Јеврејима ГЛАВА 1 1 Боже, који си у разним временима и на различите начине говорио некада оцима преко пророка, 2 У овим последњим данима говорио нам је преко свог Сина, кога је поставио за наследника свега, преко кога је и створио светове; 3 Који, као сјај његове славе, и изричит лик своје личности, и подржавајући све речју своје силе, када је сам очистио наше грехе, сео је с десне стране Величанства на висини; 4 Будући да је постао много бољи од анђела, јер је наследством стекао боље име од њих. 5 Јер коме је од анђела икад рекао: „Ти си мој Син, ја сам те данас родио? И опет, ја ћу му бити Отац, а он ће мени бити Син? 6 И опет, када уведе Прворођеног на свет, каже: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7 А за анђеле каже: Који своје анђеле чини духовима и своје службенике пламеном огњеним. 8 А Сину каже: Престо је твој, Боже, у векове векова; жезло правде је жезло царства твога. 9 Заволео си правду, а мрзео си безакоње; зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости више од других твојих. 10 И, Ти, Господе, у почетку си поставио темељ земљи; и небеса су дела руку твојих; 11 Они ће пропасти; али ти остајеш; и сви ће остарити као одећа; 12 И као одећу ћеш их савити, и они ће се променити, али ти си исти, и твоје године неће пропасти. 13 Али коме је од анђела икада рекао: „Седи ми здесна док не ставим непријатеље твоје под ноге твојим? 14 Нису ли сви они службени духови, послани да служе за оне који ће бити наследници спасења? ГЛАВА 2 1 Зато би требало да више пазимо на ствари које смо чули, да их у било ком тренутку не бисмо изневерили. 2 Јер кад би реч коју су анђели изговорили била постојана, и сваки преступ и непослушност добијали праведну награду; 3 Како ћемо побећи, ако занемаримо тако велико спасење; који је најпре почео да се говори од Господа, и потврдили су нам они који су га чули; 4 И да им Бог сведочи знацима и чудима, и разним чудесима и даровима Светога Духа, по својој вољи? 5 Јер анђелима није потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Али један на једном месту сведочи говорећи: Шта је човек да га се сећаш? или сине човечије да га посетиш? 7 Ти си га учинио мало нижим од анђела; овенчао си га славом и чашћу, и поставио си га над делима руку својих. 8 Све си му покорио под ноге. Јер тиме што му је све потчинио, није оставио ништа што му није потчињено. Али сада не видимо да му још није све потчињено. 9 Али видимо Исуса, који је био учињен мало нижим од анђела због страдања смрти, овенчаног славом и
чашћу; да он по милости Божијој окуси смрт за сваког човека. 10 Јер било је њему, за кога је све и од кога је све, у довођењу многих синова у славу, да кроз патње учини савршеним вођу њиховог спасења. 11 Јер и онај који посвећује и они који се посвећују сви су од једног; због чега се не стиди да их назива браћом, 12 Рекавши: Објавићу твоје име својој браћи, усред цркве ћу ти певати хвалу. 13 И опет, уздаћу се у њега. И опет, ево ја и деце коју ми је Бог дао. 14 Дакле, пошто су деца судионици крви и меса, и он је сам узео удео у истом; да смрћу уништи онога који је имао моћ смрти, то јест ђавола; 15 И избави оне који су због страха од смрти целог живота били подвргнути ропству. 16 Јер он заиста није преузео на себе природу анђела; али је узео на себе семе Аврамово. 17 Зато је требало да у свему буде сличан својој браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у стварима које се односе на Бога, да изврши помирење за грехе народа. 18 Јер тиме што је и сам страдао искушан, он је у стању да помогне онима који су кушани. ГЛАВА 3 1 Зато, света браћо, причасници небеског звања, сматрајте апостола и првосвештеника нашег звања, Христа Исуса; 2 Који је био веран ономе који га је поставио, као што је и Мојсије био веран у свом дому свом. 3 Јер је овај човек удостојен веће славе од Мојсија, јер онај који је саградио кућу има више части од куће. 4 Јер сваку кућу гради неки човек; али онај који је све изградио је Бог. 5 И Мојсије је заиста био веран у целој својој кући, као слуга, за сведочанство о ономе што је требало да се говори после; 6 Али Христос као син над својом кућом; чија смо ми кућа, ако чврсто држимо поуздање и радост наде до краја. 7 Зато (као што каже Дух Свети, данас ако будете чули глас његов, 8 Не отврдњавајте срца своја, као у провокацији, у дан искушења у пустињи: 9 Када су ме ваши очеви искушавали, искушавали и видели моја дела четрдесет година. 10 Зато сам био ожалошћен тим нараштајем, и рекао сам: Они увек греше у свом срцу; и не познаше путеве моје. 11 Зато сам се заклео у свом гневу да неће ући у мој починак.) 12 Чувајте се, браћо, да у неком од вас не буде злога срца неверовања у одступању од Бога живога. 13 Али подстицајте једни друге сваки дан, док се данас зове; да се неко од вас не отврдне преваром греха. 14 Јер смо постали заједничари Христа, ако почетак нашег поуздања држимо чврстим до краја; 15 Док се каже: „Данас ако чујете глас његов, не отврдњавајте срца своја, као у провокацији. 16 Јер неки су, чувши, раздражили, али не све што је преко Мојсија изишло из Египта.