296_20110617

ГОДИНА VII | БРОЈ 296 | 17.06.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

ГОДИНА VII | БРОЈ 296 | 17.06.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 296 | 17 јуни | 2011

11 БУНТ ПРОТИВ БРУТАЛНОСТА

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova

ПОЛИТИКА 9 МАРТИН ОД КОЗЛЕ, АГИМ ОД ЧАИР...

15 КАМЕРОН И КЛЕГ ОД МАКЕДОНИЈА!

31 ГРЦИЈА НА РАСПРОДАЖБА

18 ВРЕМЕ НА ПРОМЕНИ НА БИХАЌКА 20 КОЈ ЌЕ ДОБИВА ДРЖАВНА ПЛАТА?

22 ИНТЕРВЈУ СО МАЈА ПАРНАРЏИЕВА ЗМЕЈКОВА, ДИРЕКТОР НА ФОНДОТ ЗА ЗДРАВСТВО ПРОЕКТОТ НЕВРАБОТЕНИ НЕ Е КАЗНА, ТУКУ ПРАВДА

34 ПРВИ ДЕСЕТ ЧЕКОРИ

26 КОГО КУПИЛ ФИРЕРОТ СВЕТ 28 УСПЕХОТ НА ЕРДОГАН: БЛАГОСЛОВ ИЛИ КЛЕТВА ЗА ТУРЦИЈА?

38 МИНИМАЛНА ПЛАТА ДО КРАЈОТ НА ГОДИНАТА 40 НЕМАШТИЈАТА ЕМ ГО РУШИ, ЕМ ГО КРЕПИ БРАКОТ 42 ИНТЕРВЈУ СО НАТАША ПЕТКОВА, ПРОЕКТ КООРДИНАТОР ВО ПСМ ФОНДАЦИЈАТА ПЕДЕСЕТ И ЧЕТИРИ ЧАСА БИЗНИС БРЕИНСТОРМИНГ КУЛТУРА

53 СРЕДБА СО ВИБКЕ ШТАДЛЕР, МЕНАЏЕР НА КУЛТУРАТА ЛИКОТ НА ПОСВЕТЕНОСТА 56 МЕДОВИНА И ЦРНО ПИВО 62 ЖИВОТ И СТИЛ ЛЕТНИ БИКИНИ ТРЕНДОВИ

ЕКОНОМИЈА 37 БИЗНИС ВЕСТИ 50 КОМПЕНЗАЦИЈА ЗА ПОДОБАР СОЖИВОТ

Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: ЛЕПИ 66 (ПОЛУ) МАТУРСКА

Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Qup~o Jolevski Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706

ТВИТОВИ

Аце ли е, не ли е

Ne minaa ni sedum dena, a mandatarot Nikola Gruevski doturi sol na lutite socijaldemokratski izborni rani i ja otvori „Pandorinata kutija” na pres-konferencii, soop{tenija, pa reakcii na soop{tenijata, pa reakcii na reakciite...Stanuva zbor, sekako, za po~nuvaweto na grade`nite raboti za postavuvawe na skulpturata „Voin na kow” na fontanata na plo{tadot „Makedonija”. [to, pak, kaj SDSM ja predizvika reakcijata deka se uslo`nuvala me|unarodnata pozicija na Makedonija, bidej}i za ~udo, kako i Grcite, i tie vo kowanikot go prepoznale Aleksandar Makedonski.

No bezbeli, vlasta e so poinakvi nameri pa diplomatski centralnata skulptura ja krsti „Voin na kow”, {to mo`e da navestuva i drugi vetrovi vo nadvore{nata politika, odnosno vo sporot za imeto so Atina. A, nie oficijalno ili ne, „kowanikot” }e si go vikame, Ace li, Pece li.., kako }e si posakame.

Ili, belkim, vo SDSM navistina ne mislea deka Gruevski }e se pi{mani i }e stavi pametnik na Branko Crvenkovski, od blagodarnost za pridonesot vo negovata petta izborna pobeda po red. A za da se slu~i, eve i toa, prvo mora da si zamine vo istorija, koja{to vodi preku politi~ka penzija, de.

6

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Кој го намести Љубета?

Najmalku trieset dena }e odle`i vo pritvor bratot Qube Bo{koski, otkako be{e uapsen vo akcija na „Alfite” vo centarot na Skopje, i otkako kaj nego bea pronajdeni 100 iljadi evra so koi spored obvinenieto nelegalno sakal da ja finansira predizbornata kampawa na svojata partija Obedineti za Makedonija.

A se razgoruvaat {pekulaciite deka stanuva zbor za odmazda na vlasta za{to Bo{koski vo svojata kampawa vetuva{e za nea apsaani, deka vo pra{awe se pari {to do{le „odnadvor”, a vo redovite na partijata na Qubeta ima somne`i deka vo pra{awe e mestenka od strana na eden poznat skopski restorater, demek kolega na Bratot.

Kako i da e, i kade da le`i vistinata, vo sekoj slu~aj itneresen }e bide raspletot na ovoj presedan vo makedonskite politi~ki priliki.

Сват за сват, телевизија за пратеничка група Fiat Canoski kako lider na PEI koja dobi tri prateni~ki mandata od kandidatskata lista na koalicijata {to ja predvode{e SDSM i dvajca so verifikuvan mandat koi porano se vodea na platniot spisok kako novinari vo televizijata na svatot na Canoski, Velija Ramkovski, A1 televizija, najvija deka }e formiraat prateni~ka grupa. I za toa, kako {to posvedo~i samiot Fiat, blagoslov dobile od Branko Crvenkovski komu mu vetile deka iako kako posebna grupa }e bile

од Серјожа Неделкоски

opozicioneri.

Taka se ostvari zamislata televizijata da ima svoja prateni~ka grupa. Otkako neposredno pred zatvoraweto na listite za {totuku zavr{enite predvremeni parlamentarni izbori, propadna idejata nekoi koi, isto taka, izminatite godini se pretstavuvaa kako novinari od medimite na ulicata „Pero Nakov” da bidat kandidati za pratenici od pomali opoziciski partii. Taka, iako ne se ostvari navodniot son na gazda Velija da stane premier, barem si dobi svatovsko-televiziska prateni~ka grupa.

Не почнува расплеткувањето на „Пајажина“

Deka 5-ti juni sepak na e 15-ti septemvri, pa zgora i so re~isi deceniska razlika, ili deka ne popusto „narodecot rekol prvo skokni, pa ka`i op”, najdobro se uveri Velija Ramkovski, pa mora{e na 14-ti juni da se pojavi pred sudijata. No, procesot be{e odlo`en do sredinata na narednata sedmica za koga }e se znaat preporakite na lekarite za zdravstvenata sostojba na nekoi od obvinetite.

Ova e tret neuspe{en obid da po~ne glavniot pretres vo slu~ajot „Paja`ina” i poradi zdravstvenata sostojba na nekoi od drugite 22-mina obvineti zaedno so Ramkovski vo slu~ajot „Paja`ina”, i ~estite odlo`uvawa, najverojatno i procesot }e se oddol`i, kako turska sapunica vo koja{to za naslovnata rolja pretendira advokatot Miroslav Vuji} koj be{e prvo kaznet so iljadarka (vo evra) za sledniot den da se potsmiri.

Оставки Se slu~i o~ekuvano na doma{nata politi~ka scena (poprvo bi rekle bina), golemite ribi, kako i sekoga{ {to biva da gi progoltaat pomalite. Kutrulija onie pajton partii koi po dolgoto iskustvo od raspraviite zaradi osvoenite pomalku glasovi otkolku {to im broi po{irokoto semejstvo, fatija priklu~ok so dvete matici. I, isto taka, o~ekuvano kako proleten do`dec po~naa da pa|aat ostavki na povredenite sueti i nerealni o~ekuvawa.

Noga povle~e Jovan Manasijevski od LDP, ~ij izboren debakl pretstavua{e i najgolemiot poraz na izborite, koga gi zagubi site prateni~ki mandati, pa za `al edna perspektivna politi~ka opcija narednite ~etiri godini nema da bide zastapena vo Sobranieto.

Po nego slede{e porane{niot minister za odbrana Lazar Elenovski od SDU, ambiciran za mesto pod politi~koto sonce me|u ~ekanot i nakovalnata, pa Filip Petrovski, komu ne mu ~inea nekolku lideri, pa na krajot i samiot sebesi ne si se bendisa kako partiski {ef. Rezultatite na pretsedatelskiot kandidat Imer Selmani i negovata Nova Demokratija, isto taka, pretstavuvaa golemo razo~aruvawe, po {to neminoven be{e iskreniot ~in na ostavka. Za drugite partii od albanskiot kampus kako DUA so 4.500 glasovi, NDU so 470 ili PDP so 272 glasa, nema informacii deka }e gi menuvaat rakovodstvata. Sepak, najgolema misterija pretsstavuva Evropskata partija na Makedonija koja{to ubedlivo so 130 glasovi e poslednata od site 18 na glasa~koto liv~e, ~ie rakovodstvo se ~ini e zadovolno od izbornoto postignuvawe i ne najavuva nikakvi promeni, barem ne dodeka gi pronajde onie {to glasale za nea.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

7

ПОЛИТИКА „Ние не сме партија“ politika@forum.com.mk

Мартин од Козле, Агим од Чаир... Време на промени на Бихаќка Кој ќе добива државна плата? Интервју со Маја Парнарџиева"Змејкова 8

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Đ•Đ”Đ˜Đ˘ĐžĐ Đ˜ĐˆĐ?Đ›

ĐœĐ°Ń€Ń‚Đ¸Đ˝ Од КОСНо, Đ?гиП Од Чаир... ĐœĐ°Ń€Đ¸Ń˜Đ° ДивитарОва TRAGEDIJATA koga mom~e go zagubi `ivotot pretepano od pripadnik na policiskite „Tigriâ€? kako vrela ma{a udri po ple}ite na vlasta koja prvi~no se obide da go prikrie slu~ajot i vrz opozicijata koja saka politi~ki da go zloupotrebi. Be{e toa tragedija koja od golemiot ognomet ne uspejaa da ja vidat nitu politi~kite partii, nitu mediumite, nitu slu~ajnite minuva~i. No, toa, isto taka e tragedija koja poka`a deka nitu edna partija, vlast, opozicija, mediumi nemaat sila da gi iznesat mladite na gradskite ulici za da ja iska`at svojata ogor~enost kako {to toa go stori silexistvoto koe se slu~uva{e ve~erta na 5-ti juni, no}ta po izborite.

Mladite lu|e ovde retko go poka`uvaat svojot revolt kon op{testvoto. Se pametat protestite na studentite i sredno{kolcite od krajot na 90-tite, koga protestiraa protiv voveduvawe na visoko obrazovanie na albanski jazik, koi imaa politi~ka pozadina. Neodamna bea onie bezzna~ajni sobiri koga studentskite lideri zastanaa vo odbrana na nivnite politi~ki mentori, poddr`uvaj}i go ili protivej}i se na Zakonot za visoko obrazovanie na ministerot Nikola Todorov. A, povodi za protesti imalo mnogu od mizernite uslovi vo studentskite domovi do nemo`nosta za vrabotuvawe. I nekako bevme

naviknale da gi prozivame mladite Sa{o od Centar, i Agim od Чair, i deka se intertni, nedovolno orgaDejan od Crni~e. Nekoi tvrdat deka nizirani, deka im nedostiga me|u kolonata protestira~i ima inicijativnost. Ne sme bile vo infiltrirani lu|e od dvete najgopravo! - i toa e najva`nata rabota lemi partii. Verojatno, politivo ovoj grozomoren nastan koj ~kite lideri nemaat `eludnik za u`asno potsetuva na ubistvoto na pove}e demokratija, pa pu{taat 15-godi{niot Grk, Aleksandros svoi puleni me|u mladite lu|e koi Grigoropulos koj esenta 2008 godina samo sakaat da povikaat da ne se be{e zastrelan od policaec na povtori policiskoto nasilstvo. ulicite vo Ubiecot na Atina. So Martin e vo ĐœĐťĐ°Đ´ĐžŃ Ń‚Đ° ĐşĐžŃ˜Đ° пОдраСйира denovi toga{ pritvor i ĐąŃƒĐ˝Ń‚ĐžĐ˛Đ˝Đ¸ŃˆŃ‚Đ˛Đž какО Đ˝Đ¸ĐşĐžĐłĐ°Ńˆ Đ´Đž Ń ĐľĐłĐ° mladite pred sud protestiraa treba da Ń Đľ Ойодини Са Đ´Đ° викно ĐłĐťĐ°Ń Đ˝Đž: ХтОп protiv odgovara za Са Đ˝Đ°Ń Đ¸ĐťŃ Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž! Đ˜ Ń‚ŃƒĐşĐ° ноПа policiskoto toa {to go пОНитичка ĐąĐžŃ˜Đ°, отнички продСнак, nasilstvo napravil, ĐşĐťĐ°Ń Đ˝Đ° ĐżĐžĐ´ĐľĐťĐľĐ˝ĐžŃ Ń‚: Ń Đ¸Ń‚Đľ Ń Đľ СгрОСони baraj}i no negovoto Од ŃƒĐąĐ¸Ń Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž на ĐœĐ°Ń€Ń‚Đ¸Đ˝ Од КОСНо ostavka od odnesuvawe ministerot za jasno Đ˛Ń€Ń Đ˝Đ¸Đş, Đ´Ń€ŃƒĐłĐ°Ń€, Ń ĐžŃ ĐľĐ´ ĐşĐžŃ˜ ĐźĐžĐśĐľŃˆĐľ Đ´Đ° vnatre{ni uka`uva йидо и ĐĄĐ°ŃˆĐž Од Ќонтар, и Đ?гиП Од raboti i deka e Чаир, и Đ”ĐľŃ˜Đ°Đ˝ Од Ќрничо kazna za potrebna policaecot. silna No, Grcija e civilna naviknata na {trajkovi. Ovde, kade kontrola na policiskite redovi mladinski protest e retkost, a koja }e go zauzda nivnoto samovolno toga{ koga }e se odr`i po pravilo odnesuvawe. Policijata treba da se bara politi~ka pozadina, za sfati deka ne e sila nadvor i nad prvpat mladite se samoorganiziraa zakonot, taa e ~uvar na zakonot i koristej}i gi socijalnite mre`i redot i taka treba da se odnesuva. poka`uvaj}i deka pretepuvaweto na Osven toa, seriozno treba da se Martin Ne{kovski ne e spiewe na pozanimava so toa koj se e del od du{eci izedeni od molci i skromen nejzinite redovi i kako se odnesuobrok vo studentskata menza. vaat nejzinite pripadnici.

Mladosta koja podrazbira buntovZatoa {to posle smrtta na Martin, ni{tvo kako nikoga{ do sega se ve}e ni{to ne e isto: nitu obedini za da vikne glasno: Stop za ognometot koj taa no} go para{e nasilstvoto! I tuka nema politi~ka neboto nad Skopje, nitu policijata boja, etni~ki predznak, klasna pokoja nepodnoslivo mol~e{e, nitu delenost: site se zgrozeni od ubimladite koi do toj den bea samo stvoto na Martin od Kozle - vrsnik, mladinci nezainteresirani za ona drugar, sosed koj mo`e{e da bide i {to se slu~uva me|u niv!

forum.mk | 17 Ń˜ŃƒĐ˝Đ¸ 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ

9

СЛУЧАЈ МАРТИН НЕШКОВСКИ

Бунт против бруталноста Смртта на Мартин за пр пат по дваесет години независна Македонија поттикна изблици на граѓанска свест и протести против полициската бруталност кои партиите веќе десетина дена залудно се трудат да ги оцрнат, обојат, присвојат. Македонија ја чувствува младата генерација и моќта на Фејсбук и Твитер

фото Андреј Гиновски

од Кристина Озимец

Protestite prodol`uvaat, najavuvaat demonstrantite

MARTIN NE[KOVSKI se u{te poka`uval znaci na `ivot koga istra`niot sudija e izvesten deka na plo{tadot Makedonija ima pretepano mom~e, izjavija za Forum od Kabinetot za odnosi so javnost na Osnovniot sud 1. Istra`niot sudija odlu~il da ne izleze na lice mesto, poradi toa {to teloto na mom~eto bilo premesteno, a so toa odlukata za toa dali }e izleze na uvid e negova.

Drugiot den, na 06.06.2011 nema mrtvo mom~e vo biltenot na MVR. Kontroverznata smrt na 22-godi{niot Ne{kovski koj be{e brutalno pretepan i ubien od pripadnikot na specijalnata edinica „Tigri”, Igor Spasov, za nadle`nite, utroto po izborite, kako da ne postoi. Okolu 14 ~asot novinarite ja pra{uvaat ministerkata Gordana Jankulovska za mrtvo mom~e na plo{tadot koe navodno bilo pretepano od Alfite

prethodnata no}. „Za takov nastan nemame prijava, no dokolku vie imate takvi informacii, ve zamoluvam da go prijavite nastanot za soodvetno da postapime”, odgovori taa. Podocne`nite informacii poka`uvaat deka vo vremeto koga e dadena izjavata na ministerkata, autopsijata na Martin e ve}e zavr{ena. Direktorot na sudska medicina, Aleksej Duma, izleze so kontradiktorni informacii za toa koga zavr{ila obdukcijata. Vo vtornikot na sedmi juni, za mediumite od negovata kancelarija tvrdea deka obdukcijata se u{te trae, dodeka podocna toj izjavi deka obdukcijata zavr{ila u{te vo ponedelnikot. Zo{to?, go pra{a Forum. „Podatocite od obdukcijata ekskluzivno ima pravo da gi dobie istra`niot sudija i toj so niv raspolaga”, odgovori toj. Spored nego istra`niot sudija gi dobil podatocite vo 13 ~asot vo

ponedelnikot. Vo prvata izjava nekade okolu 16 ~asot, portparolot na MVR, Ivo Kotevski re~e deka se u{te vo ministerstvoto ne e prijaven vakov slu~aj. „Nitu edno lice, nitu eden medium, ne dojdoa da prijavat vo MVR i na policijata da i pomognat pri rasvetlu- vaweto na ubistvoto na Ne{kovski”, re~e podocna portparolot na MVR, Ivo Kotevski. Od SVR Skopje za Makfaks, koj prv vo 16:08 minuti objavi deka na plo{tadot „Makedonija” na izbornata no} po~inalo mom~e, izjavija deka „mom~eto bilo doneseno od strana na 4 do 5 lica od plo{tadot, kade se odr`uva{e Basker fest, pred MEPSO, bidej}i spored uka`uvawata na svedocite, mu se slo{ilo. „Svedocite sakale da mu uka`at pomo{ bidej}i mu se slo{ilo”, bea to~nite zborovi ka`ani od SVR-Skopje. Dokolku kako {to tvrdi Kotevski, nitu eden svedok ne prijavil vo policija za ubistvoto na Martin Ne{kovski, toga{ koi svedoci i ka`ale na policijata deka na Martin mu se slo{ilo? Ako obdukcijata e zavr{ena vo 14:30 ~asot (kako {to izjavi Kotevski), toga{ zo{to vo 16 ~asot od SVR-Skopje za mediumite izjavuvaat deka mom~eto, spored prvi~nite informacii nemalo tragi na nasilstvo i deka mu se slo{ilo? Ova se samo edni od pra{awata koi gi povle~e kontroverznata smrt na Ne{kovski.

Ministerstvoto za vnatre{ni raboti, za{titnicite na gra|anite na Makedonija no i drugite institucii, vo slu~ajot na Martin si dozvolija mnogu nedore~enosti, dupki vo prikaznite, kontradiktornosti (i o~igledni prekr{uvawa na procedurite). Samata ministerka za vnatre-

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

11

{ni raboti, Gordana Jankulovska potvrdi deka slu`beni lica ostanale so mrtvoto telo na Martin, dodeka osomni~eniot is~eznal od nastanot. „Osomni~eniot zaedno so policiskite slu`benici Martin go fatile pod racete, go prenele vo neposredna blizina vo trevnatiot del na parkingot pred Mepso, kade mu uka`uvale pomo{ obiduvaj}i se da go reanimiraat. Osomni~eniot zaminal od mestoto i gi ostavil policiskite slu`benici da go obezbeduvaat i da ja ~ekaat ekipata na brzata pomo{, kade po nivno pristignuvawe od strana na doktor kaj Martin, konstatirana e smrt”, izjavi Jankulovska. Kolku e logi~no, eden osomni~en koj golem broj na svedoci go videle deka pretepal nekogo do smrt, da bide pu{ten da si otide od mestoto na zlostorstvoto, bez izjava i bez zemawe na li~ni podatoci? „Do momentot do izvestuvaweto na Institutot za sudska medicina, MVR nema{e potvrda okolu pri~inite za nastanuvaweto na smrtta.

Ka`avme i na prvata pres konferencija, edinstveno {to imavme prijava vo MVR, e deka slu~ajot se vodi kako „neznaena smrt “, re~e Kotevski na ova pra{awe. Policajcite, spored nego, ne go prijavile slu~ajot, bidej}i spored nivnite iskazi, tie ne go videle tepaweto.

Tuka povtorno logi~no se nametnuva pra{aweto dali dokolku slu`benite lica zate~at gra|ani pokraj mrtvo telo na ulica, }e go oslobodat li gra|aninot da si odi? Du{ko Stojanovski, profesor po kriminalistika na Evropskiot univerzitet za Forum izjavi deka ovlastenoto slu`beno lice trebalo sam da go prijavi nastanot, me|utoa po pretpostavka deka go fatila panika, toa morale da go napravat drugite slu`beni lica. „Ne e za opravduvawe postapkata, zna~i slu`benite lica na vnatre{nite raboti se dol`ni spored zakonot za krivi~na postapka da prijavat delo za koe se goni po slu`bena dol`nost. Gra|anite imaat ista takva obvrska, me|utoa ne mo`at da bidat sankcionirani ako ne prijavat. Vraboteno slu`beno lice e dol`no da go prijavi nastanot. Od celata situacija mene me raduva {to sepak na kraj, vistinata e edna edinstvena, i od nea ne mo`e da se bega, zatoa {to sepak istra`niot sudija odredi merka pritvor, }e se istra`uva deloto, tuka od tipot na propusti, materijalni dokazi na lice mesto i nemalo {to da se najde bidej}i ne e upotrebeno nikakvo

12

oru`je. Eventualno bi mo`elo da se bara utvrduvawe na nekoja od merkite na DNK, da se baraat nekoi tragi od `rtvata kon storitelot, bidej}i naj~esto doa|a do transfer na materija kon `rtvata i mnogu ~esto od `rtvata kon storitelot”, re~e Stojanovski. Toj dodade deka istra`noto dejstvie koe go rakovodi istra`niot sudija, vo konkretniot slu~aj koga e izvesten deka e pronajden mrtov ~ovek, pretpostavuva deka na baza na ona {to mu e ka`ano re{il da go prepu{ti uvidot na policijata, {to ne e grev i mo`e da se slu~i vo postapkata.

МЕЈНСТРИМ МЕДИУМИТЕ ПОТФРЛИЈА Mejnstrim mediumite potfrlija vo slu~ajot „Martin Ne{kovski”. Iako site mediumi imaa svoi ekipi na plo{tadot ili vo centarot na Skopje poradi celodnevnoto sledewe na izborite, nitu eden medium utrinata ne objavi za tepaweto do smrt na mladoto mom~e.

Drugiot den pove}eto redakcii bea za{emeteni od apseweto na Qube Bo{kovski, za koe mnogumina smetaa deka }e bide vest na nedelata.

Dali dokolku Makfaks i Netpres ne

СНИМКИ ОД УБИСТВОТО?

Na plo{tadot Makedonija ima kameri bukvalno na sekoj ~ekor. Mnogu od voznemirenite gra|ani na socijalnite mre`i denovive ostavaa stotici komentari za nedoverba kon policijata i barawa snimkite od okolnite kameri da stanat dostapni za javnosta, za da se vidi {to to~no se slu~ilo kobnata ve~er za Martin Ne{kovski.

Profesor Stojanovski za Forum re~e deka na javnosta ovie barawa ne mo`e da i se ispolnat.

No, zatoa snimkite mo`e da bidat dostaveni do nadle`nite instanci. „Javnosta ne mo`e toa da go bara, govorime za ~ovekovi prava i slobodi i ne treba da gi kr{ime.

Samoto postavuvawe na kameri e diskutabilno, Edna od kamerite na plo{tadot jas kako eks policaec i Makedonija, koja se nao|a vo neposredna ~ovek koj predava krimi- blizina od mestoto na ubistvoto nalistika gi opravduvam, zatoa {to toa se pravi so cel na podigawe na bezbednosta na izlegoa so informacijata za site gra|ani. Ako imame zadni mom~eto i socijalnite mre`i nameri }e se pla{ime od kamerite, Fejsbuk i Tviter ne povikaa na ako se dvi`ime bez lo{i nameri protesti, denes Makedonija }e nema {to da se pla{ime od tie znae{e koj e Martin Ne{kovski? kameri. Uvid vo kamerite osven Komunikologot Sead Xigal veli onoj koj gi postavil mo`e da ima deka ova e definitivno pra{awe za samo nekoja nadle`na instanca, a diskusija. „Postoe{e silna komunitoa se istra`niot sudija, odnosno kaciska sprega so faktorot svedoci javniot obvinitel”, veli na nastanot i mislam deka povtorno Stojanovski. samo }e be{e pra{awe na vreme koga istata informacija }e be{e disperzirana niz socijalnite mre`i. Kako i da e, se poka`uva deka odgovorni mediumi vo sprega so

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

konstruktiven gra|anski aktivizam i anga`iranost e najdobra formula za dr`ewe vo budnost i povikuvawe na odgovornost na instituciite”, veli toj. I dodeka CNN ili Al xezeira vo sekoj moment od svojata programa se vklu~eni na Tviter, a preku toa ostvaruvaat direktna komunikacija so svoite gleda~i i situacijata na teren niz celiot svet, makedonskite mejnstrim mediumi za smrtta na Martin objavija duri vo vtornikot. „НЕ СМЕ ПАРТИЈА” Samo momenti po vesta za ubistvoto

na Martin Ne{kovski nastana haos na Fejsbuk i Tviter. Mladite vedna{ zapo~naa da se samoorganiziraat i spontano da se sobiraat vo centarot na Skopje. Spontanite sobiri preminaa vo protesti koi se u{te se odr`uvaat sekojdnevno vo 18 ~asot. Minatiot petok so sobiraweto na preku 3.000 lu|e, mladite vo Makedonija doka`aa deka ne se samo apati~na i servilna masa, tuku zreli lu|e koi baraat po~ituvawe na pravnata dr`ava. Za prvpat preku slu~ajot so Martin Ne{kovski, se apsolvira celata pottisnata

negativna energija kaj mladite lu|e i se slu~i gra- |anskoto dvi`ewe vo vistinska smisla na zborot.

Partiite kolku i da se trudat da gi obele`at protestite, da gi prisvojat kaj sebe, nikako ne uspevaat bidej}i nikoj i ne gi zabele`uva nivnite {umolewa.

Ispla{eni se od nepoznavaweto na licata na onie {to demon- striraat.

Ne se nivnite partiski vrhu{ki, a ne se ni tu|ite. Celoto vnimanie i po~it na gra|anite se upateni kon mladite lu|e koi uporno sekoj den im povtoruvaat na site partii „Nie ne sme partija”.

Prisustvoto na nekolkumina politi~ari, be{e iskoristeno od odredeni mediumi da se oboi protestot, no za sega ova e bezuspe{no.

Mladite lu|e uporno vo lice so megafonite im velat „Imate svoi komisii, imate svoi parlamentski mesta, profesorski kabineti, svoi televizii. Odete si. Ova e na{ protest!”. Ovde gra|anite ne sakaat da se delat po partiska, etni~ka, rasna ili bilo koja druga pripadnost. Komunikologot Sead Xigal, za Forum izjavi deka poradi niza faktori gra|anskoto op{testvo e vo silen pad izminatite nekolku godini, {to od finansiski pri~ini, {to od silnata politizacija i partizacija. „Ona {to go svedo~ime so poslednite slu~uvawa e eden vid o`ivuvawe na samostojnata gra|anska inicijativa, obid za primena na direktnata demokratija, direktno zalo`uvawe na gra|anite pred instituciite za svoi odredeni prava i pravdini. Socijalnite mre`i se samo edna komunikaciska alatka koja e upotrebena, taa ne ja substituira aktivisti~kata energija na gra|anite, tuku samo ja artikulira, vo odreden ambient vo koj gra|anite nemaat dovolno doverba vo tradicionalnite mediumi kako mesto kade mo`at da se izrazat slobodno i nepre~eno”, re~e Xigal.

Internet aktivistite tvrdat deka zatvoraweto na odredeni Fejsbuk grupi od strana na MVR e obid da se zadu{at protestite, no Ivo Kotevski veli deka MVR celo vreme sorabotuva so Fejsbuk i gi prijavuva grupite za „govor na omraza” i „povikuvawe na nasilstvo”, po {to Fejsbuk gi zatvora, iako vo niv se povikuva na mirni protesti, {to e ustavno pravo. „Ostanuva faktot deka do sega ne e pronajden na~in nekogo da zamol~ite na internet. Bez razlika dali e va{iot obid legitimen ili

ne, toa na internet ednostavno e nevozmo`no. Internetot e klu~niot instrument vo demokratizacijata na svetot, se razbira, i toa }e ostane taka i za Makedonija. Instituciite pove}e treba da se skoncentriraat na otvorawe komunikacija i dijalog, apsorpcija na konstruktivnite kritiki i obid da im izlezat vo presret na gra|anite, {to e najdobar na~in da izbegnete kakov bilo potencijalen govor na omraza ili destruktivizam. Evidentno se raboti za mirni gra|anski protesti, taka {to nema nekoja silna potreba od kontrola na internet komunikacijata. Komunikacijata lesno mo`e da se stavi vo demokratski ramki, a so toa i da se izbegne ako instituciite otvorat odreden dijalog so ovie mladi lu|e, no i so site koi toa go baraat za pra{awa od javen interes”, veli Xigal za Forum. Iako gra|anskoto dvi`ewe protiv policiskata brutalnost ne planira da se registrira kako nikakvo formalno zdru`enie, vo me|uvreme protestite rezultiraa so konkretni barawa i pretstavki koi bea dostaveni do Pretsedatelot na R. Makedonija, Narodniot pravobranitel, Javniot obvinitel i Ministerstvoto za vnatre{ni raboti. Se baraat ostavki od ministerkata za vnatre{ni raboti, Gordana Jankulovska i nejziniot portparol, Ivo Kotevski, celosno ras~istuvawe na slu~ajot, formirawe na nezavisno civilno telo so vklu~eni nezavisni eksperti za celosna kontrola na edinicite na MVR, celosno reformirawe na specijalnite edinici „Tigri” i „Alfi”, kako i odgovornost na site involvirani policajci vo slu~ajot koi spored izjavite na svedocite bile prisutni na mestoto na samiot incident. „Apeliram do site partii, vladini i nevladini organizacii i institucii, da gi trgnat racete na strana od ovie lu|e i da ne se obiduvaat bilo kako politi~ki da ne obojat, partiski, zna~i site sme tuka organizirani povtoruvam preku socijalnite mre`i, preku Fejsbuk, Tviter , i taka planirame i da ostane, zna~i ne sme partija, nie sme gra|anite na Makedo- nija, nie sme demosot, odnosno narodot, dosta be{e samo proklamirawe demokratija deklarativno na hartija, eve ja demokratijata na ulica. Demosot e na ulica, soo~ete se so demokratijata”, pora~a Petar Stojkovi}, eden od demonstrantite protiv policiskata brutalnost i

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

13

podnesitel na pretstavkite. Spored sociologot Ilija Aceski, ministerkata mora da podnese moralna odgovornost za ona {to se slu~i, a moralnata odgovornost zna~i ostavka. „Taa ne e vinovna li~no za ona {to se slu~i, no toa e ~ovek koj tuka raboti, taka {to toa e nesporno za eden normalen svet. Do koj stepen toa }e se vle~e kako takov slu~aj toa mo`eme samo da pretpostavuvame i dali toa mo`e ponatamu da gi iritira ovie socijalni mre`i i mladi lu|e”, izjavi Aceski za Forum. Narodniot pravobranitel, isto taka, go ima otvoreno slu~ajot, ima kontaktirano so MVR, i zaedno so pretstavkata na gra|anite najavi poveduvawe na istraga vo svoite nadle`nosti, kako i barawe na odgovor od MVR za celosno rasvetluvawe na slu~ajot. МОТИВОТ Е МИСТЕРИЈА [to go nateralo specijalecot Igor Spasov brutalno da go pretepa do smrt Martin Ne{kovski? Motivot za ubistvoto e se u{te misterija.

Igor Spasov po ka`uvawata na negovite kolegi, bil odli~en vojnik, inteligenten i vistinski profesionalec vo izvr{uvaweto na zada~ite vo specijalnata edinica „Tigri”. U~estvuval vo voeniot konflikt vo 2001-va godina od prviot do posledniot den. [to rekol ili napravil Ne{kovski za da

go isprovocira do taa mera specijalecot Spasov? „Poznavaj}i ja problematikata, imam raboteno dolgi godini na delikti, po ona {to se slu~uvalo, izbil nekoj kur{lus me|u niv, tie znaat, toj dali }e progovori e pra{awe. Toa bilo nekoja raspravija koja sigurno go izrevoltirala, no toj e slu`beno lice i ne smeel da dozvoli da izreagira na takov na~in. Ova e mo`ebi i pouka za MVR vo idnina vakvite sobiri, da gi obezbeduvaat pred se policiskiot sostav vo dr`avnite policiski stanici. Specijalcite treba da se vo pozadina. Tie treba da interveniraat dokolku dojde do golemo naru{uvawe na javniot red i mir”, veli Stojanovski za Forum. Spasov vo momentot se brani so mol~ewe.

Sega se e vo racete na sudot. Portparolot na MVR, Ivo Kotevski na denot koga go objavi rasvetluvaweto na slu~ajot, re~e deka ne saka da prejudicira, no „mo`no e da se raboti za ubistvo od nebre`nost”.

Dali ubistvoto od nebre`nost e vo igra, go pra{a Forum, kriminalistot Du{ko Stojanovski. „Ubistvo od nebre`nost, ne bi mo`elo ovde da dojde vo igra, zatoa {to sepak deloto e mnogu vrzano so namerata. Za te{ka telesna povreda, pa po izvesno vreme da nastapi smrt, mo`ebi bi odele na taa varijanta. Nebre`nosta e vrzana so umislata, so namerata. Toj se brani so mol~ewe, ja nemame negovata izjava, ne bi {pekuliral i so ovaa

situacija, sepak toa e rabota na javniot obvinitel koj }e proceni na baza na informaciite koi gi ima.

Fakt e deka tuka imalo raspravija, sigurno deka ova ne se slu~ilo od „~ista mira”, {to ne e pri~ina toj da go li{i od `ivot. Dali imal namera da go li{i od `ivot i toa e edno diskutabilno pra{awe. Ne mo`eme da ka`eme deka bilo ubistvo vo afekt, koja e edna od varijantite na ubistvo kade se namaluva odgovornosta. Toj e ovlasteno slu`beno lice i nema pravo na afekt. Toj mora na slu`bena odgovornost, da bide ladnokrven, priseben i da si ja obavuva dol`nosta soglasno ovlastuvawata. Istra`niot sudija idealno bi bilo da vklu~i inspektor po krvni delikti, sudski medicinar, da vklu~i ekspert od krimtehnika vo konkretniot slu~aj nekoj biolog, za{to stanuva zbor za upotreba na sila”, smeta Stojanovski. Od izvori vo istragata Forum doznava deka navodno se soslu{ani pogolemiot del od svedocite, me|u koi imalo i policajci, i mo`no e do izleguvaweto na ovoj broj na Forum, sudot da ja zatvori istragata i da ja isprati do javnoto obvinitelstvo. Spored kriminalistot Stojanovski, pravosilnata i kone~nata presuda }e poka`at kakva bila namerata na MVR vo celiot slu~aj i dali ovaa institucija sakala da prikrie ne{to ili ne.

ПРЕГОВОРИ ЗА ВЛАДА

Камерон и Клег од Македонија! Пазарот почнува, ќе се трампаат власт, моќ, фотелји и пари. И сето тоа како на тајна вечера, за да нема победници и поразени. А, божем за државата се работи од Боби Христов

SLOBODA, PRAVEDNOST, odgovornost - pod ova moto vo maj 2010 godina dvajca britanski politi~ari za prvpat vo nad polovina vek od istorijata na Velika Britanija, ja obznanija programata na koaliciskata konzervativno- liberalna vlada. Pod zaedni~kata fotografija vo rabotna atmosfera na premierot Dejvid Kameron i vicepremierot Nik Kleg, stoi nivnoto zaedni~ko obra}awe, vo koe na britanskiot elektorat mu objasnuvaat kako uspeale da go postignat navidum nevozmo`niot spoj na konzervativnite i liberalni politi~ki gledi{ta i stavovi za ekonomskiot i op{testveniot razvoj.

„Vo sekoj del od ovoj dogovor, nie otidovme podaleku od ednostavnoto prifa}awe na onie politiki, kade {to prethodno se preklopuvavme.

Otkrivme deka so kombinacija na najdobrite idei na na{ite partii i stavovi izrabotivme vladina programa za vlada koja e pove}e radikalna i poseopfatna od na{ite individualni programi” - objasnuvaat Kameron i Kleg, davaj}i i nekolku konretni primeri kako premostile nekoi od najkrupnite razliki za socijalnata sfera ili reformata na administracijata, za potoa detalno vo 31 oblast, na okolu ~etiriesettina stranici da gi pretstavat planiranite reformi i

proketi za nivniot zaedni~ki petgodi{en mandat. Me|u niv, kako del od zaedni~kata programa be{e staveno i baraweto za reforma na izborniot sistem, koe liberalite so godini prethodno bezuspe{no go pokrenuvaa, a konzervativcite, kako i laburistite ne sakaa nitu da slu{nat. No, vo ime na edinstvenata mo`na opcija - koaliciska vlada, vo vladinata programa vleze i `elbata na liberalite za referendum za izborniot model, iako tie neodamna sramno si podvednaa glava koga ogromno mnozinstvo Britanci ja otfrlija takvata ideja na referendum.

No, koaliciskiot pakt ne zavr{uva so vladinata programa, parafira-

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

15

na od dvajcata lideri. Pridru`ena e i so u{te eden dokument. Sodr`i {est to~ki, nasloven e „Koaliciski dogovor za stabilnost i reformi” i vo nego se utvrduvaat principite kako vladinata koalicija }e raboti vo praksa i „principite i osnovite spored koi Konzervativnata i Liberalnata partija }e se odnesuvaat vo vladata na nejzinoto Kralsko Viso~estvo”.

I dopolnitelno, pred seto ova da bide spakuvano vo oficijalni dokumenti, publikuvani na vladinata internet stranica, prethodno, dodeka dokumentite bile vo rabotna verizja bile postaveni na posebna internet-stranica (koja sega e arhivirana, no mo`e da se „prelistuva” na internet-stranicata na Nacionalniot arhiv) na koja javnosta mo`ela da dava komentari za dogovor vo celina ili za odredeni vladini politiki i merki.

No, toa e Britanija. Da bea Kameron i Kleg od Makedonija, se }e be{e poinaku. Pa, i toj luksuz od tro{ewe mastilo za zaedni~ki zavet pred glasa~ite, }e go izbegnea.

od neformalno „do{epnati” spisoci so preduslovi i barawa za sostav na idnata vlada. Otkako so izborniot skor, VMRO-DPMNE go izgubi apsolutnoto mnozinstvo fokusot e naso~en kon Mala Re~ica i dilemite na koi par~iwa od kola~ot }e se nastrvi liderot na DUI Ali Ahmeti?

Barawata se delumno poznati.

Ahmeti , kako {to vo predizborieto naglasuvaa i site drugi partii, }e bara pi{an dokument so koj vo idnata vladina programa }e vlezat i klu~nite programski prioriteti na DUI. Neoficijalno, sega se tvrdi deka pregovara~kiot tim na DUI ima podgotveno dva paketi: prviot za glavnite politi~ki pravci na deluvawe na idnata vlada i vtoriot za podelba na vladinie resori i

ТАЈНА ВЕЧЕРА „Kameron i Kleg” od Makedonija, iako se stari vladini ortaci, dosega edvaj na dvapati javno se imaat rakuvano. A, sega i po deset dena od izborite i na isto tolku do posledniot rok za konstituirawe na noviot parlament ne se pojavija javno da go obznanat po~etokot na pregovorite. Ednite mol~at kako da ne se nositeli na mandatot za sostav na novata vlada, a vtorite obznanija pregovara~ki tim i ~ekaat kontraekipa da se pu{tat na par~ewe na postizbroniot kola~.

Pazarot po~nuva, }e se trampaat vlast, mo}, fotelji i pari. I seto toa kako na tajna ve~era, za da nema pobednici i porazeni. A, bo`em za dr`avata se raboti I u{te pregovara~ite nesednati na masa, zelenata ~oja e ve}e istutkana

16

poziciite vo vtoriot i tretiot e{alon vo vlasta. Glavno vo diskusiite, velat izvori od partijata na Ahmeti, }e bide dogovorot okolu prviot paket. „DUI ne saka i ponatamu da bide samo statist i zanemarena vo klu~nite strate{ki odluki, tuku }e insistira da bide aktiven ~initel vo funkcioniraweto na vlasta, ramnomerno spodeluvaj}i gi obvrskite i odgovornostite”, velat pretstavnici na partijata, otvoreno aludiraj}i so toa na nezadovolstvoto od funkcioniraweto na koalicijata vo prethodniot mandat za {to trpea i mnogu kritiki vo javnosta.

Od sodr`inata na toj prv paket ne se otkriva mnogu. No, se tvrdi deka prvoto barawe }e bide re{avaweto na sporot za imeto, kako klu~en

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

preduslov za kone~no otvorawe na ~lenstvoto vo NATO i po~etok na pregovorite so EU. Iako vo javnosta prostruija informacii deka Ahmeti }e ispora~a i vremenska ramka za re{enie, izvori od partijata velat deka rokovi nema da ima, tuku }e se insistira na dogovor so koj dvete strani }e se obvrzat deka „zabrzano }e rabotat na iznao|awe re{enie, postignuvawe nacionalen konsenzus za re{avawe na sporot i odbegnuvawe na aktivnosti koi mo`at da mu na{tetat na pribli`uvaweto na stavovite na dvete strani”.

Od DUI potsetuvaat deka i tie, kako i voop{to Albancite, otsekoga{ imale razbirawe za ~uvstvitelnosta na Makedoncite kon sporot so imeto. No, isto taka, naglasuvaat deka problemot so imeto, od koj zavisat evroatlanskite integracii na zemjava, ne mo`e da se trertira samo kako ekskluzivitet na makedonskata strana.

Vpe~atok, spored prvi~nite navestuvawa, e deka t.n. uslov za imeto }e bide samo paravan zad koi DUI }e saka da izboksuva nekolku drugi barawa, koi visoko Ahmeti }e bara kotiraat vo nejklu~ni resori zinata platforma, a toa se: nov zakon za jazikot, za nacionalnite simboli i za upotreba na simbolite na zaednicite, kako i serijata pra{awa povrzani so propi{uvaweto na upotrebata na badenteroviot princip vo sudstvoto i obvinitelstvoto. БАРАЊА, БАРАЊА...

Duri, otkako ovie pra{awa }e se dogovorat, spored pretstavnicite na DUI, }e se premine na vtoriot paket, a toa e raspredelbata na vlasta. I tuka vo partijata imaat dolg spisok na posakuvani resori. Kako damne{no te`nenie, partijata na Ahmeti, }e bara edna od trite vode~ki dr`avni funkcii, odnosno spiker na Sobranieto. Ponatamu na spisokot ima i nekolku zna~ajni ministerski resori, koi imaat i

svoi alternativi. Imeno, partijata zagovara sistem na ramnomerna raspredelba na vlasta, ili kako {to se tvrdi i na pravata i na obvrskite.

Pa taka, se tvrdi deka }e se instira na resorite za nadvore{ni raboti, za vnatre{ni raboti, za finansii, za pravda, za transport i vrski i istite se povrzani vo svoevidni „dvojni paketi” za balans vo vlasta me|u dvata partneri. Pa taka, dokolku VMRO-DPMNE go zadr`i resorot za vnatre{ni, {to e mnogu verojatno, DUI }e bara silna pozicija vo DBK ili javnata bezednost. Ako, pak, Gruevski ne saka da go otstapi klu~ot od dr`avnata kasa, od DUI }e ja baraat pozicijata prv ~ovek na Upravata za javni prihodi. [to od seto toa }e se ostvari, doprva }e se vidi. Ona {to e beleg na o~ekuvanoto otvorawe na kartite, vo analizite na del od albanskite analiti~ari, e re~isi ednoglasnata ocena deka DUI }e mora da insistira na pi{an dogovor vo koj akcentot }e bide na su{tinata na funkcioniraweto na vladata, a ne samo na formalnata raspredelba na funkciite. „Mnogu e va`no dali }e ima potpi{an dokument za funkcioniraweto na idnata vlada. Potpi{an dogovor,

bidej}i ako nema potpis toa }e bide bezvreden dogovor na Gruevski i Ahmeti. Toj e potreben ovoj pat, bidej}i Albancite ovoj pat, pa i onie koi glasale za DUI se umorni od prazni vetuvawa vo stil da se ~ekaat podobri vremewa, kako {to dosega funkcionira{e DUI ili ona „~ekor po ~ekor” kako {to na vremeto funkcionira{e PDP”, veli analiti~arot Sefer Tahiri.

So sli~ni komentari se oglasi i Kim Mehmeti, spored kogo ako DUI ne prezeme ne{to za su{tinski promeni od zaknodavno-ustaven aspekt, kako ’rbet na funkcioniraweto na edna dr`ava. „Albancite }e ostanat na poziciite na koi bea, a se i denes na milost i nemilost na makedonskite vladeteli”.

Albanskata javnost o~ekuva od DUI dogovor za ramnopraven partner, a toa se ~ini e mnogu pove}e od samo fotelji. „Albancite o~ekuvaat i imaat potreba za efikasna politi~ka zastapenost, zna~i, ne samo vo pogled na zastapenosta samo so pozicii. I vo komunizmot ima{e pretsedatel na parlamentot Albanec, no Albancite bea krajno poni`eni i diskriminirani. Zatoa, va`no e koj }e bide minister ili zamenik-premier, no

u{te pova`no e kako tie }e rabotat, {to tie }e napravat za Albancite i za dr`avata”, veli Tahiri.

Kako odgovor na barawata na DUI i analizite za o~ekuvawata vo albanskata javnost od pozicioniraweto na Ahmeti vo novata vlada, ve}e se projavuvaat komentari deka od Mala Re~ica se ispora~uvaat maksimalisti~ki barawa so koi se zloupoterbuva te`inata {to ja imaat 15-te mandati na DUI za formiraweto na idnata vlada. Ve}e se procenuvaat i rizicite od o~ekuvaniot junski ili julski dogovor, me|u Gruevski i Ahmeti, a pritoa brojni se argumentiranite se}avawa deka prethodnite, martovskiot i majskiot, ne donesoa mnogu harmonija.

Koga se deli vlasta ni{to nema da bide iznenaduvawe, {to i da dogovorat staro-novite koaliciski partneri. A, re~isi nevozmo`na misija e da se slu~i pazar na programski re{enija, namesto samo trampa na ministerski i direktorski mesta.

Oti i na dvaesetgodi{ninata od osamostojuvaweto i so polo`ena demokratska matura „Kameron i Kleg” od Makedonija se u{te se samo iluzija.

ИЗБОРЕН ПОРАЗ

Време на промени на Бихаќка Изборниот резултат треба и ќе донесе промени во СДСМ. Дел од сегашното и поране' шното раководство на партијата за „Форум“ го коментираат неуспехот на партијата на предвремените парламентарни избори, како и следните потези што во штабот на „Би' хаќка“ треба да се преземат од Александар Чочевски

PROMENI VO SDSM definitivno }e ima. Ova za „Forum” go tvrdi partiskiot potpretsedatel, Zoran Zaev. Ne poso~uva konkretni imiwa, no veli deka rezultatot od predvremenite parlamentarni izbori }e donese promeni vo konceptot na deluvawe na partijata, no i na kadrovskite re{enija od op{tinsko do centralno nivo. „Kadrovsko ekipirawe i menuvawe na kadrovskiot e{alon na partijata. Toa sigurno }e se slu~i. Vtoro, sigurno mora da ima promena na konceptot na partijata. O~ekuvawa-

18

ta se do vrvot na partijata da se slu~at promeni, generalno. Toa zna~i onamu kade {to nema uspesi, po op{tinskite organizacii, kako i na centralno nivo, da se promenat rabotite”, veli Zaev za „Forum”. САМО ПОБЕДА ЗНАЧИ УСПЕХ Pri~inite za vakvite promeni, spored Zaev, se vo izborniot rezultat.

Iako smeta deka 370.000-te glasovi se dobar rezultat za partijata, sepak komentira deka toa bilo nedovolno za pobeda na partijata.

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

„Od edna strana imame dobar rezultat so toa {to osvoivme okolu 370.000 glasa. Od druga strana znaej}i deka ne se brojat golovite, tuku pobedite, na krajot, sepak sme razo~arani od toa {to izgubivme, no voljata na narodot e taa i politi~arite mora da ja po~ituvaat.

Toa za nas pretstavuva dobra otsko~na daska i nade` za vo idnina deka imame dopolnitelno {ansi, deka dokolku bideme pouporni, porabotlivi, podobri da ja vratime doverbata kaj lu|eto”, veli Zaev.

Za del od porane{nite visoki

funkcioneri na partijata, SDSM ne smee da se zadovoli so „odli~noto vtoro mesto”. Komentiraat - kako edna od dvete najgolemi partii vo Makedonija, edinstven uspeh na SDSM treba da bide dobivaweto mandat za formirawe vlada. „Realno, nie gi predizvikavme predvremenite izbori. Po logikata na ne{tata, koga nekogo predizvikuva{, toga{ treba da proceni{ dali treba da go pobedi{“, veli dolgogodi{niot ~len na partijata, Vlado Bu~kovski. „Spored dosega{nite standardi i kriteruimi na SDSM, izborite se izgubeni klasi~no. Me|utoa, spored toa {to sega rakovodstvoto na SDSM go spomnuva, tie go tretiraat kako uspeh zgolemeniot broj na pratenici i so toa go relativiziraat neuspehot. Zna~i, se raboti za promena na kriteriumot vo vrednuvaweto na izborniot rezultat. Ako ostanat na takvoto tolkuvawe i na kongresot, zna~i deka nema da go tretiraat kako poraz”, veli porane{niot potpretsedatel na partijata, Nikola Popovski. ЦРВЕНКОВСКИ ПРЕД ШЕКЕРИНСКА Tokmu neuspehot partijata kadrovski da se reformira, spored Popovski, e edna od pri~inite za izborniot poraz na SDSM. Vo ponudata na partijata prepoznava kadri {to bea del i od izbornite neuspesi vo 2006-ta i 2008-ma godina. Smeta deka partijata }e postignela mnogu podobri rezultati dokolku, kako {to veli, ne izbrzala so baraweto za odr`uvawe na predvremeni izbori, tuku go ~ekala redovniot rok vo 2012 godina. Dopolnitelno, Popovski smeta deka so ponudata na Radmila [ekerinska za mandatar, vo uslovi koga Branko Crvenkovski e lider na partijata e predizvikana nesigurnost kaj glasa~ite. „Vo slu~aj da pobedi partijata, premierot }e bide [ekerinska, me|utoa pretsedatel na partijata }e ostane Crvenkovski. Zna~i ima edna institucionalna nesigurnost koj e toj vo krajna instanca {to rakovodi? Zatoa {to da se rakovodi so partija na vlast {to nosi odluki i so vlada koja, isto taka, nosi odluki vo ime na izbornata pobeda od dvajca lu|e e prili~no te{ko. Se raboti za klu~ni odluki, se raboti za kadrovski timovi, koj pred kogo }e odgovara. Dali [ekerinska }e

Crvenkovski ja zaseni [ekerinska

bide odgovorna pred partijata i Crvekovski za rezultatite? Zna~i taa e edna institucionalna nesigurnost, odnosno blaga forma na eksperiment koj vnesuva nesigurnost kaj glasa~ite, poradi toa {to nema definirano koj e toj {to }e ja ponese celata odgovornost za rakovodewe so dr`avata”, komentira Popovski za „Forum”.

Za porane{niot lider na partijata Bu~kovski, del od pri~inite za neuspehot le`at i vo faktot {to [ekerinska ne predni~ela vo partiskata kampawa, tuku na prvo mesto se istaknuval partiskiot pretsedatel Crvenkovski. „Vlezot vo kampawata, odnosno nastapot na Crvenkovski na otvaraweto na kampawata pred vladata, po moj vkus, be{e onakov kakov {to treba da bide, no mi pre~e{e toa {to vo vtoriot del od kampawata ne predni~e{e [ekerinska. Mislam deka ako be{e idejata da se pribli`ime u{te pove}e do neopredelenite, treba{e [ekerinska da dominira vo kampawata”, veli Bu~kovski za „Forum”.

prepora~uva SDSM da ponudi vlada vo senka, odnosno alternativen kabinet i na toj na~in da ja sledi rabotata na novoformiranata vlada. „VMRO-DPMNE ima takov sistem na vladeewe {to bara sosema poinakov koncept, poinakva ponuda od na{a strana. Ne da zali~uvame nie na niv, tuku drasti~no da se razlikuvame i kadrovski i konceptualno.

Toa mo`eme da go napravime ako vedna{, vo 100-te dena na novata vlada kone~no ja formirawe vladata vo senka i u{te od sega po~neme da im di{eme vo vrat, a ne da promovirame vlada vo senka na 100 dena pred izborite. Vedna{ od po~etokot, za da mo`e da se pravi razlikata me|u onie re{enija {to }e gi nudi vlasta i nie kako opozicija”, veli Bu~kovski. „Ne{to }e mora da promenat. Imam svoe mislewe, no vo ovaa prilika mislam deka e podobro rakovodstvoto da si izleze prvi~no so svoi viduvawa dali treba kadrovski i programski promeni, pa duri i operativni, takti~ki ili ne i kakvi }e bidat tie. SDSM imaat dovolno vreme vo narednite tri~etiri godini da mo`e da izlezat so svoe viduvawe od rakovodstvoto”, smeta Popovski.

Iako e siguren vo promenite vo partijata, sepak potpretsedatelot Zaev smeta deka tie ne treba brzopleto da se napravat, so cel za~uvuvawe na edinstvoto na partijata. „Toa }e go analizira partijata, bidej}i pri vakva vlast apsolutno nema da dozvolime da bide raznebiteno SDSM. Nema da dozvolime partijata da bide raznebitena ili vovle~ena vo kadrovski promeni, a so toa i oslabena i so toa da bide topovsko meso na vlasta. Zna~i prviot princip na vodewe na gri`a e toj. Vtoriot e da go po~ekame momentot koga toa treba da se slu~i vo partijata, a }e se slu~i”, zaklu~uva Zaev.

КОНЕЧНО ВЛАДА ВО СЕНКА Kadrovski i konceptualni smeni vo partijata, spored Bu~kovski, se potrebni. No toa, kako {to veli, treba da se slu~i bez izbrzuvawe i otkako }e se napravi detalna analiza.

Smeta deka kadrovskite re{enija treba da se donesat preku vnatrepartiski izbori vo periodot od prvite 100 dena na vladata. Istovremeno,

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

19

АПАНАЖА

Кој ќе добива државна плата? Многу пратеници од претходниот парламентарен состав ја изгубија функцијата. Што ќе работат сега Флора Кадриу, Владо Бучковски и Ристо Пенов? од Маја Јовановска

IMAA MNOGU. Udobni fotelji, privilegii, slu`beni patuvawa, dnevnici. No, po 5-ti juni golem del od pratenicite ostanaa bez seto ova. Ne bea povtorno izbrani za pratenici ili voop{to ne dobija {ansa od svojata partija i ne bea staveni na kandidatskite listi.

Sepak, za niv tuka ne e krajot. Ne ostanuvaat na ulica, kako rabotnicite koi }e bidat izbrkani od rabota. Dr`avata gi zgri`uva.

Pratenicite imaat pravo na apana`a ili pari~en nadomestok vo visina na nivnata prateni~ka plata od edna godina po zavr{uvawe na funkcijata. Ova pravo go koristat pratenicite koi pred da bidat izbrani, nemale postojano vrabotuvawe ili, pak, so godini dobivale direktorski mesta vo dr`avni firmi i javni pretprijatija. Nekoi od onie koi otpadnaa od igra, }e se vratat na svoite rabotni mesta koi za vreme na mandatot gi stavile vo miruvawe.

Prateni~kata od Nova demokratija, Flora Kadriu, na ovie predvremeni izbori ne uspea da se izbori za mesto vo Parlamentot. No, taa ima izbor. Kadriu e akter vo Albanskiot teatar ve}e 22 godini i nejzinata uloga vo teatarot be{e zamrznata, pa sega od sobraniskata govornica pak se vra}a pred svojata publika. „Nemam pravo na apana`a, bidej}i moeto rabotno mesto kako akter vo Albanskiot teatar be{e staveno vo

20

miruvawe i sega povtorno }e se vratam na scenata, onaa teatarskata”, izjavi za Forum, Flora Kadriu. Od septemvri dosega{nata prateni~ka povtorno }e bide del od akterskata koalicija. Pa, veti deka }e bideme gosti vo teatarot na nejzinoto vra}awe na scenata. Nejziniot sopartiec, Abedin Zimberi nema kade da se vrati. Toj po profesija e profesor po fizi~ka kultura, no nikade ne e vraboten. „Moram da ja iskoristam apana`ata. Nemam postojano rabotno mesto.

Prethodno rabotev vo op{tina Lipkovo, pa vo Ministerstvo za obrazovanie, no nemav re{enie za postojano vrabotuvawe”, izjavi porane{niot pratenik Abedin Zimberi. Vo Sobranieto ne uspea da vleze nitu eden pratenik od Liberalno-demokratskata partija. Vo prethodniot sostav bea ~etvorica, a sega site se

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

potencijalni barateli na apana`a.

Me|u niv e i Risto Penov. „Najverojatno }e go iskoristam pravoto na apana`a. Prethodno bev gradona~alnik, pa potoa pratenik i nemam postojano vrabotuvawe. Vo me|uvreme, za ovaa edna godina dodeka imam pravo da dobivam plata od dr`avata, }e baram na~in da si go reguliram svojot raboten status. Najverojatno toa }e bide privaten biznis”, veli Risto Penov za Forum.

Za razlika od Penov, Zoran Petreski od VMRO-DPMNE ima kade da se vrati. Toj ne dobi vtor mandat, no negovoto ime se u{te ne e izbri{ano od op{tinata Butel, kade {to pred da stane pratenik rabote{e edna godina. „Nema da go koristam pravoto na apana`a. Pred da bidam izbran za pratenik, rabotev vo op{tinata

Butel kako rakovoditel na Sektorot za pravni raboti. Pa, ako ne dobijam funkcija vo izvr{nata vlast povtorno }e se vratam na staroto rabotno mesto koe mi be{e staveno vo miruvawe”, izjavi porane{niot pratenik na VMRODPMNE, Zoran Petreski.

Vlado Bu~kovski od SDSM voop{to ne dobi {ansa da dobie nov mandat. Negovata partija, po devet godini minati vo Sobranieto, Ministerstvoto za odbrana, Vladata, Bu~kovski re{i da ne go stavi na kandidatska lista. No, toj iako go izgubi svoeto mesto vo Parlamentot, si go ~uva ona na Pravniot fakultet vo Skopje. Bu~kovski od prateni~kiot, se vra}a vo profesorskiot kabinet.

Na svoeto rabotno mesto na fakultet, se vra}a i prateni~kata od SDSM, Slavica Grkovska. Taa e pomlad asistent po matematika na Institutot za matematika pri Prirodno matemati~kiot fakultet vo Skopje.

Od kandidatskata lista na DUI otpadna i pratenikot Tahir Hani. Toj pred da bide izbran za pratenik vo

Година

Апанажа користeле

2002 година

46 пратеници

2006 година

49 пратеници

2008 година

59 пратеници

2006 godina nemal postojano rabotno mesto. Apana`a sigurno }e pobara. „Moram da go koristam ova pravo, bidej}i ne sum vo raboten odnos. Po profesija sum pravnik i od 2000 godina do 2005 godina bev direktor na javno pretprijatie, od 2005 do 2006 godina rakovodev so komunalnoto pretprijatie vo Struga, a vo poslednite pet godini bev pratenik. Dali pravoto na apana`a }e go koristam edna godina, }e vidime.

Dokolku vo me|uvreme najdam rabota, sigurno deka pove}e nema da dobivam plata od dr`avata”, veli za Forum porane{niot pratenik Tahir Hani.

Za apana`ata na pratenicite

odlu~uva sobraniskata komisija za izbori i imenuvawa. Po poslednite izbori vo 2008, Komisijata odlu~i pravo na apana`a da im dodeli na 59 pratenici. Po odlukata za samoraspu{tawe na Sobranieto, barawe za apana`a podnele 73 pratenici. Petmina od niv vo me|uvreme se otka`ale, a poradi povtorniot izbor na prateni~kata funkcija, nekoi pratenici dobija apana`a samo za dva meseca, vo periodot od raspu{taweto na prethodniot sostav do verifikacijata na novite mandati. So najnovite izmeni vo Zakonot za pratenici koi bea izglasani na pretposlednata sednica pred Parlamentot da se raspu{ti, mandatot na pratenicite trae od denot na negovoto verifikuvawe do denot na verifikuvaweto na mandatot na novoizbranite pratenici, no ne podolgo od ~etiri godini. Zna~i, barawe za apana`a }e podnesuvaat duri otkako }e se izglasa noviot parlamentaren sostav.

Toga{ }e se znae kolku pari mese~no }e ja ~inat dr`avata pratenicite koi nema da rabotat, a }e dobivaat plata.

фото Андреј Гиновски

ИНТЕРВЈУ Маја Парнарџиева Змејкова, директор на Фондот за здравство

Проектот невработени не е казна, туку правда Маја Парнаџиева Змејкова вели дека сите што се вработени мора да плаќаат здрав ствен придонес и да се елиминираат случаите на злоупотреба на Фондот за здравство разговара Марија Илиќ

Forum: Ukinuvaweto na sinite kartoni za nevrabotenite koi imaat vkupen semeen buxet od nad 11.000 denari, gi voznemiri gra|anite deka }e go izgubat zdravstvenoto osiguruvawe. Zo{to se re{ivte na vakov ~ekor koga prethodno site imaa pravo na sini kartoni i kako }e funkcionira dobivaweto na sini kartoni so novite izmeni?

Parnarxieva- Zmejkova: Toa ne e pra{awe na Fondot tuku e pra{awe na Vladata i Sobranieto koi odlu~uvaat za Zakonot za socijalni pridonesi i Zakonot za zdravstveno osiguruvawe, koja kategorija na gra|ani i na koj na~in }e go ostvarat zdravstvenoto osiguruvawe. Nevrabotenite kako kategorija }e go ostvaruvaat svoeto pravo do 1 septemvri godinava, preku Agencijata za vrabotuvawe. Se vele{e deka dokolku tie se registriraat kako nevraboteni, za niv i za nivnata

22

familija tro{okot go pokriva buxetot i e definirano so 5 otsto od prose~nata plata. Do 2009 godina ima{e 14 kategorii, no se konstatira{e deka edna golema grupa na gra|ani ne se pojavuvaat vo Agencijata za vrabotuvawe, zna~i ne odat tamu za da baraat rabota. Me|utoa golem broj na takvi gra|ani imaat ogromni socijalni problemi ili nemaat finansiski sredstva voop{to, a ne dobivaat zdravstveno osiguruvawe. Se vovede taa nova kategorija koja ja vikame „neosigureni lica” . Se dade kako mo`nost sekoj koj go nema vo prvite 14 kategorii , da dojde vo Fondot i da si se registira so eden edinstven dokumentpotvrda od UJP deka prethodnata godina ne ostvaruval nikakov prihod. Vo momentov imame 20.000 takvi gra|ani koi si go ostvaruvaat pravoto na zdravstveno osiguruvawe koe ne e bez pari tuku go

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

pla}a buxetot, a zaedno so nivnite semejstva toa se okolu 35.000 gra|ani koi ja imaat mo`nosta vaka da se vklu~at vo paketot na zdravstveni osigurenici. Ona {to be{e zaedno analizirano so MMF i so Svetska banka, so voveduvawe na taa nova kategorija, se o~ekuva{e nevrabotenite lica koi doa|aat vo Agencijata samo po sino karton~e , da se povle~at od taa procedura i da si dojdat samo direktno vo Fondot i o~ekuvawata se ispolnija polovi~no. Se previduvaa 75.000 takvi lica, a se javija 20.000, a stapkata na nevraboteni samo malku se namali. Zatoa Ministerstvoto za finansii i Svetskata banka konstatiraa deka treba da se prodol`i so ovaa reforma, so cel vo Makedonija da dobivaat beneficii od buxetot samo onie gra|ani koi navistina nemaat dovolno finansiski sredstva ili se pod rabot na si-

roma{tijata. Toa se otprilika 35 otsto od gra|anite.Se konstatira{e i toa e op{to poznato deka vo Makedonija, golem broj od nevrabotenite vo praksa se lica koi {to zarabotuvaat mnogu dobro, a koi{to doa|aat vo Agencijata da se prika`at kako nevraboteni, a vsu{nost samo za da dobijat sini kartoni bez pari.

Zna~i li ova deka na smetka na takvite sega }e nastradaat onie koi navistina nemaat?

Ne, tie {to navistina nemaat tie }e dobivaat sini kartoni. Zatoa se i predvideni ovie pragovi koi Ministerstvoto za finansii gi predvide vo Zakonot za socijalni pridonesi, a Zakonot za zdravstveno osiguruvawe samo se povikuva na toj zakon.

Posle dolga analiza vo Ministerstvoto za finansii pomognato od Svetska banka se definira{e toj prag na normalna zarabotuva~ka, podkoj{to koj i da e nevraboten gra|anin, treba da dobiva sino karton~e na tovar na buxetotot. Nad toj prag se konstatira deka toa e zarabotuva~ka koja mu ovozmo`uva da si gi pla}a svoite egzistencijalni potrebi me|utoa i treba da si pla}a i za zdravstven pridones. Vo ovoj period dodeka stapi na sila, vo Fondot konstatiravme golemi nepravdi od celiot ovoj sistem. Primer, golem broj gra|ani doa|aat da se prijavat vo taa novata kategorija neosigureni lica, minatata i predminatata godina so deklaracii od UJP deka zarabotuvaat godi{no pet denari, 50 denari ili 1000 denari.

A, nie tokmu zatoa {to, ne im stoi vo deklaracijata 0 denari ne im davavme mo`nost da se osiguraat vo taa kategorija. Taka ima{e sistem kade {to nevrabotenite bez razlika dali rabotat i zarabotuvaat i mnogu pove}e od direktor na Fond dobivaat sini kartoni bez pari, a nekoi {to vo deklaracijata velat deka zarabotile pet denari ne im sleduva{e sino karton~e. I zatoa se konstatira{e deka principot nula prihod za da dobie{ sino karton~e ne e praveden. Toj mo`e minatata godina da zarabotil nekoj prihod , godinava da ostane bez rabota i da ostane bez osnovna egzistencija i povtorno poradi starata regulativa da ne mu sledi sino karton~e.

Zatoa se napraveni ovie izmeni kade {to se definira toj prag od 132.000den. zarabotka vo tekot na cela edna tekovna godina , pod koj {to prag i da si zarabotil, so registracija vo Fondot, gi izdavame si-

nite kartoni na tovar na buxetotot .

A, nad toj prag od 132.000 denari i vo Zakonot se predvideni isklu~oci, pa taka vo tie 132.000 denari ne vleguvaat nagradi, detski nadomestoci, socijalna pomo{, pomo{ za pretrpeni {teti itn.

Da re~eme deka semejstvoto koe ima vkupen prihod od 12.000 denari ima {est ~lena, a samo eden ~len e vraboten. Sumata koja treba da ja pla}aat za da se osiguraat e okolu 1.500 denari mese~no po ~len. Vo nekoi situacii izleguva deka pove}e od polovina od semejniot buxet }e im odi na osiguruvawe.

Jas sum Fond za zdravstvo, ne sum Ministerstvo za finansii, nitu pak raspolagam so podatocite za pragot na siroma{tija, za da ka`am kako e stignato do cifrata 132.000 denari ili od 11.000 denari mese~no, no site onie koi zarabotuvaat nad ovie pragovi }e mo`at so dobrovolno osiguruvawe da si se prijavat vo Fondot i da pla}aat 50 otsto od prose~nata plata . Odnosno, vrz osnova na prose~nata plata osnovicata nema da im bide celata prose~na plata tuku 50 otsto od toa i na toa }e pla}aat nadomestok od 7,3 procenti. Toa e sega 1.500 denari, se dodeka ne se smeni prose~nata

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

23

plata. Kako e stignato do tie iznosi }e mora da dobiete makroekonomska elaboracija od Ministerstvoto za finansii vrz osnova na koja{to e konstatirana.

Jasno e deka vakvi slu~ai }e ima mnogu...

Treba da imate predvid deka ova se socijalni slu~ai i do sega i od sega zdravstvenite pridonesi si gi pla}a Ministerstvoto za trud i socijalna politika. I ovie kategorii }e bidat odzemeni od ovaa kategorija, da ka`am na „novi neosigureni lica” bidej}i ovie primeri koi gi naveduvate se odnesuvaat na socijalni slu~ai koi }e bidat kako i do sega podvedeni pod politikata na MTSP. Ako zarabotuva vkupno 12.000 celoto semejstvo i ako ne e socijalen slu~aj, ve}e ima parametri za ovaa kategorija.

Toga{ treba samo eden ~len od semejstvoto za da bide nositel na zdravstveno osiguruvawe, da pla}a 1.500 denari.Toa si ostanuva kako i do sega. Decata dodeka se {koluvaat, kako i do sega, }e si go dobivaat osigurvaweto preku roditelite. No, znaeme i deka decata ne mo`e zasekoga{ da ostanat deca i da se osiguruvaat preku roditelot. [to }e se slu~i so golemiot broj na te{ko bolnite koi lekovite gi zemaat so sini kartoni. So novite merki verojatno }e se proizvede i golema brojka na takvi koi ve}e nema da mo`at da dojdat do terapija. Kako }e se regulira toa?

Nema da dobijat besplatni kartoni

24

samo lu|e {to zarabotuvaat. Sekoj vo sistemot {to zarabotuva }e si pla}a pridonesi. I toa e praveden sistem. Ne zboruvam za toa dali 132.000 denari e vistinskiot prag, no zboruvam za toa deka sekade vo svetot toj {to zarabotuva si pla}a pridones.

Kolku }e za{tedi i kolku dopolnitelno }e zaraboti Fondot so novite merki?

Kako Fond toa ne go zneme.Treba da znaete deka od site koi se registrirani kako nevraboteni vo Agencijata, ne site go imaat zdravstvenoto osiguruvawe kaj nas direktno kako nositel. Od okolu 300 iljadi nevraboteni izdavame sini kartoni za okolu 270.000. Taa razlika od 30.000 zna~i deka tie se nevraboteni, no se prikrepuvaat so nekoj aktiven osigurenik od nivnata familija koj{to nosi sini kartoni. Taka {to, za tie 270.000 za koi davame sini kartoni, nemame informacija kolku od niv bi bile pod ovoj predviden prag za da go dobijat sinoto karton~e na tovar na buxetot, a koj od niv }e bide nad pragot i }e treba da u~estvuvaat vo zdravstvenoto osiguruvawe. Nema tuka nikakvi za{tedi bidej}i ako imate pomalku osigurenici }e imate pomalku pari od buxetotot. Bidej}i za nevrabotenite sega pla}a Ministerstvoto za finansii, {to zna~i deka transferot od kaj niv vo buxetot }e se namali. Nie kako Fond nema da imame za{tedi.

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Kako }e se vr{i procedurata za dobivawe na sini karotni za nevrabotenite otsega?

Ima nov proekt koj od 1-vi septemvri zaedno so Agencija za vrabotuvawe, se obiduvame da go zapo~neme so implemetacija vo juni za da se namali gu`vata. Za da ne se slu~i nekoj vo septemvri da zasl`uva, a da ne dobie sini kartoni.

Ministerstvoto za finansii vo tekot na slednite denovi treba da objavi pravilnik odnosno izjava koja oficijalno }e stane kako barawe i sekoj nevraboten treba istata da ja potpi{e. So taa izjava dokolku dade pogre{ni podatoci }e odgovara i krivi~no i }e garantira deka ostvaruva prihod pod tie 132.000 denari od lani ili godinava pomalku od 22.000 denari za poslednite dva meseci. Taa izjava samo so kopija od li~na karta }e se prilo`i vo Agencijata za vrabotuvawe kade }e ima lica od Fondot.

Vo „Manifestot” na vladea~kata VMRO-DPMNE be{e najveno deka nad 100.000 penzioneri so potprose~na penzija }e dobijat besplatno lekuvawe . Zna~i li deka ako ovaa brojka besplatno se lekuva bolni~ki toa dopolnitelno }e go optovari Fondot i deka, sepak, od edna strana mora da se skrati za da se dade na druga?

O~ekuvam proektot nevraboteni da ne se sfa}a kako kazna tuku kako pravda. Koj zarabotuva da si pla}a zdravstven pridones i toa sakam da go sfati javnosta. Ne mo`e na nekoj koj zarabotuva 100.000 denari, da odi vo Agencijata za vrabotuvawe i da dobiva sini kartoni. Toa ve}e ne smee da se slu~i. I takov iskriven sistem mora poleka da se sreduva i da raboti ~uvstvoto na obvrska - jas zarabotuvam i treba da si gi pla}am javnite dava~ki. A socijalata ostavete ja Buxetot da si ja pokrie na eden ili drug na~in. [to se odnesuva do penzionerite, targetirana e grupa na penzioneri koja dobiva mese~na penzija od 10.200 denari, zatoa }e treba da se napravi prvo zakonska izmena i toa nema vedna{ da stapi na sila. Vo momentov treba da se iskristalizira koj }e gi pokrie tro{ocite, bidej}i razlikata za participacija od koja }e bidat oslobodeni ovie 35 otsto od penzionerite se u{te ne e definirano koj }e ja plati. Ednata opcija e taa participacija da ja pokriva Fondot od fondovskiot buxet, a vtorata aleternativa e, bidej}i

sepak ova e predlog na idnata Vlada, koja se prezentira kako zdravastvena merka a vsu{nost e socijalna merka i taa merka po prirodata na ne{tata treba da bide na tovar na socijalniot, a ne na zdravstveniot buxet. I tie dve varijanti doprva }e treba da se elaboriraat i da se donesat od Vladata za to~no da se znae koj }e si gi snosi tro{ocite za ovoj vid na olesnuvawe.

Edno od najbombasti~nite najavi e deka maksimalnata participacija za lekuvawe vo stranstvo pacientot }e go ~ini maksimum 200 evra. Kako }e se spravi Fondot so ova i kako }e se pokrie taa ogromna finansiska razlika, zna~i li ova deka duri otsega }e se namali brojkata na lu|e koi }e uspeat da se lekuvaat nadvor od Makedonija?

Ovaa merka e apsolutno na tro{ok na Fondot i }e se odrazi na na{iot buxet i }e treba da se predvidi na stavkata lekuvawe vo stranstvo pove}e sredstva otkolku {to se predviduvale dosega. Dosega nemalo maksimalen limit i nekoi lekuvawa go ~inele Fondot i do 400.000 evra. Mora da znaeme deka lekuvaweto vo stranstvo ne e `elba tuku potreba na osigurenicite i toa soglasno so zakonot, a pod dva uslovi.

Dokolku taa usluga ja nema vo Makedonija i dokolku ima izgledi za izlekuvawe na toj pacient vo taa konkretna ustanova odnosno zemja vo koja bara da bide upaten na lekuvawe. Prvoto ne{to se ceni od strana na klini~kiot konzilium, a se proveruva od prvostepeni komisii vo Fondot i vtorostepeni vo Ministerstvoto za zdravstvo so profesori od pove}e kliniki. Vtoriot uslov, dali ima izgledi za izlekuvawe se gleda kako i od klinikite taka i od ovie komisii.

Vo minatoto Fondot be{e postojano na udar na mediumite, pred se zatoa {to stanuva zbor za odredeni barawa sprotivni na zakonot od tipot ovde imav {est operacii ne mi pomognaa sakam sega da odam da se lekuvam vo stranstvo. Vo takvi situacii Fondot ne mo`e da dade pozitiven odgovor zatoa {to takov e zakonot. Vtoro, samite profesori od klinikite ,so nivnata ekspertiza ocenuvaat dali ima izgledi za izlekuvawe ili ne i tuka Fondot ne dava finansiski nasoki. Ona {to so ovaa merka }e se ovozmo`i e edno semejstvo da ne osiroma{i kompletno dokolku go snajde golema tragedija i treba da se lekuva nekoj ~len vo stranstvo.

No, dali realno Fondot mo`e da go pokrie lekuvaweto na site koi im e potrebno lekuvawe vo stranstvo?

Site nie sakame da odime da se lekuvame vo stranstvo. Nema da stavame limiti za lekuvawe vo stranstvo, no treba da bideme svesni deka pritisokot i `elbata na gra|anite sega drasti~no }e se zgolemi bidej}i sega nemaat uslov od 50.000 tuku od 200 evra. I sega sekoj }e si re~e, ~ekaj da si ja probam sre}ata da se obidam so sekakvi pritisoci preku Fondot da se lekuvam vo stranstvo za 200 evra {to e samo duplo od participacijata ovde. Pritisoci }e ima ogromni, no nie kako Fond, }e se potpreme na odlukite na prvostepenite komisii.

Vistina e deka }e se zgolemi fondot za lekuvawe vo stranstvo, no za taa smetka nekoi drugi stavki }e se namaluvaat. Sekoj treba da znae deka ne sme humanitaren fond koj ima neograni~en izvor na sredstva.

Zo{to se prepoloveni kaznite za zdravstvenite ustanovi koi ne gi po~ituvaat cenite na uslugite propi{ani od Fondot, pa taka kaznite namesto 150.000 denari ~inat 75.000 denari. Ako se zeme predvid deka i dosega bea konstatirani golem broj nepravilnosti , ne smetate deka ova }e bide kontraproduktivno?

Gi ohrabruvam site da prijavuvaat zatoa {to neregularnosti postoele i }e postojat. Fondot se doekipira{e so mobilni ekipi koi vedna{

po prijavuvaweto mo`at da odat i da proverat dali ima neregularnosti. Ne sakame da bideme percepirani kako institucija koja samo saka da kaznuva i da sobere eden kup pari. Vo 2007 godina koga se napravija dogovorite, sekoj prekr{ok zna~e{e raskinuvawe na dogovorot {to izleze neproduktivno. Vo 2008 se vovedoa pari~ni kazni vo visina na edna kapitacija, pa toa go ~ine{e nekogo i 200.000 denari. Vo 2009 godina gi namalivme kaznite bidej}i lekarite velea deka vakvite kazni zna~at skoro bankrot, pa i deka ordinaciite im se zatvoreni i po dva meseci. A, vo 2010 za prvpat vovedovme opomeni bidej}i ne site prekr{oci treba da bidat kazneti pari~no. Kako Fond gi zgolemivme kontrolite i }e vidime kako }e vlijaat vrz poslu{nosta na lekarite.

Toga{ vo momentov kakov prekr{ok mo`e da gi ~ini kazna od 75.000 denari za javnite ili ~etvrt kapitacija za privatnite zdravstveni ustanovi?

Za ednostrano da go raskineme dogovorot e vo slu~aj ako izdade retroaktivno boleduvawe, ako ne im e dokompletiran timot, ako raboti neovlasten lekar... Imame i nova kazna vo takvi slu~ai, a toa e vo narednite {est meseci ne mo`at da potpi{at dogovor so Fondot.

Dokolku napla}aat po ceni kako bez sini kartoni toga{ im sleduva pari~na kazna soglasno so zakonot.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

25

КОЛУМНА

Кого купил фирерот Ристо Солунчев STIHOT na psalmopevecot David, pod sonceto ni{to novo, ima univerzalno zna~ewe, i vo seta eonska perspektiva gi slika ve~nite i nepromenlivi koordinati na ~ove~kiot `ivot na zemjata, napredok ne postoi, sal samo edna konstantna, so~na i bezli~na tragi~nost. Na lokalno nivo do muvlosuvawe e isto, vo Makedonija navistina ni{to novo. “Za makedonckite raboti” e kniga koja{to i denes ne e aktuelizirana, osven samo jazikot, odnosno ona {to taa go otslikuva va`i i za nas, nie sme samo edno bedno i besmisleno povtoruvawe na na{ite predci. Podelbi, Srbi i Bugari, samo nadvore{nosta e smeneta, podelbi, SDSM i VMRO. I ponatamu ovde{nite gi mrazat Makedoncite {to imaat poteklo od Egejska Makedonija, nie samo povtoruvame.

Denes, tokmu onie {to mislat deka ne povtoruvaat, vsu{nost sozdavaat edna realnost na post-1948. Egejcite se vinovni za se, i poslednite dvaeset godini Makedonija e niven zalo`nik. ]e be{e dobro voop{to da ne postoe{e egejskoto pra{awe, oti dosega }e bevme vo EU i vo NATO. Sumirajte gi samo intervjuata na Maleski. Se slo`uvam, da ne postoe{e egejskoto pra{awe nema{e da ima ni{to otvoreno, nema{e da postoi voop{to nikakvo makedonsko pra{awe, nema{e da postoi Makedonija. Za onie {to ni{to ne razbiraat, velam: tokmu egejskoto pra{awe kako ~isto makedonsko pra{awe nè dr`i `ivi, oti otvara rana na evropskoto telo, go alarmira duhot za da ne podzaspie, ja dr`i svesta budna za detektirawe na nepravda. Oti onoj ~ovek koj e imun na nepravda, osobeno na nepravda {to nemu mu ja pravat, toj ~ovek ne `ivee, talka po svetot kako `iv le{.

Dobro e da se dr`i otvoreno egejskoto pra{awe, pa makar i nikoga{ da ne se zatvori, }e ostaneme `ivi do krajot, }e spasime du{a.

No, vo {to se sostoi fali~nosta na Makedoncite? Pustite nie, so tolku malku mani i radosti. Mno{tvo problemi ne pravat fali~ni, no eve

26

eden. Dene{noto ~ove{tvo e oblikuvano vo vtorata polovina na minatiot vek, vo koja postojano se zboruva{e za Holokaustot. Seta filosofija be{e proglasena za besmislena poradi Holokaustot, postmodernistite najdoa sigurna to~ka za da go tematiziraat prekinot so tradicijata. Seta istorija na mislata, politikata, umetnosta e odbele`uvawe na stradawata na Evreite, vo edna neverojatna i intenzivna kampawa, prosto sekoj ~ovek mora{e da gi ispla~e i da gi vozqubi, da ja sogleda nivnata sudbina kako svoja sopstvena, nivnoto stradawe da go vidi kako svoe. Nikoga{ Evropa toa ne go stori so Crncite, zatoa {to celata be{e rasisti~ka, pa te{ko ì pa|a da se potsetuva, vaka za Evreite otpla}a samo Germanija. Pustata Germanija go otpla}a evropskiot antisemitizam. No, zo{to sme nie fali~ni?

Zatoa {to ne ja razbravme “Belo more” na Mizar. Fali~nosta e u{te pogolema, zatoa {to go razbravme evrejskoto stradawe, pla~eme na “[indlerova lista”, nikoj ne govori za politi~kata pozadina na memorijalniot centar, no zatoa site plukaat po „Beloto more” kako politi~ko delo, so toa poka`uvaj}i deka ne go razbiraat stradaweto na svojot narod kako svoe sopstveno. Zo{to bi trebalo samo Makedoncite da ne govorat za istoriskite nepravdi nad niv izvr{eni? Potpolno e irelevanten kvantitetot, vo istata vojna Rusite dadoa dvapati pove}e civilni `rtvi od brojot na Evreite, potem tuka e genocidot vrz narodite od dvete Ameriki. Zo{to samo Makedoncite ne govorat za istoriskite nepravdi i zo{to samo vo Makedonija ima lu|e koi se gnasat od govorot za stradaweto na Egejcite?

Prosto: se u{te post-1948, Maleski, `ivi le{ovi, shizofrenija. Problemot e u{te pogolem. „Beloto more” na Mizar e umetni~ko delo, „Crno seme” na Cenevski, opusot na Ta{ko Georgievski, toa e govor za stradawe koe ne saka da se vrati vo sferata na politi~koto, oti tokmu vo taa sfera e rodeno. Samo stradaweto koe se istavilo od kauzalitetot na politi~koto, mo`e da svedo~i za onaa univerzalna tragi~nost koja proizleguva od prirodata na samiot svet, za koja{to pee David.

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Od druga strana, umetni~kite dela za evrejskoto stradawe sekoga{ se vra}aat kon politi~koto, oti glavnoto na~elo na evrejskata kultura, pogled na svet i filosofija e istoricizmot, taka {to logi~no e umetnosta postojano da se vra}a vo istorijata, da bega od sebe vospostavuvaj}i dijalog so konkretni lica.

Vo vakva perspektiva teleolo{koto opravduvawe na umetnosta le`i vo napu{taweto na edna imanentna teleologija. No, vo„ Belo more” na Mizar nema dijalog so konkretni lica, tamu Grcija voop{to ne e spomnata, oti e potpolno irelevantna.

Potem, „Belo more” e son na dete, deteto ne razmisluva za konkretnite lica koi mu predizvikuvaat stradawe, toa strada ~isto bez da referira kon omrazata, oti nema lica koi bi ja apsorbirale omrazata, omrazata nema oblik kako erosot, taa ima potreba od predmet kon koj }e se naso~i. Ako nemate predmet nemate ni omraza. Vo „Belo more” nema omraza, oti nema predmet, ja nemate politi~kata realnost koja go predizvikala stradaweto. I vo evrejskoto stradawe meso obezbedile decatata, bi mo`elo da bide detsko stradawe, no umetnosta go prika`uva detskoto stradawe samo kako del od stradaweto na izbraniot narod koe e stradawe na vozrasni, decata ne ja otvaraat istorijata, toa go pravat samo vozrasnite. „Beloto more” e eros na dete. Fali~nosta na Makedoncite e vo toa {to ni{to od ova ne razbiraat, a e del od niv. Istoriskata koincidencija so konkretna vlast e potpolno irelevantna za estetskata i esteti~kata prosudba na edno umetni~ko delo. Onoj {to prosuduva vo politi~ki kontekst nema glava za umetnost eo ipso i za filosofija. Toj ne znae da bide apstrakten subjekt, za koj govori [openhauer. Ottuka bi trebalo da prestane da go zagaduva prostorot, treba da si ostane ~inovnik, doma{na rabota, muabeti so drugarite, popolnuvaj}i ja onaa so~na i bezli~na tragi~nost koja za sebe ne znae.

A, za „Beloto more” treba da odgovori samo koga }e go pra{aat. A {to?

Slednovo: “Solun~ev i Mizar? A, be tie se prodadoa na Firerot!”

(Avtorot e doktorant na Institutot po filosofija)

Успехот на Ердоган: благослов или клетва за Турција? Партијата на правдата и развојот (АКП) повторно победи на парламентарните избори во Турција на 12"ти јуни, со што досегашниот премиер Реџеп Таип Ердоган го доби и третиот мандат на функцијата. Каква е Турција сега, по осум години владеење на Ердоган, споредено со времето кога стана кандидат за членство во ЕУ

ZBOROVITE NA Erdogan jasno stavaat na znaewe deka toj e majstor vo politikata so dolgogodi{no iskustvo. Toj pove}e ne e vo potraga po temi koi bi gi zadovolile glasa~ite i bi bile tolerirani od vojskata. Koga denes toj dr`i govor, sekoj zbor ima te`ina. A, koga }e ka`e ne{to provokativno kako {to e narekuvaweto na liderot na opozicijata „poluvernik”, obvinuvaweto na generali za predavstvo ili porakata do izraelskiot pretsedatel deka „koga se raboti za ubivawe, vie mnogu dobro znaete kako se pravi toa” - toa pove}e ne se gafovi. Vsu{nost, toj to~no znae {to pravi.

Erdogan, koj porasnal vo istanbulskata naselba Kasimpa{a, u{te vo vremeto koga taa be{e samo obi~na deponija, sega e na vlast podolgo od amerikanskiot pretsedatel Barak Obama, germanskata kancelarka Angela Merkel, francuskiot pretsedatel Nikola Sarkozi, kako i od pove}eto lideri so koi se sre}ava na samitite na G-20.

Erdogan postigna mnogu. Toj im ja

odzema borbenosta na visokite armiski oficeri, gi demoralizira{e sekularnite eliti i gi dovede vo red kralevite na pamukot i tajkunite na cementot, koi na vremeto tolku drugarski ja delea zemjata so generalite. Toj ja izgradi Turcija od, tradicionalno zemja na voeni udari i krizi, vo regionalna sila. Toj e seriozno sfaten kako biten igra~ i od London i od Va{ington, isto kako i vo Rijad i vo Peking. Pa, duri i Izrael - so kogo se po~esto se „‘rva”, na golemo zadovolstvo na Arapite so golemo vnimanie go sledi sekoj negov ~ekor. Erdogan na Turcite, du-

ri i na onie koi ne mo`at da go podnesat, im obezbedi samodoverba koja do sega im nedostasuva{e. ЕКОНОМСКИ ДОСТИГНУВАЊА Otomanskata imperija nekoga{ be{e narekuvana „Bolniot od Bosfor”, no denes Turcija se ~ini mnogu, mnogu zdrava. Po osum godini na Erdogan, taa e mnogu pobogata i pomoderna od zemjata koja aplicira{e da i se priklu~i na, kako {to be{e toga{ nare~ena, Evropskata zaednica, pred

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

27

20 godini. Nejzinata ekonomija raste tri pati pobrgu od ekonomiite na ostanatite evropski zemji.

Promenite po~naa vo 2002 godina, koga na vlast za prvpat dojde Partijata za pravda i razvoj (AKP) na Erdogan. @estokata finansiska kriza vo 2001 godina ja dovede zemjata na rabot na propast. Kemal Dervi{, turski izvr{en funkcioner vo Svetskata banka, ~ie ime se spomenuva{e za mo`en naslednik na Dominik Stros-Kan na ~elnata pozicija na MMF, toga{ ponudi masivna programa za restruktuirawe na dolgovite. Vladata na AKP gi sobra plodovite od negoviot trud. Do 2007 godina, prose~niot rast na Turcija se iska~i na {est procenti, a retko koja druga dr`ava zazdrave od globalnata finansiska kriza vo 2008 i vo 2009 godina so tolkav uspeh kako Turcija.

Za razlika od negovite duhovni prethodnici, koi sonuvaa za „islamski ekonomski poredok”, Erdogan ne smeta deka kapitalizmot i islamot se kontradiktorni. Voden od interesite na raste~kata muslimanska sredna klasa, najbitnata glasa~ka grupa za AKP, noviot premier toga{ se zafati da ja otvori ekonomijata na Turcija.

Minatata godina Turcija dostigna rast od devet procenti. Nevrabotenosta padna na 11 procenti, inflacijata sega e na {est procenti, a najnovite brojki poka`uvaat deka javniot dolg e 41 procent od brutodoma{niot proizvod - parametri na koi bi mo`ele da im zaviduvaat pove}eto ~lenki na Evropskata unija. Prihodot po glava na `itel trojno se zgolemi od koga na vlast e

Erdogan. Britanskiot magazin The Economist ja nare~e zemjata „Kina na Evropa”.

Edinstvenata gri`a na Erdogan po tretata izborna pobeda e toa {to ekonomijata se pregreva, Turcite i kupuvaat i proizveduvaat premnogu, uvozot e tolku golem, {to duri go nadmina i raste~kiot izvoz na zemjata. „I pokraj nebalansiranosta”, pi{uva Wall Street Journal, „silata na turskiot rast e odr`liva. Prikaznata za rastot mo`e da prodol`i”. НАМАЛЕН НАТАЛИТЕТ Pove}eto Evropejci Turcite gi smetaat za ~udni lu|e koi imaat premnogu deca. No, dali kli{eto za „demografskata bomba”, eden od najomilenite argumenti na onie koi mu se sprotivstavuvaat na ~lenstvoto na Turcija vo EU, e se u{te vistinito? Turcija, za razlika od evropskite op{testva koi stareat, ima mnogu zdrava populaciska piramida, koja nalikuva na onie na SAD i na Kanada. Vo poslednite godini, stapkata na rast na natalitetot padna na 2,1 dete na sekoja `ena.

Vakviot razvoj se dol`i na raste~kata dobrosostojba i podobrenoto nivo na obrazovanie. Demografite duri predviduvaat i namaluvawe na naselenieto na Turcija, koe bi zapo~nalo vo 2030 godina, {to go natera Erdogan da izjavi deka vo idnina sekoja Tur~inka }e mora da ima najmalku tri deca. No, turskite `eni nemaat namera da im se pot~inat na negovite `elbi.

Ekonomski gledano, na Turcija voop{to ne i e potrebna visoka stapka na natalitet. Prose~nata vozrast vo momentov e 29 godini (sporedeno so 43 vo Germanija), a sekoja godina okolu 700.000 novi diplomirani studenti vleguvaat na pazarot na trudot. Turcija ja ima re~isi najto~nata stapka na obnova koja i e potrebna za stabilen ekonomski rast: ne premnogu niska

Бруталност врз жените Умерените Турци се шокирани кога ќе ги отворат утринските весници и ќе прочитаат ужасни приказни од провинцијата: како религиозни фанатици ги испрскале со киселина нозете на ученички од Мерсин, кои носеле здолништа до колената, како една девојка од Малатја била жива закопана затоа што имала дечко, како две сестри во Сирт биле силувани од речиси 100$тина мажи... Бруталноста со која Турците ги третираат жените е стара колку и самата Турција, а сите претходни режими имале катастрофални резултати во заштитата на жртвите. Но, од 2002 до 2009 година бројот на насилни дејствија и ткн. „убиства од чест“ порасна од 66 на 953. Секој ден во Турција насилно умира по една жена, тврдат активистите за човекови права. АКП, пак, тврди дека бројките се толку високи затоа што сега случаите повеќе се пријавуваат и се документираат. Социологот Биназ Топрак смета дека и тоа е можно, но има и друго објаснување: „Притисокот луѓето да се однесуваат побожно, редовно да се молат, да постат и да не пијат алкохол е значително зголемен. Општеството станува се поконзервативно“, смета таа. Топрак смета и дека се развила атмосфера во која повеќе не можете да видите жена на улиците по стемнување, освен во големите градови, атмосфера во која некои се охрабрија стиховите на Куранот да ги толкуваат многу помизогинистички. Нејзината анализа ги потврдува сомнежите на секуларните Турци и скептичните Европејци дека огромен дел од турското општество на светот и на жените гледа на начин кој не е сообразен со оној на Западот. Тоа фрла темна сенка на Турција како кандидат за членство во ЕУ.

28

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Malku e verojatno deka Evropa }e go nadmine stravot od islamot

veren Irak, oblakoderi vo Meka i pogoni za desalanizacija na morska voda vo Libija.

Ovaa nova nadvore{na i ekonomska politika e nare~ena „neo-otomanizam”, u{te eden termin koj budi voznemirenost na Zapadot. Dali Turcite se obiduvaat povtorno da ja izgradat imperijata koja go kontrolira{e Bliskiot istok 400 godini? ЛОЈАЛНИ КОН СОЈУЗНИЦИТЕ

i ne premnogu visoka. Kako i da e, scenarijata na voznemirenite za preterana populacija Evropejci se preterani.

No, najsilniot argument vo korist na aspiraciite na Turcija za vlez vo EU e ne{to sosema drugo. Amerikancite i Britancite go koristat so godini, pa duri i Germancite, kako porane{niot minister za nadvore{ni raboti Jo{ka Fi{er i porane{niot kancelar Gerhard [roder.

Toa e geostrate{ki argument i veli vaka: koja podobra alatka ja ima EU na raspolagawe za da vlijae na razvojot na nastanite vo islamskiot svet od dobrite odnosi so najmodernata islamska nacija, Turcija?

Vakvite stravovi se preterani.

Najmnogu {to }e se materijalizira od seto ova e labav komonvelt na porane{ni otomanski provincii.

Ona {to e va`no e deka turskiot primer koj se prenesuva vo politi~ki zaostanatiot region e dokaz deka duri i islamska vlada mo`e da bide demokratska i deka ne se potrebni prihodi od naftata za da se postigne blagosostojba.

Vrskite na Turcija se, isto taka, bitni. Od Bagdad do Tripoli, tie razgovaraat so radikalnite grupi i individualci so koi Zapadot odbiva da razgovara, ili od fundamentalni pri~ini ili od politi~ki obyiri kon Izrael, no so koi eden den mo`ebi }e moraat da sorabotuvaat.

Se ~ini malku verojatno deka Turcija }e mu go svrti grbot na Zapadot. I pokraj serioznite krizi, Ankara ne gi prekina odnosite so Izrael. I, iako se po~uvstvuvaa bezobrazno preskoknata od Francija pri voenata operacija protiv re`imot na Gadafi, premierot Erdogan ne se povle~e od zapadnata alijansa. Namesto toa, Turcija si go odraboti svojot del vo implementacijata na rezolucijata na Sovetot za bezbednost na ON za Libija - vsu{nost, so pogolema posvetenost od onaa na Germanija.

Ova e ednata strana na dene{na Turcija: ekonomski silna, so samodoverba i lojalna kon svoite sojuznici.

ДОБРИ ОДНОСИ СО СОСЕДИТЕ

(ЗЛО)УПОТРЕБА НА МОЌТА

Denes Ankara ima dobri odnosi so re~isi site nejzini sosedi. Vo poslednive godini, turskite diplomati u~estvuvaat vo pregovorite vo prestolninata na Azarbejxan, Baku, za izgradba na gasovodot „Nabuko”, vo Teheran za iranskata nuklearna programa i vo Tripoli, so razni{aniot re`im na Gadafi. Turskite biznismeni gradat aerodromi vo se-

Premierot Erdogan, veli Sedat Ergin, dolgogodi{en {ef na ankarskoto dopisni{tvo na turskiot dneven vesnik „Huriet”, vo prviot mandat pred osum godini vleze so golema pretpazlivost. Toj im se sprotivstavi na neprijatelite vo armijata, vo stopanstvoto i vo pe~atot, no isto taka kon niv se odnesuva{e so po~it. No, smeta Ergin, seto toa se smenilo po vto-

rata izborna pobeda vo 2007 godina, koga Erdogan po~na da ja (zlo)upotrebuva mo}ta na dr`avata.

Ergin mnogu dobro znae {to zboruva. Kolku pokriti~ni bea odredeni vesnici kon vladata, tolku kabinetot na premierot, „ba{bakanlik”-ot, poostro vozvra}a{e.

Eden karikaturist koj se osmeli premierot da go pretstavi kako ma~ka se soo~i so sudski proces.

Nabrgu po ova, istoto mu se slu~i i na eden drug karikaturist, koj go nacrta Erdogan kako krvo`eden taftabit na grbot na eden ugleden gra|anin, kako komentar na vladinata dano~na politika.

Grupacijata „Dogan”, koja e sopstvenik na vesnikot „Huriet” i na turskiot oddel na amerikanskata informativna televizija CNN, bea pod osobeno silen pritisok. Vo 2009 godina, edna duzina dano~ni inspektori vlegoa vo kompanijata.

Koga zavr{ija so revizijata, na „Dogan” mu be{e nalo`eno na vladata da i plati okolu 2,2 milijardi evra. „Toa e problemot so Erdogan. Toj se poarbitrarno ja koristi mo}ta na dr`avata za da gi promovira svoite politi~ki interesi. Ve}e ne ostana nikoj koj }e go stavi pod kontrola”, zaklu~uva Ergin. ТЕШКИ ВИСТИНИ Na krajot, argumentot deka Turcija treba da i se priklu~i na EU se pozicionira malku zad onoj deka treba da ostane ve~en kandidat i e refleksija na izme{anite ~uvstva koi Evropejcite gi imaat kon svojot kompliciran sosed so decenii.

Kako i da e, od racionalna gledna to~ka, dali argumentite „za” }e nadvladeaat nad onie „protiv” ako Turcija treba da stane ~lenka na evropskoto semejstvo? Neli zemjata postigna impresiven napredok vo izminative 12 godini, od momentot koga i formalno stana kandidat za ~lenstvo i gi zapo~na svoite napori da gi zadovoli evropskite kriteriumi? I neli pobliski odnosi so Evropa bi bile najdobriot na~in da se spre~i ovoj proces da reterira?

Poverojatno e deka Evropejcite i Turcite }e minat u{te mnogu godini vo diskusii za zaedni~kite celi, no bez nitu eden od niv da gi iska`e dvete vistini koi dosega na site im se jasni: deka Evropa ne ja saka Turcija - i deka naskoro Evropa pove}e nema da i bide potrebna na Turcija.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

29

Грција на распродажба Болната приватизација во Грција нуди можности за некои да се здобијат со имот под потенцијалната пазарна цена. Германските компании се заинтересирани за голем дел од грчкиот имот, што сигурно ќе ги исфрустрира Грците, кои на присилната приватизација гледаат како на губење на суверенитетот

GR^KIOT PROCES na privatizacija stana klu~en za noviot paket za spas na zemjata vreden pribli`no 70 milijardi evra, koj ve}e se finalizira od ~lenkite na evrozonata i se o~ekuva da bide odobren na sredbata na ministrite za finansii na ovie dr`avi na 20-ti juni. Kako glaven uslov za noviot plan za spas, partnerite na Grcija od evrozonata baraat Atina da ja zabrza proda`bata na imotot vo dr`avna sopstvenost i da ja prefrli odgovornosta za privatizacijata od vladata kon nezavisna agencija koja, spored izvorite na STRATFOR, bi imala seriozen vlog od stranski vladi. So drugi zborovi, Grcija do 2015 godina mora da prodade dr`aven imot vo vrednost od okolu 50 milijardi evra i toa pod uslovi koi }e ja zadovolat Germanija i drugite zemji od evrozonata, bez obyir na `elbite na gr~kata dr`ava, koja e sopstvenik na imotot, ili na gr~kata javnost koja zavisi od niv za rabotni mesta.

Gr~kata privatizacija e razdorot koj i se zakanuva na kontrolata na premierot Jorgos Papandreu vrz negovata vladeja~ka partija PASOK. Postoi opasnost PASOK da se pobuni protiv Papandreu i merkite za {tedewe nametnati od evrozonata, so {to bi gi stavile pod znak pra{alnik obidite za spas koi doa|aat od evrozonata i bi ja vlo{ile situacijata so suverenite dolgovi na [panija i na Portugalija. Dolgoro~no pra{awe, sepak, e efektot koj vakvata obemna privatizacija bi go imala vrz strate{kiot gr~ki imot, kako {to se pristani{tata i cevkovodite, za koi zainteresirani investitori ve}e se nayiraat vo Rusija i vo Kina, so {to na ovie dve sili }e im se ovozmo`i vlez na zadna vrata vo evropskata transportna i energetska infrastruktura.

30

МАКИТЕ НА ПРИВАТИЗАЦИЈАТА Noviot plan za spas na evrozonata predizvika politi~ka kriza vo

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Grcija. Planiranata privatizacija na dr`avnite pretprijatija zna~i ponatamo{ni otpu{tawa na vrabotenite vo javniot sektor, a

gr~kata stapka na nevrabotenost ve}e dostigna 16,2 procenti, pove}e od tri procenti povisoka od pred edna godina.

Privatizacijata, pod kakvi i da e uslovi, e bolna. Neefikasnosta koja e vgradena vo javnite pretprijatija poradi politi~kata logika - kako {to se obemnite vrabotuvawa, subvencioniranite ceni na dobrata i na uslugite i inflacijata na platite se razbiva, na golemo nezadovolstvo na golem del od javnosta. Zgora na toa, rakovodnite funkcii vo javnite pretprijatija se ~estopati mnogu vnosni pozicii, koi politi~kite

Ottamu, vrabotenite koi se soo~uvaat so nevrabotenost i gra|anite koi protestiraat protiv povisokite ceni na dobrata i uslugite, ne se edinstvenite koi i se sprotivstavuvaat na privatizacijata; politi~kite eliti, koi }e ostanat bez bitnite izvori na finansirawe i vlijanie, isto taka se protiv. Tokmu poradi toa, istoriski gledano, za uspe{nite i temelni privatizacii e potreben politi~ki autsajder vo zemjata, koj bi ja prezel kontrolata i bi ja iskoristil privatizacijata da gi izbrka etabliranite i vkopani eliti.

Papandreu i PASOK ne se ni oddaleku politi~ki autsajderi. Iako ne be{e na vlast pet godini pred da ja porazat centaristi~ko-desnata „Nova Demokratija” vo 2009 godina, PASOK od 1974 godina navamu bil na vlast vkupno 20 godini.

Ottamu, najgolemata opasnost vo smisla na otpor kon privatizacijata ne doa|a od raste~kite protesti i {trajkovi na ulicite na Atina i drugite gr~ki gradovi, koi vo golema mera se apoliti~ni i ne nudat vistinska alternativa na vladeja~kata partija, tuku od sopstvenata partija na Papandreu.

Nastanite vo narednite nekolku nedeli }e bidat klu~ni za sposobnosta na Papandreu da ja zadr`i kontrolata vrz negovata partija. Bidej}i popularnosta na PASOK zna~itelno e namalena, predvremenite izbori ne im se od korist na nejzinite ~lenovi. Kako i da e, Papandreu mo`e da ja iskoristi mo`nosta na izbori da bide otstranet od funkcijata za da gi ispla{i parlamentarcite-disidenti i so toa da gi natera da glasaat za novite merki za {tedewe. Ova zavisi od brojni faktori, vklu~uvaj}i go i toa uli~nite protesti da ne stanat nasilni ili da izlezat od kontrola, {to e malku verojatno. МОЖНОСТИТЕ НА ПРИВАТИЗАЦИЈАТА

lideri gi koristat da gi nagradat svoite partiski lojalisti ili, pak, partiite direktno se finansiraat od prihodite na javnite kompanii.

Bolnata privatizacija vo Grcija, pak, nudi mo`nosti za nekoi da se zdobijat so imot pod potencijalnata pazarna cena. Germanskite kompanii se zainteresirani za golem del od gr~kiot imot, {to sigurno }e gi isfrustrira Grcite, koi na prisilnata privatizacija gledaat kako na gubewe na suverenitetot i zagovor od strana na Berlin za evtini pari da se zdobie so kontrola na potencijalno vnosni kompanii. Vo po~etokot na juni, dodeka se u{te se

pregovara{e za noviot dogovor za spas, germanskiot Deutsche Telecom prezema 10 procenti od akciite na Hellenic Telecommunications (OTE) za okolu 400 milioni evra, so {to germanskata kompanija dobi kontrola vrz 40 procenti plus edna akcija na OTE. Atina saka da mu prodade u{te {est procenti od OTE na Deutsche Telecom, a germanskata telekomunikaciska kompanija soop{ti deka nema dodatno da investira ako ne i se dade celosna kontrola vrz trudovata politika na OTE, so {to bi se ovozmo`ile zna~itelni otpu{tawa - u{te eden primer kako privatizacijata mo`e da dovede do socijalni nemiri.

Ruskite i kineskite kompanii, isto taka, se so namera da ja upotrebat gr~kata privatizacija za geopoliti~ki celi. Za Kina, Grcija e interesna strate{ka vlezna to~ka kon raste~kite pazari na Centralna i na Isto~na Evropa. Kina bi gi iskoristila gr~kite pristani{ta Pirea i Solun za dotur na nejzinite proizvodi na Balkanot, porane{nite sovetski republiki kako Ukraina i Belorusija i ~lenkite na EU od Centralna Evropa, kako Ungarija, Slova~ka i Polska. Logikata na Peking e deka mo`e da ja pro{iri svojata trgovija vo zemjite od Centralna i Isto~na Evropa kade {to, imaj}i gi predvid poniskite primawa od onie vo Zapadna Evropa, cenata na kineskiot izvoz bi bila mnogu konkurentna. Kineskata China Shipping Co.(COSCO) vo juni 2010 godina investira{e vo Pirea, pri {to za iznajmuvawe na dva terminala za kontejneri na 35 godini plati pet milijardi dolari. Interesot na COSCO u{te pove}e se zgolemi koga gr~kata vlada gi objavi planovite da go privatizira celiot nejzin udel od 75 procenti vo pristani{teto Pirea, a kineskata kompanija jasno stavi na znaewe deka saka da si gi pro{iri investiciite i tamu i vo Solun.

Rusija e zainteresirana da ja iskoristi Grcija za da ja blokira evropskata alternativna ruta za dotur na priroden gas. Evropskata unija, koja vo momentov 25 procenti od svoite potrebi za priroden gas gi nabavuva od Rusija, bara alternativi za gasovodite koi se pod dominacija na Rusija. Na ~elo na planovite na Unijata se nao|a „ju`niot gasen koridor”, koj vsu{nost e amalgam od nekolku razli~ni proekti za dotur na azarbejxanskiot ili, potencijalno, centralnoaziskiot i bliskoisto~niot

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

31

Malku e verojatno uli~nite protesti da izlezat od kontrola

gas do Evropa preku Turcija. Grcija e bitna komponenta na ovoj plan, zatoa {to le`i na ednata ruta preku koja prirodniot gas bi se prenel niz Turcija do Evropskata unija.

Drugata opcija bi bila da odi na sever, preku Bugarija i Romanija.

Bilo koj gasovod koj bi minuval niz Grcija bi trebalo samo da napravi „kratok skok” preku Otrantskiot tesnec do Italija.

Vo momentov postojat brojni predlo`eni ruti na gasovodi koi bi go so~inuvale ju`niot gasen koridor na EU, od koi tri se klu~ni. Gasovodot „Nabuko” treba da ja sledi severnata ruta od Turcija do Avstrija preku balkanskite ~lenki na Unijata. Drugite dva gasovoda bi odele ju`no preku Turcija vo Grcija, predlo`eniot „Transjadranski gasovod” (TAP) i „Interkonekcijata Turcija Grcija - Italija (ITGI)”, od koja planiraniot podvoden del , nare~en „Posejdon”, e onoj od Grcija do Italija.

Gr~kata vlada e direktno vklu~ena vo ITGI preku sopstveni{tvoto na gr~koto Javno pretprijatie za gas DEPA, koe sorabotuva so privatnata italijanska kompanija za priroden gas „Edison”. Klu~no za Rusija, osobeno za ruskiot naften gigant

32

„Gasprom” e tokmu vo ovoj predlogproekt za ju`en koridor.

Predlo`enata privatizacija na DEPA e, spored toa, mnogu interesna prilika za Kremq. „Gasprom” so godini ima frleno oko na ITGI, a vo 2010 godina zapo~na pregovori so DEPA za steknuvawe na kontrolen paket na proektot. Se ~ini deka pregovorite ne bea uspe{ni i „Gasprom” e sega koncentriran na gr~kite planovi da ja privatiziraat DEPA mo`no e na proda`ba da bidat dadeni duri 32 procenti od kompanijata. Ova na Moskva bi i ovozmo`ilo zna~itelno vlijanie vrz odlukite za toa ~ij priroden gas }e se transportira preku ITGI, so {to }e ja pretvori ITGI od alternativa na ruskiot priroden gas, vo u{te eden stolb na dominacijata na „Gasprom” vrz pazarot na priroden gas vo Evropa.

Klu~noto pra{awe e dali sosedite na Grcija od evrozonata }e se obidat da gi spre~at Rusija i Kina da se zdobijat so pristap do ovie geopoliti~ki strate{ki imoti. Se pretpostavuva deka novata agencija za privatizacija, koja }e bide nezavisna od Atina, }e bide pod ogromno vlijanie od Germanija, bidej}i Ber-

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

lin istura najmnogu ke{ vo planovite za spas na Grcija. Sepak, malku e verojatno deka Berlin }e se obide da se osiguri deka strate{kiot imot na Atina im e prodaden na ~lenkite na evrozonata, a ne na Rusija i na Kina. Germanija, izvozni~ka na zavr{ni, kapital-intenzivni proizvodi, ne gi smeta evtinite kineski proizvodi za konkurencija, {to zna~i deka Berlin nema pri~ina da go spre~i pristapot na Peking do pazarite vo Isto~na i Centralna Evropa. Vtoro, Germanija ima se podobri politi~ki odnosi so Rusija, vklu~uvaj}i gi i cvrstite vrski pome|u germanskiot EON Ruhrgas i „Gasprom”. Ottamu, malku e verojatno deka Berlin }e stori koj znae {to za da gi blokira planovite na „Gasprom” vo Grcija. Imaj}i predvid deka Germanija, kako {to se o~ekuva, }e ima najgolemo vlijanie vrz odlukite doneseni od novata agencija za privatizacija - kako i toa deka krajniot interes na Berlin e Atina da sobere kolku {to e mo`no pove}e ke{ - malku e verojatno deka Berlin }e im zastane na patot na Rusija i na Kina vo Grcija.

ЕКОНОМИЈА

Први десет чекори Новата Влада ја очекува сериозна работа. Куп еко номски прашања со го дини чекаат решенија: голема невработеност, лоша инфраструктура, ниско ниво на домашни и странски инвестиции, пре задолжено стопанство... ekonomija@forum.com.mk

Минимална плата до крајот на годината Немаштијата ем го руши, ем го крепи бракот Педесет и четири часа бизнис бреинсторминг во Македонија forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

33

Хилари сака да биде шефица на Светска банка

ПРЕДИЗВИЦИТЕ НА ИДНАТА ВЛАДА

Први десет чекори Новата Влада ја очекува сериозна работа. Куп економски прашања со години чекаат решенија: голема невработеност, лоша инфраструктура, ниско ниво на домашни и странски инвестиции, презадолжено стопанство... oд Петре Димитров

INVESTICII VO zastarenata infrastruktura, namaluvawe na rekordnata nevrabotenost i siroma{tija, zgolemuvawe na doma{nite i stranskite investicii, pogolem izvoz, visoka inflacija, reducirawe na prevrabotenata administracija...se samo del od ekonomskite predizvici na novata Vlada. Ovie problemi se od vitalno zna~ewe za razvojot na zemjata i kotiraat najvisoko na listata na prioriteti i na gra|anite i na stopanstvoto. Idnata Vlada }e mora brzo i promisleno so

34

konkretni merki i reformi da po~na da gi re{ava.

1.ИНФРАСТРУКТУРА Poradi nefunkcionirawe na `elezni~kata pruga do Grcija, dolga samo 16 kilometri, patot na stokata od Bitola do Solun e podolg za 200 kilometri, bidej}i stokata patuva preku Veles. Ovaa e samo eden od infrastrukturnite problemi na Pelagoniskiot region, najgolem vo zemjava. Vo Kosovo va`ime za izvoznik br.1, i izvozot so ovoj sosed

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

kontinuirano ni raste, no nesodvetnata infrastruktura (nemaweto avtopat koj zna~itelno }e go skrati patuvaweto) so godini e pre~ka za u{te pogolemo {irewe na biznis relaciite me|u dvete zemji. Trite stopanski komori vo zemjava so godini ~ekaat dosega{nite vladi visoko vo svoite prioriteti da go stavat tokmu investiraweto vo infrastrukturata. Od Stopanskata komora na Makedonija (SKM) velat deka serioznoto investirawe vo infrastrukturata i ponatamu ostanuva na

nivnata agenda za barawa i do novata Vlada. „Najva`eni prioriteti kako i za dosega{nite vladi treba da bidat zgolemuvaweto na investiciite, i doma{ni i stranski, investiraweto vo infrastruktura i zgolemuvawe na izvozot”, velat od SKM. Stopanstvenicite velat deka investiraweto vo infrastrukturata ne samo {to }e go olesni na{iot biznis, tuku }e donese i mnogu pove}e investitori. „Va`no e Makedonija da ima dobra infrastruktura, efikasna severna granica kon Evropskata Unija. Treba da se izgradi avtopatot i sekako `eleznicata, ne samo kon jug i sever, tuku i kon Albanija i Bugarija„, izjavi neodamna prviot ~ovek na Unijata na germanskite komori vo regionot, Mihael [mit.

2.ИНВЕСТИЦИИ Za vo Makedonija da se dojde do brojka od 1 miljarda investicii treba da se soberat vkupnite investicii od nekolku godini.

Zemjava i pokraj mnogubrojnite kampawi za privlekuvawe na investitori, so godini nanazad nema re~isi nikakvi grinfild-investicii. Analizite poka`uvaat deka zna~itelno pogolem del od stranskite investicii se realizirani po pat na privatizacija i postprivatizacija (72%), dodeka investiciite od nula {to imaat najgolem ekonomski efekt se najmalku zastapeni. Sostojbata so doma{nite investicii e u{te polo{a. Poradi golemata nelikvidnost i krizata mnogu malku makedonski kompanii se odlu~uvaat da go {iraat biznisot ili da zapo~nat nov. Za stopanstvenicite e problem i {to nema izedna~uvawe na uslovite za pristap do slobodnite ekonomski zoni i za doma{nite i za stranskite kompanii, so {to i tie bi bile motivirani da investiraat vo novi proizvodstveni kapaciteti tamu pod odredeni povolnosti i beneficii kakvi {to dobivaat strancite.

Za~lenuvaweto vo EU i NATO spored niv sepak najmnogu }e pridonese za privlekuvawe na pove}e investicii. Od Severozapadnata komora na Makedonija velat deka tokmu toa treba da bide eden od glavnite prioriteti na novata Vlada. „Toa pretstavuva garancija za vodewe biznis,

ta bele`ime deficit od 940,8 milioni dolari, objavi Dr`avniot zavod za statistika. Vo ovoj period e realiziran izvoz od 1,33 milijardi dolari, (rast od 46,5%), dodeka uvozot dostignal 2,27 milijardi dolari, (rast od 43,1%).

Pokrienosta na uvozot so izvozot iznesuva 58,7%, bele`ej}i blag porast vo sporedba so prethodnite meseci. Vakva postavenost na izvozot i uvozot imame vo kontinuitet. Spored ekspertite visokiot trgovski deficit ja poka`uva nemo}ta na makedonskoto stopanstvo da se nametne kako seriozen konkurent i izvoznik na svetskite pazari. U{te poporazitelen podatok e {to dominatnite proizvodi {to gi uvezuvame se od vitalno zna~ewe, kako hrana i energensi, ~ii {to ceni na Stopanstvoto di{e na {krgi svetskite pazari postojano odat nagore. Ne samo stoa ottuka i pogolema mo`nost za panstvenicite, tuku i dr`avata privlekuvawe investicii”, veli dosega ne najde soodvetna strategija pretsedatelot na Stopanskata komoza forsirawe i zgolemuvawe na ra na severozapadna Makedonija, izvozot.

Menderez Ku~i. Stopanstvenicite smetaat deka na toj na~in }e se zgo5. ЗАДОЛЖЕНОСТ И lemi sigurnosta kaj doma{nite i НЕЛИКВИДНОСТ stranski stopanstvenici, a }e se Vkupnata zadol`enost na makedonnamali i brojot na nevraboteni. skata ekonomija, (i na javniot i na privatniot sektor), nadmina 60 % 3.НЕВРАБОТЕНОСТ И od op{testveniot proizvod {to e СИРОМАШТИЈА granica pome|u umerena i visoka Makedonija va`i za zemja so zadol`enost. So poslednite 220 minajgolema nevrabotenost vo Evropa. lioni evra povle~eni od MMF dolPove}e od 35% od naselenieto vo got kon stranstvo dostigna 4,25 zemjava oficijalno nema rabota. milijardi evra ili 64% od BDP. So Iako spored mnogu analiti~ari toa Makedonija vleze vo grupata na ovaa brojka e nerealna (procenkite visoko zadol`eni zemji so {to ne go se dvi`at od 19-25%), poradi ispolnuva uslovot za vlez vo evropvisokiot procent na rabota na crno skata monetarna unija, kriterium (okolu 40%), sepak nevrabotenosta koj poradi svetskata kriza i pregoe eden od najserioznite problemi lemata zadol`enost na nekolku za gra|anite, za {to svedo~at i mno- ~lenki na Unijata e posebno akgubrojnite istra`uvawa na javnoto tuelen denes. Spored procenkite na mislewe. Dosega{nite merki za ekspertite od slednata godina za namaluvawe na nevrabotenosta na glavnina i kamati Makedonija }e site vladi do sega ne dadoa re~isi pla}a i do 500 milioni evra godinikakov efekt. Rezultat ne dadoa i {no. So toa, za otplatata na kredimerkite za namaluvawe na tite od buxetot }e se potro{at isto siroma{tijata koja minatata godina pari kolku i za planiranite kapistigna do rekordnite 31,1%. talni investicii godinava.

Stopanstvoto e zna~itelno pozadol4. ЗГОЛЕМУВАЊЕ НА `eno od dr`avata. StopanstveniИЗВОЗОТ cite se zadol`eni me|usebe, i Vo nadvore{no-trgovskata razmena dol`at na dr`avata, a i taa na niv. vo prvite ~etiri meseci od godinaNaplata na dolgovite odi mnogu

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

35

te{ko. Narodnata banka (NBM) objavi deka brojot na blokirani smetki vo dr`avata raste. Od april 2010 godina zaklu~no so april godinava, vo Makedonija ima 29.143 novi blokirani smetki, a samo vo prvite ~etiri meseci od godinava brojot na blokirani smetki porasnal za 4.643.

Mir~e Чekrexi, potpretsedatel na Sojuzot na stopanski komori, smeta deka voveduvaweto na odredeni instrumenti za naplata na dolgovite zna~itelno }e go namalat problemot na nelikvidnosta poradi koja naj~esto se zatvoraat kompaniite ili nemo`at da investiraat. „Akcizniot nalog e edno od re{enijata.

Zna~itelno }e pomognat i ponatamo{nite politiki za namaluvawe na danocite, DDV i kaznite za firmite”, veli toj.

6.НАМАЛУВАЊЕ НА ПАРТИСКАТА АДМИНИСТРАЦИЈА Makedonija e edna od retkite evropski zemji koja mo`e da se pofali so glomazna administracija, koja namesto da bide servis na gra|anite i da mu pomogne na biznisot na site dosega{ni vladi im slu`i za partiski vrabotuvawa. Do sega nikoj ne najde na~in da ja namali administracijata, ~ija brojka se procenuva na nad 100 iljadi.

Naprotiv, taa samo se zgolemuva, a so toa i delot od buxetot za

nejzinoto odr`uvawe, na {teta na kapitalnite investicii. Tokmu poradi namaluvawe na ovie visoki tro{oci, za podigawe na stopanstvoto, Romanija i Grcija momentalno otpu{taat nad 200 iljadi administrativci.

7.БУЏЕТСКА ДИСЦИПЛИНА Finansiskata kondicija na buxetot, od koja zavisisat site vladini proekti }e bide isto taka golem predizvik za novata vlada. Ministerot za finansii Zoran Stavreski smeta deka momentalno nema potreba od rebalans na buxetot. „Dr`avnata kasa e popolna od {to o~ekuvavme.

Vo osnova buxetot se implementira vo delot na vkupniot buxetski deficit to~no onaka kako {to e predvideno”, veli Stavreski.

Ekspertite smetaat deka pred novata Vlada }e stoi predizvikot eventualnite problemi so buxetot da gi re{ava so rebalans, novi zadol`uvawa ili izdavawe na nova evroobvrznica.

8. ПОЛИТИЧКИ КОНСЕНЗУС Poslednive dve godini politikata kompletno ja isfrli ekonomijata od igra. I pokraj toa {to site politi~ki faktori vo prv plan ja stavaat ekonomijata (i na poslednive izbori ekonomijata be{e prva vo re~isi site partiski programi), vo sekojdnevieto politi~arite re~isi ni-

koga{ ne poka`ale konsenzus i se fokusirale na najva`nite ekonomski pra{awa.

9.ИНФЛАЦИЈА Za prv pat po devet meseci, inflacijata bele`i mese~no namaluvawe od 0,2%, soop{ti NBM. Izminatava godina pred se poradi rastot na cenata na hranata na svetskite pazari, mnogu proizvodi vo zemjava dobija novi, povisoki ceni.

Kontroliraweto na inflacijata }e bide seriozen predizvik za novata vlada, no i za noviot guverner Dimitar Bogov, koj najavi deka strategijata na NBM }e ostane ista kako i do sega: niska inflacija, cenovna stabilnost i stabilen kurs na denarot. Usoglasenata monetarna politika na fiskalnata i monetarnata vlast mnogu }e odi vo prilog na ovaa vetuvawe.

10. ПРАВНА СИГУРНОСТ Edna od naj~esto kritikuvanite oblasti od strana na EU, no i od makedonskite stopanstvenici, stranskite investitori i gra|anite e sudstvoto. Pravnata sigurnost na kapitalot i funkcioniraweto na sudstvoto e biblija za sekoj biznismen. Vo ovoj pravec se i zabele{kite na doma{nite i stranskite stopanstvenici za ~estite menuvawa na zakonite i neusoglasenosta na ministerstvata i instituciite vo nivnite tolkuvawa.

БИЗНИС ВЕСТИ

Македонски праски во Русија

Земјоделците не знаат да аплицираат за ИПАРД средствата

Okolu 250 toni makedonski praski do avgust treba da bidat izvezeni vo Rusija, a pred nekolku dena zamina prviot kamion natovaren so ova ovo{je od Rosoman. Osven vo Rusija, plasman na u{te 1.500 toni praski od Rosoman e obezbeden i vo Hrvatska, Ukraina i Belorusija, so {to se o~ekuva vkupnata pratka ovaa godina da bide nad eden milion evra.

Првпат по девет месеци пад на инфлацијата

Makedonskiot agrar i zemjodelcite ne se naviknati na uslovite i se u{te ne znaat kako to~no da apliciraat za sredstvata od IPARD programata, no popoleka brojot na proekti se zgolemuva.

Ova e ocenata na pretstavnikot od Evropskata komisija za IPARD programata, @erard Kili. Po trite realizirani programi se odobreni 64 proekti so vkupna vrednost od 8 milioni evra.

Podatocite za inflacijata poka`uvaat deka vo maj 2011 g. prvpat po devet meseci, inflacijata bele`i mese~no namaluvawe od 0,2%, koe vo najgolem del go odrazuva padot na cenite na sve`iot zelen~uk, soop{ti Sovetot na Narodnata banka. Od NBM konstatiraat deka na godi{na osnova, inflacijata iznesuva 5,2, a prose~nata stapka na inflacija vo prvite pet meseci od godinata e 4,5%.

Намален интересот за градење

Нашата економија ќе расте побрзо од земјите во регионот

Vkupno 220 odobrenija za gradba bile izdadeni vo Makedonija vo april, {to e za 5,6% pomalku vo sporedba so istiot mesec lani, objavi Dr`avniot zavod za statistika. Spored izdadenite odobrenija za gradewe, predvidenata vrednost na objektite iznesuva 22,7 milioni evra, {to e za 33,3% pomalku vo odnos na istiot mesec od prethodnata godina.

Дефицитот достигна 940 милиони долари

Makedonskata ekonomija }e raste pobrzo od ekonomiite na del od zemjite vo regionot. Vo najnoviot izve{taj na Svetskata banka stoi deka godinava BDP }e iznesuva 3%, a dogodina 4,5%.Za razlika od Makedonija, drugite zemji od Balkanot }e imaat pobaven rast.

Bugarskata ekonomija godinava }e porasne za 2,5%, romanskata }e ima rast od 1,5%, a hrvatskata do 2%.

Makedonija vo nadvore{no-trgovskata razmena so svetot vo prvite ~etiri meseci od godinata bele`i deficit od 940,8 milioni dolari, objavi Dr`avniot zavod za statistika.Evidenten e porastot na vkupniot obem na trgovskata razmena vo navedeniot period, koj dostignal 3,6 milijardi dolari, {to e za 40% pove}e vo sporedba so istiot period lani.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

37

ПЛАТИ

Минимална плата до крајот на годината Синдикатите и работодавачите иако засега не се согласни околу висината на минималната загарантирана плата, сложни се дека по формирањето на новата влада веднаш треба да се седне на маса и да се дефинира најинската граница на цената на трудот на работникот oд Александар Поповски

MAKEDONIJA E me|u poslednite evropski dr`avi, kade {to ne e odredena dolna granica na cenata na ~ineweto na trudot na rabotnikot, {to vo odredeni slu~ai, so ogled na visokata nevrabotenost, se zloupotrebuva od strana na nekoi rabotodava~i za da go devalviraat trudot na rabotnikot. Nasproti dr`avite od regionot kade {to to~no e definirana minimalnata plata (vo Slovenija 599 evra, vo Hrvatska 380 evra, vo Srbija 160 evra, sli~no e i vo Crna Gora i Romanija, dodeka minimalnata plata vo Bugarija iznesuva 123 evra), del od makedonskite rabotnici primaat plata poniska od 100 evra.

Neodamna, po 20 godini, vo Makedonija se potegna inicijativa od strana na sindikatite za voveduvawe na minimalna plata, {to be{e prifateno od javnosta, a taa tema stana isklu~itelno eksponirana za vreme na predizbornata kampawa.

Iako mislewata okolu visinata na minimalnata plata se podeleni, vo zavisnost dali se gleda od strana na rabotnicite, ili od strana na stopanstvenicite, dvete strani se soglasni deka e krajno vreme da se definira minimalnata zagarantirana plata. I ednite i drugite velat deka se podgotveni da sednat na masa, vedna{ {tom }e bide formirana novata vlada, koja {to e tretiot partner vo socijalno-ekonomskiot sovet, pokraj sindikatite i Organizacijata na rabotodava~i. ССМ БАРА 160 ЕВРА МИНИМАЛНА ПЛАТА Inicijativata potekna od Sojuzot na sindikati na Makedonija (SSM) ne-

38

posredno pred 1 maj, koga be{e odlu~eno namesto Denot na trudot da se odbele`uva tradicionalno so protesti po ulicite, da se pobara voveduvawe na minimalna zagarantirana plata, pri {to be{e istaknato deka taa ne bi trebalo da bide pomala od 160 evra.

Idejata za voveduvawe na zagarantirana minimalna plata be{e prifatena od Organizacijata na rabotodava~i na Makedonija (ORM), no be{e predupredeno da se vnimava so brojkite, a odredeni rabotodavci istaknaa deka platata treba da bide pomala od 7.000 denari. „Ni{to ne bi napravile ako utvrdime nekoj visok pau{alen iznos na minimalna plata, a za smetka na toa vo stopanstvoto da ima otpu{tawe na rabotnici i zgolemuvawe na nevrabotenosta, ili da dobieme edna uranilovka kade vo trudointenzivnite dejnosti 90% od vrabotenite bi dobivale ista plata, so {to bi se naru{ila motivacijata kaj rabotnicite”, predupreduvaat rabotodava~ite.

Prviot ~ovek na SSM, @ivko Mitrevski vo razgovor za „Forum” veli deka sindikatot ostanuva na prvi~noto barawe minimalnata plata da ne bide pod 160 evra i pokraj nesoglasuvaweto na del od rabotodava~ite. „Sojuzot na sindikati na Makedonija ima stav deka treba da se otvorat pregovori na tema zagaranatirana minimalna plata pome|u trite socijalni partneri. Samiot fakt {to postoi raspolo`enie i voqja kaj site socijalni partneri za voveduvawe na zagarantirana minimalna plata vo dr`avata pretstavuva pobeda za SSM, bidej}i nie ja pokrenavme inicijativata”, veli Mitreski,

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

izrazuvaj}i zadovolstvo {to prv pat vo Makedonija po 20 godini voop{to }e se razgovara oficijalno na ovaa tema. „Ostanuvame na na{ata dolna granica. Na{ite presmetki se napraveni vrz baza na analizi, vo koj utvrdivme minimalna potro{uva~ka ko{ni~ka, vodevme smetka za socijalno-ekonomska sostojba vo dr`avata i za vkupnite dvi`ewa na ekonomijata”, deciden e Mitrevski, spored kogo treba da se napravi i komparativna analiza so sosednite dr`avi i so nekoi dr`avi vo Evropa.

Toj veli deka postojat dve varijanti, utvrduvawe na minimalnata plata na nivo na dr`ava, ili pak, minimalni plati po granki, no vo osnova idejata e so zakon da bide utvrdena minimalna plata, {to bi zna~elo deka nitu eden rabotodava~ da ne mo`e da dava plata pod taa osnovica. ОРМ НЕ САКА ДА ЛИЦИТИРА СО БРОЈКИ Pretsedatelot na ORM, Dimitar

Stojanovski vo izjava za „Forum” negira deka stavot na rabotodava~ite za visinata na minimalnata plata e taa da bide 7.000 denari, dodavaj}i deka vo Organizacijata se u{te nemaat zazemeno stav, bidej}i smetaat deka pred da zapo~ne dijalogot so reprezentativniot sindikat, rano e da se iznesuvaat brojki,. „Najnapred treba da se utvrdi dali minimalnata plata e socijalna ili ekonomska kategorija. Smetam deka taa treba da bide isklu~ivo ekonomska kategorija, i da se utvrduva vrz baza na komercijalnite vrednosti, bidej}i `iveeme vo pazarna ekonomija, dodeka dr`avata treba da gi re{ava socijalnite pra{awa”, veli Stojanovski. Spored nego, vred-

nosta na potro{uva~kata ko{ni~ka ne treba da bide reper za utvrduvaweto na visinata na minimalnata plata. „Za vreme na dijalogot so sindikatot ne bi bilo lo{o dvete strani da gi zamenat mestata. Tie malku da gledaat od na{ agol, a nie od niven, za da navistina se sogledaat realnite mo`nosti”, veli Stojanovski.

Toj smeta deka vo niskoakumulativnite granki, kako na primer vo tekstilnata industrija, platite se navistina niski i treba da se iznajde na~in kako tie da bidat zgolemeni, predlagaj}i pritoa dr`avata da gi stimulira izvozno orientiranite pretprijatija. Od Organizacijata smetaat deka potrebno e Vladata da ovozmo`i odredeni dano~ni olesnuvawa ili namaluvawe na pridonesite so cel da se ovozmo`i pogolema akumulacija na rabotodava~ite i mo`nost za povisoka minimalna plata.

Tokmu ovaa tema be{e mo{ne ~esto spomnuvana za vreme na predizbornata kampawa, a odredeni opozicioni politi~ari davaa cvrsti vetu-

vawa deka zagarantiranata minimalna plata }e bide 9.000 denari.

Vetuvawe deka voveduvaweto na minimalnata plata }e bide visoko vo agendata na novata vlada, dade i pobedni~kata koalicija, no pritoa ne se licitaraa brojki. Pretsedatelot na VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski vo presret na izborite odr`a sredba so sindikalnite lideri na koi im veti deka utvrduvaweto na minimalna plata }e bide del od programata na novata vladata dokolku partijata ja osvoi doverbata na gra|anite, no poso~i deka visinata na minimalnata plata dopolnitelno }e se utvrduva. „Ovaa javna zalo`ba }e bide sostaven del od programata za rabota na idnata vlada predvodena od VMRODPMNE. Procesot na utvrduvawe na visinata na ovaa plata }e se sprovede preku institucionalno pregovarawe vo ramki na socijalniot dijalog pome|u partnerite: vlada, rabotodava~i, sindikati”, re~e Gruevski.

Vicepremierot i minister za finansii Zoran Stavreski uka`a deka pra{aweto za minimalna plata od 160 evra kako {to predlaga Sojuzot na sindikati na Makedonija (SSM) potrebno e dobro da se razgleda za da ne se izgubat rabotni mesta. „Toa e pra{awe koe treba da se razgleduva vo sledniot mandat na vladata i treba da se re{i na nivo na ekonomsko socijalniot sovet. Ne se raboti za bauk dokolku e potrebno da se utvrdi, no va`no e da se utvrdi na razumno nivo so cel da ne se izgubat rabotni mesta”, re~e Stavreski. ДЕВАЛВИРАН ТРУДОТ НА РАБОТНИКОТ Del od ekspertite {to gi kontaktira{e „Forum” smetaat deka e krajno vreme da se vovede kategorijata zagarantirana minimalna plata, za da prestane praktikata na devalvirawe trudot na rabotnikot i da ne se zloupotrebuva visokata nevrabotenost, so cel na rabotnicite da im se davaat poniski plati.

Univerzitetskiot profesor Zoran Ivanovski smeta deka potcenuvaweto na trudot na rabotnikot vo Makedonija, pokraj na visokata nevrabotenost, se dol`i i na toa {to vladite vo izminatiot period pri obidot da privle~at stranski investicii, me|udrugoto ja nudea i evtinata rabotna sila. „Republika Makedonija vo obidot da privle~e stranski investicii ja

nema{e vo predvid za{titata na rabotnicite, so {to se slu~i depresiriwe i realno namaluvawe na platata i iskoristuvawe na rabotnata sila vo Makedonija, koja bi rekol deka ne be{e za{tita nitu od vladinite institucii, nitu od sindikatite. Svedoci sme deka takvata sostojba vlijae{e i deka navistina celosno be{e potcenet `iviot trud vo dr`avata”, veli Ivanovski. Toj smeta deka dr`avata treba da ponudi realni merki za poddr{ka na biznisot, vo forma na razvoj, no bi morala da vodi smetka za potrebata od za{tita na pravata na rabotnicite izrazeni preku minimalna plata. „Mo`e da se razvie i stru~na i nau~na debata okolu ovaa tema. Bi bilo potrebno da se zeme vo predvid i potro{uva~kata ko{ni~ka na proizvodi, koi se minimalno potrebni za prosta reprodukcija na rabotnikot. Mora da se vodi smetka da se obezbedi elementarno nivo na dostoinstvo na trudot na rabotnikot”, veli Ivanovski. Toj istaknuva deka svetskata ekonomska kriza ja isfrla na povr{ina potrebata da se zbli`at rabotnicite i nevrabotenite vo nastojuvaweto da se definira najniska plata. „Navistina golemata ponuda na rabotna sila gi stava rabotodava~ite vo sostojba da gi zloupotrebuvaat rabotnicite. Smetam deka okolu 150 evra se potrebni za minimalno dostoinstvo, no ostavam prostor preku edna debata da se postigne dogovor”, veli Ivanovski. Za nego ne se izdr`ani stavovite deka malku pogolema minimalna plata bi predizvikala opasnost od zatvorawe na rabotni mesta. „Mo`ebi odreden procent na rabotni mesta ili biznisi da se zatvorat, no sekako deka benefitite }e bidat pogolemi, bidej}i }e se zgolemi kupovnata mo}, zadovolstvoto na rabotnikot }e bide pogolemo, kako i negovata motivacija i produktivnosta”, smeta Ivanovski.

Ostanuva faktot deka golem del od rabotnicite so netrpenie ~ekaat da bide formirana nova vlada i da zapo~ne dijalogot, koj bi rezultiral so voveduvawe na zakonski zagarantirana minimalna plata.

Osobeno so interes debatata }e ja sledat vrabotenite vo teksitilnata i ko`arskata industrija, kade {to sega minimalnata plata iznesuva 5.500, odnosno 5.200 denari.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

39

РАСТЕ БРОЈОТ НА РАЗВОДИ

Немаштијата ем го руши, ем го крепи бракот Во Македонија најчесто се разведуваат младите, но и бизнисмени во поодминати години. Иако на прв поглед се мисли дека беспарицата е главната причина за разводот, сепак, најмалку разводи има во сиромашните семејства oд Даниела Михајловска Василевска

„MLAD ^OVEK SUM na 35 godi{na vozrast. Se o`eniv na 27 godini, no po samo pet godini bra~en `ivot se razdelivme so `ena mi. Jas rabotam vo mala privatna firma. Mojata sopruga ne be{e vrabotena. Iako sum diplomiran ma{inski in`iner zarabotuvam samo 300 evra mese~no.

Platata mo`ebi ne izgleda mala, no za formirawe semejstvo ne e dovolna. Moite roditeli `iveat vo ednosoben stan, vo koj izrasnav i jas zaedno so mojata pomlada sestra.

Koga se o`eniv prostor vo stanot za u{te eden nov ~len nema{e. Taka re{ivme da po~neme sami svoj `ivot, pod kirija”, raska`uva skopjanecot Dimitar. Kako rezultat na toa mladiot bra~en par u{te na samiot po~etok po~nal so kavgi. „Platata be{e dovolna samo za kirija i re`iski tro{oci. Sopstven stan ne mo`evme da si dozvolime.

Kako i drugite mladi lu|e i nie imavme potreba da izlezeme, da se zabavuvame, da se dru`ime, no dru{tveniot `ivot deneska ~ini mnogu.

Taka i zavr{i na{iot, na po~etok sre}en brak”, raska`uva Dimitar.

Nema{tijata se pove}e stanuva pri~ina za razvod. Od vkupno 14.155 sklu~eni brakovi lani, duri 1.720 zavr{ile so razvod, objavi Dr`avniot zavod za statistika. Sporedeno so 2009 godina, lani vo Makedonija bile sklu~eni za 5,1% pomalku brakovi vo sporedba so prethodnata godina, dodeka brojot na razvodi e zgolemen za 33,6%.

Podatocite za prvoto tromese~ie od 2011 godina poka`uva deka godinava u{te pove}e se zgolemuva brojot na razvodi, sporedeno so istiot period lani. Vo 2009 za

40

prvite tri meseci se razvele 384 para, lani- 455, godinava od januari do mart nivniot broj iznesuva 525 razvodi, ili porast za 15%.

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

КРИЗА ИЛИ МОДЕРНО ЖИВЕЕЊЕ Balkanot se u{te dr`i do tradicija. Oficijalizirawe na semjestvoto

Професионални лажговци ги спасуваат браковите Во Русија се случува процут на агенции што ги советуваат грешните мажи и жени како да ги прелажат своите партнери. Околу 33 агенции имаат вработени “професионални” лажговци кои секојдневно изми- слуваат приказни за оправдување. На бизнисмените тие им измислуваат службени патувања. На пр., на еден клиент кој сакал да замине со љубовницата на неколку дена, Агенцијата му подготвила покана за семинар во Москва. Додека тој се “релаксирал”, агенцијата компјутерски му прави фотографии на Црвениот плоштад и му ги купува потребните сувенири и подароци. На крајот од “брачниот излет”, клиентот добива и повратен билет и се друго што му е потребно за да го убеди своето семејство дека навистина бил на важен деловен пат, а не со љубовницата.

(preku stapuvawe vo brak) i deneska preovladuva vo makedonskiot na~in na `iveewe. Iako nema podatoci kolku mladi po~nuvaat zaedni~ki `iveat bez istiot da go ozakonat, sepak brojkite poka`uvaat deka pove}e od 17.000 para go ka`ale sudbonosnoto “DA” i zapo~nale da `iveat vo zaednica. Ovie fakti i ne se taka neo~ekuvani, no, {to e pri~inata za zgolemuvawe na brojot na razvodi? Zo{to sekoj deveti brak sklu~en vo Makedonija zavr{uva neuspe{no, so razvod ? Dali e pri~ina vlo{enata ekonomska sostojba i namaluvaweto na `ivotniot standard ili pak mladite stanuvaat moderni i te`neat kon evropskite standardi, spored koi se preferira `ivot bez obvrski, a ne semejstvoto kako {to poznavaat ovie prostori?

Spored sociolozite mladite kaj nas `iveat vo nekakva postmoderna sostojba na individualizam.

Avtoritetot na semejstvoto se gubi, is~eznuvaat tradicionalnite, op{testvenite vrednosti, a drasti~no pa|aat moralnite normi. „Toa e ednata strana na medalot {to gi tera lu|eto polesno da se re{at na razvod, otkolku na za~uvuvawe na brakot po sekoja cena”, ocenuva sociologot Ilija Aceski.

Razvodite se mno`at i poradi postojanoto vlo{uvawe na ekonomsko socijalnata situacija, {to podrazbira gubewe rabotni mesta. Spored statistikata vo Agencijata za vrabotuvawe evidentirani se okolu 320.000 nevraboteni, od koi okolu 50% se na vozrast do 30 godini.

Tuka poznava~ite na sostojbite ja lociraat i pri~inata poradi koja se namaluva brojot na ven~avkite.

Се растура секој втор брак во Австрија Речиси половина од сите бра кови во Австрија се во по стапка за развод, а во 2004 година стапката на разводи достигнала рекордно високи 46,1%.Во Германија во 2002 година имало 204.200 раз води, што е зголемување за 3,4% во споредба со една го дина порано. Во споредба со 1992 година таму разводите се почести за 51,3%, додека социолозите и брачните совет ници прогнозираат натамошно влошување на состојбите.

Sociolozite predupreduvaat deka vo uslovi koga mladite se bez rabota, imaat nere{eno stanbeno pra{awe i ne mo`at da obezbedat pristojna `ivea~ka za svoeto idno semejstvo, logi~no e pote{ko da stapuvaat vo brak, no i mnogu lesno istiot da go raskinat. КОЈ ПОЛЕСНО СЕ РАЗВЕДУВА?

Vo Makedonija naj~esto se razveduvaat mladite, no i biznismeni vo poodminati godini. Iako na prv pogled se misli deka besparicata e glavnata pri~ina za razvodot, sepak, najmalku razvodi ima vo siroma{nite semejstva.

“O~ekuvano e da se namali brojot na brakovi. Ima silni promeni vo op{testvoto”, veli profesorot Amalija Jovanovi}, sociolog na Filozofskiot fakultet vo Skopje.

“Brakot i semejstvoto se tradicionalni institucii. Nie sociolozite duri velime deka se ve~ni.

Ve~nosta se povrzuva so ra|aweto na decata. No sega, za da rodi dete, na `enata ne i treba soprug. Pod vlijanie na modernizacijata denes imame mnogu majki koi ne se vo brak”, objasnuva Jovanovi}.

I siroma{tijata vlijae vrz namaluvaweto na brakovite. Mladite lica Kapitalizmot ja isfrla `enata od ku}ata

prvo baraat rabota i mesto za `iveewe i na toj na~in postojano go odlo`uvaat brakot.

No statistikata poka`uva deka siroma{tijata i go „~uva” brakot. Vo siroma{nite semejstva, koga edna{ }e se vleze vo brak te{ko se izleguva. Razvodot e nevozmo`en ba{ od materijalni pri~ini za{to nema kade da se odi. Vo situacija vo koja edvaj se pre`ivuva, emociite se vo zaden plan. Se razveduvaat samo ako ima nasilstvo i zloupotreba. Ekspertite ocenuvaat deka sega imame zgolemuvawe na brojot na razvodi, za{to porano, vo devedesettite, vo vremeto na visoka inflacija, neizvesnost, raspa|awe na Jugoslavija, lu|eto ne mo`ele da si go dozvolat u{te “luksuzot” razvod. “Sega se razveduvaat naj~esto mladi lu|e, a toa se generacii koi ne trpat kratewe na pravata zaradi brakot, a imaat i sovremeno gledawe na brakot kako institucija. Toj ve}e ne e za ve~nost, {to e se u{te karakteristi~en stav za pogolemiot del od populacijata”, objasnuva Jovanovi}.

Pri~inite za razvod spored advokatite se najrazli~ni. Netrpelivost, izneveruvawe, nasilstvo, zdravstveni pri~ini... Kolku razvodi tolku i pri~ini, velat tie. Vo sudovite tvrdat deka naj~esto na tu`bata za razvod na brak stoi: nesoglasuvawe na karakterite. Nema pre~ka za razvod na brak. Sekoj {to saka da ja raskine bra~nata zaednica mo`e toa da go stori pred nadle`nite sudski organi. Denes ne se bara vina na nekoi od sopru`nicite. Brakot }e se poni{ti i ako samo edniot partner go bara toa.

Nema to~ni podatoci za toa dali ma`ite ili `enite prvi iniciraat postapka za razvod. No advokatite tvrdat deka `enite se po~esto doa|aat kaj niv so potrebnite dokumenti za razvod. “Kapitalizmot ja isfrla `enata od ku}ata. Ne zatoa {to sistemot ja sakal nezavisnosta na `enata, tuku bara obrazovana rabotna sila. Taa sega mora da raboti i da zarabotuva. @enata denes e mnogu osvestena”, komentiraat advokatite.

ПОЈАСНУВАЊЕ Во текстот на нашиот надворешен соработник Даниела Михајлов ска Василевска (од 09.06.2011) за зелениот картон, беше цитиран Мирко Здравески во својство на вработен во „Вардар осигурување”. Здравески повеќе не работи во оваа компанија и неговите ставови за темата се негови лични размислувања. Им се извинуваме на „Вардар осигурување”.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

41

ИНТЕРВЈУ

Фото: Андреј Гиновски

Наташа Петкова, проект координатор во ПСМ фондацијата

Педесет и четири часа бизнис бреинсторминг Педесет и четири часа непрекинат бреинсторминг меѓу луѓе со различни профили и знаења ( развивачи на софтвер, графички дизајнери и бизнис(економисти прв пат ќе се одржи во Македонија, а со цел да се креираат продуктивни апликации со комерци( јална стратегија за нивно имплементирање. “Start up викенд“ е името на настанот што го организира ПСМ фондацијата, а кој треба да ги охрабри и да им помогне на младите луѓе да ги релизираат своите бизнис идеи. Овој настан беше доволен повод да по( разговараме со Наташа Петкова, проект координатор во фондацијата oд Владимир Николоски Forum: Prv pat vo Makedonija se odr`uva 54 ~asoven startap vikend koj se fokusira na kreirawe na mobilni ili internet bazirani re{enija koi bi mo`ele da se transformiraat vo produktiven biznis.

Mo`ete li da n& objasnite za {to konkretno se raboti?

Petkova: Stanuva zbor za nastan nare~en „Start up vikend” koj e po licenca na istoimenta neprofitna organizacija od Sietel, Va{ington.

Nastanot }e se odr`i vo prostoriiite na FON Univerzitetot od 2426 Juni. Celta na ovoj nastan vo vid na 54 ~asoven natprevar e sozdava-

42

we kreativna sredina kade }e se generiraat mnogu prosperitetni biznis idei koi mo`at da bidat realizirani kako uspe{en biznis.

Vo ramkite na ovaa aktivnost }e vidat vklu~eni golem broj na eminentni spikeri i mentori od biznis zaednicata koi so svoeto iskustvo i li~ni soveti }e im pomognat na u~esnicite vo sozdavaweto na profitabilen biznis model. Fokusot na nastanot e povrzuvawe na mladi lu|e so IT bazirani biznis idei koi }e bidat razraboteni vo timovi za vreme na vikendot. Na samoto otvarawe na natprevarot, sekoj u~esnik

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

se pretstavuva sebe si i svojata ideja za vreme od 1 minuta, a potoa u~esnicite glasaat za sekoja ideja i formiraat heterogeni timovi sostaveni do maksimum 4 ~lenovi koi so svojot biznis model }e se natprevaruvaat za nagradniot fond.

Od kade idejata za organizirawe na eden vakov nastan?

PSM Fondacija ima cel da go zajakne inovativniot sistem vo Makedonija so stimulirawe na pretpriemni{tvoto i preto~uvawe na biznis ideite na mladite vo realnost.

So glavna komponenta biznis inku-

ot uspeh: Memolane, Danska (obrt 2 milioni dolari); Foodspotting, Kalifornija (obrt 3,75 milioni dolari); Giant Thinkwell, Va{ington (vo faza na dobivawe fond od 500 iljadi dolari); Zaarly, Kalifornija (za edna nedela dobija 1 milion dolari od privatni investitori), itn.

bator i preku 30 kompanii- klienti vo momentov, PSM aktivno raboti na poleto na zgolemuvawe na brojot na novo- otvoreni kompanii i pridones kon nivno uspe{no rabotewe.

PSM e lokalen organizator na Globalnata nedela na pretpriemni{tvo koja pretstavuva svetsko dvi`ewe na pretpriema~i, na koja milioni lu|e gi osloboduvaat svoite pretpriemni~ki talenti i gi pretvaraat svoite idei vo realnost.

Organiziraj}i niza seminari, konferencii, obuki, rabotilnici, debati, tribini, nastanot ima za cel da gi stimulira mladite da bidat inovativni, imaginativni i kreativni i da se ohrabrat da razmisluvaat za „golemata slika”, da gi pretvorat svoite idei vo realnost i da ostavat svoe obele`je vo svetot.

Globalnata nedela na pretpriemni{tvo e nastan osnovan od Kaufman Fondacija od SAD, koi se istovremeno osnova~i i na „Start up vikend” a ovoj nastan e samo u{te edna dopolnitelna licenca koja ja dobivme od Kaufman. Vsu{nost, „Start up vikend” e samo prviot od serijata nastani koi }e bidat predvesnik na Globalnata nedela na pretpriemni{tvo 2011 koja po ~etvrti pat }e bide organizirana od 14- 20 Noemvri.

Koj se ima pravo da aplicira za u~estvo?

Pravo za u~estvo imaat site zainteresirani entuzijasti koi bi sakale da zapo~nat sopstven biznis ili pak da nau~at ne{to pove}e. Nastanot pokraj natprevaruva~kiot karakter ima dopolnitelno i edukativen karakter. U~esnicite }e se zapoznaat so 30 vrvni stranski i doma{ni eksperti, vistinski gurua koi }e im davaat nasoki i }e gi nau~at za kako da go zagarantiraat uspehot na biznisot, kreativno da razmisluvaat, }e im pomognat vo izrabotka na marketing strategiite itn. Site zainteresirani mladi lu|e treba da go prijavat svoeto u~estvo na skopje@startupweekend.org, kade }e dobijat ponatamo{ni instrukcii O~ekuvate li inovativni idei od u~esnicite?

Sekako. Na{ata mladina ima ogromen potencijal, a bidej}i stanuva zbor za IT sektorot, mo`nostite se neograni~eni. Od iskustvoto na PSM fondacija, sekojdnevno doa|aat mladi so brilijantni idei, no za `al ~estopati nemaat sredstva da gi ostvarat ili pak go nemaat formirano soodvetniot tim za da

Koj }e gi ocenuva ideite na u~esnicite?

Vo procesot na selektirawe na najdobrite idei }e ima 2 rundi glasawe. Prvoto glasawe }e bide isklu~ivo od strana na samite u~esnici, koga }e glasaat za najdobrite 10- 15 idei koi }e bidat prezentirani, a potoa za niv }e izrabotuvaat prototip na proizvod. Vo vtoroto i kone~no glasawe, po prezentaciite na timovite, pokraj samite u~esnici }e glasa i tri~leno `iri, sostaveno od lu|e so ogromno iskustvo vo biznisot, no za da se odr`i transparentnost vo glasaweto nivnoto vlijanie }e bide 50-50%.

uspeat. „Start up vikend” im go ovozmo`uva tokmu toa- da formiraat idealen tim za svojata kompanija i nagradi koi }e im ovozmo`at da go zapo~nat biznisot od soni{tata bez dopolnitelen inicijalen vlog.

Kakvi se iskustvata od drugite zemji?

Od 2008 godina, nastanot e ve}e organiziran vo pove}e od 110 gradovi {irum svetot i naide na golem uspeh. Samo vo minatata godina 850 mladi lu|e formiraa novi kompanii kako direkten rezultat od u~estvoto na „Start up vikend” Interesna novost e {to na izminatiot nastan odr`an vo Wujork , pobedni~kiot tim uspea da dobie 3 milioni dolari od investitori.

Ima li nekoi aplikacii koi proizlegle od nastanite odr`ani vo drugi zemji, a koi se poznati za po{irokata javnost?

Kaj nas mo`ebi ne se tolku poznati, nema nekoj primer od tipot na Fejsbuk, no bi mo`ele da se izdvojat nekolku za koi brojkite zboruvaat za nivni-

Mo`ete li da ni otkriete koi investitori }e prisustvuvaat na ovoj nastan?

Bidej}i vo Makedonija realno ne postojat biznis angeli ili pak bilo kakvi investitori koi finansiraat idei od samiot po~etok vo nivnata transformacija vo biznis, obezbedivme dvajca senior eksperti od PUM, Holandija, mentor od Grcija i dopolnitelno se o~ekuvaat u{te nekolku posetiteli od Norve{ka, Romanija, Francija. Vo ovie zemji vakviot tip na finansirawe e prili~no poznat i sekako, ona {to }e bide prezentirano tuka, preku niv }e bide prika`ano i pred nivnite mre`i na investitori, no ne mo`eme da vetime kakvi }e bidat rezultatite. [to mo`e da o~ekuvaat u~esnicite koi }e ponudat najinovativni idei?

Za najdobrite }e ima nagradi koi }e bidat vo nasoka na realizirawe na nivnata biznis ideja. Prvo nagradeniot tim }e dobie 4 HP laptopi od Duna vo sorabotka so HP, 6 meseci kancelarija vo PSM Inkubatorot, registracija na firma, konsultacii i obuki. ]e ima i nagradi za timovite koi }e bidat vtoro i treto mesto- 3 meseci kancelarija vo PSM inkubatorot (samo za vtoriot tim) i konsultacii i obuki. Sekako, }e ima i dopolnitelni iznenaduvawa koi }e bidat otkrieni na samiot nastan.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

43

Негативна берзанска недела Поразителните податоци за кинескиот извоз, бавното заздравување на светската еко номија, претпазливоста на инвеститорите се додека не се види целосна слика за долж ничката криза во Европа, инфлацијата во Азија, стравувањата од банкрот на Грција се само дел од причините кои ги направија инвеститорите воздржани и претпазливи од вложувања, што доведе до боење на индексите во црвено

CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 minatata nedela padna za 3,20%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 1,06%.

I evropskite berzi bea vo pad. EUROSTOCK 50 zabele`a pad od 1,80%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 2,16%. Evropskiot indeks IND STXE 600 Pr pak zabele`a pad od 2,38%, dodeka od po~etokot na godinata padot iznesuva 0,78%.

Japonskata berza zabele`a pad. Indeksot NIKKEY 500 padna za 0,29%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 5,09%.

Kineskite berzi minatata nedela bea so minimalen rast, taka da in-

deksot CSI 300 porasna za 0,21%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 5,32%.

Indiskite berzi bea vo pad, pa indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a pad od 1,01%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 10,16%.

I brazilskite berzi bea vo pad. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX padna za 2,37%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 9,53%. Ruskite berzi pak bea vo rast, taka indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 2,06%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 0,48%.

Minatata nedela berzite od regionot bea {arenoliki. Indeksite na Belgradskata berza gi zabele`aa

slednite rezlutati: BELEX15 padna za 3,62%, a BELEXLINE za 2,26%. Zagreba~kite indeksi: CROBEX porasna za 0,23%, a CROBEX10 za 0,39%.

Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP porasna za 1,09%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`aa pad od 1,56%, dodeka indeksot BG40 zabele`a pad od 1,99%. Indeksot na Saraevskata berza SASX-10 padna za 1,59%. Indeksite od Bawalu~kata berza bea {arenoliki, taka BIRS porasna za 0,88%, dodeka FIRS padna za 2,18%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 porasna za 1,13%.

Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 17, MBID za 8,99%, a indeksot na obvrznici OMB ima rast od 1,07%. Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo pad, taka MBI 10 padna za 0,46%, dodeka MBID padna za 1,01%, a obvrzni~kiot indeks - OMB, zabele`a pad od 0,04%.

Mia Stefanovska Zografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo status” Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer”

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

45

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

САД по стапките на Германија? Берлин реши да ги затвори сите нуклеарни централи. Ако овој експеримент успее, најверојатно и други земји целосно ќе ги разгледаат своите нуклеарни програми Подготвил: Петре Димитров

Na zaedni~kata pres-konferencija vo Belata ku}a amerikanskiot pretsedatel Barak Obama i germanskata kancelarka Angela Merkel, koja pred nekolku dena be{e vo poseta na SAD, imaa zaedni~ki stavovi za najrazli~ni pra{awa, po~nuvaj}i od globalnata ekonomija, pa se do Libija. I pokraj toa, kancelarkata Merkel se oddale~i od SAD za pra{aweto na zaedni~kata vizija za toa kako da se odr`at dvete ekonomii, a pritoa da se namali emisijata na {tetnite gasovi.

Za dvete zemji, del od planot be{e nuklearnata energija. Za Germanija, taa pove}e ne e del od planot.

Po nuklearnata katastrofa vo japonskata centrala vo Fuku{ima, Merkel najavi deka nejzinata zemja }e gi zatvori site 17 postojni reaktori do 2022 godina. Drugi zemji, vklu~uvaj}i gi i Japonija, Italija i [vajcarija, najavija planovi za napu{tawe na nuklearnata energija, no nitu edna ne otide tolku daleku kako Germanija, ~etvrtata najgolema ekonomija vo svetot. Merkel veti deka }e ja zameni nuklearnata energija so alternativi {to ne ja zgolemuvaat emisijata na {tetnite gasovi ili nema da go potresat ekonomskiot porast. ГРЕМАНИЈА КАКО МОДЕЛ Dali SAD mo`at da go storat istoto? Se pove}e izve{tai sugeriraat deka toa ne e tolku neverojatno, a Germanija bi mo`ela da poka`e kako da se stori toa. „Germanija sproveduva golem laboratoriski eksperiment. Vo narednite 10 godini Germancite }e se soo~at so predizvikot da gi iskoristat site alternativni tehnologii za energija. Dokolku uspeat, najverojatno i drugi zemji celosno }e gi razgleda-

46

at nivnite nuklearni programi”, veli Mark Hibs, ekspert za nuklearna programa na institutot „Karnegi”.

Okolu 20% od energijata SAD ja dobivaat od nuklearnite centrali, {to e blisku do germanskite 22,6%.

Isto taka, nuklearnite zagovornici vo SAD i vo Germanija izrazija somnevawe za kapacitetot na obnovlivata energija za obezbeduvawe na glavninata od energijata, {to tradicionalno se obezbeduva od nuklearnite i od centralite so jaglen, bez {teta za ekonomijata. „Postojat mnogu istra`uvawa {to poka`uvaat deka nuklearnite centrali se klu~ni za obezbeduvawe na glavninata od energijata. Promenite na veterot i oblacite mo`e da vlijaat vrz generacijata na obnovliva energija. Veterot i sonceto se tolku promenlivi, {to navistina pretstavuvaat problem koga od niv zavisi tolkav golem del od energetskata mre`a„, naglasuva Mi~ Singer, portparol na Institutot za nuklearna energija, koj e trgovska grupa od Va{ington.

I pokraj toa, golem del analizi isto taka sugeriraat deka SAD vo najmala raka bi trebale da po~nat da gi sledat ~ekorite na Germanija. Vo anali-

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

zata na „Elektrik pauer risr~ institut” od 2010 godina se naveduva deka celite za namaluvawe na emisijata na jaglerod od amerikanskite centrali bi mo`ele kratkoro~no da se ostvarat so efikasnost i obnovliva energija. Na dolg rok, novite nuklearni i termoelektrani nema da imaat pogolemo vlijanie vrz namaluvaweto na emisijata na {tetnite gasovi se do 2030 godina.

Spored izve{tajot na Unijata na

zagri`eni nau~nici, SAD bi mo`ele da ja zadovolat potrebata od elektri~na energija i da ja namalat emisijata na jagleroden dioksid za 84 otsto vo narednite 20 godini preku zgolemuvawe na energetskata efikasnost i koristeweto na geotermalnata, solarnata i na energijata od veterot. Vo izve{tajot se naveduva deka planovite za izgradba na ~etiri novi nuklearni centrali i 32 termocentrali bi mo`ele da se zamenat so izgradba na novi centrali na priroden gas ili preku dopolnitelna efikasnost i obnovliva energija.

Problemite so promenlivosta na obnovlivata energija po~nuvaat da se re{avaat. Sistemite „pametni mre`i” doprva doa|aat i }e obezbedat energetski balans. Centralite na priroden gas bi mo`ele da bidat eden vid poddr{ka za solarnite i za centralite so veter, bidej}i mo`at da se pokrenat i stopiraat mnogu brzo. Promenlivosta i nestabilnosta na centralite so veter mo`e dosta da se namali preku rasprostranuvawe na veternicite niz pogolema geografska oblast.

Od 104 nuklearni reaktori vo SAD, 66 ve}e gi prodol`ija nivnite li-

cenci za 20 godini, dodeka u{te 18 se razgleduvaat od nuklearnata regulatorna komisija. Industrijata za nuklearna energija o~ekuva vo periodot pome|u 2016 i 2020 godina da bidat pu{teni vo upotreba pome|u ~etiri i osum novi reaktori.

Nekoi tvrdat deka zamrznuvaweto ili ukinuvaweto na amerikanskata nuklearna energija bi mo`elo da ima negativni posledici. Xejms Hansen, {ef na institutot „Godard” pri NASA i golem zagovornik za namaluvawe na emisijata na zeleni gasovi, veli deka novite nuklearni centrali }e bidat pobezbedni i poekolo{ki, a bi mo`ele da imaat i pogolema komercijalna vrednost za SAD. „Se u{te imame najdobra ekspertiza za taa tehnologija i bi trebalo da ja razvieme, bidej}i bi mo`ele da im ja prodademe na Kina i na Indija. Tie nema da mo`at celata nivna energija da ja dobijat od sonceto i od veterot„,dodava Hansen.

Merkel planira da doka`e deka toj ne e vo pravo. A toa {to }e se slu~i vo Germanija bi mo`elo da ima ogromno vlijanie vrz zemjite niz svetot, vklu~uvaj}i gi i SAD. СТРАТЕШКА ОПРЕДЕЛБА ИЛИ ПОЛИТИЧКИ КОНФОРМИЗАМ?

Planot na germanskata vlada za otka`uvawe od atomskata energija do 2022 godina naide na kriti~ki reakcii vo politi~ki Berlin - osobeno radikalnata promena na kursot na vladeja~kite partii, po izbornite porazi.Partiite na opozicijata pred se go kritikuvaat ostroto i neprincipielno svrtuvawe na kursot na vladeja~kite partii, otkako pre`iveaja te{ki porazi na pokrainskite izbori. Partiite od koalicijata na kancelarkata Angela Merkel, imeno, u{te minatata esen proturkaa vo parlamentot tokmu prodol`uvawe na rokot za zatvorawe na nuklearnite centrali, a sega odedna{ se zalagaat za negovo skusuvawe.

Kancelarkata Angela Merkel se obide promenata na kursot na vladea~kite partii da ja prika`e kako dalekuvidna strate{ka opredelba, koja }e ima golemi pozitivni efekti za celoto op{testvo: „Ovoj kurs e golem predizvik za Germanija, no toj so sebe nosi pred se ogromni {ansi za idnite generacii. Smetame deka mo`eme da odigrame uloga na avangarda vo kreiraweto na erata na obnovlivi energii. Nie sme prva od golemite industriski nacii, koja

se zafa}a so vakov presvrt na planot na energetikata vo nasoka na visoko efikasni obnovlivi energii.

Toa nosi golemi {ansi za izvoz na novi tehnologii, a so toa i za sozdavawe novi rabotni mesta!”

So dogovorot na partiite na vlast poslednata nuklearka vo Germanija treba da bide isklu~ena vo 2022 godina.

Pove}eto od niv }e pretstanat da rabotat ve}e vo 2021, dodeka osumte postari, koi ve}e bea privremeno isklu~eni po katastrofata vo Fuku{ima, nema pove}e da se priklu~uvaat na mre`ata. [efot na prateni~kata grupa na opoziciskata Socijaldemokratska partija, Frank Valter [tajnmajer, oceni deka vakvata promena na kursot na vladeja~kite partii pretstavuva eden vid „Vaterlo” za nivnata energetska politika. Tie, imeno, so vetuvaweto za prodol`uvawe na vekot na nuklearkite gi dobija prethodnite parlamentarni izbori i poradi toa minatata esen go revidiraa zakonot na vladata na socijaldemokratite i Zelenite od 2001 godina, koj predviduva{e porano otka`uvawe od atomskata energija.

Deset godini podocna i hristijanskite demokrati i liberalite ja zastapuvaat, sepak, pozicijata na socijaldemokratite i Zelenite, pojasni [tajnmajer.

Aktuelniot pretsedatel na Socijaldemokratskata partija, Zigmar Gabriel pora~a:„Za pozicijata za otka`uvawe od atomskata energija i za podgotvenosta da izvle~eme pouki od dvete golemi nuklearni katastrofi, trpevme potsmev od hristijanskite demokrati i liberalite u{te pred dveipol decenii. Denes na{ite politi~ki protivnici se prinudeni da ja prifatat na{ata toga{na pozicija!”.

Partijata na Zelenite svika duri vonreden kongres za da gi razgleda predlozite na partiite na vlast i vedna{ najavi deka }e bara jasni garancii i precizirawe na nekoi va`ni pra{awa, kako {to e na primer - {to e so skladiraweto na atomskiot otpad vo Germanija?

U{te pojasna kritika doa|a od nevladinite organizacii koi se borat za za{tita na ~ovekovata okolina.

Tie se razo~arani od zaklu~ocite na vladeja~kite partii i pora~uvaat deka otka`uvaweto od nuklearkite treba da dojde porano. Osven toa, tie baraat precizni termini za isklu~uvawe na sekoja atomska centrala oddelno.

(Vo tekstot se koristeni analizi na The Christian science monitor i DW)

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

47

БИЗНИС СВЕТ

Кина станува второ најголемо потрошу! вачко општество

Фич: Можно намалување на рејтингот на САД

Izve{tajot na Amerikanskata trgovska komora vo [angaj naveduva deka Kina }e stane vtoro najgolemo potro{uva~ko op{testvo na svetot verojatno do 2015 g. vedna{ zad SAD. Kako im rastat prihodite, Kinezite }e imaat dovolno pari da kupat 14% od svetskata stoka do 2015, re~isi trojno pove}e vo odnos na 5% sega.

Agencija Fi~ predupredi deka bi mo`ela da go namali kreditniot rejting na SAD, dokolku Va{ington ne gi servisira pravovremeno svoite dol`ni~ki obvrski. Pretstavnik na amerikanskata centralna banka Fed oceni deka dokolku SAD objavat insolventnost, toa seriozno bi gi razni{alo svetskite pazari.

Хилари сака да биде ше! фица на Светска банка Amerikanskata dr`avna sekretarka Hilari Klinton saka da bide {efica na Svetskata banka.

Sega{niot {ef na Svetska banka, Robert Zoelik zaminuva slednata godina, a Hilari Klinton so dr`avniot vrv vo Belata ku}a ve}e razgovarala za mo`nosta da se povle~e od funkcijata, za da mo`e potoa da zamine vo Svetska banka.

Раст од 0,8% на БДП во ЕУ BDP vo Evropskata Unija se zgolemi za 0,8% i vo evroto zonata i vo site zemji ~lenki na EU vo tekot na prviot kvartal od 2011 godina, vo sporedba so prethodniot kvartal, poka`uvaat podatocite na Eurostat. Vo ~etvrtiot kvartal na 2010 godina, stapkata na rast iznesuva{e 0,3% vo evrozonata i 0,2% vo EU. Vo sporedba so prviot kvartal od 2010 godina BDP porasna za 2,5% i vo evrozonata i EU.

Германците работат помалку од жителите на јужна Европа

СБ ги намали прогнозите за глобалниот економски раст Rastot na cenata na hranata i na gorivata go zabavuva zakrepnuvaweto na svetskata ekonomija vo ovaa godina, konstatira{e Svetskata banka, namaluvaj}i ja prognozata za rastot na svetskata ekonomija. Vo poslednata prognoza na SB se o~ekuva globalniot ekonomski rast vo 2011 godina da iznesuva 3,2%, za razlika od januarskata prognoza koga se predviduva{e rast od 3,3%.

48

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Prose~niot germanski rabotnik godi{no raboti 1.390 ~asa, {to e mnogu pomalku od eden gr~ki rabotnik so 2.119 ~asa ili od Italijancite koi godi{no prose~no rabotat po 1.773 ~asa ili prose~en Portugalec koj raboti po 1.719 ~asa, [panec so 1.654 ili Francuzin 1.554 ~asa, objavija Organizacijata za ekonomska sorabotka i razvoj i Eurostat.

КУЛТУРА

Кромидот како култура Во Куршумли Ан започнува МакеДокс, вториот по ред фестивал на креативен и документарен филм. Истовремено на плоштадот Македонија, Александар Македонски е донесен во делови и следи нивно составување. Интерсен спој на нештата во нашето секојдневие. Кромидот, како неопходен хранлив дел од нашето живеење и споменикот на Александар Велики како холограмски момент од некое “наше” минато. Кромидот и споменикот во виртуелен спој kultura@forum.com.mk

Плоштадот Скендербег Средба со Вибке Штадлер Живот и стил: Плажи 2011 Урбана легенда: Лепи

ПЛОШТАД „СКЕНДЕРБЕГ”

Компензација за подобар соживот Неполна година по спектакуларната најава за новиот изглед на плоштадот „Македонија” во рамките на т.н. проект „Скопје 2014”, општина Чаир на чело со Изет Меџити, најави изградба на уште поголем плоштад „Скендербег” на почетокот од Старата скопска чаршија. Владата и финансиски ја поддржа оваа идеја. Но колку таа ги задоволува законските процедури и дали идејата за овој мегаломански плоштад ја загрозува Старата скопска чаршија, која е заштитена со Закон како културно наследство од осбено значење? од Игор Ивковиќ

OP[TINA ^AIR na golemo se podgotvuva za izgradba na plo{tad vo Starata skopska ^ar{ija. Ne malo plo{tad~e, tuku ogromna povr{ina koja }e mu parira na plo{tadot Makedonija. Plo{tadot }e go nosi imeto na \or|i Kastriot Skenderbeg. Junak i za makedoncite, no i za albancite. Postoe~kata povr{ina na koja sega se nao|a spomenikot na „Skenderbeg” predvideno e da se zgolemi nekolku pati. Prvi~nite

50

informacii predviduvaat plo{tadot da se protega do Stokovnata ku}a „Most”, Dautpa{iniot amam, potoa do Makedonskata opera i balet i do stokovnata ku}a „Ilinden”. Prvata ideja e plo{tadot da se protega na povr{ina od 5.000 kvadratni metri, a vtorata, megalomanskata e toj da opfa}a povr{ina od celi 28.000 kvadratni metri. Ako se realizira vtorata ideja, plo{tadot „Skenderbeg” }e bide najgolemiot vo R. Makedo-

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

nija, pogolem duri i od postoe~kiot plo{tad „Makedonija” koj sega se protega na povr{ina od 18.500 kvadratni metri. Prvata pomala verzija, predviduva da se poplo~i sega{niot parking pred stokovnata ku}a „Ilinden”, a mesto za parking da ima vo podzemjeto. Vtorata ideja, onaa megalomanskata predviduva, urivawe na del od du}anie na vlezot vo ~ar{ijata {to se od socijalisti~kiot period, koi ne se za-

{titeni kako kulturni spomenici, kako i premostuvawe na bulevarot „Goce Del~ev”, za da se dobie ogromna poplo~ena povr{ina koja do sega ja nema vo Makedonija. Idejnite re{enija, se na „Arhing grup” od Tetovo, ~ija ponuda e izbrana kako najpovolna od op{tina ^air.

Proektot na golemo ve}e dobiva poddr{ka od politi~kite eliti od zemjava. Samo nekolku meseci po objavuvaweto na ovaa ideja, od strana na gradona~alnikot na ^air, Izet Mexiti, Vladata so minatogodi{niot rebalans na buxetot odvoi celi 10 milioni denari za op{tinata da otpo~ne so podgotvitelnite raboti, koi podrazbiraat i izrabotka na idejni re{enija. „Idejnite re{enija se samo predlozi, a kone~nata verzija na proektot }e se izraboti otkako }e se odr`at serija javni debati. Gi pokanuvame arhitektite, drugite stru~ni lica, mediumite i nevladinite organizacii da dadat svoi ocenki i mislewa” istakna pred nekolku meseci gradona~alnikot na op{tina ^air, Izet Mexiti. КОМПЕНЗАЦИЈА ЗА СМИРУВАЊЕ НА МЕЃУЕТНИЧКИТЕ ТЕНЗИИ Idejata da se gradi ogromen plo{tad na po~etokot od Starata

skopska ~ar{ija, be{e objavena po nepolna edna godina od promocijata na noviot izgled na plo{tadot Makedonija. Proektot nare~en „Skopje 2014” naide na no` kaj del od arhitektonskata javnost vo Makedonija, no najmnogu od albanskite politi~ki eliti, koi den denes smetaat deka toj e monoetni~en i ne korespondira so multietni~kiot karakter na Makedonija. Najglasen otsekoga{ bil gradona~alnikot na op{tina ^air, Izet Mexiti, koj sega ima megalisti~ka ideja za pravewe paralelen plo{tad koj }e kontrira na ona {to e „Skopje 2014”. Dali soglasnosta od Vladata i instituciite za izgradbata na ovoj plo{tad e komenzacija za „Skopje 2014” i obid za smiruvawe na me|uetni~kite tenzii vo Makedonija? Odgovor nema, {to e i normalno, no zatoa pretpostavkite se bezbrojni. Postojat mislewa deka so izgradbata na plo{tadot „Skenderbeg” }e se napravela kone~na podelba na gradot na albanski i makedonski, na lev i desen del od gradot, vo koj od ednata strana se makedoncite, a od drugata albancite. No, za sre}a deklarativnite zalo`bi na site politi~ki eliti se deka plo{tadot „Makedonija”, kako i polo{tadot „Skenderbeg” se mesta koi }e gi spojuvaat zaednicite i }e bidat odraz na multietni~nosta. [epkula-

ciite odat do tamu deka izgradbata na plo{tadot „Skenderbeg” e od su{tinska, a ne politi~ka potreba.

Imeno, so izgradbata i postavuvaweto na mnogu spomenici na plo{tadot „Makedonija” toj se pove}e ja gubi golemata povr{ina, se stesnuva i poradi toa se javuva potreba od pogolem prostor za masovni sredbi na gra|anite.

No, isto taka fakt e deka golemite metropoli imaat ne eden, tuku po nekolku plo{tadi vo centralnoto gradsko jadro. Ova e dobar obid da se razdvi`i gradskata struktura na Skopje, dokolku ne postoi politka vo seto toa. Isto taka e va`no, izgradbata na plo{tadot „Skenderbeg” da bide zakonska. ЗАШТИТА НА КУЛТУРНОТО НАСЛЕДСТВО Megalisti~kata ideja na op{tina ^air, za izgradba na ovoj plo{tad, zafa}a del od povr{inata na Starata skopska ~ar{ija, koja e za{titena so specijalen zakon kako kulturno nasledstvo od osbeno zna~ewe, {to predviduva nemenuvawe nave}e posote~kata povr{ina i arhitektura. Idejata da se sru{at nekoi od du}anite koi se na po~etokot od ^ar{ijata, od t.n. Socijalizam ne spa|ale vo delot na

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

51

za{titenata zona na ^ar{ijata. „Nema zakonski pre~ki za realizacija na proektot: „Plo{tad Skenderbeg”. Povr{inata koja e predvidena za izgradba na plo{tadot, ne go zasega delot od za{titena zona na starata skopska ^ar{ija”, veli direktorot na Upravata za za{tita na kulturnoto nasledstvo, Pasko Kuzman.

Nasproti nego, del od arhitektite od Makedonija reagiraat deka idejata i proektot za realizacija na Plo{tadot „Skenderbeg” ne samo {to bila diletantska, tuku e i nadvor od zakonskite ramki: „Politi~kite centri na mo}ta vo Makedonija vo posledno vreme re{ija da go zloupotrebuvaat najskapoceniot centralnogradski prostor za nivnite propagandni i drugi valkani celi, pa brzinata so koja sakaat da gi realiziraat ovie celi i arogancijata koja vle~e poteklo od nivnoto totalno neznaewe neminovno proezveduva nezakonski planovi, proekti i gradbi... I ovoj proekt trgna naopaku - od politi~ka naredba, preku diletantska arhitektonska ideja, kon promena na urbanisti~kite planovi koja e nevozmo`na, a zgazenata za{tita na spomenicite na kulturata tuka e samo kolateralna {teta „na opravdani voeni celi”.” veli arhitektot Miroslav Gr~ev.

Za razlika pak od Gr~ev, arhitektot

52

Vangel Bo`inovski veli deka idejata za izgradba na u{te eden plo{tad vo Skopje e za pozdravuvawe i deka od toa ne treba da se pravata mediumski skandali: „Ne postojat nikakvi pre~ki za da se napravi toa. Sekoe postavuvawe na plo{tadni celosti treba da bide vo konsultacija so instancite.

Prirodno e da ima pove}e plo{tadi. Namreata mediumski da se napravi ne{to spekakularno e ne{to {to ne odi nikomu vo prilog. Treba da se konsultira zakonot za za{tita na kulturnoto nasledstvo i Detalniot urbanisti~ki plan na op{tina Centar. Potrebna e poseriozna analiza, ako se saka plo{tadot da se povrze so ~ar{ijata i kulturniot centar vo blizina na Makedonskata opera i balet.” veli arhitektot Vangel Bo`inovski. ИНСТИТУЦИИТЕ ВО МОЛК Se obidovme da dobieme odgovori od op{tina Centar, dali }e go menuvaat DUP-ot za potrebite na plo{tadot „Skenderbeg”. Do zatvora- weto na ovoj tekst, FORUM ne dobi nikakva informacija, poradi „prezafatenosta” na portparolskiot tim na gradona~alnikot Todorovi}.

Spored nekoga{niot gradona~alnik na Centar i arhitekt Miroslav Gr~ev, menuvaweto na DUP-to na

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

o{tina Centar, stana neprofesionalna praksa: „Detalniot urbanisti~ki plan za Maliot ring - najtesnoto centralnogradsko podra~je vo Skopje e donesen vo dale~nata 1967 godina po svetskiot konkurs na koj pobedi Kenzo Tange. Potoa, donesen e nov plan 1997 spored rezultatite od golem dr`aven arhitektonsko-urbanisti~ki konkurs. Vo dene{no vreme, od 2007 do denes, Detalniot urbanisti~ki plan za Maliot ring najva`niot DUP vo republikata e smenet pet pati!! Sekoja godina anonimno, bez konkurs i stru~na ili javna debata, samo so politi~ka nara~ka se menuva identifikacionoto jadro na Skopje so neustavni planovi koi go kriminaliziraat srceto na gradot i proizveduvaat bespravni gradbi.

Nezakonskoto planirawe i gradewe stana standard vo Skopje, pa zo{to nekoj bi se skandaliziral ako i Plo{tadot Skender beg e nezakonska rabota?” veli arhitektot Gr~ev.

Odgovori do kade e postapkata za izgradba na plo{tadot „Skenderbeg” pobaravme i od prviot ~ovek na op{tina ^air, Izet Mexiti. I pokraj vetuvaweto deka istite }e gi dobieme, za `al ostanavme kusi vo obidot da doznaeme kako te~at podgotovkite za realizacija na ovoj proekt.

фото: Ивана Кузмановска

Средба со Вибке Штадлер, менаџер на културата

Ликот на посветеноста Германската менаџерка на проекти од културата, Вибке Штадлер, за две години реализираше 15 проекти во Македонија од Тони Димков KAKO KRUNA na aktivnostite na menaxerkata na proekti od kulturata, Vibke [tadler, minatata sedmica be{e realiziran proektot „Privatno/Javno (zazemawe prostor pravewe prostor)”, koj se odr`a na razli~ni lokacii na otvoreno vo Skopje. Prviot proekt so naslov „Vnatre{en svet” Vibke [tadler vo Skopje go realizira{e vo oktomvri 2009 godina. Sleduvaa proekti koi vo svojot fokus ja imaa fotografijata, alternativnite i nezavisnite medii, filmskite proekti „KiNomad” i „Revolver”. [tadler gi inicira{e i ve~erite na slampoezija. Proektite ~esto bea prosledeni so predavawa, prezentacii, rabotilnici i diskusii so publikata. Vo Makedonija [tadler dojde od Hamburg kako stipendist na fondacijata „Robert Bo{“ vo juni 2009 godina i celosno se posveti na svo-

ite proekti. Od tuka }e si zamine vo juli godinava so nau~en makedonski jazik, mnogu steknati prijatelstva i novi iskustva. Nejzinite proekti bea povrzani so aktivnostite na zdru`enieto „Kontrapunkt” i kulturniot centar „To~ka”.

Ako se svrtite nanazad, kako gledate na dvete godini koi gi pominavte vo Makedonija?

Na po~etokot najva`nata rabota za mene be{e toa {to se slu~uva{e vo kulturniot centar „To~ka”. Koga po~nav da rabotam vo Skopje se fokusirav na revitalizacijata na centarot i napraviv pove}e mali nastani so namera so frekventna programa da se privle~at pove}e lu|e vo „To~ka”. No, centarot be{e zatvoren vo april 2010 i toa mnogu go promeni na~inot na koj {to rabotev. Kulturniot centar ne be{e samo

moe rabotno mesto, tuku toa be{e prostor za sredba na celata kulturna scena i razli~ni grupi lu|e rabotea na razli~ni proekti. Taka prodol`iv da rabotam so namera da go promoviram prostorot kako miting point. Se fokusirav na sorabotka so drugi lu|e koi bea aktivni na kulturnata scena.

Kako voop{to se pojavi mo`nosta da rabotite vo Makedonija?

Dojdov tuka so stipendija od fondacijata „Robert Bo{“. Konceptot be{e da rabotam so lokalnite organizacii vo period od dve godini. Izbrav da dojdam vo Skopje i da rabotam vo „Kontrapunkt” zatoa {to, kako prvo, mi se dopadna profilot na „Kontrapunkt” kako kulturna organizacija. Kako vtoro, prethodno ve}e imav patuvano niz regionot. Ne sum bila vo Skopje, no sum bila niz

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

53

trebam vo moite proekti, bidej}i tie mo`ea da stanat lokacii vo koi }e funkcionira kulturnata scena.

Dali uspeavte barem ne{to da promenite vo gradot?

Toa bi bilo premnogu, no mislam deka ponudiv platforma za diskusija i za sredbi povrzani so ovaa tematika. Sigurno ima mali promeni i sigurno e deka mo`e da ima promeni. Toa go poka`a i posledniot proekt „Privatno/Javno”. Proektot ne provocira direktni promeni, tuku pottiknuva diskusija i duri mo`e da funkcionira kako orientacija za mladite umetnici i kulturni rabotnici kako mo`e da se menuvaat rabotite so realizacija na takvi proekti. Mislam deka mnogu pova`no e {to iniciravme mnogu procesi i se nadevam deka istite }e prodol`at da se odvivaat.

Makedonija i navistina zemjata mi se dopadna ve}e na prv pogled. @elbata da ja zapoznaam dr`avata zaedno so sodr`inskiot interes vo kulturniot anga`man bea presudni da se prijavam za stipendija vo Makedonija. [to be{e toa {to prvo go zabele`avte vo Skopje?

Toa be{e vo momenti koga vo Skopje se slu~uva{e „Baskerfest”. Vo 2009 godina plo{tadot sè u{te be{e plo{tad, ima{e prekrasna atmosfera i navistina bev voodu{evena. Ne o~ekuvav takvo ne{to tuka. Mi tre-

54

ba{e samo edna sedmica da go zapoznaam gradot. Potoa povtorno dojdov tuka i po~nav so rabotata. Vo tekot na letoto zapo~na realizacijata na proektot „Skopje 2014” i na plo{tadot bea podignati konstrukciite za grade`nite raboti. Bidej}i prvite impresii za Skopje mi bea kako za mesto polno so `ivot vo centarot na gradot, kratko posle toa stana samo prostor so mnogu grade`ni konstrukcii. Druga rabota {to ja zabele`av od samiot po~etok be{e deka ima mnogu napu{teni mesta vo centarot i prvata rabota koja mi padna na pamet be{e kako da gi upo-

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Od druga strana, kolku Skopje i rabotata tuka uspea Vas da ve promeni?

Sekako, ova bea dve mnogu intenzivni godini vo koi uspeav da razvijam mnogu raboti, moite rabotni sposobnosti, mojata li~nost. Sekoja sredba, sekoja nova li~nost mo`e da ve promeni. Vo taa smisla imav mnogubrojni i intenzivni sredbi i zapoznav mnogu novi lu|e, {to mi pomogna da gi naso~am svoite idei.

Dojdov tuka zatoa {to ve}e imav iskustvo vo organizirawe proekti od kulturata, no prethodno ne bev vo mo`nost da organiziram golemi proekti vo koi celata odgovornost be{e ostavena samo na mene. Na po~etokot po malku se pla{ev dali }e uspeam da gi realiziram proektite {to gi zapo~nav imaj}i v predvid deka sama ja nosam glavnata odgovornost. Prethodno vo Germanija sekoga{ bev del od pogolema ekipa i odgovornosta be{e podelena na pove}e lu|e. No, da se nosi odgovornosta za eden proekt i istiot da se pretstavi na javnosta, toa navistina be{e novo iskustvo za mene i sre}na sum {to pominav niz takvata prakti~na {kola.

Koi se osnovnite problemi vo realizacijata na proekti od kulturata vo Skopje?

Problemot mnogu ednostavno se definira - nema pari. Odnosno, mnogu e te{ko, re~isi nevozmo`no da se dobijat lokalni pari. Za da se dobijat pari od me|unarodnite fondacii neophodno e prvo da se obezbedi poddr{ka od lokalnite institucii. Na primer, za eden proekt do-

фото: Димитар Апостолов

biv sredstva od fondovite na EU. Tie davaat mnogu pari, no samo do 50 procenti od vkupniot buxet na proektot, dodeka ostanatite 50 procenti treba da stignat od lokalnata zaednica. Taka, za proektot so literaturata ne bevme vo mo`nost da gi iskoristime parite koi EU ni gi dodeli zatoa {to ne uspeavme da dobieme poddr{ka od lokalnite institucii. Toa navistina e apsurdno. Moram da naglasam deka vo tekot na ovie dve godini bev vo privilegirana pozicija bidej}i imav lesna dostapnost do fondovite za kultura vo Germanija. Isto taka, imam stipendija, {to zna~i deka ne treba{e da se gri`am kolku pari }e zarabotam so proektite koi gi realizirav. No, koga }e se sporedam so pozicijata na drugite u~esnici vo proektite stanuva jasno deka re~isi e nevozmo`no da se pre`ivee so pravewe proekti od oblasta na kulturata. Potrebna e golema posvetenost, nema lokalni pari i toa go ote`nuva pristapot do fondovite na EU. Prisuten e problemot i so prostorot, no prostorot isto taka zavisi od parite. Ako imate pari za kirija lesno }e najdete prostor za rabota na organizacijata. Isto taka, mislam deka nedostasuva solidarnost. Site rabotat samo za sebe i re~isi nema sorabotka. Poto~no, ima, no taa e minimalna bidej}i site se preokupirani so sopstvenoto pre`ivuvawe, taka {to ne ostanuva sila da se poddr`at drugite inicijativi.

Na krajot, {to }e pravite koga }e zavr{i va{iot anga`man vo Makedonija? ]e se obidam malku }e se odmoram bidej}i navistina be{e naporno vo tekot na ovie dve godini. No, znaej}i se sebesi, sigurna sum deka }e prodol`am so istoto tempo na rabota.

Ottuka }e se vratam vo Hamburg, kade {to sum rodena, a potoa }e vidam kade }e prodol`am so rabota. Ako imam mo`nost da biram, toga{ mojata `elba bi bila da odam vo Belgrad i da rabotam na proektot za sozdavawe regionalna mre`a na kulturnata scena. Go sakam Skopje i sigurno }e dojdam povtorno tuka i }e ostanam vo kontakt so lu|eto so koi se zapoznav vo tekot na ovie dve godini. No, qubopitna sum da vidam i da otkrijam drug grad, kako Belgrad. Toa za mene }e bide sovr{ena mo`nost da ostanam vo kontakt so Skopje i istovremeno da steknam novi iskustva.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

55

ПАТЕШЕСТВИЕ НИЗ СРЕДНА ЕВРОПА (прв дел)

Menza vo zamokot Bischofstein

Медовина и црно пиво од Евдокиа Николова

ZA VREME NA ovogodine{nite veligdenski praznici zapo~na pate{estvieto na na{ata simpati~na mala grupa od 28-mina kon Sredna Evropa, poto~no na{ata planinarsko-izletni~ka akcija vo Slova~ka, ^e{ka, Germanija i Avstrija organizirana od Planinarsko-sportskoto dru{tvo „Makpetrol" od Skopje , planinarskiot klub „Balkan" od Belgrad, i turisti~koto dru{tvo „Rilski turist" od Samokov, Republika Bugarija.

Na{ata po~etna stanica be{e Belgrad kade stignavme posle polno}, vo ranite utrinski ~asovi na 22ri april. Se sobravme 28 sopatnici od ~etiri dr`avi (Makedonija, Srbija, Bosna i Bugarija).

56

Okolu pladne ve}e stignavme vo Bratislava, Republika Slova~ka. Po ubav, son~ev den ja razgleduvavme slova~kata prestolnina..Vo stariot del na gradot ja posetivme tvrdinata i mnogute barokni i renesansni gradbi i spomenici a po pro{etkata gi greevme na{ite koski na son~eviot plo{tad kade {to zapo~navme so degustacija na ubavite srednoevropski piva, probuvaj}i go pivoto Zlaty Bazant.

Popladneto trgnavme kon Brno, Republika ^e{ka. Posle granicata (koja sega ja nema), svrtevme kon zamokot Lednice, koj pred II Svetska vojna bil vo sopstvenost na familijata Lihten{tajn, a od 1996 godina e na listata na svetsko nasledstvo

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

na UNESKO. Pominavme dva ~asa vo meditativna pro{etka niz uredenite parkovi okolu zamokot, go do~ekavme zajdisonceto vo ovoj prekrasen ambient zaedno so `itelite na parkot-pla{livite srni koi skri{no nè nabquduvaa niz gustite lisja.

Docna ve~erta pristignavme vo

Brno. Nekoi brzo zaspaa, a drugi prodol`ija so eden od osnovnite predizvici na patuvaweto testirawe na pivata. Vo hotelot nudea „Zeleno pivo" (Pilsner Urquell) koe iako izgleda{e kako nekoja ~udotvorna laboratoriska napivka ima{e odli~en, originalen vkus.

Ve}e utredenta spremni za novi avanturi trgnavme kon pe{terata Punkva i provalijata Macoha. Se ~udevme kakva e taa bezdna, ambis.

Bezdnata Macoha e 138 metri dlabok zasek vo moravskiot karst, i edna od najdlabokite vo Centralna Evropa. Opkru`ena so zelenilo izgleda kako ogromna ra{irena ~elust. Od parkingot do vlezot vo pe{terata pe{a~evme skoro 1,5 km., odnosno, okolu 20-tina minuti. Niz pe{terata {etavme so vodi~ koj ni uka`uva{e na interesnite kameni figuri me|u koi i „Romeo i Julija", stalaktitot i stalagmitot koi nikoga{ nema da se spojat zo{to pove}e ne te~ela voda po niv. Na kratko izlegovme na dnevna svetlina, na dnoto od bezdnata Macoha, i od „ ra{irenata ~elust " visoko gore ja gledame platformataa od koja pred 60-tina minuti go gledavme nejzinoto dno. Potoa so kaj~iwa po podzemnata reka trgnavme na 25- minutno razgleduvawe na pe{terata. Voodu{eveni od gletkata no smrznati poradi temperaturnite razliki izlegovme na dnevna svetlina, na toploto sonce.

Na{iot sleden predizvik bea Adrpa{ko-Tepli~kite karpi - najgolema grupacija na lavirintski karpi vo

Premin Gluv~e{ka dupka

Tepli~ko-Adr{patski karpi

Evropa. Adrpa{ko-Tepli~kite karpi se neverojatno interesno mesto.

Prvite turisti do{le vo 1772 godina, i ottoga{, sekojdnevno mestoto e redovno posetuvano od bezbroj posetiteli. Pe{a~kite pateki pominuvaat niz visoko izdignati karpi, nekade oddale~eni, a nekade spoeni me|u sebe. Celata oblast sega e {umovita, so klupi za odmor, dobro obele`ana i so iljadnici drveni skali. Na nekoi mesta patekite se tesni i klaustofobi~ni, nekade se pokrieni so sneg i studeni, a nekade pak se {iroki i son~evi. Karpite se vistinski predizvik za alpinisti od celiot svet..

Duri otkako posle 5 ~asa pe{a~ewe pominavme 20-tina km vidovme deka e dobro {to ne sme „elegantno popolneti ". Poslednite metri na izlezot od Adrpa{ko-Tepli~kite karpi, vo blizina na Adr{pah, gi pominavme niz samo 50 santimetri tesen, temen i klaustrofobi~en procep vo karpata nare~en „Gluv~e{ka dupka ". Nekoj pokrupen }e mora{e da se vrati skoro 2 kilometri nazad i da odbere druga pateka za izleguvawe od lavirintot.

Kako da izlegovme od nekoja ma|epsana oblast, od ednata strana visoki karpi so tesni i temni premini, a od drugata strana sonce, prostrani zeleni livadi i ezera. Pri krajot na denot so avtobus otidovme vo mestoto Skali , vo ~ija blizina e zamokot Bischofstein , sega ubav hostel . Vo {irokiot dvor, pome|u belite zgradi na zamokot, ne do~ekaa razi-

grani deca i alpinisti koi ve`baa ramnote`a odej}i po ja`iwa rastegnati me|u kraevite na dvorot. Sobite vo dvorecot bea komotni i toplo uredeni. Ve~erta imavme prijatno iznenaduvawe od sopstvenicite na hostelot, ni podgotvija sve~ena veligdenska ve~era: jagne{ko meso, pivo ( Budweiser Budwar ), medovina i desert. Idili~na zavr{nica na prviot veligdenski den.

Sledna cel vo sklop na na{ata programa be{e planinata Krkono{i i najvisokiot vrv vo ^e{ka, Sne`ka (1.602 m.). Za `al, denot be{e obla~en i do`dliv siot zavitkan vo magla. Iska~uvaweto kon vrvot go po~navme vo mestoto Pe} pod Sne`ka, na 890 m. nadmorska viso~ina. Na vrvot, koj e na ~e{ko-polskata granica ne zafati vistinska sne`na viulica. Silen veter, sneg, magla, stud. Pri spu{taweto se odmorivme vo unikatniot planinarski dom i restoran koj nalikuva{e na vistinski kuklen tatar so drvenite marioneti vo oblik na ve{terki koi visea od tavanot.

Po na{eto uspe{no iska~uvawe zadovolni i prijatno zamoreni se upativme kon na{ata sledna destinacija - Praga kade se smestivme vo botelot Ra~ek zakotven na bregot na rekata Vltava koj be{e stabilen, osvetlen i poln so gosti i kade pominavme ~etiri preubavi denono}ija vo mlade{kiot duh na umetni~kiot grad. prodol`uva

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

57

ВОДИЧ

„Јас сум четвртиот“ игран филм Кино Милениум Od minatata nedela, na redovniot repertoar na Gradsko kino „Milenium” e filmot „Jas sum Чetvrtiot”. Filmot ja raska`uva slednata prikazna: Postojat 9 neobi~ni tinejxeri so „posebni mo}i” na razli~ni kontinenti niz svetot.

Nekoj saka da gi ubie site. Trojca se ve}e mrtvi, toj e sledniot, toj e ~etvrtiot. Xon Smit (Alex Pettyfer) e vo postojano begstvo od nemilosrdnite neprijateli koi se isprateni da go ubijat.

Xon postojano e novoto mom~e vo u~ili{teto bez nikakvi vrski so minatoto, go menuva identitetot i se seli od eden vo drug grad so negoviot staratel Henri (Timothy Olyphant). Vo male~kiot grad Ohajo, koj sega go narekuva svoj dom, na Xon mu se slu~uvaat neo~ekuvani ne{ta koi mu go menuvaat `ivotot – negovata prva qubov (Dianna Agron), novi sposobnosti, povrzuvawe so ostanatite koi ja spodeluvaat negovata neverojatna sudbina. Re`iserot D.J. Karuso („Eagle Eye”, “Disturbia”) i producentot Majkl Bej(“Armagedon”. “Pearl Harbor”, “Transformers”) se dinami~noto duoto koe se potpi{uva zad ovaa akciona avantura koja poleka no sigurno go osvojuva svetot. Amerikanskiot boks ofis go plasira „Jas sum ~etvrtiot “ kako sve` proleten hit. Proekciite se od 20 i 22:30 ~asot.

22 јуни

„Олово на перница“ театарска претстава Драмски театар – Скопје Pri krajot na sezonata, Dramski teatar na svojot repertoar na 22 juni ja ima pretstavata „Olovo na pernica” po tekst na Venko Andonovski, a vo re`ija na Dim~e Nikolovski. „Olovo na pernica” e kamerna pretstava vo koja ulogite gi tolkuvaat ~etvorica akteri: Branko \or~ev (Kobra), Jelena @ugi} (Gospo|a Lu), Igor Stoj~evski (Crv~e) i Dragana Kostadinovska (Gospo|ica Lu). Dvajca nepodvi`ni lu|e po~nuvaat vojna bez nikakva pri~ina. Pretstavata zboruva za pozicijata na apsurdot, taa e, kako {to veli avtorot na tekstot Andonovski, etida na anatomijata na lo{oto kaj ~ovekot. Edniot lik e umetnik, koj, spored nekoi stereotipi, nepravedno e siromav, dodeka drugiot lik e biznismen, koj povtorno spored stereotipite, nepravedno e zbogaten. Po~etokot na pretstavata e vo 20 ~asot.

58

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Ново ЦД на Симон Трпчески

Po 4-te solisti~ki kompakt diskovi i prvoto orkestarsko izdanie na na{iot pijanist Simon Trp~eski, denovive pred publikata go zapo~nuva svojot `ivot i vtoriot kompakt-disk na koj na{iot vrven muzi~ar sorabotuva so Kralskiot filharmoniski orkestar od Liverpul pod dirigentskata palka na Vasilij Petrenko. Na ovoj nosa~ na zvuk dobitnata izveduva~ka kombinacija gi ispolnuva Koncertite za pijano i orkestar broj 1 i 4 i „Rapsodijata na tema od Paganini” na Sergej Rahmaninov, kompletiraj}i gi site dela {to za pijano i orkestar gi napi{al ovoj ruski muzi~ki velikan.

Producent na obete izdanija e Xon Frejzer. Prviot kompakt disk na koj ovaa ekipa gi svire{e Vtoriot i Tretiot koncert za pijano i orkestar na Rahmaninov, go osvoi presti`noto francusko me|unarodno priznanie „Zlaten dijapazon”, a na specijaliziranata britanska top lista za dela od klasi~nata muzika se iska~i na tretoto mesto. Gord izdava~ na dvete izdanija e AVI Rekords. Krajot na isklu~itelno uspe{nata koncertna sezona 2010/11 na maestro Simon Trp~eski e rezerviran za povtorna sredba so publikata vo Avstralija i Nov Zeland.

21 јуни 31 јули

„Скопско лето“ 32 – to izdanie na „Skopsko leto” }e bide otvoreno na 21 juni so gala operski koncert na Makedonskata opera i balet, na koj }e nastapat na{ite istaknati solisti: Ana i Igor Durlovski, Vesna Ginovska Ilkova, Slavica Petrovska Gali}, De{ira Ahmeti, Irena Kavkaleska. Pred ovoj koncert, vo Muzejot na sovremena umetnost, }e bide otvorena izlo`bata „Bendisaj go, ili batali go” koja e del od proektot „Balkanska triologija” vo koja u~estvuvaat nad 20 umetnici. Godine{noto izdanie na „Skopsko leto” nudi ekskluzivna programa i vo delot na klasi~nata muzika, teatarskite pretstavi i gostuvawata od stranstvo. Godinava na „Skopsko leto” }e nastapat i ansamblot „Kolo” od Srbija, Teatarot od Ekaterinburg, Rusija so pretstavata „Mili an|eli”, me|unarodniot kameren orkestar. I godinava vo letnite gore{tini }e mo`e da se razladuvate so najgledanite filmovi me|u dvata festivala vo letnoto kino vo Gradskiot park.

Vlezot za re~isi site nastani od „Skopsko leto” e besplaten.

20 јуни 20 август

„Со книга на плажа“ Издавачка куќа „Матица македонска” Po 13 pat, izdava~kata ku}a „Matica makedonska” za qubitelite na pi{aniot zbor ja organizira letnata manifestacija „So knig na pla`a”. Чitatelite }e imaat mo`nost da izberat del od hit naslovite na „Matica makedonska” so ekstra popusti za leto.

Predvideno e da ima popusti na paket knigi od 5 do 10 otsto, a za familijarnite paketi vo koi se vklu~eni: ma{ka, `enska i detska kniga, popust od 15 otstot. Dopolnitelen popust e ~lenskata karta na „Matica makedonska”. Hit kniga za ova leto, spored ~itatelite na „Matica makedonska” e romanot „Ringi{pil” od Jelena Ba~i} Alinpi}. Pokraj ovoj roman, mo`e da se najdat i „Pustinski cvet” od Varis Dirie, „Poslednata iskra” od Daniel Levin i mnogu drugi svetski bestseleri.

Јуриј Худолин „Разузданост“ (Блесок, 2011, 156 стр.)

Kako osumnaesetti naslov vo edicijata s.r. (sovremen roman / svoera~no), Blesok }e go objavi romanot na Jurij Hudolin „Razuzdanost”, vo prevod od slovene~ki na Igor Isakovski.

Romanot e poddr`an od strana na Programata za kultura (2007 2013) na Evropskata Unija i so poddr{ka na Trubarjeviot sklad pri Dru{tvoto na slovene~kite pisateli.

Va`no: Ne e prepora~livo za puritanci, le~eni zavisnici i srcevi bolni.

A ni za maloletnici.

Knigata e vo pretproda`ba do 29. juni.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

59

ЖИВОТ И СТИЛ

Sezonata na letni odmori ve}e zapo~na. Dokolku ne ste kupile nov kostim za kapawe so koj }e zableskate na pla`a, krajno vreme e da go napravite vistinskiot izbor. @enite imaat tolku mnogu razli~ni figuri i treba da sи odberete onoj {to najmnogu }e gi istakne va{ite oblini. Dizejnerite i ova leto ja poka`aa nivnata kreativnost. Kako i sekoja godina pretstavuvaat bezbroj mnogu trendovi na kostimi za kapawe. Sepak, nekoi od trendovite se nametnuvaat i izdvojuvaat kako podominatni.

Kostimi za kapawe bez preramki

Ednodelni kostimi za kapawe

Ovie kostimi za kapawe se fantasti~na alternativa na obi~niot model na triagolnik - bikini. So prekrasni boi, interesna grafika, no ne se mnogu prakti~ni za tie koi imaat pogolemi gradi.

Ednodelnite kostimi za kapawe se povtorno vo moda.

Dizajnerite napravija mnogu varijacii so aplikacii, tenki preramki i seksi kreacii. Samo, vnimavajte da ne zaspiete na sonce za da ne vi se i{ara va{eto prekrasno telo.

60

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

ЛЕТНИ БИКИНИ ТРЕНДОВИ

Kostimi za kapawe so edna preramka Ovoj trend se pojavi od fustanite i donese isto ~uvstvo na seksapil i zavodliva figura. Mo`ebi kapeweto vo takvi bikini nema da vi bide udobno, no e poln pogodok za pozirawe pokraj bazen ili more.

Svetli boi Svetlozeleni, sini, rozevi i beli se kombinacija koi se trendovi za ovaa sezona. Prednosta e vo toa {to pove}e go naglasuvaat teloto. Vistinski pogodok koga stanuva zbor za istaknuvawe na ison~aniot ten.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

61

СПОРТ

Слатка одмазда за 2006 година Во Далас од 1967 година па до 1973 години имаше кошаркарски тим но беше член на АБА (Американска кошаркарска федерација), а во 1973 екипата се пресели во Сан Антонио. Таму се приклучи на НБА и стана Сан Антонио Спарс. Во Далас немаа можност да гледаат профи кошарка во наредните седум години. Бизнисменот од Далас Дон Картер не сакаше овој град да остане запаметен само по жигосување говеда и по атентатот на Кенеди. Одлучи да формира професионален тим и во 1979 година побара франшиза од НБА Подготвува: Мирослав Николовски

NA OL STAR vikendot vo 1980 godina sopstvenicite na NBA so glasawe odlu~ija da dozvolat formirawe tim vo Dalas. Don Karter pobara od fanovite da dadat predlozi za imeto.

Spored brojot na glasovi tret be{e predlogot Dalas

62

Ekspres, vtor Dalas Vrenglers, a pobedi Dalas Maveriks. Imeto vsu{nost go dobi spored istoimeniot TV vestern Maverik, iako samiot zbor ima dve zna~ewa odmetnik, no i ne`igosano govedo.

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

Prv trener na Maveriks be{e Dik Mota. Za pet godini timot stana protivnik za po~it so Mark Megvaer, Bred Dejvis, Rolando Blekmen, Derek Harper, Sem Perkins i prvite Germanci, Detlef [remf i Uve Blab. Do 1990 godina timot {est pati igra{e vo plej-of natprevarite, edna{ be{e pobednik na Mid-vest divizijata. No podaleku ne mo`ea da stignat od prosta pri~ina {to vo zapadnata konferencija toa bea godini na vladeewe na Los An|eles Lejkers. So Dirk Novicki vo timot Maveriks vo 2006 godina za prv pat stigna do NBA finale, protiv Majami Hit. Izgleda{e deka titulata im e na dofat, posebno otkako povedoa 2:0 vo serijata do ~etiri pobedi.

Povedoa i zastanaa. @e{kite gi dobija site ~etiri naredni me~evi, a Maveriksi ostanaa so prazni race.

Kone~no ovaa godina dojdoa po odamna zaslu`eniot prsten i do slatkata odmazda za nesre}nata 2006 godina. Toa {to ne im uspea na trenerite Don Nelson i na Ejvori Xonson, mu pojde od raka na Rik Karlajsl na klupata. Timot vo koj apsolutno najgolema yvezda e Germanecot Dirk Novicki be{e samo tretoplasiran na Zapadot. Vo prvoto kolo od plej of natprevarite Dalas go eliminira Portland Trejl Blejzers so 4:2. Vo konferenciskoto polufinale gi zasramija Kobi Brajant i ostanatite ko{arkari na Los An|eles Lejkers. Dalas pobedi so visoki 4:0. Vo konferenciskoto finale Dalas stana pobednik na zapadnata konferencija po vtor pat vo istorijata na klubot.

Pobedena e Oklahoma Tander so 4:1.

I kone~no vo golemoto finale padna favoriziraniot Majami Hit vo ~ii redovi se smeta{e deka igra nepobedlivata trojka Lebron Xejms, Dvejn Vejd i Kris Bo{. No Novicki onaka nastinat, so skr{en prst odlu~i deka nema da ~eka u{te pet godini za slednata {ansa. Dalas Maveriks pobedi so 4:2, pobeduvaj}i vo {estiot me~ na sred Majami. Golema pomo{ ima{e i vo

motiviranite soigra~i, Xejson Teri, Xejson Kid, Tajson Чendler, Xej Xej Barea... Sepak MVP bez diskusija ne samo na finaleto, tuku i na celata sezona i site odigrani me~evi vo plej-of sredbite be{e Dirk Novicki, komu samo ovoj pobedni~ki prsten vo NBA mu nedostasuva{e za da ja kompletira

svojata ko{arkarska kariera so najvredniot trofej.

Sega{niot sopstvenik Mark Kjuban mi ja prepu{ti ~esta trofejot po 31 godina ~ekawe da go primi ve}e podostareniot i prviot osnova~ na klubot Don Karter, edinstveniot {to vo 1979 godina veruva{e deka Dalas mo`e da ima {ampionski tim.

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

63

фото Ивана Кузмановска

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Лепи Последниве пет години Љубиша Ивановски"Лепи е вработен во МОБ како сценограф. Во почетокот како сликар на декор а последнава година работи на една специфична уметничка дисциплина – бутафорија. Се она што треба да изгледа вистински, се прави од картон, пластика, хартија, всушност дисциплината е " имитација, но тоа што го прави треба да функционира и естетски и ликовно и механички. од Влатко Галевски MU JA POJASNUVAM na Lepi celta na na{iot razgovor i trgnuvam so mojata teza deka nemo`e da bide urbana legenda nekoj {to cel `ivot se zanimaval so edna profesija. Se soglasuva{ li? “Mnogu se slagam!” veli.

Slednoto be{e od kade prekarot (ili komplimentot-Lepi).

“Jas kako adolescent vo liceto bev kako podvodna mina od Vtorata Svetska Vojna, bubuqi~av. No, bev i dobar matemati~ar, a moite nemaa razbirawe za umetni~kite aspiracii na sinot. Pa taka, me upi{aa na ‘elektro’. Site drugi imaa kecovi, a jas bev car po matematika i imav petka. A, neli bev ru`en kako no}

64

(ladna) drugar mi vele{e deka petkata sum ja dobil na lepota. Toa be{e paradoks na momentot, ottoga{ vo Skopje me znaat samo kako Lepi, bez ime i prezime.”

Bidej}i za Lepi zborot profesija ne funkcionira vo ednina eve kako toj se objasnuva sebesi. „Sega da si laskam sebesi deka sum umetnik bi bilo pretenciozno.

Me|utoa jas umetnosta ja sfa}am kako na~in na `iveewe, a ne kako profesija. Multimedijalnosta ba{ mi odgovara za{to prilikite, okolnostite me naso~uvaat so {to vo odredeni momenti }e se zanimavam.

Toa {to go nosam vo glavata i vo

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

du{ata na nekakov na~in mora da izleze. Za mene e najva`no {to sum postojano opkru`en so ubavi lu|e koi razli~no ja tretiraat umetnosta. Slikaweto kaj mene e redovna pojava, duhovna hrana, ama `ivotot me frla{e vo razli~ni vodi. Vo MRTV po~nav kako tonski snimatel, pa potoa kako asistent na filmski ton. Vo A1 dojdovme nekolkumina najdrski {to se osmelija da ja napu{tat golemata ku}a, i tamu prodol`iv kako monta`er, pa vo zlatnite vremiwa na K-15 bev nivni re`iser.

Pa, eden period pominav vo Telma, pa vra}awe so K-15... Pa posle malku se umoriv i se re{iv na mediumska

поддржано од

izolacija, se preseliv vo Kavadarci.

Vo me|uvreme so Miro Masin otvoravme kafani, ne kako potro{uva~i tuku kako gazdi. Od toj period e ‘Da Vin~i’. Vo Kavadarci se bavev so zemjodelie, proizvodstvo na grozje, vino i rakija i go otvoriv kafanaklubot so ime ‘Kavadarci’ koj rabote{e okolu dve godini.”

Nekako, urbanite legendi naj~esto gi krasi epitetot-boem. Lepi vaka go tolkuva svojot `ivoten stil. „Znae{, mnogu }e izgleda plasti~no, odnosno sterilno ako ti glumi{ deka si vo felata, demek ja `ivee{ umetnosta, a ne si prisuten. Jas se obidov da ‘izbegam’ vo Kvadarci, ama ne odi, moram da sum vo `i`ata na slu~uvawata, ne da ~ekam da mi dojde informacijata tuku jas da ja brkam. A nadvor od ova, se e postepeno umirawe, ~ekawe da ti po`uti kr{talniot list. Kako klinec sakav da bidam pop. Za sebe sekako mislam deka sum mrzliv tip, ama koga }e se zafatam so rabota sakam kvalitetno i brzo da ja srabotam a sè za{to sakam da imam pove}e vreme za prijatelite. A pop... mislev deka e dovolno mladi nevesti da ti bacuvaat raka, ostavaat pari~ka, ako ne si zaripnat mo`e i da otpee{ ne{to, a edinstven problem mo`e{e da bide ranoto stanuvawe. Taka razmisluvav na 7 godini.”

Veli deka vo MOB imam mnogu prijateli i malku pove}e neprijateli.

Ubavoto e toa {to MOB e institucija kade najmnogu se slu~uva umetnost, duri nekoga{ i preambiciozno. ^ove~kite resursi im se mali a `elbite golemi, pa sepak smeta deka se producura dobar kvalitet barem {to se odnesuva na Balkanot. “Jas i ovde kako i sekade dosega kade {to sum rabotel se obiduvam da funkcioniram kako Lepi a ne kako vraboten.”

Alisija Ferro e edna od negovite najdragi prijatelki (nekoga{ mu be{e i pove}e od toa, n.z.).

“So Lepi se zneme nekade od 94-ta .

95-ta., od vremeto koga po~na da raboti so K-15 kako re`iser. Za nego mo`am da zboruvam samo vo superlativi, za{to mislam, {to i da fati pozlatuva, i kako monta`er i kako slikar... talent so {irok spektar na umeewa. Od iskustvata so K-15 se se}avam na negovata ume{nost da inicira, da improvizira i da ja re{ava sekoja komplicirana situacija. Koga si takov kako Lepi, privatniot `ivot e na izvesen na~in potencijalna `rtva, Lepi imal buren `ivot, eden brak, vtor brak, tri

Alisija Ferro, filmski rabotnik

deca, a sepak, jas sum uverena deka toj e prekrasen roditel i golem del od svoeto vreme im go posvetuva na decata, vo toa ve uveruvam. Toj demonstrira eden prekrasen

Miro Masin, slikar

roditelski senzibilitet. ‘Begstvoto’ vo Kavadarci e ba{ odlika na Lepi, drasti~no da promeni ne{to, da proba da `ivee mona{ko-boemski `ivot. Go razdvi`i Kavadarci, so

Sa{a Nikolovski \umar, dirigent

kafanskiot `ivot, gi gu{e{e kavadar~ani so kubanska muzika, so Kastro i ^egevara... Toj ima sposobnost, so mali gestovi, so mali dela da ostavi pe~at na okolinata.”

Najbliskite prijateli na Lepi

mo`at da se pofalat deka imaat po nekoja negova slika, no Alisija ni se po`ali. „E, jas kako negova bliska prijatelka nemam nitu edna negova slika, pred izvesno vreme mi ka`a deka specijalno za mene sednal da crta, ama jas ne mu veruvam.”

Po objavuvaweto na ovoj tekst verojatno }e mora da go odr`i vetenoto.

Prviot „pajta{“ na Lepi e Miro Masin koj tvrdi deka za da se objasni Lepi potrebni se ~asovi, no, ako podobro se razmisli, dovolni se i pet minuti. „So Qubi{a Ivanovski Lepi se znaeme od minatiot milenium, od vremeto koga be{e tonec vo MTV i slikar. Toa vreme igravme bilijard.

Posle stana monta`er, pa re`iser, pa malku i glumec i pak slikar, a sega scenograf i pak slikar. Drag kolega so koj porano, kako pomladi mnogu se dru`evme. Dru`eweto obi~no be{e vrzano okolu nekoja okrugla rabota kade {to ima i sr~a i vilu{ka, humor, mnogu umetnost i mnogu ubavi raboti od sprotivniot pol. Nè vrzuvaat mnogu {etawa niz Makedonija so akcent na Ohrid.

Lepi e edna multi-kulti li~nost so kogo nikoga{ ne e zdodevno.

Pozitiven e duri i koga glumi deka e nervozen, ama taa negova osobina ja prepoznavaat mnogu malku lu|e, glavno onie {to mu se bliski. Lepi prepoznatliv po svojot neizbe`en ‘Dali-brk’, dali e brk ili ne e?!

Lepi e poznat po toa {to voze{e skapano Ami 8 so zadol`itelna gajba pivo (ako go cenzurirate ova ne e ubavo), a voze{e i ‘moto-guci’, a ova prpal~evo {to go vozi sega ne mu li~i, ama mu vr{i rabota, kako kosmodisk, glupo izgleda ama deluva.”

Sa{a Nikolovski \umar i Lepi gi vrzuvaat mnogu zaedno pominati denovi i godini.

“So Lepi mnogu raboti nè vrzuvaat, tolku mnogu {to nemo`am ni da gi nabrojam. Ama najmnogu zaradi na{ite srodni umetni~ki du{i, i izobilstvoto na temi za razgovor.

Mislam deka e eden od najtalentiranite lu|e koi sum gi sretnal vo `ivotot, osobeno vo slikarskite tehniki, kade mislam deka za nego ne postoi niedna tajna.

I koga nemal nikakov materijal za slikawe, dovolni mu bea pepel i karmin. Nas nè vrzuva i 14 april, denot koga zaedno si gi slavime rodendenite. Novi prijateli steknuvame, nekoi stari rasturame, no dru`bata so ovoj ~ovek e ve~na, neraskinliva, za{to, toa ednostavno e Lepi.”

forum.mk | 17 јуни 2011 | ФОРУМ

65

ФИНЕСА

(Полу) Матурска oд В.Г.

VO IME NA DREVNITE makedonski obi~ai, naviki (od onie ubavite) i tradicija neophodno e da se prisetime na igraweto ~elik, a{ici, narodna, karbitni bombi, kamaj, sobiraweto sliki~ki so glumci i `ivotinsko carstvo, stripovi, kri{um porno spisanija i „literatura”... e, posle doa|a periodot koga vnimavavme kako se oblekuvame (soblekuvaweto dojde podocna i be{e haoti~no) i kako mirisame (o de kolow {a noar), pa pu{eweto, pa pipkawe i {tipkawe i prviot filmski bakne`... I dojde polumatura.

Dotuka izgleda se be{e dobro. Ottuka pa natamu... golema dupka, kako ni{to da ne se slu~ilo, ni{to osobeno novo ili zna~ajno, vakuum vo se}avawata, kako da nema spomeni, kako pomneweto da zatailo. Sè do noviot presvrt vo `ivotot. Noviot den?! Klu~niot, bitniot Day D. ^etirieset godini potoa, ~etiri decenii od polumatura.

Fr~at telefoni, dogovarawa, prorabotuva klasi~nata fejsbuk mre`a: „Dobra kafana, super lapa~ka, iljadarka po ~ovek, top muzika so saksofon... i klasnata }e dojde”! …@oltata i {opskata ve}e na~nati, narodwacite ve}e zagreani, „Aj da begame mori Vase...” Se pozdravuvam, prepoznavam eden, dvajca, petmina... i tolku! (Da ne sum ja zgre{il kafanata?!). So site ostanati

66

se prezapoznavam. ...„U{te si vo televizija? Peete li u{te so Oktetot?” pra{uva edna od {kolskite, taka fino popolneta – velam-ne, i se obiduvam da se setam kako izgleda{e porano, mnogu porano. Nema {ansa, memorijata mi otka`ala. „Kolkavi ti se decata, ma`eni, `eneti?” zapo~nuva razgovor eden od onie na koi nemo`am da

se setam. Velam, golemi se, studiraat. „E, bratko, pa ti docni{, jas imam i pravnuka, osum meseci!”

Se obiduvam da presmetam, koga uspeal da se o`eni, da ja oma`i }erkata, a na koja vozrast taa stanala baba?! Presmetav deka e mo`no. „Ba{ ubavo-velam-neka e `iva i zdrava. A ti {to raboti{“pra{uvam. „Dr`am granap~e, u ku}ata u Dra~evo”.

Posle dojde i klasnata. Nekolkuminata xentlmeni i ja pridr`aa stolicata. Edniot od niv postojano zboruva{e kako seu{te e vquben vo nea. Veli, „u{te me dr`i”.

Pa posle se razvi edno oro, pa drugarkive site se fatija na

ФОРУМ | 17 јуни 2011 | forum.mk

pajdu{koto. Skokaat kako gimnazijalki. Jas i u{te eden nikako da staneme. Toj ne{to go {inal zglobot a jas ne gi znam ~ekorite. So Van~o i Vlado zboruvavme za sekakvi raboti, ama mislam deka ne se slu{avme, ne{to poradi muzikata a i poradi neva`nite temi na razgovor. Me dignaa na Eleno }erko. „E, ova go znae{, tri napred dva nazad, a ba{ka i si ja peel pesnava!” – me ubeduvaa. „Te gledav na nekoja televizija, ne{to za filmovi zbore{e” po~nuva razgovor prviot oddesno na oroto.

Klimnuvam so glavata od u~tivost i se obiduvam da go identifikuvam {kolskiov. „Ama tebe kako da ne ti teknuva koj sum – veli.”

Ne mo`ev da go sokrijam moeto o~igledno dvoumewe.

“Vidi-veli-aj seti se, i jas sum poznat i toa pove}e od tebe. Ne e mo`no da ne si me stretnal, barem stotina pati”.

Nemo}no podignuvam ramenici, badijala se napregnuvam, ne mo`am da se setam. „Aman be {kolski, pa koj ja vozi pogrebalnata volga vo Butel?” [est meseci podocna mi javuvaat deka negoviot kolega go odvezol {kolskiot so slu`benata volga vo ve~niot dom.

Te{ko deka koga i da e vo idnina }e odam na kakva i da e {kolska godi{nina.