Јеврејима ГЛАВА 1 1 Боже, који си у разним временима и на различите начине говорио некада оцима преко пророка, 2 У овим последњим данима говорио нам је преко свог Сина, кога је поставио за наследника свега, преко кога је и створио светове; 3 Који, као сјај његове славе, и изричит лик своје личности, и подржавајући све речју своје силе, када је сам очистио наше грехе, сео је с десне стране Величанства на висини; 4 Будући да је постао много бољи од анђела, јер је наследством стекао боље име од њих. 5 Јер коме је од анђела икад рекао: „Ти си мој Син, ја сам те данас родио? И опет, ја ћу му бити Отац, а он ће мени бити Син? 6 И опет, када уведе Прворођеног на свет, каже: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7 А за анђеле каже: Који своје анђеле чини духовима и своје службенике пламеном огњеним. 8 А Сину каже: Престо је твој, Боже, у векове векова; жезло правде је жезло царства твога. 9 Заволео си правду, а мрзео си безакоње; зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости више од других твојих. 10 И, Ти, Господе, у почетку си поставио темељ земљи; и небеса су дела руку твојих; 11 Они ће пропасти; али ти остајеш; и сви ће остарити као одећа; 12 И као одећу ћеш их савити, и они ће се променити, али ти си исти, и твоје године неће пропасти. 13 Али коме је од анђела икада рекао: „Седи ми здесна док не ставим непријатеље твоје под ноге твојим? 14 Нису ли сви они службени духови, послани да служе за оне који ће бити наследници спасења? ГЛАВА 2 1 Зато би требало да више пазимо на ствари које смо чули, да их у било ком тренутку не бисмо изневерили. 2 Јер кад би реч коју су анђели изговорили била постојана, и сваки преступ и непослушност добијали праведну награду; 3 Како ћемо побећи, ако занемаримо тако велико спасење; који је најпре почео да се говори од Господа, и потврдили су нам они који су га чули; 4 И да им Бог сведочи знацима и чудима, и разним чудесима и даровима Светога Духа, по својој вољи? 5 Јер анђелима није потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Али један на једном месту сведочи говорећи: Шта је човек да га се сећаш? или сине човечије да га посетиш? 7 Ти си га учинио мало нижим од анђела; овенчао си га славом и чашћу, и поставио си га над делима руку својих. 8 Све си му покорио под ноге. Јер тиме што му је све потчинио, није оставио ништа што му није потчињено. Али сада не видимо да му још није све потчињено. 9 Али видимо Исуса, који је био учињен мало нижим од анђела због страдања смрти, овенчаног славом и
чашћу; да он по милости Божијој окуси смрт за сваког човека. 10 Јер било је њему, за кога је све и од кога је све, у довођењу многих синова у славу, да кроз патње учини савршеним вођу њиховог спасења. 11 Јер и онај који посвећује и они који се посвећују сви су од једног; због чега се не стиди да их назива браћом, 12 Рекавши: Објавићу твоје име својој браћи, усред цркве ћу ти певати хвалу. 13 И опет, уздаћу се у њега. И опет, ево ја и деце коју ми је Бог дао. 14 Дакле, пошто су деца судионици крви и меса, и он је сам узео удео у истом; да смрћу уништи онога који је имао моћ смрти, то јест ђавола; 15 И избави оне који су због страха од смрти целог живота били подвргнути ропству. 16 Јер он заиста није преузео на себе природу анђела; али је узео на себе семе Аврамово. 17 Зато је требало да у свему буде сличан својој браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у стварима које се односе на Бога, да изврши помирење за грехе народа. 18 Јер тиме што је и сам страдао искушан, он је у стању да помогне онима који су кушани. ГЛАВА 3 1 Зато, света браћо, причасници небеског звања, сматрајте апостола и првосвештеника нашег звања, Христа Исуса; 2 Који је био веран ономе који га је поставио, као што је и Мојсије био веран у свом дому свом. 3 Јер је овај човек удостојен веће славе од Мојсија, јер онај који је саградио кућу има више части од куће. 4 Јер сваку кућу гради неки човек; али онај који је све изградио је Бог. 5 И Мојсије је заиста био веран у целој својој кући, као слуга, за сведочанство о ономе што је требало да се говори после; 6 Али Христос као син над својом кућом; чија смо ми кућа, ако чврсто држимо поуздање и радост наде до краја. 7 Зато (као што каже Дух Свети, данас ако будете чули глас његов, 8 Не отврдњавајте срца своја, као у провокацији, у дан искушења у пустињи: 9 Када су ме ваши очеви искушавали, искушавали и видели моја дела четрдесет година. 10 Зато сам био ожалошћен тим нараштајем, и рекао сам: Они увек греше у свом срцу; и не познаше путеве моје. 11 Зато сам се заклео у свом гневу да неће ући у мој починак.) 12 Чувајте се, браћо, да у неком од вас не буде злога срца неверовања у одступању од Бога живога. 13 Али подстицајте једни друге сваки дан, док се данас зове; да се неко од вас не отврдне преваром греха. 14 Јер смо постали заједничари Христа, ако почетак нашег поуздања држимо чврстим до краја; 15 Док се каже: „Данас ако чујете глас његов, не отврдњавајте срца своја, као у провокацији. 16 Јер неки су, чувши, раздражили, али не све што је преко Мојсија изишло из Египта.
Јеврејима
17 Али с ким је туговао четрдесет година? није ли са онима који су згрешили, чија су лешеви пали у пустињи? 18 И коме се заклео да неће ући у његов починак, него онима који не верују? 19 Дакле, видимо да нису могли да уђу због неверовања. ГЛАВА 4 1 Уплашимо се, дакле, да нам се, ако нам је остављено обећање да ћемо ући у његов починак, не би изгледало да га неко од вас није испунио. 2 Јер и нама је проповедано јеванђеље, као и њима; али им проповедана реч није била од користи, јер није била помешана са вером у оне који су је чули. 3 Јер ми који смо веровали улазимо у починак, као што је рекао: Као што сам се заклео у свом гневу, ако ће ући у мој починак, иако су дела завршена од постанка света. 4 Јер је на једном месту говорио о седмом дану овако: И Бог је седмога дана починуо од свих дела својих. 5 И на овом месту опет, Ако уђу у мој починак. 6 Пошто, дакле, остаје да неки морају ући у њега, а они којима је прво проповедано нису ушли због неверовања: 7 Опет ограничава одређени дан, говорећи у Давиду: Данас, после толико времена; као што је речено: Данас ако чујете глас његов, не отврдните срца своја. 8 Јер да им је Исус дао одмор, онда не би касније говорио о другом дану. 9 Дакле, преостаје одмор Божјем народу. 10 Јер ко је ушао у његов починак, и он је престао од својих дела, као што је Бог учинио од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај починак, да неко не падне после истог примера неверовања. 12 Јер је реч Божја брза и моћна, и оштрија од сваког двосеклог мача, пробијајући до расцепа душе и духа, и зглобова и сржи, и разабире мисли и намере срца. 13 Нити постоји створење које се не види у његовим очима, али све је голо и отворено је очима онога с ким имамо посла. 14 Видећи дакле да имамо великог првосвештеника, који је прешао на небеса, Исуса Сина Божијег, држимо се свог заповедања. 15 Јер ми немамо првосвештеника који се не би могао дотакнути осећањем наших слабости; али је у свему био искушаван као и ми, али без греха. 16 Зато хајде да храбро приступимо престолу благодати, да задобијемо милост и да нађемо милост за помоћ у невољи. ГЛАВА 5 1 Јер сваки првосвештеник узет између људи постављен је за људе у стварима које се односе на Бога, да може приносити и дарове и жртве за грехе. 2 Који се може сажалити на незналице и на оне који су с пута; јер је и он сам оптерећен немоћи. 3 И због тога треба, како за народ, тако и за себе, да принесе за грехе.
4 И нико себи не узима ову част, осим онога који је позван од Бога, као што је био Арон. 5 Тако ни Христос није себе прославио да буде првосвештеник; него онај који му рече: Ти си Син мој, ја сам те данас родио. 6 Као што каже и на другом месту, Ти си свештеник заувек по реду Мелхиседековом. 7 Који је у дане свог тела, када је узнео молитве и мољења са јаким плачем и сузама Ономе који је могао да га спасе од смрти, и био услишан у томе да се бојао; 8 Иако је био Син, ипак се научио послушности кроз ствари које је претрпео; 9 И поставши савршен, постао је аутор вечног спасења свима који му се покоравају; 10 Позван од Бога првосвештеником по реду Мелхиседековом. 11 О којима имамо много ствари да кажемо, а тешко их је изговорити, будући да не чујете. 12 Јер када за време треба да будете учитељи, морате поново да вас поучава који су прва начела Божијих пророчанстава; и постадоше такви којима треба млеко, а не јако месо. 13 Јер сваки ко једе млеко невешт је у речи праведности, јер је дете. 14 Али јако месо припада онима који су пунолетни, чак и онима који због употребе имају своја чула вежбана да разазнају и добро и зло. ГЛАВА 6 1 Зато оставимо начела Христове науке, идемо даље ка савршенству; не постављајући поново темељ покајања од мртвих дела и вере у Бога, 2 О науци о крштењу и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о вечном суду. 3 И то ћемо учинити, ако Бог дозволи. 4 Јер немогуће је онима који су се једном просветили, и окусили од небеског дара, и постали заједничари Духа Светога, 5 И окусили добру реч Божију и силе будућег света, 6 Ако отпадну, да их поново обновим за покајање; видећи да изнова разапињу у себи Сина Божијег и срамоте га. 7 Јер земља која пије кишу која често пада на њу и рађа биље одговарајуће за оне којима је обучена, прима благослов од Бога. 8 Али оно што носи трње и трње је одбачено и близу је проклетству; чији је крај спаљен. 9 Али, љубљени, ми смо уверени у боље ствари од вас, и ствари које прате спасење, иако тако говоримо. 10 Јер Бог није неправедан да заборави ваше дело и труд љубави, који сте показали према његовом имену, служећи светима и служећи. 11 И желимо да свако од вас покаже исту марљивост за пуну сигурност наде до краја: 12 Да не будете лењи, него следбеници оних који вером и стрпљењем наслеђују обећања. 13 Јер када је Бог обећао Авраму, јер се није могао заклети већим, заклео се самим собом, 14 Говорећи: Благословићу те, и умножавајући, умножићу те.
Јеврејима
15 И тако, пошто је стрпљиво издржао, добио је обећање. 16 Јер људи се заиста куну већим, а заклетва за потврду је за њих крај сваке свађе. 17 У чему је Бог, желећи још више да покаже наследницима обећања непроменљивост свог савета, то потврдио заклетвом: 18 Да бисмо двема непроменљивим стварима, у којима је било немогуће да Бог лаже, имали јаку утеху ми који смо побегли у уточиште да се ухватимо за наду која је пред нама: 19 Коју наду имамо као сидро душе, сигурно и постојано, и која улази у то унутар вела; 20 Тамо где је претеча за нас ушао је чак и Исус, заувек постављен за првосвештеника по реду Мелхиседековом. ГЛАВА 7 1 За овог Мелхиседека, цара Салима, свештеника Бога Свевишњега, који је срео Авраама како се враћао са покоља царева, и благословио га; 2 Коме је и Авраам дао десетину од свега; прво је по тумачењу Краљ правде, а после тога и Краљ Салима, што је Краљ мира; 3 Без оца, без мајке, без порекла, немајући ни почетка дана, ни краја живота; него уподобљен Сину Божијем; стално пребива као свештеник. 4 Погледај сада колико је био велики овај човек, коме је чак и патријарх Авраам дао десети део плена. 5 И заиста, они који су од синова Левијевих, који примају службу свештенства, имају заповест да узимају десетину од народа у складу са законом, то јест од своје браће, иако долазе из недра Авраамових : 6 Али онај чије се порекло од њих не рачуна, примио је десетину од Аврама и благословио онога који је имао обећања. 7 И без сваке контрадикторности мање је благословено од бољих. 8 И овде људи који умру примају десетину; али тамо их прима, за које се сведочи да живи. 9 И како могу тако да кажем, и Леви, који прима десетину, плаћао је десетину у Аврааму. 10 Јер он је још био у бедрима свог оца, када га је Мелхиседек срео. 11 Ако би, дакле, савршенство било од левитског свештенства, (јер је под њим народ примио закон), каква је још потреба да други свештеник устане по реду Мелхиседековом, а не да буде позван по реду Аронову? 12 Пошто се свештенство мења, неопходна је промена и закона. 13 Јер онај о коме се ово говори припада другом племену, од кога нико није присуствовао олтару. 14 Јер је очигледно да је наш Господ потекао од Јуде; о којем племену Мојсије није ништа говорио о свештенству. 15 А то је још много очигледније: јер по угледу на Мелхиседекову настаје други свештеник, 16 Који није створен по закону телесне заповести, него по сили бесконачног живота.
17 Јер он сведочи: Ти си свештеник заувек по реду Мелхиседековом. 18 Јер заиста постоји поништење претходне заповести због њене слабости и бескорисности. 19 Јер закон ништа није учинио савршеним, али је донела бољу наду; којим се приближавамо Богу. 20 И пошто не без заклетве постаде свештеник: 21 (Јер су ти свештеници постављени без заклетве, а ово са заклетвом од онога који му рече: заклео се Господ и неће се покајати, ти си свештеник заувек по реду Мелхиседековом:) 22 Утолико је Исус постао јемац бољег тестамента. 23 А они су заиста били многи свештеници, јер им није било допуштено да остану због смрти. 24 Али овај човек, зато што остаје заувек, има непроменљиво свештенство. 25 Зато је и он у стању да спасе до краја оне који долазе Богу преко њега, будући да је увек жив да се за њих залаже. 26 Јер такав првосвештеник постадосмо ми, који је свет, безопасан, неокаљан, одвојен од грешника и узвишен од небеса; 27 Коме није потребно свакодневно, као ти првосвештеници, да приноси жртву, прво за своје грехе, а затим за грехе народа: за то је учинио једном, када је принео самога себе. 28 Јер закон поставља за првосвештенике људе који имају немоћ; али реч заклетве, која је била од закона, чини Сина посвећеног заувек. ГЛАВА 8 1 Дакле, ово што смо рекли је сума: Имамо таквог првосвештеника, који је постављен са десне стране престола Величанства на небесима; 2 Служитељ светиње и правог шатора, који је подигао Господ, а не човек. 3 Јер сваки првосвештеник је постављен да приноси дарове и жртве; зато је неопходно да и овај има нешто да принесе. 4 Јер да је на земљи, не би био свештеник, јер има свештеника који приносе дарове по закону. 5 Који служе узору и сенци небеских ствари, као што је Мојсије био опоменут од Бога када је требало да направи шатор: јер, види, каже он, да све чиниш по узору који ти је показан на гори. 6 Али сада је добио бољу службу, утолико је и посредник бољег завета, који је утемељен на бољим обећањима. 7 Јер да је тај први савез био беспрекоран, онда не би требало тражити место за други. 8 Зато што их је замерио, рекао је: Ево, долазе дани, говори Господ, када ћу склопити нови савез са домом Израиљевим и домом Јудиним. 9 Не по савезу који сам склопио са њиховим оцима оног дана када сам их узео за руку да их изведем из египатске земље; јер не остадоше у завету мом, и не гледах на њих, говори Господ. 10 Јер ово је савез који ћу склопити са домом Израиљевим после оних дана, говори Господ; Ставићу своје законе у њихов ум, и записаћу их у њихова срца, и бићу им Бог, а они ће ми бити народ.
Јеврејима
11 И неће поучавати свако ближњега свога и сваки брата свога говорећи: Познај Господа, јер ће ме сви упознати, од најмањег до највећег. 12 Јер ћу бити милостив према њиховој неправди, и грехова њихових и безакоња њихових више се нећу сећати. 13 Тиме што је рекао: Нови савез, први је учинио старим. Сада је оно што пропада и стари, спремно да нестане. ГЛАВА 9 1 Тада је, заиста, први савез имао и уредбе божанске службе и светско светилиште. 2 Јер онде беше направљен шатор; први, у коме је био свећњак, и трпеза и хлебови; која се зове светиња. 3 А после другог завеса, шатор који се зове Најсветији од свих; 4 Која је имала златну кадионицу и ковчег савеза около обложен златом, у коме је био златни лонац у коме је била мана, и Аронов штап који је пукао, и табеле завета; 5 И над њим херувими славе засјењују милосрђе; о чему сада не можемо посебно говорити. 6 А када су ово тако постављене, свештеници су увек улазили у први шатор, вршећи службу Божју. 7 Али у други је првосвештеник одлазио сам једном сваке године, не без крви, коју је приносио за себе и за заблуде народа. 8 Дух Свети ово означава да пут у светињу од свега још није био откривен, док је још стајао први шатор: 9 Што је била фигура за тадашње време, у коме су приношени и дарови и жртве, што није могло да учини савршеним онога који је служио, што се тиче савести; 10 Које су стајале само у јелима и пићима, и умијама и телесним обредима, наметнутим им до времена реформације. 11 Али Христос је дошао као првосвештеник будућих добара, преко веће и савршеније скиније, нерукотворене, то јест, не од ове зграде; 12 Ни крвљу јараца и телади, него крвљу својом уђе једном у свето место, добивши за нас вечно откупљење. 13 Јер ако крв бикова и јараца, и пепео јунице прскањем нечистих, посвећује на очишћење тела, 14 Колико ће више крв Христова, који је кроз вечни Дух принео себе непорочног Богу, очистити вашу савест од мртвих дела да служите Богу живом? 15 И због тога је он посредник Новог завета, да смрћу, за откупљење преступа који су били под првим заветом, позвани добију обећање вечног наследства. 16 Јер тамо где је тестамент, мора бити и смрт оставиоца. 17 Јер тестамент је на снази након што су људи мртви; иначе нема никакву снагу док је завешталац жив. 18 При чему ни први завет није био посвећен без крви. 19 Јер када Мојсије рече све заповести свему народу по закону, узе крв од телади и од коза, са водом и скерлетном вуном и исопом, и пошкропи и књигу и сав народ, 20 Говорећи: Ово је крв завета коју вам је Бог заповедио.
21 Штавише, он је пошкропио крвљу и шатор и све посуде службе. 22 И скоро све се по закону чисти крвљу; а без проливања крви нема опроштења. 23 Стога је било неопходно да се обрасци ствари на небесима прочисте овим; али саме небеске са бољим жртвама од ових. 24 Јер Христос није ушао у рукотворене светиње, које су ликови истинитих; него на само небо, да се сада појави пред лицем Божијим за нас: 25 Нити да се често приноси, као што првосвештеник сваке године са крвљу других улази у светињу; 26 Јер је тада морао често страдати од постанка света; али сада се једном на крају света појавио да уклони грех жртвом себе. 27 И као што је људима одређено да умру једном, али после овога суд: 28 Тако је једном Христос био принет да понесе грехе многих; и онима који га траже јавиће се други пут без греха на спасење. ГЛАВА 10 1 Јер закон који има сенку добрих ствари које долазе, а не саму слику ствари, никада не може са оним жртвама које су приносили из године у годину непрестано учинити савршенима оне који долазе у њега. 2 Јер зар онда не би престали да се приносе? јер да једном очишћени богомољци више нису имали савест о гресима. 3 Али у тим жртвама се сваке године поново ствара сећање на грехе. 4 Јер није могуће да крв бикова и јараца однесе грехе. 5 Зато, када дође на свет, каже: жртву и принос ниси хтео, него си ми тело припремио. 6 Паљенице и жртве за грех ниси имао задовољства. 7 Тада рекох: Ево, долазим (у тому књиге пише о мени) да извршим вољу Твоју, Боже. 8 Горе када је рекао: Жртва и принос и паљеница и принос за грех ти ниси хтео, нити си имао задовољства; које нуди закон; 9 Тада рече: Ево, долазим да извршим вољу твоју, Боже. Он одузима прво, да би успоставио друго. 10 Којом вољом смо посвећени приношењем тела Исуса Христа једном заувек. 11 И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и приносећи често исте жртве, које никада не могу уклонити грехе: 12 Али овај човек, пошто је принео једну жртву за грехе заувек, сео је здесна Богу; 13 Од сада очекује док његови непријатељи не постану подножје његовим ногама. 14 Јер је једним приносом заувек усавршио оне који су посвећени. 15 О чему нам је и Дух Свети сведок, јер је после тога рекао: 16 Ово је савез који ћу склопити с њима после тих дана, говори Господ, ставићу своје законе у њихова срца, и у њиховим мислима ћу их написати; 17 И њихових грехова и безакоња више се нећу сећати. 18 А где је опроштење овога, нема више жртве за грех.
Јеврејима
19 Имајући дакле, браћо, смелост да уђемо у светињу крвљу Исусовом, 20 Новим и живим путем, који нам је посветио, кроз завесу, што ће рећи, своје тело; 21 И имати првосвештеника над домом Божјим; 22 Приближимо се истинског срца у пуној сигурности вере, пошкропимо срце од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23 Држимо се чврсто исповедања наше вере без поколебања; (јер је веран обећаном;) 24 И сматрајмо једни друге да изазивамо љубав и добра дела: 25 Не напуштајући окупљање себе, као што је то код неких; него подстичући једни друге, и то тим више што видите да се дан приближава. 26 Јер ако својевољно грешимо након што смо примили познање истине, не остаје више жртва за грехе, 27 Али извесно страшно ишчекивање суда и огњени гнев, који ће прождрети противнике. 28 Онај који је презирао Мојсијев закон умро је без милости под два или три сведока: 29 Колико ће се теже казне, претпостављате, сматрати достојним онај који је згазио Сина Божијег и крв завета, којом је посвећен, сматрао за несвету ствар, и учинио је упркос Дух благодати? 30 Јер знамо онога који је рекао: Моја је освета, ја ћу наплатити, говори Господ. И опет, Господ ће судити свом народу. 31 Страшно је пасти у руке живога Бога. 32 Али сетите се претходних дана, у којима сте, пошто сте били просветљени, поднели велику борбу невоља; 33 Делимично, док сте били учињени бачвама и погрдама и невољама; и делимично, док сте постали сапутници оних који су били тако искоришћени. 34 Јер сте се сажалили на мене у мојим оковама, и с радошћу сте узели пљачку својих добара, знајући у себи да имате на небу бољу и трајну имовину. 35 Не одбацујте, дакле, своје поуздање, које има велику награду. 36 Јер вам је потребно стрпљење, да бисте, након што извршите вољу Божију, примили обећање. 37 Јер још мало, и доћи ће онај који ће доћи, и неће одуговлачити. 38 Сада ће праведник живети од вере; али ако се ко одмакне, неће се свидети души мојој. 39 Али ми нисмо од оних који се враћају у пропаст; него оних који верују на спасење душе. ГЛАВА 11 1 Вера је суштина онога чему се надамо, доказ ствари које се не виде. 2 Јер су старешине добиле добар извештај. 3 Кроз веру разумемо да су светови уоквирени Божјом речју, тако да оно што се види није настало од ствари које се појављују. 4 Вером је Авељ принео Богу бољу жртву од Каина, којом је стекао сведочанство да је праведан, Бог сведочи о његовим даровима; и њоме он, будући да је мртав, још говори.
5 Вером је Енох био преведен да не види смрт; и не нађе се, јер га је Бог превео; јер је пре свог превода имао ово сведочанство да је угодио Богу. 6 Али без вере му је немогуће угодити, јер онај ко долази Богу мора да верује да јесте, и да је награда онима који га марљиво траже. 7 Вером је Ноје, упозорен од Бога на ствари које се још нису виделе, уплашен, припремио је ковчег за спас своје куће; којим је осудио свет и постао наследник правде која је по вери. 8 Вером је Аврам, када је био позван да изађе на место које је требало да добије у наследство, послушао; и изиђе не знајући куда иде. 9 Вером је боравио у обећаној земљи, као у страној земљи, живећи у шаторима са Исаком и Јаковом, наследницима истог обећања с њим: 10 Јер је тражио град који има темеље, чији је градитељ и творац Бог. 11 Кроз веру је и сама Сара добила снагу да затрудне семе, и родила је дете када је била у годинама, јер је сматрала верним онога који је обећао. 12 Зато је настао чак и један, и он као мртав, толико као звезда на небу у мноштву, и као песак који је на обали мора безброј. 13 Сви су ови умрли у вери, не примивши обећања, него су их видели издалека, и уверили се у њих, и загрлили их, и признали да су странци и ходочасници на земљи. 14 Јер они који тако говоре јасно изјављују да траже земљу. 15 И заиста, да су се сетили те земље из које су изашли, можда би имали прилику да се врате. 16 Али сада желе бољу земљу, то јест рај; зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио град. 17 Вером је Аврам, када је био искушан, принео Исака, а онај који је примио обећања принео је свог јединорођеног сина, 18 За које је речено да ће се у Исаку звати семе твоје. 19 Рачунајући да је Бог могао да га подигне, чак и из мртвих; одакле га је и примио у лику. 20 Вером је Исак благословио Јакова и Исава за будуће ствари. 21 Вером је Јаков, на самрти, благословио оба Јосифова сина; и обожавао, ослањајући се на врх свог штапа. 22 Вером је Јосиф, када је умро, споменуо одлазак синова Израиљевих; и даде заповест о костима његовим. 23 Вером је Мојсије, када се родио, био сакривен од родитеља својих три месеца, јер су видели да је право дете; и нису се бојали цареве заповести. 24 Вером је Мојсије, када је дошао у године, одбио да се назове сином фараонове кћери; 25 Одабрати радије да трпите невоље са Божјим народом, него да уживате у задовољствима греха на неко време; 26 Пошто је срамоту Христову ценио већим богатством од блага у Египту, јер је гледао на награду. 27 Вером је напустио Египат, не бојећи се гнева царевог, јер је претрпео, као да види Невидљивог.
Јеврејима
28 Вером је одржао Пасху и шкропљење крвљу, да их се не дотакне онај који је погубио првенце. 29 Вером су прошли Црвено море као суво; што су Египћани покушавали да ураде, потопили су се. 30 Вером су се зидови Јерихона срушили након што су били опкољени око седам дана. 31 Вером блудница Рава није погинула са онима који нису веровали, када је примила уходе с миром. 32 И шта да више кажем? јер би ми недостајало време да причам о Гедеону, и Вараку, и Самсону, и Јефтеју; и Давида и Самуила и пророка; 33 Који је вером покорио царства, учинио правду, задобио обећања, зачепио уста лавовима, 34 Угасили силовитост огња, побегли од оштрице мача, од слабости су ојачали, ојачали у борби, окренули се у бекство војске ванземаљаца. 35 Жене су своје мртве поново оживеле, а друге су мучене, не прихватајући избављење; да би добили боље васкрсење: 36 А други су имали суђење за окрутна ругања и бичевања, да, штавише оковања и тамнице: 37 Били су каменовани, расечени, искушани, мачем побијени, лутали су у овчијим и козјим кожама; бити оскудан, напаћен, измучен; 38 (којих свет није био достојан:) лутали су по пустињама, и по горама, и по јазбинама и пећинама земаљским. 39 А сви ови, пошто су вером добили добар извештај, не примише обећање: 40 Пошто је Бог обезбедио нешто боље за нас, да они без нас не буду савршени. ГЛАВА 12 1 Зато, пошто смо и ми опкољени толиким облаком сведока, одбацимо сваку тежину и грех који нас тако лако сналази, и трчимо са стрпљењем трком која је пред нама, 2 Гледајући у Исуса, зачетника и довршитеља наше вере; који због радости која му је била постављена поднесе крст, презревши срамоту, и седе с десне стране престола Божијег. 3 Јер размислите о ономе који је претрпео такву противречност грешника против себе, да не бисте били уморни и клонули умом својим. 4 Још се нисте одупирали до крви, борећи се против греха. 5 И заборавили сте упозорење које вам говори као деци: „Сине мој, не презири кажњавање Господње, нити се онесвести када те укори од њега. 6 Јер кога Господ воли, он кажњава и бичује сваког сина кога прими. 7 Ако трпите кажњавање, Бог поступа с вама као са синовима; јер који је син кога отац не кажњава? 8 Али ако сте без казне, у којој су сви учесници, онда сте гадови, а не синови. 9 Штавише, имали смо очеве по телу који су нас исправљали, и ми смо им давали поштовање: зар нећемо много радије да се покоримо Оцу духова и да живимо?
10 Јер су нас, заиста, неколико дана кажњавали по сопственој вољи; него он ради наше користи, да бисмо били учесници његове светости. 11 Сада се никакво кажњавање за сада не чини радосним, већ тешким; ипак, после доноси мирни плод праведности онима који се њиме вежбају. 12 Зато подигните руке које висе и нејака колена; 13 И правите равне стазе за своје ноге, да се хромо не би скренуло с пута; али нека радије оздрави. 14 Следите мир са свим људима и светост, без које нико неће видети Господа. 15 Пажљиво гледајући да ко не изгуби благодат Божију; да вас не би узнемирио какав корен горчине који избија, и да се многи тиме не оскврне; 16 Да не буде неког блудника или нечастивог као Исав, који је за један залогај меса продао своје првородство. 17 Јер знате како је касније, када је хтео да наследи благослов, био одбачен, јер није нашао места за покајање, иако га је пажљиво тражио са сузама. 18 Јер нисте дошли на гору која се може дотаћи и која је огњем изгорела, нити у таму, и таму и олују, 19 И звук трубе и глас речи; који су глас они који су чули молили да им се та реч више не говори: 20 (Јер они нису могли да поднесу оно што им је заповеђено, И ако и звер дотакне планину, биће каменована или прободена стрелицом; 21 И призор је био тако страшан да је Мојсије рекао: Страшно се бојим и тресем се. 22 Али дошли сте на гору Сион и у град Бога живога, небески Јерусалим, и у небројено мноштво анђела, 23 Општем сабору и цркви прворођених, који су написани на небу, и Богу Судији свих, и духовима савршених људи праведних, 24 А Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, који говори боље од Авељеве. 25 Пазите да не одбијете онога који говори. Јер ако нису побегли они који су одбили Онога који је говорио на земљи, много више нећемо побећи ни ми ако се одвратимо од Онога који говори с неба. 26 Чији је глас тада потресао земљу, а сада је обећао говорећи: Још једном не потресем само земљу, него и небо. 27 И ова реч, Још једном, означава уклањање оних ствари које су уздрмане, као ствари које су створене, да оне ствари које се не могу поколебати могу остати. 28 Зато, примајући царство које се не помера, имајмо благодат, којом можемо да служимо Богу прихватљиво са страхопоштовањем и страхопоштовањем: 29 Јер наш Бог је огањ који прождире. ГЛАВА 13 1 Нека се настави братска љубав. 2 Не заборављајте да забављате странце, јер су тиме неки несвесно угостили анђеле. 3 Сећајте се оних који су у оковима, као везаних за њих; и оне који трпе невоље, као што сте и сами у телу. 4 Брак је у свима частан и постеља неокаљана, а блудницима и прељубницима Бог ће судити. 5 Нека ваш разговор буде без похлепе; и будите задовољни оним што имате, јер је рекао: Никада те нећу оставити нити ћу те оставити.
Јеврејима
6 Тако да смело кажемо: Господ ми је помоћник, и нећу се бојати шта ће ми човек учинити. 7 Сети се оних који владају над тобом, који су ти говорили реч Божију; чија вера следи, с обзиром на крај њиховог разговора. 8 Исус Христос исти јуче и данас и заувек. 9 Немојте се бавити разноразним и чудним доктринама. Јер добро је да се срце утврди благодаћу; не са месом, које није користило онима који су у њему били заузети. 10 Имамо олтар, од кога немају право да једу они који служе шатору. 11 Јер тела тих звери, чију крв првосвештеник уноси у светилиште ради греха, спаљују се ван логора. 12 Зато је и Исус, да би осветио народ својом крвљу, страдао без врата. 13 Зато изађимо к њему ван логора, носећи његову срамоту. 14 Јер овде немамо сталног града, него тражимо будући. 15 По њему, дакле, приносимо Богу жртву хвале непрестано, то јест, плод усана наших који хвале његовом имену. 16 Али чинити добро и комуницирати не заборавите: јер су такве жртве Богу задовољне. 17 Послушајте оне који имају власт над вама, и покорите се, јер они пазе на ваше душе, као они који морају да полажу рачун, да то чине са радошћу, а не са тугом, јер вам је то неисплативо. 18 Молите се за нас: јер верујемо да имамо чисту савест, да у свему желимо да живимо поштено. 19 Али ја вас молим да учините то радије, да вам се што пре вратим. 20 А Бог мира, који је повратио из мртвих Господа нашег Исуса, тог великог пастира оваца, крвљу завета вечног, 21 Учини вас савршеним у сваком добром делу да вршите његову вољу, чинећи у вама оно што је њему мило, кроз Исуса Христа; коме је слава у векове векова. Амин. 22 И молим вас, браћо, претрпите реч опомене, јер сам вам написао писмо у мало речи. 23 Знајте да је наш брат Тимотеј пуштен на слободу; с којим ћу се, ако ускоро дође, видети. 24 Поздравите све оне који имају власт над вама и све свете. Поздрављају вас они из Италије. 25 Благодат са свима вама. Амин.