Šetnica uz Zrmanju Nepoznata Lika

Bura puše ka luda, onako kako samo zna u drugom ili trećem misecu. A mi kao za inat nakon dugo vrimena naručili autobus za izlet, jer se javilo dosta ljudi. Kako se dan izleta približava a bura se nije smanjivala, smanjio se broj ljudi. Stara priča, na žalost. Ali kasno nam je bilo da mijenjamo bilo šta. Kamo sriće da jesam otkazala, ali to je druga priča. I odemo nas 17 u Obrovac na stari autobusni kolodvor i uz Zrmanju. A bura dere i ne pušta a i lipo se zacrnilo, pravo škura bura, gadna. Srića pa se mi nismo dali smesti nego hodamo lagano već u startu smrznuti i skupljamo se u lagane grupice kad naletimo na zavjetrine. A i Zrmanja je posivila od bure i leda. Malo po malo smo stigli do Jankovića buka, koji je bio pun vode i predivan je. Ajde bar nešto lipo!!! Velebit iznad nas se lipo zabilija na vrhovima, dotaka ga snijeg. Tu smo marendali i slikavali se i sakrivali se okolo po starim i razrušenim mlinovima oko slapa. U povratku smo se zaputili na Krupu i Kudin most, ali nas je oko Muškovaca prometna policija savjetovala da se vratimo jer je cesta zatvorena radi orkanske bure. Rano je još za povratak kući pa mi je palo na pamet da idemo u srce Bukovice u Zelengrad na Kameni ledenjak i Vilinu Dolinu na imanje Katuša. Nas nekoliko je otišlo do Kamenog ledenjaka boriti se sa burom a netko je ostao u busu. Vlasnik imanja nas je malo počastio sa rakijom i smokvama. Tako smo se malo ugrijali.

Sve u svemu ipak jedan lipi izlet iako smo se smrzli.

Mirna Morić

Kupati se jesam počela ali učinilo je par dana kišice i malo je zafriškalo, pa mi odmah na pamet padne planina. Uvik me privlači viditi nove i nepoznate krajeve di nisam bila. A mogli bi u Liku. Blizu je a lipote neistražene koliko oćeš. Odmah zovem Joker zovi. Sve se poklopilo i idemo. Lipi i oblačni dan a još bez vitra. Di ćeš lipše!!! Je zovu oni buru ali sad smo mirni. Idemo do Lovinca pa na Matovinovića vrh. Uspon je u početku lagan a onda sve strmiji. Oko nas seoska idila. Sunca nema ali je tlak kišni tako da smo za čas mokri kao kokoši a uspon ide kroz gustu šumu i ne vidimo ništa dok nismo izašli na ćoravo do proplanka. Hodamo polako radi mene jer ja ispitujem koliko mogu, za sad guram. Sa proplanka smo otišli na Vidikovac jer sami vrh je zagušen šumom. Sa vidikovca se pruža pogled na čitavu Liku i Velebit a u daljini nam pada pogled i na Zir. Dok se penjemo u debeloj tišini odjednom čujem šuškanje u travi oko mene. Pogledam malo po visokoj travi a ono lipa narančasta, srića mala zmija - ha! Riđovka je razjapila usta pravo na mene. Srića šta je mala inače bi se i ja prestravila. Nije joj smetalo šta je oblačno i mokro. Malo smo se odmakli od nje i na vrhu u tišini obavili slikanje i marendu. Odlučili smo se vratiti na drugi kraj planine ali ne ovom stazom kojom smo došli. Divna i duboka šuma nas vodi više od pola puta. Staza je odlična za ljetne đireve. Konačno smo se dočepali staze i kamena. A onda je za nagradu izašlo i sunce što nam je donilo još jednu zmiju, ovaj put je bio poskok! Zanimljiva mala planina. Sunce odmah prži a mi lagano dolazimo kraju. Evo nas u Ričicama na izvoru ledenom ka led. Za kraj smo donijeli i krpelja za uspomenu na Resnik i Liku. Jedan mali ali baš lipi vrh i izlet.

Mirna Morić