резултатима између два празника говорио је командант јединице бригадни генерал Маринко Павловић. Поред начелника Рашког управног округа Матеје Мијатовића, заменика председника Скупштине града Томислава Илића и представника Српске православне цркве архимандрита Арсенија прослави у Рибници су присуствовали представник 4. центра веза потпуковник Предраг Марковић, заменик начелника Центра Безбедносноинформативне агенције Краљево Небојша Икодиновић, начелник Одељења за ванредне ситуације Радоица Кочовић, представник породица погинулих у ратовима 1991-1999. године Горан Вујанац, председник Удружења војних пензионера Рајко Марашанин, председник Удружења учесника ратова 1991-1999. године Сретен Лазовић, декан Факултета за машинство и грађевинарство др Миломир Гашић, представници јавних предузећа и установа и јавног информисања. Други српски устанак представља прекретницу у стварању модерне српске државе, а уједно и темељ за стварање војске која је настала као продукт самосталности државе. Стварање стајаће војске од уписника, а касније солдата, прошло је неопажено од Порте, па је Народна скупштина озваничила назив солдат након чега се уводе први регрути који су у војсци остајали до десет година. Рок службе припадницима стајаће војске није био временски одређен, а они су све време живели у касарнама и примали плату. Након формирања стајаће војске уследило је установљавање

Т

гарде од 76 стаситих младића из најбољих и најугледнијих сеоских кућа. - Други српски устанак је производ сплета догађаја вођених вером у ослобођење Србије употребом постојећих војних ефектива и организације војске који је довео до коначног ослобађања и признавања модерне Србије као државе са пуним интеграцијама и међународно правним субјективитетом на Берлинском конгресу 1878. године. Српска војска је настала из устаничких чета народа који се латио оружја да би изборио своју слободу и ту леже дубоки корени везе нашег народа и наше војске. Војска Србије негује ову суштинску везу тако да и у условима професионализације остаје привржена грађанима Србије и помаже им кад год је то потребно – истакао је генерал Павловић констатујући да грађани препознају судбоносну повезаност и цене напоре које војска чини за опште добро. Доказ овоме је велико интересо-

вање за добровољно служење војног рока, запослење у својству професионалног војника и школовање у Војној гимназији и на Војној академији чиме се на најбољи начин потврђује поверење у војску и углед војне професије која у очима младих заузима истакнуто место. Генерал Павловић подсећа да у години у којој се обележава стота годишњица од почетка Првог светског рата, у Србији због страдања наметнутог од аустроугарске царске силе познатог као Велики рат, у свету постоје покушаји ревизионизма историје везане за тај догађај, а они који су изазвали највећу ратну страхоту настоје да сперу са себе срамоту покушавајући да жртве прогласе за кривце. - Они који су бранили своју груду, и борили се за своју слободу под својим небом, никако не могу бити криви што су ту груду морали да бране на начин како су једино могли. Зато се ми данас поносимо славним прецима који су

ЧЕСТИТКА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ Част и понос, достојанство и слободарске идеје које су пре 199 година красиле српске устанике и војску изниклу из народног бојевања за ослобођење, традиционални су атрибути који и данас чине основне карактеристике сваког припадника Војске Србије. Својим храбрим залагањем ове зиме у Војводини, изградњом алтернативног водовода за Ужице у рекордном року, али и брзом акцијом у поплављеним местима која траје и данас, показујете изузетну обученост и посвећеност служби, грађанима и држави, обављајући беспрекорно свој задатак у мирнодопским условима. Показаном професионалношћу испуњавате поносом грађане наше отаџбине који, пословично и с разлогом, имају велико поверење у своју војску. Ви сте чувари јуначких победа у Балканским ратовима, славних подвига својих предака у Великом рату, слободарске победе у Другом светском рату. Баштините славом овенчану прошлост којој у наше доба додајете савремена знања, модерну опрему, сталне реформе неопходне да би се ишло у корак с временом и светом. Ове две компоненте – поносна традиција и савремена професионалност, чине вас војском која ужива углед и у међународној заједници. Честитам Дан Војске Србије свим грађанима наше земље са жељом да припадници наше војске остану поуздан ослонац безбедности и стабилности, цењен део тима међународних снага, да наставе будну бригу о безбедности наших грађана и да, као и до сада, дају стални допринос Републици Србији на њеном путу модернизације, просперитета и боље и сигурне будућности.

29


27.4.2014.

МАГАЗИН

30

учинили што су учинили на начин који нама данас служи на част, а и као путоказ. Они су показали да се за светиње може изборити без обзира о каквом се непријатељу ради ако се верује у слободу, отаџбину и своје оружје. Србија као матица свих Срба, ма где били, била је тада, као и увек, последња страница наде онима који су тежили слободи. Зато се неће одрицати поносних синова који су њену славну историју исписивали својом крвљу – каже генерал Павловић. Друга бригада Копнене војске је у периоду између два празника успешно реализовала све задатке које је пред њу поставила претпостављена команда, а реализовани су у оквиру све три мисије Војске Србије. Осим организовања, праћења, усмеравања и координације активности у процесу раелизације задатака у Копненој зони безбедности успешно су реализовани сви планирани садржаји обуке, изведен велики број гађања и тактичких вежби са бојним гађањем одељења,

вода и чете као увод у најзначајнију активност између два празника, тактичку вежбу са бојним гађањем „Ресава 2013“. Вежба је реализована за ниво Војске Србије, а поред председника Србије Томислава Николића и његових сарадника присуствовали су јој министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије са колегијумом. Сазнање да је председник вежбу оценио врло добром оценом представља подстрек за даљи рад, али и обавезу да се она оправда и потврди. Припадници Друге бригаде Копнене војске учествовали су у две међународне вежбе у Немачкој и Бугарској, а реализована је и обука једне чете 21. пешадијског батаљона са 130 професионалних припадника за учешће у мировној мисији у Либану. Командант Друге бригаде истиче чињеницу да је материјално финансијска инспекција Инспектората Министарства одбране ову јединицу оценила највишом оценом у Војсци Србије.

Посебан значај за грађане представља учешће припадника јединице на извршавању задатака Треће мисије од којих је најважније ангажовање на водоснабдевању и изградњи цевовода за потребе обезбеђења пијаће воде за грађане Ужица. У периоду од 27. децембра претходне до 7. фебруара ове године, уз ангажовање људства и покретних средстава из састава бригаде, грађани Ужица су успели да преброде недостатак пијаће воде. Ангажовано је 13 цистерни за воду, а Ужичанима испоручено више од 3 милиона литара воде за пиће, пређено око 50 хиљада километара и утрошено преко 10 тона горива уз свакодневно ангажовање припадника војске. Упоредо са водоснабдевањем текли су радови на изградњи цевовода Сушичко врело – Стапари, а кључну улогу у овој активности имали су припадници 210. инжињеријског батаљона који су у изузетно тешким временским условима у рекордно кратком року успели да пробију трасу цевовода у дужини од


1.500 метара и створе услове да предузеће „Јединство“ из Ужица реализује остале радове. Поред пробијања трасе припадници Друге бригаде извршили су рашчишћавање 17 хиљада кубних метара терена, уређење корита реке Ђетиње у дужини од 150 метара и преусмеравање тока на десну обалу. Уз све то изградили су две бране и реализовали многе друге значајне активности прешавши више од 20 хиљада километара уз потрошњу преко 12 хиљада литара горива. Генерал Павловић посебно значајним сматра побољшање услова живота и рада припадника бригаде адаптацијом и уређењем више стамбених објеката за смештај људи, формирање три кабинета за обуку специјалности телекомуникација и инжењерије, формирање и стављање у функцију вежбовног командног места команде бригаде у касарни Рибница. Израђене су тактичке стазе за обуку јединица у Краљеву и Новом Пазару и стављено у функцију термоелектронско постојење у Рибници чиме је без-

беђено загревање свих објеката уз елиминисање вишегодишњих губитака до којих је долазило приликом загревања војничког клуба. После више од десет година стављено је у функцију загревање просторија Дома војске Србије при чему је остварена знатна уштеда у плаћању електричне енергије. У Краљеву и Новом Пазару су опремљени богослужбени простори за припаднике православне и муслиманске вероисповести, а стављено у функцију стрелиште за ваздушну пушку и куглана у касарни Рибница. Командант Друге бригаде посебно истиче формирање Спомен собе ове јединице коју су до сада посетиле многе делегације цивилних структура, Министарства одбране, Војске Србије и стране војне делегације. Пред командом и јединицама Друге бригаде Копнене војске и у наредном периоду стоји реализација сложених задатака. Завршене су све припреме за преузимања надлежности на обезбеђењу административне

линије према Косову и Метохији и контролу Копнене зоне безбедности од маја до новембра ове године. Након завршене обуке и припрема крајем маја ће једна чета са 130 професионалних припадника 21. пешадијског батаљона бити упућена у полугодишњу мировну мисију у Либану. Пред припадницима бригаде је логоровање на стрелишту Међа, увежбавање и евалуација тенковских посада за учешће на тенковском бијатлону у Руској федерацији током ове године, али и реализација других планираних садржаја обуке професионалних припадника бригаде и лица из резервног састава и обезбеђење захтеваног нивоа оперативних способности за изврашавање задатака из све три мисије војске. У Другој бригади Копнене војске су уверени да све могу реализовати у добрим колективима и изграђеним здравим међуљудским односима који су гарант извршења сваког задатка. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31


32

МАГАЗИН 27.4.2014.


33

Фото: М. Радовановић


Велике штете од поплава у долини Ибра и Западне Мораве

МАГАЗИН

27.4.2014.

ВОДОТОКОВИ КАО ДЕПОНИЈЕ

34


- Са више од 300 кубика камена спречена већа материјална штета и прекид водоводне и канализационе мреже чиме би био угрожен добар део насеља са леве стране реке Рибнице. - Регулација три километра тока један од приоритета будуће Владе Србије. – Због прекида на три путна правца око 1.000 становника усмерено на алтернативне путеве. - Корита река депоније каросерија аутомобила, шпорета, телевизора и другог отпада на шта би требало да реагују државни органи, инспекцијске службе и друге институције. - Док су припадници војске, полиције и жандармерије радили на спречавању тежих последица мештани угрожених подручја мирно седели у двориштима својих кућа и испијали кафу коментаришући оно што се дешава. - Оно што не будемо урадили данас природа ће нам вратити троструком мером у негативном погледу

35


билне кише које су данима падале на територији читаве Србије проузроковале су поплаве десетина хиљада хектара плодног земљишта и нанеле велику штету чије ће се размере утврђивати тек након што се вода повуче. Бујични потоци су и на територији града Краљева поткопавали путеве и мостове, а од активирања клизишта угрожено је неколико домаћинстава на путу према Гочу. Прекинути су путни правци од Краљева према Гочу, од Студенице према Мланчи као и пут који преко Гоча води до Гокчанице, па је велики број становника ових крајева принуђен да користи алтернативне путеве. Вода је додатно угрозила велики број бунара, па вода из њих није могла да се користи за пиће. Иако је почетком недеље ниво Ибра у централном делу града достигао критичну границу и претио да се излије последњих дана се бележи знатни пад водостаја, али не јењава страх од нових падавина које се најављују. Водена стихија поплавила је бројне њиве под пшеницом и тек за-

МАГАЗИН

27.4.2014.

О

36

сејаним кукурузом, а велика штета нанета је и пластеницима са раним поврћем. Све ово био је повод да првог дана по Ускрсу Краљево посете министри правде Никола Селаковић и рада и социјалне политике Расим Љајић који су обишли поплављена подручја на више локација градског подручја. Састанак са члановма Штаба за ванредне ситуације био је прилика за подсећање да набујала Рибница сваке године однесе део пута у приобаљу, а да су овом приликом Градска управа и Штаб за ванредне ситуације реаговали правовремено и са 43 камиона, и више од 300 кубика камена, спречили већу материјалну штету и прекид водоводне и канализационе мреже чиме би био угрожен добар део насеља са леве стране реке. О регулацији три километра тока ове планинске реке у сличним ситуацијама говори се скоро шест деценија, а министар Селаковић потврђује да би то могло да буде један од приоритета будуће Владе Србије. Од државе се очекује да реагује и

помогне у санацији штете на три прекинута путна правца због чега је око 1.000 становника усмерено на алтернативне путеве. Најугроженији је правац који од Ушћа преко Студенице води до Ивањице где је река однела тридесетак метара пута са једне стране реке, а са друге покренула клизиште и тако 500 домаћинстава одсекла од Краљева. На два друга правца од Гоча према Гокчаници и Краљева према Гочу путеви су прекинути у дужини од 20 и 30 метара. - Ово што смо видели у Рибници показује да је град реаговао у правом тренутку, а да није штета би била несагледиво већа. У овом тренутку имамо једно еавакуисано домаћинство коме је претила опасност да га вода однесе, а прогноза времена говори да не можемо да се надамо неком већем поплавном таласу Рибнице што нас не ослобађа одговорности да реагујемо – каже Селаковић уз апел надлежним органима да са републичким и водопривредним предузећима предупреде штете од


органа и локалних самоуправа већ и становништва које увек трпи најтеже последице. Велику одговорност за насталу ситуацију сноси баш становништво због бацања огромне количине различитог отпада у речне токове чиме их претвара у својеврсне депоније. - Не бежимо од одговорности, знамо да пуно тога треба да урадимо, али треба да се позабавимо овим проблемом да не би сваке две, три, или четири године туговали и хватали се за главу због тога што нас је снашло. Хајде да делујемо превентивно, да не трошимо огромне новце на санирање последица, а после неколико година да нас задеси исто – каже Љајић уз обећање да ће држава регулисати корита река где год је то могуће, али и уверење да би уз већу подршку становништва велики број проблема, ако не неутралисан, бар био ублажен. Од 80 милиона динара колико је буџетом града ове године планирано за отклањање последица елементарних непогода, 50 од земљотреса и 15 за рушење кућа са оштећењима шесте

категорије, 15 је намењено отклањању последица других ванредних ситуација, а како нису довољна од ребаланса буџета очекује се да би могла буду обезбеђена додатна. И поред свега преовладава задовољство због чињенице да су правовременом реакцијом спречене веће штете, а да би санацијом подручја у Сијаћем и Жичком пољу у сличним ситуацијама били заштићени бунари из којих се град снабдева пијаћом водом. Критичан део представља ток Рибнице коју би на потезу дугом километар и по од ушћа у Ибар требало вратити у корито које је река некада имала. Благовременом реакцијом отклоњена је опасност по кућу чији су становници евакуисани на време, а захваљујући правовременој реакцији није проглашена ванредна ситуација иако то не ослобађа од обавезе да се што пре изведу додатни радови на три неуралгичне тачке и тако избегну веће штете у сличним околностима. Сем што се приобаља Ибра и Мораве користе за неконтролисану екс-

Фото: М. Радовановић

евентуалних нових поплава. У конкретном случају то би се постигло исправљањем тока на критичним местима и тако елиминисала опасност од појаве већих штете у будућности. По ко зна који пут констатована је потреба чвршће и трајније сарадње између локалних и републичког Штаба за ванредне ситуације, али и мобилност и оперативност локалних штабова и свих републичких институција. У овом тренутку приоритет је санирање последица поплава, клизишта и одрона на територији целе Србије након чега би требало да уследи успостављање трајнијег системског решења како се након елементарних непогода не би бавили само последицама. Други проблем је санирање штете на ораницама и пољопривредном земљишту на основу извештаја које ће локални штабови доставити Влади како би реаговала у складу са финансијским могућностима. Као и много пута раније показало се да реаговање у сличним ситуацијама није само ствар државе, њених

37


27.4.2014.

МАГАЗИН

38

плоатацију шљунка, чиме се мења ток река и додатно угрожавају околне оранице, све већи проблем представља неконтролисано бацање смећа што није карактеристика само ових крајева. Пажљивијем посматрачу не може да промакне да корита река постају депоније каросерија аутомобила, шпорета, телевизора и другог отпада на шта би требало да реагују државни органи, инспекцијске службе и друге институције. На нивоу месних заједница већ се утврђује штета коју су проузроковале поплаве, а градоначелник Краљева Драган Јовановић обећава да ће надлежни органи Градске управе према захтевима који стижу са терена реаговати у складу са могућностима. Последње поплаве још једном су у жижу интересовања ставиле понашање оних који су у доброј мери погођени елементарном непогодом. Министар Селаковић потврђује да су многи од њих у време док су припадници војске, полиције и жандармерије радили на спречавању тежих последица мирно седели у двориштима својих кућа и испијали кафу коментаришући оно што се дешава. - Ово је елементарна непогода која данас угрожава једну, а сутра ће 101 кућу. Ако се сви не мобилишемо око тога немојте очекивати да

овакве ствари решавају председник и потпредседник Владе, или министри. Битно је да у оваквим ситуацијама имамо добро савезништво између грађана, локалне самоуправе и власти. Када је први шпорет бачен у Рибницу, или негде другде, да је први комшија који је то видео јавио надлежним органима овакве ствари нам се не би у оволикој мери дешавале – каже Селаковић. Неодговорно понашање повод је за подсећање на време владавине Милоша Обреновића када је сваки домаћин био дужан да ангажује волове и укућане да секу шуму и уређују приобаље како не би дошло до поплава. Сазнање да данас тога нема повод је за позив за много буднију јавну свест и много већу солидарност. Иако не може да реши све проблеме држава обећава помоћ свуда где је то потребно, првенствено на водотоковима и путним правцима из њене надлежности. Али остају на стотине локалних некатегорисаних путевима и одводних канала који су затрпани отпадом па не могу да приме сву воду након отапања снега и превеликих кишних падавина. У ситуацији када се на други начин не може реаговати на становништво преостаје позив да много више него у санирању узму учешћа у превенцији оваквих ситуација. - Апелујем на много бољу координацију ко-


муналне полиције и Полицијске управе са Прекршајним судом да се не би дешавало бацање кеса са смећем из аутомобила и великих предмета у корита река. Треба нам много већа еколошлка свест, јер смо се одродили од природе, а немамо ни једну школу која ће да ради на сађењу новог дрвећа да би се спречила ерозија. Оно што не будемо урадили данас природа ће нам вратити троструком мером у негативном погледу – каже Селаковић.

Нису министри Селаковић и Љајић у Краљеву рекли ништа ново, нити оно што у сличним ситуацијама нису изговарали и други. Исте су речи упозорења, апела и обећања да нешто треба урадити. Поразно делује сазнање да би већ са повлачењем воде и првих лепих дана пажња јавности, а и оних којима би брига о рекама и другим водотоковима требало да буде предмет редовне радне обавезе, могла да буде усмерена на нешто друго, а да би све што

смо чули почетком ове недеље могли поново да чујемо већ почетком наредног пролећа. Присуство министра правде је и повод за питање докле се стигло у поступку утврђивања одговорности за злоупотребе у трошењу средстава након земљотреса који је у новембру 2010. године погодио Краљево. Поступак, каже министар, и даље траје а до застоја је дошло јер још није завршено вештачење и остале истражне радње. Т. Радовановић

39


40

МАГАЗИН 27.4.2014.


41


42

МАГАЗИН 27.4.2014.


43

Фото: М. Радовановић


Неусаглашеност прописа о средствима за заштиту биља са регулативом Европске уније

МАГАЗИН

27.4.2014.

БЕЗБЕДНА ХРАНА – ИС

44

- Количина хране која се произведе у Србији била би за 40 посто мања ако се не би примењивала средства за заштиту биља, јер би без њих имали само остатке хране после болести и онога што поједу инсекти. - Према подацима из децембра 2013. године у Србији је регистровано око 800 различитих средстава за заштиту биља од којих око 40 одсто нема потпуну документацију што указује на могућност постојања нечистоћа и опасност по безбедност крајњих корисника. - Управа за заштиту биља при регистрацији средстава за заштиту вратила процедуре старе 15 година, па имамо два система, а подносиоци захтева за регистрацију могу да се определе који ће користити


СТИНА ИЛИ ИЛУЗИЈА?

ише од половине обрадивих површина у Србији третира се различитинм средствима за заштиту биља регистрованим према закону из 1998. године којим се дефинише документација потребна за регистрацију одређеног средства. И док правила других европских земаља налажу достављање потпуне документације у Србији то није случај, па се регистрација средстава за заштиту одобрава на основу непотпуне документације што повећава могућност различитих врста ризика по безбедност ових производа. Од нове Владе Србије очекује се да иницира почетак примене закона у пуном капацитету у односу на по-

В

стојеће стандарде Европске уније, јер би се само тако избегли могући ризици по безбедност хране и здравље становништва, као и домаћу прехрамбену индустрију и њен извоз. У Удружењу произвођача средстава за заштиту биља сумњају да пестициди који имају минимум документације представљају непознат ризик по здравље људи и животиња, као и животну средину, а као такви не могу бити регистровани ни у једној од 28 земаља чланица Европске уније Европска Унија је једна од кључних дестинација за извоз, јер се на њено тржиште пласира 58% укупног пољопривредног извоза Србије, а тржишно

оријентисани пољопривредни произвођачи користе проверена средства за заштиту биља као предуслов за постизање високих приноса и производњу квалитетне и безбедне хране. Средства за заштиту су у развијенијим земљама предмет регулативе која је подложна променама и стално се усавршава како би се обзбедила највећа могућа безбедност коришћења, а с обзиром на јасан пут Србије према европским интеграцијама требало би да буде примењива и код нас. Закон о средствима за заштиту биља из 2009. године је у највећој мери усаглашен са важећом европском регулативом, али је дозво-

45


МАГАЗИН

27.4.2014.

лио период прилагођавања за оне који у време доношења нису могли да обезбеде прописане високе стандарде. Период прилагођавања трајао је од јуна 2009. до краја прошле године, а у њему је планирано подизање аминистративних капацитета регулаторног тела и дела индустрије средстава за заштиту биља која тада није могла да испуни одређене стандарде. Након почетних позитивних сигнала чинило се да је све спремно за потпуну примену закона од почетка ове године тим пре што је направљен политички напредак у приступању Европској унији, отворени су преговори а касније и поглавље 12 које се односи и на безбедност хране и фитосанитарни систем чији један део чине средства за заштиту биља. Почетком године почело је спровођење неких раније одложених ствари међу којима је и забрана коришћења неких активних материја и употреба средстава за заштиту која су због по-

46

тенцијалних ризика раније забрањена на европском тржишту. Упркос томе Управа за заштиту биља обавештава произвођаче да, услед техничких непрецизности и нејасноћа у неким члановима тог закона, морају да се врате процедуре старе 15 година, па имамо два система, а подносиоци захтева за регистрацију могу да се определе који ће користити. У Србији се тренутно паралелно користе два система, стари превазиђени са недовољном проценом ризика, на основу мање потребне документације о средствима за заштиту биља, и нови који почива на јединственим принципима Европске уније, а подразумева максималну процену безбедности ових средстава. Средства за заштиту биља контролишу се у складу са правилником који одређује максимум појединих састојака у храни за људе и животиње. Иако садржај активних супстанци није споран спорне су непознате нечистоће

које их прате, а настају у процесу производње. Како се налазе у средствима за заштиту биља постају потенцијално ризичне по здравље људи, животиња и животну средину. Преме подацима из децембра 2013. године у Србији је регистровано око 800 различитих средстава за заштиту биља од којих око 40 одсто нема потпуну документацију шту указује на могућност постојања нечистоћа. Основни носилац квалитета препарата, и оно што му даје гаранцију да је ефикасан у односу на биљне болести, корове и штеточине је активна материја коју садржи сваки препарат. Пре двадесетак година постојале су само три или четири синтезе активних материја, синтеза бакра и препарати на бази бакра. Данас је дискутабилно дали међу 800 регистрованих препарата имамо и толико. Како нема другог решења Србија је принуђена на увоз средстава за заштиту биља, а кад се увози треба да се


води рачуна да ли је све што улази у земљу усклађено са свим принципима и правилима која обезбеђују кваалитет производа безбедног по људе, животиње и средину. Као представник произвођача хране Ратко Вукићевић тврди да њих мало ко пита кад се ради о коришћењу средстава за заштиту биља. Поред борбе за веће приносе, којима доприноси и коришћење средстава за заштиту, произвођачи су склони веровању да приоритет треба да буде безбедна и здрава храна, а са њом и безбедност потрошача. Зато од ресорног министарства очекују да направи амбијент и изврши селекцију средстава за заштиту биља која могу да се користе без страха од евентуалног инцидента, првенствено код производа који се извозе. Иако у свакој пољопривредној апотеци треба да постоји стручњак који ће потрошачу да објасни која средстава и на који начин треба да користи, у мно-

гим се не придржавају те обавезе па препарате и по селима, водећи се при избору искључиво ценом, набављају мали произвођачи који нису довољно едуковани, а немају ни могућност да се при куповини информишу на адекватан начин. Пољопривреда је значајна привредна града која заузима 10 одсто бруто националног производа док целокупан агробизнис у њему учествује са 20 одсто. Иако је доказано је да је употреба пестицида корисна, јер побољшава и квалитет хране и приносе, процењује се да би количина хране која се произведе у Србији била за 40 посто мања ако се не би примењивала средства за заштиту биља, јер би без њих имали само остатке хране после болести и онога што поједу инсекти. Поред тога што су препарати ефикасни у сузбијању корова и штеточина треба да буду и безбедни, а безбедност потрошача мора да буде главни

критеријум при одлучивању за коришћење. Зато би сваки морао да зна да је производ који користи безбедан, а да би средство за заштиту било безбедно потребна су опсежна истраживање и велика улагања која се мере седмоцифреним бројевима. Поред великог броја оригиналних производа из компанија које се баве озбиљним истраживачким радом на тражишту има и генеричких копија тих препарата, али и препарата са истеклим патентом која се и даље користе. У многим земљама које теже Европској унији препарати за заштиту се региструју у складу са регулативом уније што наводи на закључак да би то требало да учини и Србија. Али, потребно је и подизање свести о значају бржег спровођења регулативе и промене политика у области регистрације средстава за заштиту биља како би се што пре и квалитетније зауставила појава потенцијалних ризика за здравствену безбедност хране. Т. Радовановић

47


27.4.2014.

МАГАЗИН

48

Славица Попадић


Заборављени хероји: Славица Попадић (1)

КРАЉЕВЧАНКА КОСОВКА ДЕВОЈКА

- Иако није положила Хипократову заклетву Славица Попадић је добро упознала њен садржај, али и садржај Женевске конвенције по којој и рањеном непријатељском војнику треба пружити помоћ. - У сусрету са рањеним не размишља се много којој страни припада, јер се они не деле по боји униформе коју носе. – На првој линији фронта свако је свакоме брат, сестра, отац, мајка, деца. - У Краљеву није било довољно разумевања за ратно ангажовање Славице Попадић које је директор Инвест банке окарактерисао као авантуру, а на сличан третман наилазили су и резервисти у другим краљевачким колективима

49


50

МАГАЗИН 27.4.2014.


реме у коме се обележава сто година од почетка Великог рата прилика је за подсећање на бројне јунаке из ових крајева који су кроз историју давали велики допринос борбама за ослобођење. Већ почетком године у краљевачком Народном музеју приређена је изложба фотографија и докумената о животу Милунке Савић, а у оквиру обележавања 19. априла имендана Краљева промовисана књига о хероини Великог рата. Жена ратника било је и у другим периодима бурне историје Србије, како оним из далеке прошлости тако и најновијим који су обележили почетак последње деценије двадесетог века. Са првим ратним дејствима на подручју Хрватске међу борцима се нашла и Краљевчанка Славица Попадић, до тада припадник резервног састава Територијалне одбране. Повод да се прикључи борцима за очување територијалног интегритета земље било је сазнање да се у породици мајке Горгине одувек неговао патриотизам и борбени дух, ујак Обрад Остојић био народни херој, а деда Марко носилац Партизанске споменице. Од малена васпитавана да воли домовину, спремна да јој поколони и живот ако затреба, као посебно разочарање доживела је сазнање да је нису позвали у састав бригаде која је кретала на фронт. Био је то повод да команданту бригаде обећа да ће јединицу пронаћи ма где се налазила. Кад су према фронту кренули резервисти прикључила им се уз помоћ Центра за социјани рад након сазнања да је бригади потребан дактилограф. У Краљеву је оставила дванаестогодишњег сина Игора и Дејана који је имао само пет година. Када су у септембру 1991. године отпочеле прве борбене акције стигла је у село Петровац надомак Шида и као болничар се прикључила екипи др Драгана Анђелковића. Само су потпуковник Адамовић и Славица Попадић имали камуфлажне униформе, она и зелену беретку какву су носили само припадници хрватског Збора народне гарде што је и био повод за сталне контроле при кретању

В

према линији фронта. За разлику од осталих бораца Славица је на месту где се постављају чинови имала две црвене руже. Једне ноћи је, при поласку да превије рањеника са прострелном раном, кренула кроз село са песмом на уснама и брзо привукла пажњу лекара који није могао са сигурношћу да утврди ко је „толико луд да иде ноћу и пева“. - Нисмо се раније познавали па се упознамо, а ја певам „Јутрос ми је ружа процветала“. Доктор је био запањен, па задивљен, јер сам увек била насмејана. Имала сам страхове али сам их прикривала смехом знајући да су борци због мог присуства јачи, јер им его не дозвољава да буду слаби пред женом. Била сам храбра због њих, а они због мене, тако да смо се допуњавали и били једни другима равни. Са доктором сам вршила бројне интервенције од којих ми је најтежа била приликом првог сусрета са тешким рањеником који је страдао на тенку. Мирис крви и црева која морате да покупите ствара мучнину која креће да изађе, а кад је доктор препознао моју реакцију само је затражио велики абдоминални завој. Тог момента руке саме крећу и више нема мучнине јер приоритет постаје човек, а од мог правилног расуђивања и присебности зависи нечији живот – прича Славица. Девет и по месеци на ратишту у Хрватској оставило је трага, а велика количина стреса проузроковала опадање косе која је нестајала у праменовима. Пред Славичиним очима страдао је велики број бораца које је током ноћи извлачила са ратишта постајући све више свесна да и сама умире два пута више од броја рањених које извуче. Први пут је то кад стигне до рањеног, због сазнања да не зна да ли ће неко са супротне стране да припуца, а други пут кад га извуче. Славица се не устручава да призна да је страх стално присутан. Изазван је и сазнањем да у одсуству лекара сама мора да донесе одлуку кога ће првог да извлачи. Довољно ратног искуства показује да то нису они који вичу, јер најчешће имају прострелну или лакшу

рану. Зато је пажња увек усмерене на оне који ћуте, јер немају снаге да говоре. Са каишем пребаченим преко рањеника извлачи га пузећи у назад не размишљајући много о мецима који фијучу около. - Рањеник се ухвати грчевито за тебе, а мораш да будеш прибран и миран. Он не схвата да не бих ни дошла да сам хтела да га оставим и само треба да допусти да га извучем. Гледа у мене, и не види никог другог, а поглед умирућих је нешто што никад не може да се заборави. Зато треба да се родиш да радиш такве ствари, да осетиш људе које мораш да волиш, а без обзира што сам инсистирала да идем мислим да ми је Бог одредио да то радим. Из многих ситуација, из којих нико не излази жив, ја сам излазила извлачећи рањенике отимајући их од смрти колико год сам могла, а извлачила сам и мртва тела да не остану на оној страни. Кад ми је опала коса седела сам с војском и изледала као тифусар. И кад смо прелазили Босут држала сам пушку као тифиусар. Без пушке и бомбе се нисам раздвајала јер су постале саставни део тела, и највећа љубав која постоји, а и кад спаваш и идеш било где она је увек са тобом – каже Славица која је лечила и хрватске рањенике, јер је знала да само живи могу бити замењени за наше борце. Иако није положила Хипократову заклетву добро је упознала њен садржај, али садржај Женевске конвенцие по којој и рањеном непријатељском војнику треба пружити помоћ. У сусрету са рањенима не размишља се много којој страни припадају, јер се они не деле по боји униформе коју носе. Сваки од њих је, непријатељски посебно, унезверен и преплашен јер не зна шта би све могло да му се догоди. О сваком је водила прецизну евиденцију са подацима до којих је могла да дође пре него их излечене преда полицији. Рањени непријатељски војник није само то, пре је преплашен човек који не зна шта му се дешава, затворен у страху да нешто каже, а пре него било шта каже успева да се захвали. Иако је најнормалнија

51


27.4.2014.

МАГАЗИН

52

ствар да се у рату гине и рањава тешко се преживљава сазнање да у непосредној близини нестаје много живота, још теже да са тим мора да се помири. У селу Нијемци бринула је Славица о месном хрватском становништву, претежно старачком, а према списку сваког дана мерила притисак, давала лекове, превијала и научила да буде пажљива посебно кад на шпорету у кући двоје старих види шерпу од седам кила у којој се нешто кува. Само три дана касније у свињцу су пронађена два непријатељска војника. - Кад ми је опала коса кажем неком нашем фризеру да ме шиша до главе. Он мало фазонира косу, а кад се путовало за Београд доктор ме пошаље на ВМА. Људи ме гледају као да сам пала са Марса. Жене у штиклицама, а ја са пушком. Наилази генерал, а ја несвесно крећем руком да га поздравим. Он каже не, ја поздрављам другарицу војника. Кад ме је на паразитологији видео потпуковник Бурсаћ остао је забезекнут због ћелаве жене са печатима на глави – прича Славица коју ништа није могло на дуже време да одвоји од бригаде. Краткотрајним доласцима кући приликом викенда увек је претпостављана брига о људима којима је била потребна, људима који су један другом брат, сестра, отац, мајка, деца... Искуство са различитих ратишта потврђује тезу о великим разликама у борбеним дејствима. И док су на хрватском у зони борбених операција две супростављене стране углавном размењивале минобацачку ватру, и није било блиских контаката, на територији Косова и Метохије је опасност вребала из заседе. Видно потресена сећањем на дане проведене на многим ратиштима Славица се присећа различитих ситуација у којима је опасности по живот постајала свесна много касније. Нису се бирала средства да се противничкој страни нанесу губици, а из сећања поново извире

случај из Товарника и куће у којој војник покушава да умири бебу која плаче. У ситуацији када, немајући другог решења, покушава да је узме у наручје одјекује експлозија у којој страдају и он и беба која је била повезана са потезном мином. - Били смо у околини Ђелетоваца и враћали се однекуд а да је возач погрешио пут закључили смо кад је неко са раздаљине од око 200 метара запуцао на нас. Окренули смо се и тек кад смо стигли на сигурну растојање настао је моменат кад због страха осетиш дрхтање. Ноћу смо возили рањенике у Шид и пролазили кроз шуме не знајући да је у Спачви било 2.000 усташа. Било је различитих ситуација, и оних кад није рањен, у којима се човеку пружа помоћ. Физички га имаш, али га психички губиш, па причаш сатима док га вратиш. Сваком од 5.000 које погледам знам шта фали – прича Славица која је дуго била једина жена у бригади. Касније су дошле дактилографкиња и куварица, али нису биле ни близу прве линије фронта, а на фронту се дешавало много тога што се тешко заборавља. Теже од свега увек је било сазнање да има и оних којима нема помоћи. Суморну свакодневицу ратних дешавања покушавали су да разбију борци са првих линија фронта на различите начине. Један од њих је честитка за рођендан и поклон сардине и пасте за зубе који су саборци Славици донели на тенку. И ма колико да све делује суморно и тешко охрабрујуће делује сазнање да ивер не пада далеко од кладе. У то се уверила и Славица кад је сазнала да је старији син Игор добио плакету за најплеменитији подвиг године након што је из кречане спасао дечака на путу према школи. Искуство врсног медицинског радника повећавало се из дана у дан, а условљено широком лепезом најразноврснијих повреда војника. И баш то је помагало да у најкраћем времену препозна врсту и тежину

повреде и реагује у моменту како би пре свега зауставила крварење, а рањеног допремила до лекара који без тога не би имао шта да ради. - Страшно је кад човек умре после толиког труда. Имали смо војника који је дан пре смрти знао шта ће да се деси, па је јео много да не буде гладан кад умре. Кад је налетео на мину правили смо носила од шибља, а он ми је само рекао да одлази. Држиш га у крилу као Косовка девојка, он оде, а са њим и део тебе. Вриштала бих али не смем због оне друге деце – каже Славица. Након кратког боравка у Краљеву Славицу је чекало босанско ратиште и шест месеци са борцима Романије из Соколца које је упознала у време рата у Хрватској. Међу кршним момцима који су чували Соколац и Рогатицу није било ни једног без пет рана. У Краљеву није било довољно разумевања за ратно ангажовање Славице Попадић које је директор Инвест банке окарактерисао као авантуру, а на сличан третман наилазили су и резервисти у другим краљевачким колективима. Новински чланци сведоче и о борцима који су отпуштани са посла због тога што су се одазвали на позив да бране земљу. - Борила сам се и изборила са директором и колико год ми је дао решења свако сам поништила, али је то била тешка борба која је трајала месецима. Ишла сам на комисију у Београд, а кад сам после 14 решења дошла да излажем своје слике једна жена се зачудила да нисам дошла у банку због жалби против директора који ми је, као самохраној мајци која се бори за своју децу, због шест месеци принудног одмора одузео део личног дохотка. Ако сам ратни злочинац стрељајте ме, или ме пустите да живим и издржавам децу – каже Славица не могавши да контролише сузе које се у млазу сливају низ лице. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


53


54

МАГАЗИН 27.4.2014.


55

Фото: М. Радовановић


Краљевачка медијска сцена: Душан Стојић (1)

МАГАЗИН

27.4.2014.

МАГИЧНА ПРИВЛАЧНОСТ ПИСАНЕ РЕЧИ

56

- Интересовање за специфичан вид изражавања писаном речју појавило се још на преласку из основне у средњу школу када је са неколицином другова направио прве руком писане и осликане „Жичке новине“ на четири стране у два примерка. - Новинарство је најлепше ако се напусти на време. - Крајем осамдесетих година прошлог века улога и место новинара су били све сложенији због праћења политичких догађаја којих је у време општејугословенских деоба било све више. - Краљево средином деведесетих међу првима изразило став против Милошевићевог режима, а протесте започели опозициони прваци штрајком глађу у згради Скупштине општине


Душан Стојић

57

Фото: М. Радовановић


58

МАГАЗИН 27.4.2014.


едан од најискуснијих активних новинара у Краљеву Душан Стојић новинарством је као професијом почео да се бави крајем шездесетих година прошлог века након изненада прекинутих студија журналистике на београдском Факултету политичких наука. Тог времена данас се сећа по студентским демонстрацијама на којима је 2. јуна 1968. учествовао као средњошколац. Већ следеће године почиње активније бављење занимањем у коме ће остати до краја радног века који још траје, а први кораци везани су за хонорарни рад у „Ибарским новостима“, Радио Краљеву и Радио Врњачкој Бањи која је у то време била препознатљива и веома слушана у већем делу Србије. Чињеница да је више од 40 година активан у овом послу доказује да он не може да се обавља толико дуго ако се не воли. У време када полако размишља о одласку у заслужену пензију о занимању, за које у тешким тренуцима није имао превише речи хвале, каже да је најлепше ако се напусти на време. Стојић га, иако нарушеног здравља, није напустио ни после толико година. Интересовање за специфичан вид изражавања писаном речју појавило се још на преласку из основне у средњу школу када је са неколицином другова направио прве руком писане и осликане „Жичке новине“ на четири стране у два примерка. Поред трчања за лоптом једина разонода генерација вршњака било је читање књига из кога се рађала љубав према писању поезије која је све више привлачила средњошколца. Из тог периода потичу прве песме и учешће на књижевним вечерима са познатим краљевачким песником Љубишом Мишићем. Иако су студије журналистике трајале кратко Стојић и данас са поносом прича о одличним оценама, деветкама и десеткама, из најтежих предмета. Мало неозбиљност и пропуштени испитни рокови, а мало активније бављење новинарством које тражи потпуну посвећеност у дужем периоду, одвајали су га од студија. Да боравак у Београду није био узалудан

Ј

потврђује податак да је током њега савладао стенографију у то време неопходну за бављење новинарским послом. Није тада још било разноврсних справица за снимање, магнетофона, диктафона, телефакса и сличног, а о интернету нису могли да размишљају ни највећи оптимисти. Они мало вичнији стенографији успевали су да на терену запишу већу количину података, преточе их у текстове и издиктирају дежурном у редакцији који је чекао у договорено време. Познавање стенографије било је одлучујуће при запошљавању у „Фабрици вагона“ 1973. године, а основни задатак било је записивање свега што се дешавало на седницама Радничког савета, колегијума директора и других органа овог предузећа. Сваки иоле значајнији колектив је у то време имао средство информисања, а „Фабрика вагона“ лист „Наша фабрика“ који је након песника Богдана Мрвоша уређивао Милан Пантовић. - Упознавао сам живот у фабрици, а уз Пантовића учио занат и почео да уређујем омладинске билтене. „Фабрика вагона“ је расла и развијала се, а пред крај седамдесетих година имала око 5.000 радника. Када је почетком осамдесетих Пантовић отишао у Бихаћ, и остао у Босни, преузео сам обавезу да уређујем новине. Штампали смо 5.000 примерака, а „Наша фабрика“ се пажљиво читала и у граду. Кад смо примили првог новинара са дипломом Факултета политичких наука Кату Јовановић формирали смо редакцију у којој је уз нас био Стојан Петковић који се зналачки бавио карикатуром. Интересовао га је и спорт, па је цртао карикатуре, уређивао спортску страну, писао и неке друге извештаје тако да је „Наша фабрика“ добила физиономију правих новина – прича Стојић. Бележили су новинари фабричког листа историју предузећа, завиривали у сваки кутак огромног фабричког комплекса и познавали сваког од скоро пет хиљада запослених. Знали су где се шта производило, присуствовали седницама органа утправљања, колегијума, радничког савета, синдиката и

за нека друга времена чували оно што се дешавало у сваком од њих. Историја Фабрике вагона представља неизоставни део историје Краљева, па је у том смислу и значајан рад оних који су је помно бележили и у сваком тренутку знали колика је производња вагона, друмских возила, приколица, полуприколица, дампера... Производили су се у Фабрици вагона, по лиценци аустријске фирме „Кука“, специјални камиони за превоз смећа опремљени пресама за сабијање и паковање, а приколице и полуприколице у сарадњи са италијанском фабриком „Калабрезе“. Осим друмских и шинских возила свих врста инжењери „Фабрике вагона“ пројектовали су, а радници направили, у Европи јединствен двадесетчетвороосовински вагон за превоз специјалних терета. Из Краљева је на различита тржишта годишње одлазило за данашње прилике невероватних 1.100 теретних вагона, а производња тако организована да је пред крај године из фабричког круга излазило и 30 вагона дневно. Фабрика је имала и посебно квалитетан програм процесне опреме који су чинили специјални резервоари и цистерне. - Пратили смо колико је чега направљено од уговарања и набавке материјала до финализације, контроле квалитета и фарбања. Фабрици је придружена ливница која је као засебан погон функционисала у Чибуковцу, а „Термопластика“ је производила клима уређаје и индустријску пластику. Програм „Фабрике вагона“ је био разноврстан, а југословенско тржиште било преуско па су се извозили претежно вагони. Југословенске железнице нису могле да апсорбују 1.000 вагона годишње, а није било ни потребе, па су се извозили на афричко тржиште, Индонезију, Индију, Совјетски савез, Бразил у коме су наши инжењери по домаћој технологији пројектовали сличну фабрику – прича Стојић. Са све већом производњом расле су и амбиције новинара, па је лист уместо једном излазио два пута месечно, а информисање допуњавано дневним билтенима штампаним у штампарији.

59


27.4.2014.

МАГАЗИН

60

Све више посла за троје људи било је довољан повод за пријем у стални радни однос још два новинара и секретара редакције са задатком да врши и корекцију свега што је написано. Због велике жеље да буду што актуелнији поред споровозних тема у листу су се појављивале и информације од само дан пре него што би се по један примерак нашао пред сваким од великог броја радника. И ма колико да се из данашње перспективе чини да лист једног предузећа какво је у то време била „Фабрика вагона“ треба да објављује хвалоспеве, и велича руководство, није било необично да се на његовим страницама појаве озбиљни критички текстови који су указивали на одређене проблеме. Рад свих органа предузећа пратила је изузетно развијена радничка контрола са циљем да

спречи евентуалне неправилности, од оних најситнијих до крупних које би у значајној мери могле да утичу на пословање. У време када је пословање модернизовано увођењем великих компјутерских система пре формирања посебног сектора требало се одлучити за један од два водећа произвођача потребне опреме, ИБМ или Ханивел. И управо у таквим ситуацијама радничко самоуправљање је показивало сву парадоксалност постојања, јер се и при опредељивању за куповину врхунске технологије одлучивало на зборовима радника. Без трунке омаловажавања и најбезначајнијег радника у систему пословања у данашње време је тешко поверовати да су они могли да надгласају руководство при доношењу значајних одлука за будућност предузећа.

Све то помно су бележили хроничари дешавања у „Фабрици вагона“ са посебним освртом на активност радничког савета и синдиката. У време једнопартијског система одлучујућа је била реч партије која је била присутна у свим организационим јединицама предузећа. Иако је у органима управљања, синдикатима и другим, било припадника свих структура, инжењера, економиста и других стручњака, одлучујућа је, због бројности, увек била улога мајстора који су редовно долазили на зборове на којима се одлучивало између осталог и о платама. - Имали смо добре плате. Осамдесетих година кад смо правили вагоне за Ирак као главни уредник листа у једном тренутку кажем да толико пара не смем да примим јер је много, па без трунке демагогије након сазнања да толико нисам очекивао, помислим да


вратим пола плате. Чак и ако вратим пола остаје ми више од осталих који су били задовољни износом, а и чињеницом да су плате исплаћиване редовно – каже Стојић. Пред крај осамдесетих година у јеку друштвених промена на просторима Југославије назирала се криза, па су сви који су гледали мало даље настојали да обезбеде сигурнију егзистенцију. Сем тога сан сваког новинара, који је силом прилика везан за информисање у неком предузећу, био је да постане члан значајније медијске куће. И за време проведено у „Фабрици вагона“ Душан Стојић је сарађивао са „Вечерњим новостима“, а како се сталном дописнику из Краљева приближавао одлазак у пензију све више се јављала потреба за адекватном заменом, провереним и поузданим новинарем са довољном

количином искуства коме се може веровати - Ситуација у држави је била све озбиљнија, а политика била све доминантнија, тако да су теме из живота, привреде и приче о обичним малим људима потиснуте у други план. „Новости“ нису имале дописнике у сваком граду, па сам као дописник из Краљева покривао простор од Врњачке Бање, преко Рашке и Новог Пазара, до Тутина и Сјенице где су се дешавале многе за редакцију интересантне ствари. Посао је био све захтевнији, а технологија још није била толико развијена, па се углавном комуницирало телефонима, а текствови и фотографије до Београда путовали аутобусом. Тутне се возачу нека кинта, ови из редакције пошаљу курира на аутобуску станицу и текст сутра буде у новинама. Улога и место новинара су били све

сложенији јер смо понајвише морали да пратимо политичке догађаје којих је у време општејугословенских деоба било све више. И на локалном нивоу је мноштво партија све до 1996. године кад су почели протести. Краљево је било у то време међу првима које је изразило став против Милошевићевог режима, а протесте започели Миле Корићанац и Марко Петровић штрајком глађу у згради Скупштине општине. Протести су се од половине новембра преселили на трг у центру града и трајали све до „лекс специјалиса“ када је у фебруару следеће године Слободан Милошевић признао да у Србији постоји опозиција, а у Краљеву први опозициони председник општине постао др Радослав Јовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61


62

МАГАЗИН 27.4.2014.


63

Фото: М. Радовановић


27.4.2014.

МАГАЗИН

64

Радојко Миликић


Краљевачка музичка сцена: Радојко Миликић (1)

- У Краљеву је седамдесетих година прошлог века постојала група од неколико стотина људи који су озбиљно радили на музичкој едукацији, а резултат свега су били изузетно добро изграђени светски стандарди блуза, рокенрола, хард рока и других праваца. - Добро је било што су се људи дружили у време кад нису постојале невероватно декадентне друштвене мреже које су унаказиле дружење. - У време када су се појавиле прве приче о глобализацији и укалупљивању културног миљеа у Србији смешно су деловали меин стрим токови који су долазили из Београда. - Кад се говорило о локалним темама бунт је изражаван музиком, а изостанак музичког образовања био посебна врста негирања саме музике

Фото: М. Радовановић

ОСНОВНА ШКОЛА ДОБРЕ МУЗИКЕ

65


66

МАГАЗИН 27.4.2014.


ешко је савременим генерацијама младих приближити начин на који су пре више деценија исто толико млади задовољавали потребу за музиком. Слушала се у Краљеву деценијама у назад различита врста музике, а ова средина је у многоме предњачила у односу на друге сличне величине. О томе сведочи податак да се још почетком тридесетих година прошлог века у Краљеву слушао џез који су из Француске донели инжењери предратне Фабрике авиона. Временом је доступност савремених музичких трендова бивала све лакша чему су доприносиле савремене технологије, у последње време у највећој мери интернет. Али, слушала се у Краљеву музика и пре појаве интернета, а о томе како се долазило до најновијих издања различитих врста најновијих музичких издања сведочи Радојко Миликић, човек који је у кратком времену са групом истомишљеника значајно утицао на појаву новог правца на краљевачкој музичкој сцени. Са дистанце од неколико деценија склон је веровању да је за причу о музици од изузетне важности подтекст времена у коме се формирао став о њој везан за врсту, начин слушања и музичку едукацију. - Слушање музике у то време уопште није било наивно, а слушати квалитетну, светску музику било је изузетно компликовано. Да би наручили једну грамофонску плочу морали смо да поседујемо каталог дискографске куће из Лондона, а уз то имамо и довољну количину пара у девизама јер је једна плоча коштала између 18 и 30 фунти. Посебну драж слушања најбоље светске музике представљало је сазнање да све што је забрањено прати посебна доза интересантног и довољно ината да се оно што је модерно и квалитетно набави и преслуша. У Краљеву је у то време постојала не мала група од неколико стотина људи који су озбиљно радили на музичкој едукацији, а резултат свега су тих седамдесетих година прошлог века били

Т

изузетно добро изграђени светски стандарди блуза, рокенрола, хард рока и других – каже Миликић. У кућној атмосфери окупљали су се они најоданији различитим музичким трендовима и, са пријатељима који су до плоча долазили на различите начине, разговарали о свему што се дешавало на светској музичкој сцени. Ништа необично није било ни размењивање грамофонских плоча које би, након неког времена и много преслушавања, почињале да отказују послушност и показују све веће знаке препознатљивог крцкања и скокова током којих су нестајали поједини делови песме. И поред свега преовладава уверење да се у Краљеву, за разлику од других чак и много већих градова, слушала квалитетна музика захваљујући пре свега онима који су за плоче издвајали и последњи динар џепарца или зараде. Поред званичних било је и пиратских издања појединих албума, насталих приликом наступа најпознатијих светских бендова пред само пар стотина посетилаца у неком од познатијих клубова, која су се појављивала у тиражима мањим од 1.000 примерака. Није било необично да се по која од тако малог броја грамофонских плоча повремено појави и у Краљеву. - Те плоче су имали тадашњи бубњар групе „Зелени план“ Миладин, који се данас бави сасвим деветим стварима, затим Драган Мијатовић Мујо, па Коле Килибарда чији је брат живео у Лондону и био наша спона са лондонском музиком. Деведесетих година прошлог века сам слушао Радио 202 на коме чувени водитељ Влада Џет најављује албум који нема нико у Србији, а ни Југославији. Најављени раритет је дупли албум са доста извођача неког фестивала на једној шпанској плажи који се већ осам година пре тога вртео у Краљеву. Спона са светском музичком сценом били су Коле Килибарда, који је имао неколико хиљада плоча, и његов брат, а плоче које смо хтели наручивали смо директно из Лондона. Контакти са људима тамо су били тешки, али смо плоче ипак до-

бијали, куповали и размењивали – каже Миликић. Светски стандарди као основна школа добре музике укључивали су блуз, ритам и блуз, рокенрол, па хард рок какав су свирали Лед Цепелин, Дип Парпл, Кактус и други. У таквој ситуацији они најзагриженији ишли су и даље и предност давали америчкој јужњачкој музици која је сматрана врхом рокенрола, а изводили су је Алмон брадерс бенд, Кактус, Канзас, и други мање познати бендови који су доприносили утиску посебног задовољства због присног доживљавања музике. Много пре појаве роуд музике и Зи Зи Топа у Краљеву су се слушали Меил, Би Би Кинг, Фреди Кинг, Алфред Кинг, потом Ерик Клептон, група Крим и други бендови који су почињали каријеру и доживљавали велике успехе. Завршетак средње школе у тим временима је генерацијама младих отварао пут према студијама, пре свега у Београду, и могућност да се страст за музиком задовољава у једној на први поглед напреднијој средини. Још као средњошколац Миликић се спремао за студије новинарства у срећно време када се, у поређењу са данашњим, живело прилично лагодно. Иако је социјални аспект присутан у свим временима, а питање егзистенције у новој средини било мање или више изражено, није се сматрало одлучујуће битним за живот. Битније је, каже Миликић, било да се ради на едукацији, не само информисањем о дешавањима у локалним оквирима, већ и читањем дела светски познатих књижевника. - Масовно смо читали Маркеса и друге латиноамеричке, потом и азијске, писце а социјални аспект који је данас доминантан, а везан за егзистенцију и неизвесност сутрашњице, није постојао. Живели смо релативно лагодно, а ту лагодност живота у Југославији седамдесетих година користили за остваривање неких наших идеја. Нисмо се уљуљкивали у времену, да кажемо да нам је супер, лепо нам је, идемо на концерте, дружимо се, слушамо музику живимо. И тада

67


68

МАГАЗИН 27.4.2014.


смо схватали неке ствари које нису биле у реду и добро је било што су се људи дружили у време кад нису постојале невероватно декадентне друштвене мреже које су унаказиле дружење. Свакодневно дељење и добра и зла изродило је нове идеје у музици, али и у начину живота. Основна флоскула која се провлачи кроз тај период је да рокенрол представља начин живота, а ми смо то искусили на властитом примеру – каже Миликић. Пред крај седамдесетих година журналистика се чинила довољно интригантном и широком области у којој свршени средњошколац може да се изрази на најбољи начин. Таквом размишљању у највећој мери доприноси сазнање да се скоро две године пре тога издвојила група људи из различитог социјалног и друштвеног миљеа, различите старости и средина из којих долазе, и у којој Миликић налази довољно разлога да ствара другачији поглед на свет што ће се касније у значајној мери одразити и на бављење музиком. За разлику од већине вршњака окренутих слободнијем понашању након завршетка средње школе међу овима се све више говори о значајним стварима везаним за заштиту животне средине што је у то време изгледало у најмању руку чудно. У време када су се појавиле прве приче о глобализацији и укалупљивању културног миљеа у Србији смешно су деловали меин стрим токови који су долазили из Београда. Све је то код групе људи којој је припадао и наш саговорник изазивало својеврстан бунт и отпор који је најбоље могао да се изрази кроз бенд који би представљао негацију музике. - Нама није било битно да свирамо брзо гитару и изводимо вирбле на бубњевима. Било нам је битно да кроз неки звук и музику изразимо неке своје идеје иако још нисмо схватали шта радимо, па нам је то био специфичан вентил за пражњење. Десет, петнаест и више

година касније време је показало да су то биле изузетно здраве и напредне идеје. Нико до нас није био музички образован што нам у том тренутку уопште није било битно, нити је представљало било какав проблем, јер смо имали изузетне идеје које смо хтели да искажемо. Постојале су две ствари које су нас у то време највише тиштале. Највише нас је нервирала општа светска глобализација и неки културни утицаји који су долазили из Београда. Сматрали смо да треба да причамо о неком контексту Србије и Шумадији, а не Београду као средини која не може да се узме као репер за причу. Схватали смо да морамо да направимо нешто локално и зато почели да се бавимо музиком – каже Миликић. У таквом окружењу на основама блуза рађала се врхунска балада која говори о љубави, сусрету и растанку двоје младих на железничкој станици у Лапову које је било посебно битно због чињенице да се налази у Шумадији. У време када се чинило да је читаво друштво уљуљкано у лепоти, мада и није баш све било толико лепо, као посебној врсти опијености безбрижним животом настала је песма о анестезији са циљем да се укаже на ситуацију из које може да се изроди нешто много мање безазлено. Мада би из данашње перспективе такво размишљање могло да изгледа претенциозно још тада се чинило да има оних који виде мало даље унапред и предосећају промене каквих смо сведоци у данашње време. И кад се говорило о локалним темама бунт је изражаван музиком, а изостанак музичког образовања био посебна врста негирања саме музике. Чланови бунтовног бенда потицали су из различитих породица и били различитих година. Бубњар син познатог краљевачког судије, знатно старији гитариста из породице професора, и певач из радничке смишљали су нове

композиције на текстове најстаријег члана који је живео у гарсоњери са самохраном мајком. У том окружењу био је идејни творац свега што је израстало у средини на ивици социјалне егзистенције. - Иако смо толико различити ништа нас није спречавало да се скупљамо у гаражи од иверице власништво содаџије Милића и кренемо са неком причом о музици. Сама репродукција и скидање туђих ствари није нас интересовало, јер нисмо почели да се бавимо музиком да би свирали по локалима и кафанама и живели од тога, него да нешто кажемо. Одмах је кренули са озбиљним и незгодним текстовима, а тада нисмо најбоље ни схватали да је то било поприлично незгодно по систем и друштво какво је тада било, па смо имали изузетних проблема. Први пут смо наступили на Гитаријади у Дому друштвених прганизација са две или три песме у контексту неке свирке десетак бендова из шумадијског региона. Наступ је прошао шокантно јер смо у то време, самим тим што смо се звали „Отпадне воде“ аутоматски асоцирали на причу о универзалним стварима што је у то време било незамисливао. Природна средина, загађен ваздух, отпадне воде, нико није причао о томе, а посетиоци су били збуњени и нису знали о чему се ради, јер су поред назива бенда исто толико били провокативни текстови и начин извођења. Више него обична свирка био је то перформанс који је укључивао елементе позоришног мизансцена, догађања и неке реквизите што је у то време било актуелно у свету. Користили су их у то време музичари типа Алис Купера, а касније најбоље Пинк Флојд, али много грандиозније. Од почетка смо користили неке елементе сценског кретања и реквизите, јер смо сматрали да не можемо само музиком све да искажемо – прича Миликић. Т. Радовановић

69


70

МАГАЗИН 27.4.2014.


71

Фото: М. Радовановић


Резултати рада Полицијске управе Краљево у претходној години (4)

МАГАЗИН

27.4.2014.

МАЛОЛЕТНИЧКИ КРИМИНАЛ У ПОРАСТУ

72

- Скоро свако друго од 784 пријављена лица извршило је прекршај у поврату, а сваки десети је малолетник. – Током године протествовали бивши радници „Магнохрома“, просветни радници, запослени у предузећима „Аутотранспорт“, „Пуб интернационал“ и „Ненад комерц“, радници „Фабрике вагона“, и „Пласт метала“ и станари стамбеног блока у Доситејевој улици. - Регистрована су четири случаја анонимних телефонских дојава о подметању експлозивних направа у Шумарској школи, Електро-саобраћајној школи „Никола Тесла“, Основној школи „IV краљевачки батаљон“ и кафеу „Стела Роса“

одатак да малолетнички криминал у општем учествује са 12% много мање забрињава од чињенице да је у односу на 2012. годину у прошлој, када су 152 малолетника извршила 260 кривичних дела, забележен пораст од 81 одсто. До пораста је и у овом случају дошло због разлике у начину процесуирања имовинских кривичних дела након што се од почетка 2013. године по служ-

П

беној дужности подносе кривичне пријаве за сва имовинска кривична дела у којима је причињена материјална штета већа од 5.000 динара. Минимални износ до тог периода био је 15 хиљада динара. Како малолетници најчешће врше кривична дела са мањом материјалном штетом у Полицијској управи Краљево тврде да није реално у овом сегменту поредити 2012. са 2013. годином.

Од укупног броја кривичних дела која су извршили малолетници 85% отпада на имовинске деликте, а заменик начелника Полицијске управе Краљево Горан Тодоровић сведочи о порасту броја малолетних извршилаца за око 57%. Посебно забрињава сазнање да је један малолетник учествовао у вршењу кривичног дела које се карактерише као тешко убиство.


Фото: М. Радовановић

И

Горан Тодоровић

73


МАГАЗИН

27.4.2014.

- На штету малолетника извршенa су 24 кривична дела, што је за преко 27% мање у односу на упоредни период. Регистровано је једно кривично дело насиље у породици чија је жртва осмогодишњи штићеник „СОС Дечијег села“ на Берановцу, па је у априлу против тридесетдеветогодишње „СОС маме“ поднета кривична пријава због сумње да је штићенику нанела лакe телеснe повредe. Од карактеристичних дела по начину извршења и малолетном учиниоцу и жртви регистровано је једно кривично дело обљуба са дететом, а у јуну поднета кривична пријава против седамнаестогодишњег малолетника због основане сумње да је у породичној кући комшија у Жичи руком нанео повреде у пределу гениталија седмогодишњем детету. Извршиоци ових кривичних дела су у већем броју случајева повратници, а у прошлој години

74

је повећан број нових извршилаца – каже Тодоровић. Током претходне године запажено је удруживање малолетних лица ради вршења кривичних дела, као и појава да се из истих разлога удружују са пунолетним лицима. У исто време није евидентирано учешће малолетних лица у сфери организованог криминала. Полицијски службеници предузимали су превентивно-репресивне мере према свим малолетницима који су склони вршењу кривичних дела и прекршаја са елементима насиља, а посебно повратницима, а мере су спровођене у сарадњи са надлежним тужилаштвом, родитељима, стручним службама Центра за социјални рад и образовним установама.

Јавни ред

У Полицијској управи Краљево оцењују да је током минуле године остварено стабилно стање јавног реда, а да је превентивним деловањем полицијских службеника и њиховим присуством на свим јавним скуповима, спортским приредбама и местима где најчешће долази до већег окупљања грађана, постигнута стабилност којом је спречено нарушавање јавног реда у већем обиму. Добрим резултатима у овој области допринела је стална покривеност градског подручја, добра сарадња са свим субјектима превенције и повећана ефикасност у раду, а заштита безбедности, живота, личне и имовинске сигурности грађана, спречавање и откривање кривичних дела и проналажење њихових учинилаца, одржавање јавног реда и други послови, организовани су кроз обављање позорничке, патролне, секторске и других видова делатности


и организовања. Током године регистровано је 588 прекршаја што у односу на 677 у години раније представља смањење веће од 13%. Број прекршаја извршених на улицама и трговима смањен је за више од 15%, а број прекршаја у угоститељским објектима за преко 43%. Број прекршаја у васпитно - образовним установама повећан је са 14 на 17. Иако вређање, злостављање и вршење насиља представљају најбројније прекршаје бележи се смањење за око 2%, а пад бележе и остали прекршаји који доминирају овом структуром. То се пре свега односи на мањи број учествовања у тучи за око 38%, угрожавање сигурности другог лица за око 34% и друге, а незнатан пораст од 7 одсто бележи се једино код прекршаја који се дефинишу као непристојно, дрско и безобзирно пона-

шање. Забрињава податак да је скоро свако друго од 784 пријављена лица извршило прекршај у поврату, а да око 10% њих чине малолетници. Због извршења ових прекршаја током године је приведено 81 лице од којих су 3 задржана.

Јавни скупови Припадници полиције су током 2013. године обезбеђивали 1.703 јавна скупа, спортске приредбе, штрајкове и сва друга догађања од јавног значаја која су протекла без већих изгреда и повређених лица. У циљу одржавања стабилног јавног реда и мира свакодневно су предузимане мере превентивног, по потреби и репресивног, карактера и примењиване појачане мере и активности, нарочито током ноћи и у дане викенда.

Регистрована су 3 случаја каменовања возова којима је нанета мања материјална штета, али није било повређених лица. На подручју свих школа под ингеренцијом Полицијске управе Краљево евидентирано је 69 кривичних дела, што је за око 6% мање него у 2012. години, док је повећан број прекршаја са 30 на 34 што чини више од 11%. - Догађаји са елементима насиља и недоличног понашања за време одигравања спортских приредби су углавном физички напади на судије утакмица од стране играча и представника спортских екипа. Због тога су полицијски службеници поднели 8 кривичних пријава против 9 лица због основане сумње да су извршили кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу. Забележен је један случај блокаде саобраћајнице и то у марту када је око

75


27.4.2014.

МАГАЗИН

76

40 грађана са осам путничких моторних возила у Совљаку блокирало државни пут првог А реда изражавајући протест због брзе вожње на том путном правцу и погибије малолетне девојчице. Полицијски службеници су обезбедили протестно окупљање приликом кога није било нарушавања јавног реда, а саобраћај је усмераван на околне локалне путеве. Одржано је 8 протестних окупљања грађана на којима је изражавано социјално незадовољство, а протестна окупљања исте групације грађана третирана су као један скуп продуженог трајања у коме су 22 пута учествовали бивши радници „Магнохрома“. Од осталих бележе се окупљања просветних радника, власника и запослених у превозничким предузећима „Аутотранспорт“, „Пуб интернационал“ и „Ненад комерц“, радника „Фабрике вагона“, станара стамбеног блока у Доситејевој улици и радника предузећа „Пласт метал“ – каже Тодоровић. Забележен је један случај изражавања протеста од стране појединца

када је од 10. до 17. јула један таксиста „штрајковао глађу“. У два случаја грађани са подручја Полицијске управе су одлазили за Београд у циљу изражавања незадовољства и одржавања протестних окупљања испред државних органа, а регистровано је 5 обустава рада и штрајкова. У организованим обуставама рада и штрајковима радници су исказивали незадовољство и захтевали исплату неисплаћених зарада и доприноса, изражавали протест због смањења плата и захтевали побољшање општег материјалног статуса. У штрајковима је учествовало преко 170 запослених краљевачке „Електромонтаже“, основним и средњим школама на подручју града Краљева и општине Врњачка Бања, Јавном предузећу „Бели извор“ у Врњачкој Бањи и Врњачкој радио-телевизијској установи „ВРТ“. Приликом протестних окупљања и организовања штрајкова није било нарушавања јавног реда, извршења кривичних дела, нити ометања јавног саобраћаја. У јуну прошле године регистрован

је један случај активирања експлозивнe направe у Улици Ратка Павловића када је испод путничког возила активиран тротилски метак са штапином. Регистрована су четири случаја анонимних телефонских дојава о подметању експлозивних направа у Шумарској школи, Електро-саобраћајној школи „Никола Тесла“, Основној школи „IV краљевачки батаљон“ и кафеу „Стела Роса“, а расветљавање ових догађаја је у току.

Саобраћај Заменик начелника Полицијске управе Краљево потврђује да сви показатељи стања у области безбедности саобраћаја бележе позитивне тенденције, изузев броја лако и тешко повређених лица који су на прошлогодишњем нивоу. Највеће смањење бележи број погинулих лица и то за трећину, а позитивне тенденције огледају се и у смањењу укупног броја незгода за око 14%, као и броја незгода са настрадалим лицима за око 7%, док


је број повређених лица на прошлогодишњем нивоу. Најугроженији учесници у саобраћају су возачи моторних возила који чине половину погинулих у свим незгодама, а од 12 настрадалих возача 5 су мотоциклисти. Од пет погинулих пешака два су настрадала на пешачким прелазима, а погинула су и два тринаестогодишња бициклиста, један у септембру на локалном путу у Мрсаћу, а други крајем октобра на државном путу Краљево – Крушевац у Берановцу. Четрнаестогодишња девојчица је погинула у марту управљајући бициклом на магистралном путу Краљево – Крушевац, а ова незгода је изазвала пажњу јавности, с обзиром да је дан након ње четрдесетак грађана са 8 путничких возила у знак протеста због погибије и нерешавања дугогодишњих проблема у саобраћају на овој деоници на сат времена блокирало пут. Број настрадалих путника је у односу на претходну годину смањен за половину. - Сталном превентивном делатношћу и кроз упозорења путем сред-

става јавног информисања број страдалих возача пољопривредних и радних машина на некатегорисаним путевима и другим површинама сведен је на најмањи број, а у септембру је на шумском путу у месту Лиса код Рашке погинуо један возач трактора. У две саобраћајне незгоде настрадала су по два лица и то средином јуна, на државном путу I Б реда у Адранској улици у Јарчујку, возач и путник у возилу „ауди А4“ и у новембру возач и сувозач у возилу „југо“ на државном путу I Б реда Рашка – Нови Пазар у Кућанима код Рашке. Највише лица, њих 11, погинуло је на магистралним и регионалним путевима који пролазе кроз насељено место, где се и догодио највећи броја незгода. На делу Ибарске магистрале од Краљева преко Рашке до Новог Пазара у 2012. години је у 11 саобраћајних незгода живот изгубило 12 лица, док је у 2013. на овој деоници регистрована само једна саобраћајна незгода са погинулим лицима у којој су две особе изгубиле живот. Реализација посебног плана поступања за део

Ибарске магистрале, који предвиђа предузимање појачаних репресивних и превентивних мера, допринела је побољшању стања безбедности на овом делу пута – каже Тодоровић. У 88 незгода на путевима ван насеља погинуло је 9 лица, у 264 незгоде у улицама у насељу њих 5, а материјална штета у свим саобраћајним незгодама процењена је на око 38 милиона динара. Најчешћи узрок незгода са најтежим последицама је неприлагођена брзина, а у 236 незгоде проузроковане на овај начин погинуло је 9 лица. У циљу побољшања безбедности саобраћаја припадници саобраћајне полиције спроводили су различите акције превентивног и репресивног карактера, пројекат „Безбедно детињство - развој безбедносне културе младих“, предавања на тему „Безбедност деце у саобраћају“ ученицима петих разреда основних школа, акције „Исправно возило – безбедно возило“ и друге акције појачане контроле саобраћаја. Т. Радовановић

77


МАГАЗИН

27.4.2014.

Из Полицијске управе Краљево

78

ПОЈАЧАНА НЕРВОЗА ВОЗАЧА едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 14. до 20. априла сведочи о 26 заведених кривичних дела из области криминалитета и сва су сврстана у област општег криминала. Инспектори криминалистичке полиције успели су да открију извршиоце нешто мање од трећине кривичних дела док се потрага за осталима наставља. По сазнањима припадника Полицијске управе јавни ред и мир нарушавани су 16 пута, а повод за то су у 12

С

случајева биле туче, док су она четири друга сврставају у остале. О појачаној активности у области саобраћаја сведочи податак о 14 саобраћајних незгода од који је у осам повређено 14 особа. Три су задобиле теже телесне повреде док су оне код преосталих 11 окарактерисане као лакше. Шест саобраћајних незгода су као коначни исход имале само материјалну штету, а она је у свих 14 процењана на више од милион динара. Слику о стању у области безбедности саобраћаја употпуњава податак о изу-

зетно великом броју прекршаја који је током минуле недеље достигао 420. Овај број је и до десет пута већи у поређењу са неким ранијим недељама што наводи на размишљање о појачаној контроли припадника саобраћајне полиције. У истом статистичком периоду припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног пожара у коме је причињена штета од пола милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


УХАПШЕН ЛОПОВ Због основа сумње да је извршио кривично дело које закон дефинише као тешку крађа у покушају судија за претходни поступак Основног суда је Ј.С. (1953) из Драгосињаца одредио притвор у трајању до 30 дана. Осумњичени је у суботу 19. априла у раним јутарњим сатима, из ограђеног круга стоваришта „Драмил Промет“ д.о.о. у Краљеву покушао да украде ускладиштену робу. Полицијски службеници Полицијске испоставе Краљево су пронашли осумњиченог одмах након извршења кривичног дела, ухапсили га и по налогу заменика Основног јавног тужиоца задржали до 48 сати, а увиђај су извршили припадници криминалистичке полиције.

79


Јединствена изложба у Народном музеју

МАГАЗИН

27.4.2014.

МИНЕРАЛИ ТРЕПЧЕ

80


- Сваки експонат изложен у музеју део је ограничене колекције минерала које одликује изузетна лепота кристалних форми, јединствена асоцијација минералних врста, као и реткост појављивања у природи. - Тврђаве у долини Ибра грађене су захваљујући сребру из Трепче, а за прве српске сребрне динаре које је 1412. ковао деспот Стефан Лазаревић, коришћено је сребро из ових рудника. - Изложени експонати пронађени су у последњих 80 до 90 година, а пред Краљевчанима је и део Шумахерове збирке која је у Природњачком музеју током више од пола века прерасла у једну од најзначајнијих збирки минерала у свету

81


27.4.2014.

МАГАЗИН

82

Александар Луковић


М

вања у природи. Богатство Трепче, која представља највеће налазиште оловно-цинкане руде у Европи, било је познато још у римско доба о чему сведочи уљана лампа нађена у старом подземном копу. Средњовековна експлоатација руде која је почела око 1303. године обезбеђивала је добијање злата, олова и сребра, па су и тврђаве у долини Ибра изграђене захваљујући баш том сребру, а за прве српске сребрне динаре, које је 1412. ковао деспот Стефан Лазаревић, коришћено је сребро из Трепче. Експлоатација која је поново покренута тридесетих година прошлог века врло брзо је добила огромне размере, а поред богатства рудом Трепча је изузетна и по минера-

лошком саставу преко 60 различитих врста минерала који се због ванредне лепоте налазе у многим музејима широм света. Београдски Природњачки музеј је један од ретких који може да се похвали веома богатом и вредном збирком минерала изузетне лепоте кристалних форми, пореклом са једног од највећег налазишта оловноцинкане руде у Европи. Најлепши примерци ће до 12. маја бити доступни посетиоцима краљевачког Народног музеја. Велико лежиште олово-цинкане руде у Србији које обухвата западне, југозападне и јужне делове Копаоника спада међу највећа у Европи. Иако је у целој Копаоничкој области руда вађена још у римско доба подручје Трепче се користи тек од средњег века. У доба краља Милутина ту су насељени Саси који су вадили руду, а први помен њиховог насеља у Трепчи потиче из 1303. године. За заштиту рудника подигнута је тврђава Ћутет, а вађење сребра, олова и гвожђа, настављено је и после пропасти Српске деспотовине средином 15 века. Током наредних векова Отоманска империја је наставила вађење руде, које је окончано непосредно након 1685. године Од 1924. године рудне потенцијале Трепче испитивала је британска фирма Селекшн траст, на челу са америчким инжењером рударства Алфредом Честером познатом по томе што је упошљавао добре стручњаке који су проналазили профитабилне наслаге руде. Опсежна истраживања у Трепчи између 1925. и 1932. године извршио је инжењер Харолд Абот Титкомб, а већ 1926. фирма потписала уговор о концесији земљишта са сином Николе Пашића Радомиром, који је у то време био познат по великим привредним

Фото: М. Радовановић

узејска збирка минерала изузетне вредности са локалитета Стари Трг, Трепча, једна је од највећих и најлепших у оквиру збирке минерала Природњачког музеја. Изложба „Минерали Трепче“ у краљевачком Народном музеју, чији је аутор кустос минералог Природњачког музеја Александар Луковић, представља посетиоцима фасцинантне примерке минералних асоцијација од великих минералних друза, преко огромних калцитских завеса, до изузетно лепих минерала из групе карбоната. Сваки комад Трепчиних узорака део је ограничене колекције минерала које одликује изузетна лепота кристалних форми, јединствена асоцијација минералних врста, као и реткост појављи-

83


27.4.2014.

МАГАЗИН

84

малверзацијама. И поред тога ово је био почетак великог регионалног програма за истраживање које је као резултат дало јасне индикације о огромном рудном потенцијалу лежишта. У децембру 1927. године је у Лондону основана компанија Trepca Mines Limited, са генералном дирекцијом у Звечану, 2.400 радника, 55 инжењера и почетним капиталом од скоро 300.000 фунти, а на њеном челу се налазио Честер Бити са још 19 странаца. На месту рудника из средњег века 1930. године је отворен Стари Трг, а исте године почео пробни рад током кога је вађено око 500 тона руде дневно, да би се од 1932. из рудника копало око 2.000 тона руде сваког дана. Производња је врло брзо достигла 600 до 700 хиљада тона руде годишње, а у периоду од 1930. до 1940. године извађено је 5 милиона и 700 хиљада тона руде. Фирма Честера Битија је од 1933. године располагала искључивим правом истраживања на локалитету Трепча, а добар део руде извожен је у иностранство преко Солуна у коме је закупљиван складишни простор и земљиште Југословенске слободне зоне у

овом граду, па је Битију као главном клијенту чији је промет чинио 80% промета у зони, продужен закуп до јуна 1941. У Косовској Митровици је, захваљујући архитектонском решењу британских стручњака у Трепчи, 1938. године изграђена нова болница, као један од најсавременијих здравствених објеката у јужној Србији, који је располагао са најмодренијим поставкама тадашње медицинске технологије. Током Другог светског рата, управу над Трепчом преузели су Немци, односно компанија на чијем се челу налазио Херман Геринг, а поред производње метала у Трепчи су прављени и акумулатори за немачке подморнице. Када је после Другог светског рата британско предузеће ликвидирано његову имовину су између 1945 и 1948. године разделиле британска и југословенска влада, а Српска банка из Загреба као предратни сувласник и данас потражује удео наследника својих деоничара. После Другог светског рата имовина рудника је национализована, па

је формиран Рударско-металуршкохемијски комбинат олова и цинка Трепча, који је у једном тренутку запошљавао око 20 хиљада радника и производио око 70% минералних сировина старе Југославије. Криза и распад Југославије, након тога економска блокада земље и сукоби на Косову и Метохији који су кулминирали НАТО агресијом, довели су до пропасти овог привредног гиганта, а после доласка међународних снага у јужну српску покрајину настављена је производња у северним рудницима под контролом Срба, док су јужни потопљени. Трепчин музеј минерала основан 1966. године опљачкан је 18. септембра1999. и из њега је украдено преко 1.500 примерака минерала укључујући и непроцењиви примерак вивианит, као и 150 других из више од 30 земаља света који су били поклоњени музеју. Иако је под покровитељством УНМИК-а обновљен рад у средишњим рудницима и погонима у Митровици, производња је, због велике количине загађења, прекинута у августу 2000. године. Због специфичне ситуације у јужној српској покрајини, данас већи део комбината Трепча није


оперативан, а додатни проблем представља застарела и дотрајала опрема. Комбинат Трепча функционише као два самостална и независна дела, Трепча север која обухвата руднике и постројења на простору са већински српским народом и Трепча југ са рудницима и постројењима на простору са већински албанским народом. Минерали Трепче представљају замашнији део збирке минерала Природњачког музеја која је формирана 1951. године захваљујући фрајбуршком професору Фридриху Шумахеру задуженом за покретање производње у Трепчи када је овај рудник доспео у жижу јавности. Шумахер који је крајем рата личну збирку минерала Трепче поколонио музеју уједно је и аутор обимне литературе која се односи на овај рудник, а данас користи као значајан извор информација. Александар Луковић потврђује да је Краљевчанима доступан само део збирке од хиљаду експоната, који су због специфичности врло осетљиви на транспорт. - Више од 70 минералних врста, а међу највреднијима су рудни минерали попут галенита, олово сулфида,

свалерита, предивних карбоната од калцита, доломита и других вредних примерака, по лепоти, величини кристала, боји и другим карактеристикама спадају у светски врх. Има међу њима и у светским оквирима ретких примерака као што су улдламит, козаврит и други, али и стандардних из три генерације кварца, затим пиротини и неке псеудоморфозе пирита, а све представља изузетно минерално богатство – каже Луковић. Изложени експонати пронађени су у последњих 80 до 90 година, а као и други добијени су прикупљањем на терену и поклонима којима су појединци обогаћивали збирку. Са 14 хоризоната на неколико стотина метара дубине Трепча и даље представља велико лежиште различитих минерала. Један од њих је и доломит кога од осталих издвајају велике форме и боја. Иако су по правилу бели, или безбојни, доломити из Трепче се разликују по ружичастој нијанси која је везана за садржај мангана, а специфичан експонат је доста крт игличасти арагонит настао као резултат полиморфне модификације. - Геолошки гледано стварање кри-

стала је веома сложен процес који се одвија по геометријским законитостима које се морају испунити да би се појавио у одређеној форми. Појава арагонита диктирана је посебним термодинамичким условима температуре и притиска који условљавају такав раст кристала са мањим или већим ромбоидима због промене температуре и већег прилива калцијум карбоната. Имамо и неколико појавних врста пирита, а иако се веровало да у њему постоји злато то је најнеупотребљивији минерал на планети. Овде су изложене псеудоморфозе, односно лажни облици настали због неких термодинамичких услова због којих није успео да се искристалише, па је остао заробљен – каже Луковић. Међу највеће експонате спадају друзе, скупине више минерала по којима је посебно позната Трепча. Поред неколико друза пред Краљевчанима је и део Шумахерове збирке која је у Природњачком музеју током више од пола века прерасла у једну од најзначајнијих збирки минерала у свету. Т. Радовановић

85


27.4.2014.

МАГАЗИН

86

Чудесни Спајдермен 2 Највећа Спајдерменова борба одувек је била она коју је водио са самим собом, битка између свакодневног живота и обавеза Питера Паркера и херојских дужности прослављеног јунака. У најновијој верзији филма о човеку пауку Питер Паркер ће открити да највећи сукоб тек предстоји. За Спајдермена се ништа не може поредити са осећајем када лети међу солитерима прихватајући улогу хероја и када проводи време са Гвен. Али, бити човек паук има и цену јер само он може да заштити суграђане од стравичног насиља које прети да уништи Њујорк. Ствари се додатно компликују када се у граду појави нови далеко моћнији непријатељ, суперзлочинац Електро. Кад му се вратио стари пријатељ Хари Осборн Питер схвата да

сви његови пријатељи имају нешто заједничко, а сазнаје и за нове детаље из прошлости. Критика је по правилу подељена кад су у питању филмови овог типа. И док једни сматрају да други део Спајдермена представља бућкуриш склепан као да је у питању телевизијска серија од неколико неповезаних епизода има и оних који тврде да намера аутора није ни била да праве ремек дело већ филм за сточетрдесетдвоминутну забаву током које ће гледалац бар за тренутак заборавити на свакодневне проблеме. По једнима се прича о Спајдермену коси са свим досадашњим суперхеројским сценаристичким егзибицијама, ма о коме суперхероју да је реч, јер у филму има свачега, тако да није ни комедија, ни акција, ни љубавни филм. Иако се све тресе од ак-

ције она је некако прорачуната до досаде, па и романтичне мелодрамске сцене изгледају прилично безосећајно иритирајуће... У таквој ситуацији тешко је да се каже ко је Спајдерменов главни непријатељ, мистериозни Електро, полудели Хари Осборн, тајкунска корпорација његовог оца, или неки луди Руси који ту промичу... Главна замерка по мишљењу критике и јесте велики број негативаца који промичу кроз филм, а ни један није достојан да се назове главним, јер Спајдермен са свима лако излази на крај. Филм је гледљив, посебно онима до 14 година, није требало много да се направи много бољи сценарио, а критика необјашњивим сматра крупне грешке које су се поткрале холивудској продукцији. Зато од продуцената и аутора очекују мало више озбиљности у


следећем наставку. Филм се у „Кварту“ приказује до 30. априла, пројекције почињу у 20 сати, а за улазницу треба одвојити 350 динара.

Need for speed 2 „Need for Speed“ je eкранизација једне од најпознатијих видео игара која се по популарности и заради може поредити са највећим холивудским блокбастерима. Ради се о адреналинском филмском хиту чија се радња врти око приче уличног тркача који учествује у трци преко целе Америке како би се осветио бившем пословном сараднику. „Need for Speed“ означава узбудљиви повратак културе аутомобилистичких филмова из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а у њему се појављују најзвучнија имена

кад је реч о супер аутомобилима данашњице, међу којима су и Мекларен П1 и Кенигсег Агера Р. Улични тркач је тек изашао из затвора и једина намера му је да се освети, а идеално место је предстојећа трка кроз земљу. Сазнавши за план његов бивши партнер покреће лов на човека. Трка је почела... Питер Траверс у часопису Ролинг стоун каже да се тркачки филм у празном ходу заглавио као драма, па не препоручује велику журбу при одлучивању за гледање филма који нема ничега у досадном и од стране других тркачких филмова прегаженом заплету. Али, има и других мишљења, па свим љубитељима акције остаје да након гледања филма закључе ко је у праву. Стотридесетоминутни филм се приказује до последњег дана априла у тер-

мину од 22,30, а за улазницу је потребно издвојити 250 динара.

Освета на женски начин Паралелно са прва два, али од 18 сати, приказује се комедија „Освета на женски начин“ коју је по сценарију Мелисе Стак режирао Ник Касаветас. Након што је сазнала за свог дечка да је ожењен, главни женски лик, кога тумачи Камерон Дијаз, покушава да среди пољуљани живот и врати се на прави пут. Кад случајно упозна његову жену увиђа да имају много заједничког, па заклете непријатељице брзо постају нераздвојне и добре пријатељице. Након што открију још једну љубавницу три жене удружују снаге и осмишљавају заједничку освету.

87


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

MagazIN 109  

Kraljevacki MagazIN

Advertisement