Serbian - The Book of 2nd Samuel the Prophet

2.Самуилова

ПОГЛАВЉЕ1

1АпослеСауловесмрти,кадсеДавидвратиоса поразаАмалићана,иДавидјеостаодваданауСиклагу; 2Чактрећегданадогодиседагле,човекизађеиз логораодСауласараздераномодећомипрашиномна глави;итако,каддођекДавиду,паденаземљуи поклонисе

3АДавидгаупита:„Одакледолазиш?“Аонмурече: „ИзлогораИзраиљевогсампобегао“

4АДавидмурече:„Какојебило?Молимте,реци ми.“Аонодговори:„Људисупобеглиизбиткеи многиодњихсупалиипогинули;иСаулиЈонатан, синњегов,такођесупогинули“

5АДавидречемладићукојимујејавио:„Какознаш дасуСаулиЈонатан,синњегов,мртви?“

6Амладићкојимујејавиорече:„Случајносам наишаонагоруГилвују,игле,Саулсенаслониона својекопље,акоњициикоњицисугазагонили 7Икадсеосврнуо,угледаомејеипозваомејеАја одговорих:Евоме.

8Аонмирече:„Косити?“Ајамуодговорих:„Јасам Амалићанин“

9Онмиопетрече:„Станинаменеиубијме,јермеје снашламука,јерјемојживотјошувекцеоумени“

10Затосамстаонањегаиубиога,јерсамбиоуверен данећемоћидаживинаконштојепао;иузехкруну којајебиланањеговојглавиинаруквицукојајебила нањеговојруци,идонеосамиховамогосподарусвоме 11ТадаДавидзграбисвојуодећуираздереје,атакои свиљудикојибехусњим

12Итуговалису,плакалиипостилидовечериза СаулаизаЈонатана,синаму,изанародГосподњииза домИзраиљев,јерсупалиодмача

13АДавидупитамладићакојимудонесе:„Одакле си?“Аонодговори:„Јасамсинједногстранца, Амаличана“

14АДавидмурече:Какосенисибојаодапружиш рукудауништишпомазаникаГосподњег?

15ИДавидпозваједногодмладићаиречему:„Приђи инападнига.“Аонгаударитеумре.

16АДавидмурече:Крвтвојанаглавутвоју,јерсу твојаустапосведочилапротивтебеговорећи:Убиосам помазаникаГосподњег.

17ИДавидјеоплакиваоСаулаиЈонатана,синаму сина,овомтужбалицом:

18(ТакођеимјенаредиоданаучесиновеЈудине употребилука;гле,тојенаписаноукњизиЈашеровој)

19ЛепотаИзраиљевајеубијенанатвојимузвишењима; какосупалисилни!

20НеказујтетоуГату,необјављујтетопоулицама Аскалона,дасенебирадовалекћериФилистејаца,да сенебиликовалекћеринеобрезаних.

21ГореГилбојске,неканебудеросе,нитикишена вама,нитипољаприноса,јерјетамоштитјунака одбачен,штитСаулов,каоданијепомазануљем.

22Одкрвипобијених,одсалајунака,лукЈонатановсе нијевратионазад,имачСауловсенијевратиопразан

23СаулиЈонатанбехуљупкиипријатниуживоту

24КћериИзраиљеве,плачитезаСаулом,којивасје

25Какосујунаципалиусредбитке!Јонатане,тиси побијеннасвојимузвишењима

26Жаомијезбогтебе,братемојЈонатане;биосими веомапријатан;твојаљубавпремаменибешедивна, већаодљубавижена

27Какосупалисилни,икакојепропалоратнооружје! ПОГЛАВЉЕ2

1ИдогодисепослетогадаДавидупитаГоспода говорећи:ДалидаидемукојиодградоваЈудиних?А Господмурече:Идигоре.АДавидрече:Кудадаидем? Аонрече:УХеврон

2ТакоДавидодетамо,ињеговедвежене,Ахиноама ЈезреелкаиАвигеја,НаваловаженаКармелићка.

3АДавиддоведељудекојисубилисњим,свакогаса његовомпородицом;ионисенастанишеуградовима Хеврона.

4ИдођошељудиизЈудеитамопомазашеДавидаза царанаддомомЈудинимИјавишеДавидуговорећи: ЉудиизЈависауГаладусусахранилиСаула.

5ИпослаДавидгласникекљудимаизЈависауГаладу

показалиовумилостгосподарусвом,Саулу,иштосте гасахранили

6АсаданекавамГосподпокажемилостиистину;ија ћувамузвратитиовоммилошћу,јерстетоучинили 7Затосаданекавамсеојачајурукеибудитехрабри, јерјевашгосподарСаулмртав,аидомЈудинмеје помазаозацаранадсобом.

8АлиАвенир,синНеров,вођаСауловевојске,узе Исвостеја,синаСауловог,иодведегауМаханајим; 9ИпоставигазацаранадГаладоминадАшурцимаи надЈезрееломинадЕфраимоминадВенијаминоми надсвимИзраиљем.

10Ишвостеј,Сауловсин,имаојечетрдесетгодина кадајепочеодавладанадИзраиљемивладаоједве године.АлидомЈудинјеследиоДавида.

11АвремедокјеДавидбиокраљуХевронунад домомЈудинимбилојеседамгодинаишестмесеци 12ААвенир,синНеров,ислугеИсвостеја,сина Сауловог,отишлисуизМаханајимауГаваон

13АЈоав,синСерујин,ислугеДавидовеизиђошеи састадошесекодгаваонскогјезера;иседоше,једанс једнестранејезера,адругисдругестранејезера 14ААвенирречеЈоаву:„Некамладићиустануинека

18АондебехутрисинаСерујина:Јоав,АвисајиАсаил; аАсаилбешелаганнаногамакаодивљасрна.

19АсаилјепотераоАвенира;идокјеишао,није скренуонидеснонилевоодАвенира.

20ТадаАвенирпогледаизасебеирече:„Јесилити Асаил?“Аонодговори:„Јесам“

21ААвенирмурече:„Скренинадесноилиналево,и ухватиједногодмладићаиузмињеговооружје.“Али Асаилнехтедедаодустанеодњега

22ААвениропетречеАсаилу:„Одступиодмене! Заштобихтеоборионаземљу?Какобихондамогаода сеокренемкаЈоаву,братутвоме?“

23Алионнехтедедасесклони;затогаАвенирудари задњимкрајемкопљаисподпетогребра,такодаму копљеизађеотпозади;ионпадеондеиумренаоном месту.ИсвикојидођошенаместогдеАсаилпадеи умре,застадоше

24ЈоавиАвисајсупотералиАвенира;асунцејезашло кадсустиглидобрдаАма,којесеналазинасупрот Гији,напутузапустињуГаваонску

25ИсиновиВенијаминовисабрашесеокоАвенира,и постадошеједначета,истадошенаврхбрда.

26ТадаАвенирпозваЈоаваирече:„Хоћелимач прождиратидовека?Зарнезнашдаћенакрајубити горчина?Доклећеондапроћипренегоштозаповедиш народудасевратиодсвојебраће?“

27АЈоаврече:ТакоживБог,данисирекао,сигурно бисенародујутруповукао,свакипрестаодапрати свогбрата

28Јоавзатрубиутрубу,исавнародсезаустави,и вишенегонишеИзраелце,нитисевишеборише.

29ААвенирињеговиљудиходахуцелутуноћкроз равницу,ипређошепрекоЈордана,ипрођошекрозцео Витрон,идођошеуМаханајим.

30АЈоавсевратиоодгоњењаАвенира;икадје сакупиосавнарод,недостајалојеодДавидовихслугу деветнаестљудииАсаил.

31АлиДавидовеслугепобишеВенијаминовесиновеи Авенировељуде,такодапогинутристаишездесет људи.

32ИузешеАсаилаисахранихшегаугробуњеговог оца,којибешеуВитлејемуАЈоавињеговиљуди идошесвуноћистигошеуХевронузору.

ПОГЛАВЉЕ3

1ДуготрајанјератбиоизмеђудомаСауловогидома Давидовог;алиДавидјебиваосвејачиијачи,адом Сауловсвеслабијиислабији

2АДавидусеродишесиновиуХеврону;апрвенацму бешеАмнон,одАхиноамеЈезраелке;

3Адругимусин,Хилеав,одАвигеје,женеНавала Кармелићана;атрећисин,Авесалом,синМаахе,кћери Талмаја,цараГесурског;

4Ачетврти,Адонија,синАгитин;ипети,Сефатија, синАбиталинин;

5Ашести,Итреам,одЕгле,Давидовежене.Онисусе ДавидуродилиуХеврону

6Идогодисе,докјебиоратизмеђудомаСауловоги домаДавидовог,дасеАвениројачаозадомСаулов.

7АСаулимашеконкубину,којасезвашеРицпа,кћи Ајина;иИсвостетречеАвениру:Заштосиушаоса конкубиноммогоца?

8ТадасеАвенирвеомаразгневизбогречи Исвостејевих,ирече:Зарсамјапсећаглава,којаданас чинимилостпремаЈудидомуСаула,оцатвог,браћи његовојипријатељимањеговим,инисамтепредаоу рукеДавидове,темеданасоптужујешзапреступзбог овежене?

9ТаконекаучиниБогАвениру,ијошвише,осимако јанеучинимсњимоноштосеГосподзаклеоДавиду; 10ДапренесецарствоиздомаСауловогидапостави ДавидовпрестонадИзраиљеминадЈудом,одДанадо Вирсавеје

11ИвишенијемогаоодговоритиАвенируниречи,јер гасебојао.

12ААвенирпослагласникекДавидуусвојеиме говорећи:„Чијајеземља?“Говорећимујош:„Склопи савезсамном,иево,мојаћерукабитистобомда доведемктебицелогИзраиља“

13Аонрече:Добро,склопићусавезстобом,алиједно тражимодтебе,тојест,даменевидиш,акопрвоне доведешМихалу,Сауловукћер,каддођешдаме видиш

14ИДавидпослагласникекИсвостеју,Сауловомсину, говорећи:ДајмиженуМихалу,којусамсебидаоза стотинуфилистејскихобруча

15ИИсвостетпослапоњуиузејеодњеногмужа,од Фалтила,синаЛајисовог

16ИњенмужпођесњомплачућизањомдоБахурима ТадамуАвениррече:„Иди,вратисе.“Ионсеврати. 17ААвенирразговарасастарешинамаИзраиљевим говорећи:„ВистеиранијетражилиДавидадавамбуде краљ.

18Сада,дакле,учинитето;јерјеГосподрекаоза Давидаговорећи:РукомслугесвогДавидаизбавићу народсвојИзраиљаизрукеФилистејацаиизрукесвих непријатељањихових

19ААвенирјеговориоиВенијамину;иАвенирје отишаодаговориДавидууХевронусвештосе учинилодобримИзраиљуиштосеучинилодобрим целомдомуВенијаминовом 20ТакоАвенирдођекДавидууХевронидвадесет људисњимИДавидприредигозбуАвенируи људимакојибехусњим

21ААвенирречеДавиду:„Устаћуиотићићуи сабраћуцеоИзраиљокогосподарасвога,цара,да склопесавезстобомидавладашнадсвимштотисрце жели“ИДавидотпустиАвенира,ионодесмиром 22Игле,слугеДавидовеиЈоавовевратишесеиз потерезачопомидонесошесасобомвеликиплен;али

26АкадЈоаводеодДавида,послагласникеза Авениром,којигавратишеодбунараСире;алиДавид тонијезнао

27АкадсеАвенирвратиуХеврон,Јоавгаодведена странунакапијидасњимтихоразговара,иударига тамоисподпетогребра,теумрезбогкрвиАсаила, братаму

28АкадјеДавидточуо,рекаоје:„Јаимојецарство смоневинипредГосподомдовеказакрвАвенира,сина Неровог

29НекападненаглавуЈоаваинацеодомњеговогоца; инеканенестанеиздомаЈоаваниједанкојиима течење,иликојијегубав,иликојисеослањанаштап, иликојипаднеодмача,иликојинемахлеба

30ТакосуЈоавињеговбратАвисајубилиАвенира, затоштојеубиоњиховогбратаАсаилаубицикод Гаваона

31ИречеДавидЈоавуисвимљудимакојисубилис њим:„Раздеритесвојехаљинеиобуцитесеукострет,и тугујтепредАвениром“АсамцарДавидишаојеза одаром

32ИсахранихоАвенирауХеврону;ицарподижеглас својиплаканаАвенировомгробу;исавнародплака

33ИцароплакивашеАвенираговорећи:„Зарје Авенирумрокаоштоумиребезумник?“

34Рукетинисубилесвезане,нитисутиногебиле оковане;каошточовекпадапредбезбожницима,тако сипаоти.Исавнародјепоновоплакаонадњим.

35АкаддођесавнародданатераДавидадаједемесо докјејошбиодан,Давидсезаклеговорећи:„Таконека миБогучини,ијошвишенекадодаакоокусимхлеб илиштадругодозаласкасунца“

36Исавнародјеточуо,итоимсесвиђало;каоштоје свештојецарчиниобилоповољицеломнароду.

37ЈерсавнародисавИзраелразумешетогданада нијебилоодцарадаубијеАвенира,синаНеровог

38Ацарречесвојимслугама:Зарнезнатедаједанас паокнезивеликичовекуИзраиљу?

39Ајасамданасслаб,иакосампомазанзацара;аови људи,синовиСерујини,прејакисузамене;Господће наградитионогакојичинизлопремањеговојзлоби

ПОГЛАВЉЕ4

1АкадСауловсинчудајеАвенирмртавуХеврону, рукемуклонуше,исвиИзраелцисеузнемирише.

2АСауловсинимашедвачовекакојибехувођечета: једансезвашеБаана,адругисезвашеРихав,синови РимонаизБерота,одсиноваВенијаминових;(јерсеи БеротрачунашеуВенијамин, 3АБероћанипобегошеуГитејмитамоостадошекао дошљацидоданас.)

4АЈонатан,Сауловсин,имаојесинакојијебиохром наногеИмаојепетгодинакадјестиглавестоСаулуи ЈонатануизЈезраела,ињеговададиљагајеподиглаи побеглаИдогодисе,какојежуриладапобегне,даје онпаоипостаохром.АимемујебилоМефивостеј. 5АсиновиРимонаизБерота,РехавиБаана,отишлису идошлизавремедневневрућинеукућуИсвостеја, којијележаонапостељиуподне.

6Иуђошеонамоусредиштекуће,каодаћедонети

непријатељатвог,којијетражиотвојудушу;иГоспод једанасосветиогосподарамогцараСаулаипотомство његово“

9АДавидодговориРихавуиВанибратуњеговом, синовимаРимонаБероћанина,иречеим:Такожив Господ,којијеизбавиодушумојуизсвакеневоље, 10Кадмиједанјавиговорећи:„Ево,Саулјемртав“, мислећидадоносидобревести,ухватихгаиубихгау Сиклагу,јерјемислиодаћумудатинаградузањегове вести

11Коликовише,кадбезбожнициубијуправедникау његовојкући,нањеговомкревету?Зарзатосаданећу тражитињеговукрвизвашихрукуиузетивасса земље?

12ИДавидзаповедисвојиммладићима,теихпобише, иодсекошеимрукеиноге,иобесишеихнадјезерому Хеврону.АИсвостејевуглавуузешеисахранишејеу АвенировугробницууХеврону

ПОГЛАВЉЕ5

1ТададођошесваплеменаИзраиљевакДавидуу Хевронирекоше:„Ево,мисмотвојакоститвојетело.“

2Ираније,кадСаулбешецарнаднама,тисиизводио иуводиоИзраиља;иГосподтирече:Тићешпасти народмојИзраиљаитићешбитивођаИзраиљу.

3ТакосусвестарешинеИзраиљеведошлекцаруу Хеврон;ицарДавидсклописавезсњимауХеврону предГосподом;ионипомазашеДавидазацаранад Израиљем

4Давидјеимаотридесетгодинакадајепочеодавлада, ивладаојечетрдесетгодина.

5УХевронујевладаонадЈудомседамгодинаишест месеци,ауЈерусалимујевладаотридесетитригодине надсвимИзраеломиЈудом.

6ИцарињеговиљудиотидошеуЈерусалимк Јевусејима,становнициматеземљеОнирекоше Давидуговорећи:Аконеуклонишслепеихроме, нећешовамоући,мислећи:Давиднеможеовамоући 7Ипак,ДавидјеосвојиотврђавуСион;тојеград Давидов

8ИречеДавидтогдана:Когодсепопненајараки побијеЈевусејце,хромеислепе,којемрзидуша

12ИДавидсхватидагајеГосподутврдиозацаранад Израиљемидајеузвисиоњеговоцарстворадисвог народаИзраиља

13ИДавидузесебијошконкубинаиженаиз Јерусалима,поштосевратиоизХеврона;иДавидусе родишејошсиноваикћери

14Аовосуименаонихкојисумусеродилиу Јерусалиму:ШамуаиШовавиНатаниСоломон, 15Ивхар,иЕлисјуа,иНефег,иЈафија,

16ИЕлисама,иЕлијада,иЕлифалет

17АликадФилистејичушедасупомазалиДавидаза царанадИзраиљем,свиФилистејидођошедатраже Давида;иДавидчузато,пасиђеуутврђење.

18Филистејисутакођедошлиираширилисеудолини Рефајим

19ИДавидупитаГосподаговорећи:„Далидаидемна Филистеје?Хоћешлиихпредатиумојеруке?“А ГосподречеДавиду:„Иди,јерћутисигурнопредати Филистејеуруке.“

20ИдођеДавидуВал-Перацим,иДавидихтамо порази,говорећи:Господјепровалионепријатељемоје предамномкаоштопробијајуводе.Затоназвато местоВал-Перацим

21Итамосуоставилисвојеликове,аДавидињегови људисуихспалили.

22Филистејисупоноводошлиираширилисеудолини Рефаим

23АкадДавидупитаГоспода,онрече:Неидигоре, негоихзаобиђислеђаинападниихсонестране дудова

24Икадчујешзвукходањаповрховимадудова,тада сепокрени,јерћетадаГосподизаћипредтобомда ударифилистејскувојску

25ИДавидучинитако,каоштомујеГоспод заповедио,ипоразиФилистејеодГеведоГазера ПОГЛАВЉЕ6

1ДавидпоновосабрасвеизабранељудеИзраиља, тридесетхиљада.

2ИДавидустадеиодесасвимнародомкојибешес њимизБаалаЈудиногдаодандедонесековчегБожји, чијејеименазваноименомГосподанадвојскамакоји обитавамеђухерувимима

3ИметнушековчегБожјинановаколаиизнесошега изАвинадавовекућекојабешеуГиви;аУзаиАхио, Авинадавовисинови,возилисуновакола

4ИизнесошегаизкућеАвинадавовекојабешеуГиви, пратећиковчегБожији;аАхиоиђашепредковчегом

5ИДавидисавдомИзраиљевсвиралисупред Господомнасвакојакиминструментимаодјеловог дрвета,чакинахарфама,инапсалтирима,ина тамбурима,инакорнетима,иначинелама

6АкаддођошедоНахоновоггумна,Узапружируку каковчегуБожјемиухватига,јерсугаволовитресли 7ИразгњевисеГосподнаУзу,иБоггаударионде збогњеговепреступности;иондеумрекодковчега Божјег

8ДавидсеразгневиштојеГосподразориоУзу,зато назватоместоПерезуза,какосезоведоданас. 9ИДавидсеуплашиГосподатогданаирече:Какоће

10ТакоДавиднехтедедапренесековчегГосподњик

12ИјавишецаруДавидуговорећи:Господје благословиодомОвид-Едомовисвештомуприпада збогковчегаБожјегТакоДавидодеипренесековчег БожјииздомаОвид-ЕдомовогуградДавидовс радошћу

13ИкадоникојисуносиликовчегГосподњипређу шесткорака,онжртвоваволовеитовљенетели.

14ИДавидиграшепредГосподомизсвеснагесвоје;а Давидбешеопасанланенимефодом

15ТакоДавидисавдомИзраиљевпонесошековчег Господњиузкличиуззвуктрубе

16АкадјековчегГосподњиулазиоуградДавидов, Михала,Сауловакћи,погледакрозпрозоривидецара ДавидагдескачеииграпредГосподом;ипрезрегау срцусвоме

17ИунесошековчегГосподњиипоставишегана

њега;иДавидпринесежртвепаљеницеижртве захвалнепредГосподом.

18ЧимјеДавидзавршиосаприношењемжртава паљеницаижртавазахвалних,благословиојенароду имеГосподанадвојскама.

19Ираздадесвемународу,целојмноштвуИзраиља, женамакаоимушкарцима,свакомепоколачхлеба, добаркомадмесаикрчагвина.Такосавнарододе свакосвојојкући

20ТадасеДавидвратидаблагословисвојдомА Михала,кћиСаулова,изађеусусретДавидуирече: КакоједанасбиославанцарИзраиљев,којиседанас откриопредслушкињамасвојихслугу,каоштосе откријеједанодсујетнихљудибезстида!

21АДавидречеМихали:ПредГосподом,којимеје изабраопретвогоцаипрецелогњеговогдома,даме поставизавођунаднародомГосподњим,над Израиљем;затоћуигратипредГосподом

22Ибићујошпониженијиодовога,ибићупонижену својимочима;иодслушкињаокојимасиговорио,од њихћубитипоштован

23ЗатоМихала,Сауловакћи,нијеималадецедодана својесмрти.

ПОГЛАВЉЕ7

1Идогодисе,кадцарседешеусвојојкући,икадму Господдадепокојодсвихнепријатељањегових унаоколо;

2ТадацарречепророкуНатану:„Види,јаживиму

3АНатанречецару:Иди,учинисвештотијенасрцу,

4ИдогодисетеноћидадођеречГосподњаНатану

6Јерјанисамживеониуједнојкућиодвременакада самизвеосиновеИзраиљевеизЕгипта,пасведоданас, негосамходаоушаторуиушатору 7Насвимместимагдесамходиосасвимсиновима Израиљевим,јесамлирекаоречкомодплемена Израиљевих,комесамзаповедиодахранимојнарод Израиља,говорећи:Заштоминесаградитекућуод кедра?

8ЗатосадаовакорецислузимомеДавиду:Овако говориГосподнадвојскама:Узехтеодпашњака,од оваца,дабудешвођанародумоме,Израиљу

9Ибиосамстобомкудагодсиишао,иистребиосам свенепријатељетвојеиспредтебе,иучиниосамтииме великим,каоимевеликихљудикојисуназемљи 10ОдредићуместонародусвомИзраиљуинасадићу ихдаживенасвомместуидасевишенеселе;нитиће ихсиновибезакоњавишемучитикаопре, 11Икаоштосамодоногвременакадасамзаповедио судијамадабудунаднародомсвојимИзраиљем,идао самтимиродсвихнепријатељатвојих,такотиГоспод кажедаћетисаградитидом

12Акадсеиспунетвојиданиипочнешсасвојим оцима,подићићупослетебепотомствотвоје,којеће изаћиизтвојеутробе,иутврдићуњеговоцарство

13Онћесазидатидоммомимену,ијаћуутврдити престоњеговогцарствазаувек

14Јаћумубитиотац,аонћемибитисинАкоучини безакоње,казнићугапрутомљудскимиударцима синоваљудских

15Алимилостмојанећеодступитиодњега,каошто самјеодузеоодСаула,когасамодбациоиспредтебе.

16Идомтвојицарствотвојебићеутврђенипред тобомдовека;престотвојбићеутврђендовека

17Премасвимовимречимаипремацелојовојвизији, такојеНатанговориоДавиду

18ТадауђецарДавид,иседепредГосподом,ирече: Косамја,ГосподеБоже?иштајемојдом,дасиме довеодовде?

19Иовојејошбиломалоутвојимочима,Господе Боже;алисиговориоиодомуслугесвогазадалеку будућностИјелитоначинчовека,ГосподеБоже?

20ШтатијошДавидможерећи?Јерти,ГосподеБоже, познајешслугусвога.

21Радиречисвојеипосрцусвомеучиниосисвеове великествари,даихобзнанишслугусвоме

22Затосивелик,ГосподеБоже;јернеманикогакао штосити,нитиимаБогаосимтебе,премасвемушто смочулисвојимушима.

23Икојијеједаннародназемљикаотвојнарод,као Израиљ,когајеБоготкупиозанародсеби,идабисеби стекаоиме,идабиучиниозавасвеликеистрашне стваризатвојуземљу,предтвојимнародом,којиси себиоткупиоизЕгипта,однародаињиховихбогова?

24ЈерсиутврдиосебинародсвојИзраиљдатибуде народдовека;ити,Господе,постаосиимБог 25Асада,ГосподеБоже,речкојусирекаозасвог слугуизањеговдом,утврдиједовекаиучиникаошто сирекао

26Инекасевеличаиметвоједовека,говорећи:Господ надвојскамајеБогнадИзраиљем;идомДавида,слуге твојега,некабудеутврђенпредтобом

27Јерти,Господенадвојскама,БожеИзраиљев, откриосислузисвомеговорећи:„Сазидаћути

28Асада,ГосподеБоже,тиситајБог,иречитвојесу истините,итисиобећаооводоброслузисвоме: 29Затосаданекатибудемилодаблагословишдом слугесвога,датраједовекапредтобом;јерти,Господе Боже,ситорекао;иблагословомтвојимнекабуде благословендомслугесвогадовека

ПОГЛАВЉЕ8

1АпослетогаДавидпоразиФилистејеипокориих;и ДавидузеМетегамуизрукеФилистејаца

2ИудариМоавцеиизмериихужетом,бацајућиихна земљу;дваужетаизмеридаихпогуби,аједнопуно ужедаихоставиуживотуИтакоМоавципостадоше Давидовеслугеидоносишедаре.

3ДавидјетакођепоразиоАдад-Езера,синаРеововог, цараСове,кадјеишаодаповратисвојуграницуна рециЕуфрат.

4ИДавидмуузехиљадукоња,иседамстотина коњаника,идвадесетхиљадапешака;иДавидпресече жилисвимкоњимакоња,алиихсачувазастотину коња

5АкадсуСиријциизДамаскадошлидапомогну

хиљадељудиСиријаца

6ТадаДавидпоставигарнизонеуСиријиДамаској;и СиријципостадошеслугеДавидовеидоносишедаре. ИГосподчувашеДавидакудагодјеишао

7ИДавидузезлатнештитовекојесуималеАдадЕзеровеслугеидонесеихуЈерусалим.

8АизБетеиизБеротаја,градоваАдадад-Езерових, царДавидјеузеовеомамногобакра

9КадјеТој,царЕмата,чуодајеДавидпоразиосву Адад-Езеровувојску,

10ТадапослаТоиЈорама,синасвога,царуДавидуда гапоздравииблагослови,јерсебориопротивАдадЕзераипоразиога;јерјеАдад-ЕзерратоваосаТоијем АЈорамдонесесасобомсребрнеизлатнесудовеи месинганесудове.

11КојејеицарДавидпосветиоГосподу,сасреброми златомкојејепосветиоодсвихнародакојејепокорио; 12ОдСирије,иодМоава,иодсиноваАмонових,иод Филистејаца,иодАмалика,иодпленаХададезера, синаРеововог,цараСове.

13ИДавидстечесебиимекадсевратипослепораза Сирацаудолинисоли,којихбијашеосамнаестхиљада 14ИпоставигарнизонеуЕдому;поцеломЕдому поставигарнизоне,исвиЕдомципостадошеДавидове

ПОГЛАВЉЕ9

1АДавидрече:ЈелијошнекоостаооддомаСауловог дамуучиниммилостзбогЈонатана?

2АуСауловомдомубешеслугапоименуСива.Икад гапозвашекДавиду,царгаупита:„Јесилити Сива?“Аонрече:„Твојјеслуга“

3Ацаррече:„ЗарнемајошникогаиздомаСауловог дамупокажеммилостБожју?“АСиваречецару: „Јонатанјошимасинакојијехромнаноге“

4Ацармурече:„Гдејеон?“АСиваречецару:„Ево, онјеукућиМахира,синаАмиеловог,уЛодебару“

5ТадацарДавидпослапоњегаизкућеМахира,сина Амиеловог,изЛодевара

6КадјеМефивостеј,синЈонатана,синаСауловог, дошаокДавиду,паојеничицеипоклониосе.АДавид јерекао:„Мефивостеј!“Аонјеодговорио:„Евослуге твог!“

7АДавидмурече:„Небојсе,јерћутисигурно показатимилостзбогЈонатанаоцатвогивратићути свуземљуСаулаоцатвог;ијешћешхлебзамојим столомсвагда.“

8Аонсепоклониирече:Штајетвојслугада погледашнатакомртвогпсакаоштосамја?

9ТадацарпозваСибу,Сауловогслугу,иречему:„Дао самсинутвоггосподарасвештојеприпадалоСаулуи целомњеговомдому“

10Ти,дакле,итвојисиновиитвојеслугеобрађиваћете земљузањега,идоносићетеплодоведасинтвог господараимахранедаједе;алиМефивостеј,синтвог господара,јешћехлебсвагдазамојимстолом.АСива јеимаопетнаестсиноваидвадесетслугу 11ТадаречеСивацару:„Свештојегосподармојцар заповедиосвомслузи,такоћеучинитислуга твој“ШтосетичеМефивостеја,речецар,онћејести замојимстоломкаоједанодцаревихсинова

12АМефивостејјеимаомалогсина,којисезваоМиха. ИсвикојисуживелиукућиСибинојбилисуслуге Мефивостејеве

13ТакојеМефивостејживеоуЈерусалиму,јерје сталнојеозацарскимстолом,ибиојехромнаобеноге ПОГЛАВЉЕ10

1ИдогодисепослетогадаумрецарсиноваАмонових, асинњеговХанунзацарисенањеговоместо.

2ТадаречеДавид:„УчинићумилостАнуну,сину Нахасовом,каоштојењеговотацучиниомилост мени“ИпослаДавидпрекосвојихслугудагаутеше збогњеговогоцаИДавидовеслугедођошеуземљу синоваАмонових

3АкнезовисиноваАмоновихрекошеАнуну, господарусвоме:„ЗармислишдаДавидпоштујеоца твог,тетијепослаоутешитеље?ЗарДавиднијепослао својеслугектебидапретражеград,дагаизвидеида гаразоре?“

4ЗатоАнунузеДавидовеслуге,обријаимполовину браде,одсечеимхаљинепосредини,чакдозадњица,и отпустиих

5КадсутојавилиДавиду,онјепослаољудеусусрет, јерсусељудивеомапосрамилиАцарјерекао:

„ОстанитеуЈерихонудоквамнепорастебрада,пасе

6АкадАмоновисиновивидешедаимсеДавидгадио,

7АкадјеДавидточуо,послаојеЈоаваисвувојску јунака

8ААмоновисиновиизађошеипостројишесезабојна улазуукапију;аСиријциизСове,иизРехова,ииз Истова,иизМаахебехупосебнонапољу

9КадјеЈоаввидеодајефронтбиткепротивњега спредаиотпозади,изабрасвеодабранељудеиз ИзраиљаипостројиихпротивСираца 10АостатакнародапредадеурукеАвисају,брату своме,даихпостројипротивАмоновихсинова 11Аонрече:АкоСиријцибудупрејакизамене,онда ћешмитипомоћи;алиакосиновиАмоновибуду прејакизатебе,ондаћујадоћиипомоћићути 12Будитехрабри,ихајдедасеборимозанашнароди заградовенашегБога;инекаГосподучиништамусе

13АЈоавиљудикојисубилисњимприближишесе бојупротивСираца;ионипобегошепредњим.

14АкадАмоновисиновивидешедасуСиријци побегли,побегошеионииспредАвисајаиуђошеу град.ТакосеЈоаввратиодАмоновихсиноваидођеу Јерусалим

15АкадСиријцивидешедасупораженипред Израелом,окупишесе.

16ААдад-ЕзерпослапоСиријцекојибехусоне странереке;ионидођошеуХелам;аСовак,вођа Адад-Езеровевојске,иђашепредњима.

17АкадјетојављеноДавиду,онсабрацеоИзраиљ, пређепрекоЈорданаидођеуХеламАСиријцисе постројишепротивДавидаиборишесесњим.

18АСиријципобегошеиспредИзраиља;аДавидпоби седамстосиријскихбојнихколаичетрдесетхиљада коњаника,иубиСоваха,заповедникањиховевојске, којиондеумре

19АкадсвицаревикојисубилислугеАдадезерове виделидасупораженипредИзраелом,склопилису мирсаИзраеломислужилиимТакосеСиријцибојали давишепомажуАмонцима ПОГЛАВЉЕ11

1Акадсепрођегодина,увремекадцаревиидуурат, послаДавидЈоаваислугењеговесњимицелог Израиља;ионипобишеАмонцеиопседошеРавуАли ДавидостадејошуЈерусалиму.

2ЈедногвечераДавидустадесасвојепостељеипопе сепокровуцаревекуће;исакроваугледаженугдесе

6ИДавидпослакЈоавуговорећи:„ПошаљимиУрију Хетита.“ИЈоавпослаУријукДавиду.

7АкадУријадођекњему,ДавидгаупитакакојеЈоав, икакојенарод,икаконапредујерат.

8АДавидречеУрији:„Идиусвојукућуиопери ноге“Уријаизађеизцаревекуће,азањимдођецарева гозба

9АлиУријајеспаваонавратимацаревекућесасвим слугамасвоггосподараинијесишаоуњеговукућу

10АкадјавишеДавидуговорећи:Уријанијесишао кућисвојој,ДавидречеУрији:Зарсенисивратиоса пута?Заштоонданисисишаокућисвојој?

11АУријаречеДавиду:Ковчег,ИзраиљиЈудаостају ушаторима,агосподармојЈоавислугегосподарамог улогорилисусенаотвореномпољу;зардакледауђем укућусвојудаједемипијемидалегнемсаженом својом?Такоживбиотвојитакоживадушатвоја,нећу тоучинити

12АДавидречеУрији:„Останиовдеиданас,асутра ћутеотпустити“ТакоУријаостадеуЈерусалимутог данаисутрадан

13АкадгаДавидпозва,онједеипипредњим;ионга опије;иувечеизађедалегнеусвојкреветсаслугама своггосподара,алинесиђеуњеговукућу

14АујутруДавиднаписаписмоЈоавуипослагапреко Урије

15Инаписауписмуговорећи:ПоставитеУријуупрви планнајжешћебиткеиповуцитесеодњегадабуде погођенипогине

16КадјеЈоавосмотриоград,поставиУријунаместо закојејезнаодатамоимахрабрихљуди.

17АљудиизградаизађошеиборишесесаЈоавом;и падошенекиодљуди,слугуДавидових;апогинуи УријаХетејин.

18ТадаЈоавпослаиобавестиДавидаосвемуштосе десилоурату;

19Изаповедигласникуговорећи:Кадзавршишса испричавањемцаруодогађајимаизрата,

20Аакосецарразгњевиикажети:Заштостесетако близуприближилиградукадастесеборили?Нистели зналидаћепуцатисазидина?

21КојеудариоАвимелеха,синаЈерубешетовог?Није линекаженабациланањегакомадмлинскихкаменова сазида,тејеумроуТевесу?Заштостесеприближили зиду?Тадареци:‘ТвојслугаУријаХетејинјетакође мртав.’

22Такогласникоде,дођеијавиДавидусвепоштага јеЈоавпослао.

23АгласникречеДавиду:„Заистасунастиљуди надјачалииизашлисукнамаупоље,амисмоих сустиглидоулазанаврата“

24Истрелципуцашесазиданаслугетвоје;инекиод слугуцаревихпогинуше,апогинуислугатвојУрија Хетејин

25ТадаДавидречегласнику:„ОвакоћешрећиЈоаву: Некатеовонеузнемирава,јермачпрождиреједнога подједнакодругога.Појачајсвојубиткупротивградаи разорига;иохрабрига“

26АкадјеУријинаженачуладајењенмужУрија мртав,оплакалајесвогмужа.

27Акадпрођежалост,Давидпослапоњуусвојукућу,

1ИпослаГосподНатанакДавидуАондођекњемуи речему:Бехудвачовекауједномграду,једанбогат,а другисиромашан

2Богаташјеимаовеомамногоовацаиговеда: 3Асиромахнијеимаоништаосимједнемалеовчице, којујекупиоиодгајио;ионајерасласњимис његовомдецом;јелајењеговухрануипилаизњегове чаше,лежалајеуњеговомнаручјуибиламујекаокћи 4Идођепутниккбогаташу,иовајуштедедаузмеод свогстадаиодсвогговедадаприпремизапутника

5ИДавидсевеомаразгневинатогчовека,ирече Натану:ТакоживбиоГоспод,човеккојијетоучинио сигурноћепогинути

6Ивратићејагњетучетвороструко,јерјетоучиниои јернијеимаосажаљења

7АНатанречеДавиду:ТиситајчовекОвакоговори ГосподБогИзраиљев:Јасамтепомазаозацаранад ИзраиљемиизбавиосамтеизрукеСаулове; 8Идаосамтикућугосподаратвогиженегосподара твогутвојенаручје,идаосамтидомИзраиљеви Јудин;иакобитобилопремало,даобихтијоштоито 9ЗаштосипрезреозаповестГосподњу,чинећизлоу његовимочима?УријуХетитасиубиомачем,иузеоси муженузажену,ињегасиубиомачемсинова Амонових

10Затосемачникаданећеудаљитиодтвојекуће,јер симепрезреоиузеоженуУријеХетитадатибуде жена

11ОвакоговориГоспод:Ево,подићићунатебезлоиз твојекуће,иузећутвојеженепредтвојимочима,и даћуихближњемтвоме,ионћележатисатвојим женамапредовимсунцем.

12Јерситоучиниотајно;алијаћутоучинитипред свимИзраиљемипредсунцем

13АДавидречеНатану:„СагрешиосамГосподу.“А НатанречеДавиду:„Господјеопростиотвојгрех; нећешумрети“

14Али,поштосиовимделомдаовеликиповод непријатељимаГосподњимдахуле,детекојетисе родисигурноћеумрети.

15ИНатанодекућисвојојАГосподударидетекојеје УријинаженародилаДавиду,ионосевеомаразболе 16ДавидсезатомолиоБогузадете;иДавидјепостио,

17Истарешинењеговогдомаустадошеидођошек

2Самуилова

својеслуге:„Јелидетемртво?“Аонирекоше:„Мртво је.“

20ТадаДавидустадесаземље,умисеипомазасе, промениодећусвојуиуђеудомГосподњиипоклони се;затимдођеусвојукућу;икадзатражи,ставишему хлеб,ионједе

21Тадамуслугерекоше:„Штаситоучинио?Постио сииплакаозадететомдокјебиложиво;акаддете умре,устаосиијеохлеб“

22Аонрече:Докједетејошбиложиво,постиосами плакао,јерсамрекао:КоможезнатидалићемиБог битимилостивдадетеостанеживо?

23Алисадајемртав,заштобихпостио?Могулига вратити?Отићићукњему,алионсенећевратитик

мени

24ИДавидутешисвојуженуВитсавеју,иуђекњоји легасњом;ионародисина,ионмудадеимеСоломон; иГосподгазаволе

25ИпослапрекопророкаНатана;ионмудадеиме Једидија,збогГоспода

26ЈоавсебориопротивРаве,племенаАмонових,и освојиојецарскиград.

27ЈоавпослагласникекДавидуипоручиму:„Ратио самсепротивРавеиосвојиосамградкојијебиопод водама.“

28Затосадаокупитеостатакнародаиулогоритесеоко градаиосвојитега,дагајанеосвојим,падасене назовемојимименом.

29ИДавидсабрасавнарод,иоденаРаву,иборисе противње,иосвојије

30Искидекрунуњиховомцарусњеговеглаве,којаје тежилаталенатзлатасадрагимкамењем;иставијена ДавидовуглавуИизнесепленаизградаувеликом обиљу.

31Иизведенародкојибешеуњему,иставигапод тестере,иподгвозденедрљаче,иподгвозденесекире, ипроведегакрозциглану;итакоучинисвим градовимасиноваАмоновихТакосеДавидисав народвратишеуЈерусалим

ПОГЛАВЉЕ13

1АпослетогаАвесалом,синДавидов,имаојелепу сестру,којасезвалаТамара;иАмнон,синДавидов, љубиојује

2АмнонсетоликоразболеозбогсвојесестреТамаре; јерјебиладевица;иАмнонусечинилотешкимдајој билоштаучини.

3АлиАмнонјеимаопријатеља,којисезваоЈонадав, синШимеје,Давидовогбрата;аЈонадавјебиовеома лукавчовек

4Аонмурече:„Заштосити,царевсин,мршавиздана удан?Зарминећешрећи?“ААмнонмурече:„Волим Тамару,сеструсвогбратаАвесалома“

5АЈонадавмурече:Лезиупостељусвојуиразболесе; акаддођеотацтвојдатевиди,рециму:Молимте, некадођемојасестраТамараидамиједе,инека спремимесопредамном,дагавидимиједемизњене руке

6ТакоАмнонлегнуиразболесе;акадцардођедага види,Амнонречецару:Молимте,некадођеТамара,

сестрамоја,инаправимидваколачапредмном,да једемизњенеруке.

7ТадаДавидпослакућиТамариговорећи:„Идисадау

8ТакоТамараодеукућусвогбратаАмнона;ионје лежаоАонаузебрашно,умесигаинаправиколаче предњим,ииспечеих

9Ионаузетавуисипаихпредњега;алионхтедеда једеААмнонрече:„Изведитесвељудеодмене“И свиљудиизађошеодњега

10ААмнонречеТамари:„Донесимесоусобудаједем изтвојеруке“АТамараузеколачекојејенаправилаи донесеихусобусвомбратуАмнону.

11Акадмудонеседаједе,онјеухватииречејој: „Хајде,сестромоја,лезисамном“

12Аонамуодговори:„Не,братемој,немојме присиљавати,јерсетаконештонесмерадитиу Израиљу;нечиниовулудост“

13Аја,кудаћуодвестисвојусрамоту?Атићешбити каоједанодбезумникауИзраиљуЗатотесадамолим, говорицару,јерменећеускратитиодтебе

14Алионнехтедепослушатигласњен,него,будући јачиодње,присилијеилегаосњом

15ТадајујеАмнонвеомаомрзнуо;такодајемржња којомјујемрзеобилавећаодљубавикојомјујеволео. ИАмнонјојрече:Устани,иди

16Аонамурече:„НемаразлогаОвозлоштосиме отпустиовећејеодоногдругогкојесими учинио“Алионјенехтедепослушати

17Тадапозваслугукојимујеслужиоирече: „Избацитесадаовуженунапољеодменеизакључајте вратазањом“

18Аонајеималанасебихаљинуразнихбоја,јерсусе таквимхаљинамаоблачилецаревекћеридевице.Тада јењеговслугаизведенапољеизакључавратазањом 19Тамарапосупепеонаглаву,раздерашаренухаљину којујеималанасеби,ставирукунаглавуиплака.

20ААвесалом,братњен,речејој:„ЈелиАмнон,брат твој,биостобом?Алићутисада,сестромоја;онјетвој брат;немојсеобраћатипажњинато.“ТакојеТамара осталасамаукућиАвесалома,братасвога

21АликадајецарДавидчуосвето,веомасеразгневио 22ААвесаломнијеговориосвомбратуАмнонуни добронилоше,јерјеАвесаломмрзеоАмнона,јерје силомнапаоњеговусеструТамару

23ИдогодисепоследвепунегодинедајеАвесалом имаостригачеовацауВал-Хазору,којијепоред Јефрема;иАвесаломпозвасвецаревесинове. 24ААвесаломдођекцаруирече:„Ево,слугатвојима стригачеоваца;некацарислугењеговепођусаслугом твојим“

25АцарречеАвесалому:„Не,синемој,немојмосви садаићидатинебудемонатерет“Аонга

небојтесе;нисамливамзаповедио?Будитехрабрии будитејунаки.“

29ИслугеАвесаломовеучинишеАмнонукаоштоим јеАвесаломзаповедио.Тадаустадошесвицареви синови,исвакисепопенасвојумазгу,ипобегоше.

30Идогодисе,доксуонибилинапуту,дадођевест доДавидаговорећи:Авесаломјепобиосвецареве синове,иниједанодњихнијеостао.

31Тадацарустаде,раздерасвојехаљинеилегнена земљу;асвењеговеслугестајашетамосараздераним хаљинама

32АЈонадав,синШиме,братаДавидовог,одговории рече:Некагосподармојнемислидасупобилисве младиће,царевесинове;јерјесамоАмнонмртав;јерје тоодређеноАвесаломомодданакадјесиломнапао његовусеструТамару.

33Затонекагосподармој,цар,неузметустварксрцу инепомислидасусвицаревисиновимртви;јерје самоАмнонмртав.

34АлиАвесаломпобегнеАмладићкојијечувао стражуподижеочиипогледа,игле,многонарода долазипутембрдаизањега.

35АЈонадавречецару:„Ево,царевисиновидолазе; каоштојерекаослугатвој,такоје“

36Чимјезавршиоговор,гле,дођошецаревисинови,и подигошеглассвојизаплакаше;ицарисвињегови слугезаплакашевеомагорко

37АлиАвесаломпобегнеиодекодТалмаја,сина Амијудовог,цараГесурскогИДавидоплакивашесвог синасвакидан

38ТакоАвесаломпобегнеиодеуГесур,иондеоста тригодине

39АдушацараДавидажељнојепошлакАвесалому, јерсеутешиозбогАмноновесмрти.

ПОГЛАВЉЕ14

1Јоав,синСерујин,схватидајецаревосрце наклоњеноАвесалому

2АЈоавпослауТекоју,иодатледоведимудружену,и речејој:Молимте,претварајседажалобиш,иобуци садажалобнуодећу,инемојсемазатиуљем,негобуди каоженакојаједугооплакиваламртвог.

3ИдођикцаруирецимуовакоЈоавјојставиречиу уста

4АкадженаизТекојепроговорицару,паделицемна земљу,поклонисеирече:Помози,царе!

5Ацарјојрече:„Штатије?“Аонаодговори:„Јасам удовица,амужмијемртав“

6Аслушкињатвојаимашедвасина,ињихдвојицасе посвађашенапољу,инијебилоникогадаихрастави, негоједанударидругогаиубига.

7Игле,целапородицасепобунилапротивтвоје слушкињеирекла:„Пустионогакојијеубиобрата свогадагаубијемозаживотњеговогбратакогајеубио; ипогубићемоинаследника;такоћеугаситимој преосталиугаљинећеоставитимоммужуниименани остатканаземљи“

8Ацарречежени:Идикућисвојој,ијаћутидати наређењазатебе.

9АженаизТекојеречецару:„Господарумој,царе, некајебезакоњенамениинадомуоцамог,ацари престоњеговнекабудуневини“

10Ацаррече:Когодтикажешта,доведигакмени,и вишетесенећедотаћи.

11Аонарече:„Молимте,некасецарсетиГоспода, Богасвога,данедозволишдаосветницикрвивише уништавају,данеуништемогсина.“Аонрече:„Тако живГоспод,ниједнадлакасасинатвогнећепастина земљу“

12Тадаженарече:„Дозволислушкињитвојојдакаже једнуречгосподарумомцару“Аонрече:„Реци“

13Аженарече:„Заштосиондасмислиотаконешто противнародаБожјег?Јерцартоговорикаонешто штојепогрешно,јерцарневраћакућисвоје прогнанике.“

14Јерморамоумрети,икаоводапросутапоземљи, којасенеможепоновосакупити;нитиБогмаризакога, већсмишљаначинедасењеговипрогнаницине истерајуодњега

15Затосамдошладаовокажемгосподарусвоме,цару, јермејенародуплашио.Атвојаслушкињарече:„Сада

16Јерћецарчути,даизбависвојуслушкињуизруке човекакојихоћедауништименеимогсиназаједноиз наследстваБожјег

17Тадаречеслушкињатвоја:Речгосподарамогцара садаћебитиутешна,јерјекаоанђеоБожји,такоје господармојцардарасуђуједоброизло;затоће Господ,Богтвој,битистобом.

18Тадацародговорииречежени:„Немојмискривати штаћутепитати“Аженарече:„Некасадаговори господармој,цар.“

19Ацаррече:„ЗарнијеЈоавоварукастобомусвему томе?“Аженаодговориирече:„Такоживадушатвоја, господарумојцару,никонеможескренутинидесно нилевоодоногаштојегосподармојцаррекао;јерми јеслугатвојЈоавзаповедио,иставиојесвеоверечиу устаслушкињетвоје.

20Дабиизговориоовуреч,учиниојетослугатвој Јоав;агосподармојјемудар,каоштојемудрост анђелаБожјег,дазнасвештојеназемљи.

21АцарречеЈоаву:„Ево,учиниосамово;иди,дакле, довединазадмладићаАвесалома“

22АЈоавпаделицемназемљу,поклонисеизахвали царуАЈоаврече:Данаствојслугазнадасамнашао милостутвојимочима,господарумој,цару,јерјецар испуниомолбусвогслуге

23ЈоавустадеиодеуГесур,идоведеАвесаломау Јерусалим

24Ацаррече:„Некасевратиусвојукућуинекане

27ААвесаломусеродишетрисинаиједнакћи,којасе звашеТамара;онабешеженалепоглица.

28ТакојеАвесаломостаопунедвегодинеу Јерусалимуинијевидеоцареволице.

29ЗатоАвесаломпослапоЈоавадагапошаљецару; алионнехтедедадођекњему;икадапосладругипут, оннехтедедадође

30Заторечесвојимслугама:„Видите,Јоавовањиваје близумоје,ионтамоимајечам;идитеизапалите је“ИАвесаломовеслугезапалишењиву

31ТадаЈоавустаде,дођекАвесаломууњеговукућуи речему:Заштосутвојеслугезапалилемојуњиву?

32ААвесаломодговориЈоаву:„Ево,послаосамктеби говорећи:Дођиовамодатепошаљемцарудакажеш: ЗаштосамдошаоизГесура?Билобимидобродасам јошбиотамо.Сададавидимцареволице,иакоимана меникаквакривица,некамеубије“

33Јоавдођекцаруијавиму;ипозваАвесалома,па дођекцаруипоклонисецарулицемдоземље;ицар пољубиАвесалома

ПОГЛАВЉЕ15

1АпослетогаАвесаломприпремисебикоњеибојна колаипедесетљудидатрчепредњим.

2ААвесаломустадераноистадепоредврата;икад годбинекокојеимаопарницудошаокцарунасуд, Авесаломбигапозваоирекао:„Изкогсиграда?“Аон рече:„ТвојслугајеизједногплеменаИзраиљевог“

3ААвесаломмурече:„Види,стварисутвоједобреи праве,алинемачовекапослатогодцарадате саслуша“

4Авесаломречејош:„О,кадбихјабиопостављенза судијууземљи,дабисвакичовеккојиимабилокакву парницуилислучајмогаодоћикмени,ијабихму учиниоправду!“

5Икадгодбимусенекоприближиодамусепоклони, онбипружиоруку,ухватиогаипољубиога

6ТакојеАвесаломчиниосвимИзраиљцимакојису долазиликцарунасуд;такојеАвесаломкраосрца Израиљаца

7АпослечетрдесетгодинаАвесаломречецару: „Молимте,допустимидаодемииспунимзаветкоји самсезаветоваоГосподууХеврону“

8ЈерсеслугатвојзаветоваодокјеборавиоуГесуруу Сиријиговорећи:АкомеГосподвратиуЈерусалим, ондаћуслужитиГосподу

9Ацармурече:„Идисмиром.“Такоустадеиодеу Хеврон

10АлиАвесаломпослауходепосвимплеменима Израиљевимговорећи:Чимчујетезвуктрубе,реците: АвесаломјецароваоуХеврону.

11АсаАвесаломомодошеизЈерусалимадвестаљуди, којибехупозвани;иодошеусвојојпростоти,не знајућиништа

12ААвесаломпослапоАхитофелаГилоњанина, Давидовогсаветника,изњеговогграда,изГила,докје онприносиожртвеИзаверајебилајака,јерсенарод сталноувећаваосаАвесаломом

13ИдођегласниккДавидуговорећи:„Срцаљуди ИзраиљевихсуузАвесалома“

14АДавидречесвимсвојимслугамакојебехусњиму

15Аслугецареверекошецару:„Ево,слугетвојесу спремнедаучинесвештогосподарнашцародреди“

16Ицаризађе,ицеоњеговдомзањим.Ацаростави десетжена,којесубилеконкубине,дачувајукућу

17Ицаризађе,исавнародзањим,изадржасена једномместукојебешедалеко

18Исвењеговеслугепрођошепоредњега;исви Херетци,исвиФелетци,исвиГитеји,шестстотина људикојидођошезањимизГата,прођошепредцарем 19ТадаречецарИтајуГетејину:„Заштоидешитис нама?Вратисенасвојеместоиостаникодцара,јерси странациизгнаник“

20Дошаосијуче,зардатеданастерамдаидешснама? Кадидемкудагодмогу,вратисеиповедисвојубраћу назад;милостиистинанекабудустобом

21АИтајодговорицаруирече:ТакоживГосподи такоживгосподармојцар,гдегодбудегосподармој цар,билоусмртиилиуживоту,ондећебитиислуга твој

22АДавидречеИтају:„Идиипређи.“ИИтајГетејац пређеисвињеговиљудиисвадецакојабехусњим

пустињу

24Игле,иСадок,исвиЛевитибехусњим,носећи ковчегзаветаБожјег;ипоставишековчегБожји;а Авијатарсепењашегоредоксавнароднијеизишаоиз града

25АцарречеСадоку:ВратиковчегБожјиуград;ако нађеммилостуочимаГосподњим,онћемевратитии показатимињегаисвојепребивалиште

26Алиакооновакокаже:„Немаммилостиутеби“,ево ме,некамиучиникакомуједобро

27ЦарречејошсвештеникуСадоку:„Зарниси видовњак?Вратисеуградумируитвојадвасинас тобом,твојсинАхимаасиЈонатан,синАвијатаров“

28Ево,остаћууравниципустињедокнестигневест одтебедамипотврдиш.

29ЗатоСадокиАвијатарвратишековчегБожјиу Јерусалимиостадошетамо

30ИДавидсепопенаузвишењенаМаслинскугору,и плакашедоксепењаше,иглавамубешепокривена,и ишаојебос;исвиљудикојисубилисњимпокрише

34АлиакосевратишуградикажешАвесалому:

35ЗарнемаштамосасобомсвештеникеСадоки Авијатар?Затосвешточујешизцаревогдома,јавићеш свештеницимаСадокуиАвијатару

36Ево,тамосусањимаињиховадвасина,Ахимаас СадоковсиниЈонатанАвијатаровсин;ипрекоњих ћетемислатисвешточујете

37ТакојеХусај,Давидовпријатељ,дошаоуград,а АвесаломједошаоуЈерусалим.

ПОГЛАВЉЕ16

1АкадДавидмалопређеврхбрда,гле,Сива,слуга Мефивостејев,дочекагасадваоседланамагарца,ана њимадвестахлебова,стотинугроздовасувоггрожђа, стотинулетњегвоћаимехувина

2АцарречеСиби:„Штатиовозначи?“АСибарече: „Магарцисузацаревдомдајашенањима,ахлеби летњевоћезамладићедаједу,авинодапијуоникоји суизнемоглиупустињи.“

3Ацаррече:„Гдејесинтвоггосподара?“АСиварече цару:„Ево,оностајеуЈерусалиму,јеррече:Данасће мидомИзраиљеввратитицарствомогоца.“

4ТадаречецарСиби:„Ево,твојејесвештоје припадалоМефивостеју“АСибарече:„Молимтеда нађеммилостутвојимочима,господарумој,цару.“

5АкадцарДавиддођеуБахурим,гле,одатлеизађе човекизпородицедомаСауловог,поименуСимеј,син Герин;изађеипроклињашедокдолази.

6ИбацашекамењенаДавидаинасвеслугецара Давида;асавнародисвијунацибехумусдеснеис левестране.

7АСимејовакоречекадпроклињаше:Изађи,изиђи, крвавичовече,неваљаличовече!

8ГосподјевратионатебесвукрвдомаСауловог,на чијесиместоцаровао;иГосподјепредаоцарствоу рукеАвесалома,синатвог;иево,ухваћенсиусвојој невољи,јерсикрвожац.

9ТадаречеАвисај,синСерујин,цару:„Заштодаовај мртвипаспроклињемоггосподарацара?Молимте, дозволимидаодемтамоидамуодсечемглаву.“

10Ацаррече:„Штајаимамсвама,синовиСерујини?

Некапроклиње,јермујеГосподрекао:Проклињи Давида.Коћеондарећи:Заштоситакоучинио?“

11АДавидречеАвисајуисвимслугамасвојим:„Ево, синмој,којијеизашаоизмојеутробе,тражимоју душу;коликоћетексадаовајВенијаминацтоучинити? Оставитеганекапроклиње,јермујеГоспод заповедио.“

12МождаћеГосподпогледатинамојуневољуи Господћемиузвратитидобримделомзасвоје проклетстводанас

13ДоксуДавидињеговиљудиишлипутем,Шимејје ишаопопадинибрданасупротњему,ипроклињаојеу пролазу,бацаокамењенањегаибацаопрашину

14Ицарисавнародкојијебиосњимдођошеуморни иосвежишесетамо

15ААвесаломисавнарод,људиИзраиљеви,дођошеу Јерусалим,иАхитофелсњим

16КадХусајАрхићанин,Давидовпријатељ,дођек Авесалому,ХусајречеАвесалому:„Боже,чувајцара, Боже,чувајцара!“

17ААвесаломречеХусају:„Јелитотвојаљубазност премапријатељутвоме?Заштонисипошаоса пријатељемсвојим?“

18АХусајречеАвесалому:Не,негокогаГосподиовај

сњимћуостати

19Иопет,комедаслужим?Зарнетребадаслужиму присуствуњеговогсина?Каоштосамслужиоу присуствутвогоца,такоћубитииутвомприсуству 20ТадаречеАвесаломАхитофелу:„Посаветујтесе међусобомштадарадимо“

21ААхитофелречеАвесалому:„Уђикконкубинама свогоца,којејеоставиодачувајукућу;исавће Израиљчутидасисегнушаосвомоцу;тадаћесе ојачатирукесвихкојисустобом“

22ТакосуразапелиАвесаломушаторнакровукуће;и Авесаломјеотишаокконкубинамасвогоцапред очимацелогИзраела

23АсаветАхитофелов,којијесаветоваоутовреме, биојекаодајечовекпитаоБожјеслово;такавјебио савсаветАхитофеловикодДавидаикодАвесалома ПОГЛАВЉЕ17

1АхитофелречеАвесалому:„Дозволимидаизаберем дванаестхиљадаљуди,паћуустатиипоћићуупотеру заДавидомјошноћас“

2Инаићићунањегадокјеуморанислабихруку,и уплашићуга;исавнародкојијесњимпобећиће;аја ћуударитисамоцара

3Ивратићутисвељуде;човеккогатражишкаодасе саввратио;такоћесвиљудибитиумиру

4ИтаречсесвиђашеАвесаломуисвимстарешинама Израиљевим.

5ТадаречеАвесалом:„ПозовисадаиХусајаАрхића, дачујемоштаћеионрећи“

6АкадХусајдођекАвесалому,Авесаломмурече говорећи:Ахитофелјерекаоовако;хоћемолиучинити поњеговојречи?Аконе,говорити

7АХусајречеАвесалому:СаветкојијеАхитофелдао ниједобаруовомтренутку

8Јер“,речеХусај,„знашсвогоцаињеговељуде,дасу онихрабриљуди,идасуљутикаомедведицакојојсу отелимладунценапољу;атвојотацјератникинеће преноћитисанародом“

9Ево,онсесадакријеунекојјамиилинанеком другомместу;идогодићесе,каднекиодњихбуду оборениупочетку,даћекогодчујерећи:Имапокољ међународомкојипратиАвесалома

10Ионајкојијехрабар,чијејесрцекаосрцелава, сасвимћесеистопити;јерсавИзраиљзнадајетвој

14ААвесаломисвиИзраиљцирекоше:„СаветХусаја АрхићанинајебољиодсаветаАхитофеловог,јерје ГоспододредиодасеосујетидобарсаветАхитофелов, дабиГосподдовеозлонаАвесалома.“

15ТадаречеХусајсвештеницимаСадокуиАвијатару: „ТакоитакојеАхитофелсаветоваоАвесаломаи старешинеИзраиљеве;атакоитакосамсаветоваои ја.“

16ЗатосадабрзопошаљитеијавитеДавиду:Не преноћиовеноћиуравницамапустиње,негобрзо пређите,данепогинецарисавнародкојијесњим

17АЈонатаниАхимасостадошекодЕн-Рогела,јерсе несмешевидетикакоулазеуград;иједнаслушкиња одеијавиим;аониодошеијавецаруДавиду

18ИпакихјеједандечаквидеоијавиоАвесалому;али обојицабрзоодошеидођошеукућунекогчовекау Бахуриму,којијеимаобунарусвомдворишту;куда сиђоше

19Аженаузеираширипокривачпрекоотворабунара, ираширипоњемумлевеножито;иништасеније приметило

20АкадАвесаломовеслугедођошекжениукућу, рекоше:„ГдесуАхимаасиЈонатан?“Аженаимрече: „Отишлисупрекопотока“Икадихпотражишеине нађоше,вратишесеуЈерусалим.

21Акадотидоше,изађошеизбунара,паотидошеи јавишецаруДавидуирекошеДавиду:Устаниибрзо пређипреководе,јерјетакосаветоваоАхитофел противвас

22ТадаустадеДавидисавнародкојибешесњим,и пређошепрекоЈордана;дојутарњегсветланиједанод њихнијебиоизостављенкојинијепрешаопреко Јордана

23АкадАхитофелвидедасесаветњеговније послушао,оседламагарца,устадеиодекућисвојој,у градсвој,исредипородицусвоју,пасеобесииумре,и бисахрањенугробусвогоца.

24ТадајеДавиддошаоуМаханајимААвесаломје прешаоЈордан,онисвиИзраиљцисњим

25ААвесаломпоставиАмасузавођувојскеуместо Јоава;аАмасабешесинчовека,којисезваоИтра, Израелац,којиуђекодАвигеје,кћериНаасове,сестре Серује,мајкеЈоавове.

26ТакосусеИзраелиАвесаломулогорилиуземљи Галадској

27АкадДавиддођеуМаханаим,Сови,синНаасовиз Раве,синоваАмонових,иМахир,синАмиеловиз Лодевара,иВарзелајГалаађанинизРогелима, 28Донесошепостеље,лонаце,земљанепосуде, пшеницу,јечам,брашно,прженокукурузнозрно, пасуљ,сочивоипрженемахунарке, 29Имед,ипутер,иовце,исиродкрава,заДавидаи занародкојијебиосњим,даједу;јеррекоше:Народ јегладан,уморанижеданупустињи ПОГЛАВЉЕ18

1ИДавидизбројанародкојибешесњимипостави надњимахиљадникеистотинике

2ИпослаДавидтрећинународаподЈоавовуруку,и трећинуподрукуАвисаја,синаСерујиног,брата

Јоавовог,итрећинуподрукуИтајаГетејинаАцар реченароду:„Ијаћусигурнопоћисвама.“

3Алинарододговори:„Немојизлазити,јерако побегнемо,нећемаритизанас;нитиакополовинанас погине,нећемаритизанас;алисадавредишдесет хиљаданас;затојесадабољеданасизведешизградау помоћ“

4Ацаримрече:„Штогодсматратедобрим, учинићу“Царстадепоредкапије,асавнародизлази стотинамаихиљадама

5ИцарзаповедиЈоавуиАвисајуиИтајуговорећи: „Будитеблагонаклонизбогменепремамладићу,према Авесалому.“Исавнародчукадцардасвим заповедницимазаповестзаАвесалома

6ТаконародизађеупољепротивИзраиља;ибиткасе разгориушумиЈефремовој;

7ГдесуслугеДавидовепобиленародИзраиљев,итог данајебиовеликипокољ,двадесетхиљадаљуди 8Јерсебиткараширилапоцелојземљи,ишумајетог данапрогуталавишељудинегомач 9ААвесаломсретеслугеДавидовеААвесаломјаше намазги,имазгауђеподдебелеграневеликогхраста, иглавамусезакачизахраст,изаглависеизмеђунеба иземље;имазгакојајебилаподњимоде

10Иједанчовектовиде,пајавиЈоавуирече:„Ево, видеосамАвесаломаобешеногнахрасту“

11АЈоавречечовекукојимујејавио:„Видеосига,па заштоганисиоборионаземљу?Даобихтидесет сикаласребраипојас“

12АчовекречеЈоаву:„Акобихдобиоихиљаду сребрнихсикалауруцисвојој,небихдигаорукуна царевогсина,јерјецар,преднама,заповедиотебии АвисајуиИтајуговорећи:Чувајтеседаниконе дотакнемладићаАвесалома.“

13Иначебихучиниолажпротивсвогживота;јер ништанијесакривеноодцара,итибисесампоставио противмене.

14ТадаречеЈоав:„Несмемтакодаостанемс тобом“Иузетристрелеурукуизабишеихусрце Авесалому,докјејошбиоживусредхраста.

15АдесетмладићакојисуносилиЈоавовооружје опколишеАвесаломаиударишега,иубишега 16ИЈоавзатрубиутрубу,инародсевратиизпотере заИзраиљем,јерЈоавзадржавашенарод

17ИухватишеАвесаломаибацишегаувеликујамуу шумиинатоваришенањегавеомавеликугомилу камења;исавИзраиљпобегошесвакиусвојшатор 18ААвесаломјезасвогживотаузеоиподигаосеби стубкојијеуцаревојдолини;јерјерекао:„Немамсина дачувамојеимеуспомену“Иназвастубсвојим именом,изовеседоданасАвесаломовоместо

2Самуилова

Хусијем“АЈоаврече:„Заштотрчиш,синемој,кад немашспремневести?“

23Аликакогодбило,речеон,пустимедатрчимАон мурече:Трчи.ТадаАхимааспотрчапутемкроз равницуипретечеКушија.

24АДавидседешеизмеђудвојаврата;астражарсе попенакровнадвратиманазид,иподижеочисвоје,и погледа,игле,човектрчисам.

25СтражарповикаијавицаруАцаррече:„Акојесам, имавестуустимасвојим“Идођебрзоиприближисе 26Астражаругледадругогчовекагдетрчи;истражар позвавратараирече:„Евојошједногчовекагдетрчи сам.“Ацаррече:„Иондоносивест.“

27Астражаррече:„Чинимиседатрчањепрвогличи натрчањеАхимааса,синаСадоковог“Ацаррече: „Добарјечовекидолазисадобримвешћу.“

28Ахимаасповикаиречецару:„Свејеуреду“Ипаде лицемназемљупредцаремирече:„Благословен Господ,Богтвој,којијепредаољудекојисудигли рукунагосподарамогцара“

29Ацарупита:„ЈелимладићАвесаломбезбедан?“А Ахимасодговори:„КадјеЈоавпослаоцаревогслугу,а мене,твогслугу,видеосамвеликубуку,алинисам знаоштајетобило“

30Ацармурече:„Скрениистаниовде.“Аонсе скренуистаде

31Игле,дођеХусиј;иХусијрече:Вестједобра, господарумојцару,јертејеГосподданасосветио свимакојисуусталинатебе

32АцарупитаХусија:„ЈелимладићАвесалом безбедан?“АХусиодговори:„Непријатељимог господарацараисвикојиустајупротивтебедати науде,некабудукаоштојетајмладић“

33Царсевеомаузнемири,пасепопеусобуизнад вратаиплака;идокјеодлазио,овакојеговорио:„Сине мојАвесаломе,синемој,синемојАвесаломе!Кадбих јаумрозатебе,Авесаломе,синемој,синемој!“

ПОГЛАВЉЕ19

1АЈоавујавише:„Ево,царплачеитугујеза Авесаломом“

2Ипобедатогданапретворисеужалостзасавнарод, јернародчутогданакакојецартуговаозасвојим сином

3Иљудисусетогданакришомувуклиуград,каошто сељудипостиђеникришомудаљавајукадабежеу бици.

4Алицарпокрилицесвојеиповикаизсвеггласа: „СинемојАвесаломе,Авесаломе,синемој,синемој!“

5Јоавуђеукућукцаруирече:„Осрамотиосиданас лицасвихсвојихслугу,којисуданасспасилиживот твојиживотетвојихсиноваитвојихкћери,иживоте твојихженаиживотетвојихконкубина; 6Затоштоволишнепријатељесвоје,амрзиш пријатељесвојеЈерсиданасобјавиоданемаришниза кнезовенизаслуге;јерданасвидимдабитибило добродајеАвесаломостаожив,амисвиданаспомрли 7Затоустани,изиђииговорисмиреносвојимслугама;

8ТадацарустадеиседенакапијиИјавишесвему

9Исавнародсепрепираопосвимплеменима

10ААвесалом,когасмопомазалинадсобом,погинуо јеубициЗашто,дакле,саданекажетениречо враћањуцара?

11ИцарДавидпосласвештеницимаСадокуи Авијатаруговорећи:РецитестарешинамаЈудиним: Заштостевипоследњикојићевратитицарауњегов дом?КадјеговорцелогИзраиљадошаодоцара,у његовдом

12Вистемојабраћа,вистемојекостиимојетело: заштостеондапоследњикојивраћајукраља?

13ИрецитеАмаси:Зарнисиодмојекостииодмог меса?Богнекамиучинито,ијошвишенекадода,ако небудешсталновођавојскепредамномнаместоЈоава. 14ИпоклонисрцесвимЈудинимљудимакаосрце једногчовека,такодапослашеовупорукуцару:Врати сетиисвитвојислуге.

15ТакосецарвратиидођенаЈорданАЈудадођеу Гилгалдаизађеусусретцару,дагаиспратипреко Јордана.

16АШимеј,синГерин,ВенијаминовацизБахурима, пожуриисиђесаЈудинимљудимаусусретцару Давиду.

17ИбешесњимхиљадуљудиодВенијаминовог племена,иСива,слугадомаСауловог,ињегових петнаестсиноваињеговихдвадесетслугусњим;и пређошепрекоЈорданапредцарем

18Ипређетрајектдапревезецареводворствоида учиништамусечинидобро.АСимеј,синГерин,паде предцара,кадцарпређепрекоЈордана;

19Иречецару:„Некамигосподармојнеурачунава безакоње,нитисесећајоногаштојеслугатвојучинио неправдуоногданакадајегосподармој,цар,излазио изЈерусалима,дацартоузмексебиусрце“

20Јертвојслугазнадасамсагрешио;зато,ево,дошао самданаспрвиодцелогдомаЈосифовогдасиђему сусретгосподарусвоме,цару

21АлиАвисај,синСерујин,одговориирече:Зар Симејнећебитипогубљензбоговога,затоштоје проклеопомазаникаГосподњег?

22АДавидрече:„Штајаимамсвама,синови Серујини,дамиседанаспротивите?Хоћелиданас некобитипогубљенуИзраиљу?Јерзарнезнамдасам јаданасцарнадИзраиљем?“

24АМефивостеј,синСаулов,сиђеусусретцару,и

2Самуилова

магарцадагаузјашемиодемцару;јерјеслугатвој хром.“

27Ионјеоклеветаослугутвогпредгосподареммојим, царем;алигосподармој,цар,јекаоанђеоБожји;чини, дакле,штаједоброутвојимочима.

28Јерсавдоммогоцабешесамомртавпредмојим господаремцарем,атисипоставиосвогслугумеђу онекојисујелизатвојимстолом.Каквоправо,дакле, имамјошдавичемцару?

29Ацармурече:„Заштојошговоришосвојим стварима?Рекаосам:ТииСиваподелитеземљу“

30АМефивостејречецару:„Да,некаузмесве,јерсе господармој,цар,вратиоумируусвојдом.“

31АВарзелајГаладаћанинсиђеизРогелимаипређе прекоЈорданасцаремдагаиспратипрекоЈордана

32АВарзелајбешевеомастарчовек,чакосамдесет годинастар;ионјеснабдеваоцарахраномдокјеовај боравиоуМаханајиму;јербешевеомавеликичовек

33АцарречеВарзелају:„Хајдесамном,ихранићуте кодсебеуЈерусалиму“

34АВарзелајречецару:Коликомијејошживота осталодабихишаосцаремуЈерусалим?

35Данасмијеосамдесетгодина;могулијада разликујемдоброодзла?Можелислугатвојдаокуси штаједемилиштапијем?Могулијошчутиглас певачаипевачица?Заштобиондаслугатвојјошувек биотеретгосподарусвоме,цару?

36ТвојслугаћемалопрећиЈордансацарем;изашто бимицартонаградио?

37Молимте,допустислугутвомдасевратиида умремусвомграду,идабудемсахрањенкодгробаоца свогимајкесвојеАлиевослугетвогКимама;некаиде сагосподареммојим,царем,иучинисњимштатисе чинидобрим.

38Ацародговори:„Химамћепоћисамном,и учинићумуштатисечинидобрим;иштагод затражишодмене,учинићути.“

39ИсавнародпређепрекоЈорданаАкадцардође, царпољубиВарзелајаиблагословига;ионсевратиу својеместо.

40ТадацародеуГилгал,аХимампођесњим;асав народЈудиниспратицара,каоиполовинанарода Израиљевог.

41Игле,свиљудиИзраиљскидођошекцаруирекоше цару:Заштосутенашабраћа,људиЈудини,укралаи довелацараињеговдомисвеДавидовељудесњим прекоЈордана?

42АсвиЈудиниљудиодговоришеИзраиљцима:„Зато штонамјецарблизаксродник;заштосеондаљутите збогтога?Јесмолијелиодцаревогтрошка?Илинамје даокакавдар?“

43АљудиИзраиљскиодговоришељудимаЈудеи рекоше:„Миимамодесетделовауцару,аиуДавиду имамовишеправанегови;заштостенасонда презрели,дасенашсаветнепослушапрвидасеврати нашцар?АречиљудиЈудејскихбехужестокијеод речиљудиИзраиљских.“

ПОГЛАВЉЕ20

1Аондеседесилодасенађечовекневаљао,поимену

рече:НемамоделасаДавидом,нитиимамонаследства

2ТакосусвиИзраиљциотишлиодДавидаипошлиза

3ИдођеДавидусвојукућууЈерусалим;ицарузе десетженасвојихконкубина,којебешеоставиода чувајукућу,исместиихузатвор,ихраниих,алиније улазиокњимаТакосубилезатворенедоданасвоје смрти,живећикаоудовице

4ТадаречецарАмаси:„СаберимиљудеЈудезатри данаибудиовдеприсутан“

5АмасајеотишаодасакупиЈудеје,алисезадржао дуженегоштомујебиоодредио

6АДавидречеАвисају:„СадаћенамШева,син Вихријев,нанетивишезланегоАвесалом.Узмислуге господарасвогипотерајга,данебистекаоутврђене градовеипобегаооднас“

7ИизађошезањимЈоавовиљуди,иХеретјани,и Фелетјани,исвијунаци;иизађошеизЈерусалимада гонеШебу,синаВихријевог

8КадсубиликодвеликогкаменакојијеуГаваону, АмасајеишаопредњимаАЈоавјеобукаохаљину којујебиообукао,апрекоњепојассамачем причвршћенимокоњеговихбедараукорицама;икад јеизлазио,мачјеиспао

9АЈоавречеАмаси:„Јесилиздрав,братемој?“АЈоав ухватиАмасузабрадудесномрукомдагапољуби. 10АлиАмасанеобраћапажњунамачкојијебиоу Јоавовојруци;затогањимеудариупеторебро,и просипамуутробуназемљу,инеударигавише;ион умреТакоЈоавиАвисај,братњегов,потерашеза Савом,синомВихријевим

11АједанодЈоавовихљудистадепоредњегаирече: КојенаклоњенЈоавуикојезаДавида,некаидеза Јоавом

12ААмасасеваљаоукрвинасредпута.Акадчовек видедасавнародстоји,одведеАмасуспутаупољеи бацинањегакрпукадвидедасвакокопролазипоред његастоји.

13Кадајебиоуклоњенсапута,савнародјекренуоза ЈоавомдапрогонеШебу,синаБихријевог

14ИпрођекрозсваплеменаИзраиљевадоАвељаидо Бет-Маахе,икрозсвеплеменаБерита;ионисе сабрашеипођошезањим

15ИдођошеиопколишегауАвел-Бет-Маахи,и насипашенасиппремаграду,ионстадеујарку;исви људикојибехусЈоавомударишеназиддагасруше. 16Тадаједнамудраженаповикаизграда:„Чуј,чуј; рециЈоаву:Приђиовамодаразговарамстобом“ 17Акадјојсеприближи,женаупита:„Јесилити Јоав?“Аонодговори:„Јесам.“Тадамуонарече:„Чуј

21Стварнијетако;негочовекизпланинеЈефремове, поименуШева,синВихријев,подигаојерукунацара, наДавидаДајмисамоњега,паћујаотићиодградаА женаречеЈоаву:„Ево,његоваглаваћетибитибачена прекозида.“

22Тадаженаодексвемународусасвојоммудрошћу ИониодсекошеглавуСави,синуВихријевом,и бацишејеЈоаву.Аонзатрубиутрубу,ионисе повукошеизграда,свакиусвојшаторАЈоавсеврати уЈерусалимкцару

23ЈоавјебионадцеломвојскомИзраиљевом,аВенаја, синЈодајев,надХерећанимаинадФелећанима 24Адорамјебионадданом,аЈосафат,синАхилудов, биојезаписничар

25Шевајебиописар,аСадокиАвијатарсубили свештеници.

26АИра,Јаирејац,биојеглавнивладарокоДавида

ПОГЛАВЉЕ21

1ТадајеуДавидововремебилагладтригодине, годинузагодином;иДавидјепитаоГоспода.АГоспод јеодговорио:ТојезбогСаулаизбогњеговогкрвавог дома,јерјепобиоГаваоњане

2ИцарпозваГаваоњанеиречеим:(АГаваоњанинису билиодсиноваИзраиљевих,негоодостаткаАморејаца; исиновиИзраиљевиимсезаклеше;аСаултражидаих побијеусвојојревностипремасиновимаИзраиљевим иЈудиним)

3ЗатоДавидречеГаваоњанима:„Штадавамучиним?

Чимедаизвршимобредпомирења,дабисте благословилинаслеђеГосподње?“

4АГаваоњанимурекоше:„Нећемосребранизлатаод Сауланиоддомањеговог;нитићешзанасубитибило когауИзраиљу“Аонрече:„Штагодкажете,тоћу учинитизавас“

5Аониодговоришецару:„Човеккојинасјеистребио икојијепротивнассмишљаоданасистребеидане останемониуједнојодземаљаИзраиљевих, 6Неканамсепредаседамљудиодњеговихсинова,па ћемоихобеситиГосподууГијевиСаула,когаје ГосподизабраоАцаррече:Даћуих

7АлицарјепоштедеоМефивостеја,синаЈонатана, Сауловогсина,збогГосподњезаклетвекојајебила измеђуњих,измеђуДавидаиЈонатана,Сауловогсина 8АлицарузедвасинаРицпе,кћериАјине,којеје родилаСаулу,АрмонијаиМефивостеја;ипетсинова Михале,кћериСаулове,којејеодгајилаАдриелу,сину ВарзелајаМеолаћанина:

9ИпредадеихурукеГаваоњана,иониихобесишена брдупредГосподом;ипадошесвихседамзаједно,и бишепогубљениуданежетве,упрвимданима,на почеткужетвејечма

10АРицпа,кћиАјина,узекостретираширијесебипо стениодпочеткажетведокводанијепочеладападана њихснеба,инедопустиптицаманебескимдасена њихсместедању,низверимапољскимноћу.

11ИДавидујејављеноштајеучинилаРесфа,Ајина кћи,Сауловаконкубина

12ИДавидодеиузекостиСауловеикостиЈонатана

14ИкостиСаулаиЈонатана,синањеговог,сахранише

његовог;иучинишесвештојецарзаповедиоИпосле тогасеБогумилостивиозаземљу.

15ФилистејисуопетратовалисаИзраиљем;иДавид сиђеињеговеслугесњим,иборисепротив Филистејаца;иДавидсеумори

16АИсви-Венов,којијебиоодсиноваДива,чијеје копљебилотешкотристасикаламесинга,опасан новиммачем,помислидајеубиоДавида

17АлиАвисај,синСерујин,притекаомујеупомоћи удариоФилистејинаиубиога.ТадамусеДавидови људизаклешеговорећи:„Нећешвишеићиснамаубој, данеугасишсветлостИзраиљеву“

18Идогодисепослетогадајеопетбилабиткаса ФилистејимауГобу;тадаСибехајХушаћанинуби Сафа,којијебиоодсиноваДива

19ИопетједошлодобиткеуГобусаФилистејима, гдејеЕлханан,синЈареорегимов,Витлејемљанин, убиобратаГолијатаГетејина,чијејекопљебилокао ткачковратило.

20ИопетјебилабиткауГату,гдејебиочовеквелике стасе,којијеимаонасвакојруципошестпрстијуина

серодиооддива

21АкадјепркосиоИзраиљу,убиогајеЈонатан,син Шимеје,братаДавидовог.

22ОвачетворицасусеродилаодДивауГату,ипали суодрукеДавидовеиодрукењеговихслугу

ПОГЛАВЉЕ22

1ИДавидречеГосподуречиовепесмеуданкадга Господизбавиизрукусвихнепријатељањеговихииз рукеСаулове:

2Ирече:Господјемојастена,мојатврђаваимој избавитељ;

3Богјемојастена,уњегасеуздам;онјештитмоји рогспасењамог,високакуламојаиуточиштемоје, спаситељмој;тимеизбављашоднасиља

4ПризваћуГоспода,којиједостојанхвале:такоћу битиспасеноднепријатељасвојих.

5Кадсуметаласисмртиобузели,бујицебезбожника сумеуплашиле;

6Пакленепатњемеобузеше;замкесмртимеспречише; 7УневољисвојојпризвахГосподаивапихБогусвоме; иончугласмојизхрамасвога,ивапајмојдопредо ушијуњегових.

13Одсјајапредњимраспламсасежар

14Господјезагрмеоснеба,иСвевишњијеиздаосвој глас

15Ииспустистрелеирасејаих,муњеипотресеих.

16Иотворишесеморскиканали,темељисвета откривенису,одпрекораГосподњег,оддахадаха његовихноздрва

17Послаојесвисине,узеомеје;извукаомејеиз многихвода;

18Избавиомејеодмогјакогнепријатељаиодоних којисумемрзели,јерсубилипрејакиодмене

19Спречилисумеуданмојеневоље,алиГосподје биомојослонац.

20Иизведеменаширокоместо,избавиме,јермусе јакосвиђах

21Господмејенаградиопомојојправедности,по чистотирукумојихвратиомије

22ЈерсамседржаопутеваГосподњихинисам безбожноодступиоодБогасвога.

23Јерсвињеговисудовибехупредамном,иод његовихуредбинисамодступио

24Ијасамбиоправеданпредњимичуваосамсесвог безакоња

25ЗатомијеГосподузвратиопомојојправедности,по мојојчистотиуњеговимочима.

26Самилостивимћешбитимилостив,исаправедним ћешбитиправедан

27Сачистимаћешсепоказатичистим,аса покваренимаћешсепоказатинеукусним

28Испасићешугњетаванељуде,алиочисутвоје усмерененаохоле,даихобориш.

29Јерситимојасветиљка,Господе,иГосподће осветлитимојутаму

30Јертобомсампротрчаокрозчете,Богомсвојим прескочиосамзид

31ШтосеБогатиче,његовпутјесавршен;реч Господњајеиспробана;онјештитсвимакојисеуњега уздају

32ЈеркојеБог,осимГоспода?икојестена,осимБога нашег?

33Богјемојаснагаимоћ,иОнчинимојпут савршеним

34Ончинимојеногекаоногејеленскеипостављаме намојевисине

35Онучимојерукерату,такодасечеличнилукломи мојимрукама.

36Даосимиштитспасењасвога,иблагосттвоја учиниламејевеликим.

37Прошириосикоракемојеподомном,такоданоге мојенисупоклекле

38Гониосамнепријатељесвојеиуништиоих;инисам севратиодокихнисамистребио.

39Иистребиосамихираниоих,дасенемогуустати; да,падошеподмојеноге

40Јерсимеопасаоснагомзаборбу;онекојисуустали противменепокориосиподмене

41Даосимиивратовенепријатељамојих,дабих истребиоонекојимемрзе

42Гледалису,алинијебилоникогадаихспасе;ка Господусусеобратили,алиимнијеодговорио.

43Тадасамихзгазиокаопрахземаљски,згазиосамих

44Тисимеизбавиоизборбимогнарода,сачуваоси

45Странцићемисепокорити;чимчују,покорићеми се.

46Странцићенестатииуплашићесеизсвојих затворенихместа

47ЖивјеГоспод;иблагословенанекајемојастена;и узвишеннекајеБогстенемогспасења

48Богјетајкојимеосвећујеикојиобаранародепод мене,

49Итомеизводиоднепријатељамојих;иуздижешме високоизнадонихкојиустадошенамене;избављаш меоднасилника

50Затоћутихвалити,Господе,међународима,и певаћухвалеименутвоме.

51Онјекуласпасењасвомецару,ипоказујемилост свомепомазанику,Давиду,ињеговомпотомству довека.

ПОГЛАВЉЕ23

1ОвосупоследњеречиДавидовеРечеДавид,син Јесејев,ичовеккојијеуздигнутнависину,помазаник БогаЈаковљевог,ислаткипсалмистаИзраиљев,рече: 2ДухГосподњиговориојекрозмене,иречњегова билајенамомјезику

3БогИзраиљеврече,СтенаИзраиљеваречеми:Онај којивладанадљудимаморабитиправедан,владатиу страхуБожјем

4Ибићекаосветлостјутра,кадсунцеизлази,чаки јутробезоблака;каонежнатраваштоничеизземље јаснимсјајемпослекише

5ИакомојдомнијетакавпредБогом,ипакјеОнса мномсклопиовечнизавет,уређенусвемуисигуран; јерјетосвемојеспасењеисвамојажеља,премдаОн недаједарасте.

6АлисиновиВелијаровибићесвионикаотрње одбачено,јерсенемогуухватитирукама:

7Аличовеккојиихседотакнеморабитиограђен гвожђемидршкомкопља;ибићепотпуноспаљене ватромнаистомместу

8ОвосуименајунакакојејеДавидимао:Тахмонац којијеседеонапрестолу,првимеђувојводама;тоје биоАдиноЕзнејац;онјеподигаосвојекопљенаосам стотина,којејепобиоодједном.

9АпослењегабешеЕлеазар,синДодовАхохићанин,

10ОнустадеиударашеФилистеједокмусерукане

14АДавидјетадабиоуутврђењу,афилистејска посадајетадабилауВитлејему.

15ИДавидјепожелеодапије,пајерекао:„Кобими даодапијемводесавитлејемскогбунаракојијекод врата!“

16Атројицајунакапробишекрозфилистејскувојску, изахватишеводуизвитлејемскогбунаракојибешекод врата,иузешејеидонесошеДавиду;алионнехтеде дапије,негојујеизлиГосподу

17Аонрече:„Некаједалекоодмене,Господе,дато учиним!Заровонијекрвљудикојисуишлиу опасностзаживотсвој?ЗатонијехтеодајепијеТосу учинилаоватројицајунака.“

18ААвисај,братЈоавов,синСерујин,бешепрвимеђу тројицомИподижесвојекопљенатристотине,ипоби их,истечеимемеђутројицом.

19Зарнијебионајугледнијиодтројице?Затоимјебио вођа,алиниједостигаопрвутројицу 20ИВенаја,синЈодајев,синхраброгчовекаиз Кавзила,којијеучиниомногадела,онубидваМоавца сличналавовима;сиђеиубилаваусредјамеувреме снега.

21ИубиједногЕгипћанина,човекалепог;аЕгипћанин јеимаокопљеуруци;алионсиђекњемусаштапом, истржекопљеизрукеЕгипћанинуиубигањеговим копљем

22ТојеучиниоВенаја,синЈодајев,истекаојеиме међутројицомјунака.

23Онјебиоугледнијиодонетридесеторице,алиније достигаопрвутројицуИДавидгајепоставиоза надређеног.

24Асаил,братЈоавов,биојеједанодтридесеторице; Елханан,синДодовизВитлејема,

25Шамахародит,Еликахародит,

26ХелезПалтијанин,Ира,синИкешаТекојца,

27АбијезерАнетоћанин,МевунајХушаћанин, 28ЗалмонАхотац,МахарајНетофаћанин,

29Хелеб,синБаанин,Нетофаћанин,Итаи,синРибајев, изГивеодсиноваВенијаминових,

30БенајаПиратонац,ХидајодпотокаГаа, 31АвијабонАрбаћанин,АзмаветВарумац,

32ЕлијабаШаалбоњанин,одсиноваЈасенових, Јонатан,

33ШамаХарарејац,Ахијам,синШарараХарарејац,

34Елифелет,синАхасваја,синаМаахаћанина,Елијам, синАхитофелаГилоњанина, 35ЕзрајКармелићанин,ПарајАрбитац, 36Игал,синНатанаизЗове,БаниГађанин,

37ЗелекАмонац,НахарајБеероћанин,оружоноша Јоаву,синуСерујином,

38ИраиИтрит,ГаребИтрит, 39УријаХетит:укупнотридесетиседам.

ПОГЛАВЉЕ24

1ИопетсеГосподњигневраспалинаИзраиља,и наведеДавидапротивњихдакаже:Иди,изброј ИзраиљаиЈуду

2ЈерцарречеЈоаву,заповедникувојске,којибешес њим:„ПрођисадакрозсваплеменаИзраиљева,од ДанадоВирсавеје,иизбројнароддазнамброј народа“

3АЈоавречецару:„НекаГоспод,Богтвој,доданароду стопутавише,коликогодгабило,даочимог

4АлицареваречјенадвладалаЈоаваивојне заповедникеИЈоавивојнизаповеднициодошеиспред царадаизбројенародИзраиљски

5ИпређошепрекоЈорданаиулогоришесеуАроеру,с деснестранеградакојилежиусредпотокаГада,према Јазеру

6ЗатимсудошлиуГилеадиуземљуТахтим-Ходши;и дошлисууДанјаниокоСидона,

7ИдођошедоутврђењаТираидосвихградова ХивејацаиХанаанаца;иизађошенајугЈуде,чакдо Вирсавеје

8Тако,поштосупрошликрозсвуземљу,стиглисуу Јерусалимпоследеветмесециидвадесетдана

9Јоавпредадецарубројљуди;ибешеуИзраиљу

Јудејебешепетстохиљадаљуди

10ИДавидовосрцесестегнулопоштојеизбројао

12ИдиирециДавиду:ОвакоговориГоспод:Нудимти

13ТадаГаддођекДавидуијавиму:„Хоћелитеу земљитвојојзадеситиседамгодинаглади?Илићеш бежатитримесецаиспреднепријатељасвојих,докте онигоне?Илидатриданабудепоморуземљитвојој? Садасаветујивидиштаћуодговоритиономекојиме јепослао“

14АДавидречеГаду:Увеликојсамневољи;некасада паднемоурукеГосподње,јерјевеликамилостњегова, анедападнемурукељудске

15ТакојеГосподпослаопоморнаИзраиљаодјутрадо одређеногвремена;ипомреоднародаодДанадо Вирсавејеседамдесетхиљадаљуди

16АкаданђеопружирукунаЈерусалимдагауништи, Господсепокајазбогзлаиречеанђелукојије уништаваонарод:Достаје!СпустисадарукусвојуА анђеоГосподњибешекодгумнаОрнеЈевусејца 17АДавидречеГосподукадвидеанђелакојиудара народ,ирече:Ево,јасамсагрешиоиучиниосамзло;а овеовце,штасуучиниле?Некарукатвоја,молимте, буденаменеинадомоцамог

18АГаддођетогданакДавидуиречему:„Идигоре, подигнижртвеникГосподунагумнуОрнеЈевусејина“

жртвупаљеницу,ивршидбеиосталеволовеоруђеза дрва.“

23СветоАрауна,каокраљ,дадекраљуААраунарече краљу:Господ,Богтвој,некатеприми.

24АцарречеОрни:„Не,негоћутосигурнокупитиод тебепоцени;нитићуприноситижртвепаљенице Господу,Богусвоме,одоногаштомеништане кошта.“ТакоДавидкупигумноиволовезапедесет сикаласребра

25ИДавидсаградиондежртвеникГосподуипринесе жртвепаљеницеижртвезахвалнеТакосеГоспод умилостивизаземљу,ипоморпрестадеуИзраиљу