Issuu on Google+

ГОДИНА VII | БРОЈ 291| 13.5.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ВЕЛИЈА ВОДИ ПОЛИТИКА ОД ЗАТВОР


ГОДИНА VII | БРОЈ 291| 13.5.2011 | 50 ден.

СОДРЖИНА

WWW.FORUM.MK

ВЕЛИЈА

ВОДИ ПОЛИТИКА ОД ЗАТВОР

број 291 | 13 мај | 2011

15 ИНТЕРЕСИТЕ ГИ

КРОЈАТ ЛИСТИТЕ

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova

ПОЛИТИКА 9 ВИЗИ, ПОВТОРНО

30 РУСКИТЕ ОПЦИИ

ВО СРБИЈА

11 ИЗБОРИ СЕ БЛИЖАТ, ИНЦИДЕНТИ ЌЕ СЕ НИЖАТ 18 СТАРИ ЛИСЦИ И ПРИПРАВНИЦИ 21 НЕЗАВИСЕН КАНДИДАТ  НЕВОЗМОЖНА МИСИЈА 25 КОГА ДЕЦА ТЕПААТ РОДИТЕЛИ

38 НА ОДМОР СО

КРЕДИТНА КАРТИЧКА

29 ПРАВДАТА И СМРТТА СВЕТ 33 САД ПАКИСТАН: ПРИСИЛЕН БРАК ЗАТРУЕН СО НЕДОВЕРБА ЕКОНОМИЈА

56 СТОТРОЈКА –

СЛОБОДНА МИСЛА

Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

36 ОПТИМИЗАМ

40 ПОВЕЌЕ ШТЕДИМЕ ОТКОЛКУ ШТО СЕ ЗАДОЛЖУВАМЕ 42 НАЈБАРАНИ АВГАНИСТАН И ИРАК 45 МЕЧКАТА ИГРАШЕ НА СВЕТСКИТЕ БЕРЗИ КУЛТУРА 50 САМО ВО СКОПЈЕ ИМА СИБИРСКИ ТИГРИ 54 ФИЛМСКИОТ СИЗИФ 62 ТЕНИС ВО СТИЛОТ „ИЛИ ИЧ ИЛИ БРИЧ“ 64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: СЕЦКО 66 КАБАДАЈА

Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706


ТВИТОВИ

Се пребројуваат Po~naa so prebrojuvaweto partiite, prvo kako {to e redot na sopstvenite redovi. Vladeja~ite na svoite direktori koi ne gi stavile na kandidatskite listi za pratenici im pobarale da navedat po 15 do 30 imiwa, vo zavisnost od funkcijata {to im ja doverile, na lica {to sigurno }e glasale za vlasta. Od druga strana, pak, opozicijata bara od svoite ~lenovi da sostavat listi od po pet „najsilni ~uvari na pobedata” i od advokati. I, se razbira, sleduva me|usebno obvinuvawe so redovnoto opravduvawe na ispravnosta na sopstvenite postapki i barawa od sopstvenoto stado. I se soglasuvame deka stanuva zbor za legitimna partiska organiziranost, na krajot od krai{tata, sekoj ~oban si gi upravuva ov~i~kite na svoja ledina. Pa, ne za badijala 20 godini brojkata nevraboteni se odr`uva na postojano isto nivo, sekoga{ so presni i potencijalni glasa~i. Edinstveno {to mo`eme da se nadevame e deka izbira~ite ovojpat }e poka`at deka strogo kontroliranite partiski trla se stesnile.

6

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

Дали сте за чај?

Propadna idejata na liberal-demokratite, kako i za poslednite pretsedatelski izbori, nositelite vo site {est izborni edinici na partiite od vlasta i opozicijata da ispijat zaedni~ko kafe vo znak na tolerancija. Prvi~no, prvoto kafe treba{e da bide ispieno na Denot na Evropa, ama odamna e apsolvirano deka, barem ako se sudi spored na{ite politi~ki pretstavnici, daleku sme od evropskite maniri, a tie preferirale da go pijat kafeto samo vo izbrano, svoe dru{tvo. Taka, kandidatot za mandatar na opoziciskata SDSM, Radmila [e}erinska, otkako prvi~no prifati, se premisli po sugestija od partijata, najverojatno da ne ì se zgor~i kafeto ili, pak, nedaj bo`e, predizborno da ì se ka~i pritisokot dokolku go ispie so pretsedatelot na VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski. Od nejzinata partija pora~aa deka ne sakaat da sednat na ista masa so vlasta „za da go pokrijat nejzinoto grdo” lice. Spored sè sudej}i, makedonskiot libdem ja utna rabotata. Imeno, na ovie {to se pravat „na Angli~ani” i demek visoko civilizirani li~nosti koi po~naa da ni se smeat od sekoe }o{e, treba{e da im se ponudi ~aj. Pa, i onaka pieweto ~aj e del od tradicijata i kaj nas, i taka garantirano }e ima{e zainteresirani za pravewe edna relaksirana atmosfera pred izborite.

Кенијска доминација на Скопскиот маратон Terer Dikson vo ma{ka i Sesilija Barutomo vo `enska konkurencija, i dvajcata keniski atleti~ari, se pobednici na pettiot Skopski maraton. Atleti~arite od Kenija patekata dolga 42 kilometri ja pretr~aa vo vreme na novi rekordi. Uspe{en nastap na maratonskata trka imaa i makedonskite atleti~ari, \or|i Trendafilov go osvoi {estoto mesto, dodeka na pettata pozicija, so nov makedonski rekord zavr{i kaj damite Blagica Jovanovska. Pobednicite vo dvete konkurencii zarabotija po 2.000 evra, 1.700 evra e nagradata za pobedata, a dopolnitelni 300 evra za soboreniot rekord. Prijaveni bea 500 u~esnici od 33 dr`avi koi }e tr~aa 42 kilometri i na maliot maraton ~ija pate-


од Серјожа Неделкоски

ka e dolga 21 km. Ima{e i humanitarna trka na pet kilometri na koja u~estvuvaa okolu 2.000 trka~i, mladinci, studenti, rekreativci. Taka, uspe{no mina ova izdanie na Skopskiot maraton, a osoben uspeh e {to toj od godinava e vlezen vo kalendarot na Me|unarodnata atletska federacija i rezultatite se priznavaat kako norma za nastap na maratonskata trka na Olimpiskite igri vo London i na Svetskoto prvenstvo vo maratonsko tr~awe {to }e se odr`i vo Ju`na Koreja. Razultatite, sekako, }e bea i podobri, dokolku na mesta maratonskata pateka ne be{e isprekinata so gradili{ta i ulici vo rekonstrukcija. Vgodina, belkim, i organizatorite }e uspeat da go privle~at vnimanieto na sportskiot svet koj }e ja prosledi maratonskata elita vo Skopje kako se natprevaruva kraj barokni fasadi, novi teatri, mostovi so lavovi itn.

Ќе се изначека

Скопје доби нова плажа Predizborno Skopje izminatiov vikend ja dobi i vtorata gradska pla`a „Kameni most” koja se nao|a od levata strana na kejot na Vardar, me|u mostot „Goce Del~ev” i istoriskiot, ama i podnoven Kamen most. Skopskiot gradski tatko, Koce Trajanovski, so ovaa vtora pla`a }e go vra}al imixot na ovoj lev breg od Vardar pravej}i kulturno sobirali{te koe sofisticirano }e go za`ivuvalo kejot, i seto toa vo kostimi za kapewe. [to }e pretpostavi deka }e za~estat voajerskite pro{etki preku mostot. Taka skopskite {mizli i {izici ne }e imaat potreba pred da zaminat na letuvawe da si gi ar~at parite na solariumi, tuku vo tekot na pauzata }e mo`e da trknat em na kafe, em na fa}awe boja. A, bogami i od son~awe direktno vo teatarot odzadi, koga }e bide gotov, se razbira. Kompletna ponuda. Ostanuva samo da vidime koi se slednite lokacii za vardarskite pla`i.

Amerikanskiot ambasador Filip Riker, koj derman nema od novinarite koi od nego baraat mislewe za sè i se{to {to }e se slu~i vo zemjava, povtorno od niv na~ekan, izjavi deka o~ekuva fer i demokratski izbori vo Makedonija. Za razlika od nas samite, Riker e uporen i veruva deka politi~kite subjekti vo zemjata se sposobni za organizrawe regularni izbori. O~ekuvana diplomatska kurtoazija od Riker koj inaku po vtorpat e vo Makedonija, i komu nabrzo mu zavr{uva mandatot kako prv ~ovek na ambasadata. I cela sre}a za nego, bidej}i dokolku ~eka{e da vidi izbori, kako {to veli oti se nadeva „deka lu|eto }e izlezat na glasawe i }e u~estvuvaat na izborite kako i vo sekoja demokratska zemja vo svetot”, bezbeli }e mu trebaat u{te nekolku mandata.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

7


ПОЛИТИКА Отворените непријателства меѓу главните политички опоненти, поделеноста меѓу граѓаните, неколкуте инциденти уште пред самиот почеток на изборната кампања за дел од експертите се предвесник дека ситните инцидети ќе кулминираат со вооружено насилство на изборите politika@forum.com.mk

Едиторијал: Визи, повторно Интересите ги кројат листите Стари лисци и приправници Независен кандидат  невозможна мисија


ЕДИТОРИЈАЛ

Визи, повторно Марија Дивитарова NAJGOLEMATA pridobivka koja gi pravi makedonskite gra|ani, kolku-tolku da se ~uvstvuvaat kako del od zaednicata na evropskite narodi e viznata liberalizacija. Pred re~isi godina i polovina, lu|eto so euforija ja proslavija odlukata na Brisel da gi ukine vizite i da dozvoli patuvawe niz Evropa samo so biometriski paso{. Be{e toa olesnuvawe. Najmalku vo birokratska smisla. Pova`na be{e politi~kata poraka {to Unijata ja isprati do zemjite od Zapaden Balkan deka ne se zaboraveni i deka integracijata iako bara dlaboki, ponekoga{ i bolni reformi, nosi i privilegii. No, sega Evropskata unija e seriozna vo namerite da go prezeme i najradikalniot ~ekor: da go suspendira bezviznoto patuvawe i povtorno da vovede vizi za gra|anite na Makedonija i Srbija za da stavi kraj na branot azilanti {to nadojde vo evropskite zemji po voveduvaweto na viznata liberalizacija. Ova e poslednata merka za koja razmisluva Unijata po nizata apeli do dvete zemji da gi zauzdaat svoite gra|ani, postrogo da gi kontroliraat granicite i, sekako, da im objasnat na lu|eto deka lo{ata ekonomska sostojba ne mo`e da bide pri~ina za dobivawe azil. Vlastite vo Makedonija se ubedeni deka bezviznoto patuvawe e zaslu`eno, deka zemjata gi ispolnila kriteriumite za da ja dobie ovaa pridobivka i deka ne postoi re~isi nikakva opasnost dolgite redici za viza povtorno da se vratat pred ambasadite na evropskite zemji. A, EU voop{to ne se {eguva. Izvestuva~ot vo Evropskiot parlament za vizna liberalizacija ja nare~e situacijata „mnogu poseriozna od bi-

lo koga do sega", baraj}i od odgodeka Unijata samo }e vovede postrovornite politi~ari da deluvaat vo gi kontrolni mehanizmi i deka ceovoj moment. No, vo ova predizborlosnata suspenzija na viznata libeno ludilo, nikoj ne ni pomisluva na ralizacija nema da se slu~i, zatoa predupreduvaweto na Unijata. Seka{to slobodata na dvi`ewe na lu|eto ko, Evropa i ponatamu ostanuva prie me|u osnovnite na~ela na koi se oritet vo site partiski programi i zasnova Unijata kade va`at isti }e bide me|u prvite vetuvawa koe }e pravila i vo nadvore{nata poligo slu{nat gra|anite vo presret i tika, i vo ekonomijata, i vo slobona ovie izbori. No, patot kon Evrodata na dvi`ewe. pa ne e samo ubavo vetuvawe spakuMakedonija ne e ~lenka na privilevano vo boite na `estokata izborna giraniot klub, no i ovaa godina go kampawa. odbele`a 9-ti Maj, Sega, pove}e od koDenot na Evropa. ga i da e postoi opaBe{e toa simboli~snost da se izgubi no i skromno odbeАко Унијата се одлучи mo`nosta za patule`uvawe koga zaна целосна суспензија vawe bez vizi, zaedno so site evropedni~ki proekt na на визната либерали# ski zemji se slaveUnijata i Makedoidejata za obeзација, освен отежна# {e nija vo koj se vlo`edineta Evropa i koni mnogu pari, vrega se slu{naa poraтото патување и вра# me i energija, i toa ki na optimizam ќање пред шалтерите zaradi nesposobnodeka i Makedonija на амбасадите, не# sta da se po~ituvageografski, civiat strogite kritelizaciski i kultuизбришливо ќе биде riumi koi vsu{nost rolo{ki pripa|a чувството на неправда na kontinentot. i go ovozmo`uvaat bezvizniot re`im. den, samo кај македонските гра# Istiot Ako Unijata se odedna politi~ka ѓани кои сосема ко# lu~i na celosna partija gi povika suspenzija na viznanadle`nite da gi ректно ја користат ta liberalizacija, prezemat site merвизната либерализа# osven ote`natoto ki za da se spre~i patuvawe i vra}a„azilantskiot tuција we pred {alterite rizam". Ostanatite na ambasadite, nepoliti~ki partii izbri{livo }e bise zanimavaa so de ~uvstvoto na nepravda kaj svoite politi~ki protivnici. I edmakedonskite gra|ani koi sosema nite i drugite za nekoj den }e vetukorektno ja koristat viznata libevaat podobra idnina, pove}e pari i ralizacija: za biznis ili turisti~vlez vo Evropa. I vo juni, dodeka se ki patuvawa, ili, pak, odat vo kratko- u{te }e debatiraat koj dobil povetrajna poseta na svoi rodnini i }e, a koj pomalku pratenici miniprijateli vo nekoja od evropskite strite na Unijata mo`ebi }e go usvozemji. Zaradi odreden procent od jat predlogot na Evropskata komisinaselenieto koe ja zloupotrebuva ja i }e vovedat mehanizam za mo`na viznata liberalizacija, `rtvi }e suspenzija na slobodniot vizen rebidat site ostanati koi ne ni pomi`im. Toga{, makedonskite gra|ani slile da pobaraat azil vo evropnema da mo`at da ispijat kafe vo skite zemji. Praga na let od Skopje do BarseloIma briselski diplomati koi velat na, na primer, ako nemaat viza.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

9


ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ 2011

Избори се ближат, инциденти ќе се нижат На овие избори, експертите стравуваат од пожестока борба и инциденти во македонскиот политички блок. Сите се согласни дека она што недостасува во Македонија за да се организраат фер и демокаратски избори е политичката волја од Фросина Факова ZA NEPOLN MESEC Makedoncite }e izlezat i }e ja zaokru`at opcijata za koja smetaat deka }e im obezbedi podobra idnina. Vo demokratskite zemji, ~inot na glasawe pretstavuva zadovolstvo za gra|anite, bidej}i veruvaat deka so svojot glas }e pridonesat za pozitivni promeni vo sopstvenata zemja. No, vo Makedonija mo`e{ da izleze{ za da go ostvari{ pravoto na glas i da zavr{i{ vo bolnica. Sega, neposredno pred izborite site politi~ki partii se naso~eni kon izborot na gra|anite, kako da obezbedat pove}e glasovi, kako da gi nateraat gra|anite da glasaat za niv. I, kako i na sekoi izbori, politi~kite partii doverbata vo niv ne ja gradat so svoite partiski programi i ona {to go imaat napraveno za makedonskiot narod, tuku so zapla{uvawa, pritisoci vrz glasa~ite i diskvalifikacii na politi~kiot protivnik. Ministerkata za vnatre{ni raboti, Gordana Jankuloska koja istovremeno e i nositel na kanidatska lista na VMRO-DPMNE, od policajcite pobara profesionalnost na denot na izborite. „^uvarite na pobedata se samo edni. Onie koi se ovlasteni da gi {titat interesite na gra|anite. Toa ste vie. Zatoa mora najostro da se sprotistavite na sekoja zakana po izborite koi mora da bidat fer i demokratski. Ne smee da ostavite ni najmal prostor za deluvawe na onie

Izbornite incidenti }e se prefrlat od makedonkiot vo albanskiot blok?

koi bi pomislile da predizvikaat incidenti. Ne smeete da ostavite ni najmal prostor za sozdavawe na alibi za osporuvawe na izbornite rezultati i osporuvawe na voljata na gra|anite” re~e Jankuloska na Denot na policijata, 7-mi maj. Za obezbeduvawe na slobodni izbori be{e formiran i {tab koj }e bide odgovoren za podgotovkata i realizacijata na site aktivnosti povrzani so izborite. [tabot koj e sostaven od pove}e rakovoditeli }e ima zada~a da ja koordinira i da ja kontrolira celokupnata rabota vo predizborniot period i na denot na izborite. Jankuloska od niv pobara da ne dozvolat zagrozuvawe na glasa~koto pravo i da ne dozvolat tuniski ili

egipetski scenarija. „[tabot treba da napravi i analiza na kriti~nite mesta od minatite izborni ciklusi. Od policiskata evidencija da se izvadi spisok na lica koi prethodno bile prijavuvani za incidenti povrzani so izborite, osuduvani ili duri i pomiluvani. Tokmu na dvi`eweto i zadr`uvaweto na ovie lica na mestata kade }e se odvivaat izbornite aktivnosti, }e se obrne pogolemo vnimanie. Isto taka, niz internite evidencii, kako merka za pretpazlivost, }e bidat izdvoeni i policiskite slu`benici koi od razli~ni pri~ini bile disciplinski sankcionirani vo prethodnite ciklusi i tie, ovoj pat, }e dobijat sosema poinakvi zada~i. Republi~kiot {tab }e ima zada~a i

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ 11


da formira i da ja koordinira rabotata na regionalnite {tabovi koi bi deluvale na lokalno nivo” izjavi Jankuloska, neposredno po raspi{uvaweto na izborite. I politi~kite partii pred izbori „se kolnat” deka }e napravat se {to e vo nivna nadle`nost izborite da bidat fer i demokratski. Vladeja~kata VMRO-DPMNE se povikuva na MVR i veli deka }e bidat obezbedeni site glasa~ki mesta. „Ministerstvoto za vnatre{ni raboti soglasno zakonot }e gi obezbeduva site glasa~ki mesta kade {to ima potreba. Ona {to VMRO-DPMNE sekoga{ go pravelo na izborite e sozdavawe na atmosfera na fer i demokratski izbori. Nie sme legitimna, legalna politi~ka partija, koja{to vo celost gi osuduva izbornite neregularnosti. Kako politi~ka partija, apsolutno }e zastaneme na stranata na regularni izbori i borbata protiv site onie koi }e se obidat da napravat izborni neregularnosti }e bide soglasno zakonite na Makedonija”, veli portparolot na VMRO-DPMNE, Aleksandar Bi~ikliski za Forum. Za nivnite politi~ki rivali, Socijademokratskiot sojuz, izborniot proces u{te pred da po~ne e koruptiven. „Po megaskandalot okolu zloupotrebata na vrabotenite vo javnata administracija, jasno e deka izborniot proces u{te pred da po~ne e koruptiven. Se razbira deka o~ekuvame da ima i drugi opstrukcii od ovoj tip vo tekot na celiot izboren proces. Nie }e pobarame pravna razre{nica za ova”, veli za Forum potpretsedatelot na SDSM, Gordan Georgiev. Za nego, obvrska na vlasta e da sozdade fer i demokratska atmosfera na izborite i celokupnata odgovornost za eventualnite incidenti, treba da ja snosi vladeja~kata partija. Kako i sekoja politi~ka partija, i SDSM vetuvaat deka }e napravat se od nivna stana izborite da bidat demokratski. Liderite na DUI i DPA, Ali Ahmeti i Menduh Ta~i, ~ii simpatizeri se sudrija na najkrvavite izbori vo 2008 godina, pod pritisok na strancite potpi{aa izboren pakt i pokraj me|usebnata netprelivost. Vetija deka nema da {irat govor na omraza, nema me|usebno da se navreduvaat i se obvrzaa na fer i demokratski izbori. Demokratskata unija za integaracii e sigurna deka pretstojnite izbori

12 ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

}e bidat fer i demokratski. „Od minatoto mo`e da se zaklu~i deka sekoga{ koga DUI e “organizator” na izborite sme imale izbori bez incidenti i sigurni sme deka }e ima fer i demokratski izbori. Smetam deka i akterite koi bea egzekutori na izborite sfatija deka toa ne im donese nikakov profit i glasovi i deka i tie se otka`aa od takvite nameri da pravat incidenti . O~ekuvam da imame atmosfera na konkurencija na programi. Kade i da se slu~at incidenti se lo{i. Ne gi delam incidentite na albanski i makedonski. Nie pravime se, na ovie izbori glasa~ite slobodno i demokratski, da ja izrazat svojata volja, ne bi sakal da ni se povtori 2008”, veli za Forum Xevad Ademi od DUI. I Demokratskata parija na Albancite e optimist, najavuva pozitivna kampawa i korektnost na denot na glasaweto. „Svesni sme za mo`nite scenarija. Jasno e deka vladeja~kite partii, osobeno albanskata partija na vlast, DUI, nivniot neuspeh }e se potrudat da go pokrijat so razni scenarija. DPA ve uveruva na korektnost. Se nadevame deka kampawata, generalno, }e bide bez incidenti na denot na izborite i deka vo regionite kade {to stana praktika masovnata manipulacija so glasovite, kako {to se op{tinite Zajas i Oslomej }e bidat zasileno nabquduvani od strana na me|unarodniot faktor za na demokarstki izbori se izmeri realno politi~kata poddr{ka na sekoja partija” izjavi {efot na kabinetot na DPA, Agon Ferati za Forum. ИНЦИДЕНТИ ВО МАКЕДОНСКИОТ КАМПУС? Otvorenite neprijatelstva me|u glavnite politi~ki oponenti, podelenosta me|u gra|anite, nekolkute incidenti u{te pred samiot po~etok na izbornata kampawa, kr{eweto na izbornite {tabovi na partiite za del od ekspertite se predvesnik za ona {to }e se slu~uva na denot na izborite, deka sitnite incideti }e kulminiraat so vooru`eno nasilstvo na izborite. Site se soglasni deka ona {to nedostasuva vo Makedonija za da se organizraat fer i demokaratski izbori e politi~kata volja. „Ovoj pat za razlika od lani, spored mene }e ima izborni incidenti i toa tie se o~ekuvaat kaj makedonskiot politi~ki blok. Ako prethod-

no Albancite bea tie koi predizvikuvaat predizborni incidenti, sega e obratrno. Mnogu e bitna retorikata koja {to ja koristat politi~arite. Kaj makedonskiot blok se koristi mnogu negativna retorika, koja se odrazuva na simpatizerite na politi~kite partii koi se sudruvaat vo sekojdnevieto. Me|utoa ne sekoga{ incidentite se slu~uvaat poradi v`e{teni glavi. Vo nekoi slu~ai toa mo`at da bidat orkestrirani incidenti od partiskite {tabovi. Toa e na~in da se negiraat izbornite rezultati” veli za Forum analiti~arot Albert Musliu. Negovata teza ja poddr`uva i profesorkata od Pravniot fakultet vo Skopje, Tawa Karakami{eva-Jovanovska, koja apelira liderite na glavnite politi~ki partii da porabotat na smiruvawe na strastite. Za nea e bitno da se raboti na teren i da se otstrani prisutniot negativen naboj. „Imam ~uvstvo deka ~lenovite i privrzanicite na makedonskite partii sega, bi rekla, kako nikoga{


Krvavi izbori vo 2008 – eden zaginat, desetina povredeni

do sega, manifestiraat golema me|usebna netrpelivost, kako na verbalen, taka i na fizi~ki plan. Prisutna e golema me|usebna omraza koja, se pla{am, deka }e eksplodira na denot na izborite. Ottuka, potrebna e golema volja na liderite na glavnite politi~ki partii da porabotat na smiruvawe na strastite, i da apeliraat za nivno pogolemo relaksirawe. Dali toa }e se postigne so potpi{uvawe na nekakvi dogovori ili na drug na~in, sosema e seedno. Bitno e da se raboti na teren i da se evidentira kolku {to e mo`no pove}e otstranuvawe na prisutniot negativen naboj. Vo ovaa smisla treba da se poraboti i so mediumite koi, isto taka, imam ~uvstvo deka silno gi podgrevaat partiskite strasti” veli Karakami{eva. Dolgogodi{niot politi~ar koj gi sledel i u~estvuval vo site izborni ciklusi od osamostojuvaweto na Makedonija, Stojan Andov, za Forum veli deka ve}e se sozdavaat uslovi

za neregularnost na izborite. „Ne mo`e na izborna lista da bide direktor na Upravata za javni prihodi, toj sekoga{ mo`e na sekogo da mu izvr{i pritisok, so inspekcii, so re{enija, koi potoa mo`at da bidat povle~eni, a za izbori da mu zavr{at rabota. Toa e mnogu vlijatelno mesto. Toj ako saka da bide kandidat treba da si dade ostavka. Istoto e i so ministerot za vnatre{ni raboti. Toa se mesta od kade {to mo`e mnogu da se vlijae. Seto toa se nevoobi~aeni sostojbi. Ve}e sega se sozdavaat uslovi za neregularnost na izborite”, veli Andov. Za u~estvoto na Jankulsoka na kandidatskite listi od VMRO-DPMNE, velat deka takvo ne{to ne bilo ni prv, ni posleden pat vo Makedonija. „Vo momentot koga se raspi{uvaat izborite toga{ funkcionira tehni~ka vlada, soglasno zakonite. Nekoj mora da ja obavuva taa funkcija, taka {to ne e ni prv ni posleden slu~aj vo Makedonija. Sepak, se raboti za izbori i za politi~ki strukturi na lu|e na koi apsolutno politi~kata borba im e edna, a profesionalnata druga”, veli partsikiot portparol, Bi~ikliski. Nitu od nevladinata organizacija „Civil - Centar za sloboda” ne se optimisti deka izborite }e pominat bez nasilstvo. Od tamu smetaat deka namerata na politi~kite partii e da se pobedi po sekoja cena. Partiite }e napravat se {to e mo`no da dojdat do pobeda, no pra{aweto e dali vo ova „se {to e mo`no” }e se posegne i po oru`jeto. „Za ovie izbori vlogot e ogromen, da ne ka`am kapitalen, ova se izbori posle koi mo`ebi }e nema odredeni politi~ki subjekti odnosno }e bidat mrginalizirani i zatoa mislam deka politi~kite partii po sekoja cena pretendiraat za vlast. Nema da {tedat na sredstva, na instrumenti i na zloupotrebi da dojdat do {to e mo`no pove}e glasovi. Se razbira, toa nema voop{to da bide dobar kapital za ponatamo{no menaxirawe so zemjata bidej}i koga }e dojdete na vlast po pat na neregularni izbori, sekako deka ne mo`ete da ja regulirate zemjata potoa da raboti ~esno i vo va{a korist” veli Xabir Derala, pretsedatel na „Civil”. Za da se obeshrabrat potencijalnite prekr{iteli na zakonite vo tekot na izborniot proces i da se aktiviraat gra|anite, da se pridru`at kon inicijativite protiv nasilstvoto za vreme na izborite nevladinata „Civil” sproveduva

proekt „Izbori bez nasilstvo 2011”. Kampawata }e opfati produkcija na audio i video spotovi koi }e se emituvaat na nacionalnite i lokalnite elektronski mediumi, so poraki protiv nasilstvoto i oru`enoto nasilstvo. Osven ova, kampawata opfa}a i terenski aktivnosti za prevencija od nasilstvo vo nad 20 op{tini vo Makedonija. „]e bideme dostapni 24 ~asa da se prijavi nasilstvo, a od na{a strana vedna{ }e bide reagirano, taka {to }e se izleze na lice mesto da se utvrdi” veli Derala. КОИ БЕА КРВАВИ ИЗБОРИ ВО МАКЕДОНИЈA? Od osamostojuvaweto na Makedonija do denes, gra|anite ne pametat izbori koi pominale bez nikakvi problemi. Vo nekoi izborni procesi ima{e semejno glasawe, polnewe na glasa~ki kutii, glasawe vo ime na drug, glasawe so uceni i zapla{uvawa, koruptivni aktivnosti povrzani so glasawe na nekoj kandidat ili politi~ka partija. „Ona {to mene me razo~aruva e deka so tekot na godinite ni{to kvalitetno novo ne se slu~uva na ovoj plan. Naprotiv, registrirame u{te pogolem broj na izborni neregularnosti, posebno vo delot na zapla{uvawata, izbornite uceni, politi~kite pritisoci i tepa~ki povrzani so i za partiite” veli Karakami{eva. Definitivno, 2008 be{e najkrvavata izborna godina, eden zagina, a desetina bea povredeni vo krvavi prestrelki vo Чair i Ara~inovo. Krvavata prestrelka vo Ara~inovo gi zape~ati izborite vo ova selo. Incidentot izbil vo seloto Gru{ino, kade {to so zakana so oru`je imalo obidi eden ~ovek da glasa za pove}emina. Problemot kulminiral na izlezot od Ara~inovo, kade {to vo prestrelka me|u policijata i `iteli na seloto zagina eden, a bea povredeni pove}emina. „Voznemirenite `iteli gi propu{tija novinarskite ekipi do mestoto na koe utrinava se slu~i krvava prestrelka. Pred poslednite ku}i na izlezot od seloto se’ u{te ima{e krvavi tragi, skr{eni stakla i ispukani kur{umi”, izvestuvaa mediumite na 1 juni 2008 godina na prvite predvremeni parlamentarni izbori od osamostojuvaweto na Makedonija vedna{ po samitot na NATO vo Bukure{t.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ 13


Vo ^air povredeni petmina gra|ani koi trgnale da glasaat

Krvav incident ima{e i vo u~ili{teto „Dame Gruev” vo ^air. Vo oru`ena prestrelka me|u Bekir Asani i Bu{at Asani (dvajcata bea povredeni) nastradaa i petmina nedol`ni gra|ani koi izlegle da glasaat. Po ovie izbori, kondovecot Agim Krasni}i be{e osuden na {est i pol godini zatvor za zlostorni~ko zdru`uvawe i nedozvoleno dr`ewe na oru`je. „Doma{nite i me|unarodnite nabquduva~i na izborniot proces, vo tekot na izbornata kampawa vo 2008 godina, osobeno vo delovite so dominantno albansko naselenie, kontinuirano registrirale slu~ai na nasilstvo i zapla{uvawe kako vrz glasa~ite i politi~kite konkurenti, taka i vrz izbornata administracija. Na izborniot den, i na posledovatelnite preglasuvawa, od strana na nabquduva~ite bile detektirani organizirani aktivnosti na nasilen na~in da se naru{i procesot na glasawe {to rezultira{e so nemo`nost za izbira~ite vo mnogu mesta slobodno da ja izrazat svojata volja. Vo pove}e izbira~ki mesta glasaweto i ne zapo~na poradi kra`ba na izborniot materijal, a na golem broj izbira~ki mesta be{e vostanoveno polnewe na glasa~kite kutii kako i falsifikuvawe na izvodite

14 ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

od izbira~kite spisoci i zapisnicite za glasaweto. Site ovie nastani sé u{te se sve`i vo na{ite se}avawa” veli Karakami{eva. Incidenti ima{e i na izborite vo 1994 godina, koga bitkata za pretsedatel, ja vodea Kiro Gligorov od SDSM i Qubi{a Georgievski od VMRO-DPMNE. Onie koi gi sledele ovie izbori velat deka taa godina bila napravena edna od najgolemite izborni izmami. Toga{ se pojavija „mrtvi du{i” i glasa~i so dva mati~ni broja. I ovie izbori gi odbele`aa pritisoci, zapla{uvawa i spre~uvawe na glasa~ite da go izrazat svoeto pravo na glas. Gra|anite nema da gi zaboravat nitu lokalnite izbori vo 2000-ta godina. Vo skopsko Kondovo toga{ be{e ubieno mom~e, simpatizer na PDP, vo blizina na izbira~koto mesto. Vo Ohrid, pak, izborite stignaa i do tretiot krug. Dvete najgolemi makedonski partii se sudrija pri izborot na gradona~alnik. Vo mladinskiot hotel Magnus se glasa{e so tepa~ki, pukawe, povredeni i pretepani. Na pretsedatelskite izbori vo 1999 godina, be{e ospruvana izbornata pobeda na tragi~no zaginatiot pretsedatel, Boris Trajkovski. SDSM obvinuva{e deka vo vtoriot krug bile falsifikuvani izborite,

otkako vo prviot krug vode{e nivniot kandidat Tito Petkovski. Nitu pretsedatelskite izbori vo 2004, koga za pretsedatel be{e izbran Branko Crvenkovski, ne pominaa bez incidenti. Izborniot {tab na pretsedatelskiot kandidat na VMRO-DPMNE, Sa{ko Kedev, u{te vo prviot krug obvinuva{e za nepravilnosti za vreme na glasaweto. Kako najseriozen go poso~i incidentot {to se slu~il vo izbira~ko mesto vo skopskata naselba [uto Orizari, kade {to vooru`eni aktivisti na DUI nasilno ja polnele glasa~kata kutija so liv~iwa na koi bil zaokru`en pretsedatelskiot kandidat na DUI, Gzim Ostreni. Incidenti, spored niv, imalo i vo op{tina Centar i drugi skopski sela. Tie obvinija deka SDSM so polnewe na kutii go dostignala cenzusot za izleznost od 50 procenti od vkupniot broj izbira~i. Mnogumina od zlostornicite, koi gi popre~ija gra|anite slobodno i bez strav da go ostvarat svoeto pravo na glas ne odgovaraa pred zakonot. Podatocite na nevladinata organizacija „Site za pravi~no sudewe” poka`uvaat deka vo poslednite tri izborni ciklusi vkupno 456 lica bile prijaveni za izborni incidenti ili nasilstva, a 144 od niv dobile obvinenie za nasilstva. „Vakvite podatoci poka`aa deka od nadle`nite organi uspe{no gi otkrivaa prete`no delata koi imaat po{iroka javna manifestacija, dodeka zna~itelno pote{ko se otkrivaat posuptilnite dela kako zloupotreba na izbira~kite prava, povreda na tajnosta na glasaweto, potkup pri izbori i glasawe i zloupotreba na sredstvata za finansirawe na izbornata kampawa. Interesen e podatokot {to i pokraj faktot deka kaj najgolem broj od delata spre~uvawe na izbori i glasawe be{e utvrden odreden stepen na organiziranost od strana na sudot, sepak, voop{to ne bea otkrieni organizatorite na ovie dela” se veli vo izve{tajot na ovaa nevladina organizacija. Ekspertskata javnost apelira, da se ispitaat site somnevawa za izborni neregularnosti, maksimalno da se garantira tajnosta vo glasaweto i principot na nepovredlivost na izbira~koto pravo kako neprikosnoveno li~no pravo na sekoj polnoleten gra|anin.


ПРАТЕНИЧКИ ЛИСТИ НА ВМРОДПМНЕ И СДСМ

Интересите ги кројат листите По објавувањето на изборните листи на двете најголеми политички партии од македонскиот блок, СДСМ и ВМРОДПМНЕ, експертите поделени во стовите околу новините што ќе ги донесат на политичката сцена предложените кандидати. Партиите со речиси идентичен коментар за листите на противникот  „кандидати што водат кон пораз“ од Бојана Димитријевска

Radmila [e}erinska

Nikola Gruevski

VMRO-DPMNE i SDSM gi utvrdija kandidatskite listi so koi }e nastapat na pretstojnite parlamentarni izbori. VMRO-DPMNE za predvodnici na listite gi postavi

Nikola Gruevski, Gordana Jankulovska, Vlatko \or~ev, Zoran Stavreski, Antonio Milo{oski i Nikola Todorov. Kaj SDSM ona {to be{e interesno e

deka na prateni~kite spisoci ne se nao|aat Branko Crvenkovski i Vlado Bu~kovski, a nositeli na listite se Radmila [ekerinska, Ana Pavlova - Daneva, Stev~e Jakimovski, Zo-

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ 15


ran Zaev, Jani Makraduli i Stojko Paunovski. I dvete partii tvrdat deka so kadrovski osve`uvawa }e se borat za osvojuvawe na {to pogolem broj prateni~ki mandati. Del od analiti~arite smetaat deka ne ponudile ni{to novo, a za del ima kadrovski osve`uvawa koi bile o~ekuvani. Politi~kiot analiti~ar Suad Misini veli deka listite ne se ni{to osobeno i deka ne mo`e da se o~ekuva ni{to novo. Smeta deka partiite treba da ponudat novo vo svoite programi i dokolu odgovorele na golem broj zna~ajni pra{awa za drVo SDSM vrielo koga se kroele listite? `avata, toga{ imiwata nemalo da bidat tolku va`ni. „Vo minatoto ima{e postojano zabe„Toa {to partiite ne ponudija ba{ le{ki. Lu|eto od vnatre{nosta pomnogu vo nivnite programi e stojano zabele`uvaa deka se pozana~inot ili principite po koi }e stapeni pratenicite od centralnise vladee. Apsurdno e da se ot del. E, sega toa se ispravi. Gra|ana~krata programa vo koja nabrzina nite na onie pratenici koi se od }e smislite 100 proekti za koi nivniot kraj mo`at polesno da im samo Gospod znae dali }e gi gi obrazlo`at svoite problemi”, realizirate. Vistinskoto pra{awe analizira Bo`inovski za Forum. e kako }e gi realizirate? Zna~i O~ekuvawata za listite na SDSM, nema ni zbor za toa kako }e se Bo`inovski veli deka bile pogoukinat diskrecionite prava, kako lemi od toa {to go ponudija. }e se spre~i prepla}aweto na dogo„Od SDSM o~ekuvav poseriozni provorite, kako }e se spre~i mafija{meni. Opoziciska partija koja{to koto finansirawe na partiite, kako pet godini ne mo`e da se pribli`i }e se otstrani mitomanskiot odnos na rejtingot na vladeja~kata partija so mediumite, kako }e se ovozmo`i treba{e da napravi seriozni rezosloboden i nepre~en pristap do site informacii koi gi zasegaat graРамковски и од затвор |anite, niz kakva procedura i ekspertiza }e se donesuva buxetot na води политика dr`avata i taka do beskraj. Dokolku ima{e odgovori na ovie pra{awa, Новинарите Бишевац и Ники nema{e imiwata od listite da biловска, неофицијално треба да dat tolku va`ni. Vaka rabotata e се спојат со кандидатите од saksija: nitu smrdi, nitu mirisa”, Нова демократија на Имер veli Misini za Forum. Селмани кои ќе влезат во Соб Politikologot Vladimir Bo`inovранието и да формираат пра ski za listite na VMRO-DPMNE veli теничка група. Ова, наводно, deka bilo o~ekuvano tamu da se najбила наредба од сопственикот dat novi lu|e, za da poka`e deka e на А1 телевизија Велија Рам partija koja sekoga{ e podgotvena ковски. За формирање на пра da ponudi ne{to novo. теничка група се потребни „Ne mo`e{e da se o~ekuva ni{to најмалку пет пратеници. Пра pove}e od ova. ]e be{e nepravilno теничката група треба да има dokolku se ode{e so kompletno noсвој координатор и да биде дел vi listi, zatoa {to }e izleze{e deод координативните средби кај ka postoi nezadovolstvo od site идниот собраниски спикер со kadri”, istakna Bo`inovski. што ќе има директно влијание Spored nego, dobro e {to VMROврз поголемиот дел од собра DPMNE za pratenici predlo`ile ниските активности. lu|e od lokalnite sredini.

16 ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

vi. O~ekuvav deka najgolemiot del }e bidat novi lu|e, a ne ve}e poznati koi se dolgo vo hierarhijata na partijata. Lu|e koi i vo prethodnite parlamentarni sostavi imale mandat. Ako bile dobri, se postavuva pra{aweto zo{to se toga{ vo opozicija”, re~e Bo`inovski. Spored nego, SDSM napravile gre{ka i so toa {to najgolem broj za kanidati za pratenici predlo`ile lu|e od Skopje, a malce od lokalnite sredini. КОЗМЕТИЧКИ ИЛИ ВИСТИНСКИ ПРОМЕНИ? Potpretsedatelot na SDSM, Gordan Georgiev re~e deka nivnata programa e koncipirana za da bide vladina programa so koja se ubedeni deka }e gi dobijat izborite. A kako gi kr~kaa listite vo SDSM? Kr~kaa ili vrielo? Navodno, bez prisustvo na [e}erinska, socijademokratite na sednicata na Izvr{niot odbor ja usvoile Izbornata programa so koja }e ja baraat doverbata na glasa~ite na prestojnite predvremni izbori. I dodeka ja nemalo mandatarkata, Branko Crvenkovski i Tito Petkovski se potskarale. Kako {to zboruva ~ar{ijata, Crvenkovski sakal da mu ja uskrati `elbata na Petkovski da dobie u{te eden mandat. No, po se izgleda deka namerata ne mu uspeala, pa Petkovski pak e kandidat za pratenik. A, kavga imalo i za toa dali Bu~kovski da bide staven na lista ili ne. Navodno, kumanovskiot


^uprina i Vedrana \or|evi}, i peja~kata Esma Rexepova se na kandidatskite listi za pratenici na koalicijata predvodena od VMRODPMNE. Kandidat za pratenik od koalicijata {to ja vodi SDSM e raperot i sopstvenik na produkcija Nikola Ugrinovski-Ugro. Ovaa koalicija za kandidati za idni pratenici gi predlo`i i novinarite Safet Bi{evac i Len~e Nikolovska od A1 televizija. Politikologot Bo`inovski veli deka toa e trik za osve`uvawe na kampawata. ПРОТИВКАНДИДАТСКИ ПРЕПУКУВАЊА

VMRO-DPMNE do posleden moment prave{e kombinatoriki

gradona~alnik Zoran Damjanovski, koj e vo semejni relacii so Bu~kovski, napravil se toj da bide povtorno kandidiran za pratenik. No, tuka Crvenkovski bil posilen, pa krajniot ishod e deka Bu~kovski nema da sedi vo sobraniskite klupi. Crvenkovski predlo`il nositel na lista da bide sovetni~kata od Grad Skopje - Sofija Kunovska, no se zboruva deka nai{ol na otpor od golem del od svoite sopartijci. I iako se {pekulira{e deka Izvr{niot odbor na partijata ne se soglasil so idejata Ana Pavlovska-Daneva da bide nositel na lista, sepak taa }e ja predvodi dvojkata. A vo VMRO-DPMNE listite se kroeja do posleden moment. I vo ovaa partija, navodno, imalo raspravii. Trajko Veqanoski, najverojatno, sakal da bide nositel na lista, no pretsedatelot na partijata so bliskite sorabotnici re{il da go stavi vtor vo vtorata izborna edinica. I, kako {to re~e Gruevski po dolga, precizna i detalna analiza listite se napravile. Nositeli na listite se provereni kadri, a na podolnite mesta se napraveni kadrovski osve`uvawa. Duri 26 pratenici od dosega{niot parlamentaren sostav, od vkupno 53, voop{to ne se na kandidatskite listi. Dodeka, pak, pet do {est kandidati porane{ni pratenici se so mnogu mali mo`nosti, poradi toa {to se na poslednite mesta. Od partijata velat deka na listite se nao|aat mnogu li~nosti koi imaat golema poddr{ka me|u gra|anite na lokalno nivo.

Iznenaduvawe be{e {to kako nositel na lista se pojavi aktuelniot minister za obrazovanie, Nikola Todorov. Site o~ekuvaa deka na negovo mesto }e se pojavi ministerot za transport i vrski, Mile Jana}ieski, koj va`i za blizok ~ovek na Gruevski. No, se {pekulira deka Gruevski razmislil i re{il na listi da odi so {to e mo`no pogolem broj kandidati za pratenici koi{to narednite ~etiri godini }e bidat vo Sobranieto i }e gi pretstavuvaat interesite na gra|anite, a ne toa da bidat kandidati za ministri. Iako na listite gi nema Jana}ieski i Elizabeta Kan~eska-Milevska, navodno, ve}e e izvesno deka tie }e bidat ministri vo novata vlada, dokolku VMRO-DPMNE ja dobie poddr{kata od gra|anite. Koaliciskite partnerii na samiot den koga istekuva{e datumot za dostvuvawe na kandidatskite listi do Dr`avnata izborna komisija prodefiliraa vo {tabot na VMRO-DPMNE. Navodno, tie go ucenuvale Gruevski so visoki mesta na listite, poto~no barale i dobile da bidat alternativni nositeli na listite na VMRODPMNE. Liljana Popovska, Qubisav Ivanov-Yingo i Boris Stojmenov, se pred vidnite partiski kadri na VMRO-DPMNE. A, zaedni~ko i za SDSM i za VMRODPMNE e toa {to listite gi za~inija i so poznati televiziski lica. Kndidati za pratenici za vo idniot parlamentaren sostav se i novinari, voditeli, manekenki i peja~i. Manekenkite i voditelki, Dragana

Za listite na SDSM od VMRODPMNE iskomentiraa deka tie ne ponudile nitu novi kadri, nitu novi idei, tuku samo lica koi ja zajaknuvaat pozicijata na Crvenkovski. „Nema nitu novi lu|e, nema nitu novi idei. SDSM ostanuva partija koja e sednata vo skutot na Crvenkovski”, izjavi direktorot na Centarot za komunikacii na VMRO DPMNE, Ilija Dimovski. Spored SDSM, pak, listite na VMRO DPMNE se napraveni nedemokratski i vo celosen haos. „So vakvi listi Gruevski se podgotvuva ne za izboren poraz tuku za izboren debakl. Portokalovata prerodba stana podmornica”, re~e potpretsedatelot na SDSM, Gordan Georgiev. Ova e vreme na {iroki koalicii. VMRO-DPMNE }e nastapi na izborite so u{te 24 partii, a SDSM so u{te 13. Na listite visoko kotiraat onie koi doa|aat od pomalite politi~ki partii i od etni~kite zaednici. Taka, i dvete koalicii }e gi osvojuvaat glasovite. No, tuka ve}e ne se se va`ni kvalitetite koi gi poseduva li~nosta, tuku interesite i na poedinci i na partiite.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ 17


АЛБАНСКА ПОНУДА

Стари лисци и приправници Многу кадровски комбинаторики на познати фаци и политички приправници, кои не носат нов квалитет е карактеристика и на понудата во албанскиот блок. И таму ако на Google се побара некакво професионално пртфолио најчесто излегува: лицето X има профил на Facebook ' побарајте го! од Боби Христов AKO SE SUDI po receptite spored koi politi~kite partii gi skroija kandidatskite listi, Makedonija mo`e da se pofali deka kone~no barem vo edna sfera dostignala visok stepen na me|uetni~ka kohezija. A toa e vnatrepartiskata demokratija. Tuka etni~kiot rakurs ne va`i. I vo makedonskiot i vo albanskiot blok podednakvo klu~no, ako ne i edinstveno proceduralno vnatrepartisko izborno pravilo e klawaweto kon sevi{niot vo partijata liderot. A glavniot kvalitet koj se ceni e elasti~nosta na ki~mata. Sekako, ima i isklu~oci, ama retki. ШОК [to konretno ponudija politi~kite partii od albanskiot blok? Gene-

ralno, kako i vo makedonskiot, me{avina od ve}e iskusni partiski funkcioneri i novajlii, pripravnici vo politikata. Nekoi re{enija se do tolku neo~ekuvani i iznenaduva~ki i za samite ~lenovi na partiite, {to padnaa i ostavki, kako vo gostivarskiot ogranok na Nova demokratija. A, konvencijata na DPA, pak, be{e {okantna. Srede ~itawe na kandidatite za pratenici generalniot sekretar na partijata Izet Metin ostanal bez zbor i go napu{til sve~eniot podium. Ceremonijata na otkrivawe na partiskite aduti, spored toa {to go zabele`ale kamerite, ja prodol`il pratenikot vo zaminuvawe Imer Aliu. Del od mediumite na albanski jazik prenesoa deka na gen-sekot na DPA mu se smra~ilo pred o~i koga videl

Sedi{teto na DUI

18

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

deka negovoto ime go nema na dobitinite mesta, se nalutil i ednostavno si zaminal. Od partijata se slu{nalo deka imal zdravstveni problemi. No, oficijalno detali za slu~kata od konvencijata nema{e, nitu pak demanti na tolkuvawata {to se slu{naa vo del od mediumite na albanski jazik. Se se stivna, verojatno vo imeto na partiskata kauza. ЛИДЕРСКА БИТКА Glavnata bitka vo albanskiot blok, tradicionalno }e se vodi vo {estata izborna edinica, od kade se vle~at i najmnogu mandati na pratenicite Albanci. Tamu }e bide i liderskata bitka: Ali Ahmeti - Menduh Ta~i - Rufi Osmani, dodeka Imer Selmani }e se isproba vo skopsko, vo prvata izborna edinica. Beleg na kandidaturite ostava novata partija na Rufi Osmani. So novi lu|e, koi dosega ne bile aktivni vo politikata Osmani gi pottikna i drugite partii na pogolemi kadrovski promeni, ocenuvaat del od analiti~arite vo albanskiot blok. „Na~elno re~esi site politi~ki partii se trudat da imaat kombinacija pome|u, uslovno ka`ano, starata garnitura i novi li~nosti. Ova pove}e se gleda kaj partiajta na Rufi Osmani i poradi faktot deka e nov politi~ki subjekt i stavot deka site anga`irani li~nosti }e bidat bez porane{en politi~ki bekgraund. Kaj ostanatite partii mo`e da se vidat novi imiwa. Vo petatta izborna edinica site tie se novi kadri. Prethodno, vo taa edinica se "borea" za glasovi Arben Xaferi i Fazli Veliu, a sega site se relativno mladi po godini i iskustvo vo politikata", veli novinarot Nazim Ra-


Ali Ahmeti

{idi. Identi~ni se i ocenite na Sefer Tahiri. „Vo listite ne gledam novi lica osven kaj partijata na Osmani kako nov politi~ki subjekt i osven Artan Grubi, koj zloupotrebuvaj}i edna inicijativa „Vreme za obedinuvawe" kaj albanskiot politi~ki faktor premina vo redovite na DUI i imeto na Suzana Saliu, koja e cenet intelekrualec", veli Tahiri. Sepak, toj preporznava golemi kadrovski manevri kaj del od partiite, a kako specifika go izdvojuva otsustvoto na ministrite vo zaminuvawe od kandidatskata lista na DUI, se~ata na najviokotot partisko rakovodstvo na DPA od listite, kako i rasporedot na silite vo ND. „Kadrovskite promeni kaj DUI go poka`uvaat nezadovolstvoto vo samata partija od odredeni funkcioneri vo prateni~kata grupa i izvr{na-

Menduh Ta~i

ta vlast. Imeno, na lisite gi nema potpretsedatelot na Sobranieto Rafis Haliti, koordinatorot na prateni~kata grupa Tahir Hani, zamenik-premierot Abdula}im Ademi i minsitrite, {to doka`uva deka partijata ne e zadovolna od nivnata rabota, taka {to na partijata }e i bide mnogu te{ko da gi ubedi glasa~ite da glasaat za nea", objasnuva Tahiri. Najspecifi~no na listata na DPA , spored nego, e toa {to gi nema prvite lu|e od rakovodstvoto na partijata - potpretsedatelite i generalniot sekretar. „Potpretsedatelkata Miru{e Hoxa e isklu~itelen intelektualec. Generalniot sekretar Metin Izet isto taka, koj ima visok rejting vo tetovskiot region, bidej}i na vnatre{ni izbori ja dobi bitkata za pretsedatel na ogranokot na DPA vo Tetovo. Iznenaduvawe e {to na listite go

Rufi Osmani

nema i Valon Bela, koj kratko prethodno stana potretsedatel na partijata. Mislam deka toa e li~na odluka na pretsedatelot Mednuh Ta~i, koja mislam deka e {tetna", veli Tahiri i dopolnuva deka kaj ND najeksponiranite pratenici i ~lenovi dosega, Flora Kadriu i Sulejman Ru{iti ne dobija dobtini pozicii na listite. НОВИ ИДЕИ? I Tahiri i Ra{idi naglasuvaat deka mnogu pozna~aen aspekt vo analizata na kadrovskite kombinatoriki i imiwa e pra{aweto {to tie mo`at novo i kvalitetno da donesat. Vo odgovorot na taa dilema se vnimatelni. „Fokusot treba da bide kolku ovie novi imiwa, vo su{tina, }e uspeat da donesat novi idei. Do sega figurata na liderot e neprikosnovena,

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

19


Sedi{teto na DPA

kolku tie }e mo`at da se izborat za pogolem glas, poavangarden, pomoderen }e se vidi. Ima pritisok od albanskoto op{testvo, od glasa~koto telo koe e relativno mlado, za pokvalitetni kadri poradi faktot deka pove}eto od niv sega neuspesite gi lociraat kaj albanskite partii. ]e bide pogubno ako novosta ostane samo kaj imiwata , a ne kaj ideite i na~inot na vodewe politika", veli Ra{idi. Spored Tahiri, politi~kata scena

20

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

kaj Albancite e nereformirana. „Na prv pogled mo`ebi izgleda podnovena, no vo su{tina samo poslu{nite dobivaat pozicii. Mislam deka listite kaj albanskite partii se sostaveni samo spored eden princip: poltronstvoto i pokoruvaweto pred liderot, a ne vrz nekakvi demokratski pravila na vnatre{na selekcija ili pak, kvalitet, stru~nost ili kompetentnost", veli Tahiri. Koga se }e se sobere, mnogu kadrov-

ski kombinatoriki na poznati faci i politi~ki pripravnici, koi ne nosat nov kvalitet e karakteristika i na ponudata vo albanskiot blok. Kako i za pove}eto kandidati novajlii od partiite vo makedonskiot blok i taka i za onie vo albanskiot blok ako go kliknete nivnoto ime na Google najmnogu {to }e dobiete e: liceto X ima profil na Facebook - pobarajte go!


НЕПАРТИСКИ ЛИСТИ

Независен кандидат  невозможна мисија Независните пратеници се реткост во Собранието. Општеството е толку партизирано, што делува демотивирачки на граѓаните независно од политичка партија да бараат пратенички мандат. Тоа, велат политиколозите, е штетно за демократијата од Маја Јовановска

PARLAMENTOT I NA OVIE izbori }e bide oboen samo so partiski boi. Nema da ima nitu eden "neoboen" pratenik. Nezavisnite kandidati se retki vidovi vo makedonskoto sobranie. Se pojavuvaat nekade srede mandat, koga }e se odmetnat od par-

tijata i nastapuvaat kako nezavisni. So godini nanazad nezavisen kandidat ne osvoil mandat, od ednostavna pri~ina - ne se kandidiral. Parite se klu~niot moment. Kampawata e skapa, no istovremeno "nezavisnite" kalkuliraat, i koga }e napravat

matematika, posiguren im e vlezot vo Parlamentot na partiska otkolku na nezavisna lista na kandidati za pratenici. Profesorot Jovan Ananiev smeta deka mnozinskiot model pove}e ja stimulira mo`nosta da se kandidi-

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

21


Независни пратеници од 1991 до 2011 1991 – 1994 Тодор Петров Ефтим Манев Димитар Трпеноски 19941998 Лазар Димов 1998 – 2002 Љупчо Анушев Никола Јованов Кастриот Хаџиреџа Фадил Бајрами Мевљам Тахири Алија Шакиќ 2002 – 2006 Нема независни пратеници 2006 – 2008 Весна Јаневска Валентина Божиновска Есад Рахиќ Фадил Сулејмани 2008 – 2011 Даут Реџепи Бесим Догани

raat nezavisni pratenici za razlika od proporcionalniot model bidej}i se kandidira li~nost, a ne lista i izbornata edinica e mnogu pomala, a so toa, i pogolema e verojatnosta eden kandidat da ima pogolema popularnost vo pomala izborna edinica koja mo`e da bide duri i del od edna op{tina. No, spored nego, najsilen mobilizator na gra|anite se partiite. „Nemaweto na nezavisni kandidati se dol`i na faktot {to onie koi imaat odredena popularnost i ugled me|u gra|anite, ne se odlu~uvaat da formiraat svoja lista tuku pristapuvaat popresmetlivo i se soglasuvaat da bidat na vrvot na listata na odredena politi~ka partija bidej}i toa im nosi sigurno prateni~ko mesto ili potencijalno mnogu pogolemo vlijanie, dokolku taa partija

22

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

pobedi na izborite", veli za Forum politikologot Ananiev. ПАРТИЗИРАНОСТА НА ОПШТЕСТВОТО ДЕМОРИВИРА Za 5-ti juni nezavisna lista vo najava ima{e novinarot @arko Jordanoski, koj ja promovira{e svojata "portokalova roza", kako zlatna sredina me|u SDSM i VMRO-DPMNE, no se otka`a od idejata. Profesorkat Tawa Karakami{eva-Jovanovska objasnuva deka pregolemata partiziranost na op{testvoto gi obeshrabruva nezavisnite gra|ani da izlezat na izboren teren i da se borat so sopstvenite idei i programi. „Partiziranosta vo site sferi na `ivotot vo Republika Makedonija e golema, toa e notoren fakt. Ako nema silna partiska poddr{ka, a toa

vo na{i uslovi zna~i i silna mediumska poddr{ka, te{ko deka voop{to }e uspee{ da dojde{ do videokrugot na glasa~koto telo. Mnogumina smetaat deka e toa nevozmo`na misija koja ne se obiduvaat ni da ja zapo~nat. Smetaat deka e zaludno izgubeno vreme", veli profesorkata Karakami{eva-Jovanovska. Toa mu se slu~i i na Jordanoski. No, barem nau~i edna lekcija. Sè e na stranata na golemite i oboenite. Polesno e da se registrira partija, otkolku da se istakne lista. „Postaveni se nepremostlivi birokratski pre~ki, koi se sram za sekoja dr`ava {to saka sebe si da se narekuva demokratska. Nakuso, se baraat 10.000 potpisi, ramno kolku za edna partija! I toa samo od edna izborna edinica, a na partiite im se baraat 1000 potpisi od cela dr`a-


va", objasnuva Jordanoski za Forum. Ponatamu, spored zakonot, potpisite treba da bidat zavereni na notar i plus se bara izjava od sekoj od kandidatite deka ne se "kodo{i". „Toa bi imalo smisla da se bara duri otkako nekoj }e bide izbran, no ne i vedna{ {tom se kandidiral, {to e nonsens. No, zo{to da bide polesno, koga mo`e pote{ko? Nekoj se potrudil toa da go preto~i vo zakonski normi, polni so stupidni, no efikasni pre~ki i celta e postignata - nema nezavisni pratenici", veli Jordanoski. НЕЗАВИСНИ ПРАТЕНИЦИ  СИЛНА ДЕМОКРАТИЈА Vistinski nezavisni pratenici, a ne odmetnici od partijata ima{e vo prviot parlamentaren sostav od 1991 do 1994 godina. Na toga{nite izbori trojca pratenici osvoija mandati bez partiska pomo{ i poddr{ka. Toa bea Todor Petrov, Dimitar Trpenoski i Eftim Manev. Nezavisni pratenici se potrebni za silna demokratija, za da i se sprotivstavat na glasa~kata ma{inerija vo Sobranieto koja samo stiska kop~e. „Nedostasuvaat takvi li~nosti koi u`ivaat tolkav golem rejting me|u glasa~ite za da formiraat prateni~ka lista i da ja dobijat poddr{ka-

ta. Makedonija, za `al, nema intelektualci, biznismeni ili porane{ni politi~ari koi se nezavisni i koi imaat golem ugled i poddr{ka od javnosta", izjavi Ananiev. Spored Karakami{eva, demokratijata e mnogu pove}e od postoewe i rabota na politi~kite partii. „Mora da zapo~ne nov trend vo politikata, zatoa {to ako se prodol`i so ova tempo na partizacija rizikuvame celosno da go zagubime op{testvoto, da ja zamreme sekoja slobodna i nezavisna misla, {to e pogubno za instituciite, no i za gra|anite voop{to", veli Karakami{eva. No, zborot nezavisen vo dene{no vreme e diskutabilen. Nezavisen ama vle~e kon desnicata, nezavisen, no fa}a leva strana. Etiketi imaat site. „Etiketiraweto na gra|anite na na{i i va{i e del od partiskata propaganda, koja bezmilosno gi stava gra|anite vo partiskite ma{ini i gi tretira kako svoja sopstvenost. Ovaa partiska strategija na etiketirawe i diskreditirawe na vistinski nezavisnite li~nosti mora da prestane. Verbata vo nezavisnosta mo`e da se vrati ako taa nezavisnost se poka`e na delo, so kritika i uka`uvawe na sopstveniot stav", smeta profesorkata Karakami{evaJovanovska.

I profesorot Ananiev e za nezavisni pratenici vo Parlamentot, ama onie vistinski nezavisnite. Dokolku ne zazemaat kontinuirano provladina ili proopoziciska strana i da bidat vo mo`nost da poddr`uvaat i vladini i opoziciski predlozi. „Nezavisnosta se doveduva vo pra{awe koga pratenikot }e treba da ja dade ili da ne ja dade poddr{kata na odredena Vlada ili koga }e treba da poddr`i ili ne odreden zakon, a prethodno za ova dobiva odredena usluga. Interesot vo politikata e neizbe`en, vklu~uvaj}i gi ovde i nezavisnite pratenici. Toa vo javnosta }e se pretstavi kako kupen pratenik, no toa e surovata strana na politikata. Te{ko e da se utvrdi dali nekoj imal odreden li~en interes ili navistina se zalagal za op{toto dobro. Ne veruvam mnogu vo politika bez interesi, vklu~uvaj}i gi i li~nite." Do slednite izbori barem sme na ~isto. Site 123 i pratenici }e bidat oboeni, }e odlu~uva glasot na partijata, a ne nivniot individualen. ]e se glasa po naredba, a ne spored svoe ubeduvawe. No, kaj nas sistemot e sovr{en, sudej}i spored edna izjava {to denovive ja pro~itav na internet. „Sistemot ne e sovr{en. Ponekoga{ se slu~uva i nevin ~ovek da vleze vo Parlamentot".

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

23


СЕМЕЈНО НАСИЛСТВО

Кога деца тепаат родители Чести се случаите синови и ќерки физички да ги малтретираат своите родители. Но, родителскиот инстинкт е поголем и од шлаканиците и од тупаниците од Кристина Мачкиќ

MNOGU TEMI, MNOGU analizi, mnogu prikazni, mnogu svedo{tva za semejno nasilstvo se slu{nale i pro~itale vo makedonskite mediumi. Storijata na tepanoto dete ili maltretiranata `ena se storii koi nikoga{ ne se dosadni. Sekoja, sama za sebe, e potresna prikazna na edno semejstvo. No, dali znaeme {to se se krie zad vleznata vrata na edno pove}e~leno semejstvo? Forum dojde so soznanija od koi ~itatelite, na tema semejno nasiltvo,

kolku i da mislat deka se iznaslu{ale i pro~itale, temata povtorno {okira. Decata si gi tepaat roditelite! РОДИТЕЛИТЕ ВО НЕБРАНО Brojkata na maltretirani stari lu|e, sama po sebe, kako brojka, mo`ebi, vo prv moment zvu~i malku. No, sekoja {lakanica, sekoja kloca, sekoj udar za roditelot e mnogu. Oficijalnata brojka koja ja ima policijata e 39 napadnati stari lica -

`rtvi na semejno nasiltvo. Lani bile natepani najmnogu `eni ili 525, ma`i 85. Najmnogu se tepale Makedoncite ili 458 slu~ai, potoa sledat Albancite so 80, pa Romite kade se registrirani 60 vakvi slu~ai. „Semejno nasilstvo mo`e da se definira kako zbir na odnesuvawa nameneti za kontrola na drugite so upotreba na sila, zastra{uvawe i manipulirawe. Toa e nasilno odnesuvawe na ~len od semejstvoto koj so primena na sila, zakana i zapla{uvawe vr{i telesni i emocionalni

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

25


povredi. Po svojata forma na izrazuvawe pretsatvuva psihi~ko i fizi~ko nasilstvo, no i ekonomsko. Pri~ini za nasilstvoto se alkoholizam, qubomora, ekonomsko-finansiska stostojba, problemi povrzani so rabotata, problemi so po{irokoto semejstvo”, veli sudijkata Zora Trenevska od Osnovniot sud 2 vo Skopje. Taa, kako i policajcite od MVR i obvinitelite, konstatira deka semejnoto nasilstvo se prijavuva na krajot koga kulminiralo, a ne na po~etokot koga mo`ebi samo se nasetuvalo. Akademijata za sudii i obviniteli gi sedna na ista masa sudiite, obvinitelite, policajcite, strancite. Na masata bea i storiite na `rtvite. Se diskutira{e za niv. Site debatiraa i se obiduvaa da najdat spas za `rtvite. Rabotilnicata na koja prisustvuva{e i ministerkata za vnatre{ni raboti, Goradna Jankulovska i be{e so raboten naslov „Zajaknuvawe na nacionalnite kapaciteti za spre~uvawe na semejnoto nasilstvo”, donese do novi soznanija. Prevencijata, kampawata i podigaweto na svesta e klu~ot za re{avawe na ova semejno zlo. ПОЛИЦАЕЦОТ ПРВ СВЕДОК No, za policijata da reagira, a sudot da presudi, nekoj mora da prijavi. Ona {to zagri`uva e docnoto prijavuvawe. Decata se pla{at od roditelite, no i roditelite od decata. @rtvite na semejno nasiltvo koi se postari lu|e, spored evropskite istra`uvawa, najmnogu se pla{at da prijavat. Naj~esto nivniot doma{en teror vo policija go prijavuvaat sosedite. Stravot od osveta, stravot od neizvesna idnina i sudbina e pri~ina roditelite da se pot~inat na decata. „Koga `rtvata }e prijavi nasilstvo, prviot policaec ili de`urniot policaec e mnogu biten kako }e go primi povikot i kako }e reagira. Najva`no e kako }e ja pre~eka `rtvatata. Toj e prviot so koj taa }e se sretne”, pojasnuva Cena ^alovska, na~alnik na oddelenie za prevencija vo SVR Skopje. Protokolite i ve{tinata na policajcite se prviot spas za sekoja od `rtvite, no i na~in da se otkrie nasilnikot. „Toj e mnogu biten kako }e reagira bidej}i ispra}aj}i ja patrolata na mestoto na nasilstvoto mo`e i kolegite, dokolku pogre{i vo procenkite, da gi zagrozi. Prviot razgovor

26

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk


Родителот последен се откажува Не толку одамна во центарот на Битола се случи заложничка драма кога синот ги заклучи и под опсада ги држеше родителите. Десет часа соседите, роднините и цела Битола беше потресена од она што го гледаше и слушаше. Сашо А. 40#годишен ги заклучи мајка си и татка си во станот. Соседите пријавија дека слушнале пукотници. Десет часа никој не знаеше што е со родителите внатре. Драмата, со акција на специјалците на МВР, заврши без човечки жртви. Никој не загина, но загинаа душите на едно семејство. Се растури семејството # цела Битола, цела Македонија ги разбра. Драмата почна со новинарските извештаи за насилството и шпекулациите. Тензијата траеше и траеше. Синот не даваше никој да се приближи до станот. Но, полицијата успеа да го извлече таткото, потоа и мајката. Тогаш драмата кулминира. Мајката во транс и задушена во плач се бореше со полицијата. Бараше да го види својот син верувајќи дека полицијата му направила нешто и го повредила. Жената пиштеше. Синот ја тепаше, но таа го бараше. Истото се случи и со таткото. И тој наместо осуда или ако може да се каже нор# мална реакција на жртва на насилство, беше загрижен за синот. Родителот последен се откажува од детето.

so `rtvata e najverodostojniot. @rtvata nema vreme, nema mo`nost da konstruira prikazna. @rtvata nema koga da bide sega povtorno `rtva, odnosno nasilnikot da i se zakani deka dokolku ka`e pak ke ja pretepa”, veli ^alovska. ПРЕСУДИ No, najednostavno za poblisko i prakti~no razbirawe na problemot, sepak, e storijata. Forum objavuva nekolku storii na `rtvi koi dobile sudski epilog. Sudskata presuda zabrana ili opomena e eden od na~inite nasilnikot da se spre~i, kazni ili opomene deka nasilstvoto e ne{to za koe se odgovara pred Zakonot. Prviot predmet e za ma` koj si gi tepal majkata i sestrata. Na~inot na storuvawe e so krvni~ko tepawe so {lakanici i tupanici. Dokazite, koi sepak se kaj `rtvata, se medicinska dokumentacija. No, ne samo toa, sinot odnosno bratot ve}e bil prijavuvan za nasilstvo. @enite ne mo`ej}i ve}e da go trpat horort prijavile. Pred sudot toj priznal sè. Sudot mu izrekol nekolku zabrani. Da ne gi kontaktira, da ne im telefonira i da ne gi maltretira majkata i sestrata. Isto taka, sudot gi ispratil na zadol`itelno posetuvawe na terapija vo Zavodot za mentalno zdravje. No, maj~instvoto e posilno od nasilstvoto. Sudot gi povlekuva

zabranite za pribli`uvawe do domot do donesuvawe na odluka za sospstvenosta. Majkata - `rtva ja povlekuva izjavata protiv sinot i se soglasuva toj povtorno da ja posetuva. Sudot povtorno nosi novo re{enie. I pokraj zabranite sinot povtorno krenal raka. Druga presuda koja sudot ja izrekol, koja, pak, glasi otsranuvawe od domot i zabrana za probli`uvawe od tri meseci e izre~ena za }erka koja i zabranuvala na majka si da se dvi`i vo sopsteniot stan. Tepaweto i zabranite bile so cel majkata da go prepi{e stanot na }erkata. ДРЖАВАТА И СЕМЕЈСТВОТО Semejstvoto e primarna socijalna zaednica koja ima reproduktivna, vospitna, ekonomska i za{titna uloga. Site ~lenovi vo ova zaednica treba da gi ostvarat svoite osnovni prava. Nasilstvoto vo semejstvoto e kr{ewe na temelnite ~ovekovi prava. Dr`avata ima strategija za primarna i sekundarna prevencija na semejnoto nasilstvo, kako i tretmanska rabota so onie koi{to do`iveale ili storile semejno nasilstvo. Za taa cel prvo {to se formira se zasolni{tata za `rtvi od semejno nasilstvo i nivno osposobuvawe i zajaknuvawe so cel da se soo~at so predizvicite od sekojdnevniot `ivot. Nacionalnata strategija za za{tita od semejno nasilstvo e osnoven strate{ki dokument na dr`avata, koj{to ima za cel ut-

vrduvawe na strate{kite nasoki i prioriteti za suzbivawe i spre~uvawe na ovoj vid na nasilstvo i utvrduvawe na odgovornite nositeli za nivno sproveduvawe. Dr`avata obezbeduva nu`no smestuvawe za liceto-`rtva na nasilstvoto, koe mo`e da trae najmnogu {est meseci, so mo`nost za prodol`uvawe za u{te {est meseci. Obezbeduva soodvetna zdravstvena za{tita, psihosocijalna intervencija i tretman, dava sekakov vid na pravna pomo{ i zastapuvawe. Sekoja `rtva na semejno nasiltvo vo sebe tivko bara topla podadena raka koja{to }e gi zgri`i i koja{to }e go razbere niz {to pominuvaat. Na krajot na site starite, decata, `enite ma`ite - `rtvite im treba pogolema potkrepa za da izlezat od magi~niot krug na nasilstvoto {to go trpat. Sepak, kako {to veli narodot „vo stavrnosta-realnosta e poinakva”.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

27


ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

Правдата и смртта Ферид Мухиќ FILOZOFIJATA rasprava za ideite; sociologijata rasprava za nastanite; istorijata pak, rasprava za akterite! Se razbira, akterite, nastanite i ideite se povrzani tolku intenzivno {to, vsu{nost, pretstavuvaat edna edinstvena organska sinteza - tie duri ne se ni amalgam. Krajno te{ko e tie tri teoriski razli~ni aspekti da se destiliraat i razla~at do nivoto na ~istota na koja se koncentriraat hemiskite elementi. No, lu|eto i ne se (nitu edinstveno, nitu ednostavno) hemiski soedinenija. Za soodvetno objasnuvawe na svetot na lu|eto, site modeli na hemiskiot, fizikalisti~kiot i kauzalno-metodolo{ki fundamentalizam na egzaktnite nauki, sosema e deplasiran. Lu|eto se akteri na socijalnite nastani, no lu|eto se i avtori i protagonisti na ideite; nastanite se eden vid efekti i implikacii na ideite zastapuvani od lu|eto, so razli~en stepen na doslednost i zelotska strast, koj varira i prostorno i vremenski i kontekstualno. Da bide{ ~ist vo sebe, zna~i da znae{ {to treba da napravi{! Ako go analizirame odnosot na na idejata na “pravdata” i nejzinata primena vo sferata na kapitalnata kazna - imeno, smrtnata presuda! - }e vidime kolku e fleksibilen stavot na lu|eto kako avtori na idejata na smrtnata kazna, i nivnata sopstvena praktika na nejzinoto dosledno primenuvawe, odnosno, neprimenuvawe! Da go ostavime nastrana se u{te aktuelniot teoriski disput pome|u zastapnicite na smrtnata kazna i nivnite protivnici abolicionistite, i da se soglasime, za potrebite na ovoj filozofski diskurs, zna~i, hipoteti~ki - so tezata deka smrtnata kazna e legitimna i nesporna merka striktno regulirana od zakonot - za da ja analizirame pravnata dimenzija na ideite na pravdata i idejata na pravednosta na smrtnata kazna vo zakonskata praktika na dominantnata pravna tradicija na sovremeniot svet. Misijata na Simon Vizental gi afirmira{e paralelno idejata na pravdata i idejata na opravdanosta na smrtnata kazna. Nejzinata kulminacija, pokraj niza pomalku poznati sudski procesi koi zavr{ija so izre~uvawe kapitalna kazna, sekako, go pretstavuva procesot protiv Adolf Ajhman. Faten dve dece-

nii po storenite zlostorstva, toj dobi sudski proces, so sudski verificirana presuda - capital punishment, smrtnata kazna izvr{ena soglasno zakonskite odredbi. Pred Ajhman, vo Ninrberg im be{e sudeno na niza visoki germanski funkcioneri i voeni lica, za najte{ki zlostori, me|u koi i za apsolutniot magna crimen: najte{kiot zlostor, imeno holokaustot za {est milioni Evrei i ne pomalku Rusi, pretstavnici na drugi slovenski narodi, me|u koi i Romi, likvidirani vo fa{isti~kite germanski koncentracioni logori. I tie bea osudeni soglasno na zakonot vo sudski proces, i so po~ituvawe na pravdata! Vo Hag ve}e cela decenija im se sudi na najte{kite zlostornici protiv ~ove~nosta, vklu~itelno i za zlostorot na genocid, so jasno naglasena ideja da se afirmira principot na pravdata za site lu|e bez isklu~ok. Na 9 oktomvri 1967 godina, site svetski agencii javija deka specijalcite na CIA go ubile Ernesto ^e Gevara. Nema{e nikakvi vesti za prethoden obid toj da bide faten `iv i izveden pred sudot na pravdata. Vo tekot na takanare~enata “Zalivska vojna” - bez rakavici nare~ena okupacija na Irak - mediumite ja potvrdija vesta deka “...marincite gi presretnale i gi ubile sinot i vnukot na pretsedatelot Husein Sadam”. Kako dokaz, bea prilo`eni fotografiite na nivnite masakrirani tela. Vnukot na Sadam Husein (ubien zaedno so svojot tatko) imal 14 godini. Nitu eden ne nosel oru`je. Pred nekoj den, na eden aerodrom vo zemjata ~lenka na EU, go pro~itav intervjuto so Aj{a, }erkata na pretsedatelot na Libija, Muamer Gadafi. Me|u drugoto, taa ka`a deka na svoite tri deca, vnu~iwata na Gadafi (na vozrast 8, 7 i 4 godini, ako ne se la`am) sega sekoja ve~er im raska`uva za Xenet (Rajot), odnosno za `ivotot po smrtta. Ovaa krajno bizarna izjava, mladata majka ja objasni so faktot deka tie site sekojdnevno se bombardirani, deka dosta lu|e ginat i deka i tie, kako i taa, mo`at vo sekoj mig da se preselat na onoj svet. “Imam desetici me|unarodni priznanija za mojata humanitarna dejnost. Sega sum na spisok za otstrel, bez da storam bilo {to lo{o. [to da se pravi. Denes sme `ivi; bukvalno utre, mo`e da zagineme od bombite. Moram da gi smiram decata i uverlivo da gi podgotvam za toa deka tamu kade {to mo`at vo sekoj mig da zaminat, e podobro otkolku tuka, pa im ka`uvam da ne se pla{at zatoa

{to tamu nikoj ne bombardira deca!” Samo dva dena podocna, vo Skopje ja slu{nav vesta deka najmladiot sin na pretsedatelot Muamer Gadafi i trite vnu~iwa bile ubieni vo bombardiraweto od strana na NATO. Mir so niv. Majkata Aj{e verojatno bila vo pravo: tamu kade {to zaminale, nema ve}e bombardirawe. Pred nekoj den glavnata vest be{e ubistvoto na Osama bin Laden. Toa deka bil “...pogreban spored islamskite obi~ai, taka {to teloto mu bilo frleno vo more” go dovede vo pra{awe moeto poznavawe na islamskite pogrebni obi~ai. Ostanatoto koe se u{te e predmet na slavewe, radost, triumfalizmot ve}e mi e pojasno. Smrtta e neotpovikliv nastan, no naedno smrtta e ideja koja mo`e da se elaborira ad infirnitum - imeno, do beskraj. Vo konkretnite primeri, taa go otvora kako sosema plauzibilno - vo najmala raka! - pra{aweto za potrebata od prisustvoto na pravdata koga lu|eto ubivaat ~ovek! Zatoa e te{ko da se gordeeme so toa {to sme ja po~ituvale pravdata koga sme im sudele i sme im dale fer {ansa da se branat, zlostornicite odgovorni za holokaustot vo fa{isti~kite logori i genocidot vo Srebrenica, a vo isto vreme da se raduvame {to ^e Gevara, sinot i 14-godi{niot vnuk na Sadam Husein, 21-godi{niot student, sinot i trite vnu~iwa na Muamer Gadafi, ili Osama bin Laden se ubieni po naredba za likvidacija, ne bez pravo na sudewe, tuku i bez eden zbor so~ustvo i `alewe! Dali toa zna~i deka: a. pravdata va`i selektivno?; b. deka standardot na pravdata ne ja izrazuva univerzalnata ~ove~ka ideja, tuku deka toj se opredeluva spored interesite na nekoja konkretna politi~ka instanca?; v. deka pravdata za eden del od ~ove~kiot rod va`i bezuslovno, a za drugiot del od ~ove{tvoto, ne va`i voop{to? Duri i vo takanare~eniot “Mra~niot Sreden Vek” vo slu~ai vo koi ne mo`ela da gi fati lu|eto obvineti za kapitalen zlostor, pravdata vospostavila sudewe In effigio - Vo otsustvo. Obvinetiot dobival tretman na celosen sudski proces: bil pretstaven so kukla vo negov oblik, imal svoj advokat, so pravo na site zakonski intervencii protiv obvinitelstvoto. Da, navistina, toa bilo samo virtuelno! No, denes, vo svetot na virtuelnosta, takvata postapka tehnolo{ki mo`e da se animira do nivo na apsoluten realizam. Ne biva{e li da im se sudi makar i vo otsustvo - na tie za koi be{e naredeno da se ubijat bez sudewe!? Zar pravdata po~na da se pla{i od smrtta, {tom nareduva da se ubie ~ovek pred da go slu{ne negoviot zbor!? Site `ivi umiraat. I xelatite i `rtvite, vinovnite i nevinite. No, kako i `ivotot, i smrtta bara pravda! Na tie koi ubivaat, pravdata im nalaga, svojot ~in zadol`itelno da im go objasnat na ubienite.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

29


Руските опции во Србија Во тек се консултации за прием на Србија во Организацијата на договорот за колективна безбедност (ЦСТО), јави руската агенција „Интерфакс“ на 5"ти мај, цитирајќи анонимен висок дипломатски извор од Москва. Оваа информација не ја потврдија ниту Москва, ниту Белград, но дури и ако се покаже како неоснована, таа треба да се сфати сериозно, како контра"потег на Русија на американските напори на Балканот

POKRAJ RUSIJA, vo ovaa organizacija pod dominacija na Moskva ~lenuvaat u{te Ermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Taxikistan i Uzbekistan. Grupata ja pretstavuva sferata na voeno vlijanie na Moskva i, osven ~estopati samosvesniot Uzbekistan, site drugi zavisat od Moskva za svojata bezbednost. Vo izminative tri godini, Rusija po~na da ja transformira organizacijata vo klu~no orudie za nametnuvawe na voeno-politi~kata kontrola vrz nejzinata postsovetska sfera na vlijanie. Ona {to e najzna~ajno vo spomenatata informacija {to be{e objavena samo dva dena otkako romanskoto Ministerstvo za nadvore{ni raboti soop{ti deka pregovorite pome|u Bukure{t i Va{ington za bilateralniot dogovor za postavuvawe na si-

30

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

stem za odbrana od balisti~ki proektili (BMD) se vo „napredna faza". Bukure{t tvrdi deka postavuvaweto na sistemot }e bide zavr{eno vo ramkite na predvideniot rok do 2015 godina i za prvpat ja soop{ti lokacijata na sistemot, koj }e bide postaven vo Deveselu vo jugozapadna Romanija. ПОНУДАТА ЗА ЦСТО ВО ГЕОПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ Isto taka „{tr~i" i momentot na izleguvawe na informacijata, ako se zeme predvid deka vo tek se tehni~kite pregovori pome|u Va{ington i Moskva za toa kako }e funkcionira BMD. Rusija saka edinstven sistem pod zaedni~ka komanda na NATO i na Rusija, dodeka SAD i NATO predlagaat dva zasebni sistema so visok

stepen na koordinacija. Vo me|uvreme, SAD brgu napreduva so svoite planovi za postavuvawe na kopneniot presretnuva~ki sistem „SM3", koj treba da bide razvien i koj treba da bide postaven vo Romanija i vo Polska vo 2015-ta i vo 2018-ta godina, po toj redosled. Planovite za postavuvawe na ovie sistemi vo centralna Evropa, nominalno, se del od celokupnata BMD arhitektura na NATO, no postoi razbirawe pome|u involviranite centralnoevropski dr`avi deka toa e bilateralna rabota pome|u niv i SAD. A, tokmu naglasuvaweto na bilateralnosta e ona {to ja iritira Rusija. Od gledna to~ka na Moskva, BMD instalaciite na SAD vo Polska i vo Romanija ja otelotvoruvaat ekspanzijata na voenata mo} na Va{ington kon istokot. Zgora na toa {to centralnoevropskite postkomunisti~ki dr`avi stanaa ~lenki na NATO, Va{ington sega po~na da pravi i bilateralni zdelki so niv za razmestuvawe na kopneni edinici na armijata na SAD vo voeni bazi vo ovie zemji. Ovie bazi, navidum, treba da ja za{titat Evropa od napadi so nuklearni balisti~ki proektili od nesigurniot Bliski istok i od Severna Koreja. Me|utoa, Rusija ne go prifa}a ova objasnuvawe. Moskva znae deka Var{ava i Bukure{t nemaat nikakvi pri~ini da stravuvaat od Teheran ili od Pjongjang, a Var{ava i Bukure{t ne go ni krijat faktot deka amerikanskoto prisustvo na nivna po~va go smetaat za bezbednosen garant protiv Rusija. Pra{aweto za BMD }e bide vo fokusot na Kremq vo vrska so me|usebnite odnosi so SAD ovoj kvartal. Moskva saka da se iscrta linijata na toa kade se sre}avaat ruskata i amerikanskata sfera na vlijanie vo Evropa. Tamu mnogu dobro sfa}aat


Tadi} i Putin: Belgrad voobi~aeno se smeta za ednakov na Moskva

deka centralnoevropskite ~lenki na NATO nikoga{ nema da stanat del od ruskata sfera na vlijanie, kako {to bea vo tekot na Studenata vojna, no Moskva, vo su{tina saka tie da bidat efektivno neutralni, eden vid verzija od 21-ot vek na sega{nata pozicija na Finska i Avstrija. Ottamu, izjavata deka Srbija mo`e da stane del od CSTO pretstavuva ruska „kontra" na romansko-amerikanskite planovi za BMD. So Srbija na zapad i Ukraina pod ruska dominacija na istok, Romanija }e se najde opkru`ena od ruskite sojuznici. Rusija i prethodno flertuvala so Srbija, so stavawe vo optek na planovite za izgradba na zaedni~ki Centar za vonredni situacii i humanitarni akcii vo ju`niot srpski grad Ni{ do po~etokot na 2012 godina. Vo podale~na idnina, ovoj centar mo`e da bide prenamenet vo voena baza. ПРОБЛЕМИТЕ НА РУСКАТА СТРАТЕГИЈА ЗА СРБИЈА Problemot so ovaa ruska strategija e vo toa {to Srbija nikoga{ ne bila

poslu{en sojuznik. Kako prvo, te{ko deka Belgrad nekoga{ }e se smeta sebe si kako pot~inet na Rusija. Oddale~enosta i negovite istoriski zalagawa da stane regionalna sila zna~at deka Belgrad voobi~aeno se smeta za ednakov na Moskva, {to zna~i deka Rusija }e mora da go namami so zna~itelna voena i ekonomska pomo{. Ottamu Srbija, kako i Jugoslavija prethodno, ~estopati bile pregolem problem za Rusija, i pokraj `elbata da go nametne svoeto vlijanie na Balkanot preku Srbija. Cenata koja }e ja dade Belgrad za da se priklu~i kon CSTO mo`e da bide pregolema duri i za prebogatata so energetski dolari Rusija. Vo sekoj slu~aj, ekonomskata idnina na Srbija e vo Evropskata unija, za {to neodamna kone~no postignaa dogovor i politi~kite eliti vo Srbija. ^lenstvoto vo CSTO }e gi zagrozi {ansite na Srbija za ~lenstvo vo Unijata. Aspiraciite na Belgrad za ~lenstvo vo evropskiot klub ve}e se pod zakana od stavot na Srbija za voena neutralnost. Srpskite politi~ari argumentiraat deka Avstrija i Finska se ~lenki na EU, no ne i na NATO. No, Avstrija i Finska ne se

zemji koi tuku{to izlegle od statusot na odmetnata dr`ava. Evropejcite, ednostavno, ne veruvaat vo konverzijata na Belgrad kon moderna, demokratska dr`ava i baraat mnogu pove}e garancii od Srbija, otkolku {to baraa od drugite aspiranti za ~lenstvo vo EU. Rusija i natamu prodol`uva so pritisokot vrz Srbija da ne se obvrze celosno kon NATO i kon zapadnite bezbednosni sojuzi, argumentiraj}i deka Belgrad mo`e da dobie i ~lenstvo vo EU i bezbednosni garancii preku politikata na neutralnost. Ruskiot ambasador vo Srbija bez vlakna na jazikot, Aleksandar Konuzin, postojano go predupreduva Belgrad deka kakva i da e sorabotka so NATO }e go promeni prijatelskiot stav na Rusija kon Srbija. Ruskiot premier Vladimir Putin, isto taka, ja povtori ovaa poraka vo tekot na negovata poseta na Belgrad na 23-ti mart. Rusija vo april 2010 godina i ponudi na Srbija zaem od edna milijarda dolari, no 800 milioni od tie pari se u{te se zaglaveni vo pregovorite pome|u dvete zemji. Za vreme na posetata na Putin, Rusija

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

31


Rafinerijata vo Pan~evo: „Gasprom" go kupi NIS" za 560 milioni dolari

se zalo`i da ja poddr`i srpskata voena industrija so dogovori vredni duri 3,5 milijardi dolari. Ovaa ponuda dojde kako dodatok na ve}e sklu~enata zdelka, so koja ruskiot naften gigant „Gasprom" ja kupi srpskata dr`avna energetska kompanija „NIS" kon krajot na 2008 godina za 560 milioni dolari, kako i na vetuvawata za dodatni investicii vo „NIS" vo visina od edna milijarda dolari. Srpskite i ruskite mediumi ~estopati izvestuvaat deka ruskite delovni i ekonomski investicii i pomo{ta za Belgrad bi mo`ele da dostignat 10 milijardi dolari. No, realnosta e mnogu poinakva. Vkupnite fakti~ki investicii na Rusija pome|u 2000-ta i 2010-ta godina (bez kupuvaweto na „NIS") se okolu 65 milioni dolari - isti kako vo Belgija. Duri tuka i da se vbroi kupuvaweto na „NIS", Rusija e samo devetta spored vkupnite investicii vo ovoj period, daleku zad pove}eto evropski dr`avi, vklu~uvaj}i gi i ~lenkite na EU: Avstrija, Grcija, Italija i Slovenija. ИНВЕСТИЦИИ ПОРАДИ КОИ РУСИЈА ОТСЕКОГАШ СЕ КАЕЛА Pa duri i vaka, se po~esti se znacite deka trpenieto na Belgrad za

32

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

premnogu razvle~eniot proces na priem vo EU poleka se ten~i. Nacionalisti~kata Srpska progresivna partija (SNS) poka`uva se podobri rezultati na anketite, a poddr{kata kaj javnosta za ~lenstvo vo EU e na istoriski niski granki. Ekonomskata situacija vo Srbija e mra~na, so zna~itelni tro{oci za socijalni uslugi, koi se finansiraat so proda`ba na javnite pretprijatija. Ekonomskata realnost gi pravi ednokratnite zdelki (kako proda`bata na „NIS" vo 2008 godina) politi~ki mnogu pova`ni za Belgrad, otkolku postojaniot napliv na „grinfild" investicii. Rusija mo`e ova da go upotrebi vo svoja korist, koristej}i gi proektite, kako {to e „Ju`niot tek" i delovnite zdelki za razni srpski javni pretprijatija, vklu~itelno i vo voeniot sektor, za da go zgolemi svoeto vlijanie. Kako i da e, ostanuvaat pra{awata za toa dali parite voop{to nekoga{ }e stignat do Srbija - {to dosega ne se slu~ilo, osven za spomenatata proda`ba na „NIS". Naporite na Moskva vo toj pravec bi dobile ogromen pottik ako proklamiranite proruski sili (kako SNS) od srpskata opozicija dojdat na vlast, {to e mnogu realna mo`nost i toa vo bliska idnina. Zna~i, iako ponudata za CSTO vo golema mera pretstavuva prego-

vara~ka taktika na Moskva, koja treba da pomogne vo tekovnite diskusii so SAD, ruskoto vlijanie vo Srbija bi mo`elo da porasne vo idnina. Momentalnata nezainteresiranost na SAD i na EU za Balkanot, isto taka, mo`e da bide od pomo{. Strate{kiot momentum koj dovede do toa Evropskata unija da dozvoli vlez vo blokot za Romanija i za Bugarija vo 2007 godina i pokraj toa {to nitu edna od niv ne be{e podgotvena, pove}e ne postoi. Evropa i SAD pove}e ne se celosno fokusirani na Balkanot, nasproti takvite signali na po~etokot na godinava. Evropskata unija e zapletkana vo vnatre{nite ekonomski i politi~ki problemi, a i Brisel i Va{ington sega se svrteni kon arapskite vostanija, izraelsko-palestinskiot miroven proces i mo`nata kopnena intervencija vo Libija. [ansite Brisel da mu dozvoli vlez na Belgrad vo Unijata samo za da ja blokira zakanata od zgolemeno rusko vlijanie se minimalni, so {to se otvora mo`nost za Moskva da prodol`i postepeno da go zgolemuva pritisokot vrz Belgrad. Ostanuva pra{aweto dali Rusija ima volja da gi sprovede potrebnite investicii vo Srbija, ne{to poradi koe, istoriski gledano, sekoga{ podocna se kaela.


САД Пакистан: присилен брак затруен со недоверба Што се однесува на американско пакистанските односи, тоа што морнаричките „Фоки“ на САД го убија Осама бин Ладен на само 50 километри од Исламабад, престолнината на Пакистан, е еднакво на најлошото можно сценарио

ZA DA OPSTOI vrskata me|u ovie dve dr`avi, potrebni bea i mnogu vreme i ogromno trpenie i od dvete strani. Od edna strana, tuka e amerikanskiot admiral Majkl Mulen, 64-godi{en vietnamski veteran koj vo momentov pretsedava so Zdru`enite general{tabovi na armijata na SAD i go nosi najvisokiot ~in vo istata. Na drugata, general A{fak Parvez Kajani, na~alnik na pakistanskata armija, koj e {est godini pomlad od Mulen i e najvlijatelnata li~nost vo negovata zemja. Ovie dvajca se sretnale pove}e od 20 pati. Zad zatvoreni vrati, Mulen istrajno go brane{e ova gradewe na me|usebnata doverba, koe bara ogromna energija i mnogu vreme. „Ako se drugo otide po |avolite, barem }e ostane ovaa stabilna vrska", znae da ka`e admiralot. Toa mo`e{e da bide dobar plan. No, na krajot ne uspea. [to se odnesuva na amerikansko-pakistanskite odnosi, toa {to mornari~kite „Foki" na SAD go ubija Osama bin Laden na samo 50 kilometri od Islamabad, prestolninata na Pakistan, e ednakvo na najlo{o mo`no scenario. Kako i da e, mnogu e o~igledno {to e su{tinata na ova bo`emno partnerstvo: temelnata nedoverba.

dr`uva~i? I, {to e najva`no, {to znae{e za toa Kajani? Duri i so naselenie od re~isi 176 milioni lu|e, Pakistan i natamu e op{testvo koe e zasnovano na plemenski grupi. Sekoj klan odr`uva komplicirana mre`a na odnosi, sli~no na funkcioniraweto na edno tipi~no selo. Pod ovie uslovi, te{ko mo`e da se zamisli deka najbaraniot terorist na svetot mo`el da mine tolku godini prestojuvaj}i na ~ekor od najelitnata voena akademija vo Pakistan, institucija koja e isto tolku temelno obezbedena kako i amerikanskiot „Vest Point" ili britanskiot „Sendhrst". Bidej}i rakovode{e so ozloglasenata razuznava~ka agencija ISI (Inter-Services Intelligence), od 2004ta do 2007-ma godina, Kajani e mnogu dobro zapoznaen so strukturite na ovaa organizacija. Agenci-

jata odr`uva vrski so site militantni grupi vnatre vo zemjata, so cel da gi dr`i pod kontrola. No, ISI, isto taka, povremeno se zdru`uva so istite tie grupi, koga }e im se poistovetat interesite. I islamskite ekstremisti go imaat toj odnos na qubov-omraza so ISI, zatoa {to i tie nikoga{ vo celost ne mo`at da predvidat {to }e stori razuznava~kata slu`ba. ВЕЌЕ ЗАТРУЕНИ ОДНОСИ Vo presret na debaklot, SAD na Pakistan mu dostavuva{e samo maglivi del~iwa od informacii za nivnite operacii i re~isi nikakvi informacii za nivnite celi. SAD go prave{e toa zatoa {to stravuva{e deka „krtovite" vo pakistanskata razuznava~ka mre`a bi mo`ele navremeno da gi predupredat utvrdenite

ВО ШПИОНСКОТО ДУВЛО Po re~isi deset godini bliska sorabotka so SAD vo borbata protiv terorizmot i po primenite pove}e od 18 milijardi dolari vo voena i civilna razvojna pomo{, Pakistan sega se soo~uva so pra{awa koi stanuvaat se pote{ki za odgovor. [to znae{e vladata na ovaa zemja za toa kade prestojuval Bin Laden, za negovata mre`a i za negovite pod-

Kajani i Mulen

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

33


Abotabad, Pakistan

celi. Nenajaveniot napad vrz Bin Laden e samo posledniot znak na ovaa nedoverba. U{te pri nejzinata poseta na Islamabad vo oktomvri 2009 godina, amerikanskata dr`avna sekretarka Hilari Klinton, izjavi deka i e „te{ko da poveruva" oti navodno nikoj vo pakistanskata vlada ne znae ni{to za lokacijata na liderot na Al Kaeda. Nekolku meseci podocna, taa duri i obvini „elementi vo vladata" deka go {titat Bin Laden, velej}i: „Pretpostavuvam deka nekoj, nekoj vo ovaa vlada, od dnoto do vrvot, mora da znae kade e Bin Laden". Na krajot, duri i prijatelot na Kajani, admiralot Mulen, se izmori od toa da bide diplomatski nastroen: „Dobro e poznato deka ISI ima relacii so mre`ata na Hakani", izjavi toj za Dawn, pakistanski vesnik na angliski jazik, vo tekot na negovata poseta na Islamabad samo dve nedeli pred napadot vrz Bin Laden. Spored vesnikot, toj dodal deka „mre`ata na Hakani go pottiknala vostanieto vo Avganistan so poddr{kata, obukata i finansiraweto na borcite koi gi ubivaat amerikanskite i koaliciskite vojnici vo Avganistan". Kako kapak na se, pred tri nedeli, vo tekot na negovata poseta na Kabul, pakistanskiot premier Jusuf Raza Gilani, najprvin progovri za

34

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

„imperijalisti~kite koncepti" na SAD, pred otvoreno da go povika avganistanskiot pretsedatel Hamid Karzai da ne im dava na Amerikancite trajni voeni bazi i poblisku da sorabotuva so Kina, namesto da ja prodol`uva sorabotkata so SAD. Pakistan ja smeta Kina za mo}en prijatel „za site sezoni", prijatel koj mo`e da bide barem prifatliva zamena za SAD. КОНСТАНТНИ ПОДЕМИ И ПАДОВИ U{te od samiot po~etok, partnerstvoto pome|u SAD i Pakistan be{e „brak od interes". I, ako mo`e da mu se veruva na se}avaweto na porane{niot pretsedatel na Pakistan, Pervez Mu{araf, toa mo`ebi be{e i prisilen brak. „Podgotvete se da ve bombardiraat. Podgotvete se da se vratite vo kamenoto doba", navodno go predupredil toga{niot zamenik-dr`aven sekretar na SAD, Ri~ard Armitix, neposredno po teroristi~kite napadi od 11-ti septemvri 2001 godina, iako Armitix negira deka nekoga{ rekol takvo ne{to. Esenta 2001 godina, silite predvodeni od SAD pomognaa vo ru{eweto na talibanskiot re`im vo Avganistan. Pakistan prethodno pomogna da se instalira toj re`im, zatoa {to go smeta{e za sojuznik protiv

negoviot arhi-neprijatel, Indija. Ottamu, krajot na vladeeweto na talibanite, isto taka, zna~e{e i kraj na odbranbenata strategija na Pakistan. Ottoga{, Pakistan e postojano zagri`en deka SAD bi mo`ele da i ja serviraat negovata razuznava~ka mre`a na Indija ili duri da se obidat da obezbedat pristap do negovata nuklearna programa. Od ona {to mo`e da se vidi od diplomatskite telegrami objaveni od "Vikiliks", se ~ini deka ovie stravuvawa se preterani. Zasega, SAD o~igledno go ograni~uva svoeto vlijanie samo na obezbeduvawe na finansiska pomo{ i na tehni~ki soveti vo vrska so bezbednosta na nuklearniot arsenal na zemjata. Vo re~isi 64-godi{nata istorija na Pakistan, ima{e cela niza na naizmeni~ni periodi na sorabotka ili nesoglasuvawa so SAD. Posleden pat koga se prekina sorabotkata be{e vo 1990 godina, koga SAD ja odlo`i isporakata na borbenite avioni „F-16", za koi Pakistan ve}e ima{e plateno, za da ja kazni zemjata zatoa {to inaet~iski prodol`i da ja razviva svojata nuklearna programa. Islamabad ne go zaboravi toj period. A sega, po ona {to se slu~i vo Abotabad, Pakistan o~ekuva u{te eden period na mnogu studeni odnosi. ПОСТОЈАНА МЕЃУЗАВИСНОСТ Poentata na prijatelstvoto pome|u Mulen i Kajani be{e tokmu da se izbegne vakvata situacija, da se nadminat starite razliki i da se spre~i sozdavaweto na novi. No, planot ne uspea. A, vo sekoj slu~aj, Mulen godinava }e se penzionira. Sepak, duri i po smrtonosniot napad vo Abotabad i dvete zemji imaat potreba od toa da gi zadr`at odnosite: na Pakistan SAD mu se potrebni poradi ekonomskata pomo{, a Va{ington ima potreba od Islamabad za da prodol`i so borbata protiv terorizmot i zatoa {to tamu se nao|aat najva`nite ruti za snabduvawe na trupite vo Avganistan. Vo obid da gi opi{e prvite razgovori pome|u dvete zemji po „Operacijata Xeronimo", eden visok pakistanski funkcioner veli deka Amerikancite „sakaat odgovori" i deka tie duri „tvrdat deka ovaa kriza e {ansa da se podobrat odnosite". No, sega, dodava toj, Va{ington na Pakistan mu postavi samo eden uslov: „Bez trikovi".


ЕКОНОМИЈА

Оптимизам Финанските резултати на најголемите македонски компании и статистичките податоци во првиот квартал од годинава даваат надеж дека кризата полека си оди. Главен предизвик годинава остануваат инфлацијата и невработеноста ekonomija@forum.com.mk

Повеќе штедиме отколку што се задолжуваме Компании незаинтересирани за европски пари Триесет пријавени случаи на мобинг За спас на Португалија 78 милијарди евра


ПОЗИТИВНИ БРОЈКИ

Оптимизам Финанските резултати на најголемите македонски компании и статистичките податоци во првиот квартал од годинава даваат надеж дека кризата полека си оди. Главен предизвик годинава остануваат инфлацијата и невработеноста од Петре Димитров

ZA „OKTA" NEMA kriza. Rafenerijata vo vreme koga cenite na gorivata na doma{niot pazar postojano rastat, objavi rekordna dobivka vo prviot kvartal od godinava. Za samo tri meseci taa zabele`a profit od 4 milioni evra, {to e za re~isi 23 pati pove}e vo sporedba so istiot period minatata godina. „OKTA" uspea da }ari blagodarenie na rastot na cenata na naftata na svetskite berzi, a vo prvite meseci od godinava so solidna dobivka se i trgovcite i proizvoditelite na hrana, ~ija dobivka e rezultat na novite ceni na hranata, doma i na svetski-

36

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

te pazari. Taka, trgovskata kompanija „Skopski pazar" objavi rast na dobivkata za 70%, a proizvoditelite na hrana „Vitaminka„ i „@ito luks" isto rabotea so dobivka, no pomala od prethodnata godina, pred se poradi rastot na cenite na surovinite na globalno nivo. So dobri rezultati se i kompaniite od metaloprerabotuva~kata, bankarskata, farmacevtskata i grade`nata industrija. „Zgolemuvaweto na dobivkite generalno se dol`i na zgolemuvawe na prihodite na kompaniite od metaloprerabotuva~kata dejnost i grade-

`niot sektor. Povisokite ceni na odredeni proizvodi ovozmo`ija i povisoki prihodi kaj trgovskite kompanii, iako e zabele`an trend na namaluvawe na fizi~kiot obem na trgovija. Kaj bankarskiot sektor pozitivnite rezultati se konstantni, vklu~uvaj}i go i periodot na krizata, taka da osven nekoi kratkoro~ni negativnosti, mo`e da se o~ekuva nova dobra godina za bankarskiot sektor. Farmacevtskiot sektor kako defanzivna industrija be{e najstabilen sektor vo krizata i pozitivniot finansiski rezultat prosleden so natamo{en rast na industri-


jata e realno da prodol`i i vo naredniot period„, veli Jovan~e Taskovski, berzanski analiti~ar od „InovoBroker". Generalno kompaniite koi kotiraat na Makedonskata berza imaat povisoki prihodi sporedbeno so 2010g., no spored Taskovski toa e prosledeno ili so zgolemeni tro{oci za raboteweto ili so namaluvawe na op{tata potro{uva~ka. „Vo prviot kvartal se zabele`uva porast na izvozot kaj odredeni kompanii, {to e dobar signal. Koga zboruvame za golemite kompanii, vklu~uvaj}i gi i bankite, mo`eme da ka`eme deka ja prebrodija krizata i ako prodol`i ovoj trend na finansiski rezultati, a istovremeno i se zgolemi obemot na trgovija vo maloproda`nite objekti, mo`eme da ka`eme deka 2011g. }e bide pouspe{na godina od prethodnata„, smeta Taskovski.

stopanstvoto poleka se vadi od kalta na krizata. „Brojkite nosat optimizam. Tuka nema ni{to sporno. Onaa na {to treba da se vnimava vo periodot {to sledi e inflacijata. Me raduva {to guvernerot Go{ev ne prezede nekoi monetarni merki za nejzino kontrolirawe. Toa mu e dobar poteg. Dokolku trendot na visoka inflacija prodol`i, nadle`nite organi treba da razmisluvaat za fiskalni merki, kako {to se nama-

ФАНТАСТИЧНИ БРОЈКИ So pozitivni brojki izlegoa i Narodnata banka (NBM) i Dr`avniot zavod za statistika (DZS). NBM predviduva rast na BDP vo prviot kvartal od 5% i rast na izvozot od 40%. Za fantasti~ni 535% porasnalo proizvodstvoto na rafinirani nafteni proizvodi vo mart godinava sporedeno so istiot mesec od minatata godina, objavi DZS. Vo istiot period proizvodstvoto na elektri~na oprema porasnalo za 238%, a proizvodstvoto na oprema za transport za 162%. Ova se samo del od neverojatnite zgolemuvawa na proizvodstvoto po granki, poradi koi vo mart godinava statisti~arite presmetaa rekorden porast na industriskoto proizvodstvo od nad 24%. Objasnuvaweto od DZS e deka martovskiot porast na industriskoto proizvodstvo e pred se rezultat na niskite sporedbeni podatoci od minatata godina, period vo koj golemite industriski kapaciteti vo zemjava zatvoraa pogoni i ne rabotea poradi svetskata ekonomska kriza. Mora da se spomne i faktot {to po~nuvaj}i od januari godinava, otkako DZS primeni nova nomenklatura na proizvodi za sobirawe i obrabotka na podatocite za industriskoto proizvodstvo i nova klasifikacija na dejnostite za presmetka na indeksite, industriskoto proizvodstvo po~na naedna{ da raste, iako prethodno bele`e{e opa|awe. Ovie brojki za potpresedatelot na Sojuzot na stopanski komori, Mir~e ^ekrexi vlevaat optimizam deka

stojba ne se promeni, odnosno ako cenite na hranata i energensite ostanat `ilavi, NBM }e reagira so odredeni merki. Prvata merka bi bila poka~uvawe na referentnite kamatni stapki. Za sega smetame deka nema potreba od nikakvi merki. NBM kontinuirano gi sledi sostojbite vo toj pravec i }e prodol`i da go pravi toa", veli guvernerot Go{ev. Na ista linija e i idniot guverner Dimitar Bogov, koj veli deka NBM budno }e sledi se {to se slu~uva na ovaa pole. „Inflacijata registrirana vo poslednite nekolku meseci e posledica na povisokite ceni na naftata i hranata na svetskite berzi. Se u{te ne gledame prenosni efekti vrz drugite ceni vo makedonskata ekonomija. Dokolku zabele`ime takvi signali, NBM sekako deka soodvetno }e reagira i jas kako iden guverner nema voop{to da se dvoumam da reagiram vo nasoka na zadr`uvawe na ekonomskata stabilnost", veli Bogov. Inflacijata vo april ima blago opa|awe na 4,8 od martovskite 5,2%. НЕВРАБОТЕНОСТА ОСТАНУВА НАЈГОЛЕМ ПРОБЛЕМ

Inflacijata najgolemiot predizvik

luvawe na danoci ili akcizi, a ne za monetarni„, veli ^ekrexi. Pred nekolku dena guvernerot Go{ev ja koregira{e proekcijata za godi{nata inflacija od prvi~nata 1,5 do 2% na 4,5 do 5%, so predviduvawe deka vo vtoriot kvartal }e imame trend na namaluvawe. Spored nego glavna pri~ina za nagorniot trend na inflacijata e rastot na cenata na hranata i energensite na svetskite pazari, {to se preleva i na cenite i vo na{ata zemja. NBM za sega ne planira da intervenira so posebni merki za zauzduvawe na inflacijata. „Dokolku sega{nata so-

Optimist e i porane{niot guverner Qube Trpeski. „Rastot na pobaruva~kata na metali i ranogradinarskite zemjodelski proizvodi na svetskite pazari }e go povle~e i proizvodstvoto i makedonskiot BDP nagore. No toa e dovolno. Kako {to neodamna poso~i Me|unarodniot monetaren fond, paralelno so rastot na proizvodstvoto i industrijata treba da se raboti i na zgolemu- vawe na brojot na vraboteni. Nevrabotenosta, koja kaj nas ru{i rekordi, ostanuva na{iot najgolem problem, koj sozdava drugi problemi„, veli Trpeski. Spored poslednite podatoci na DZS brojot na vrabotenite vo industrijata ima nagoren trend od 1,1 %. Profesorot Van~o Uzunov pak e poskepti~en vo svoite prognozi. Toj smeta deka sme daleku od izleguvawe od krizata. „Stopanstvoto se u{te ne ni e izlezeno od krizata. Ne gledam znaci. Koga krizata vo 2008 g. ja pogodi svetskata ekonomija, nie bevme izostaveni. Sega koga svetot izleguva od krizata, nie gi ~ustvuvame nejzinite posledici. Momentalnite trendovi ne mi davaat da veruvam deka godinava }e bide mnogu podobra od prethodnata godina. Podobruvaweto }e bide minimalno„, smeta Uzunov.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

37


ГОДИШНИ ОДМОРИ

На одмор со кредитна картичка Наместо со класични туристички кредити, годинава македонските граѓани на одмор ќе патуваат со кредитни картички, а најчесто ќе плаќаат во кеш oд Даниела Михајловска Василевска

PO^NA LETNATA treska. Re~isi site ponudeni turisti~ki paketi za maj i juni, koga i cenite se poniski se ve}e celosno prodadeni. Sega se prodavaat aran`manite za {picot na letnatata turisti~ka sezona. Kako godinava makedonskite gra|ani }e letuvaat? ]e pla}aat vo ke{ ili na rati so krediti? Iako postojat kako ponuda, turisti~kite krediti ne se koristat. Gra|anite za niv apliciraat samo ako preku turisti~ka agencija zaminuvaat na le~ewe nadvor od zemjata. Postapkata za dobivawe turisti~ki kredit od banka e dolga i slo`ena, isto kako da aplicira{ za avtomobilski kredit, poso~uvaat turisti~kite rabotnici.

38

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

Od vkupniot promet, okolu 40% od aran`manite se pla}aat so kreditni karti~ki. Ostanato vo ke{. СЛАБА ИСКОРИСТЕНОТ НА ТУРИСТИЧКИТЕ КРЕДИТИ Od turisti~kite agencii i bankite {to gi anketira{e „Forum” se ednoglasni. Turisti~kite krediti {to se nudat, gra|anite ne gi koristat mnogu. Vo „Komercijalna banka” se decidni: „Bankata nudi turisti~ki krediti za svoite komitenti, no informaciite velat deka ovie krediti skoro i da ne se baraat zaradi koristeweto na kreditnite karti~ki.”

„Uni banka”, minatata nedela promovira{e turisti~ki kredit za pretstojnata letna turisti~ka sezona. Od Bankata objasnuvaat deka ne stanuva zbor za klasi~en kredit, tuku za promocija na namenski kreditni karti~ki so koi }e mo`e da se uplati turisti~ki aran`man za pretstojnata letna turisti~ka sezona. Biqana Donovska Ge~eva, direktor vo „Uni banka” poso~uva deka interes kaj gra|anite imalo u{te na samiot po~etok, iako prvi~no informativno, sepak gra|anite se interesirale za vakvite bankarski ponudi. Analizite na „Uni banka” bile praveni vrz baza na aktivnostite {to vo ovie ramki se slu~uvale


lani i godinite pred toa. Matematikite za ovaa kreditna ponuda e napravena vrz osnova na prose~en godi{en odmor za edno ~etiri ~leno semejstvo, pa taka do{le do brojkata od 1.000 do 1.500 evra. Bankata kako dopolnitelna povolnost vo ramki na turisti~kiot kredit nudi i namaleni provizii za podignuvawe gotovina od nivnite bankomati. Na~inot na pla}awe na odobreniot kredit na karti~ka e minimum 4% mese~no, {to zna~i pla}awe na dolgot najmnogu na 25 rati. „Mo`e da se plati i za pokratko vreme, ako mese~no se uplatva pogolem iznos na pari”, pojasnuva Ge~eva. Vakvata forma na kreditirawe na turisti~kite aran`mani „Uni Banka” go praktikuvala i lani. Vrz baza na pozitivnoto iskustvo se odlu~ile i godinava da go ponudat istoto. „IK Banka” pri kreirawe na turisti~kite krediti isto taka trgnala od standardot na gra|anite, koj {to o~igledno e na ponisko nivo od lani. „Za `al pogolemiot del od gra|anite nemo`at da si dozvolat luksuz, pa „IK Banka” od minatata godina na pazarot ponudi nov proizvod: “turisti~ki kredit so pet yvezdi”. Maksimalniot iznos na kreditot be{e do 2.000 evra, bez `iranti so mo`nost za vra}awe na kreditot do 2 godini, {to be{e pri~ina vakviot kredit da bide isklu~itelno atraktiven i da go privle~e vnimanieto na gra|anite. O~ekuvame i ovaa godina vakvata zainteresiranost da prodol`i”, velat od Bankata. Generalno, pove}e interes za vakviot kredit poka`ale lu|e od sredna vozrast koi {to sakaat, pred se, zaedno so svojata familija da pominat prijaten odmor na nekoja od posakuvanite destinacii. „Interesno e da se napomene deka be{e zna~itelen i interesot na mladi lica do 28 godini, koi aktivno. Najgolem interes ima{e za zemjite od na{eto sosedstvo. Sepak nivniot izbor be{e nekoja poevtina varijanta. Pomladite ne ja isklu~uvaa mo`nosta da gi posetat i podale~nite destinacii”, velat od Bankata. ПЛАЌАЊЕ СО КРЕДИТНИ КАРТИЧКИ Suzana Zelenikovska od turisti~kata agencija „Fibula travel” poso~uva deka kaj niv re~isi i da nema uplata na aran`man so turisti~ki kredit. „Naj~esto kaj nas se pla}a so

Mnozinstvoto od makedonskite gra|ani za odmor ne planira pove}e od 300 evra

kreditni karti~ki. Gra|anite pla}aat na odlo`eno od 3 do 24 rati. Kreditite ne gi koristat mnogu, bidej}i postapkata za nivno odobruvawe trae dolgo”, velat vo „Fibula travel”, a odlukata za da se uplati aran`man se nosi vedna{ ili najmnogu za eden do dva dena otkako }e se poseti agencijata. Martin Petkovski od turisti~ka agencija „PET” veli deka procedurata za odobruvawe na turisti~ki kredit trae isto kolku i postapkata za aplicirawe za avtomobilski kredit. „Ottuka dolgite i slo`eni proceduri gi odvlekuvaat gra|anite i zatoa namesto krediti mnogu po~esto se odlu~uvaat turisti~kite aran`mani da gi uplatuvaat so kreditni karti~ki. Nad 40% od

Во промет 1,4 милион картички Според податоци на Народна банка во промет функциони раат 1 милион и 400 илјади картички, заклучно со март 2011 година. Од нив 300 илјади имаат кредитна фун кција. Само во третиот месец преку овој тип картички во прометот се свртени 17 мили они евра. За првите три месе ци од годинава преку кредитни картички во прометот се про книжени близу 50 милиони евра

vkupno uplatenite aran`mani se so karti~ki na kredit”, objasnuva Petkovski. Druga pri~ina zo{to ne se koristat kreditite za turisti~ki aran`mani e {to na{ite gra|ani obi~no pretpo~itaat da uplatuvaat evtini aran`mani od 100, 200, najmnogu do 300 evra, za koj najlesniot na~in za pla}awe e ili vo ke{ ili so kreditna karti~ka. Od turisti~kata agencija „PET” poso~uvaat deka iako bankite ve}e po~nale da gi reklamiraat turisti~kite krediti, do niv se u{te ne stignal dopis za nivnite ponudi. „Vo na{ata agencija postoi interes za turisti~ki krediti, no samo koga lu|eto zaminuvaat na lekuvawe nadvor od zemjata. Turisti~kata agencija ima sklu~eno dogovor so o~na klinika od Rusija. Za taa namena, lu|eto zemaat turisti~ki krediti, pa zaminuvaat na boleduvawe i za kratok rok gi vra}aat kreditite„, veli Petkovski. Od agenciite poso~uvaat i deka pretstojnite parlamentarni izbori }e im go ote`nat raboteweto. Velat, vo golem del turisti~kiot biznis }e zavisi i direktno od politi~kite slu~uvawa vo zemjata. Poso~uvaat deka eden mesec pred izbori i dva po izbori, javnata administracija voobi~aeno ne patuva. Spored niv toa e najlo{ata varijanta {to mo`e{e da mu se slu~i na makedonskiot turizam godinava. Od druga strana javnata administracija kako {to velat za niv e celna grupa koja saka i mo`e da patuva.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

39


ШТЕДЕЊЕ

Повеќе штедиме отколку што се задолжуваме Штедењето продолжи да се зголемува во кризен период во кој стапката на сиромаштија ја надмина границата од 31 отсто од Владимир Николоски

KOLKU POSIROMA[NI, tolku po{tedlivi se makedonskite gra|ani, bidej}i uspeale da za{tedat nekolku stotici milioni evra pove}e otkolku {to se zadol`ile vo tekot na izminatava godina i pokraj toa {to stanuva zbor za period vo koj ima drasti~ni poskapuvawa na strujata, greeweto i na hranata. Na{ata zemja e svoeviden fenomen, bidej}i {tedeweto prodol`i da se zgolemuva vo krizen period vo koj stapkata na siroma{tija ja nadmina granicata od 31%. Vo mart, minatata, godina

40

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

doma}instvata (fizi~ki lica i samostojni vr{iteli na dejnost) imale krediti kaj bankite vo vkupen iznos od 1,1 milijarda evra. Vo mart godinava, ovaa suma se zgolemila za 100 milioni evra, odnosno doma}instvata imale krediti vo vkupen iznos od 1,2 milijarda evra. Od druga strana, vkupnite depoziti ({tedni vlogovi) na doma}instvata vo mart, minatata godina iznesuvale 2,1 milijardi evra. Edna godina podocna, vkupnite za{tedi na makedonskite doma}instva

iznesuvale okolu 2,4 milijardi evra, {to e za 300 milioni evra pove}e. [tednite vlogovi po `itel iznesuvale 1.211 evra, {to zna~i deka za period od edna godina gra|anite vo prosek uspeale da za{tedat po okolu 150 evra. Sepak, ako se zeme predvid deka edna tretina od naselenieto `ivee vo siroma{tija i nema dovolno pari za za{tedi, toga{ stanuva jasno deka odreden broj gra|ani raspolagaat so buxet {to im dozvoluva da za{tedat mnogu pove}e pari od 150


evra i deka tokmu tie se pri~inata za kontinuiraniot porast na {tedeweto nasproti zadol`enosta. ФИРМИТЕ ШТЕДАТ ПОМАЛКУ Za razlika od naselenieto, kaj makedonskite firmi zadol`enosta raste so mnogu pobrzo tempo otkolku {tedeweto. Imeno, vkupnite depoziti na firmite vo mart 2010 g. iznesuvale 819 milioni evra, a vo mart, godinava porasnale na 905 milioni evra. Od druga strana vo ovoj ednogodi{en period krediti kaj firmite porasnale od 1,7 milijardi evra vo mart, minatata godina na 1,9 milijardi evra, godinava. Deka privatniot sektor vo zemjava se pove}e se zadol`uva poka`uva i strukturata na nadvore{niot dolg na Makedonija koj iznesuva okolu 65 % od bruto doma{niot proizvod. Najgolem del od nadvore{niot dolg otpa|a tokmu na zaemi i krediti {to bankite i firmite gi podignale od stranstvo. Iako, nadminuvaweto na granicata od 60% od BDP se smeta za premin od umereno do visoko nivo na zadol`uvawe, monetarnata i fiskalnata vlast vo zemjava tvrdat deka vakviot porast na zadol`enosta na makedonskata ekonomija ne e opasen i deka zemjava e daleku od previsoka zadol`enost. Vicepremierot i minister za finansii Zoran Stavreski veli deka ovie brojki ne treba da bidat pri~ina za zagri`enost. Spored nego, nadvore{niot dolg od 2005 do 2010 g. e namalen za 180 milioni evra. Toj potvrduva deka pri~ina za porastot na nadvore{niot dolg se zadol`uvawata na privatniot sektor. „Ako vo toj del se pogledne strukturata, poka`uva deka tamu ima zgolemuvawe na bankarski zaemi, odnosno bankite u`ivaat pogolema doverba i mo`at da dobijat sredstva od nadvor. Ima zgolemuvawe na sredstva za komercijalni i kratkoro~ni i dolgoro~ni krediti, odnosno trgovski krediti {to zna~i makedonskite pretprijatija gi koristat ovie sredstva za kupuvawe repromaterijali, surovini i sli~no„, veli Stavreski.

zasnova na visok stepen na pretpazlivost i mal „apetit" za prezemawe nov krediten rizik. „Kako potvrda za ova mo`e da poslu`i raspredelbata na godi{niot rast na izlo`enosta na krediten rizik spored nejzinite strukturni karakteristiki. Zabrzuvaweto na rastot na izlo`enosta na krediten rizik, glavno be{e koncentrirano

vo sporedba so godi{niot rast na izlo`enosta kon fizi~kite lica od 5,9%", velat vo NBM. O~igledno e deka bankite se u{te sakaat da igraat na sigurna karta odnosno da plasiraat pari vo zapisi i drugi hartii od vrednost kade {to rizikot za zaguba na sredstavata e sveden na minimalno nivo. „Potvrda za skromniot „apetit" na

Edna tretina od naselenieto `ivee vo siroma{tija i nema dovolno pari za za{tedi

vo izlo`enosta kon sektorot „finansiski institucii i dr`ava", koja{to ostvari godi{na stapka na rast od 36,9%, pritoa formiraj}i

bankite za prezemawe rizici se dobiva i preku raspredelbata na godi{niot rast na izlo`enosta na krediten rizik po oddelnite grupi banki.

Кредити на банки дадени на домаќинства/март година

вкупно кредити

по жител

2010

1,1 милијарда евра

563 евра

2011

1,2 милијарда евра

602 евра

Депозити на домаќинства/март година

вкупно депозити

по жител

2010

2,1 милијарда евра

1.062 евра

2011

2,4 милијарда евра

1.211 евра

БАНКИТЕ ПРЕТПАЗЛИВИ Vo poslednata analiza za rabotata na bankite vo zemjava, vo Narodnata banka (NBM)konstatiraat deka vo ovoj postkrizen period delovnoto odnesuvawe na bankite se u{te se

60% od vkupniot godi{en rast na kreditnoto portfolio. Vo 2010 g., izlo`enosta kon sektorot „pretprijatija i ostanati klienti" zabele`a umeren godi{en rast od 8,5%. Sepak, ovoj rast be{e podinami~en

Imeno, kaj site grupi banki godi{nite stapki na rast vo 2010 g., bea najvisoki za izlo`enosta vo kategorijata „drugi pobaruvawa", prvenstveno zaradi vlo`uvawata vo blagajni~ki i dr`avni zapisi„, velat vo NBM.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

41


СЕЗОНСКА РАБОТА

Најбарани Авганистан и Ирак Голем број млади го користат летниот период за да заработат некое евро одејќи на грчките острови на привремена работа, бидејќи во Македонија за истата работа заработуваат тројно помалку. Tаму најчесто работат на црно, што за некои од нив може да биде и фатално. Работодавачите на Запад, пак, се повеќе ги затвораат вратите за нашите сезонски работници, бидејќи се неквалификувани. Остануваат Авганистан и Ирак, кои се најризични од Маја Трајковска „VE]E PET-[EST godini po red odam na privremena rabota na gr~ite ostrovi. Tamu sedam nekolku meseci, dodeka trae letnata sezona. Preku den rabotam vo butik za obleka, a nave~er kako kelnarka. So parite {to gi zarabotuvam vo Skopje pla}am privaten fakultet", raska`uva Kristina, skopjanka koja na crno raboti vo Grcija. Veli deka dobro se zarabotuva. „Jas na den zarabotuvam i pove}e od 70 evra. I vo Skopje rabotam po kafi~i, no doma vo najdobar den dnevnicata mi e edvaj 1.000 denari", raska`uva Kristina. Nejzinite iskustva vo Grcija ne se sekoga{ rozevi. „Sezonskoto raboteweto vo Grcija poslednite nekolku godini stanuva

dosta opasno. Dokolku te fatat deka raboti{ na crno, ti stavat crn pe~at i nekolku godini nesmee{ da vleze{ vo zemjata. Nekolku moi drugarki, koi isto taka rabotea na crno, koga ima{e inspekcija, sopstvenicite na kafuliwata gi kriea vo podrumi. Rizi~no e da se raboti na crno, no za pove}e od 1.500 evra, vredi da se proba„, veli Kristina. Golem broj od mladite vo zemjava go koristat letniot period, kako i Kristina za da zarabotat nekoe evro odej}i na gr~kite ostrovi na privremena rabota. Poradi nemaweto na kvalifikacii tie naj~esto rabotat po kafuliwa ili na pla`a, a ne retko i na pole. Rabotodava~ite na Zapad se pove}e gi zatvoraat vratite za

Iako rizi~no mladite nemaat problem da rabotat kako kelneri na crno

42

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

na{ite sezonski rabotnici tokmu poradi nivnata nekvalifikuvanost. НАМАЛЕНИ ОПЦИИ Opciite za zaminuvawe vo stranstvo za makedonskite sezonski rabotnici se skrateni vo sporedba so prethodnite godini. Od agencijata za posreduvawe pri vrabotuvawe „Kouzon" velat deka duri i od zemjite kade {to pred nekolku godini ima{e opcii da se otpatuva gi zatvoraat granicite za makedonskite rabotnici poradi toa {to zemjata nema potpi{ano dogovor za sezonski vrabotuvawa. „Dr`avite vo koi redovno ima{e mno`nost za odredena emigracija vo izminatite godini, legalna ili polulegalna gi zatvorija site mo`nosti vo momentov. Grcija ima premnogu rigorozen zakon okolu vrabotuvaweto na stranci, skoro e nevozmo`no sega da vrabotite ~ovek vo Grcija preku regularni dokumenti, osobeno so makedonskiot paso{, osven ako toa ne e na crno", veli Zoran Ko~ovski, direktor na „Kouzon". Ko~ovski dodava deka edinstvena opcija kade {to ne e regulirano vrabotuvaweto, a ima mo`nost za vakov vid na rabota e Crna Gora, no brojkite i tamu poka`uvaat deka mo`nosta e namalena za polovina. Za ovaa godina se o~ekuva da otpatuvaat od 5.000 do 7.000 rabotnici, no vo sopstvena re`ija preku prijateli i vrski koi }e im pomognat da najdat rabota. „Mora da se znae deka site tie rabotnici nemaat dogovor, rabotat na crno, bez potrebnite dokumeti i bez potrebnata minimalna za{tita po zdravjeto", veli Mile Bo{kov, pret-


sedatel na Konfederacija na rabotodava~i. Kristina, koja sekoja godina odi vo Grcija e svesna deka kaznite se rigorozni i deka rabotata e namalena, no sepak odlu~ila i ovaa leto da si ja proba sre}ata za da zaraboti pove}e pari. БЕЗ КВАЛИФИКАЦИИ Problemot le`i i vo toa {to makedonskite rabotnici ne se dovolno kvalifikuvani. Rabotodava~ite baraat lica so dobro poznavawe na stranski jazik i so odreden sertifikat ili iskustvo, kako na primer barmen majstor ili profesionalen kelner. Od „Kouzon" potenciraat deka vo Makedonija naj~esto licata koi doa|aat da baraat rabota go postavuvaat pra{aweto {to nudi agencijata, a mnogu retko se nao|aat kandidati koi se kavalifikuvani i znaat za {to se obu~eni. „Nitu eden rabotodavec na Zapad nema da vraboti rabotnici koi znaat se da rabotat. Tie baraat isklu~ivo profesionalci koi ja znaat rabotata", veli Ko~ovski. Spored informacii na agencijata najmnogu interes vo momentov ima za voenite bazi vo Irak i Avganistan, koi se poprili~no rizi~ni, a kako otvorena opcija ostanuvaat i dolgogodi{nite vrabotuvawa vo

arapskite zemji kako Dubai i Katar. Dogovor za privremena rabota, Makedonija ima potpi{ano samo so Germanija i Slovenija, a od ovaa godina sme i na belata listata za rabotni vizi vo SAD, no za ovaa zemja rabotnicite }e po~ekaat do narednata godina, bidej}i ve}e se e popolneto. Za evropskite zemji granicata ostanuva zatvorena i vo ^e{ka, bidej}i

Плати Месечните плати на сезонски те работници во регионот се движат од 400 евра па нагоре, додека за воените бази во Ирак и Авганистан, платата дости гнува и до 25.000 долари на го дишно ниво. Во Црна Гора се заработуваат од 350 до 700 евра месечно, а во Грција од 500 евра па нагоре. За работа на брод се заработу ваат од 700 до 4.500 долари, месечно. e preblokirana so stranska rabotna sila, a Slovenija go zajaknuva Zakonot za privremeni vrabotuvawa. „Koga nas ne stavija na belata lista za rabota vo SAD ovaa godina vo fevruari site kvoti bea ispolneti u{te minatata godina vo noemvri.

Zna~i za ovaa godina e nevozmo`no, bidej}i ve}e se e popolneto", pojasnuva Ko~ovski. НАЈБАРАНИ КЕЛНЕРИТЕ И ГРАДЕЖНИЦИТЕ Makedonskite kompanii pak se pove}e se pla{at da vrabotuvaat sezonski rabotnici na crno poradi visokite kazni, inspekciite i glavno poradi povredite koi se slu~uvaat na rabotnite mesta. Golemite i srednite kompanii ne sakaat da gubat vreme za administrativni proceduri i prijavuvawe na rabotnici, pa se po~esto gi anga`iraat agenciite za posreduvawe pri vrabotuvawe. „Vrabotuvawata odat edinstveno preku agencija za privremeni vrabotuvawa, a prednosta e toa {to rabotnicite se osigurani i vo slu~aj na povreda tie mo`at da go iskoristat svoeto zdravstveno osiguruvawe", veli Darko Velkov, sopstvenik na agencijata za posreduvawe pri vrabotuvawe „Vrabotuvawe.kom". Ovie vrabotuvawa zavisat od sezonata, a za ovoj period naj~esto se barani turisti~kite rabotnici, a se baraat i rabotnici za na planta`ite, kade zapo~nuvaat berbite. Za periodot {to sledi grade`nite rabotnici }e bidat isklu~itelno barani, bidej}i kako {to veli Velkov grade`nata sezona e vo podem.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

43


БИЗНИС ВЕСТИ

Десет милиони евра за МЖ Nov telekomanden centar za kontrola na vozovite i nabavka na 36 tovarni vagoni, ~etiri dizel i dve elektri~ni lokomotivi so vkupna investicija od 10 milioni evra dobija Makedonski `eleznici-infrastruktura i transport. So ovoj centar }e se podobri dvi`eweto i bezbednosta na vagonite i lokomotivite, informiraat od M@.

Компании незаинтересирани за европски пари

Трговскиот дефицит 676 милиони долари

Makedonskite kompanii dosega nedovolno aplicirale so svoi proekti za iskoristuvawe na sredstvata od programata CIP na Evropska unija(EU) za konkurentnost i inovacii. Dosega kompaniite ne ponudile dovolno dobar proekt za da dobijat grant od vkupnite sredstva {to gi nudi EU, a se vo visina od nad tri milijardi evra.

Makedonija vo nadvore{no trgovskata razmena vo prvite tri meseci od godinata ostvarila deficit od 676 milioni dolari, pri {to pokrienosta na uvozot so izvoz iznesuva 58%, soop{ti Dr`avniot zavod za statistika. Vkupnata vrednost na izvozot na stoki od Makedonija vo periodot januari-mart 2011 godina iznesuva 934 milioni dolari, a na uvozot 1,6 milijardi dolari.

Поевтини СМС пораки

Зголемен бројот на работници во индустријата

Cenata na SMS porakite ne e promeneta 15 godini, a ovaa usluga vo Makedonija se koristi mnogu malku vo odnos na ostanatite dr`avi. Agencijata za elektronski komunikacii pred nekolku meseci po~na postapka za namaluvawe na golemoproda`nata cena na SMS, koja treba da zavr{i vo juni, so {to cenata na SMS treba da se namali.

Brojot na rabotnici vo industrijata vo mart e zgolemen za 1,1% vo sporedba so istiot mesec lani, objavi Dr`avniot zavod za statistika.Vo sektorot Rudarstvo i vadewe na kamen brojot na rabotnici e zgolemen za 3,7, vo Prerabotuva~kata industrija za 0,6 i vo sektorot Snabduvawe so elektri~na energija, gas, parea i klimatizacija za 4%.

Триесет пријавени случаи на мобинг Sindikatot startuva so proekt za stopirawe na pritisoci na vrabotenite od strana na gazdite, a za taa cel otvori i kancelarija za sovetuvawe i analizirawe na sostojbata vo firmite. Za sekoja prijava na mobing }e odlu~uvaat pravni lica. Dosega ima samo 30 prijaveni slu~ai na mobing, a samo edna podnesena tu`ba. I od nea se u{te nema nikakov epilog.

44

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk


Мечката играше на светските берзи Минатата недела беше окарактеризирана како негативна берзанска недела. Мечките земаа силен замав на светските берзи. Индексите на берзите од скоро целиот свет беа во негативен правец

NEKOLKU PRI^INI se karakteristi~ni za padot na cenite na hartiite od vrednost: razo~aruva~kite bankarski rezultati gi spu{tija evropskite berzi, cenite na naftata, zlatoto i srebroto padnaa, {to dovede do poevtinuvawe na surovinite i sozdade panika kaj investitorite, po {to slede{e i pad na cenite na akciite, a slabite rezultati za pazarot na trud vo SAD gi povle~e nadolu amerikanskite indeksi. Cenite na akciite na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 padna za 1,87%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 6,16%. Evropskite berzi isto taka pa|aa. EUROSTOCK zabele`a pad od 2,62%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima rast od 4,79%. Evropskiot indeks IND STXE 600 € Pr zabele`a pad od 1,85%, dodeka od po~etokot na godinata rastot iznesuva

0,72%. Japonskata berza zabele`a rast. Indeksot NIKKEY 500 porasna za 1,48%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 1,30%. Kineskite berzi bea vo pad, taka za minatata nedela indeksot CSI 300 padna za 1,13%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 0,07%. I indiskite berzi bea vo pad. Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a pad od 5,55%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 11,15%. Brazilskite berzi bea vo pad. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX padna za 3,45%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 8,51%. Ista prikazna i kaj ruskite berzi. Indeksot RTS STANDARD INDEX padna za 6,43%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 1,69%. Minatata nedela berzite od regionot bea isto taka negativni so is-

klu~ok na Belgradskata berza. Indeksite na Belgradskata berza gi zabele`aa slednite rezlutati: BELEX15 porasna za 0,85%, a BELEXLINE porasna za 0,03%. Zagreba~kite indeksi: CROBEX padna za 1,70%, a CROBEX10 padna za 2,19%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP padna za 0,26%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`aa pad od 0,02%, dodeka indeksot BG40 zabele`a pad od 0,22%. Indeksot na Saraevskata berza SASX-10 padna za 0,91%, a indeksite od Bawalu~kata berza, BIRS so pad od 1%, a FIRS za 3,58%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 padna za 3,44%. Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 11,23%, MBID za 9,13% i indeksot na obvrznici OMB ima rast od 0,75%. Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea {arenoliki, taka MBI 10 padna za 0,44%, dodeka MBID porasna za 0,08%, a obvrzni~kiot indeks - OMB, zabele`a rast od 0,14%. Mia StefanovskaZografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo status" Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer"

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

45


     

 

    '()       



 =@256B20 8 8< @>8?8?0 35<5?0E88 @5 9=I4<52<= 38 4=>8?0 682=A8A5 <0 ;8:8=<8 :BH5 <0 @59045 2= @25A=A !57 =3:54 40:8 @5 ?01=A8 70 >=@51<8 ;8 3=28 8:8 @9=I4<5285  A00 5 @5 9=30G AB90 '<0F05< 45: =4 @>=;5<8A5 70 ;:04=@A0 @5;5I <8A5 @=18?8 8:8 ?=;0<A8F<8A5 ;83=28 @= 1:8@98A5  5 548<@A25<8=A 1?5<4 9=I 25K5  3=48<8 ;B <=@8 2=:G51<8 ;83=28 <0 ?04=@A =>A8;870; 8 =@256B20J5 <0 @59=3= @= 9=I K5 4=I45 2= 4=>8?

-8A5 =285 3=48<8  =@A0<0 @8;1=: <0 2?2<= =@256B20J5 8 <5>?5@BG<0 8<@>8?0E8I0 70 ;<=3B;8<0 %48<@A25<=A= >09B20J5 8 ?59:0;8?0J5A= @5 ;5<B200 @= A59=A <0 2?5;5A= >?8:03=4B20IK8 @5 <0 =>GA5@A25<8=A 9=<A59@A <= <5>?=;5<:828=A >?5>=7<0A:82 8 548<@A25< 29B@ =@A0<0 =;8:5< 871=? <0 ;8:8=<8 :BH5 2= @25A=A 9=8 45:0A 8@A0 @A?0@A  B6820J5 2= =2=I <0I>=7<0A @25A@98 >8I0:09

s y e ar

12 5

DRINK

of shari

ng

iness h app

&! $ $ %%  #$ $

$

5<5@ F8<=A <0 =A2=?0J5 <0 G8G5 @=  5 2= =18F05<0 09A82<=@A 9=I0 ?5F8@8 @59=I4<52<= I0 >=2A=?B 200A :BH5A= <0@59045 2= @25A=A *= A=0 <5 18:= @59=30G A090 (;5<= 4B?8  3=48<8 >=A=F<= =4  4=   0 @5 >?=4020:0 2= 0>A598 8 2= F0G8 0 @ @5 @;5<8:= 9=30 =2=I >8I0:09 4=G=: 2= ?0E5A5 <0 @0 # )5<4 :5?     0 @A0<0:0 =>GA=>=7<0A =@2568A5 :5< >8I0:09 70 >?2>0A <0A=F5< 2= G8G5 2=   3=48<0 '0 A=0 5 70@:B65< =75C  !845<D5?<      8 <53= 20A0 C8?;0 !845<D5?< )5<48     9=I 2= 28 @A8<@9= 2?5;5 3= >?5>=7<0: >= A5<E8I0:=A <0 0 0 A=9;B A85 ;0:8 G8G5<E0 @= 75:5<0 1=I0 >=7<0A8=A ;=45: /0AF8<@=<   >=;=3<0:5 <0 0 70 9?0A9= 2?5;5 40 3= =@2=8 @25A=A

( 4=4590 =@A0<0A8A5 >8I0:0E8 @5 >09B20:5 2= @:8F<0 0;10:060 0 =4:BF8:0 40 3= 87<5 <048 >070?=A @= >=8<092= >5?@=<0:878?0<= G8G5 >?5>= 7<0A:82= <5 @0;= @= >=3:54 AB9B 8 @= 4=>8? >0 4B?8 8 @9?G5<= +?28=A >?=A=A8> <0 <0I>=7<0A=A= G8G5 <0 @25A=A 5 :0<@8?0< <0 >070?=A 2=  3=48<0 <0?5F5< )=<AB?  0 3= 4870I<8 ?0:5 :59@0<40? -5;IB5:@=<     8 %?: , $8<     =4 9=;>0<8I0A0 ,BA #:0@     (<@>8?0 E8I0 >?=<0G:5 2= 8:B@A?0E88A5 <0 >:=4=A =4 9090= @= 874=: 65<8 =1:8E8 8 1?0<=28 9=8 8 45<5@ ;=60A 40 @5 7015:560A <0 9=<AB?8A5 =4 G8G5A= .=30G<=A= G8G5 18:= >=G8?=9= 2= @?548 <0A0 8 >=25K5 <0:89B20:= <0 9090= <= <5 18:= 4=2=:<= @A0 18:<= <8AB >=3=4<= 70 ;0G8<8A5 2= C01?898A5 70 >=:<5J5 >0 @5 >=I028:0 >=A5<90A0 25?78I0

" &$   " &  9= @5A0  <59=30G >?=872545<0 >=F<5 40 A5F5 >= @:0>=28A5 <0 *8I030?8<8A5 2=4= >048 @= <5I78<0A0 <=?;0:<0 1?78<0 =4  ;8:8=<8 30:=<8 2= @59B<40 A=30G A00 18 A5F5:0 @9=?= F0@0  $=9=:9B @5A0  <59= 30G >?=872545<0 @5 @A028 2= 9=<AB?<8 G8G8J0 =4 >= B<E8   0 G8G8J0A0 @5 >=?540A 54<= <04 4?B3= A85 18 @A0@0:5 4= ;5@5F8<0A0 8 <0704   >0A8 .=0 5 54<= >0AB20J5 2= A?05J5 =4 >5A 3=48<8 @54B; ;5 @5E8 8  45<0

 &54<8A5 >=A?=GB20F8 G8?B; @25A=A @530 B68200A 2= >?=872= 48A5 <0    >=25K5 =4  ;8:8I0?40 >0A8 @59=I 45<     >8I0:0E8 @5 9=I0 @59B<40  $=9=:9B @5A0  <59= 30G >?=872545<0 @5 @A028 2= 9=<AB?<8 G8G8J0 =4 >= B<E8   0 =285 G8G8J0 @5 >=45 :0A <0 @59=I F=259 2= @25A=A 18 8;0:= >=  G8G8J0 70 @59=I

"= 2?5;5A= 9=30 >=F<B20 40 @5 >?=87254B20 G8G5<E5A= 9=<AB? <53=20A0 1=I0 @5 <0?59B20:0 =?L8I0 75:5<0   0 @5 4=1820:0 @= B>=A?510 <0 >= @515< >5@=9 9=I I0 4020: 90?09 A5?8@A8F<0A0 <8I0<@0 (<A5?5@<= 5 A=0 GA= >= "A=?0A0 @25A@90 2=I<0 0 2<8;0 20:0 2= 75;I0A0 2= 9=I0 K5 @5 >= I025:0 40 @5 48@A?81B8?00A 8@9:BF82= 75:5<8 G8G8J0 +=>B:0?<=A= G8G5 <0 0 =4 3=48<0 2= 3=48<0 @A0<B20 59= :=G98 >==@25@A5<= >0 A090 2=  3=48<0 5 >?5A@A025<= G8 G5A= B:A?0 3:0@   =A@A= >= =A>=?<=  =A@A= >=:5@<= 8  >0A8 >=52A8<= !:03=40?5<85 A=9;B <0 =2=I 8<=20E8@98 ;=45: 0 70GA54B20  ; 2= >?=872=4@A2=A= GA= ?57B: A8?0 @= <0;0:B20J5 <0 5;8@8 I0A0 <0 I03:5?=4 48=9@84 =4   A=<8


     

     $#$!#

L

bcUdf Z W]\gZ_ab g`Zf a]k^b YW][ZqZ ^bZ eZ oU WgWU Wb  f]fZ Wb BZ_]^U Ad]fUa]oU ] N@D U beab WZa cbefg_Uf aU YW][ZqZfb Z cd]V_][gWUqZ aU g`ZfabefU Yb l]db^UfU cgV_]^U cdZ^g ^bd] efZqZ aU e]`Vb_] ] _]kabef] bY eZ^boYaZWabfb bc^dg[gWUqZ FUfbU ] aZ \UkgYgWU lfb 2(& 2/& bY cbkZfb^bf aU cbcUdf

YW][ZqZfb X] ]afd]X]dU g`Zfa] j]fZ ] kZefb aUbmU cdbefbd Wb a]Wa]bf bcge 2(&2/& Z cdWUfU ^b`cUa]oU ^boU X] ^bd]ef] `U]k ^]fZ ^U^b `ZY]g` \U c_Ue`Ua aU eWb]fZ dZ^_U`a] cbdU^] eb\YU WUor] aU fbo aUk]a Wde^U cb`Zmg YWU e]`Vb_U aU WdZ`Zfb ] YWZ W]ef]ae^] ]^ba] aU cbc^g_fg dUfU KY `b`Zafbf ^bXU aU cUdkZ bY ga]hbd`UfU aU XZaZdUj]oUfU

      VZ_UfU O`U]k^U Z Wf]eaUfb cdZcb\aUf _]Wbfb _bXb aU 2(&2/& a]lfb cbWZrZ aZ Z ]efb  O`U]k^UfU Yb V]WU VboU ] cbdU^U Ld]`Zdbf aU 2(&2/& cdbYb_[gWUUf YU Xb e_ZYUf ] YdgX] ^b`cUa]] ab eZ ^U^b efUfgebf aU cdZYWbYa]^ Wb bd]X]aU_a]bf `Ud^Zf]al^] cd] efUc WZrZ a]^bo aZ `b[Z YU Xb bY\Z`Z

  " !# % &$

M

ZYbWaUfU h]\]k^U U^f]W abef dZ^dZUj]oUfU ] ecbd fbf eZ YZ_ bY \YdUW]bf []WbfZa ef]_ DUWUor] ]` Yb_Xb XbY]laU cbYYdl^U aU Xb_Z`]fZ eWZfe^] ecbdfe^] `Ua]hZefUj]] ^U^b NWZfe^bfb hgYVU_e^b cdWZaefWb ] K_]`c]e^]fZ ]Xd] 2(&2/& ]` bWb\`b[gWU WdWab ecbdfe^b g[]WUqZ aU pgV]fZ _]fZ aU ecbdfbf cdZ^g e_ZYZqZ aU aUfcdZWUd]fZ G eU`UfU bdXU a]\]dUor] `abXg ecbdfe^] e_gkg WUqU 2(&2/& aUefbogWU aU

!'  "

I

b[Z _] Wbbclfb YU eZ cb`]e_] aU 2(&2/& U fbU YU aZ Ueb j]dU WZYaUl aU DZYb IdU\ ] cd]XbYa]fZ abWbXbY]la] dZ^_U`a] ecbfbW] JU bWbo e]`cUf]kZa YZYb fb^`g 2(&2/& `g Xb YUYZ YZaZl a]bf _]^ ] dgWb V]YZor] _]jZfb eb VZ_U VdUYU Wb jdWZab bYZ_b Z aUo e_]kab aU baU ^bZ 2(&2/& cbkaU YU

Xb ^bd]ef] Wb fZ_ZW]\]e^]fZ dZ^_U`] Wb  XbY]aU U Z YZ_b aU jdfUkbf RUYba NUaYV_b` &))21 !71)'/20 Jb fbU Z Weglabef eU`b _bX]kab cdbYb_[Za]Z aU ]abWUfbdefWbfb ^bZ 2(&2/& Xb aZXgWU bY eWb]fZ cbkZ fbj] Nb bX_ZY aU fbU lfb Wb  Xb Y]aU aZ cbefbZ_U `b[abef \U cZkUfZa] dUY]b ]_] OB dZ^_U`] be `]e_ZaU Z \U fbU WdZ`Z ebeZ`U bd] X]aU_aU ]YZoU < aU []fZ_]fZ aU @f_UafU ]` eZ YZ_Z_Z VZec_Ufa] cd]

cbZY]aj]fZ ] a]Wa]fZ eZ`ZoefWU YU ]` bWb\`b[] \UVUWU ] ]afZ dZea] cd]_]^] YU eZ dZ^dZ]dUUf ] YU V]YUf h]\]k^] U^f]Wa] ab ] YU oU ]ecdUf] cbdU^UfU YZ^U eZ^boYaZWaUfU h]\]k^U U^f]W abef Z bebVZab WU[aU \U \UkgWg WUqZ aU \YdUWoZfb Ld]`Zd] \U fbU eZ ^gcbf aU 2(&2/& Wdbce^b hgYVU_e^b cdWZaefWb \U cbWZrZ bY `]_]ba `b`k]qU ] YZWbok]qU ^bZ eZ bYd[gWU eZ ^boU XbY]aU ]_] I]e]oU K_]`c]^ Wb CZd`Ua]oU cdbZ^f Wb ^bo eZ

W^_gkZa] cbWZrZ bY   _gmZ KW]Z ] YdgX] e_gkgWUqU eZ^boU XbY]aU cd]W_Z^gWUUf `] _]ba] gkZea]j] 2(&2/& ^ba f]ag]dUab cbYYd[gWU cbWZrZ bY  e_]ka] cdbZ^f] Wb  \Z`o] U aZo\]a Yb_XbdbkZa c_Ua Z YU ]a]j]dU VUdZ` ZYZa cdbZ^f ^bo rZ cdb`bW]dU ecbdf ] \YdUW aUk]a aU []WZZqZ Wb eZ^boU \Z`oU ^UYZ lfb Z 2(&2/& cd] egfaU

#

`Zdbj] 2(&2/& \U YU ]` eZ cdZ fefUW] aU `Ue]fZ lfb cd]YbaZ_b \U aZo\]aUfU cb\aUfbef ] cbcg_Udabef Nb cbeZVa] ^gcba] `b[Z_b cd] ^gcgWU qZfb aU ZYaU kUlU eb 2(&2/& YU eZ befWUd] ] cdUWb aU glfZ ZYaU kUlU Hb`cUa]oUfU Xb e_ZYZ_U dU\Wb obf aU `Ud^Zf]aXbf cU ZYa] bY cdW]fZ e_bXUa] V]_Z FaU^ \U YbVUd W^ge ]_] N: Z cbYbVdb eb 2(&2/& ^b] oUeab oU cdZfefUW]_Z 2(&2/& ^U^b aZlfb cb\]f]Wab cbeU^gWUab ] cbfdZVab

LdZegYa]bf `b`Zaf Wb ]efbd]oUfU aU dZ^_U`]dUqZfb eZ e_gk]_ Wb  Xb Y]aU eb ^U`cUqUfU ) -.* "2 79 ",* $24/)  2.* k]o ]efb]`Za s]aX_ cdZ Y]\W]^U_ aZ\UcU`fZa ]afZdZe ^Uo cgV _]^UfU cU Z bVoUWZa ^U^b e]aX_ eb ]`Z ) -.* "2 "*&(, ",* $24/) "2 !-1+ FU ^geb WdZ`Z eZ ]e^Uk]_ aU cdWbfb `Zefb aU Vd]fUae^]fZ fbc _]ef] aU aUocbcg_Uda] e]aX_bW] ^U^b ] aU U`Z d]^Uae^]bf Obc  \U YU aU ^dUobf ]U^b Wb fbo bV_]^ Y]dZ^fab aZ oU cdb `bW]dU_ YbaZ_ Xb_Z`U dZ^_U`U aU 2(&2/& LdZWZYZaU Z aU aZ^b_^g eWZfe^] oU\]j] U eZ ^bd]efZ_U ] Wb YbVdbfWbda] jZ_] 2(&2/& beWZa lfb Xb h]aUae]dU_U ea]`UqZfb aU c_bkUfU Xb Yba]dU_U ] cd]ibYbf bY cdWbfb cdbYUYZab ]\YUa]Z aU PJG SEQ Ncbdfbf \UZYab eb `g\]^UfU Z ZYaU bY aUo]aec]dUf]Wa]fZ cboUW] Wb eWZ fbf cU 2(&2/& \Z`U U^f]WaU g_bXU Wb cdb`bW]dUqZfb aU ecbdfbf U ecbd f]ef]fZ oUWab oU ]e^U[gWUUf eWboUfU aU^_babef ^ba bWbo c]oU_U^ Dgd] Wb  XbY]aU \UVZ_Z[UaU g_bXU Wb fZ _ZW]\]e^U ^U`cUqU befWUdgWU U`Zd] ^Uae^]bf hgYVU_Zd ZYaU bY aUoXb_Z`]fZ ecbdfe^] nWZ\Y] ?b Cd]a 2* 4**1 U Ybcb_a]fZ_aU cbfWdYU \U gecZibf V]_b ] beWbogWUqZfb aU aUo cb\aUf]fZ aUXdUY] Wb `Ud^Zf]al^UfU ]aYgefd]oU  /-2 8&4)

     !  D]\Uoa]dUab Z ^bafgdabfb l]lZ bY efdUaU aU @_Z^ eUaYUd NZ`ogZ_eba ] cUfZaf]dUab bY efdUaU aU 226 /&55 203&19 FYdg[Za]Zfb aU hUVd]^]fZ \U h_U l]dUqZ Xb bYbVdgWU l]lZfb ] fbU efUagWU efUa YUdYab   !  KV]YgWUor] eZ YU eb\YUYZ dZ^_U`aU cdbXdU`U ^boU rZ oU cbWd\Z 2(&2/& eb JbWU CbY]aU g`Zfa]^bf RZYba NUaYV_b` oU eb\YUWU aZXbWUfU cdWU ]_gefdU j]oU aU ^boU Z cd]^U[Ua DZYb IdU\ ^bo cdUW] cUg\U \U 2(&2/&   !  Ldbe_UWZaU Z  XbY]la]aUfU aU 2(&2/& P`Zfa] ^bf J N BUoUf Xb ^dZ]dU ^U_ZaYUdbf \U fUU XbY]aU   !  LglfZa Z Wb cdb`Zf =%*5> cbefZdbf Y]\Uoa]dUa bY RUYba NUaYV_2` LbefZdbf beWbogWU aZ^b_^g aUXdUY] \U Y]\Uoa   !  2(&2/& efUagWU cdW]bf VZ\U_^bib_Za c]oU_U^ ^bo eZ ^baeg`]dU Wb WeZ_ZaUfU ^bXU UefdbaUgf]fZ aU ecZoelUf_bf TZ_ZasZd oU ^bd]efUf WeZ_Zae^UfU _] `Za^U \U WdZ`Z aU `]e]oUfU

  ",* 2(&2/& 203&19 ;   ; 6/&16&     #! ; "      FU Ybcb_a]fZ_a] ]ahbd`Uj]] WZ `b_]`Z cbeZfZfZ 8886,*(2(&(2/&(203&19(20 9*&45


БИЗНИС СВЕТ

Продолжени ограничувањата за Романците и Бугарите [vajcarskite vlasti re{ija da gi prodol`at ograni~uvawata za rabotnicite od Romanija i Bugarija koi doa|aat na privremena rabota vo [vajcarija. Ograni~uvawata se odnesuvaat na brojot na rabotnici koi doa|aat od ovie zemji, a na koi im e ovozmo`eno da dobijat privremena ili trajna dozvola za rabota. Restrikciite }e va`at do maj 2014 g.

За спас на Португалија 78 милијарди евра Sumata na nadvore{na finansiska pomo{ koja ja pobara Portugalija od Evropskata unija i Me|unarodniot monetaren fond }e iznesuva 78 milijardi evra. So ovie pari Portugalija bi mo`ela postepeno da go namaluva buxetskiot deficit od 5,9% od BDP ovaa godina na 4,5% vo 2012 g., do posakuvanite 3% vo 2013 g.

Тунис доби помош од една милијарда долари Tunis dobi edna milijarda dolari pomo{ od Svetskata banka i Afrikanskata banka za razvoj. Parite se nameneti za premin kon demokratija i za ekonomski reformi. Od dvete institucii velat deka parite }e treba da pomognat za podobruvawe na upravuvaweto, slobodata na zdru`uvawe, kako i napori za sozdavawe rabotni mesta.

Руските банки не се подготвени за нова криза Bankite vo Rusija ne se podgotveni za nova kriza sli~na na onaa od 2008 g., objavi ruskiot vesnik „Vedomosti". Vesnikot se povikuva na stres testot koj go sprovede centralnata banka na Rusija. Vo rezultatite se govori deka re~isi tretina od bankite vo ovaa zemja ne se vo mo`nost da nadminat eventualna nova finansiska kriza.

„Гугл“ најпрестижен Kompanijata „Gugl" e prva na listata na najpresti`ni kompanii vo SAD. Istra`uvaweto e sprovedeno na 30.000 lu|e, vrz osnova na 20 to~ki, a 16 firmi dobile „odli~na" ocenka.Na vrvot na listata se najdoa najmnogu kompanii od visokotehnolo{kiot sektor: „Epl" (petto mesto), „Intel" ({estto), „Amazon" (osmo) „Soni" (14) i „Majkrosoft" (16 mesto).

САД ја тужи „Дојче Банка“ Amerikanskite vlasti podnesoa tu`ba protiv germanskata banka „Doj~e Banka", obvinuvaj}i ja za „nemawe praksa" pri pove}e godi{noto davawe na krediti za nedvi`en imot na insolventni klienti. SAD i federalnite vlasti }e pokrenat postapka protiv „Doj~e Banka" ( i nejzinite hipotekarni filijali), poradi pove}ekratno u~estvo vo vladinite programi za kreditirawe so federalnite osiguruvawe.

48

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk


КУЛТУРА

„Културата се гради на традицијата. 39то издание на МОВ кое е во тек е доказ за нашата богата музичка ризница“ kultura@forum.com.mk

Скопје има сибирски тигри 20 години „Канал 103“ Борис Бекер Урбана легенда: Сецко


УРБАНОСТ

Само во Скопје има сибирски тигри Верувале или не, во скопската зоолошка градина живеат и се размножуваат сибир# ските тигри. Животни кои пленат со својата убавина, но кои за жал се на работ на истребување од планетата земја. Единствената и можеби ретка можност да се поглед# нат овие животни ја нуди Скопската зоолошка градина од Катарина Стојанова

DVETE NOVORODENI sibirski tigar~iwa vo skopskata zoolo{ka gradina dobro napreduvaat. I nivnata majka Nadja sega se ~uvstvuva dobro otkako pred samo nekolku nedeli ugina edno od trite nejzini male~ki-nejzinoto prvo leglo. Od zoolo{kata gradina velat deka

50

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

uginatoto tigar~e od samoto ra|awe be{e positno od drugite dve. Dva dena po ra|aweto toa prestana da dava znaci na `ivot, no tigricata ne se otka`uva{e od nego i vo slednite tri dena. Najposle samata taa go otstrani od legloto vo pe{terata vo nadvore{noto `iveali{te, go

zede tigar~eto i go donese vo vnatre{noto `iveali{te. „Iznenadeni sme od nejziniot maj~inski instinkt od po~etokot na ra|awe na tigar~iwata, bidej}i e premnogu vnimatelna, gri`liva kon niv. Dva do tri dena go tretira{e maloto isto kako da e `ivo, kako i


фото: Ивана Кузмановска

ostanatite - so li`ewe, so miewe, so podmestuvawe. Site na{i obidi da i go odzememe uginatoto, ne uspeaja. Otkako posle nekolku dena uvide deka e uginato go stavi vo zimskoto `iveli{te. Sega i kon drugite dve e gri`liva. Ne se nametnuvame, dozvoluvame sama taa da gi prenesuva vo `iveali{teto. I otvorivme u{te edno otvoreno `iveali{te {to sega go ispituva i istra`uva, odi natamu me|utoa ne gi prenesuva malite tamu, gi ~uva samo vo toa kade {to se porodi, vo samata pe{tera na otvorenoto `iveali{te. Ishranata kako i prethodno vnimatelno i ja davame so dodatoci na vitamini. Se nadevame deka malite tigar~iwa }e bidat dobri, bidej}i rizik postoi sekoga{ na dva mese~na vozrast.” - veli novata direktorka na skopskata zoolo{ka gradina i veterinar Tatjana Stamenov. Skopskata zoolo{ka gradina e edna od retkite gradini vo Jugoisto~na Evropa koja mo`e da se pofali so razmno`uvawe na ovoj redok vid na `ivotni. Prinovata e u{te pova`na ako se znae deka vo divina se ostanati okolu 350 sibirski tigri, pa e vistinska privilegija posetitelite na zoolo{kata gradina da mo`e da vidat sega duri ve}e ~etiri sibirski tigri, vklu~uvaj}i go i edinae-

setgodi{niot ma`jak. Sibirskiot tigar e eden od retkite vidovi i vo svetski ramki e mnogu zagrozen. Najgolemite ma~ki na svetot se na rabot na izumirawe i istrebuvawe. Sibirskiot tigar se smeta za edno od najzagrozenite, no

i najubavite `ivotni {to voop{to postojat na Zemjata. Krivolovot, ilegalnata trgovija i postojanoto se~ewe na {umite koi se nivnite prirodni `iveali{ta se najgolema zakana za opstanokot na sibirskite tigri. Vo skopskata zoolo{ka gradina `iveat okolu 447 `ivotni i okolu 74 vida `ivotni. Pokraj sibirskiot tigar, kako retki vidovi koi `iveat ovde mo`at da se nabrojat i avtohtoniot beloglav mr{ojadec, a skopskata zoolo{ka gradina e edna od retkite gradini kade uspevaat da se razmno`uvaat. Pokraj malite tigar~iwa vo poslednite meseci ovde se rodeni i podmaloci od lama, kako i golem broj ptici i majmuni od familijata pavijani. Dolgo najavuvanata kamila se o~ekuva da pristigne ovie denovi zaedno so kontigent na `ivotni od Germanija i od ^e{ka, me|u koi nekolku vidovi na majmuni, dva tipa na bizoni, tri buva. Vistinska atrakcija vo gradinata se o~ekuva da bidat dva tipa na majmuni od koi del se so normalna, a del se so pigmejska golemina, koi dosega gi nemalo vo nitu edna zoolo{ka gradina. Od upravata najavuvaat deka za eden mesec treba da dojdat i novi `ivotni od vidot na vleka~i i maj-

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

51


Скопската зоолошка градина е една од најстарите во Југоисточна Европа Иницијативата за основање на Зоолошката градина и природно научен музеј датира од 1926 година од доктор Стаанко Караман, ветеринар роден во Сараево, која за кратко време престојувал во Скопје. Во овие години пројавил иницијатива за формирање на при' родно научен музеј и зоолошка градина и од тогаш датира форми' рањето на зооло' шка градина која што се до земјотресот се развивала во правилен правец и била институција за почит не само поради нејзината убавина туку и поради тоа што според одредени сознанија се сметало дека на територијата на југоисточна Европа ова е меѓу првите зоолошки градини, а најстара на просторот на поране' шна Југославија. По земјотресот во 70 и 80 – тите години направен е обид за нејзина ревитализација, но се интервенирало парцијално. Позначи' телен објект во тоа време е старото живеалиште за нилски коњи. Како резултат на збратимување на Скопје со градот Нинберг бил дониран нилски коњ и набрзина се направило живеалиште за да се смести тоа животно. Потоа следи огромен период на застој. Многу незначително почнува да се раздвижува во времето на градоначалнување на Трифун Ко' стовски меѓутоа со многу слаб интензитет и некаде во 2006 година се појавува заинтересираност од страна на Владата за ревитализа' ција на зоолошката градина. muni - donacija od zoolo{kata gradina vo Atina. Dolgo o~ekuvaniot slon, `irafata, morskite lavovi i flamingata treba da pristignat na esen koga }e bidat izgradeni nivnite `iveali{ta. „Vo grade`niot segment go dovr{uvame terariumot za vleka~ite, potoa vedna{ zapo~navme so izgradba na `iveali{teto za morski lavovi i flaminga. @iveali{teto za slon i `irafa e ve}e zapo~nato. Denovive treba da zapo~ne izgradba na nova majmunara, kade treba da stignat novi vidovi majmuni i vo tek e fazata na promenata na celokupnata elektri~na instalacija i voveduvawe na video nadzor na celata zoolo{ka gradina {to treba da se zavr{i do kraj na maj. Potoa otpo~nuvame so izgradba na patekite za dvi`ewe kade {to }e bide obele`an i pravecot na dvi`ewe bidej}i imame dosta poplaki od posetitelite deka ne znaat kade se smesteni `ivotnite” - veli Dane Kuzmanovski, porane{en direktor, koj se u{te raboti vo upravata na gradinata. СКОПСКАТА ЗООЛОШКА ГРАДИНА СО СТАТУС КАНДИДАТ ЗА ЧЛЕН НА ЕАЗА Skopskata zoolo{ka gradina e kan-

didat za ~lenka na Evropskata Asocojacija na Zoolo{ki i Akvarii (EAZA) i raboti vo konsultacii so mentor dodelen od Asocojacijata. Edna od osnovnite normi koi {to gi bara EAZA e odredena kvadratatura za sekoe `ivotno, {to spored rakovodniot tim skopskata zoolo{ka gradina ima mo`nost da se razvivame vo toj pravec, bidej}i le`i na povr{ina od 11 hektari. Za sporedba, belgradskata zoolo{ka gradina koja va`i za edna od najuba- vite na Balkanot ima kvadratura od 5 hektari i ima pogolem broj `ivotni. „Koga eventualno }e dojdeme do stadiumot za da mo`eme da barame da staneme polnopravna ~lenka, vo toj moment doa|aat inspekcii od EAZA koi se mnogu rigorozni i mora da bide se napraveno spored normite” - veli Kuzmanovski. I hranata na `ivotnite se podgotvuva soglasno hranitelnata zimska i letna tablica soglasno normite na EAZA. „So promena na novite `iveali{ta, so noviot na~in na `iveewe i najverojatno poradi pravilnata ishrana vo smisla i na koli~ini i na kvalitet i na dopolnitelno davawe na vitamini se zabele`uva deka tie se vo odli~na kondicija preku nivnata telesna te`ina “ - veli Stamenov.

МИНАТАТА ГОДИНА ГРАДИНАТА ЈА ПОСЕТИЛЕ 200 ИЛЈАДИ ПОСЕТИТЕЛИ Posetenosta na zoolo{kata gradina vo 2010, sporedbeno so prethodnata godina bele`i porast od 300 otsto ili vkupno 200 iljadi posetiteli godi{no, so godi{en promet od 10 milioni denari. Spored Stamenov posetenosta raste so prvite denovi na proletta so brojka od 11 iljadi posetiteli vo denovite od vikend. Za mnogumina zoolo{kata gradina go povrati ugledot kaj Skopjani vo poslednive dve godini za vreme na menaxiraweto na Dane Kuzmanovski. „Smetam deka jas ne izmisliv topla voda, tuku ednostavno iskustvoto {to go imam od raboteweto vo privatniot sektor go implemetirav i vo zoolo{kata gradina. Treba{e da gi motiviram lu|eto da rabotat poorganizirano. Smetam deka uspehot vo mojata rabota se dol`i na sklop na taa implementacija, sklop na kontakti so privatniot sektor i pomo{ta od Vladata i gradona~alnikot na Skopje”- veli Kuzmanovski Zoolo{kata gradina raboti 365 dena i otvorena e za posetiteli sekoj den. Voobi~aeno rabotnoto vreme po~nuva od 8 ~asot i poradi zgolemena posetenost vovedeni se dve smeni, a poradi zgolemenata posetenost od neodamna rabotat i golem broj na volonteri.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

53


ОМАЖ: АНДРЕЈ ТАРКОВСКИ

Ako saka{ da u`iva{ vo umetnosta, mora{ da bide{ umetni~ki obrazuvan (K. Marks)

Andrej Tarkovski

Филмскиот Сизиф од Влатко Галевски

VO SEDMATA UMETNOST mo`at na prsti da se izbrojat velikanite koi so svoite dela go zadol`ile svetot. Takov e slu~ajot so Andrej Tarkovski, po ~ija{to smert (29 dekemvri 1986 god.) ne prestanaa diskusiite i analizite za negovite filmovi. Dvaesetipetgodi{ninata od negovata smrt e samo povod pove}e, filmskata teorija u{te edna{ da go sublimira opusot na ovoj isklu~itelen filmski avtor ~ie delo ima

54

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

osobeno i, vo sekoj slu~aj, specifi~no zna~ewe. Osobenosta e vo toa {to, kako vremeto odminuva, nasledstvoto {to Tarkovski go ostavi zad sebe e sè pove}e bezvrmensko. Specifikata, pak, e vo negoviot estetski i eti~ki pristap kon sedmata umetnost, vo negoviot, mo`ebi tvrdoglav, no sekako edinstven odnos kon vrednuvanweto na univerzalnite ~ove~ki te`neewa.

Iako ovaa Marksova floskula nikako ne smee da se zeme kako lajtmotiv za tvore{tvoto na Andrej Tarkovski, sigurno e deka vo mnogu ne{ta se sovpa|a so negovoto gledawe na umetni~koto. Vo odnos na vkupno sedumte filmovi koi{to Tarkovski gi snimi, filmskta teorija i komentarite za negovite dela daleku go nadminuvaat po obem negoviot filmski opus. Re~isi po pravilo, za nego i negovite filmovi e prisutna ili lebdi kontroverzata. Od bezrezervnata naklonetost kon negovoto delo, do somne`i vo smisla na negovata ezoteri~na umetnost. Tarkovski be{e svesen za svojata pozicija vo filmskiot svet, znae{e deka etiketata na ekstravaganten, pa i aroganten re`iser, mu ja lepea po sekoj negov snimen film. No, toj ima{e vgradeno silen odbranben mehanizam. Za nego apstraktnoto razmisluvawe sekoga{ vode{e kon akumulacija na ~uvstvata, koja proizleguva{e od dlabokata verba vo apsolutnata sila na umetnosta. Zatoa i ne se gri`e{e mnogu kako publikata }e reagira na negovite filmovi, go zagri`uuva{e toa {to negovata rodna Rusija go obvinuva{e deka se odvoil od stvarnosta. Zatoa poslednite 4 godini od `ivotot i svoite posledni dva filma gi od`ivea i snimi vo Berlin, Italija, i Pariz, a duhot mu lebde{e nekade na istok, vo Rusija. Negovite prijateli i poznajnici velat deka te{ko se snao|al i vo svojata tatkovina no, u{te pote{ko vo zapadniot svet. Tragaweto po vistinskata umetnost Tarkovski go napravi zalo`nik na sopstvenata narav i me~taewe. So godini ne mo`e{e da kontaktira so svojot tatko Arsenie, poet koj mu vdahna tolku mnogu sila da vleze vo kostec so zamkite na poetikata. So godini ne mo`e{e da go vidi svojot sin, od koj crpe{e energija za svoite filmovi. Kako ovie ,,bolesti" na duhot da pominaa vo negovoto telo, tuberkulozata i rakot go razjadoa, studeniloto, tolku prisutno vo negovite sliki, se preseli vo negovite beli drobovi i negovata du{a. No, fascinacijata koja proizleguva{e od negovata dlaboka introspekcija i humanost, od negovata ogromna vnatre{na proniklivost, ostana da zra~i kako planetaren oreol na ubavinata.


Филмографија и награди

Stalker

Ивановото детство, 1962 Андеј Рубљов, 1966 Соларис, 1976 Огледало, 1976 Сталкер, 1979 Носталгија, 1983 Жртување, 1986 Прва награда во Венеција во 1966г. За “Детството на Иван” Златна палма во Кан во 1986 г. зa “Жртување”.

Животот фатен како сон (Рекоа за Тарковски)

Ингмар Бергман, шведски режисер Првиот филм на Тарковски на мене делуваше како чудо. Одеднаш се најдов на прагот на собата за која немав клуч, собата во која одамна сакав да влезам, а во која Тарковски се чувствуваше сло! боден и сигурен. Се најде човек кој умееше да да го изрази она што постојано копнеев, а не успеав. Тарковски е голем мајстор на фил! мот, творец на новиот органски филмски јазик, кој му овозможува! ше да го фати животот како сон. Ерланд Јозефсон, шведски актер, кој играше во "Жртвување" Беше интелектуалец со висока интелигенција , но владееше и со други инструменти, извонредно развиени. Акира Куросава, јапонски режисер Беше низок, слаб, а чинам , по малку болникав, извонредно интели! гентен и прониклив. Ме потсетуваше на Тору Такемицу (композито! рот на Куросава, гениј и аксет, н.з.) Тарковски кој обично не пие, таа вечер испи малку повеќе, ја исклу! чи музиката што свиреше во ресторанот и гласно почна да ја пее темата на самурајот од "Седумте самураи". И јас гласно пеев со не! го. (Од вечерта, по проекцијата на "Соларис" во Москва, специјално за Куросава) Лејла Александер, филмска торетичарка, асистентка и преведува! чка за време на снимањето на филмот "Жртвување" Ми велеше: "Ако сакаш нешто да постигнеш во уметноста, ако са! каш да научиш да правиш добри филмови, не биди безлична, не плаши се од заменката ЈАС". Кшиштов Зануси, режисер Иако зад себе остави монументален свод од филмови, во извесна смисла се изрази себеси во потполност, го заврши сето она што му беше предодредено, понекогаш, си мислам ! би можел тој уште... Андреј Кончаловски, режисер, сценарист на "Рубљов" Чувствувам дека конфликтот кој не раздели, продолжува и сега. Зборувам за творечки конфликт. Ми се чини дека е обесхрабрува! чки претенциозен.... Тарковски беше роб на својот талент. Едуард Артјомов, композитотр кој работеше на "Соларис", "Стал! кер" и "Огледало". "Иако смртта го зема неговото тело, со нас остана неговата душа на која и е судено долго патешествие по алгите на вселената и пла! нетата Земја...."

Секој дар е жртва (Од филмскиот опус на Тарковски ) “Жртување” ...Знаеш, понекогаш ми се чини дека, ако секој ден, во едно исто време правиш една те иста работа, како ритуал, систе! матски и без промени, светот ќе се промени, Верувај дека ти е дадено, и ќе ти биде дадено. Не плаши се. Смртта не постои, постои страв од смртта. Секој дар подразбира жртва. Резултатот на сите поетски стремежи толку е далеку од авторот, што едвај можеме да веруваме дека тоа е вештачка креација. “Огледало” Поетот треба да ја предизвика духовноста, а не да го обрабо! тува идеопоклонството. “Соларис” Незнаењето за смртниот ден не прави бесмртни. Животот е чекање. На што? На ново чудо.

Нема белки да умрам?! (Од Дневникот на Тарковски, 15 декември 1986г., две не! дели пред да почине) ,,Хамлет, цел ден сум во кре! вет. Не станувам. Болки во долниот дел од стомакот, во грбот. Нервите исто така. Не можам да ги мрднам нозете, некакви јазли. Многу сум слаб. Нема белки да умрам?! А, Ха! млет? Но, сега веќе немам си! ла за што и да е. Ете во што е работава...”

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

55


МУЗИКА

Стотројка Слободна мисла „20 години слободни“ е мотото на култното македонско музичко радио „Канал 103“, кое претстојниот викенд со целодневен спектакл во МКЦ ќе го прослави големиот јубилеј

Од Игор Ивковиќ

RADIOTO PO^NA da zra~i na 1-vi maj 1991 godina. Za nekogo toa be{e mnogu simboli~en den (den na trudot), za nekogo obi~na data koja }e ostane vo se}avawe za mnogu generacii. Taka i se slu~i. Denot koga po~na da emituva programa „Kanal 103” ostana za pametewe za mnogu bendovi, muzi~ari, artisti, akteri, re`iseri, mladi revolucionerni novinari... kako eter koj proizveduva{e slobodna misla. „Kanal 103” iako samo fizi~ki smesteno vo Makedonskata radio televizija, toa be{e i ostana imuno na site politi~ki i ideolo{ki vlijanija. Uspea vo osnovnata namera da se nametne ne samo kako radio, tuku kako sevkupno novo kulturno dvi`ewe vo Makedonija. Vo izminatite 20 godini, „Stotrojka” promovira{e novi muzi~ki vrednosti, progresivna umetnost i slobodna misla. „Idejata poteknuva od toga{noto rakovodstvo na Makedonsko Radio. Sto i tretata frekfencija (rezervna ili probna frekfencija na MRT) da bide iskoristena za nov vid na programa, nekoj vid na gradsko radio. No sostavot na lu|e koi go zaposednaa ovoj mediumski prostor, nametnaa specifi~na koncepcija i identitet, „Stotrojka” i denes e muzi~ko-subverziven medium ~ija osnovna koncepcija e da promovira sloboda na izrazuvaweto, muzi~ki vrednosti i kultura na `iveewe” raska`uva re`iserot Igor Ivanov Izi, koj be{e del od osnovaweto na „Stotrojka”. Toga{niot urednik na makedonskoto radio, Slobodan Чa{ule, veli deka idejata za u{te edno muzi~ko radio vo Makedonija,

56

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

prerasnalo vo muzi~ka progresivna sila. Se}avaj}i se na po~etocite, Slobodan Чa{ule neodamna ni raska`a nekolku anegdoti: „Radio 103” na samiot po~etok be{e samo muzi~ko. Eden den, edna mlada avangardna grupa lu|e, re{ija da i priredat na Makedonija „orsonvelsko” iznenaduvawe. Deka „Belo dugme” doa|aat, no navodno granicata bila zatvorena... i, navdno, Makedonija e vo voena sostojba.” raska`uva Slobodan Чa{ule, porane{en urednik na Makedonskoto radio. Sudbinata na „Stotrojka” vo izminatite 20 leta,

voop{to ne be{e lesna. Niduva{e na prepreki, zakani, zatvorawa, no stoi~ki izdr`a pred site tie predizvici. Opstana pred naletot i na komercijalata, pred ideolo{kite i politi~ki pritisoci. „103-ka” izdr`a kako nekoe „`ilavo kopile”. Taka jas go opi{uvam ova radio. Sakavme ednostavno da go zadr`ime radioto i naidovme na neverojatna poddr{ka od misle~kiot establi{ment vo Skopje”, veli Kostadin [urbanovski - [urbe, del od timot „stotrojka{i” od samoto osnovawe na radioto. Sa{a Pavlovi}, novinar


Manifest na „Kanal 103”

vo „Kanal 103” za po~etocite veli: „103ka otsekoga{ bila korektor na vkusot. Toga{ novata makedonskata muzi~ka scena i Kanal 103 se kreiraa sami sebesi i vlijaea edni na drugi. Promoviraj}i gi site mo`ni `anrovi, stilovi i pravci vo sovremenata muzika Kanal 103 spontano gi otvori vratite na muzikata koja ne mo`evte da ja slu{nete nitu na eden drug medium, a so taa muzika kako nus pojava se pretstavija i novite vrednosti.”„Kanal 103” izvr{i ogromno vlijanie ne samo na muzi~kata scena vo Makedonija, tuku i vo site „poinakvi od op{to prifatenata umetnost”. „Na svojot po~etok, „Stotrojka” be{e eden vid “noeva barka”, taa uspea da go so~uva i promovira najvrednoto od makedonskata muzika i vrz toj temel da ja izgradi novata makedonska muzi~ka scena, oslobodena od nepotrebniot baga` sozdaden vo prethodniot sistem. I po dvaeset godini, taa ostanuva edinstveniot vistinski komunikaciski kanal za promocija i poddr{ka na ovoj vid umetnost.” veli Igor Ivanov - Izi i na pra{aweto dali „Kanal 103” }e opstane vo idnina pred naletot na komercijalata, toj veli: „Pove}e od bilo koga porano, vo Makedonija egzistiraat kupi{ta odli~ni bendovi, strip, literatura, fotografija... Te{ko mi e da gi nare~am alternativa, zatoa {to za da postoi alternativa, potreben e establi{ment, utvrdeni kulturni vrednosti. Se raboti za progresivna umetnost koja te{ko se spravuva so na~inite da iskomunicira so javnosta, da iznajde prostor za promocija i plasman. Kanal 103, ova kulturno dvi`ewe na javen medium e mestoto kade ovie umetnici sekoga{ dobivaat, vnimanie i poddr{ka.” veli Izi. Za novinarot Sa{a Pavlovi}, „stotrojka” e: „svesno genetsko poremetuvawe i ne bil nikoga{ sroden so nabildanite komercijalni filozofii na industrijalizacijata na muzikata. Za nas, `ivotot e del od muzikata.” potencira Pavlovi}. Vo ime na progresivnata makedonska muzi~ka scena, koja i po 20 godini uspeva da dopre do pove}e generacii skopjani, „Kanal 103” na proslavata na 14 maj vo MKC }e gi pretstavi: “Mizar”, “T.B. Tra~eri”, “Bej D Fi{“, “String Forsis”, “Legijata”, “D’ Xon” i “Vselenskite buntovnici”, “Milko”, Karter, Robotek, “Disfilharmonija”, Devojka, “Fonija”, “Kanon” i mnogu drugi muzi~ari.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

57


ВОДИЧ

9 12 мај

15 мај

Коктел фест

„Отоманското наследство на Скопје“

Плоштад Македонија

Стара Чаршија

Po Vino fest, basker fest, pivo fest... ovaa sedmica Vi se nudi u{te eden sobir na plo{tadot Makedonija vo Skopje. Od 9-12 maj vo centarot na Skopje, }e se odr`i prviot „Koktel fest”. Vo ~etirite dena, predvideni za ovaa manifestacija, organizatorite predviduvaat celodnevni zabavi koi }e traat od 10 ~asot nautro do 01:30 po polno}. ]e se slu`at alkoholni i bezalkoholni kokteli, natprevari za barmeni, }e ima meksikanska i kubanska ve~er, egzibicii, muzi~ki performansi i u{te mnogu drugi iznenaduvawa. 15 мај

„Фестивал на илузијата“ Универзална сала – Скопје Za prv pat vo Makedonija, na 15 maj }e se odr`i „Festivalot na iluzijata”. Ona na {to nie sme naviknati da go gledame samo pred TV ekranite, kone~no i vo `ivo. Nepovtorlivite performansi }e gi imaat Mexik Kristijan od Makedonija i Igor Trifunov od Srbija. Pokraj niv }e nastapat i mnogu drugi magioni~ari, `ongleri, tan~eri i izveduva~i. Voditeli na ova nesekojdnevno {ou }e bidat Marin Babi} i Sa{ko Kocev, a kako ekskluzivna „`rtva” na iluzijata }e gostuva Elena Ristevska. Na 15ti maj, ne smeete da go propu{tite prisustvoto na eden poinakov tip na zabaven nastan koj sigurno nema da Ve ostavi ramnodu{ni. Del od sredstavata }e bidat donirani vo humanitarni celi za decata so posebni potrebi pri dr`avnoto sredno u~ili{te Sv. Naum Ohridski Skopje. Kartite se ve}e vo pretproda`ba po simboli~na cena od 150 denari. Po~etokot na ova {ou e zaka`ano za vo 18 ~asot.

58

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

Ovaa nedela, na inicijativa na Vasilka Dimitrovska, profesionalen turisti~ki vodi~ i arheolog, }e se organizira besplaten razgled na gradot Skopje so poseta na kulturno-istoriskite spomenici od otomanskiot period za koi ne se potrebeni vleznici. Planirana e poseta na Sultan Muratova xamija (so Saat kulata), Gazi Isa Begova xamija, Ishak Beg (Alaxa) xamija, star del od gradot (Kur{umli an, Bezisten, Suli an, ifte Amam, Kapan An, Daut Pa{in Amam), Skopskoto kulie, Mustafa Pa{ina xamija, Otomanskiot period na Skopsko Kale. Pokraj posetata Dimitrovska }e gi raska`uva najvpe~atlivite prikazni za ovie lokacii. Na krajot od pe{a~kata tura }e sledi degustacija na vinata od vinarijata ‘Kartal’ vo Bourbon Street vo stariot del od gradot, vo prijatna atmosvera zbogatena so muzi~ka programa. Nastanot e podr`an od Macedonia Vision, incoming programa za promocija na prirodno i kulturno nasledstvo, Travel trening centarot za obuka na profesionalni vodi~i.


18 мај

„Геноцид 21“  театарска претстава Na redovniot repertoar na Dramski teatar, na 18 maj e pretstavata „Genocid 21” rabotena po tekst na Qubi{a \eor|ievski, a vo re`ija na gostinot od Bugarija Vladlen Aleksandrov. Stanuva zbor za pretstava koja govori za padovi i porazi na edna civilizacija, koga krvnikot stanuva `rtva i obratno, za ~ovekovoto pokajanie. Glavnite ulogi gi tolkuvaat Rubens Muratovski kako Agamemnon i Jelena @ugi} kako Hekuba. Georgievski pretstavata ja posvetuva “na makedonskite majki, koi ra|ale po edno ~edo pove}e otkolku {to krvnicite mo`ele da potomorat”. „Genocid 21” e autopsija na eden zlostor. Forenzi~arski uvid vo mitologijata, vivisekcija na istorijata, kako polu`iv trup. Pletivoto na tekstot e vremeto, koe visi nikade vo bezvremieto, a boli sega i ovde. Ova e mo`ebi najhrabriot i sekako, najopstojniot uvid vo makedonsko gr~kata storija. 14 мај „Бал под маски“  опера Македонска опера и балет Vo ramkite na manifestacijata „Majski operski ve~eri” na 14 maj }e bide izvedena operata vo tri ~ina „Bal pod maski”. Dirigent na prestavata e gostinot od Italija, Vito Klemente, a kako solisti }e nastapat: Ivan Momirov, Cvetelina Vasileva, Niko Isakov, Marijana Pent~eva, site od Bugarija. Re`iserka na pretstavata e Ursula Harner od Avstrija. Prikaznata se bazira vrz istoriskiot nastan za ubistvoto na {vedskiot kral Gustav treti, koe bilo izvr{eno za vreme na eden maskenbal. Taa potencira deka postoi u{te edna bostonska verzija na pretstavata “Bal pod maski”. Taa bila napravena vo Amerika od strana na Xuzepe Verdi po zabranuvaweto na originalnata {vedska verzija od strana na vladetelite na evropskite monarhii koi se pla{ele da ne bidat trgnati od vlasta.

17 мај „Џентлмен“  концерт Клуб „Колосеум“

Predvodnikot na novata rege-generacija, Xentlmen, na 17 maj vo no}niot klub „Koloseum” }e odr`i samostoen koncert. Toj doa|a vo Skopje, vo organizacija na „Pasvord produkcija”, koi se vklu~ija vo negovata evropska turneja, na koja toj go promovira negoviot najnov album nasloven „Diversiti”. Qubitelite na rege zvukot, imaat odli~na mo`nost da pominat edna ve~er so ekskluzivniot Xentlmen.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

59


ЖИВОТ И СТИЛ

I predmetite imaat du{a. I tie mo`at da produciraat emocii, da iska`uvaat qubov, gnev, omraza, pla~ewe. Potrebno e samo dobro da poglednete vo niv i tie }e gi spodelat svoite ~uvstva so vas. Vaka bi gi protolkuvale ovie neobi~ni fotografii, koi se retko umetni~ko delo i fakt deka umetnosta ne poznava granici.

Koj bi pretpostavil deka klincite mo`e da bidat dramati~ni? Nevoobi~aeno e da se pogledne kakov e `ivotot preku najobi~ni klinci. Toa e pove}e od umetnost.

60

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk


Ovie fotografii se napraveni od umetnikot Vlad Artazov, koj uspe{no se obidel da gi pretstavi ~ove~kite emocii preku klincite.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

61


СПОРТ/БОРИС БУМ БУМ БЕКЕР

Тенис во стилот „или ич или брич“ Тенисерот Борис Бекер секако е еден од најнеконвенционалните германски спортисти. Животот вон теренот преполн со актерки и модели, деца признати и непризнати. Германецот не остави друг да пишува книга за неговото бурно минато. Напиша автобиографија под наслов Augenblick, verweile doch или „Момент што се развлекува, но“. Англичаните не се мачеа да го одгонетнат насловот. Книгата ја објавија со едноставен наслов „Играчот“. Подговтува: Мирослав Николовски

BORIS BEKER E roden vo 1967 godina vo grat~eto Lajmen vo toga{na Zapadna Germanija. Negoviot tatko Karl Hajnc Beker, arhitekt, po sopstven proekt izgradi teniski igrali{ta na koi sinot Boris proodi. Ne{to sli~no se slu~i vo Belgrad kade negoviot, podocna kuma{in, Boba @ivoinovi} proodi na terenite na Crvena Zvezda vo Belgrad. No za razlika od Boris, na Boba tatkoto samo gi odr`uva{e zvezdinite igrali{ta, a `ivee{e vo edna sobi~ka vo klubskite prostorii. Talentot, mo`nosta 12 ~asovi dnevno da se igra tenis, vrodenata `elba za pobeda od B.B. naspravi najuspe{en teniser na Germanija na site vremiwa. Na 17 i pol godini Beker najavi probiv vo svetskata teniska elita so pobeda na trevnatite tereni na Kvins Klub. Samo dve nedeli podocna ovoj uspeh go povtori i na vo Vimbldon i se do 1989 godina be{e najmladiot teniser na svetot koj triumfiral na eden gren slem.

62

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

Uspesite koi gi zapo~na na trevnatite tereni vo Anglija se odraz na negoviot stil na igra koja ima prednost na brzata trevnata podloga. Silen servis i molskavi~en volej, dva udara eden poen. Za Beker ne postoe{e beskrajna razmena na poeni, tuku samo nekolku udari, odnosno kako nie vo Makedonija bi rekle „ili i~ ili bri~”.

Servis volej igrata be{e pri~ina da dobie prekar Bum Bum Beker. Beker ne be{e vo prednost samo pri svoj servis. Pri priemot na servis stoe{e tolku dlaboko vo terenot {to rano ja pre~ekuva{e topkata pa protivnikot nema{e vreme da izleze na mre`a, a riternot spored nego be{e nare~en Beker Bloker. Za vreme od 16 godini aktivno


Beker i Angela Ermakova

igrawe Beker stana trikraten pobednik na Vimbldon (1985, 1986 i 1989), dva pati pobedi na Otvorenoto prvenstvo na Avstralija (1991, 1996) i edna{ na Otvorenoto prvenstvo na SAD (1989). So Mihael [tik donesoa pobeda vo Devisoviot Kup za Germanija, a osvoija i zlato vo dvojki na Olimpiskite igri vo Barselona 1992 godina. Zaedno so Borg, Nadal, Federer, Sampras, Konors, Lendl, Mekinro i Agasi, Boris Beker e vo grupata od 9 teniseri koi vo nastapi na turnirite imaat pove}e od 80 procenti pobedi vo odigranite me~evi. Beker vo profesionalnata kariera zaraboti 25 milioni dolari. Kolku za sporedba vo pogled na teniskite nagradi na turnirite toga{ i sega, ovie pari Novak \okovi} gi zaraboti samo za 130 dena ovaa godina. No Beker po zavr{uvaweto na karierata ne prestana da zarabotuva pari. Oformi svoja fabrika za sportska oprema VOLKL, ima sopstvena onlajn TV stanica, a be{e i komentator na BBC na Vimbldon 2009 godina.

Kakov {to be{e temperament na teniskite tereni, takov be{e Beker i vo privatniot `ivot, poln so zabavi privle~ni manekenki i akterki. No od site ubavici, pegavo `oltiot sinook Germanec vo 1993 godina se o`eni so mulatkiwata so temen ten, dizajner i akter Barbara Feltus. Crnata `ena na germanskiot idol gi {okira konzervativnite negovi obo`avateli. A vo [tern bea objaveni fotografii na koi dvojkata pozira{e soble~ena. Barbara nabrgu mu go rodi prvoto dete Noa Gabriel krsteno spored negovite

prijateli Janik Noa i Piter Gabriel. No po dobivaweto na vtoriot sin Elias, Barbara se preseli vo Majami, a so razvodot dobi staratelstvo na decata i 12 milioni dolari izdr{ka. Vo 2001 godina Beker soo~en so tu`ba i DNK test ja prizna }erkata Ana koja ja dobil kako rezultat na edna pijanka vo London i kratkotraen seks so modelot Angela Ermakova. Bekerovoto burno bra~no pate{estvie prodol`i so veridba so Aleksandra Mejer Volden, }erkata na negoviot menaxer no oficijalno ne se o`eni. A poslednata negova qubov e modelot od Holandija Lili Boris Beker Karsenberg, koj mu go donese so soprugata na svet i ~etvrtoto dete so Lili Kirsenberg ~etiri imiwa Amadeus Benedikt Edli Luis. Beker mu be{e kum na jugoslovenskiot teniser Boban @ivoinovi} koga vo 1991 godina se o`eni so Lepa Brena. Deka kumstvoto ne e voda Beker na najdobar na~in potvrdi 9 godini podocna koga od zemunskiot klan be{e kidnapiran negoviot sin Filip. Baraniot otkup od eden milion marki go plati Beker vo celost, a maloto kum~e Filip be{e vrateno na Boba i Brena.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

63


foto: Andrej Ginovski

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Сецко Човек од градот со кого секогаш имало добар муабет. Гитарист со уникатен стил и посветеност што плени. Му се восхитуваат генерации музичари, гитаристи и фанови на неговите групи. Отправник на возови во „Македонски железници“ и страстен колекционер на ретки гитари од Васко Марковски

NEGOVATA POJAVA denes ne e javna, tolku kolku {to be{e nekoga{, koga go sre}avavme po mestata kade {to se sobira{e skopskiot andergraund. Osven koga e na scenata. Sepak, ima mnogu lu|e {to go postojano go ~uvstvuvaat blisku, o~ekuvaj}i {to }e bide slednoto ne{to {to }e izleze od negovata muzi~ka opservatorija. Lik od gradot so koj pominale ubavi denovi, ~ovek na kogo mu se voshituvale i mu se voshituvaat nekolku generacii muzi~ari, gitaristi, qubiteli na kni`evnosta i fanovi na negovite grupi. Secko. Dobriot duh od \or~e, mestoto kade {to mu e zasekoga{ zaboden edniot kraj od {estarot. Sedime i razgovarame piej}i temen ~aj. Sredba koja {to odamna posakuvavme da se slu~i. Pominaa mnogu godini od probite vo gara`ata na

64

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

nivnata baraka vo \or~e 2, vo po`arnikarskoto dom~e na dvaesetina metri od nivniot dom - mestata kade {to po~na sé: prvite probi na „Last Ekspedi{n". Pred o~ite ni idat Secko, (brat mu) Enko, Idriz i Xuk, ~etvorkata za {to nabrgu }e po~ne da zboruva Skopje, bendot od \or~e, koj se drzna da napravi pank-viduvawe na pesnata od vovednata {pica na Branko „Kockica", ve}e odamna, vo 1985/86, na edna od toga{nite pompezni proslavi na Denot na mladosta, 25 Maj. Pominaa mnogu godini od toga{. Se menuvaa peja~ite.. si zamina Xukot, dojde Dime, temperamentniot „bubwar" so koj vlegoa vo brzite {ini. Gi sledevme re~isi site svirki, me~taej}i od srce za denot koga }e gi stavat na album, barem kaseta, pesnite kon koi neguvavme

nekakov kult: „Pesna za pesot", „Tr~aj", „Kabala" - remek dela na nivnata razli~nost, pevlivi, a so filozofski tekstovi. Kone~no, zad mikrofonot zastana Enko - ne{to {to posakuvavme da se slu~i, iako go dobija najdobriot mo`en peja~, a zagubija odli~en basist - virtuozot od „Tr~aj". Neverojatno lesno se vklopi i Ognen, kako vtor gitarist.. vreme koga mo`evme sekojdnevno da gi gledame nivnite probi, koga be{e dovolno da prati{ dete {to se vozika so to~ak niz malo - da slu{ne dali nekoj sviri kaj germanskite baraki. Pomnaa 25 godini. Zad nego se osum albumi - tri so „Ekspedi{n", proektot „Eksik" i ~etiri so „Muger Fuger". Vo kompjuterot se matricite za pettiot. Sedime vo negoviot dom vo


поддржано од

Kapi{tec, vo prostorot ispolnet so negovite }efliski sobirani zbirki - gitari, zasiluva~i, pedali, snima~i, mikrofoni. Sekoe par~e prikazna za sebe. Gi razgleduvame i slu{ame kako stastno zboruva za sekoe od niv. Sekoja gitara - pleni so svoj unikaten temperament. Sporedeno so avtomobilite, kako {to ni gi opi{a, me|u niv }e najdete glomazen, izdr`liv „fiat", „ford mustang", sna`ni amerikanski sportski koli so 1.000 kowski sili, mikrofoni kakvi {to ima na govornicata vo britanskiot Parlament, zasiluva~i kakvi {to koristele Xorx Harison ili Erik Klepton. Kompjuterot e postojano vklu~en. ]e prosurfa za da ni poka`e nekoe novo „par~e" po koe me~tae, a vo fon odat „traki" od noviot album na „Muger Fuger", za koj avtoritet kako Goran Trajkovski veli deka e zrel i otka~en, kako da e album na „Ken", legendite na germanskiot kraut-rok. Go barame Gorazd ^apovski, liderot na „Mizar", ~ovekot koj, kako vo indijanski ~in na pobratimuvawe, re{i svojata kultna gitara „Kramer", so koja gi snimi albumite na „Mizar" i na „Kismet" da mu ja otstapi nemu, koga stana prete{ka za negoviot 'rbet, prepoznavaj}i vo nego ~ovek kaj kogo }e bide vo vistinski race. „Secko e ~ovek {to sekoja post-pank scena mo`e da go posaka. Primaj}i gi najdobrite vrednosti od post-pank erata, Secko e mo`ebi najdobriot gitarist {to ova podnebje mo`e{e da go rodi. Sekako tuka se i ~ove~kite vrednosti, koi se na najvisoko moralno i ~ove~ko nivo. Nikoga{ nema da gi zaboravam na{ite dru`ewa niz skopskite kafani, karanicite za politika, muzika i burniot period od krajot na 80-tite i po~etokot na 90-tite godini - edno burno vreme koga na{ite mlade{ki ideali se rasprsnaa kako meur od sapunica. Razmenata na na{ite gitari be{e poteg koj se grani~i so zaemno po~ituvawe, na dvajcata temperamentni post-pankeri", se se}ava Gorazd. Dovolno e da slu{nete samo eden negov akord, za da ja sfatite negovata razli~nost, goleminata na negoviot li~en gitarski sistem. Dovolen e samo eden akord, za da ve stane, da otidete do drugiot kraj na domot, po gitarata, da probate da otkriete barem nekoja ~krtka od negovata majstorija. Za Ognen Mangarovski, dolgogodi{en prijatel i gitarist vo „Last Ekspedi{n" i „Muger Fuger", Secko e ~ovek koj imal i sè u{te ima ogromno vlijanie na mnogu lu|e koi se zani-

Gorazd ^apovski

Ognen Mangarovski

Igor Stojanovski

mavaat so rokenrol, kako {to imal i vrz nego ve}e dvaeset i ne{to godini, od vremeto koga bil pokanet da dojde vo „Ekspedi{n" kako vtor gitarist. „Mo`e{ da zamisli{ kakov {ok be{e za mene toa!? Bev voodu{even {to sviram pokraj nego. Vo toj period mnogu me potse}a{e na Xoni Mar od „The Smiths" - gitarist bez sola`i i sli~ni davewa, so unikaten stil na trzawe - prirodno tremolo. Ubavina. Toj verojatno i ne e svesen kolku lu|eto u~at od nego. Vistinski u~itel, poln so informacii. Da ne zboruvam za negovata kolekcioner-

ska pasija - nema postrasten kolekcioner na gitari i poja~ala od nego, i poznava~, isto taka, {to e mnogu va`no. So „Muger", poka`uva deka znae da se nosi so vremeto, na najdobar na~in. Ednostavno ka`ano, Secko e urbana legenda". Za vlijanieto vrz pomladata generacija, svedo~i Igor Stojanovski, muzi~ar od pomladata gerneracija, ~ij muzi~ki vkus se formiral pod vlijanie na „Last Ekspedi{n", denes sorabotnik na proektite na Secko. „So nego muabetot za muzika sekoga{ vi odi. Rastev vo devedesetite, vo sredina koja{to fizi~ki be{e prili~no zatvorena, no, vo vreme koga na{ite bendovi voop{to ne zaostanuvaa, po nitu edna osnova. Eden od niv be{e 'Last Ekspedi{n', a 'Izgubeni likovi', definitivno, e album koj najmnogu sum go slu{al - album so antologiska vrednost. Najspecifi~noto kaj Secko se negoviot pristap vo sozdavaweto muzika - negovata kompletna posvetenost, aleternativnite gitarski {timovi i posvetenosta na muzi~kite instrumenti, gitarskite efekti i opremata za snimawe, koja spa|a vo kategorijata 'vintejx'. Vo na{ata sredina definitivno e te{ko da odr`i{ kontinuitet na rokenrol scenata, a dokolku nekoj lik ima kontinuitet vo svojata rabota kako muzi~ar, toa e sigurno Secko". Bi bil necelosen sekoj obid da se opi{e Secko, ako se zadr`ime samo na muzikata, bendovite, gitarite. Re~isi isto tolku vreme kolku {to se zanimava so muzika, od 1985-ta Secko e i `elezni~ar, otpravnik na vozovi - „komandant" na `elezni~ki stanici, po stapkite na tatko mu, ~i~ko Feriz. Se ~uvstvuva ubavo {to e istovremeno i `elezni~ar. @elezni~arite, vozovite i {inite, kako {to veli, se golema {kola i radosen e {to se del od negoviot `ivot, isto kolku {to ì se raduva i na muzikata. „Sre}en sum poradi muzikata. Muzikata se poka`a kako mojot najdobar psihijatar sive ovie godini. Isto e i so `eleznicite. Tamu, vo tie krugovi vo koi se dvi`at navidum 'prosti' lu|e, }e ~ue{ mnogu mudrosti, ka`ani so golema ednostavnost. Vo edna re~enica }e ti ka`at ne{to za {to nema da ti bidat dovolni ni pet dena razmisluvawe. Sre}en sum {to kolku {to sum dobar kako gitarist, isto tolku sum dobar i kako `elezni~ar", ni re~e Secko kompariraj}i gi na{ite `ivoti so `ivotite na likovite od Dostoevski, omileniot kni`even guru u{te od vremeto na probite vo \or~e.

forum.mk | 13 мај 2011 | ФОРУМ

65


ФИНЕСА

Кабадаја од Кристина Озимец SEDNUVA BITOL^ANEC na „[irok sokak” na kafe, doa|a kelnerkata i go pra{uva {to }e se napie. „Napraj mi edno kafe ma~e, crno kako mene, slatko kako tebe”. Kelnerkata za~udena, so krenata ve|a zaradi fintata, sepak mu pravi kafe kakvo {to pora~al. Srknuva od kafeto kabadajava, ja puli popreku i ì veli: „Ti mori, mnogu se precenva{!”... Sekoja poseta vo Bitola me u~i po ne{to novo. Poslednata, me nau~i {to bilo toa kabadajluk. Pri slu~ajna sredba so eden bitol~anec, frizer po profesija, razbrav za potpolnoto zna~ewe na kabadajata. Toj mora da bide strogo bitolska individua od ma{ki pol, koja zaludno se obiduva da sozdade percepcija na „fraer~ina” za sebe pred ostatokot od opkru`uvaweto. Klu~no za kabadajata e toj da bide nevraboten! Ako raboti, nema da bide potpolen kabadaja, bidej}i lu|eto nikako ne smeat da znaat od kade mu se parite, a toj sepak treba da gi tro{i. Ima i nekoi isklu~oci kaj kadabajlukot. Toj ponekoga{ smee da ima rabota, no ako zema 15 iljadi plata, mora sekoj mesec da tro{i po najmalku 25 iljadi denari, i site lu|e koi go poznavaat da se pra{uvaat od kaj mu se tie plus 10 iljadi. Kabadajata mora da odi po najmalku {est pati na den na kafe na [irok sokak, bidej}i negovoto vreme se meri vo kafiwa. Kolku ispieni kafiwa, tolku pove}e laf muabeti, i u{te tolku pove}e falewe za toa kako negovata kola e najdobra, negoviot motor e najbrz i na krajot, kako negovata devojka e najubava i najzgodna. Kabadajlukot nikako ne mo`e da me predomisli za Bitola. Gradot na konzulite e preubav. „[irok Sokak”, srceto na gradot, `ivee od rano nautro pa se do docna vo no}ta i e prepoln so lu|e. Ovde se nao|aat najstarite i najubavite gradbi vo gradot, koi go krasat u{te od tursko

66

ФОРУМ | 13 мај 2011 | forum.mk

vreme. Restoranite, kafuliwata i klubovite, teatarot, galeriite vo sekoe doba od denot se prepolni. Festivalite, koncertite i teatarskite pretstavi za bitol~ani se na dnevnata agenda. Saat-kulata i parkot okolu nea pridru`eni od zvucite na gitara i stari rok pesni gi privlekuvaat najmladite. Potsetuvaat na vremeto i negovata nepovratnost. Vo Bitola, vikendov se oddr`a i 13 -ot Internacionalen festival na monodrama. Bitola, kako retko koj grad vo zemjava, `ivee... Sepak, prikaznata za kabadajlukot me natera da pomislam deka Makedonija ti bila prepolna so nego. Vo dr`ava kade sekoj tret ~ovek e siroma{en i cenite na se {to bi vi padnalo na pamet za da go kupite, intenzivno rastat (a ne gledam deka nekoj ne{to posebno se buntuva okolu toa), barovite i kafeanite se prepolni. Sekoj den. Imame 350.000 nevraboteni, a u{te nikoj ne umrel od glad...e toa e za vo Ginis! Vsu{nost kabadajata, da ne ti bil od Bitola. Toj izgleda e od Skopje, od tuka od tamu, od sekade i od nikade, ama ete, se dosega, ne sum go znaela terminot na vakviot tip na

bezdelni~ewe i badijal~ewe. Da ne se razbereme pogre{no... Monmartr, Skadarlija, Debar Maalo... U`ivam vo boem{tinata i nejziniot nekonformisti~ki i individualen pristap, no `iveeweto na odreden svoj, unikaten na~in, ne bi trebalo da se dovede do nivo na apatija, dosada i bezzna~ajnost. Posetata vo Bitola me potseti deka ednostavno postojat lu|e koi otkako sami si predodredile deka se najdobri i si znaat dovolno, ne mo`e nikoj na svetov da gi razubedi poinaku. [to bi rekle postarite: „na nekoj mo`e{ so sila da mu zeme{, a da mu dade{ ne mo`e{“. A takvi vo Makedonija ima mnogu. Kako dr`ava mo`eme da u~estvuvame vo bilo koj svetski natprevar za „butkawe yid so glava”, i }e bideme sigurni pobednici. Sekoj pat... Te{ko e da se razberat lu|e koi se ocenile sebe si kako najdobri... najdobri umetnici, dosadni politi~ari, “uber alles” novinari, najdemokrati, najdobri prijateli, najdobri qubovnici...site ovde se „najdobri”... Za{to ako si najdobar, toga{ toa e tvojot limit. Ne mo`e{ da odi{ napred, ne mo`e{ da nau~i{ ni{to novo. Ograni~en si...isto kako kabadajata...



292_20110520