Haris Rahić
OD REALNOG KA IMAGINARNOM
Apstrahovane dimenzije predmetnosti
IZLOŽBA SLIKA
OD REALNOG KA IMAGINARNOM
Apstrahovane dimenzije predmetnosti
HARISA RAHIĆA
GALERIJA
BUL.
ŠTAB GALERIJA
VUDROA VILSONA 14
Biografija
Haris Rahić rođen je 1994. godine u Novom Pazaru, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osnovne akademske studije upisao je 2013. godine u klasi profesora Branka Rakovića. Od 2015. godine do završetka osnovnih studija mentorstvo preuzima profesor Gordan Nikolić. Diplomirao je 2017. godine. Te godine, klasu preuzima profesor Radomir Knežević, koji mu je bio mentor tokom master i doktorskih studija. Mentorstvo od 2022. godine preuzima profesor Goran Jović. Priredio je četiri samostalne izložbe. Učestvovao je na mnogobrojnim kolektivnim izložbama. Član je ULUS-a, SULUJ-a i NULUS-a. Dobitnik je treće nagrade na Likovnom salonu mladih 2017. godine u Novom Pazaru.
Samostalne izložbe:
2017. Kompozit, FILTER No stream festival, Kulturni centar Novi Pazar
2019. Remould, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar 2020. Velichor, Galerija Antre FLU, Beograd 2022. Tragovi prisustva, Galerija ‘73, Beograd 2025. Fluidi: Apstrahovane dimenzije predmetnosti, Galerija Kolarac, Beograd 2025. Principi fluidnog ritma, Galerija OpenLab, Beograd
Nagrade i priznanja:
2012. i 2013. Festival stvaralaštva mladih, Novi Pazar, plaketa za najbolji likovni rad 2017. Likovni salon mladih, Kulturni Centar Novi Pazar, III nagrada
Likovne kolonije:
2019. 44. Likovna kolonija „Sopoćanska viđenja“, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar
Izdvojene grupne izložbe:
2013. Umetnici Novog Pazara, Kafe Art, Novi Pazar
2013–2022. Godišnje izložbe FLU, Beograd
2016. Izložba crteža u Domu omladine Beograda, Beograd
2016. FILTER No stream festival, Novi Pazar
2017. Likovni salon mladih, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar
2017. Izložba crteža studenata četvrte godine slikarstva FLU u Beogradu, Velika galerija Doma kulture „Studentski grad“, Beograd
2017. Izložba mladih umetnika, Mala sala Umetničkog paviljona ,,Cvijeta Zuzorić”, Beograd
2017. Projekcija kratkometražnog filma, Galerija FLU, Beograd
2018. Jesenji likovni salon, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar
2019. Pogledi 2019, Galeriji ‘73, Beograd
2019. Likovni salon mladih, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar
2020. Izložba novih članova ULUS-a, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd 2020. Gde budućnost počinje? Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2020. 21. Prolećni likovni salon, Galerija centra za kulturu „Masuka“, Velika Plana 2020. 44. Likovna kolonija „Sopoćanska viđenja“, Galerija MMC-a, Kulturni centar Novi Pazar 2021. Minijatura 5, Mala galerija ULUPUDS-a, Beograd 2021. Likovni salon mladih, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar
2021. Jesenji likovni salon, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar, Novi Pazar 2021. Mala grafika, Galerija „La Vista“, Novi Sad 2021. Biti prisutan, Umetnički Paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd 2021. Dev9t festival, Beograd 2021. Pogledi 21, Galerija ‘73, Beograd 2022. Novi članovi SULU-a, Galerija MMC, Kulturni centar Novi Pazar 2022. Galerija Izlozi FLU, Beograd 2023. Mostovi Balkana, Međunarodno bijenale umetnosti ARTiJA, Kragujevac 2023. Izbor iz umetničke zbirke Galerije ‘73, Galerija ‘73, Beograd
Polazna tačka Rahićevog umetničkog rada je istraživanje na polju likovnog apstrahovanja predmeta koje čovek baštini u svom okruženju, te osnovu njihove modelacije čini Harisov lični doživljaj stvarnosti.
Teme koje obrađuje u svojoj umetničkoj praksi bave se predmetnošću oblika, menjajući njihovo učešće na slici u značenjskom i izražajnom smislu. Transpozicija formi, koje susrećemo u svakodnevnici, ovde dobijaju metaforične naracije sa kritičkom porukom. Naizgled rasuti alati u enterijeru kao sekvence svakodnevice, bivaju prevedeni slikarskim jezikom u apstraktne likovne celine. One se dalje samo asocijativno vezuju za početnu opservaciju iz kojih umetnik intenzivira boju i liniju kao sredstvo kojim prenosi ideju. Težeći da artikuliše osnove svog narativa, Rahić osnovna polazišta pronalazi u emocijama i sećanju na prostore duboko privatnih arhiva svoje porodice.
U procesu rada, Haris teži da dosegne meditativna stanja kako bi se udaljio od realnog i uspostavio jednu vanvremensku ravan u kojoj doživljena predmetnost dobija nove forme. Pri pokušaju autorovog sagledavanja oblika i emocionalne uslovljenosti za nastanak njegovih slika primetna je potreba za semantičkom ravnotežom koja je, čini se, u bliskoj vezi sa teoretskim radovima Vilhema Voringera i Herberta Rida.
Analiza predmetnosti kroz odsustvo ljudske figure je za njega kompleksna i obuhvata slojevitu slikarsku i teorijsku obradu pojma. Apstrahovanje oblika, od realnog ka imaginarnom kao njegova centralna tema, se razlaže i analizira slikarskim jezikom, tumačeći i specifičan kontekst u kojem izabrani predmeti dobijaju svoje nove dimenzije.
Upravo taj pro ces apstrahovanja dovodi do razvoja ciklusa Fluidi, koji predstavljaju potpuno oslobađanje forme od fiksnih struktura, omogućavajući joj da postane deo dinamičkog toka. Ovi radovi funkcionišu poput vizuelne mape kretanja, gde linije i boje struje kao prirodne sile, odražavajući neprekidan ritam života.
Kao što u prirodi fluidi nose suštinu kretanja i transformacije, tako i u ovom ciklusu postoji stalna promena – strukture se sudaraju, talože, nestaju i ponovo nastaju, simulirajući procese koji su osnova svega što nas okružuje.
Fluidi su, u širem smislu, vizuelni DNK umetnosti, jer umesto statičnih formi nude principe kretanja, prilagođavanja i beskonačne transformacije. Oni su, kao i DNK, simbol kontinuiteta, obnove i neprestanog nastajanja. Ovde slikarski jezik prerasta u nešto što nije samo reprezentacija, već energetski tok – umetnost koja nije fiksirana u jednom trenutku, već se uvek razvija i preoblikuje.
Ovaj koncept je i direktan odgovor na konzumeristički model sveta, koji počiva na serijskoj proizvodnji statičnih, vremenski ograničenih predmeta. Dok potrošačka kultura podrazumeva nagomilavanje i brzo zastarevanje, Fluidi funkcionišu kao neprekidan proces, koji ne može biti posedovan ili zatvoren u fiksnu formu. Oni predstavljaju renesansu u odnosu prema umetnosti, prelaz od objekta ka čistoj energiji, od fiksiranog ka slobodnom, od statičnog ka pokretu.
Goran Jović, dr umetnosti, vanredni profesor
Nepobedivo neznanje, 270x120cm (triptih), ulje na platnu, 2025.
Put blagoslova, 60x50cm, ulje na platnu, 2025.
Osovina sveta, 300x200cm, ulje na platnu, 2024.
Nestvarno blaženstvo, 200x160cm, ulje na platnu, 2025.
Hram božanske sinergije, 200x160cm, ulje na platnu, 2025.
BEOGRAD oktobar 2025.
