ГОДИНА VII | БРОЈ 295| 10.6.2011 | 50 ден.
WWW.FORUM.MK
ГОДИНА VII | БРОЈ 295| 10.6.2011 | 50 ден.
WWW.FORUM.MK
СОДРЖИНА број 295 | 10 јуни | 2011
11 ПОБЕДА
НА ГРАЃАНИТЕ
Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova
ПОЛИТИКА 9 ЛЕКЦИЈА ОД НАРОДОТ 15 ПОБЕДА И ПОРАЗ! 18 ДЕМОКРАТИЈАТА НА ДЕЛО 25 СОПСТВЕНА
ОЦЕНА
21 КОДОШИ МЕЃУ ПРАТЕНИЦИТЕ? 28 НАРОДОТ, ДЕМОКРАТИЈА, ДЕМАГОГИЈА
46 ТНАЈСЕРИОЗНИТЕ КАНДИДАТИ ЗА ЧЕЛО НА ММФ 48 БИЗНИС ВЕСТИ КУЛТУРА 50 ПАТУВАЊЕ ДО СРЦЕВИНАТА НА МУЗИКАТА 53 1961 58 ВОДИЧ
СВЕТ 30 ДИПЛОМАТСКИОТ ПОДЕМ НА ТУРЦИЈА ЕКОНОМИЈА 36 НА ВОДНО
КУЌА ДА ИМАМ
39 БИЗНИС ВЕСТИ 40 НЕМА АБЕР ЗА ГАСИФИКАЦИЈА НА СКОПЈЕ 43 ЗАГРОЗЕН ИЗВОЗОТ НА МАКЕДОНСКИОТ ЗЕЛЕНЧУК 45 ШАРЕНО
54 ЗВУЦИ
НА ДИВИНАТА
Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski
60 ЖИВОТ И СТИЛ МЕТРОПОЛИ НА ИДНИНАТА 62 ПРВА КИНЕСКА КРАЛИЦА НА РОЛАН ГАРОС 62 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: ЛЕНИН 66 ОСТРОВ НА СЛОБОДАТА
Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Qup~o Jolevski Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706
ТВИТОВИ
Брат Љубе пак во притвор @alno, ama pritvorot kako da stanuva voobi~aen ambient za porane{niot minister za vnatre{ni raboti. Sega, liderot na opoziciskata Obedineti za Makedonija, Qube Bo{koski, po slu~aite Ra{tanski lozja i Quboten, }e odle`i vo pritvor u{te 30 dena. Protiv nego e podneseno barawe za dve krivi~ni dela, ednoto e za nelegalno finansirawe na kampawata, a drugoto e za zloupotreba na slu`benata polo`ba. Bratot Qube be{e uapsen vo akcija na „alfite” pred skopskiot restoran „Vodenica”, koga kaj nego bea pronajdeni 100 iljadi evra za koi policijata se somneva deka se del od sredstvata so koi ja finansiral predizbornata kampawa na svojata partija. Kako {to poso~ija od MVR, tie tri meseca go sledele Bo{koski i imale soznanija deka prethodno ve}e dvapati primil „na raka” pari za kampawata.
6
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
Пак на Бранко му греши народот
Пратеници и градоначалници Imaj}i predvid deka nekolku gradona~alnici na nekolku pogolemi gradovi, Bitola, Strumica, Prilep, Gostivar i skopskite op{tini Aerodrom i ^air, nao|aj}i se na kandidatskite listi na nivnite partii, uspeaja da vlezat vo noviot sostav na Sobranieto, bi bilo o~ekuvano i po`elno da vidime nov partiski dvoboj za funkciite koi gi ostavija zasega prazni bidej}i zakonot go smeta nespoivo izvr{uvaweto na
Narodot bil vo pravo, pa duri i koga gre{el, ì se obrati na ve}e izmorenata nacija koja edvaj do~eka docna vo no}ta vo nedelata da slu{ne u{te edna mudrost od liderot na socijaldemokratite Branko Crvenkovski. No, dali stanuva zbor za zamor od napornata kampawa kaj Crvenkovski, pa zaboravi da pojasni kade toa zgre{il narodot. Da pretpostavime deka misle{e na toa deka makedonskite izbira~i, eve, ve}e petta godina po red i petti pat na izbori poddr{kata mu ja davaat na negoviot najgolem oponent od VMRO-DPMNE. Ama toa sepak, za `al, poka`uva deka prviot socijaldemokrat vo dr`avata ne sfatil deka o~igledno u{te baegi vreme }e ima „grevovi” vo Makedonija, a nastrana {to evidentno stanuva deka odamna Crvenkovski „ne mo`e da postigne”. Ili, pak, misle{e deka glasa~ite zgre{ile {to na SDSM mu dale pogolema poddr{ka od minatite izbori so {to sozdadoa uslovi za prodol`uvawe na status-kvoto vo partiskata struktura. Vaka proizleguva deka ili Crvenkovski treba da dojde na vlast, pa da go smeni narodot, ili partijata da si pobara druga dr`ava kade {to narodot nema da im gre{i. Praveweto na sopstveniot narod nedoveten e bumerang, koj i kolku glasa~ite da se izjasnile protiv vlasta, ne mo`e sè u{te SDSM da go dovedat na vlast.
oд Серјожа Неделкоски
funkciite pratenik i gradona~alnik. A, bi rekle, bi trebalo i da se doraboti, pa koga nekoj nositel na funkcija }e se kandidira za druga, da si podnese ostavka na funkcijata {to ja izvr{uval, a ne da ja stava vo miruvawe. [to bi mu do{lo ako ne uspee da mine na ednata, garantirana mu e drugata. No, sudej}i spored neubedlivite izborni rezultati, osven vo slu~aite na Gostivar i Чair, malku e verojatno deka partiite }e se osmelat da odat na novi izbori za gradona~alnici vo op{tinite ~ii prvi lu|e sega se i pratenici.
Победници и губитници
Жолт картон Dosega vladeja~kata partija go potvrdi sè u{te visokiot rejting i doverba kaj izbira~ite i mo`e da slavi za{to po pet godini vlast sè u{te ima najmnogu glasa~i. Me|utoa, iako sega terenot e podras~isten vo smisla na pomalite partii vo koi mo`ea da se odleat glasovite na VMRODPMNE, polezno }e bide i za samite niv i za dr`avata, bidej}i sepak se vladeja~ka partija, izborniot skor da go sfatat kako va`na opomena od elektoratot. I, sekako, vo nivna korist, na gra|anite da napravat revizija na nekoi svoi ~ekori. Opravdanie ne smee da se bara vo zamorenosta na glasa~ite od ista politi~ka ponuda, zatoa {to dokolku toa be{e taka, opozicijata nema{e da do`ivee i petti izboren poraz so red, pa iako drasti~no ja podobri svojata zastapenost vo parlamentot.
VMRO-DPMNE osvoi najmnogu pratenici i Nikola Gruevski povtorno }e go dobie mandatot da sostavuva vlada, SDSM uspea zakanuva~ki da im se dobli`i, DUI povtorno ima najmnogu albanski pratenici, DPA uspea da go eliminira Imer Selmani od politi~kata scena, Qub~o Georgievski uspea da i’ otcepi glasovi na negovata porane{na partija, a nemu, pak, „noga mu skr{ija” Qube Bo{koski i Stojan~e Angelov ili site zaedno za zaviden broj glasovi i prateni~ki mandati ja zakinaa porano zaedni~kata partija. Pokraj trojcata posledni spomenati koi i pokraj golemite o~ekuvawa za sledniot izboren ciklus ne sfatija deka nema da imaat kondicija posolidno da vlezat vo kampawa {to ja izbrza Crvenkovski, se ~ini, u{te pogolemi gubitnik e Jovo Manasijevski i negovata LDP. Iako od poodamna etablirana kako partija taa osvoi pomalku glasovi duri i od novoformiranata Obedineti za Makedonija.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
7
ПОЛИТИКА На овие избори, „законот на гравитација“ поради кој гласовите на помалите партии со сродна идеологија одат кај поголемите со реални шанси за победа, се претвори во „законот за исклучен трет“ politika@forum.com.mk
Лекција од народот Победа и пораз Демократијата на дело Народот, демократија, демагогија
ЕДИТОРИЈАЛ
Лекција од народот Марија Дивитарова POSLEDNITE parlamentarni izbori se odli~na lekcija koja makedonskite gra|ani im ja odr`aa na politi~arite pra}aj}i im nedvosmislena poraka: deka ne mo`at da gi potcenuvaat i deka ne smeat i ponatamu da se odnesuvaat nadmeno. Za Crvenkovski zatoa {to i intenzivnata kampawa, i kontaktite so gra|anite i mitinzite ne se dovolni da se ubedat glasa~ite deka tokmu SDSM e partijata koja treba da vladee vo narednite ~etiri godini. Vetuvawata od tipot deka delumno }e se liberalizira zakonot za pu{ewe na javni mesta ne se dovolno seriozni za lu|eto da im izrazat doverba na rozite. Bez ogled na toa {to SDSM dobi zna~itelno pove}e glasovi, vo sporedba so prethodnite izbori od pred tri godini, Crvenkovski ne treba da bide zadovolen od izborniot rezultat. I samiot znae deka glasovite koi gi dobi ne se glas za nego, tuku glas protiv Gruevski i verojatno mu e jasno deka treba da pomine u{te vreme za SDSM da se ispravi na noze i da se bori za glasovi so idei, koncepti i programi. SDSM treba i definitivno da se oslobodi od senkata na Crvenkovski, koj kaj del od gra|anite zasekoga{ }e ostane simbol na rasproda`bata na op{testveniot kapital i sinonim za nepotrebna arogancija i elitizam. Za onoj nadmen stav koj ne uspea da go sovlada i ve~erta koga im se obrati na partiskite ~lenovi i na javnosta, velej}i deka „Narodot sekoga{ e vo pravo, duri i koga gre{i!” Nesomneno, iskusniot Crvenkovski potvrdi deka se u{te ja ima mo}ta da go dr`i ~lenstvoto okolu sebe i harizma da sobere
narod na plo{tadite, no toj tretpat Ako se sudi spored nivnite izjavi i po red e porazen od ist ~ovek: Niko- ako na toa se dodade la`i~ka optila Gruevski. Tehnokratot koj go nema mizam, mo`ebi navistina }e zaduvanegoviot {arm i re~itost, no postoat novi vetri{ta vo makedonska- ta jano e me|u narodot, pa i ona malku politi~ka kultura. {to go pravi uspeva da go spakuva Sepak, na ovie izbori apsoluten vo isklu~itelno skapa ambla`a i da pobednik e narodot. Etni~kite Algo prodade po odli~na cena. Ogrombanci koi, za prvpat, ne izlegoa na ma{inerija ja odraboti negovata masovno na izbori za da poka`at kampawa, za koja nikoj ne znae kolku deka tie ne se stado, deka etni~kinavistina ~ini, i odnese u{te edna te pra{awa se demode i deka preku izborna pobeda. Iako VMRO-DPMNE glava im e od isti prazni vetuvawa. e pobednik na izborite, brojot na Vo isto vreme, tie re~isi i se zboguglasovi koi otidoa na smetka na vaa so semejnoto glasawe, {to sekaopozicijata ko e dokaz za bi trebalo zgolemena Иако ВМРО ДПМНЕ е победник на da bide opoemancipimena za vlaranost na изборите, бројот на гласови кои sta da prealbanskiot отидоа на сметка на опозицијата stane so glasa~. би требало да биде опомена за tro{ewe Pobednici se власта да престане со трошење mnogu nai makedonмногу народни пари за скапи хи rodni pari skite glasa~i za skapi hikoi vo visok рови, да се воздржи од селективно rovi, da se procent izпојавување на омилени телевизии vozdr`i od legoa da go и да држи лекции по новинарство и selektivno dadat svojot најважно од се да запре со омало pojavuvawe glas poka`uважување на сите кои мислат поинаку na omileni vaj}i deka ne televizii i se tolku apada dr`i lekti~ni (kako cii po novi{to mislat narstvo i, najva`no od sè da zapre nekoi) kon politikata. Va`no im e so omalova`uvawe na site koi kakvi }e bidat pati{tata i bolnimislat poinaku. cite, dali i {to }e se gradi, dali Verojatno i Gruevski i Crvenkovski utre }e `iveat podobro od denes. ja razbrale porakata od gra|anite Gra|anite, nezavisno od etni~kata {to se vide i vo nivnoto prvo pojapripadnost, poka`aa deka niz godivuvawe pred javnosta po zavr{uvanite krevka makedonska demokratiweto na izborite. Gruevski so odja, poleka sozrevaat. meren ton i vo stilot na evropski Bea ova demokratski, fer i slobodni politi~ar se vozdr`a od voobi~aizbori. Bea ova mirni izbori bez enata euforija, poka`a po~it kon nasilstva i incidenti. Toa go potvrpoliti~kiot protivnik i kon gra|adija site doma{ni i stranski nabqunite bez razlika dali glasale za duva~i, u~esnicite vo izborniot negovata partija. proces, Dr`avnata izborna komisija. Ista odmerenost poka`aa i Radmila Aplauzot ovoj pat ne e za politi[ekerinska i Crvenkovski. Tie go ~arite, tuku za gra|anite. Im odrpriznaa porazot i vetija silna i `aa lekcija na politi~arite, koja konstruktivna opozicija. treba dobro da ja zapomnat zatoa Kakvo osve`uvawe po valkanata {to za lo{o nau~ena lekcija se izborna kampawa! dobiva slaba ocena.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
9
АНАЛИЗА
Победа на граѓаните На овие избори, „законот на гравитација“ поради кој гласовите на помалите партии со сродна идеологија одат кај поголемите со реални шанси за победа, се претвори во „законот за исклучен трет” од Атанас Кировски
VMRO-DPMNE na ~elo so Nikola Gruevski tret pat po red pobeduva na parlamenarnite izbori, so mnozinstvo koe mu ovozmo`uva glatko da formira vlada so pobednikot kaj albanskiot politi~ki kampus, a toa e DUI na Ali Ahmeti. Zna~i vo narednite ~etiri godini vo Makedonija ostanuva statuskvoto, vlada VMRO-DPMNE - DUI, i pokraj o~ajni~kite obidi na opozicijata da ja smeni vladata. Izborniot rezultat, ne e nikakvo iznenaduvawe, osobeno ne za Forum koj prognozira{e mnozinstvo na VMRODPMNE i DUI od 70-ina pratenici vo noviot parlament, nasproti nerealnite wishful thinking analizi na duzina novinari i analiti~ari koi predviduvaa vlada na {iroka
opoziciska koalicija, pa duri i predviduvawa deka prevaga za parlamentarnoto mnozinstvo }e bide vo racete na nekoja od pomalite desni~arski partii. VMRO-DPMNE vo noviot parlament obezbedi 56 mesta, a DUI 15, so {to idnata vlada }e ima komotno mnozinstvo od 71 pratenik. SDSM }e bide silna opozicija so 42 pratenici, DPA vo parlamentot obezbedi osum pratenici, a novata partija na Rufi Osmani dva pratenika. Ostanatite pomali partii do`ivejaa vistinski debakl, ne uspejaa da osvojat nitu eden edinstven prateni~ki mandat. Najrazo~arani se VMRO-Narodna partija, LDP, i Nova Demokratija od koi se o~ekuvaa barem po 2-3 pratenici, a ne e
nikakvo iznenaduvawe {to gra|anite ne mu dadoa doverba na {arlatanot na makedonskata politi~ka scena Qube Bo{kovski kako i sosema bezna~ajnite obidi za formirawe partii - kako {to se Dostoinstvo ili Demokratska desnica. No, pote`ok i posramen poraz od onoj na malite partii, do`ivejaa makedonskoto novinarstvo i mediumite. ДЕБАКЛОТ НА МЕДИУМИТЕ Vladite se menuvaat, ili dobivaat nov mandat, i toa se slu~uva nasekade vo svetot, na sekoi ~etiri godini ili pomalku, zavisno od voljata na gra|anite. Ona {to ostava traen beleg na ovoj izboren proces e
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
11
totalnata kontaminacija na makedonskata mediumska scena koja e vistinskiot gubitnik na ovie izbori. Tuka preostanaa isklu~itelno malku novinari, koi razbiraat {to zna~i ovaa profesija. Spored site normalni uzansi na novinarstvoto, stanuva zbor za blagorodna profesija kade {to sveta misija na novinarot e da ja istra`i i prika`e na javnosta vistinata, pritoa sekoga{ vodej}i se od principot za nepristrasno i balansirano izvestuvawe. Ova, ve}e re~isi i da ne postoi vo makedonskoto novinarstvo, kade {to takanare~enite novinari se odnesuvaat kako OPR„op{testveno politi~ki rabotnici” (termin namerno prezemen od ednopartiskoto vladeewe vo real-socijalizmot) koi do krajni granici favoriziraat odredena politi~ka opcija bez nimalku dostoinstvo, integritet i minimum profesionalnost vo izvestuvaweto. Rabota na op{testveno politi~kite rabotnici be{e da gi ubedat gra|anite vo ispravnosta na ednata bezalternativna komunisti~ka ideologija, a ne objektivno da informiraat. Apsurdot e {to OPR-likovite, vo ednoumieto, sporedeni so dene{nite bedni kreaturi vo plurazlizmot ispadnaa reper za demokratija i novinarstvo ! [to e profesijata novinar e sosema izmesteno. Ne samo starite izvetveni likovi tuku i mladite reporteri vo televiziite se ve}e celosno partiski oboeni i so zadovolstvo ja prifa}aat ulogata na prodol`ena raka na partiskite {tabovi i so neviden `ar se natprevaruvaat koj da bide poistaknat eksponent na nivnata propaganda. Drugi se zamisluvaat deka vo ime na povisoki celi pravat kvazi revoluci, poto~no pu~ protiv vladata koja legitimitetot go dobila od gra|anite na izbori i mislat deka toa e vistinskoto novinarstvo. Nacionalnite televizii nemaat pravo vaka da (dez)informiraat. Tie dobile frekvencii od dr`avata i obvrzani se vo informativnata programa da emituvaat balansirano izvestuvawe isto kako i javniot servis. Od ona {to go vidovme vo ovaa predizborna kampawa, a i pred toa, na pove}eto nacionalni televizii pod itno treba da im bidat odzemeni licencite, bidej}i ni minimalno ne se pridr`uvaat na profesionalnite standardi za objektivno i nepristrasno informirawe. Osven {to gi manipuliraat gra|anite - tie dotamu go srozaa
12
novinarstvoto, {to na ~ovek ve}e mu e sram da ka`e deka `ivee od ovaa, na drugi mesta vo svetot ceneta profesija. Najdaleku od site sepak otide A1, koja vo predizborieto emituva{e duri i countdown spotovi so najgledanite programi ( Koga lisjata pa|aat, Idol, i sli~no) i poraka do gra|anite da glasaat na izborite za opozicijata, so emotivna zakana do gleda~ite deka vo sprotivno site tie programi }e gi snema! Za vakva gruba zloupotreba na eden televiziski medium, nemam slu{nato nikade vo svetot. Na Pero Nakov namesto da izvestuvaat za kampawata vodea kampawa. Opravduvaweto e deka bidej}i policijata im izvr{ila upad vo televizijata tie proglasile „vonredna sostojba”. Sepak, mnogu e ta`no za ~ovek koj so godini go gradel integritetot i doverbata na informativnata programa na A1
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
da gleda kako taa doverba bezmilosno se raskr~muva za samo nekolku meseci. Televiziite ~ii sopstvenici se lideri na partii, imaat jasna politi~ka agenda i svojata funkcija na portparoli na interesite na politi~kite partii ja sprovedoa do krajni granici. Parlament i vlada, }e ima, onakvi kakvi {to posakuvaat gra|anite. Za `al, mediumi ve}e re~isi i da nema, a vo sekoj slu~aj ne se takvi kakvi {to zaslu`uvaat gra|anite. СИТНА БОРАНИЈА Kako se slu~i Makedonija da dobie dvopartiski parlament, a izbornite rezultati celosno da gi zbri{at pomalite partii, i da gi pretvorat vo „sitna boranija” koja mnogu te{ko natamu }e se izbori da opstoi na politi~kata scena? Stanuva zbor za
cel kompleks na razlozi so specifiki za sekoja od pomalite partii, i dominantni dve pri~ini koi va`at za celiot spektar na mali politi~ki partii. Najprvin, energijata na predizborniot proces i negativnata kampawa celosno go polariziraa glasa~koto telo koe vo uslovi „da se bide ili ne” - nezavisno od politi~kite preferenci pred izborite, na denot na glasaweto se izdiferencira ili za opozicija ili za vlast. Na ovie izbori, zakonot na gravitacija (kade {to glasovite na pomalite so srodna ideologija odat kaj golemite so realni {ansi za pobeda) se pretvori vo „zakonot za isklu~en tret”. Ottamu ogromnite brojki na glasovi kaj VMRO-DPMNE i SDSM, 450.000 nasproti 370.000 glasovi. Vtoro, vo uslovi na visok odyiv od nad 60 % (izleznosta e 63 % na nivo na dr`ava) koj se dobli`uva do 70%
kaj Makedoncite, za razlika od daleku poslabiot odyiv kaj etni~kite Albanci - Dontovata formula, prosto, gi poni{ti pomalite partii so malku glasovi. Bipartizmot (karakteristi~en i kaj makedonskoto i kaj albanskoto izbira~ko telo) e fenomen koj se slu~uva i kaj golemi dr`avi so ogromen elektorat kako {to se SAD, taka {to ne e nitu nepoznat nitu opasen fenomen. Argumentite deka SDSM (uslovno centristi~ko-levi~arskata opcija) i VMRO-DPMNE (uslovno centristi~ko-desni~arskata opcija) im zdodejaa na gra|anite vo izminative godini, pa se ~uvstvuva potreba od nekoja treta opcija e iznasilena teza. Spored taa logika, Republikanskata i Demokratskata partija vo SAD od koga treba{e da im bidat zdodeani na Amerikancite i ukinati? Ili zo{to vo izminative 150 godini vo SAD ne se pojavi nekakva si treta opcija? Vsu{nost, osven LDP koja e partija so izdr`ana platfroma, programa i target grupa, i koja navistina pretendira da bide opcija na centarot, drugite partii se rezultat na li~ni kavgi vnatre vo pogolemite partii (VMRO-Narodna i Obedineti za Makedonija se pojavuvaat kako rezultat na personalen konflikt na Nikola Gruevski so Qub~o Georgievski i Qube Bo{kovski) kako {to SDU na Lazar Elenovski ili NSDP na Tito Petkovski bea proizvod na nesoglasuvawata na nivnite lideri so Branko Crvenkovski. Ima i drugi pomalku zna~ajni koi na izborite imaa sosema nezabele`itelen rezultat kako {to se PODEM ili Demokratska desnica, i kupi{ta drugi koi stanaa del od dvete golemi koalicii na VMRO-DPMNE i na SDSM. Kone~no, spored samiot odnos na politi~kite lideri na partiite i mo`e da se vidi koj e seriozen, a koj zalutal vo politikata. Liderot na LDP, Jovan Manasijevski, kako {to e obi~aj vo demokratskite zemji, vinata za porazot go prezede vrz sebe i vedna{ podnese ostavka, dodeka cirkuzantot Qube Bo{kovski edinstven ne gi prizna rezultatite i za izborniot poraz mu be{e vinoven nekakov si fiktiven izboren falsifikat. ПОБЕДНИЦИТЕ Nedvosmisleni pobednici na ovie izbori, nesomneno se VMRO-DPMNE i DUI. Kone~no, partiite postojat za da ja osvojat vlasta, i tie tokmu toa
i go storija. Nikola Gruevski tret pat po red go dobiva SDSM na parlamentarno izborno soo~uvawe, a ubedlivo triumfira{e i na lokalnite i na pretsedatelskite izbori. Ova be{e vistinski test za Gruevski bidej}i ja pobara i ja dobi doverbata na gra|anite po ~etiri i pol godi{no vladeewe, a makedonskite izbira~i, po pravilo netrpelivi, na sekoi ~etiri godini ja kaznuvaa aktuelnata vlada, so negativen glas na kontoto na opozicijata. Ottuka, Gruevski na 5-ti juni ja izvojuva svojata najte{ka pobeda. Ali Ahmeti e fenomen koj postojano pobeduva kaj Albancite na site izbori od 2002ra navamu, i li~i deka ostanuva neprikosnoven kaj Albancite i vo naredniot period. Od druga strana, Branko Crvenkovski iako do`ivea poraz na ovie izbori, dobi impoznatni 370.000 glasovi, ne{to {to Vlado Bu~kovski ili Radmila [ekerinska ni oddaleku ne mo`ea da go postignat vo 2006-ta i 2008-ta. Isto taka, SDSM e porazen za samo 80.000 glasovi, ili ima 150.000 glasovi pove}e od prethodnoto izborno soo~uvawe. Nezavisno dali ovie glasovi bea „Za” SDSM ili protiv vlasta, Crvenkovski zaslu`uva respekt za organizaciskite sposobnosti i harizmata koja izvadi na glasawe zaviden broj na neopredelenite, taka {to odyivot na izbira~ite se iska~i od 56% vo 2008-ma, na 63 % vo 2011. Negovata {ansa za pobeda be{e odyiv okolu 70%, {to li~e{e dosti`no vo prvite nekolku ~asa na denot na izborite, no gra|anite vo prvite nekolku ~asa od glasaweto se ispukaa, i popladneto odyivot zna~itelno be{e namalen. Menduh Ta~i i DPA uspe{no se spravija so zakanite nare~eni Nova Demokratija i NDP i ostanuva neprikosnovena opozicija vo albanskiot blok. Ta~i i Crvenkovski go priznaa porazot i im ~estitaa na politi~kite rivali, no so ni{to ne navestija ostavki, bidej}i iako porazeni, izbornite rezultati na kontoto na svoite partii gi smetaat za pove}e od solidni. Najgolemiot pobednik na ovie izbori se gra|anite. Izlegoa masovno na izbori, koi protekoa vo mirna, fer i demokratska atmosfera. Ovie izbori se verojatno najuspe{nite vo istorijata na Makedonija i od toa benefit }e imaat site gra|ani i dr`avata.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
13
АЛБАНСКИ БЛОК
Победа и пораз! Албанците со тивок бојкот испратија опомена и до победниците и до поразените дека не се задоволни од партиските политики. ДУИ тоа ќе го искористи да се наметне во новата влада од Боби Христов
NEDELNOTO GLASAWE - po koe DUI eufori~no slavi pobeda, DPA silno izborno „voskresenie”, Rufi Osmani skromen u~inok, a Nova demokratija padna vo agonija od glasa~koto cunami - na partiite od albanskiot blok im ostavi krupna zagatka: zo{to pove}eto Albanci odlu~ija da sedat doma i kako izgubija ~etiri pratenici? [etstata izborna edinica, od kade albanskite partii vle~at najmnogu mandati, na nedelnoto glasawe ima{e najmal odyiv dosega, pod 50 otsto, {to pridonese vkuniot broj mandati kaj albanskite partii od 29 na
posednite izbori da padne na 25, a sprotivno na o~ekuvawata, nitu albanskata dijaspora ne donese eden mandat od trite iseleni~ki. Tivok bojkot na izborite - e bezmalku ednoglasnata ocena na del od analiti~arite. „Albancite ovie izbori delumno i tivko gi bojkotiraa so toa {to vo celina brojot na pratenicite padna od 29 na 25 praetni~ki mesta. Toa se dol`i na razo~aranosta na albanskite glasa~i od politikata i politi~kata ponuda”, veli za Forum Edmond Ademi, izvr{en direktor na Institutot Libertas.
Odgovornosta povtorno se poso~uva kon starosedelecot na „Ilindenska” b.b.. „DUI so svojata slaba pozicija vo vladata vo poslednite tri godini pridonese kon vakvata situacija. Imavme glasawe na partiskite ~lenovi i stalni poddr`uva~i na DUI koi ja ispolnija obvrskata da glasaat, za razlika od neopredelenite koi re{ija da ostanat doma i mislam deka i onie koi bea podgotveni da izlezat vo posleden moment, zaradi pritisoci, zakani po nivi nivnite bliski re{ija da ne izlezat. Sekako, za vakviot rezultat pridonese i podelbata na glasovite
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
15
me|u opoziciskite partii, ~ii glasovi ako gi soberete zaedno se pove}e od glasovite na DUI i toa se odrazi na mandatite koi gi dobija”, objasnuva Ademi. Del od partiite ve}e signaliziraa deka ja nau~ile izbornata lekcija, lociraj}i gi problemite ili vo sopstvenite gre{ki ili vo izborniot model. Menduh Ta~i, koj so osum mandati ja zacvrsti DPA kako najsilna i edinstvena opoziciska partija vo albanskiot blok, pri~inite gi locira{e vo propadnatiot obid za predizborno zdru`uvawe na opoziciskite partii. No, pogolema odgovornost gleda vo pomalite partii, odo{to kaj sebe. „Jas nosam del od odgovornosta za rasporeduvaweto na opoziciskiot glas, no ovaa opozicija koja do`ivea fijasko i ja spre~i golemata pobeda na albanskata opozicija, ima golema odgovornost”, izjavi Menduh Ta~i. Liderot na NDP, Rufi Osmani pri~inite gi locira vo tajmingot na izborite i otsustvoto na dijasporata. „Izborite ne se odr`aa vo periodot koga tie prestojuvaat vo rodniot kraj, a nitu imaa mo`nost da glasaat onamu kade {to privremeno `iveat. Od ova proizleze, Albancite da izgubat trojca pratenici vo dijasporata i petmina pratenici vo zemjava”, oceni Osmani. Analiti~arite ne se soglasuvaat so ovaa teza na Osmani, sprotivstavuvaj}i go kako argument faktot {to
16
albanskata dijaspora ne se mobilizira{e da dobie barem eden mandat od novovovedenite tri izborni edinici, za glasa~ite vo iseleni{tvo. Sepak, analizite im gi ostavaat na partiite. Fokusot mnogu pove}e e svrten kon ona {to doprva sledi, i pred se pozicioniraweto na DUI vo idnata vlada. Imeno, predizbornata kampawa vo albanskiot blok kako klu~en preduslov za formiraweto na idnata vlada, go nametna pra{aweto za cvrst, pa i pi{an dogovor za prifa}awe na prioritetite od nivnata programa od strana na pobed-
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
ni~kata i partnerska partija vo vladata od makedonskiot blok. Vo DUI, sega velat, deka Ahmeti }e insistira na pi{an dogovor so koj prioritetite od programata na negovata partija, }e bidat del od vladinata programa. Se ~ini deka liderot na DUI toa indirektno go pora~a i vo prvata slaveni~ka izjava. „Ovaa pobeda na DUI ne e privilegija za nas, tuku golema odgovornost za da se realizira i za da se soo~i so site proekti koi gi pretstavivme vo platformata na DUI. Doverbata ne e mala. Nad 60% od Albancite vo
Селмани се уништи, Османи задоцни! Ако се изземат дузината мали вонпарламентарни партии, кои и во перетходните изборни циклуси не успеваа да се наметнат меѓу албанскиот електорат, најголемиот губитник на овие парламентарни избори е Имер Селмани, кој од парламентарна партија со четворица пратеници$бегалци од ДПА, не успеја да освои ниту еден мандат. Една од главните причини за дебаклот на Нова демократија е и идеолошката безличност. „Овие избори и распоредувањето на мандатите според Донтовиот модел ги збриша малите партии, вклучително и НД, а тоа е резултат што НД идеолошки шета од либералиразм до хардкор$ национализам, а тоа кај Албанците создаде одбивност поради немањето конзистентност. Освен тоа и неколкуте преминувања на партиски ограноци во ДПА и заминувањето на еден од основачите на партијата Сулејман Рушити го направи своето“, оценува Адеми. Според него, како губитник може да се смета и Руфи Османи, кој не беше подготвен за превремени избори: Неговото појавување со партија на два месеци пред изборите беше негова стратешка грешка. За два месеци не може да се изгради партиска инфраструктура и таа некако постои само виртуелно“, вели Адеми..
Makedonija. I ovaa doverba }e ja odbranime i nikako nema da dozvolime Albancite od Makedonija da se razo~araat”, pora~a Ahmeti. DUI ima pomalku pratenici otkolku vo minatiot sostav. No, 15 mandati (namesto prethodnite 18), spored ocenite na del od analiti~arite i davaat pogolema sila, bidej}i staronoviot partner vo vladata ve}e ja nema silata na apsolutnoto mnozinstvo. No, o~ekuvawata se deka pregovorite za podobra pozicija }e odat te{ko.
„To~no e deka sega VMRO-DPMNE nema da bide vo tolku komotna pozicija kako i prethodno i deka DUI }e mo`e da uslovuva i da postavuva barawa kon pogolemiot brat. No, mislam deka so ovaa pobeda na VMRO-DPMNE, taa }e stane poarogantna kon DUI i deka naporite na DUI vo toj pravec }e bidat te{ki imaj}i go predvid odnosot na VMRO-DPMNE i Gruevski kon barawata na Albancite”, veli Edmond Ademi. Kako }e se odvivaat rabotite, veli toj, i dali }e ima i nekakov
Отворање на картите ! Со што би можел да се соочи старо новиот премиер во преговорите со неговиот албански партнер ДУИ? Од партијата на Ахмети, засега, на неколку дена по изборите се воздржани околу преговарачката тактика, но од настапите во предизборието може да се насети што се Ахмети ќе распостеле на зелената чоја. Ахмети веќе навести дека ќе бара писмен договор со кој премиерот ќе се обврзе на прифаќање и исполнување на приоритетите од платформата на ДУИ, при што клучната нишка е „рамноправноста на Албанците“. Оттука, списокот на Ахмети би можел да изгледа вака: Албанците да добијат една од трите водечки функции во државата, што е често поставувано прашање од страна на ДУИ, целосно и ефикасно спроведување на правичната застапеност проширување на употребата на бадинтеровиот принцип во судството и тоа: да се редефинира начинот на изборот на судиите на Уставниот суд, при начинот на избор и работата на Судскиот совет и при именувањето и разрешувањата на обвинители на сите нивоа еднаков пристап кон јавните фондови; правична и соодветна распределба на буџетот и парите наменети за капитални инвестиции
pismen dogovor, }e mo`e da se naseti so startot na pregovorite za formirawe na novata vlada. „Vo izminatiot period mnogu dokumenti, dogovori se potpi{uvaa, no malku se ispolnuvaa. Vpro~em, mnogu brgu }e vidime kako }e se odvivaat uslovuvawata i kontrauslovuvawata me|u VMRO-DPMNE i DUI, a toa }e go vidime pri sostavuvaweto na novata vlada i raspredelbata na resorite koi }e bidat klu~ni za toa koja }e bide mo}ta i ulogata na DUI vo idnata vlada”, zaklu~uva Ademi. No, edno e nesomneno, spored site analizi. Za DUI, iako ubedliv pobednik, po 5 juni, ni{to ne e kako porano. I partiite (Ta~i i Osmani) i analiti~arite naglaseno go istaknuvaat faktot deka na kontoto na opoziciskite partii se sleaja zbirno pove}e glasovi otkolku kaj pobedni~kata partija, {to e poraka koja DUI nema da mo`e da ja zanemari kako seriozna opomena i zakana koja postojano }e ja sledi so sekoj poteg {to }e go vle~e vo idnina.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
17
ОЦЕНКИ НА ОБСЕ/ОДИХР
Демократијата на дело ОБСЕ и Советот на Европа дадоа позитивна оценка за изборите велејќи дека се конкурентни, транспарентни и добро спроведени во целата земја, но посочија дека постојат и одредени аспекти коишто бараат одредено внимание
од Бојана Димитријевска
Nabquduva~ite zabele`uvaat miren izboren den
PO IZBORITE vo 2008 godina me|unarodnite nabquduva~i silno ja kritikuvaa Makedonija deka ne gi ispolni klu~nite me|unarodni standardi za sproveduvawe na izborite. OBSE/ODIHR, koj gi slede{e toga{nite parlamentarnite izbori, ka`a deka zemja-kandidat za ~lenstvo vo Evropskata unija ne smee da si dozvoli izborni incidenti, nasilstva i `rtvi. Tri godini podocna, zemjata go polo`i ona {to mnogumina go smetaa za va`en test: testot za demokratskata zrelost.
18
„Ovie izbori go postavija kamentemelnikot za stabilna demokratska idnina”, re~e Roberto Bateli, specijalen koordinator koj ja vodi kratkoro~nata nabquduva~ka misija na OBSE. Me|unarodnata javnost smeta deka glasa~ite imaa mo`nost slobodno da go izrazat svojot izbor vo mirna atmosfera i pokraj prisustvoto na nekoi tvrdewa za neregularnosti od strana na nekoi politi~ki partii. OBSE/ODIHR, Parlamentarnoto sobranie na OBSE
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
i Parlamentarnoto sobranie na Sovetot na Evropa se ednoglasni vo ocenkata deka na ovie izzbori se po~ituvani preporakite na OBSE i standardite na Sovetot na Evropa, kako i doma{noto zakonodavstvo. СЕ СЛЕДЕА ПРЕПОРАКИТЕ Me|unarodnata javnost postojano upatuvatuva{e deka Makedonija mora da se podgotvi za izborite. Po preporakite od poslednite izbori sodr`ani vo izve{tajot na
Изборите во 2008 полни насилство Изборите во 2008 година не ги исполнија клучните меѓународни стандарди. Оценката на ОБСЕ и ОДИХР тогаш беше дека насилството и обидите за манипулација во кампањата, фрлија сенка врз изборите, коишто инаку беа добро спроведени. Иако македонските власти добро ги спроведоа изборите, тие ги применуваа законите „селективно“ и „не успеаја да го спречат насилството“, се вели во извештајот на мисијата за парламентарните избори во 2008 година. Тогашниот комесар за проши( рување на ЕУ, Оли Рен, тогаш изјави: „Длабоко жалам за насилството што ги одбележа изборите. Европската унија е силно посветена на европски( те перспективи на Maкедонија . Спроведувањето слободни и фер избори претставува суштински критериум за процесот на интеграција во ЕУ.“ OBSE/ODIHR vo 2008 godina bea napraveni izmeni vo Izborniot zakonik i se izvr{i pro~istuvawe na Izbira~kiot spsok. Toga{ preporakite bea da se revidiraat procedurite za imenuvawe i razre{uvawe na ~lenovi na izbira~kite komisii, da se revidira sistemot na glasawe vo stranstvo, kako i da se preispita metodologijata za definirawe na izbornite edinici. Spored ovie me|unarodni organizacii, neophodno be{e i da se preispita regulativata za mediumsko pokrivawe, osobeno platenoto reklamirawe, finansiraweto na kampawite, kako i da se podobri procesot na broeweto i procedurata za `albi i prigovori. Vo april godinava Sobranieto gi izglasa izmenite na Izborniot zakonik, vo koi bea implementirani me|unarodnite standardi za sproveduvawe na izborite, kako i preporakite na Venecijanskata komisija. Glavnite izmeni koi bea napraveni se odnesuvaa na voveduvawe na glasawe na dijasporata, prekrojuvawe na del od izbornite edinici, pogolema kontrola na fondovite na
Robert Bateli specijalen kooridnator na OBSE
politi~kite partii za vreme na kampawata. Vo prvi~niot izve{taj OBSE/ODIHR za ovie izbori zaklu~uva deka iako odredeni odredbi od Izborniot zakonik bea zna~itelno izmeneti dva meseci pred izborite bez poddr{ka na opozicijata, Zakonikot dava solidna tehni~ka osnova za sproveduvawe demokratski izbori. No, zabele`uvaat deka postojat odredeni nedostatoci i nejasnotii, osobeno vo vrska so odredbite koi se odnesuvaat na prigovori, glasaweto na dijasporata i upotrebata na administrativnite resursi. Od nabquduva~kata misija ne bile vo mo`nost da go sledat glasaweto na dijasporata, {to e nov mehanizam na glasawe na ovie izbori, a zabale`uvaat skromen odyiv na vkupno 7.258 glasa~i. Vo odnos na izbira~kiot spisok, naveduvaat deka postignat e progres, no oti pretstoi u{te rabota {to treba da se zavr{i i poso~uvaat deka pretstojniot popis }e pomogne ova pra{awe da se zatvori. Nabquduva~ite velat deka osnovnite slobodi bea po~ituvani i kandi-
datite bea vo mo`nost slobodno da ja sprovedat kampawata. Glavniot ton na kampawata, pak, go ocenuvaat kako miren i vozdr`an niz celata zemja. КЕЦ ЗА МЕДИУМИТЕ I pokraj generalnata ocenka za, kako {to gi narekuvaat nekoi, skandinavskite izbori vo Makedonija, eden va`en ~initel vo op{testvoto poka`a seriozno otstapuvawe od me|unarodnite normi. Mediumite. Tie gi sledea sopstvenite ureduva~ki politiki vo poddr{ka na edna ili druga partija, i kako {to pi{uva vo izve{tajot na OBSE/ODIHR, „bez soodvetna kriti~ka analiza i ocenka, ~esto zamagluvaj}i ja granicata me|u faktite i ona {to se narekuva ureduv~ki komentar”. [efot na delegacija na PSSE, @an [arl Gardeto predupreduva deka mediumite treba da izbegnuvaat situacii vo koi tie slu`at kako instrument na propaganda za interesite na biznis sektorot, politi~kite partii ili vladata. Stranskite nabquduva~i zabele`uvaat „zna~itelna pristrasnost vo
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
19
ДОМАШНИ ОЦЕНКИ
odnos na kvantitetot i sodr`inata na mediumskoto pokrivawe na izbornite nastani”. Spored Xulijan Pil Jejts, {ef na dolgoro~nata nabquduva~ka misija na OBSE/ODIHR, pofalba za pridonesot za glavno mirniot i dobro sproveden izboren proces zaslu`uvaat glasa~ite i ~lenovite na izbira~kite organi na site nivoa od op{tinskite izborni komisii do DIK. Za navodite za zapla{uvawe na glasa~ite, me|unarodnite nabqudu-
20
va~i baraat cvrsta potkrepa, velej}i oti kampawite za mobilizacija na glasa~ite, osobeno onie na vladeja~kata partija, ~estopati ne gi razdvojuvale soodvetno partiskite od dr`avnite aktivnosti. Nabquduva~ite, isto taka, zabele`aa slu~ai na zloupotreba na dr`avni resursi i gi ocenija kako kredibilni navodite za pritisoci vrz dr`avnite i javnite slu`benici za poddr{ka na vladeja~kata koalicija.
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
I dodeka generalnata ocenka e deka izborite bea fer i demokratski, politikologot Mersel Biqali smeta deka Makedonija bila daleku od takvi izbori. Spored nego imalo politi~ki manipulacii i ovoj izboren proces ne zaslu`uva kvalifikacija fer i demokratski. Vladimir Misev od Institutot za demokratija, pak, veli deka ne se samo izborite dovolni za da se polo`i ispitot za demokratija. „Izborite bea fer i demokratski. Bea ispolneti site me|unarodni kriteriumi, iako kampawata ne go vetuva{e toa. Dosta negativna kampawa, a pozitiven izboren den. No ne se samo izborite ispit za demokratijata. Mnogu e va`na doverbata koja postoi me|u politi~kite subjekti. Politi~kite partii nemaat dverba. Odnosite se ispolalizirani po partiska, socijalna, etni~ka i u{te mnogu drugi pripadnosti. Se dodeka ne se ubla`i ovaa situacija }e imame tenzi~na atmosfera”, izjavi Misev za Forum. Posle ovie izbori, pove}e od jasno e deka politi~kata volja e klu~ot za fer i demokratski proces. V`e{tenite politi~ki glavi kone~no sfatija deka tie se glavnite kreatori na izborniot proces i deka od nivnata volja zavisi tekot na izborniot proces.
ЛУСТРАЦИЈА
Кодоши меѓу пратениците? Нема кодоши меѓу новите пратеници во Собранието. Комисијата за лустрација најде само двајца кодоши меѓу повеќе од илјада кандидати од Фросина Факова KANDIDATITE ZA pratenici za koi{to Komisijata za verifikacija na faktite utvrdi deka bile kodo{i nema da sednat vo sobraniskite klupi. Ne poradi re{enieto na Komisijata, tuku poradi toa {to ne sobraa dovolno glasovi i ne dobija prateni~ki mandat. Komisijata, na dva dena pred izborite, na sednica utvrdi deka dvajca od kanidatite za pratenici sorabotuvale so tajnite slu`bi. Edniot be{e nositel na lista od pomala albanska partija, a drugiot so psevdonim „Veterinar” be{e kandidat za pratenik vo vtorata polovina od listata od pomala opoziciska partija. Ostanaa u{te trojca od vkupno 12 kanidadati za pratenici za koi{to se pojavija somne`i deka sorabotuvale so slu`bite. Komisijata do krajot na ovaa nedela treba da gi ispita site podatoci za ovie trojca kandidati za pratenici i da utvrdi dali i tie bile kodo{i. Kako {to brifiraat od Komisijata za lustracija, nitu ovie trojca ne dobile dovolno glasovi i ne osvoile prateni~ki mandati. No, {to ako kanidatite za pratenici za koi Komisijata utvrdi deka bile kodo{i dobieja prateni~ki mandat? Od Komisijata za lustracija velat deka i da vlezat i da ne vlezat vo Sobranieto kanidatite za pratenici, tie }e ja sproveduvaat postapkata. „Dokolku nekoj od kandidatite za pratenici dobijat prateni~ki mandat }e bidat razre{eni. ]e gi razre{i Dr`avnata izborna komisija”, objasnuva pretsedatelot na Komisijata za verifikacija na faktite, Tome Axiev. Sega, Komisijata treba da odlu~i dali ostanatite kandidati za pratenici bile kodo{i. Ako dobile prateni~ki mandat se o~kuva DIK da gi razre{i. Proverkata na kandidatite za pratenici po~na neposredno pred iz-
Komisijata ispituva okolu 5.000 porane{ni funkcioneri
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
21
borite. Se proveruvaa okolu 1.600 pratenici. Od niv imiwa na 12 kanidati se pojavija vo dokumentite na dr`avnite institucii, no se potvrdi samo za dvajca, a imiwata na ostanatite osum ili se sovpa|ale so isti imawa na drugi lica ili, pak, bile sledeni od slu`bite, no ne bilo najdeno sorabotni~ko dosie. Spored predlaga~ot na Zakonot za lustracija, Stojan Andov treba da proveruvaat kanidatite za pratenici. No, se problematizira proveruvaweto na okolu 5.000 porane{ni funkcioneri. СЕ ЛУСТРИРААТ ПЕНЗИОНЕРИ So izmenite na Zakonot za lustracija, na proverka podle`at i site porane{ni funkcioneri koi{to bile nositeli na javni funkcii. Od niv dosega e lustriran samo eden porane{en nositel na javna funkcija, porane{en sudija vo Vrhovniot sud. Ovie funkcioneri ne smeat da bidat nositeli na javni funkcii. Apsurdot e vo toa {to
pove}eto od porane{nite nositeli na javni funkcii se vozrasni lica koi ne planiraat da se kandidiraat za bilo kakva javna funkcija. Od Komisijata objasnuvaat deka za ovie funkcioneri va`i istiot zakon kako i za site nositeli na javni funkcii. „Toj ne mo`e da bide nositel na javna funkcija. Toj mo`e da se kandidira i ponatamu. Ne pravime nikakvi kombinacii, samo go sporveduvame zakonot” veli Axiev. Predlaga~ot na Zakonot, Andov veli deka tie podatoci za porane{nite nositeli na javni funkcii ne se potrebni. „[to ne interesiraat nekoi starci koi nemaat namera da smetaat?” otvoreno pra{uva Andov. Negoviot predlog-zakon ne predviduva{e lustracija na porane{nite funkcioneri tuku be{e predvideno da ne bidat na funkcija lu|e koi imale sorabotka so tajnite slu`bi, da se spre~i zloupotreba na funkcijata, da se spre~i da rabotat so uceni od strana na tajnite slu`bi, namesto da rabotat so svojata sovest i vetuvawa koi im gi dale na
gra|anite. „Procesot mo`e da se pretvori vo politi~ka bitka ako se zloupotrebi zakonot. So zakonot mnogu strogo se opredeluva kako se utvrduva i se verifikuva sorabotkata”, veli Andov. Osman Kadriu, pretsedatel na Helsin{ki komitet za ~ovekovi prava, smeta deka vo Makedonija, za razlika od drugite postkomunisti~ki zemji ovoj zakon ne ja ostvaruva svojata cel. Toj smeta deka Sobranieto treba da donese akt so koj ovoj zakon }e se stavi vo miruvawe i nema ve}e da ima proces na lustracija. Spored Kadriu, Komisijata za lustracija raboti subjektivisti~ki, vo edni slu~ai tendenciozno nastojuva da povede postapka po sekoja cena, a za drugi lica koi imaat debeli dosieja ne se pravi ni{to. So izmenite, spored nego, se gubi smislata i celta na Zakonot za lustracija. „Nema politi~ka presmetka, toa {to e predvideno vo Zakonot nie go sproveduvame”, odgovara Axiev. КОЈ СЕ БЕШЕ ЛУСТРИРАН ДОСЕГА?
Tome Axiev Pretsedatel na Komisijata za Verifikacija na faktite
22
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
Prviot lustriran kodo{, koj podolgo vreme be{e edinstven, e porane{niot pretsedatel na Ustavniot sud, Trendafil Ivanovski. Po zaklu~okot na Komisijata za lustracija so koj se potvrduva deka izjavata na Ivanovski ne se sovpa|a so podatocite na Komisijata, Ivanovski pobara negovo javno proiznesuvawe pred ~lenovite na Komisijata. Tvrde{e deka se raboti za konstruirana hajka, politi~ka presmetka i obid za negova diskreditacija. „@rtva sum na prethodniot i sega-
{niot re`im. Edno e koga vo 1964 godina sum se borel za tie idei, za {to sum bil obvinuvan i sum bil pritvoran ili definiran kako mladonacionalist. No, toga{noto dejstvuvawe, toga{nata tortura i obrabotuvawe od slu`bite za dr`avna bezbednost im poslu`i za sega{na demonta`a. Sega Komisijata, ili ovoj sistem, treba da go lustrira pretsedatelot na Ustavniot sud, zatoa {to vo mladite godini se borel za nezavisnost i obedinuvawe na Makedonija, vrz osnova na {to mnogu lu|e i funkcioneri se gordeeja i baraa da im se izgradat spomenici”, tvrde{e porane{niot ustaven sudija, Ivanovski i ne se povlekuva{e od negovata funkcija. Se `ale{e i pred Ustavniot sud i pred Vrhovniot, no ja izgubi bitkata i pred dvata suda, i be{e razre{en od Sobranieto so 64 glasa „za” i nitu eden protiv i vozdr`an. Sobranieto konstatira{e deka Trendafil Ivanovski ne go ispolnuva dopolnitelniot uslov za vr{ewe javna funkcija - sudija na Ustavniot sud, utvrden vo ~lenot 2 stav 1 od Zakonot za opredeluvawe dopolnitelen uslov za vr{ewe javna funkcija, poradi {to prestanuva da ja vr{i funkcijata. Sledniot nositel na javna funkcija koj{to be{e lustriran be{e Slobodan Ugrinovski, sovetnik vo Grad Skopje i lider na politi~kata partija Sojuz na titovi levi sili. Branitelot na likot i deloto na Tito, po zaklu~okot na Komisijata gi povika novinarite vo restoranot „Jugoslavija” za da im ka`e deka se povlekuva od funkcijata, no ne poradi zaklu~okot na Komisijata, tuku
od li~ni pri~ini. Ugrinovski, za kogo Komisijata za lustracija donese zaklu~ok deka sorabotuval so tajnite slu`bi pod psevdonimot „Le Korbizie” ne gi priznava{e i gi negira{e dokazite na, kako {to ja nare~e, „Komisijata za lusteri” i re~e deka odgovara samo pred zakonite na SFRJ i SRM. „Ovaa komisija za mene e nelegitimna i jas go priznavam samo sudot na mojata partija, odnosno sudot na sojuzot na komunistite na Jugoslavija i Makedonija kako i na Sojuzot na titovi levi sili”, re~e Ugrinovski. Spored dokazite na Komisijata, Ugrinovski sorabotuval so slu`bite vo sedumdesettite godini, koga bil pretsedatel na Sojuzot na studenti. Toj priznava deka za vreme na negoviot raboten vek, kako studentski rakovoditel imal razgovori so pretstavnici na javnata i dr`avnata bezbednost za pra{awa kako za doma{nite, taka i za stranskite studenti. „Mo`am da ka`am deka pretstavnicite na slu`bite {to me kontaktirale kako pretsedatel na Sojuzot na studenti na Makedonija, pove}e me-
ne me informirale za aktuelnite sostojbi i nastani vo, za i okolu studentite i dr`avata otkolku, pak, {to jas sum daval informacii. Zna~i tie pove}e mi slu`ele mene otkolku jas na niv so podatocite, informaciite {to mi gi dostavuvale” re~e toga{ Ugrinovski. Tretiot lustriran nositel na javna funkcija be{e porene{en sudija od Vrhovniot sud, ~ij identitet ne se otkri. Poslednite lustrirani se dvajcata kandidati za pratenici, a se o~ekuva da se ispitaat i ostanatite trojca zakoni se pojavija somne`i. Od kanadidatite za pratenici, me|u kodo{ite nema{e zvu~ni imiwa. Lustracijata treba da poka`e koj napreduval vo karierata za smetka na toa {to im izdaval informacii na tajnite slu`bi. No, javnosta i toga{, a i sega ne gi nadmina stravuvawata deka celiot proces }e se svede samo na lov vo matno, odnosno deka lustracijata }e pomine pove}e formalno, otkolku su{tinski. Ovie izbori go poka`aa tokmu toa.
Sobranieto is~isteno od kodo{i
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
23
ТРАНСПАРЕНТНО СУДСТВО
Сопствена оцена Судиите од апелациското подрачје на Штип, објавија Билтен во кој се анализирани нивни пресуди и постапки, во кои самите даваат напатсвија како треба да се сработи одреден предмет, наведувајки и позитивно решени предмети и направени сопствени грешки од Кристина Мачкиќ
Vo istata zgrada se smesteni osnovniot i apelacioniot sud vo [tip koj ima pro{irena nadle`nost na pove}e sudovi vo isto~na Makedonija
SUDIITE VO Apelacioniot sud vo [tip po~naa so evaluacija na svojata rabota. Analiziraj}i ja rabotata na sudiite vo ova apelacisko podra~je najdoa i javno objavija i dobro i lo{o sraboteni predmeti. Izve{tajot sodr`i i upatstva i soveti kako sudiite da odlu~uvaat i kako da ne se najdat vo situacija poradi minorni nenamerni gre{ki da bidat sankcionirani. Za sudiite polesno i prakti~no da sfatat kako treba da sudat objaven e bilten vo koj se navedeni izve{tai od interes na rabotata na site sudski soveti vo odnos na primenata na zakonite vo
soodvetnite oblasti, voedna~uvawe na sudskata praktika i unapreduvawe na metodot na rabotata. Sudskite oddeli vo 2010 godina ja sledele i rabotata na osnovnite sudovi od aspekt na nivno a`urno postapuvawe i voedna~uvawe na sudskata praktika. Kako rezultat na tie aktivnosti se napravi obid i se izdvoija pokarakteristi~ni odluki koi gi donel Apelacioniot sud vo [tip, a koi mo`at da bidat od interes za ponatamo{nata rabota na osnovnite sudovi. Opfateni se i odluki na Vrhovniot sud na Republika Makedonija vo
vrska so odluki na Apelacioniot sud vo [tip. Forum dojde do izve{tajot objaven godinava. Vo nego ima predmeti, presudi i postaki na sudiite od koi i sudiite mo`e da u~at, no i gra|anite da se informiraat kako mo`e da si gi ostvarat svoite gra|anski prava. ПРИМЕРИ Edna od prvite stavki vo izve{tajot e gre{kata na sudijata vo takanare~enata su{testvena povreda na postapkata. Za da se pojasni kade
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
25
zgre{il sudot objavena e presuda so koja prvostepeniot sud zgre{il koga obvinet go osudil za prodol`eno krivi~no delo „Telesna povreda” a sudot sudel vo otsustvo na o{tetenata i istata voop{to ne bila raspra{ana pred sudot. Vo ovoj slu~aj sudijata moral da ja raspra{a o{tetenata. Za vakvi propusti redovno raprava i Sudskiot sovet po pretstavki na gra|ani koi se `alat na gre{ki vo postapkata poradi {to ne im bile po~ituvani ~ovekovite prava. No, vo sudovite, sudiite ~estopati se soo~eni so predmeti vo koi gra|anite se tu`at za se i se{to. Tokmu tie predmeti se onie kade se gleda znaeweto i ume{nosta na sudijata da go primeni pravoto. Vo eden od sudovite na {tipskoto apelacisko podra~je sudot rabotel predmet za krivi~no delo „naru{uvawe na nepovredlivosta na domot”. Se raboti za kavga vo koja vtorobvinetata vo predmetot vlegla vo ku}ata na tu`itelite kade prvoobvinetiot tokmu po nejzin nalog im trnal od pokrivot na doma}inite 4-5 keramidi. Bila podnesena tu`ba, no obvinetite sudot gi oslobodil. Tu`itelot nezadovolen se `alel vo povisokiot sud koj ja potvrdil odlukata. Eve zo{to: „Prema dejstvieto na izvr{uvawe krivi~noto delo „Naru{uvawe na nepovredlivosta na na domot” mo`e da se pojavi vo dva vida: vleguvawe vo tu| dom i neodale~uvawe od tu|iot dom. Vleguvaweto vo tu| dom zna~i nasilno vleguvawe vo domot, bilo so obivawe, provaluvawe, kr{ewe na katanec-brava, vleguvawe niz prozorec, sovladuvawe na otpor na dr`atelot na stanot. Osnovno e vleguvaweto da se vr{i so sovladuvawe na prepreki ili otpor koj go dava dr`atelot t.e. ovlastenoto lice. Neodale~uvaweto od tu| dom ili zatvorena prostorija zna~i ostanuvawe, zadr`uvawe vo nego sprotivno na voljata i `elbata na ovlastenoto lice. Zadr`uvaweto treba da ima traen karakter-da se manifestira `elba na storitelot za ostanuvawe vo domot ili prostorijata. Za ova krivi~no delo se odgovara
26
koga e izvr{eno so umisla - da opfa}a svest da se vleguva ili zadr`uvaweto da se vr{i neovlasteno”. Tokmu ovie pravila gi primenil sudot i utvrdil deka obvinetite ne vlegle vo domot na tu`itelite nasilno. Naprotiv, nivnata “umisla” bila da se nadgradi oxakot nad pokrivot za da se ostrani opasnosta od po`ar na ku}ata i na tu`itelite i na obvinetite. Vo ovoj navudum lesen predmet sudijata donel te{ka odluka. Ja izrekol vistinskata primenuvaj}i gi najto~nite odredbi od Zakonot. СУДОТ КОРИГИРААТ ГРЕШКИ Interesen predmet koj go rabotel sudot vo Del~evo i donel pravilna odluka e za predmet za pronajdeni cedea so filmovi i muzika vo stan. Interesno, za vakvi pronajdoci policijata redovno podnesuva krivi~ni prijavi za povreda na avtorskoto pravo i drugi srodni prava. No, sepak sudot utvrdil deka 1344-te pronajdeni cedea ne bile za proda`ba i donel osloboditelna presuda. Tro{ocite po postapkata padnale na tovar na buxetskite sredstva. Od dokazite ne se doka`alo deka obvinetiot (iako fakt e deka vo domot na obvinetiot se pronajdeni 1344 CD-a so filmovi i muzika i 24 pakuvawa za CD-a) ne zgre{il.
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
Obvinitelot koj vo obvinenieto ne napi{al po koi toa avtorski prava obvinetiot posegnal, koi se tie avtori za koi obvinetiot ne dobil ovlastuvawe za reprodukcija i distribucija na predmetnite CD-a i DVDfilmovi. Vo slu~ajot sudot ja ispravil gre{kata na obvinitelot. Se doka`alo sprotivnoto - deka tie CD-a i DVD filmovi bile vo sopstvenost na obvinetiot, koj gi sobiral so godini, i bile negovi privatni filmovi, muzi~ki cediwa, proekti vo vrska so negovata rabota i tie ne bile za proda`ba. Krivi~en sovet odlu~il deka nema mesto za obvinenie protiv obvineta za krivi~no delo “Izmama”. Apelaciskiot sud vo [tip na odr`anata sednica na Sovetot ja razgledal podnesenata `alba, pa cenej}i gi `albenite navodi, ob`alenoto re{enie i spisite po predmetot, odlu~il deka `albata e osnovana. Po ocena na sudot donesenoto re{enie od Krivi~niot sovet vo osnovniot sud bilo nezakonito i e doneseno od nenadle`en sud. Ova od pri~ina {to Ppetsedatelot na sude~kiot sovet ima ovlastuvawe da go vrati nepropisno sostaveniot obvinitelen akt, kako i da bara da go ispita obvinitelniot akt protiv koj nama podneseno prigovor, ili prigovorot e otfrlen. Po vleguvaweto na obvinitelniot akt na pravna sila Pretsedatelot na sude~kiot sovet e dol`en da
zaka`e glaven pretres. Vo konkretniot slu~aj, bidejki Osnovniot javen obvinitel pred zaka`uvawe na glaven pretres t.e. vo fazata na podgotovki za glaven pretres se otka`al od obvinitelniot akt, a o{teteniot pismeno vo zakonski opredeleniot rok od osum dena se izjasnil deka go prodol`uva krivi~noto gonewe, vo toj slu~aj, Pretsedatelot na sude~kiot sovet nema zakonsko pravo da bara od krivi~niot sovet da ja zapira krivi~nata postapka zatoa {to deloto koe e predmet na obvinetieto ne e krivi~no delo, nitu pak krivi~niot sovet e nadle`en da odlu~uva vo takov slu~aj. So stapuvawe na obvinitelniot akt na pravna sila, sudot steknuva pravo i dol`nost da se izjasni za predmetot na obvinenieto samo so presuda na odr`an glaven pretres, a ne mo`e da go odbie nitu odlu~uvaweto po podnesenoto obvinenie nitu da da go vra}a predmetot.
soobra}aen policaec. Toj, naluten oti go zaprela, i rekol „koja si ma ti k..., tebe ma`ot ti zatoa te ostavi”. Sudijata vo sudot vo Sveti Nikole ja otfrlil tu`bata cenej}i deka navedenite zborovi ne bile krivi~no delo bidej}i vo Zakonot za prekr{ocite protiv javniot red i mir bilo propi{ano deka navreduvaweto na slu`beno lice-policiski slu`benik vo vr{ewe na slu`bata prestavuva prekr{ok. Policajkata se `elela vo Apelaciskiot sud vo [tip kade bila poni{tena prvostepenata odluka. Vo obrazlo`enieto se veli deka navedenite zborovi vo tu`bata spored svojata sodr`ina se od navredliv karakter za tu`itelkata Sudot koregira gre{ki i na obvinitelstvoto bidejki obvinetiot iznel negativni vrednosni susudot, sepak, imaj}i go predvid dovi za tu`itelkata, za nejziniot faktot deka devoj~eto ima sedum li~en `ivot koi mo`at da i na{tegodini odlu~il da go kazni obvinetat na nejzinata ~est i ugled kako tiot so devetgodi{na zatvorska gra|anin. Vo tu`bata ne e navedeno kazna. Nastanot se slu~il lani koga deka protiv obvinetiot e pokrenata devoj~eto vleglo vo prodavnicata prekr{o~na postapka i deka e kazvo koja privremeno rabotel obvine- net. No, i takvata odluka ne go tiot kako prodava~, izlegol nadvor vrzuva krivi~niot sud vo pogled na i se svrtel levo i desno za da proocenata dali e storeno opredeleno veri dali ima nekoj vo blizina. krivi~no delo. Potoa go viknal deteto da dojde poVo biletnot na sudot se objaveni me|u rabotnata masa i raftovite, u{te nekolku postapki koi se vodese soblekol, go soblekol i devoj~eto le vo sudovite vo ova apelacisko i vrz nego izvr{il polovi dejstpodra~je. Povek}to se primeri kade vija. Devj~eto silno po~nalo da sudiite napravile sitni gre{ki pla~e zaradi {to toj ì dal ~okolaporadi {to predmetite i se rabotedo. Potoa raska`alo na roditelite le podolgo vreme. Objavuvaweto na {to ì se slu~ilo. Pedofilot se biltenot i na~inot na javno obidel da se spasi tvrdej}i deka ne objavuvawe na sudski postapki go povredil devoj~eto, no faktot mo`ebi e najdobriot poteg sudiite deka toa ima sedum godini e dovolda vnimavaat nivnite mali gre{ki no obvinetiot da bide osuden. da ne napravat golemi problemi. Tokmu vakvata presdua treba da bide i primer za ostanatite sudii da donesuvaat visoki zatvorski kazni za doka`ani pedofili.
ПЕДОФИЛ СЕ ОБИДЕЛ ДА СЕ СПАСИ
ПОЛИЦАЈКА ТУЖИ, СУДОТ ГРЕШИ
Sudot vo Ko~ani uspeal da donese pravilna presuda protiv lokalen pedofil. Osudeniot se `elel deka o{tetenata ne bila napadnata i nemala nitu grebnatini nitu krvini podlivi so {to bi se doka`alo deka izvr{il nasilna obquba. No,
Vo analizata na sudskite predmeti sudiite prona{le predmet vo koj sudot napravil gre{ka vo postapkata vo koja tu`ela policajka. Obvinetiot bil zapren zaradi vr{ewe soobra}ajna kontrola od tu`itelkata kako slu`beno lice -
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
27
ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ
Народот, демократија, демагогија Ферид Мухиќ „NARODOT sekoga{ e vo pravo. Duri i koga gre{i!” Navidum logi~ki protivre~na izjava na Branko Crvenkovski, pretsedatel na SDSM, dadena vedna{ po najnovite vonredni izbori odr`ani na 05 juni 2011 godina. No samo navidum: imeno, na prv pogled se ~ini deka ne mo`e da bide sekoga{ vo pravo onoj koj gre{i! Toj koj {to nekoga{ gre{i, toga{ koga gre{i, ne e vo pravo, toa barem e jasno! Ovaa izjava mo`e da se tolkuva kako duhovit aforizam vo koj niz paradoksalnata formulacija, od edna strana se prifa}a odlukata na narodot kako neprikosnovena instanca protiv koja ne postoi pravo na prigovor, a od druga strana, se zadr`uva li~noto pravo na politi~ar da go izrazi svoeto nezadovolstvo od istata taa odluka! So prvata re~enica: Narodot sekoga{ e vo pravo! - se konstatira principielnata soglasnost so simboli~kiot status na narodot kako apsolutna instanca na odlukata za izborot na vlasta. So vtorata re~enica: Duri i koga gre{i! - se komentira kontekstot na edna konkretna narodna odluka, koja objektivno mo`e da bide, no i da ne bide najdobrata, kako za narodot taka i za nekoi politi~ari. Se razbira, prvata re~enica mo`ebi otkriva `elba da se koketira so narodot, laskaj}i mu kako na samobendisana `ena so koja e poumno da ne se kara{ ako ne saka{ da ti svrti grb. Vo so~iiot sarkazam na vtorata re~enica, mo`e da se krie i nezadovolstvo zaradi sin-
28
dromot na neispolneti o~ekuvawa: Zgre{i draga, oti nego go saka{ pove}e od mene! Kolku da znae{! Koj gubi, ima prao i da se luti, osobeno ako svoeto nezadolstvo go izrazi korektno, zgora na toa i duhovito! Sepak, jasno e deka bez ogled na toa kako }e bide interpretirana, ovaa re~enica ne e nitu logi~ki, nitu su{tinski protivre~na, bez ogled dali se odnesuva na narodot i dali ja ka`uva politi~arot (seedno dali razo~aran ili ne), ili se odnesuva na nekoja karpiciozna `ena a ja ka`uva ma` koj od bilo koi soobra`enija, sepak ne mo`e bez nea! Odlukata na narodot kako i odlukata na `enata, vo odredeni okolnosti mo`at da se priznaat za apsolutni instanci bez pravo na ispravka, no toa sepak ne gi pravi i apsolutno imuni od gre{ki! Kriteriumot za toa dali nekoj e vo pravo, ne e vo ni~ie blanko priznanie, makar toa da mu e dadeno i od site gra|ani na edna dr`ava, ili od cel svet, tuku edinstveno vo vistinata! I poedincite i narodot gre{ele bezbroj pati protiv vistinata! Primeri na nivnite gre{ki go ispi{ale najgolemiot del od tekstot na istorijata na svetot. Mitot za nepogre{livosta e glaven izvor na najgolemite ~ove~ki stradawa niz istorijata. Vo avtokratskite sistemi, prifa}aweto na nepogre{livosta na vladetelot carot, sultanot, kralot, tiraninot, despotot, pretsedatelot - go sveduval narodot vrz inferiorna polo`ba na sledbenik koj slepo mu veruva i bespogovorno go slu{a vakviot avtoritet. Carot znae, {to ima nie da mislime!? Vo sistemot nare~en demokratija, ulogata na nepogre{liviot se prenesuva vrz narodot, popravo vrz gra|anite so pravo
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
na glas. Namerno ja odbegnuvam sintagmata “glasa~ko telo”, pred se zatoa {to premnogu eksplicitno go potencira faktot deka glasa~ite nemaat glava, osobeno ne svoja i osobeno, ne glava koja mo`e i da misli, tuku deka se obi~en trup, telo, koe ima pravo da si ja izbere glavata, i toa samo od onie glavi {to im se ponudeni na liv~iwata, koi potoa }e mislat namesto niv, otkako }e se stokmat obezglavenoto glasa~ko telo i glavata na misle~kiot politi~ar! Vo osnova, premin od avtokratskoto kon demokratskoto op{testvo ne zna~i napu{tawe na mitot za nepogre{livosta i negova zamena so promovirawe na standardi na vistinata i znaeweto, tuku zna~e{e samo prenos na ovoj mit od poedinecot vrz mnozinskiot del od gra|anite koi glasale! Kako {to nekoga{ carot bil sekoga{ vo pravo, duri i koga gre{el, taka denes vo demokratijata narodot e sekoga{ vo pravo, duri i koga gre{i! Me|utoa, poentata e vo toa, sekoe op{testvo na razumni su{testva kakvi {to se lu|eto, da se rakovodi ne od mitot na nepogre{livosta, tuku od maksimalno jasni, precizni i argumentirani soznanija za toa {to e najdobro za toa op{testvo! Seu{te klu~niot status na mitot na nepogre{livosta na narodot objasnuva kako e mo`no vo demokratijata i od kandidat od taksi {ofer da se bara potvrda deka znae da upravuva so avtomobil, no od kandidati koi treba da upravuvaat so sektori, resori, ministerstva i so celata dr`ava, nikakva potvrda da ne se bara! Narodot znae da izbere!? A kako }e znae da izbere! Kako nema da zgre{i!? Mu gi dostavija li kandidatite za koi treba da glasa, svoi detalni
CV portfolija, potvrdi za kompetentnost i iskustvo na rabota za koja treba da gi izberat!? Pogore rekov - vo sistemot nare~en demokratija, a ne prosto “vo demokratija”, zatoa {to vladee su{tinski pogre{na upotreba na ovoj zbor. Se razbira, sega ve}e nikoj ne mo`e da ja ispravi ovaa gre{ka, no toa ne samo {to ne ja ukinuva potrebata kon nea da se poso~uva, tuku, naprotiv, takvata potreba dopolnitelno ja opravduva! Demo-kratija diretkno zna~i vladeewe na narodot. Vo osnova, jasno e deka narodot ne vladee, tuku deka vlasta vladee od imeto na narodot! Konkretno, 120 pratenici, }e vladeat od imeto na 2 milioni gra|ani. Eden koj vladee od imeto na pribli`no 18.000. Vo SAD, 540 kongresmeni vladeat so 300 milioni gra|ani, {to zna~i, eden koj vladee od imeto na pribli`no 600.000 gra|ani. No, onie so koi se vladee, ne se onie koi vladeat! Ako pedagogija e rakovodewe so deca, uperavuvawe so deca, kako {to andragogija e rakovodewe so vozrasni, upravuvawe so vozrasni,
toga{ narodot koj go rakovodat i so koj upravuvaat negovite izbrani pretstavnici e direktno vo ista sostojba vo koja se decata, odnosno vozrasnite so koi nekoj rakovodi i upravuva. Zatoa, za politi~kiot sistem vo koj nekoj go rakovodi narodot od negovo ime, korektno e da se upotrebuva terminot demagogija, a za onoj koj e ovlasten da ja vr{i taa funkcija se veli demagog, tokmu kako {to se veli i pedagog, odnosno, andragog! Opasnosta demogagogijata, pogre{no nare~ena demokratija (koja, spored Aristotel, se odnesuva samo na sostojba koga narodot direktno vladee, {to Aristotel go izedna~uva so bezredie i op{testven haos), da premine vo tiranijata e mnogu golema. So ogled na toa {to tiranijata pretstavuva neograni~ena vlast na ograni~eno vreme, sekoj demokratski izbran demagog (vo smisla na rakovoditel na narodot, premier, pretsedatel i tn.) lesno mo`e da gi uzurpira instituciite na vlast za period vo koj e izbran da rakovodi so narodot! No, toa ne e sè! Bidej}i
despotijata e neograni~ena vlast na neogra~eno vreme - mo`no e so serija sukcesivni reizbori, na redovni ili vonredni izbori, demagogot od tiranin da se prestori i vo despot! Spored toa, se dodeka narodot izbira samo pod sugestija na politi~ki direktivi, bez da ima relevantni informacii za stru~nosta i moralniot profil na tie za koi dava svoj glas; se dodeka ne se ovozmo`i narodot da izbira svoi pretstavnici vrz uvid vo detalna i kompletna rabotna biografija na najkompetentnite, najsposobnite, naj~esnite i politi~ki naj{koluvanite kandidati, so istata nesomnenost }e bide vistinit ne samo spomnatiot iskaz, tuku, {to e mnogu polo{o, i negovata direktna inverzija: “Narodot sekoga{ gre{i! Duri i koga e vo pravo!”
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
29
Дипломатскиот подем на Турција Како што слабее глобалното лидерство на САД и амбивалентноста на другите глобални сили, како што се економиите во подем на земјите од БРИК, Турција се позиционира себеси како клучен регионален играч, излегувајќи од востановената земја на сенките на потчинетост кон САД
EDNA OD NAJOHRABRUVA^KITE dimenzii na globalnata postavenost vo ovaa vtora dekada na 21-ot vek e diplomatskiot podem na Turcija, kako sekundaren model na diplomatsko liderstvo, koe ve}e po~nuva da go nametnuva svoeto se pogolemo vlijanie vo regionot i po{iroko. Zaslugata za ova isklu~ite~no postignuvawe e na najvisokite e{aloni na Partijata za pravda i razvoj (AKP), koja vladee so Turicja od 2002 godina, so se poizrazena javna poddr{ka od gra|anstvoto. Prioritet na ova novo rakovodstvo, koga prvpat bea izbrani, be{e {to e mo`no posilno da se ~uka na portite na Evropskata unija, so zacrtana cel da se ostvari ~lenstvoto na Turcija vo Unijata vo rok od nekolku godini. Fokusot vrz ova pra{awe prirodno se nametna, zatoa {to gi premostuva bazi~nite razliki vo turskoto op{testvo, so {to AKP se zdobi so (preku sila) poddr{ka duri i od najstrogite sekularisti, koi ne se trudea mnogu da go sokrijat svoeto dlaboko neprijatelstvo i somne` kon AKP, kako i od voenite komandanti, koi prethodno im se protivea na site izbrani lideri za koi se ~ine{e deka ja minuvaat crvenata linija na republikanska Turcija. Turskata armija so decenii periodi~no mu se nametuva{e na procesot na vladeewe, sekoga{ koga vode~kite generali }e po~uvstvuvaa deka se napu{ta vizijata za moderna Turcija osmislena od Kemal Ataturk, bez ogled na toa dali ovie zastranuvawa im se pripi{uvaa na levi~arskite marksisti ili, vo poskoro vreme, na konzervativnite islamisti. Obedinietiot napor da se zadovo-
30
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
AKP seriozno go namali vlijanieto na armijata: Pretsedatelot Abdula \ul
EU za Turicija pove}e ne e prioritet, ne po svoja vina
lat ~uvarite na portite na EU, isto taka, i ovozmo`ija na AKP da gi opravda reformskite inicijativi vnatre vo Turcija, so {to i be{e ovozmo`eno na vladata da prezeme nekolku golemi ~ekori kon podobruvaweto na za{titata na ~ovekovite prava, pa duri da nametne i ograni~uvawa na nekoga{niot stepen na voena kontrola vrz civilniot proces na vladeewe. Discipliniraweto na ozloglasenata turska „dlaboka dr`ava” ne treba da se potcenuva vo ramkite na tekovnata borba za prodlabo~uvawe na ustavnata demokratija vo zemjata. Kako {to minuva{e vremeto, dva nastana go zatapea poletot na Turcija da ja sledi evropskata pateka: prvo, izblikot na islamofobija vo nekolku klu~ni evropski dr`avi, {to zna~e{e deka turskoto ~lenstvo nema da se realizira naskoro, ako voop{to nekoga{ se realizira, bez ogled na toa kolku politi~ka gimnastika i be{e nametnata od Evropa na Ankara vo nejzinite popusti obidi da gi zadovoli kriteriumite za vlez vo EU. Vtoro, soo~ena so zakatan~enite porti na EU, turskata vlada mora{e
da se spravi so ~uvstvitelniot proces na otka`uvawe od nacionalnite nade`i i o~ekuvawa za toa deka brgu }e stane del od Evropa, bez istovremeno celosno da se otka`e od celta za eventualen priem od EU. So ovaa ideja kako vodilka, turskata nadvore{na politika po~na se pove}e da mu posvetuva vnimanie na privle~nata paleta od ne-evropski diplomatski opcii. ВНЕСЕТЕ: АХМЕТ ДАВУТОГЛУ Glavniot arhitekt na turskata nadvore{na politika vo ovoj voveden period be{e Ahmet Davutoglu, prvo kako glaven sovetnik i na premierot i na ministerot za nadvore{ni raboti, a vo izminative dve godini i kako minister za nadvore{ni raboti. Turcija ja ima{e ogromnata sre}a da go ima dlabokoto poznavawe na Davutoglu na istoriskite, politi~kite i kulturnite predizvici i mo`nosti koi le`at na horizontot na ovaa zemja, a glavnite politi~ki lideri na AKP, osobeno premierot Rexep Taip Erdogan i pretsedatelot Abdula \ul, se zaslu`ni za prifa-
}awe i poddr{ka na diplomatskata vizija na Davutoglu - koja, neizbe`no, pottikna mnogu kontroverzi doma, a i samata ne e sosema bez rizik. Retkost e vlada na edna golema zemja da i dade doverba na edna tolku intelektualno i moralno stamena li~nost kako {to e Davutoglu: ~ovek koj ne potekna nitu od koridorite na mo}ta, nitu, pak, od enklavite na ekonomski privilegiranite i ne be{e povrzan so interesite na nitu edna op{testvena grupa. Nekoj koj, navidum, nema{e nikakvi politi~ki ambicii nadvor od profesionalniot ineters da mu se vrati na akademskiot `ivot {to e mo`no poskoro, za da si go ostvari svojot son za osnovawe i oblikuvawe na univerzitet od svetska klasa, kako nau~na zaednica podlo`na na negovata vizija za humana politika i ekumenska kultura. Davutoglu e kombinacija na brilijanten um i vxa{uva~ka energija. Toj e blagosloven so ve{tinite na iskusen diplomat, {to e za~uduva~ki ako se zeme predvid deka prethodno nemal nikakvio dr`avni~ko iskustvo. Pokraj ovie sposobnosti, ona {to e impresivno kaj fenomenot
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
31
Turcija i poka`a kako turbulentnosta na regionalnite politiki mo`e da poni{ti navidum uspe{ni inicijativi za re{avawe na konfliktite. Sli~no i so Iran - namesto da se krie zad yidot od strav i neprija-telstvo, Turcija odbi da bide vovle~ena vo konfrontaciite na koi insistiraa Va{ington i Tel Aviv i namesto toa, zaedno so Brazil po~na da traga po patekata na zaedni~ko prifa}awe na `e{koto pra{awe na osporenata iranska nuklearna programa. Kako reakcija na toa, stignaa napadite od onie koi pove}e ja pretpo~itaat voenata opcija. Turcija be{e `estoko kritikuvana „poradi zastraPodobruvawe na odnosite so Iran predizvika `estoki nuvawe od nejzinata kritiki od SAD i Izrael: \ul i Ahmedinexad kolovozna lenta”, kako {to se izrazi eden aroDavutoglu e inovativnata dimplostanuva nova strate{ka centralna ganten nadvore{nopoliti~ki matska orientacija, koja e drska i to~ka vo pogled na odvivaweto na komentator od SAD. isklu~itelno prilagodena kon svetskata istorija. Glavnata pretenzija vo ovaa izjava e vremeto vo koe `iveeme. Vo ovaa uloga regionot ja zamenuva otvoreno poni`uva~ka: turskata Toj ve}e uspea celosno da gi iskoriEvropa, koja be{e popri{te na kolovozna lenta treba da bide potsti mo`nostite za pro{iruvawe na dvete svetski vojni vo 20-ot vek i ~inetosta na hegemonsiti~kata turskoto vlijanie i na vnosnite ostana primarno strate{ko borbeuloga na SAD (i Izrael) duri i vo ekonomski odnosi. Davutoglu, isto no pole vo tekot i na Studenata regionot kade {to i samata se taka, ja ceni va`nosta na profesivojna. Tuka e i {iroko prifatenoto nao|a, pa duri i znaej}i deka, ako onalna institucionalna poddr{ka stojali{te deka vlo{enite regiizbie vojna, interesite na Turcija za turskata nadvore{na politika i onalni tenzii pretstavuvaat opa}e pretrpat ogromna {teta. poka`a administrativna re{enost snost za Turcija i za drugite i im da izgradi energi~no i kompetentno {teti na izgledite za uspe{na ТУРЦИЈА РАСКИНУВА СО tursko ministerstvo za nadvore{ni trgovija, investicii i stabilnost. СТАРИТЕ ТАБУА raboti, koe }e ja razbira ulogata na Stilot i pristpot na Davutoglu se upotrebata na meka sila vo potraga ~inat kako osmisleni za pravewe po mir i pravdina vo regionot i vo ~uda vo vakva regionalna postaveIstovremeno obiduvaj}i se da odbesvetot. nost. gne drzok odgovor na neprekinatite Vo nekoj pogled, pojavata na Davuto- Kako prvo, Davutoglu jasno stavi na kritiki koi doa|aat od Va{ington, glu na polit~kata scena be{e sovrznaewe deka negovata cel ne e pobeTurcija jasno stavi na znaewe deka {eno poistoveteno so vremeto za da, tuku prilagoduvawe i pomiri}e prodol`i da nastapuva kako nenametnuvawe na vizijata. ruvawe zasnovano na po~it i zaemna zavisna dr`ava koja gi sledi svoite Rigidnosta na sojuzite od erata na korist, tolku `ivo izrazeni preku celi vrz baza na nejzinite vrednoStudenata vojna ve}e nemaa smisla frazite „nula konflikt so sosesti i interesi i pove}e ne e podgotvo izmenetite uslovi na noviot vek. dite” i „nadvore{na politika so vena vedna{ da se stava na stranata Toa gi oslobodi zemjite od Bliskiot nula problemi”. na SAD, kako {to be{e vo tekot na istok od prangite na bipolarnosta, Ovoj pristap dramatino be{e reStudenata vojna. so {to se otvori prostor za diploaliziran vo odnosite so Sirija, Vo toj toga{en kontekst, se ~ine{e pomatsko manevrirawe. zamenuvaj}i gi grani~nite i politi- opravdano da se bide geopolit~ka Davutoglu, isto taka, sfati deka ~kite tenzii vo tekot na izminative pudlica, bidej}i postoe{e zaedni~ki Bliskiot istok - zaradi negovite decenii so otvoreni granici, nestrav od sovetskata ekspanzija, za kojarezervi na nafta, opasnostite od {to {to nikako ne mo`e{e da se {to bea potrebni voenite kapaciteti natamo{no {irewe na nuklearnite predvidi pred da se slu~i. Sekako, na SAD, kako sredstvo za odvra}awe. oru`ja, opstojuvaweto na palestinbrutalnata represija vrz siriskoto Sekako, ovaa litanija na pofalbi sko-izraelskiot konflikt i prevostanie vo izminative nekolku ne zna~i deka se {to se obide da dizvikot za zapadnite intersi koj nedeli pretstavuva nepredvidena i stori Davutoglu be{e us{e{no ili doa|a od razbudeniot islam zasramuva~ka pote{kotija za deka ne postojat predzvici so koi
32
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
zemjata treba da se spravi. Markanten e samiot obid da se stori tolku mnogu vo tolku kratok period, pa duri i mejnstrim magazinot Foreign Policy go prepozna toa i go postavi Davutoglu na sedmoto mesto na listata od 100 najgolemi misliteli na svetot vo site poliwa, vedna{ zad Чelzo Amerim, obo`avaniot brazilski minister za nadvore{ni raboti. Ocenuvaweto na ovie dve individui kako najvisoko rangirani dr`avnici na svetot e pravilno, zatoa {to se daleku pred duri i takvite gepoliti~ki „te{ka{i” kako onie koi ja kreiraat nadvore{nata politika na SAD i na Kina. Priznavaweto na postignuvawata na Davutoglu i na Amorim - sporedeni so ministrite za nadvore{ni raboti na site drugi zemji - se ~ini zaslu`eno i go istaknuva dramati~niot turski (i brazilski) podem kon prominencija na globalnata diplomatska scena. Ako gi zememe predvid predizvicite koi se u{te ne se re{eni, najverojatno najbiten ostanuva izraelsko-palestinskiot konflikt. Davutoglu od nekolku aspekti napravi re{itelen obid konstruktivno da go anga`ira Izrael. Toj gi ponudi uslugite na Turcija kako verodostoen posrednik koj mo`e da pomogne da se postigne odr`liv mir pome|u Sirija i Izrael, vklu~uvaj}i go i povlekuvaweto na Izarel od visoramninata Golan. Kratko vreme dojde do napredok, duri eden kratok period se pojavi i nade` deka }e se postigne dogovor, no procesot padna `rtva na izraelskata agresija vrz Gaza na krajot na 2008 godina. Ostana nejasno dali Izral be{e podgotven da se povle~e od visoramninata Golan, pri {to treba{e da gi trgne i everejskite naselbi od tamu, kako i stopanskata infrastruktira koja se razvila vo tekot na 40te godini na okupacija. Vedna{ po izbornata pobeda na Hamas vo Gaza na po~etokot na 2006 godina, Turcija mnogu hrabro, po nagovor od Davutoglu, po~na da gi istra`uva mo`nostite Hamas da se tretira kako politi~ki partner, namesto da se ostavi osamen, so
Prijatelstvo so site sosedi: Drucas i Dagutoglu
etiketata „teroristi”. Iako ovie inicijativi {irum svetot bea prifateni kako konstruktivni, Izrael ne be{e podgotven da trgne vo nitu edna od poso~enite nasoki, nitu pak, za toa bea podgotveni SAD (i pokraj toa {to prethodno go potiknaa Hamas da u~estvuva na izborite vo Gaza i svojot otpor kon Izrael da go premestat od nasilstvo kon politi~kite re{enija) no, barem nikoj ne mo`e da ka`e deka ne vrede{e da se proba. Da uspee{e, najakutnata beda na Palestincite vo Gaza sigurno }e be{e otstraneta i nekoj vid na po{iroko pomiruvawe pome|u dvata naroda }e be{e mnogu poizvodlivo, otkolku {to e sega. Da uspeeja naporite na Davutoglu vo Gaza i Sirija, tie bez pogovor, }e bea od korist za celiot region i navistina vredea trudot. Pomalku kontroverzen i sekako ne tolku vidliv, no ednakvo impresiven kako prethodnoto napu{tawe na turskite normi na diplomatska aktivnost se inicijativite na Davutoglu na Balkanot i vo Kavkazot, vo obid da se nadminat neprijatelstvata vo ovie nemirni regioni. Mo`ebi najzabele`itelniot uspeh vo ovaa postavenost be{e da bide doma}in na prijatelskata sredba pome|u Bosna i Srbija, dve dr`avi koi proizlegoa od klanicata na raspadot na porane{na Jugoslavija i se smetaa za neprijateli od po~etokot
na konfliktite vo 1990-te godini, koga Srbija go promovira{e otcepuvaweto na srpskoto malcinstvo vo zemjata i go poddr`a sistematskoto etni~ko ~istewe so genocidni proporcii vo Bosna. Ne samo {to sredbata be{e iznenaduva~ki uspe{na, tuku be{e postignat i dogovor da se odr`uvaat godi{ni sredbi vo duhot na gradeweto na doverbata pome|u ovie dva neprijatelski raspolo`eni sosedi. Diplomatijata dosega be{e, glavno, povolna za Turcija. Pridonese kon raste~koto ~uvstvo na samodoverba kaj Turcite, koe zadira nazad duri do vremiwata na slavnite denovi na Otomanskata imperija i napred kon vospostavuvawe na golemo tursko prisustvo vo regionot, so zna~itelen globalen impakt i po~it. Ovoj status se otslika vo izborot na Turcija vo Sovetot za bezbednost na ON za prvpat. Turskite tvrdokorni sekularisti razli~no ja prifatija ovaa diplomatija, so poplaki deka taa gi razbesnuva dosega najbliskite sojuznici na Turcija, SAD i Izrael, bez pritoa da se ima nekoja pogolema korist. Sekularistite, isto taka, se sprotivstavuvaat i na ona {to tie go smetaat za preterano prijatelski odnosi so Iran , koj tie go smetaat za antisekularna teokratja. No, so tekot na vremeto, turskata raste~ka regionalna pozicija i doma{niot
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
33
kako {to navestuva tekovnata intervencija vo Libija. Iako ovaa situacija na Turcija i ponudi mo`nost da se nametne kako mirotvorec, glavniot efekt na situacijata zasega e generirawe na opasni geopoliti~ki tenzii vnatre vo i nadvor od regionot. Se na se, Turcija od prvata dekada na 21-ot vek izleze kako bitna zemja vo svetskite tekovi, za koja ~esto se zboruva so egzaltirani termini deka zaslu`uva da bide prifatena kako najnovata ~lenka na BRIK (kovanica za zemjite koi bea primer za ekonomii vo podem: Brazil, Rusija, Indija i Kina) i koja i regionalno i globalno dejstvuva na na~in koj mo`e da posolu`i kako primer od pove}e aspekti. Turcija ne mo`e samata da go nadmine postojaniot deficit na globalno liderstvo, no nejzinata diplomatija vo tekot na izminatata decenija frla svetlina vrz mra~noto nebo. Turcija, pove}e od koja i da e druga zemja na svetot mu nudi zbir na nacrti koi gi otslikuvaat konturite na ona vo {to bi mo`elo da se pretvori benignoto globalno liderstvo. Takvoto liderstvo e itno potrebno za da se spravi so destruktivnite strani na zasilenata globalizacija i so neodgovorenite predizvici na cela niza ekolo{ki, eti~ki i politi~ki zakani po dobrobitta na narodite vo regionot i vo svetot.
Premier za diplomatija od idninata: Ahmet Dagutoglu
ekonomski uspeh ja poni{tija vakvata opozicija. Li~nite dostignuvawa na diplomatjata na Davutoglu se zasileni od po{irokoto vlijanie vrz regionot na doma{nata stabilnost na Turcija i pragmati~nata adaptacija kon svetskata ekonomska recesija. Turcija stana doverliv diplomatski partner {irum regionot. Vo ovoj period na vostanija vo arapskiot svet, Turcija nudi model od koj vredi da se u~i, sekako, so priznavawe na avtonomnosta i posebnosta na sekoe nacionalno iskustvo. Turcija e posebno ceneta poradi na~inot na koj gi spoi demokratskoto rakovodstvo so islamskite koreni vo smisla na op{testveniot pluralizam i sekularnite principi. Vo ovoj pogled, Turcija nudi pozitiven primer na prifa}awe na muslmanskite vrednosti i nacionalnite i kulturnite tradicii, koi se vo sprotivnost na negativnite modeli na represija, rigidnost i bespogovorno pot~inuvawe na neoliberalniot globalizam. Turcija ja odbegna sudbinata na Iran, koja be{e posledica na direktnoto pot~inuvawe na politikata na religiozen avtoritarizam, istovremeno nadminuivaj}i ja antireligioznata supresija na fundamentalisti~kite sekularni re`imi.
34
ВНАТРЕШНИ ПРОБЛЕМИ Sepak, idninata na Turcija i natamu e neizvesna. Se u{te postojat nere{eni problemi koi bi mo`ele da sozdadat vnatre{en konflikt i kriza, vklu~uvaj}i go kurdskoto pra{awe i nere{eniot konflikt okolu idninata na Kipar, no i borbata pome|u re`imot i negovite vnatre{ni neprijateli, koja dovede do voznemiruva~ki apsewa na oponentite, obvineti za politi~ki zlostorstva, kako i kon maltretirawe na kriti~ki nastroeni novinari. Odnosite so Izrael i natamu se napnati vo zako~enite napori da se obnovi normalniot tek na ne{tata pome|u dvete zemji, po incidentot so „Mavi Marmara” na 31-vi maj 2010 godina, koga turskiot brod koj nose{e humanitarna pomo{ za opusto{enata Gaza be{e napadnat vo me|unarodni vodi i devetmina politi~ki aktivisti i humanitarni rabotnici na brodot bea ubieni od izraelskite komandosi. Mo`ebi najzakanuva~ko od seto ova po turskata vizija za prijatelski i ekonomski prosperiteten region e stravot deka sudir so Iran mo`e da dovede do mnogu razurnuva~ka vojna. Kone~no, prete~uvaweto na arapskite nemiri mo`e da proizvede cela niza negativni efekti poradi voenite upadi na Evropa i na SAD,
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
(Ri~ard Falk e profesor po me|unarodno pravo na Univerzitetot „Prinston” i istra`uva~ki profesor po globalni i me|unarodni studii na Univerzitetot na Kalifornija, Santa Barbara. Vo momentov ja otslu`uva ~etvrtata godina kako Specijalen izvestuva~ na ON za ~ovekovite prava na Palestincite)
ЕКОНОМИЈА На Водно куќа да имам На скопско Водно и во Стариот град во Охрид се најоѓаат најлуксузните и најскапите станови и куќи во земјава ekonomija@forum.com.mk
Загрозен извозот на македонскиот зеленчук Најсериозните кандидати за чело на ММФ Владата и „ЕВН“ се смирија Инфлацијата во мај 5,2%
НАЈСКАПИТЕ СТАНОВИ И КУЌИ
На Водно куќа да имам На скопско Водно и во Стариот град во Охрид се најоѓаат најлуксузните и најскапите станови и куќи во земјава од Петре Димитров
Lokacijata pod nekoga{niot hotel „Panorama” najskap
VO PEESETITE I {eesetite godini na minatiot vek, skopskiot rid Vodno gi dobi svoite prvi `iteli. Prestavnicite na novoformiranata komunisti~ka politi~ka elita, prete`no dojdeni od provincija, naviknati na `ivot vo priroda i mir odlu~ija koreni da pu{tat tokmu na najpoznatoto rekrativno mesto za Skopjani. I gi izgradija prvite golemi ku}i. Po niv na Vodno se otselija i intelektualcite. Najpoznatite makedonski pisateli, umetnici od sekakov kalibar zaklu~ija deka najdobro mo`at da tvorat tokmu tamu.
36
I denes, po {eesetina godini, Vodno ostanuva najatraktivnata lokacija za kupuvawe na zemji{te, stan ili ku}a. Ovojpat za novope~enite „turbo-folk” biznismeni, koi im pravat dru{tvo na stranskite ambasadori i na makedonskite politi~ari. Na Vodno i vo Stariot grad vo Ohrid se najo|aat najluksuznite i najskapite stanovi i ku}i vo zemjava, velat od agenciite za nedvi`nosti. ВОДНО Е NR.1 Cenata na eden stan ili ku}a zavisi
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
najprvo od mestopolo`bata, kvadraturata, katnosta, starosta na gradbata i sekako najubaviot del-pogledot, objasnuva Sa{o Pop Ilievski od skopskata agencija za nedvi`nosti „Hepines”. „Trgnuvaj}i od ovie parametri vo Skopje za najatraktivni i najskapi lokacii za kupuvawe na stan ili ku}a va`at Vodno i centralnoto gradsko podra~je”, veli Pop Ilievski. Cenite na stan ili ku}a na ovie lokacii se dvi`at od 1.050 do nad 2.000 evra za metar kvadraten za de luks stan na Vodno pod nekoga{niot hotel „Panorama”.
„Vodno e broj eden bez komentar. Za najatraktivni va`at objektite locirani na ulicite „Pitu Guli” i „Aco Karamanov”. Dopolnitelno bezbednosta koja ja nosi prisustvoto na ambasadite i pretsedatelskata palata, go pravi ovoj del od Vodno za najatraktiven i najskap”, objasnuva Slobodan Mitrovski, sopstvenik na agencijata za nedvi`nosti „Astorija”, koj vo ovoj biznis e pove}e od 18 godini. Cenata na zemji{teto vo ovoj del na Vodno se dvi`i od 750 do 1.100 evra od metar kvadraten.
Vo Ohrid najskapo vo stariot grad
СО ПОГЛЕД НА ЕЗЕРО Ramo do ramo so skopsko Vodno po luksuznosta i cenite e Stariot grad vo makedonskiot biser Ohrid. „Objektite i zemji{teto okolu vozobnovenata crkva Plao{nik, prvata linija od Stariot grad i centralnoto krajbre`je dr`at najgolema cena vo Ohrid„, veli Mitrovski. Na ovie lokacii zemji{te mo`e da se kupi od 700 do 800 evra za metar kvadraten. Cenata pak na stanovite po~nuva od 1.500 evra, pa nagore. „Pogledot na ezeroto najmnogu ja diga cenata. Zatoa ovie lokacii se tolku atraktivni i skapi. Problemot e vo toa {to 70-80% od ku}ite na lokaciite vo Stariot grad i krajbre`ieto do Biljanini izvori nikoj ne gi prodava. Tipi~no za makedonskiot metalitet. Da ostanat za decata„, veli Jon~e Trajkoski, sopstvenik na ohridskata agencija za nedvi`nosti „Enheleja”. Osven Ohrid i Skopje, tret grad vo zemjava koj e posakuvana destinacija za luksuzni ku}i i stanovi e Bitola. Interesen detal za ovoj grad e {to poslednive godini trendot e da delovnite prostorii stanuvaat dra-
Цените стагнираат Истражувањето на Народната банка, објавено пред извесно време покажа дека вредноста на становите во Македонија од 2000 до 2007 г. пораснала за безмалку 50%.Оваа анализа за првпат во Македонија дава индекс на цените на становите, според кој можат да се издвојат неколку тренда во движењето на нивната цена во периодот 2000!2007 г. Имено, во земјава има нагли промени на цената и на рентите, кои најмногу зависат од понудата и од побарувачката на станови. “Периодот од 2000 до крајот на 2003 г. се карактеризира со силен пораст на цената, во просек од околу 10% годишно. Во овој период становите поскапеле за околу 46%. Исклучок од генералниот тренд за овој период претставува 2001 г., кога цената бележи стагнација. Во периодот од 2004 г. до крајот на 2006 г., цената на становите главно стагнира, со благ надолен тренд, при што тие на крајот од 2006 г. биле поевтини за околу 9% од крајот на 2003 го! дина”, се вели во анализата на НБМ. Таму пресметале дека во 2007 г., цената повторно забележала силен пораст, така што на крајот од годината во однос на крајот на 2006г., тие биле поскапи за околу 11%. Дел од нашите соговорници велат дека последнава година цената на становите во Скопје паднала од 5! 10%, а според нив тој тренд ќе продолжи и во периодот што следи и се очекува пад за уште 10%. Според други познавачи пак цената на становите во Скопје стагнира, исто како и во Охрид. Во Битола цените на становите и куќи последнава година паднала за 20%.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
37
sti~no poskapi otkolku kvadraten metar za stan ili ku}a. Za najatraktiven i najskap del vo gradot na konzulite va`i [irok sokak. „Centarot na gradot i [irok sokak va`at za najskapi i za deloven prostor i za kupuvawe na ku}a ili stan. Cenata na delovniot prostor se dvi`i od 1.200 do 5.000 evra za metar kvadraten, a za stanovi i ku}i na ovie lokacii cenata e od 800 do 900 evra za kvadraten metar”, objasnuva Sne`ana Nastevska od bitolskata agencija za nedvi`nosti „Strelec”. Vo agenciite za nedvi`nosti prognoziraat deka gradovi vo koi vo bliska idnina }e ima sli~ni ceni kako vo Ohrid i Skopje }e vlezat i Strumica, Tetovo i Gevgelija.
Странците не купуваат
[irok sokak - Bitola
И покрај тоа што законски се утврди дека жителите на Европската Унија и САД можат да купуваат имот во земјава, информациите од терен велат дека нема интерес кај нив да купуваат недвижни во земјава. Од агенциите за недвижности велат дека кај нас нема ни „е“ од еуфоријата која на пр. се случи во Буга" рија, Црна Гора или Хрватска, каде Англичаните, Германците, Русите и Холанѓаните купуваат имот. Екс" пертите незаинтересираноста на странците ја лоцираат во недоволно развиениот туризам и лошата инфраструктура, што ја прави земјата неатрактивна за странците. Значаен фактор секако е и политич" ката стабилност на државата, но и цените по кои се продаваат недвижностите, како и разрешеноста или неразрешеноста на имотно"правните односи. Бугарија на пр. прво драстично ги намали цените, така што стан на пр. на бугарското крајбрежје се продаваше по цена слична на таа на стан во Скопје. Според пресметките на агенциите за недвижности, дали и 1% од куќите и становите се во сопственост на странски државјани. За споредба, во Хрватска уште пред да се донесе Законот за либерализација на пазарот на недвижности во 2009 година, 70.000 странци веќе поседуваа недвижности. Со донесува" њето на одлуката во 2008 година Македонија стана трета земја од Балканот, по Бугарија и Црна Гора, која го либерализира пазарот на недвижности за земјите"членки на Европската унија. Словенија, Унга" рија, Полска, Словачка и Чешка тоа го направија пред неколку години.Во Црна Гора имот најмногу купу" ваат инвеститори од Норвешка, Австрија, Русија и од Словенија. Пред неколку месеци црногорските медиуми пишуваа дека Русите полека се откажуваат од купување недвижности во Црна Гора поради не" чисти зделки и измами, а пазарот на недвижности падна за дури 30%.
БИЗНИС ВЕСТИ
„Љубљански млекарни“ отворија претпријатие „Qubqanski mlekarni” osnovaa sestrinsko pretprijatie vo Makedonija. Kompanijata e prisutna na makedonskiot pazar pove}e od 10 godini, a vo javnosta denovive se {pekulira{e deka ovaa kompanija e najseriozen kandidat za prezemawe na „Svedmilk”, koj {to naskoro treba da odi na proda`ba. „Qubqanskite mlekarni” vo 2010 g. realiziraa 147,2 milioni evra ~ist profit.
Владата и „ЕВН“ се смирија
Компаниите недоволно информирани за енергетската ефикасност
Vladata i „EVN Avstrija” se soglasija da se zatvorat arbitra`nite slu~ai vo Va{ington i London. Ovoj va`en ~ekor sledi po re{avaweto na sudskiot spor me|u „ELEM” i „EVN”. Tie se dogovorija deka dolgot od 10,9 milijardi denari }e bide naplaten od stranata na „EVN” i }e se deli na polovina, odnosno 50% za „ELEM” i 50 % za „EVN”. Dolgot pak, na javnite institucii vo visina od 19,5 milioni evra }e odi direktno kon „ELEM”.
Makedonskite kompanii ne se dovolno informirani za kreditnite linii i povolnostite koi proizleguvaat od finansirawe za energetska efikasnost vo grade`ni{tvoto. Ova e eden od zaklu~ocite na trkaleznata masa „Finansiski instrumenti za finansirawe na energetska efikasnost vo grade`niot sektor vo Makedonija”.
Инфлацијата во мај 5,2% Indeksot na tro{ocite na `ivotot, koj {to e klu~niot pokazatel za dvi`eweto na inflacijata, vo maj dostigna 5,2% vo odnos na istiot mesec minatata godina, objavi Dr`avniot zavod za statistika. Spored podatocite na DZS, cenite na malo vo maj 2011 godina, vo odnos na prethodniot mesec, se namaleni za 0,1, a indeksot na tro{ocite na `ivotot za 0,2%.
“Кромберг и Шуберт“ ќе градат фабрика за автомобилски делови
За 3,5% зголемен бројот на работници во индустријата Brojot na rabotnicite vo industrijata e zgolemen za 3,5% vo april 2011 g., vo odnos na istiot mesec od prethodnata godina, poka`uvaat podatocite na Dr`avniot zavod za statistika. Brojot na rabotnicite vo sektorot rudarstvo i vadewe na kamen za istiot period e zgolemen za 3,3, vo prerabotuva~kata industrija za 3,5 i vo sektorot snabduvawe so elektri~na energija za 4,3%.
Germanskata kompanija “Kromberg i [ubert”-GmbH CO KG, }e gradi fabrika za proizvodstvo na avtomobilski delovi vo industriskata zona @abeni vo Bitola. Noviot proizvoden pogon }e izrabotuva kablovski instalacii za avtomobilski proizvoditeli vo Evropa. Investicijata }e iznesuva okolu 20 milioni evra, a vo novata fabrika se o~ekuvaat vrabotuvawe na okolu 400 lica.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
39
ВИСОКАТА ЦЕНА НА ГАСОТ ПРОБЛЕМ ЗА ИНВЕСТИТОРИТЕ
Нема абер за гасификација на Скопје Граѓаните на Скопје ќе почекаат уште неколку години за да можат да ги почуствуваат придобивките кои жителите на Европа ги имаат од користењето на гас. Високата цена на гасот која е скоро идентична со таа на струјата, претставува и главната причина поради што инвеститорите не се заинтересирани за Македонија од Маја Трајковска
OSVEN MAKEDONIJA, Kosovo i Albanija, site ostanati evropski zemji go koristat gasot kako sredstvo za greewe, gotvewe, proizvodstvo. Osven {to e ekolo{ki ~ist, gasot e dvojno poevtin od elektri~nata energija. Ekspertite smetaat deka osnovna pri~ina za skapata cena na gasot e {to Regulatornata komisija ja dr`i cenata na gasot na nepotrebno visoko nivo. Konstantin Dimitrov, direktor na gradskoto pretprijatie „Energetika”, koe ve}e ~etiri godini se obiduva da najde investitor za gasifikacija na Skopje veli deka pretprijatieto bara strate{ki partenr za da ja izgradi mre`ata, no poradi visokata cena na gasot kaj nas, investitorite si zaminuvaat. „Cenata na gasot kaj nas e dosta visoka. Dodeka stigne gasot do doma}instavata poradi tro{ocite za distribucija negovata cena raste za dopolnitelni 30 do 40%”, veli Dimitrov. Toj smeta deka dokolku saka odreden investitorot saka da vlo`i treba da ~eka najmalku 10 godini za tie pari da mu se vratat. Razmisluvawata na ekspertite se deka treba da se zgolemi brojot na potro{uva~i na gas, a so toa i cenata na gasot da se namali, no dopolnitelno treba da se informiraat i motiviraat gra|anite. „Fakt e deka godini pominuvaat, a ni{to ne se slu~uva na teritorijata na Skopje”, smeta Atanasko Tuneski, profesor po energetika na Ma{inski fakultet. Vo regionot samo Makedonija, Kosovo i Albanija ne se gasificirani. Ekspertite velat deka dokolu prote~e gas niz na{ata zemja i ovie dve zemji }e ja imaat korist od ovaa pridobivka.
40
„O~igledno problemot e kaj nas. Dokolu kaj nas se sredat rabotite i Albanija }e se gasificira. Kosovo momentalno ima politi~ki problemi so Srbija. Dokolku go re{at ovoj problem, tie preku no} }e imaat
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
gas. Zna~i kaj nas e ~udno toa {to ne mo`eme da ja izvedeme gasifikacijata”, potencira Tuneski. Vo momentov se zaokru`uva kru`niot prsten okolu Skopje, koj treba da ja obezbedi glavnata cevka za gasi-
fikacija na glavniot grad, no problem le`i vo toa {to JP „Energetika” ne mo`e da najde investitor, koj pak }e ja razgrani mre`ata za do doma}instvata. Gradskata gasovodna mre`a vo Skopje e izgradena vo dol`ina od ~etiriesetina kilometri, a se dograduvaat preostanatite 6,5 kilometri, koj gi gradi firmata „GA-MA”, koja zaedno so Vladata u~estvuva vo izgradbata na mre`ata za gasifikacija na zemjava. „Mo`e ne e lesno, no treba da se po~ne od negde. Zna~i ne mora da se po~ne so doma}instavta, mo`e celata industrija okolu Skopje da se gasificira za da ne tro{i struja, toa barem mo`e. Na pr. Vizbegovo i site industriski zoni okolu gradot da
rabotat na gas”, smeta Tuneski. КУМАНОВО И СТРУМИЦА СЕ ГАСИФИЦИРААТ Kumanovo e edinstveniot grad vo
Пресметки Моменталната цена на гасот изнесува околу 400 долари за 1.000 метри кубни гас. Експертите сметаат дека на годишно ниво домаќинствата за затоплување и готвење трошат повеќе од 1.500 метри кубни. За целата година едно домаќинсво би потрошило околу 600 евра.
Makedonija, kade {to protekuva gas do javnite ustanovi, a vo momentot se raboti i na postavuvawe merni edinci za da mo`at doma}instvata da ja koristat ovaa beneficija. Vo Strumica, pak, se o~ekuva do krajot na godinata da se zaokru`i procesot za gasifikacija na lokalnata samouprava. Od „Kumanovo-gas” informiraat deka firma od a~ak go dobila tenderot za kupuvawe na stanica za kotilizacija, koja e neophodna da se vklopi vo sistemot. Po postavuvawe na taa stanica o~ekuvaat za deset dena da se raspi{e tender za nabavka ili kupuvawe na setovi za doma}instvata. „Po pu{tawe vo upotreba na ovaa stanica nie dobivame mo`nost za priklu~uvawe na ku}i i stanovi, odnosno do fizi~ki lica”, veli Mom~ilo Mir~evski, direktor na JP „Kumanovo-gas”. Investicija za gasifikacija na cela op{tina Kumanovo e okolu 10 milioni evra, a dosega se potro{eni okolu dva milioni. Mir~evski veli deka }e se obidat da najdat investitor, bidej}i op{tina nema tolkavi sredstva. „]e mora da najdeme investitor za da ne se vle~e ovoj proekt so godini i za da mo`eme idnata godina da ja zavr{ime celosno gasifikacijata”, velat od „Kumanovo-gas”. Mir~evski veli deka ima golema zainteresiranost za gasot, bidej}i e ekolo{ki ~ist i dvojno im gi namaluva smetkite za struja na gra|anite. „Instalacijata na aparatite doma}instvata bi gi ~inelo okolu 800 evra. So na{iot distributiven sistem imame pominato minimum 2.500 potro{uva~i”, velat od „Kumanovo-gas”. Op{tina Strumica planiraa ovaa godina gasot da stigne do {kolite, gradinkite, komunalnite pretprijatija, odnosno se {to e vo nadle`nost na lokalnata samouprava.
„Cenata na prirodniot gas kaj nas ne e berzanska. „Gasprom” e edinstveniot sopstvenik i kako saka si ja pravi cenata, no vo sporedba so nafata e daleku poniska”, veli Zoran Kitanov, direktor na „Strumica-gas”. Cenata na gasot e poevtin koga strujata e skapa, a e poevtin i koga ima evtinata struja. Smetkite na gra|anite za struja bi se namalile duri i za polovina, dokolku imaat sprovedeno gas. „Jas li~no na nafta se gream i ovaa grejna sezona dadov 2.500 evra za nafta. Koga bi imal gas spored presmetkite po nekoja sredna cena {to ja ima Regulatorna komisija bi do{ol na okolu 800 evra”, objasnuva Kitanov. НЕМА НОВИНИ ЗА КЛИРИНШКИОТ ДОЛГ To~no pred edna godina ministerot za finansii, Zoran Stavreski i ruskiot zamenik-minister za finansii Dmitrij Pankin vo Sankt Peterburg go potpi{aa Dogovorot za podmiruvawe na ruskiot klirin{ki dolg kon Makedonija, koj iznesuva 60 milioni dolari. Ovie sredstva treba da bidat iskoristeni za realizacija na proektot za gasifikacija na zemjata, no zasega ni{to ne e promeneto. „So ova prakti~no dobivame mo`nost za zgolemena sorabotka so Ruskata Federacija i so eden zna~aen partner kako {to e „Gazprom”, energetski gigant vo svetski razmeri, koj {to }e ni pomogne pobrzo da go realizirame proektot za gasifikacija. Veruvam deka vo bliska idnina Makedonija }e vleze na me|unarodnata energetska mapa”, istakna Stavreski pred edna godina vo Rusija. Od Ministerstvoto za finansii denes velat deka nema ni{to novo vo vrska so ovoj proekt. „Utvrdeni se prioritetite, izgotvena e fizibiliti studija. Treba da po~ne da se realizira, no zasega nema ni{to novo, se ~eka da pomine periodot na izbori”, informiraat od Ministerstvoto. Vkupniot proekt za gasifikacija na Makedonija bi ~inel 300 milioni evra. Spored dogovorot so „Gasprom” predvideno e eden krak od transevropskiot gasovod „Ju`en potok” da minuva niz Makedonija.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
41
ЕПИДЕМИЈА ОД ЕШЕРИХИЈА КОЛИ
Загрозен извозот на македонскиот зеленчук Потрошувачите од Хрватска, Босна и Херцеговина и Србија поради епидемијата со ешерихија коли што ја зафати Европа избегнуваат купување краставици и зеленчук, иако тие биле произведени во земјава oд Владимир Николоски
POSTOI MO@NOST seriozno da se zagrozi izvozot na makedonskite gradinarski proizvodi dokolku naskoro ne stivne epidemijata so e{erihija koli {to gi zafati evropskite zemji. Bakterijata, koja ve}e odzede desetina ~ove~ki `ivoti napravi haos vo trgovijata so zelen~uk i ovo{je. [panija pretrpe milionski {teti otkako po pojavata na epidemijata vo Germanija, tamo{nite vlasti soop{tija deka taa bila predizvikana od {panski kra-
42
stavici. Otkako po vakvata ocenka pove}e evropski zemji zabranija uvoz na zelen~uk od [panija, se poka`a deka germanskite vlasti pogre{ile. Tie reteriraa i uka`aa deka istra`uvawata poka`ale deka vo zemjodelski produkti od [panija ne e utvrdeno prisustvo na tipot na bakterijata e{erihija koli {to ja predizvika zarazata od koja dosega po~inaa 17 Germanci. [panskata Vladata najavi deka od Evropskata Komisija }e bara ot{teta za pretr-
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
penite zagubi. Vakvite zbidnuvawa go otvoraat pra{aweto dali najnovata kriza vo svetskata trgovija so hrana do`ivuva u{te edna neprijatna epizoda nalik na epidemiite so pti~ji i so svinski grip ili pak stanuva zbor za veri`ni nastani koi samo potvrduvaat deka hranata do 2030 godina }e bide glavna pri~ina za novi konfrontaciii me|u svetskite sili.
Se po~na so krastavicite od [panija
ГРАДИНАРИТЕ ВЕЌЕ ТРПАТ ШТЕТИ Trgovcite i izvoznicite na ran zelen~uk od jugoisto~niot del na Makedonija tvrdat deka otkako vo Germanija e registrirana epidemija na bakterijata e{irihija koli, navodno pronajdena vo krastavici uvezeni od [panija ima namaluvawe na plasmanot na makedonskite krastavici na stranskite pazari. Spored niv, poslednive denovi drasti~no e namalen izvozot na krastavici od Makedonija na pazarite od porane{nite ju-republuki. Potro{uva~ite od Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija, pla{ej}i se za sopstvenoto zdravje, go izbegnuvale kupuvaweto krastavici vo marketite, iako tie bile so deklaracija deka se po poteklo od Makedonija. „Poradi toa nie ve}e vo ladilnicite imame enormni zalihi od 300 toni ran zelen~uk otkupen od ranogradinarite vo Strumi~kiot, Valandovskiot i Gevgeliskiot region so koi imame sklu~eno dogovori. Na{ite trgovski partneri od Hrvatska, Bosna i Srbija, poradi namalenata potro{uva~ka, gi namalija nara~kite, a vo poslednite tri dena izvozot vo ovie zemji celosno e stopiran”, veli Bla`o Vitanov, rako-
voditel na firmata „Plodovi-Fruktus”, pretstavnik na hrvatskata kompanija „Agrokor” za jugoisto~na Makedonija. СПАС ВО РУСКИОТ ПАЗАР
uvoz na sve` zele~uk od site dr`avi-~lenki na unijata. Vo EU smetaat deka vakvata merka na Moskva e prekumerna. ДРЖАВАТА НАЈАВИ ПОМОШ
Makedonskite ranogradinari i trgovci spasot go gledaat na ruskiot pazar so ogled na toa {to Rusija ve}e zabrani uvoz na zelen~uk od Evropskata Unija. Otkakao ja soop{ti zabrana za uvoz, {efot na ruskata Agencija za za{tita na potro{uva~ite Genadij Oni{~enko najavi i deka dosega uvezenite zelen~ukovi proizvodi od zemjite-~lenki na EU }e bidat povle~eni od pazarite na teritorijata na Rusija. Tokmu tuka ja gledaat svojata {ansa i makedonskite proizvoditeli so ogled na toa {to na{ata zemja se u{te ne e ~lenka na Evropskata Unija. Tie informiraat deka se prezemaat merki za prenaso~uvawe na izvozot na makedonskite ranogradinarski proizvodi vo Rusija, {to bi mo`elo zna~itelno da gi namali posledicite {to gi predizvika pojavata na bakterijata e{irihija koli vo Germanija. Inaku, Evropskata komisija najavi deka }e pobara objasnuvawe od Rusija za vovedenata zabrana za
Vo Ministerstvoto za zemjodelstvo,{umarstvo i vodostopanstvo informiraa deka po pojavata na epidemijata od smrtonosnata bakterija e{erihija koli vo pove}e evropski zemji, preku makedonskite ambasadi vo Kosovo, Albanija Hrvatska i Ukraina se prezemaat merki za intenzivirawe na izvozot na zelen~uk i ovo{je od zemjava. „Ministerstvoto za zemjodelstvo direktno kontaktira{e i so ministrite za zemjodelstvo od Republika Slovenija, Polska,^e{ka, Slova~ka i Moldavija za da se obezbedi kontinuiran i nepre~en izvoz na zemjodelski proizvodi, osobeno na ovo{je i zelen~uk. Vodej}i se od evropskiot princip na sledlivost na proizvodstvoto ,,Od niva do trpeza”, Vladata i resornoto Ministerstvo za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo, so isklu~itelna posvetenost i sledewe na svetskite i evropskite standardi vo proizvodstvoto garantiraat deka vo proiz-
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
43
vodstvoto na ovo{jeto i zelen~ukot i na drugite zemjodelski kulturi vo Makedonija se primenuvaat najvisokite standardi za kvalitet i za bezbednost”, velat vo Ministerstvoto. Ottamu dodavaat deka pokraj institucionalnata organiziranost, evropski harmoniziranata legislativa za proizvodstvo, no i se u{te ~istite ekolo{ki predeli kade se proizveduva, se osnova na tradicionalniot na~in na proizvodstvo bez golema upotreba na hemikalii. УВЕЗУВАМЕ ОВОШЈЕ ОД ШПАНИЈА Vesta deka vo minatata nedela vo
Makedonija bila uvezena pratka ovo{je od [panija go otvori pra{aweto kolku se na{ite institucii sposobni da se spravat so novata epidemija. Vo Agencijata za hrana i veterinarstvo, institucija nadle`na za kontrola na hranata soop{tija deka vo ovo{jeto od pratkata uvezena od [panija ne bila najdena nikakva somnitelna bakterija. Ottamu najavija deka }e se proveruva sekoja pratka sve`a hrana {to }e pristigne od Evropskata Unija. Inaku, istra`uvawata na instituciite na EU poka`aa deka tipot na bakterija {to ja predizvikuva e mutiran od enterohemoralgi~na e{erihija koli, koj e mnogu posmrten od
nemutiranite bakterii. Problemot so otkrivaweto na bakterijata e vo toa {to taa predizvkuva simptomi kako {to se povra}awe, gadewe i dijareja koi mo`at da se javat i od najobi~na nastinka. Bakterijate mo`e da se najde vo zelen~uk, sirewe, jogurt, salami i drugi produkti. Se prenesuva preku fekalno zagadeni produkti i nedovolna higiena. Medicinskite lica prepora~uvaat deka najdobra za{tita e redovno da se mijat race, a zelen~ukot i ovo{jeto da se kisnat vo studena voda 15 minuti, a potoa da se premijat so topla. Kaj nas dosega nema otkrien nitu eden slu~aj na zaraza.
bCAG8D<A@3>@A < DA ;37A5A>DE5A 02 2446 000 info@procreditbank.com.mk www.procreditbank.com.mk
Ã3 C3;4<C3?8 BAEC843E3 ;3 =53><E8E@3 43@=3CD=3 FD>F63} [@38?8 78=3 6A ;3D>F:F53E8 @3¹7A4CAEA < BADEA¹3@A D8 F@3BC87F53?8} d8=A¹ 78@ D8 6C<:<?8 ;3 U3D < U< BA?363?8 73 6< ;35CK<E8 D<E8 A45CD=< @3 87@A ?8DEA~ 4C;A < 87@ADE35@A}
Шарено Светската економија продолжува со својата „анемија”. Вестите за невработеноста во САД се се уште негативни. Повторно е намален кредитниот рејтинг на Грција од страна на Мудс поради нејзината задолженост. Од друга страна во петокот минатата недела беше одобрен кредит од 12 милијарди долари за Грција, по што се врати отпимизмот на европските берзи. На азиските берзи се осети благ пораст иако проструи веста за намалената добивка и продажба на „Нокиа”
CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 minatata nedela padna za 0,96%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 4,40%. Evropskite berzi bea vo pad ovaa nedela, EUROSTOCK 50 zabele`a pad od 0,62%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 0,37%. Evropskiot indeks IND STXE 600 € Pr zabele`a pad od 0,89%, dodeka od po~etokot na godinata padot iznesuva 0,41%. Japonskata berza zabele`a rast. Indeksot NIKKEY 500 porasna za 0,35%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 4,82%. Kineskite berzi pak bea vo pad, taka indeksot CSI 300 padna za 0,76%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 5,52%. Indiskite berzi bea vo rast. Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a rast od 3,10%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 9,25%. Brazilskite berzi minatata nedela bea vo rast. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX porasna za 0,19%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 7,34%. Ruskite berzi bea vo rast, taka indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 2,75%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 1,55%. I berzite od regionot bea {arenoliki. Indeksite na Belgradskata berza minatata nedela gi zabele`aa slednite rezlutati: BELEX15 porasna za 2,35%, a BELEXLINE porasna za 1,67%. Zagrebskite indeksi: CROBEX porasna za 1,44%, a CROBEX10
porasna za 0,80%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP minatata nedela padna za 1,31%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`aa pad od 3,53%, dodeka indeksot BG40 zabele`a pad od 2,33%. Indeksot na Saraevskata berza SASX-10 padna za 1,80%. I indeksite od Bawalu~kata berza bea {arenoliki. Taka BIRS porasna za 0,51%, dodeka FIRS padna za 3,54%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 padna za 1,96%. Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 17,54%, MBID za 10,10% i indeksot na obvrznici OMB ima rast od 1,11%. Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo rast, taka MBI 10 porasna za 3,15%, do-
deka MBID padna za 0,94%, a OMB, zabele`a pad od 0,20%. Mia Stefanovska Zografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo status” Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer”
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
45
СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА
Најсериозните кандидати за чело на ММФ Меѓународниот монетарен фонд наскоро, првпат во својата историја, би можел да добие жена за директор ' Кристин Лагард. Француската министерка за финансии најави дека ќе се кандидира за директорското место во ММФ, кое остана празно откако нејзиниот сонародник Доминик Строс'Кан поднесе оставка поради обвинението за силување хотелска собарка Подготвил: Петре Димитров
EVROPJANITE PO NITU edna cena ne sakaat da go zagubat mestoto {ef na Me|unarodniot monetaren fond (MMF), koe tradicionalno go „dr`at” od Vtorata svetska vojna, iako Amerikancite posakuvaat svoj kandidat, sovetnikot vo Belata ku}a Dejvid Lipton, a zemjite na BRIKS i zemjite vo razvoj smetaat deka pred se treba da se vodi smetka za kvalifikaciite na kandidatot, a ne od koja zemja doa|a toj. No sepak, najgolemi {ansi na ~elo na MMF da go zameni Dominik Stros-Kan ima francuskata ministerka za finansii Kristin Lagard (55), koja ako se slu~i toa }e stane prva `ena na ~elo na MMF ili bilo koja finansiska institucija, pi{uva „Wujork tajms”. Porane{niot vode~ki ekonomist na MMF, Kenet Rogof, koj sega predava na Harvard, za Lagard veli deka e impresivna, politi~ki mudra i silna li~nost. Na finansiskite sobiri vo svetot ja tretiraat prakti~no kako rok yvezda, veli toj. ДА НЕ СЕ НАРУШИ ТРАДИЦИЈАТА Evropa insistira na toa da ja zadr`i pozicijata na izvr{en direktor na MMF, {to e rezultat na xentlmenskiot dogovor na Evropjanite i SAD od vremeto po Vtorata svetska vojna. Toj dogovor obezbeduva Evropjanin da bide na ~elo na MMF, a Amerikanec na ~elo na Svetska banka. Pretsedatelot na Sovetot na Evropskata unija, Herman Van Rompuj istakna deka e tradicija Amerikanci da ja vodat Svetskata banka, a Evropjani MMF i oti taa tradicija mo`e da se
46
promeni, no deka sega ne e moment za toa. I germanskata kancelarka Angela Merkel mnogu odlu~no istakna deka pozicijata na noviot {ef na MMF treba da ja zazeme nekoj od Evropa. Iako taa ne se izjasni za eventualnite kandidati, germanskiot pe~at kako mo`ni naslednici gi spomnuva{e {efot na “Doj~e bank”, Jozef Akerman i direktorot na „Ostevropa bank” vo London, Tomas Mirov. Jozef Akerman e roden vo 1948 g. vo [vajcarija, o`enet e i tatko na dve vozrasni }erki, qubitel na muzika i umetnost. Najsilniot germanski bankar nekolku pati se nao|a{e na udar na germanskiot pe~at poradi milionskite bonusi koi gi dava{e na uspe{ni menaxeri, poradi {to go opi{uvaat kako aroganten ~ovek, primer za „korporativna al~nost” i ~ovek bez „sluh” za socijalnite problemi. Kako eventualen kandidat se spomnuva i pretsedatelot na Evropskata centralna banka, @an Klod-Tri{e, ~ija kandidatura ja „istakna” guvernerot na holandskata Centralna banka Naut Velink, koj go opi{a kako „fantasti~en kandidat” za naslednik na Stros-Kan, koj bi uspeal da izleze na kraj so najgolemiot momentalen problem na MMF dol`ni~kata kriza vo Evropa. Zemjite vo razvoj po~naa so pritisok deka na ~elo na MMF treba da dojde nekoj koj ne e od Evropa, dodeka Brazil i Ju`na Afrika insistiraat na kvalifikacii na kandidatot, namesto da se vodi smetka od koja zemja doa|a. Brazilskiot minister za finansii, Gvido Mantega smeta deka e vreme
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
da se napravi is~ekor i da se napu{ti zastarenata praksa, dodeka ministerot za finansii od Ju`na Afrika, Pravin Gordan veli deka institucii kako MMF neophodno e da se reformiraat i vo celost da bidat odraz na svoeto ~lenstvo, a ne samo na industrijaliziranite nacii. I turskiot minister za finansii, Mehmet [im{ek, veli deka vo sled-
niot period {efot na MMF treba da dojde od nekoja zemja vo razvoj, kako Turcija ili Rusija, a zboruvaj}i za sebe, re~e deka ima i znaewe i iskustvo. Me|utoa, kako kandidat od taa zemja se spomnuva i porane{niot minister za finansii na Turcija, Kemal Dervi{. „Zamena” za Stros-Kan najdoa i porane{nite sovetski republiki vo Zaednicata na Nezavisni dr`avi (ZND). Na sednica na Sovetot na premierite na ZND vo Minsk poddr`ana e kandidaturata na guvernerot na Narodnata banka na Kazahstan Grigorij Mar~enko. Ruskiot deloven vesnik „Vedomosti” prenesuva deka premierot na Kazahstan, Karim Masimov rekol deka Mar~enko go smeta za edinstven kandidat na site zemji na ZND, a ministerot za fi-
Kristin Lagard
nansii na Rusija Aleksej Kudrin vo glavniot grad na Belorusija potvrdi deka Moskva ja poddr`uva kandidaturata na Mar~enko. Mar~enko (51) zavr{il Moskovski fakultet za me|unarodni odnosi i po vtor pat e na ~elo na Centralnata banka na Kazahstan, a se smeta za kreator na reformite vo bankarskiot i finansiski sektor vo najgolemoto stopanstvo vo Sredna Azija.
Ruskata dr`avna novinska agencija „Itar-tas”, isto taka ja prenese izjavata na Kudrin od Minsk, deka Moskva „mo`e da go poddr`i edinstveniot kandidat od zemjite na grupata BRIKS”, vo koja se Brazil, Rusija, Indija, Kina i Ju`na Afrika, ako toj se pojavi. НАЈСЕРИОЗНИОТ КАНДИДАТ „Faktot deka sum Evropejka ne bi trebalo da bide nitu plus, nitu minus, bidej}i nema nikakva vrska so kandidaturata za direktorskoto mesto vo MMF„ izjavi pak najseriozniot kandidat Lagard, koja naskoro }e zamine na predizborna turneja. Na svojot prethodnik taa potsetuva samo so sedata kosa i ison~aniot ten. Lu|eto {to sorabotuvale so nea velat deka e mnogu pristojna i umerena i deka ne podnesuva agresivnost kaj sorabotnicite, {to ne mo`e da se ka`e i za odnesuvaweto na StrosKan, za koe doprva se pojavuvaat novi pikantni detali. Pred vleguvaweto vo politikata, porane{nata reprezentativka vo plivawe be{e mnogu uspe{nata advokatka, specijalizira za trudovo pravo. Ve}e na 25-godi{na vozrast se vraboti vo pariskata filijala na amerikanskata advokatska kompanija „Bejker end Mekenzi”, za potoa da ja prefrlat vo SAD. Lagard vo SAD go pomina pogolemiot del od advokatskata kariera, koja vo 1999 g. be{e krunisana so direktorskoto mesto vo upravata na ovaa svetski poznata advokatska kompanija. Vo 2004 g. taa go prifati povikot da se vrati vo tatkovinata i da se vklu~i vo politikata. Po stapuvaweto na ministerskata funkcija, Lagard izjavi deka Francuzite treba da gi zasukaat rakavite i da prestanat da razmisluvaat za praznicite. Politi~kata kariera ja po~na vo 2005 g., kako ministerka za trgovija vo vladata na @ak [irak. Po~etokot ne i be{e najsjaen i, po predlogot za ukinuvawe na zakonot za rabota, go dobi prekarot Kristin Legaf. Nejzinata vrodena smisla za diplomatija i talent za pregovarawe isplivaa na povr{ina vo 2008 g., koga se slu~i svetskata ekonomska kriza, a za pretsedatelot Nikola Sarkozi stana najskapocen instrument na me|unarodnata scena. Lagard odigra va`na uloga vo obezbeduvaweto 750 milijardi evra za evropskiot fond za spasuvawe na zadol`enite ekonomii, a se zalaga{e i za pocvrsta kontrola vrz hex-fon-
dovite i pokraj britanskiot otpor. So germanskiot kolega Volfgang [ojble osobeno dobro sorabotuva{e. Lagard e razvedena, majka na dvajca sinovi, koja ve`ba joga, a vnimanieto go privle~e so zebrastiot tepih so koj ja ukrasi svojata kancelarija vo Ministerstvoto vo Pariz. Kriti~arite velat deka i nedostiga ekonomska zadnina za pozicijata za koja se natprevaruva, a Germancite se somnevaat deka Sarkozi }e ima pregolemo vlijanie vrz nea. Lagard ima golemi {ansi za uspeh, a vo dosega{nata rabota poka`a deka znae kako da gi zamol~i kriti~arite. Edna od pre~kite na patot kon direktorskata pozicija vo MMF e nejzinata vme{anost vo slu~ajot so porane{niot politi~ar Bernard Tapie, koj vleze vo spor so dr`avata, a Lagard ja obvinuvaat za spogoduvawe, bidej}i negoviot slu~aj mu go delegira na sudija {to mu dodeli visoka ot{teta. Tapie ja tu`e{e dr`avata kako nov sopstvenik na bankata „Kredit lionas”, koja ja vode{e proda`bata na „Adidas”. Slu~ajot se vle~ka{e po sudovite se dodeka Lagard ne intervenira{e, a sega e pod istraga dali gi pre~ekorila ovlastuvawata. Kristin Lagard va`i za politi~ki isklu~itelna figura vo Francija. Konsekventna, jasna i koncentrirana, taka se gleda taa sebe si i svojot stil na rabota. Toa go poka`a i kako aktuelen pretsedava~ so G8 i G20. „Se nadevam na pospontani, poslobodni i poneformalni diskusii. ^esto debatite zaglavuvaat na nekoi tehni~ki ili birokratski detali. Takvite raboti se ras~istuvaat prethodno, za glavnata sredba da bide kreativna i da mo`e da se posvetime vistinski na politi~kite dimenzii. Vo toa spa|aat i prijatelskite i li~ni kontakti na ministrite za finansii”, veli Lagard. Taa ve}e odamna raboti na vakov na~in: ispra}a li~ni pokani do kolegite, ima poln adresar, vo koj se nao|aat i imiwa koi nemaat vrska so finansiskiot svet: madam Lagard se pove}e formira tink-tenk grupi i nao|a nevoobi~aeni na~ini za razre{uvawe na problemite: „Kako porane{na menaxerka i sega{na ministerka sekoga{ vo timot imam barem edna li~nost koja e kompletno poinakva od drugite. Nekoj, koj ima poinakvo obrazovanie, poinakov pogled kon rabotata. Ako site se edinstveni, ne se odi nanapred”.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
47
БИЗНИС СВЕТ
Намален кредитниот рејтинг на осум грчки банки
Околу 39% од светско богатство во рацете на 1%
Agencijata za krediten rejting Mudis go namali kreditniot rejting na osum gr~ki banki, so negativna prognoza, otkako prethodno go namali rejtingot na dr`avata Grcija. Vo grupata na osumte banki vleguvaat „Nacionalnata banka na Grcija” (mnozinskiot sopstvenik na „Stopanska banka” Skopje), EFG „Evrobank”, „Alfa banka” (prisutna i vo Makedonija), „ATEbank”, „Atika bank”, „Emporiki”, „Geniki” i „Piraeus bank”.
Re~isi 40 % od svetskoto bogatstvo se nao|a vo racete na 1% od doma}instvata vo svetot. Brojot na bogati doma}instva zgolemen e za 12% vo 2010 g., se veli vo studijata na Boston Consulting Group. Vo racete na tie doma}instva minatata godina se nao|a{e 39% od vkupnoto svetsko bogatstvo, nasproti 37% vo 2009 g.
Интернет сообраќајот ќе се зголеми за четири пати Globalniot internet soobra}aj }e se zgolemi za ~etiri pati do 2015 g. poradi porastot na brojot na priklu~oci na svetskata mre`a, poka`uvaat prognozite na amerikanskata kompanija „Cisko”. Pove}e od 40% od svetskata populacija ili re~isi {est milijardi lu|e bi trebalo da „surfaat” preku mre`ata do 2015, a na internet }e bidat spoeni 15 milijardi uredi.
Поплавите предизвикаа пад на австралиската економија Poplavite bez presedan i burite {to gi pogodija klu~nite izvozni granki, kako {to se jaglenot i `eleznata ruda, predizvikaa pad na avstraliska ekonomija od 1,2% vo prviot kvartal, soop{ti vladata vo Kanbera. Stanuva zbor za najgolemoto trimese~no smaluvawe na bruto-doma{niot proizvod od 1991 g., koga Avstralija ja do`ivea svojata posledna recesija.
Windows 8 на пазарот идната година
Агенцијата Фич го снижи рејтингот на Кипар Agencijata za krediten rejting Fi~ go namali kreditniot rejting na Kipar za tri nivoa, naveduvaj}i ja kako pri~ina krizata vo Grcija. Agencijata istovremeno predupredi i ponatamo{no namaluvawe na rejtingot na Kipar. „Namaluvaweto na rejtingot e rezultat na serioznosta na krizata vo sosedna Grcija i rizikot koj taa mo`e da go ima na bankarskiot sektor vo Kipar„, velat od Fi~.
48
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
Izvr{niot direktor na Microsoft, Stiv Balmer, nesakaj}i javno ka`a deka narednata godina na pazarot }e se pojavi noviot operativen sistem Windows 8, tajna koja i pred toa be{e mnogu lo{o ~uvana. Kompanijata vedna{ objavi demant na izjavata na nejziniot direktor. Od Microsoft velat deka preranoto objavuvawe na taa informacija mo`e seriozno da i na{teti na kompanijata.
Фото Кире Галевски
КУЛТУРА
Во Венеција на годинашново Бие нале македонските ликовни умет ници се претставуваат со два проекта, Колектив Зеро со “Досие: Шлепер” и Жарко Башески со “Прескок”. Ако се суди според сим боликата или метафората на нив ните дела, тие достојно ќе ја презентираат актуелната културна клима во Македонија. Транзицијата како гломазен и бавен шлеперски транспорт и човекот во неа со желба да се надмине себе си kultura@forum.com.mk
Оф фест 2011: Во срцевината на музиката Ролан Гарос: На Ли Урбани легенди: Ленин Финеса: Oстров на слободата
ОФ ФЕСТ 2011
Патување до срцевината на музиката Иако, без некое екстремно звучно име на својата програма, годинешното, десето по ред издание на „Оф фест“, само ја потврди тезата дека современата музика, особено онаа што ја творат уметниците кои живеат со и за своето дело, е многу повитална (поквалитетна) од онаа што се создава во фабриките за правење „совршени музички продукти“. Згора, дека нам, како држава со богата и самосвојна звучна традиција, од витално значење треба да ни биде токму размената на културни добра со оние кои жилаво опстојуваат чекорејќи напред напојувани од своите корени ...Во тоа, овојпат, уверија Амаду и Маријам од Мали, Шпанката Мерцедес Пеон, Јаманду Коста од Бразил, нашите „Баклава“...
Фото Ивана Кузмановска
oд Љупчо Јолевски
Amadu i Marijam
DVOJBI POVE]E nema. Makedonija, so desettoto izdanie na „Of-fest” kako festival na edna poinakva muzi~ka misla, kako manifestacija na vi{neewata na svetskata muzika, dobi u{te eden golem festival. I, ne samo zemjava, tuku i voop{to
50
regionot, koj globalno e poznat i po vkrstuvaweto na kulturite i kade toj mal mikrokosmos iznedril ritmi ~ija su{tina i natamu ostanuva predmet za istra`uvawe na onie koi qubat rabotite da gi zatvorat vo mali kov~exiwa. Mo`ebi sevo
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
ova kako konstatacija nekomu }e mu izgleda i prehrabro, no ako samo za mig se nurneme vo prebogatata lista na artistite ~ii performansi imavme mo`nost da gi prosledime vo izminatiov period (Cezaria Evora, Dejvid Brn, Suzana Baka,
Peti Smit, „Madredeu{“, Melingo, “Gotan Proxekt”, „ Masiv Atak”, „Merkjuri Rev”, Elijades O~oa, Mariza, Viuks Farka Ture...), ta na istata bidat dopi{ani i godina{nite u~esnici kako brazilskiot gitarist Jamandu Kosta, „Terakaft” i Amadu i Marijam od Mali, Korzikancite „ A Fileta”, Galicijkata Mercedes Peon... jasno e deka stanuva zbor za dlaboko osmislen proekt na Oliver Belopeta i Kostadin [urbanovski, kako produkciska ku}a „Skopje xez festival”, {to zaslu`uva dlaboka po~it. Vsu{nost, iako zad nego, kako {to i samite naveduvaat, mo`e da se prepoznae potrebata za „pro~istuvawe” na programata na etabliraniot „Skopski xez festival” od pretstavnicite na t.n svetska muzika {to vo eden period be{e ~ista realnost, mnogu pobitno e toa {to „Of-fest” se prestori vo slu~uvawe koe otkriva zatskrieni ritmi~ki horizonti i kade {to nie, uslovno malite, sme ramnopravni, duri i superiorni vo iscrtuvaweto na globalnata planetarna zvu~na slika. No, da se navratime na muzi~kata ponuda koja ovojpat, od 2 do 7 juni, se obistini vo Salonot na Makedonskata opera i balet kako dale~no eho na na{ata pred i postizborna surova realnost. ЕМОТИВНО ОТВОРАЊЕ Po~etokot na „Of-fest 2011” be{e storen so koncertnite nastapi na korzikanskiot a-kapela sostav „A Fileta” (~itaj: paprat) i brazilskiot virtuoz na gitara Jamandu Kosta. Dva kompletno razli~ni sentimenti ~ii dopirni to~ki mo`at da bidat edinstveno virtuoznosta i neskrienata strast kon izvedbata. Od tamu “A Fileta”, sostavot koj e formiran u{te vo 1978 godina od Mi{el Frasati i niz koj pominale nekolku generacii i koj denes se smeta za najdobriot pretstavnik na polifoniskoto peewe vo svetot, od prviot mig do samiot kraj na nivniot edno~asoven performans, ne ostavi nikakov prostor za somne`. Tie so nevidena lesnotija se dvi`ea niz probraniot repertoar od crkovni pesni doka`uvaj}i deka ~ovekoviot glas tretiran kako mo}en instrument mo`e da bide vistinski gospodar vrz zvu~nata slika prepolna vokalni vratolomii, dramatika i ~uvstvenost {to im prilegaat na vistinskite tvorci. Nasproti vakviot strog i do perfekcija doveden performans
Mercedes Peon
koj edinstveno mo`e da se sporeduva so onoj na „Ensemble Tirana” (koi lani ponudija mnogu polesna i pokomunikativna programa), Brazilecot Jamandu Kosta od migot koga so svojata 7-`i~ana gitara se pojavi na scena trgna frontalno. Po samo nekolku otsvireni akordi, toj jasno stavi do znaewe deka e vistinski monstrum od instrumentalist. Eden od retkite ne samo na pulsira~kata scena vo svojata zemja, ami i na globalen plan. Virtuoz so sopstven stil na izvedba i tvorec koj so nevidena lesnotija znae da ja vozi publikata od xezot, preku tradicionalnata bosa-nova, flamenkoto, bluzot...Kaj nego se e prirodno i spontano. Jamandu i gitarata se edno telo. Edna du{a. Vistinski vol{ebnik koj `ivee na i za scenata. Eden od onie {to vo svoite tri decenii `ivot potpi{al eden kup izdanija i od kogo doprva se o~ekuva vistinskata eksplozija. РИТАМОТ НА МАЛИ РИТАМОТ НА АФРИКА
slu~uvawe, prvi na scenata se iska~ija „Terakaft”. Lila Ag Ablil ili Diara, Anu Ag Ahmed i Abdlah Ag Ahmed se trojca instrumentalisti i peja~i, frakcija na mnogu popoznatite „Tinariwen” , koi ispora~uvaj}i avtenti~en pustinski rok, ve povikuvaat na beskrajno imaginarno pate{estvie po pustinata. Zvukot {to go sozdavaat se potpira na dve gitari ednata ja vozi melodiskata linija, a drugata go odr`uva ritamot, za da kone~niot udar bide zadaden so pumpa~kiot bas i perkusivnite vratolomii na Matijas Vagenez. Vo nivnata ponuda navidum ima dosta repetitivni elementi, no koga ~ovek samo za malku }e ja odduva „pra{inata” otkriva trepetliva oaza od ritmi koi iznuduvaat transi~no raspolo`enie. Zgora na toa, ako se ima na um deka nivniot {totuku objaven album „Aratan n Azawad” nudi i sliki od sekojdnevieto na obi~niot Tuareg, negovite stradawa i isku{enija, toga{ onaka predadeni na muzikata vi ostanuva samo da se „stopite so karavanot”. So „Terakaft”. I, ako na toj na~in ste ja po~uvstvuvale `estinata, toga{ predavstvoto vi e zagarantirano koga na scena se pojavuvaat Amadu i Marijam, so svojata sedum~lena (internacionalna) ekipa. Slepata dvojka od Bamako, koja zad sebe ima trideceniska kariera, denes e eden od najpoznatite afrikanski muzi~ki brendovi i artisti koi visoko kotiraat na svetskata scena. No, ona {to e najbitno vo nivniot slu~aj e toa {to Amadu Bagajoko (gitara i vokal) i Mariam Dumbija (vokal), nasproti uspehot so singlot „Mon amour, ma Cherie” vo 1998, posebno albumot „Dimanche a Bamako” produciran od Manu Чao sedum godini, ta sorabotkata so Dejmon Albarn („Blur” , „Gorillaz”), Tiken Xah, Kejzaja Xouns i drugi na platinestiot „Welcome to Mali” vo 2008 godina..., vo nieden moment ne ja predadoa sopstvenata avtenti~nost i potrebata da bidat neraskinlivo vrzani so sopstvenite muzi~ki korewa. Ete, taka be{e i vo Salonot na MOB. Pred vas bend {to ja `ivee muzikata i okolu vas prepolno gledali{te {to se kr{i sledej}i go ritamot na Mali, na Afrika. I, taka skoro celi dva ~asa. Regularen polnokrven koncert i bis kakov {to retko sme gledale, no koj e verojatno praktika za Amadu i Marijam. Sekoja ~est.
Vo vrelinata na peto~nata no}, vtora od aktuelnoto festivalsko
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
51
ОД ГАЛИЦИЈА И ОД МАКЕДОНИЈА СО ЉУБОВ Zvu~no obojuvaj}i go sabotniot predizboren molk, tretata ve~er na jubilejniot „Of-fest” be{e ne samo veli~enstveno patuvawe do sopstvenoto jas - nie, tuku i nadgradba na produktite na narodniot genij i po`eluvan obid da se iznajdat ni{kite {to ne povrzuvale, {to neraskinlivo ne povrzuvaat. I, da se ~ekori smelo kon idninata so spoznanieto ~ija mudrost e napojuvana od izvorot. Ete, samo taka i nikako poinaku mo`e da bidat tolkuvani performansite na [pankata Mercedes Peon i na{ite „Baklava”. Peon, virtuoz na gajdi, klarinet i perkusii, vokalistka so specifi~na boja na glasot i nevidena energija, pred ovde{nite qubopitnici ja rasposla sopstvenata qubov kon tradicijata na rodnata Galicija naedno ostavaj}i si prostor da ja stori fuzijata so mo`nostite na moderniot izraz. Sama na scena, so imix koj neminovno iziskuva osobeno vnimanie (skoro bri~ena glava i silen vizuelen feministi~ki stav), opkru`ena so instrumentite i elektronskite pomagala, taa na momenti nalikuva{e na `ena-oktopod za da potem ne po~esti so sopstvenata kr{livost i potrebata za obi~na, ~ove~ka qubov. Za `al taa ne govori nitu eden jazik sem onoj na mati~nata sredina (galiciski, {panski), no nejziniot povik za komunikacija ne ostana bez odgovor. Duri vo eden moment, nej-
zinata poetika prozvu~e i na makedonski (prepev Lina Danova) ~isto kolku da gi izedna~ime branovite dol`ini. Ednostavno, ova be{e koncert koj ne ne smee{e da se propu{ti. Performans koj jasno stava do znaewe deka muzikata e mnogu pove}e od milozvu~nost i fon za pre`ivuvawe na zabrzanoto sekojdnevie. A, vo edna sli~na raspolo`ba se odviva{e i nastapot na na{ite „Baklava” koi, na svoeto vtoro posledovatelno pretstavuvawe na „Of-fest”, se re{ija da ja promoviraat svojata nova studijska objava, albumot „Me Mankas Mucho”. Edno neverojatno hrabro, osobeno za na{i priliki, izdanie koe ja apostrofira nitkata {to gi povrzuva i upatuva edna na druga makedonskata, vsu{nost balkanskata so muzikata na Sefardite, {panskite Evrei ~ija kultura do`ivuva procut vo peridot pome|u 10 i 14 vek, po {to tie bile proterani od svojata tatkovina vo naletot na verska i etni~ka netrpelivost. Pritoa Elena Hristova i Dejan Sibinovski Sibo, so vakviot koncept vo koj se isprepletuvaat muzikite i jazicite na koi se pee, is~ekoruvaat nekolku ~ekori napred vo odnos na ona {to vo 2003 godina go za~na bugarskata re`iserka Adela Peeva snimaj}i go filmot „Чija e ovaa pesna” vo koj site si gi poka`avme rogovite. Tie mnogu re~ovito go potenciraat ona {to obedinuva, {to ne naso~uva edni na drugi, {to ni go isbistruva pogledot i ni veli da go poimame prostorot, svetot vo negovata celovitost.
“Baklava”
52
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
Od tamu, pridru`uvani od ekipata so koja go snimija materijalot, „Baklava” svojot performans go zapo~naa mnogu vnimatelno. Duri boja`livo. Arno ama, kako {to se redee pesnite („El amor kon un estranyo” , “Tentasion”, „Ocho candelas”, „Los bilbilikos”, „Dulse” ili “Ah, minav gora”...) tenzijata poleka popu{ta{e za da vo eden moment, ne se slu~i vistinska erupcija ( „Oro” ili „Koga }e odi{ mome za voda”). Pritoa, Hristova so vokalna ume{nost {to prilega na golema narodna pevica i so gracioznite, nenaglaseno senzualni tancovi dvi`ewa (na povr{ina izbi iskustvoto {to taa za ova kratko vreme nastapuvaj}i na brojnite svetski festivali go stekna so istambulskiot sostav „Baba Zula”), gi dr`e{e site konci vo racete. Taa, kako riba vo voda, so izvonredna dikcija se prefrla{e od pesna do pesna peej}i na pove}e jazici (sefardski, turski, gr~ki, makedonski ...) i uspevaj}i pod ko`a da ni ja pikne nivnata elegi~nost, ritmi~nost, nivnata univerzalna poraka. Kone~no, godine{niot „Of-fest” zavr{i vo vtornikot ve~erta so nastapite na tancuva~ko-perkusionisti~kata atrakcija „Noreum ma~i” od Ju`na Koreja (koja patem izveduva muzika imenuvana kako „samulnori”) i na makedonskiot virtuoz na vibrafon i „botlfon” Zoran Maxirov. Ovoj na{ umetnik i nomad, raska`uva~ i misioner, samo nekolku dena po nastapot na xez festivalot vo [tip, na skopskata publika premierno i go pretstavi svojot dosega najorginalen i najintimen proekt na koj makedonskata tradicionalna muzika ja propu{ta niz sopstvenoto iskustvo -albumot „Roots on the Roof - Balcano Nuevo”. Inaku, vo presret na zatvoraweto na „Of-fest”, na zabavata posvetena na jubilejot vo klubot Menada nastapija veselite Koreanci i sekoga{ raspolo`enite za dobra muzika i vesela raspolo`ba na{ite „Qubojna”. Vo ramkite na festivalot, pak, vo sredata napladne, se obistini i promocijata na zaedni~kiot proekt na Elena Hristova i Goran Trajkovski nasloven kako „Bioskopija”. Sosema dovolno za vreme vo koe duhovnata nadgradba zaglibi vo predizbornata pomija, a namesto podatlivi koncertni prostori so uslovi za normalno koncertno `iveewe se ispravaat spomeni~ni i drugi obele`ja. Odime natamu!
ФИЛМ
1961 Влатко Галевски
NEKAKO SÈ po~esti se razo~aruvawata od svetskata filmska ponuda. Ne retko sum vo seriozna dilema dali voop{to da pi{uvam recenzija za film. Osobeno za t.n. repertoarski filmovi. Osobeno za filmovite koi se na doma{niot repertoar. Neinventivnost, sivilo, rimejci, infantilni scenarija i tehni~ki marifetluci. Si go vra}am sopstveniot film, se obiduvam da dofatam nekoi poinakvi vremiwa, vremiwa na poinakov odnos kon filmot i od strana na avtorite i od strana na gleda~ite. Se prise}avam, ne so nostalgija, tuku so radost koga vo kino se ode{e so namera a ne od nemajkade. Prelistuvaj}i gi klu~nite filmski naslovi, godini i decenii nanazad, zastanav na 1961 godina. V~udoviduva~ka filmska godina ne{to kako onaa 1979 koga vo vakva sli~na situacija na kopawe po filmskata istorija, samo spomnuvaweto na naslovite be{e dovolno da prorabotat nekoi ~udni ~uvstva na pietet kon “Divata orda”, “Polno}niot kauboj”, “Goli vo sedlo”, “Bu~ Kasidi i Sandens Kid”... Staro-novoto otkritie e 1961 godina. To~no pred 50 godini. “Prikazna od zapadnata strana”. Do den denes filmreper za filmski mjuzikl, urbanata verzija na Romeo i Julija so Natali Vud i Ri~ard Bejmer. Vistinska riznica na melodii koi denes imaat status na evergrini: “Marija”, “Ve~erva”, “Amerika”, “Mesto za nas”… Model na filmsko scenario koe dlaboko zadira vo porite na politi~koto, netolerancijata i rasizmot a sepak ve{to koketira
so politi~ka korektnost. Ne slu~ajno go nosi predznakot-kulten film. “Pojadok kaj Tifanievi”. Odri Hepbern i Xorx Pepard vo nivnite najdobri izdanija. Re`iserot Blejk Edvards vo vrvna forma. Filmot i pokraj prvi~nite skepsi na kritikata nabrgu stana eden od najtipi~nite ikonografski sliki na Wujork. Publikata go zasaka ovoj isklu~itelno {armanten film i negovite yvezdi, vklu~uvaj}i go i simpati~niot Miki Runi. Film so isklu~itelno pozitivna atmosfera, romanti~en i zabaven, film so vkus na toplo ~okolado. Pesnata “Mese~eva reka” pak, na Henri Mancini ostana kako nerazdelen brend na filmot. “Topovite na Navarona”. Vistinska akterska elita na toga{niot ame rikanskiot film: Gregori Pek,
Dejvid Niven, Entoni Kvin, Stenli Bejker, Ri~ard Atemborou. Tipi~no ma{ki film, koj vleze vo samiot vrv na listata filmovi koi tretiraa temi od Vtorata Svetska vojna. @anrovski ~ist, ~ove~ki i mnogu umno gi odbegnuva site romanti~arski zamki i heroisti~ni trivijalnosti. Filmot se temeli na vistinski nastan i tokmu toj podnaslov e odli~no odraboten vo ime na avtenti~nosta i verodostojnosta. “Nevini lu|e”. Vistinsko remek delo na re`isrot Xek Klejton so nesporedlivata i harizmati~na Debora Ker. Retko koj film go zaslu`il epitetot-veren na originalot, a originalot e istoimeniot roman na Henri Xejms. Samo ~istite klasici uspevaat da komuniciraat so publikata vo horor `anrot bez da se prolee i kapka krv ili da predizvikaat ~uvstvo na odvratnost. Kako nekoj modificiran i nekomformisti~en Hi~kok. I na krajot... “Preku temnoto staklo”. Ingmar Bergman uspeva da fascinira so sekoj svoj film, a ova e eden od onie koi dlaboko poniraat vo skrienite sferi na ~ovekovata psiha. Te{ko deka nekoj bi mo`el da iè konkurira na ovaa drama u{te mnogu dolgo. Od 1957 do 1963 god. Bergman snimi duri sedum filmovi. Od ovoj period se i “Divite jagodi” i “Ti{ina”, no, “Preku temnoto staklo” iako tipi~no bergmanovski avtocitaten, sepak, vo mnogu ne{ta e porazli~en. Melanholijata, izolacijata i ~itaweto na du{ata nikade dotoga{ ne na{le posoodvetna po~va za da go poka`at rasko{ot na kontemplativnoto i duhovnoto. Hariet Anderson, Gjunar Bjornstad i Maks von Sidov se pobedni~kiot tim vo mnogu bergmanovi filmovi. 1961 godina za onie koi se daleku podocna rodeni, nemo`e da bide filmska godina za pametewe, no mo`e da bide godina koja{to treba da se odgleda.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
53
НЕОБИЧНО ИСТРАЖУВАЊЕ
Звуци на дивината Членовите на друштвото Wildlife Sound Recording Society (WSRS) од Велика Британија, успеаја да снимаат 140 различни видови на птици, некои од нив најнови и непознати за нив oд Силвана Жежова
SNIMAWETO NA zvuci vo priroda e u{te edna popularna pasija na Angli~anite koi se poznati i po qubovta kon nabquduvaweto na pticite, nivniot popularen birdwatching. Neodamna vo Makedonija prestojuva{e grupa od Velika Britanija koi snimaa vo centralniot i jugozapadniot del na Makedonija. Snimaweto zapo~na vo okolinata na Kavadarci, dol` Povardarieto od Veles do Demir Kapija kade {to uspeaja da pronajdat i da snimaat pedesetina
54
vidovi na ptici. Go posetija Monospitovsko blato vo blizina na Strumica, a i Dojransko ezero kade bea vo potraga po zvuci od vodni ptici. Prestojuvaa i nekolku dena na Pelister i Gali~ica, a na Prespansko ezero snimaa i zvuci od `abi i liljaci. Grupata koja prestojuva{e vo Makedonija e del od Wildlife Sound Recording Society (WSRS), dru{tvo na entuzijasti so razli~ni interesi i pri~ini za snimawe na pti~ji zvuci,
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
no pred se za da ja zgolemat on-lajn bibliotekata (www.wildlife-sound.org) so snimki na pti~ji zvuci ili prirodni zvuci. Nivnite glavni celi se da se potikne zainteresiranosta za snimawe na zvuci od `ivotinskiot svet, da se ponudat mo`nosti za tehni~ko podobruvawe i nau~ni studii i da se ceni i razbere jazikot na `ivotnite. Zvucite koi gi snimaat gi ~uvaat vo delot za `ivotinskiot svet, Britanska biblioteka za skladirawe na zvuci, porano poz-
nata kako Nacionalna arhiva na zvuci. Mnogu snimki napraveni od niv se upotrebeni kako referenca ili pak za nau~ni celi. Robert Malpas i Ian Kristofer Tod ne go krieja voodu{evuvaweto od prestojot ovde. Bea iznenadeni od sostojbata na na{ata priroda, odnosno od faktot deka iako premalku ili re~isi ni{to ne pravime za za~uvuvawe na prirodata, sepak imame prekrasno za~uvana priroda bez ~ove~ko vlijanie, bogata so razli~ni vidovi ptici, vleka~i, insekti. Za kratko vreme uspeaja da snimaat 140 razli~ni vidovi {to e mnogu uspe{no i za lu|e koi go propatuvale re~isi celiot svet vo potraga po egzoti~ni zvuci i snimki. Idejata da dojdat vo Makedonija poteknala od edna sredba so na{iot umetnik Elpida Haxi-Vasileva koja `ivee i raboti vo Anglija. „Makedonija ima raznoviden `ivotinski i rastitelen svet, a i zemjata e mnogu ubava. Edna od glavnite pri~ini zo{to dojdovme e mo`nosta da najdeme tivki mesta, bidej}i na-
selenosta e relativno retka. Bu~avata i vrevata se glaven problem za snimaweto na zvuci od prirodata. Vo Velika Britanija bu~ava sozdavaat avionite, avtopatite kako i lu|eto. I Makedonija ne e totalno oslobodna od ova vlijanie. Snimavme mnogu zvuci od ptici vo Makedonija, nekoi od niv najnovi i nepoznati za nas, “ veli za „Forum” Ian Kristofer Tod koj e penzioner, a snimaweto zvuci od priroda e negova pasija. Samoto snimawe se izvr{uva so moderni digitalni snima~i i isklu~itelno ~uvstvitelni mikrofoni.
Zaradi toa e potrebno da se pronajdat i izberat tivki tereni na koi ima minimalno prisustvo na nesakani zvuci. Najte{kiot del od podgotovkite e da se lociraat takvite tereni. „Zvucite gi snimame na drajveri! Ili za~uvani na DVD. Чlenovite na na{eto dru{tvo patuvaat niz celiot svet za da soberat najraznovidni zvuci. Ian se vrati so 12 gigabajti na zvu~ni fajlovi snimeni so 24 bita/48 kiloherci ({to ima pove}e informacii od kvalitetno emituvawe i se podobri od kvalitetot na edno ce-de).Ovie zvuci mo`e
Заштита на птиците мршојадци во Македонија Здружението Фонд за дива флора и фауна од Кавадарци повеќе од десет години актив! но работи на зачувување на птиците мршојадци во Маке! донија. Како дел од акциониот план за зачувување на мршојадците на Балканот е финансиски поддржан од VCF (Vulture Conservation Founda! tion).Мршојадците се извон! редно значајни птици за природата и целиот еко!си! стем. Со нивното дејствување врз мртвите животни многу ефикасно се спречува шире! њето на евентуални болести и зарази, па затоа нивното зачу! вување е од голема важност. За таа цел се одржуват повеќе хранилишта за мршојадци ло! цирани во централниот и јуж! ниот дел од државата каде што се поголемите колонии на бе! логлави мршојадци. Многу често овие видови на птици се жртви на несакани труења, така што половина од попула! цијата на белоглави мршојадци е неповратно загубена.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
55
da bidat uredeni ili promeneti dodeka istra`uva~ite mo`e da gi iskoristat za nau~ni celi. Toa se solidni digitalni snimki,” veli Robert Malpas za Forum. Vodi~ na nivnoto patuvawe vo Makedonija be{e Emanuel Lisi~anec, od Fondot za diva flora i fauna. So niv pomina {esnaeset dena i gi odnese na pove}e mesta koi gi zadovoluvaa nivnite kriteriumi za tivok teren. “Najpogodno za snimawe e koga bu~avata e najtivka, a zvucite na pticite najglasni. Naj~esto od prikve~er do zori. Zatoa {to pogolemiot del od pticite se poaktivni rano nasabajle i docna prikve~er, moravme da stigneme na prethodno odbranata destinacija pred izgrejsonce, {to zna~i okolu tri ~asot po polno}. Posle nekolku~asovno snimawe na edna lokacija se selevme na druga i taka vo tekot na celiot den. Snimija nekolku vidovi na ptici koi se karakteristi~ni za Mediteranskoto klimatsko podra~je i koi gi nema na sever. Na Pelister bea voodu{eveni od toa {to uspeaja da snimaat glas na orevokr{a~ka za koja ne se nadevaa deka voop{to ja ima vo Makedonija, a isto taka uspeaja da snimaat
Активности за поттикнување на снимањето звуци Друштвото Wildlife Sound Recording Society е формирано во 1968 година и брои околу 300 членови од Велика Британија, Европа, Ав% стралија, Америка, Канада, Индија, Тајван и Уругвај. Членовите се сретнуваат двапати годишно да разговараат за проектите, но исто така и одржуваат работилници во рамките на кои се нуди помош во употребата на опремата и техниката со помош на која се прави и анализа на звуците од природата. За поттикнување на активно% стите на снимањето звуците од птиците, на годишно ниво се одр% жуваат по два натпревари. Едниот е за кратки документарни фил% мови, кои се однесуваат на звуците од животинскиот свет, додека другиот натпревар покрива индивидуални животни, видови, средби и живот. Документарните филмови се прикажуваат на AGM а исто% така се објавени во „Саунд магазин“ Во списанието WIildlife Sound се издаваат и цедеа, излегува двапати годишно и во него се објаву% ваат статии од членовите кои обично пишуваат за нивните искуства за време на снимањата во природата од сите страни на све% тот. Членовите на WSRS учат за тоа каде треба да патуваат, каква опрема да користат, што да прават со снимените звуци и кои ра% боти да ги избегнат. Многу од нив се и професионални сниматели, и работат за Би%Би%Си и други компании за филмска продукција.
i glas od ris {to e navistina golem uspeh i retkost, osven vo Zoolo{kite gradini,” izjavi Lisi~anec za „Forum”. Zainteresiranosta na strancite za snimawe na zvuci od prirodata kaj nas retko se slu~uva, onie koi ja posetuvaat zemjata se voodu{eveni od
ubavinite, no zabele{kite glavno se odnesuvaat na strategijata za za~uvuvawe na prirodata i infrakstrukturata na turisti~kite mesta. Site, u`ivaat vo ubavinite na prirodata, i na krajot }e zaklu~at dela golem del od nea, ve}e i ne e tolku div!
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
57
ВОДИЧ
9 – 15 јуни
19 " 23 јуни
Недела на Шпански филм
Работилница за Видео активизам
Кинотека на Македонија Vo Kinotekata na Makedonija, vo periodot od 9 – 15 juni }e bidat prika`ani nekolku isklu~itelno kvalitetni filmovi od {panskoto govorno podra~je. Na 9 juni, so po~etok od 20 ~asot }e bide prika`an filmot „Teza”, vo re`ija na Alehandro Amenabar. Sledniot den, na 10 juni, }e bide prika`an filmot „Cvetovi od drug svet” vo re`ija na Isijar Bojain. Na 11 juni, }e mo`e da go poglednete filmot „Snimawe” vo re`ija na Hulio Medem. 12 juni e rezerviran za filmot „Zemja” na Hulio Medem, a 13 juni za filmot „Son~evi ponedelnici” na re`iserot Fernando Leon de Aranoa. Poslednite dva dena se rezervirani za filmovite „Tainstveniot svet na zborovite” od Isabel Koikset i „Od drugata strana na krevetot” na Emilio Martinez Lazaro.
14 јуни
„Бесови“ – театарска претстава МНТ Na redovniot repertoar na Makedonskiot nacionalen teatar, na 14 juni e pretstavata „Besovi” spored romanot na Dostoevski, a vo dramatizacija na Alber Kami. Ovaa pretstava, ja ima{e premierata neodamna i po~na da gi sobira pozitivnite kritiki od publikata. Pretstavata govori za osamenosta, nevozmo`nosta vo dene{noto postoewe. Re`iser na pretstavata e Zlatko Slavenski, a igraat: \or|i Jolevsku, Kiril Ristovski i Aleksandar Xurovski, Vlado Jovanovski, Katina Ivanova, Bor~e Na~ev, Slavi{a Kaevski, Sa{ka Dimitrovska, Aleksandar Miki}, Dragana Kostadinovska, Arna [ijak i Vladimir Endrovski, kako i dvajca studenti na ~etvrta godina na FDU - Miroslav Petkovi} i Nenad Mitevski.
58
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
Куршумли Ан
Vo ramkite na filmskiot festival „Makedoks” vo periodot od 19-23 vo Kur{umli an” }e se odr`i rabotilnica za Video aktivizam. Organizatorite za ovoj nastan velat: „Vo vreme koga so mediumite vladeat vladite i golemite korporacii, a so informaciite sekoj koj ima pristap do Internet, sekoj mo`e (i treba) da bide medium. Mediumite ne treba samo pasivno da se konsumiraat, tuku i aktivno da se sozdavaat. Tokmu zatoa re{ivme i ovaa godina MakeDoks podlaboko da zavleze vo videoaktivisti~kata prikazna i vo sorabotka so Oliver Serti} od „Restart” (www.restarted.hr) da odr`ime rabotilnica so naslov „Ne gi mrazi mediumite, stani medium”. Petdnevnata rabotilnica }e gi opfati osnovite na videoaktivizmot. Vo ladovinata na Kur{umli An }e se ve`baat i tehniki na snimawe, intervjuirawe, kadrirawe, montirawe... Ve{to odbranite vizuelni primeri }e poslu`at kako inspiracija dodeka timski i oddelno se osmisluva filmskata prikazna. Zvuk, istra`uvawe, podgotovki za snimawe...bez toa ne se trgnuva na pat! ]e sledi celodnevno snimawe, pa monta`a, finalizirawe na snimenite videa i nivno prika`uvawe.
16 и 17 јуни
17 јуни
„Шехерезада“ – балет
„The masters of rock and holesteroll“ – концерт
МОБ Na 16 i 17 juni so po~etok od 20 ~asot }e bide izvedena baletskata pretstava „[eherezada”. Dirigent na ovaa izvedba e gostinot od Italija Alesandro Dagostini. Koregorafijata e na Mihail Krapivin od Rusija, po prvi~na postanovka na Mihail Fokin. Muzikata e na N. R. Korsakov. Vo glavnite rolji }e nastapat Ivana Kocevska, Konstantin Axamov od Rusija, Goran Bo`inov i Kiro Pavlov, kako i celiot baletski ansambl na makedonskiot balet. 11 јуни
„Калевала“ – концерт Кафе „Тренд“
Ла Кања
Vo klubot „La kawa” vo Starata skopska ~ar{ija na 17 juni }e se odr`i zabava psovetena na ubavata rok muzika na koj }e nastapat „The Works” od Amsterdam, „Hosenfefer” od Kosovska Mitrovica, „Kulturno Umetni~ki rabotnici” od Makedonija i „Totalno opu{tawe”. Za ovaa odli~na zabava, kako {to ja najavuvaat organizatorite, vlezot ~ini 150 denari.
Nesekojdnevnata muzi~ka makedonska atrakcija – grupata „Kalevala” }e odr`i koncert vo kafe „Trend” na 11 juni. Dokolku sakate da u`ivate vo muzikata od Portugalija, [panija, Island, Rusija, normalno za~ineto so zvucite od Makedonija, mo`ete da go posetite ovoj koncert. Koncertot e zaka`an so po~etok od 21 ~asot.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
59
ЖИВОТ И СТИЛ/МЕТРОПОЛИ НА ИДНИНАТА
Imaginacijata na art dizajnerite ni ja navestuva novata vizura na idnite megalopolisi. So ogled na brziot razvoj na tehnologijata, ovie koncepti voop{to ne se dale~na idnina. Digitalniot dizajn, 3D animacijata i foto{opot otvotija nesluteni mo`nosti u{te kon krajot na sedumdesettite godini od minatiot vek. No, mora da se spomnat predvesnicite na futuristikata kako onie od SF literaturata, Adams, Asimov, Lem, Klark, Dik, Herbert, potoa vlijanieto na stripovite na Den Beri (Fle{ Gordon) Frank Belami (Den Deri), Edi Pap (Lik Orient) pa se do filmskata futuristika, po~nuvaj}i od Fric Lang so Metropolis od 1927, pa serijalite na Vojni na yvezdite i Yvezdeni pateki, Odiseja 2001 i se razbira novata kino-produkcija so filmot Avatar. Futuristi~kiot dizajn e nov art pravec, no vistinski kvalitetnite trudovi seu{te se retki. Eve del od nepresu{niot izvor na idei i ume{nost na novata generacija futuristi. Indusrijalizacijata i zagaduvaweto spored ovoj avtor i vo idnina }e mu se zakanuvaat na ~ovekot
Fredi Venzel, avtorot na ovaa slika gradot na idninata go gleda so pozeleni o~i... {uma, ptici i romanti~na devojka. Naslovot e “Rajskiot grad” Ova foto-dizajn delo go pretstavuva dene{niot Wujork... no so nekoi suptilni foto-{op intervencii
60
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
Tipi~en futuristi~ki dizajn so vnimatelno instalirani objekti i preciznost vo koriteweto na svetlinata i senkite
Spored perspektivata ova najve}e potsetuva na Bankok ili Rio. ^udna svetlina go zapliskuva gradot. Ne bi se oblo`ile deka doa|a od Sonceto
Ova definitivno e London so nekolkute poznati objekti. Dodadenoto neizbe`no aludira na toa deka britanskata metropola vo idnina }e se pretvori vo globalen luna park
Slonograd, grafi~ka egzibicija so prostor i perspektiva. Otka~eno, pointilisti~ki {armantno
Pticite i bodlikava ta `ica i dodavaat intersen pottekst na prikaznata
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
61
СПОРТ/НА ЛИ
Прва кинеска кралица на Ролангарос Таткото на На Ли играше бадмингтон, и кога Ли наполни шест години ја одведе да бадмингтон терените. Но по три години кога девојчето започна да расте тренерите увидоа дека таа има предиспозиции за посилни удари и му предложија на таткото, девојчето да почне да игра тенис. Тогаш и не знаеја дека тоа ќе биде првата тенисерка од Азија што ќе освои Грен Слем. А тоа се случи 20 години подоцна во Париз Подготвува: Мирослав Николовски
NA LI SIGURNO i porano }e se zakite{e so Gren Slem titula, da ne be{e nejziniot pat kon yvezdite sopiran od razli~ni pri~ini. Po smrtta na nejziniot tatko, Na Li se pridru`i na Nacionalniot teniski tim na
62
Kina vo 1997 godina, a so Fju~ers turniri i VTA turniri zapo~na vo 1999 godina. Vo 2001 na svojata zemja i donese zlatni medali na Univerzijadata vo Peking vo poedine~na konkurencija i vo konkuren-
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
cija na dvojki. No Li se vqubi vo edno mom~e od teniskiot tim na Kina, a strogite treneri ovaa vrska ne ja odobruvaa. Li najde izlez od situacijata taka {to go napu{ti kineskiot
nacionalen tim i tenisot, pa zapi{a studii na Univerzitetot vo Huazong vo 2002 godina za sedum godini podocna da zeme diploma za novinarstvo. Vo me|uvreme Na Li se oma`i za nejzinata simpatija teniserot Jiang [an. Na Li prodol`i so tenisot po ~etiri godini pauza. Na Li ednostavno ne go podnesuva{e kolektivniot na~in na rabota vo kineskiot nacionalen tim. Eden trener za site igra~i. Taa saka{e svoj sopstven trener, i nego go dobi vo svojot soprug. Istovremeno se pridru`i na eksperimentalna sportska grupa nare-~ena „Letaj sam” vo koja dr`avata nema tolkava uloga vo „programiraweto” na sportistite na Kina. Rezultatite od samostojnosta na Na Li nabrzo zapo~naa da se voo~uvaat. Po 19 pobedi na Fju~ers turnirite, Na Li po~na da pobeduva na na VTA turniri. So pet pobedi na VTA turnirite nejzinoto ime zapo~na nagorna linija na VTA listata na najdobrite svetski teniserki. Na najgolemite ~etiri turniri, popularnite gren slemovi, svojot podem Na Li go najavi so plasmanite me|u osumte najdobri na Vimbldon vo 2006 godina, a istiot uspeh go
ostvari na Otvorenoto prvenstvo na SAD vo 2009 i povtorno vo Vimbldon minatata godina. 2011-ta definitivno e godina na Na Li. Blesokot zapo~na na Otvorenoto
prvenstvo na Avstralija koga za prv pat Li igra{e Gren Slem finale protiv Kim Klajsters. Go dobi prviot set so 6:3, no so ist rezultat gi zagubi slednite dva, go osvoi vtoro mesto i prv podium za nea na Gren slem. No na prviot nareden Gren Slem, Rolan Garos vo Pariz, Na Li kone~no go ostvari sonot. Vo finaleto ja pobedi Fran~eska Skijavone i stana ne samo prvata teni- serka od Kina {to osvoila Gren Slem, tuku i prvata teniserka na Azija so takov uspeh. Ve}e naredniot den Na Li se najde na ~etvrtoto mesto na VTA listata. Vo juni ja o~ekuva Vimbldon i tuka e {ansata za probiv me|u prvite tri teniserki. Osamostojuvaweto na Na Li od kineskiot nacionalen tim ne samo {to pridonese taa kone~no da ni`e uspesi vo `enskiot tenis, tuku i da ima kontrola na svoite finansii. Kako ~lenka na kineskiot tim duri 65 procenti od osvoenite pari~ni nagradi i pripa|aa na dr`avata. Vaka samostojna taa pla}a pome|u 8 i 12 procenti. ]e priznaete ne e za frlawe razlikata od 50 i kusur procenti so ogled na toa {to dosega Na Li zarabotila nad 6,5 milioni dolari.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
63
фото: Ивана Кузмановска
УРБАНИ ЛЕГЕНДИ
Ленин Не можеше да остане незабележан уште кога во јавноста се појави како директор на компанија за јавен автобуски превоз, можеби првиот македонски директор со долга коса и брада. Подоцна го запознавме неговото „второ лице“ ' моторџија, чија страст кон мо' торите го доведе до главните вести во светските медиуми: „Путин се сретна со Ленин“ од Васко Марковски NAJPRVIN GO zapoznavme kako direktor na edna od privatnite kompanii za javen avtobuski prevoz vo Skopje. Mo`ebi i voop{to nema{e da go zabele`ime ako ne be{e poinakov, so nevoobi~aeno ime i so imix kakov {to retko koj o~ekuva{e, vo ranite postsocijalisti~ki godini, od eden direktor na pretprijatie od sferata na javnite uslugi. Podocna, niz godinite, po~navme da go prepoznavame po negovata „vtora uloga” - strasten skopski motorxija, so prekar „Direktor”. Eden den, neodamna, ja ~uvme vesta {to go obikoli svetot: „Lenin se vide so Putin” - liderot na makedonskite motorxii „No}ni volci” i ruskiot premier Vladimir Putin zaedno gledale fudbalski natprevar vo
64
Belgrad. Ve}e vo slednite denovi, imeto na Lenin be{e lajtmotiv vo politi~kite analizi i komentari, a negovata motorxiska diplomatija be{e zemana za primer kako navidum nevozmo`noto, sepak mo`elo da stane vozmo`no i primer od koj bi mo`ele da u~at makedonskite politi~ari. Nabrgu po~naa da se javuvaat i na{ite prijateli: „Treba i Lenin da go pi{e{ vo legendite!”. I, nema{e potreba mnogu da se ubeduvame. Re~eno - storeno, }e se vidime toga{ i toga{. No, belja rabota. „Izvini brat, vo Bugarija sum, vo bolnica, imav nezgoda”, ni re~e Lenin, zamoluvaj}i sredbata da ja odlo`ime za nekoj den otkako }e zazdravi. Se slu{ame nekolku ne-
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
deli podocna. Ve}e e podobro, klu~nata koska zazdravuva. Se obiduvame povtorno da se organizirame, no povtorno ne ni uspeva: „Vo Kipar sum, od tamu }e odam vo Moskva, od Moskva doa|am vo Skopje. Koga }e dojdam, u{te prviot den sum na raspolagawe!”. Taka i be{e. Razgovorot so nego e vistinsko u`ivawe. Pred vas e li~nost so bogato `ivotno iskustvo, iako samo {to po~nal da ja sitni pettata decenija, i ~ovek golemo srce, ne{to {to }e vi stane jasno od mnogute pozdravi upateni kon nego od poznajnicite {to }e pominat blizu vas dodeka razgovarate. Zboruvame za sè - za motorxistvoto, za omilenite motori, za motorxiskite dru`ini, za „Sloboda prevoz”, za povredata
поддржано од
{to neodamna mu se slu~i. Svesni deka prostorot za pi{uvawe nema da ni bide dovolen, se obiduvame da sumirame. Qubovta kon motorite ja ~uvstvuval u{te od dete i dolgo pekal po svojot prv motor. Go kupil koga ve}e bil samiot dovolno golem za da go zaraboti, 250 kubni santimetri - motor {to }e go odvede na prvite dru`ewa so motorxiite, po sosednite zemji, koga - tolku bila silata - se obiduval da gi stigne sna`nite ma{ini. Koga ja dobil ponudata da stane menaxer na „Sloboda”, kako diplomiran geometar, rabotel vo edno od skopskite javni pretprijatija. Ve}e mo`el da si dozvoli pogolem motor, Honda Valkiri, re~isi {est pati pomo}en od prviot. Go ima ve}e 11 godini. So nego pominal 100.000 kilometri, pat kolku
dva i pol pati da ja obikoli zemjata po ekvatorot. Najgolemiot podvig {to go napravil do denes bilo odeweto so motor do Porto - od Skopje do Atlantikot i nazad, 9.800 kilometri. Sledni predizvici? Vladivostok, na krajniot Istok i Nort Kap, na krajniot Sever na Evropa, vo Norve{ka. No, kako {to veli: „se’ si bara dolg proces na organizacija, zdravje!”. Dotoga{ }e go ima i noviot motor, BMV, za vozewe po nezgoden teren. Slu{aj}i za „No}nite volci” sfa}ate deka motorxiskata diplomatija navistina mo`e da napravi ~uda. Ispa|ate sme{ni pred sebesi ako motorxiskite klubovi na slepo ste gi zemale za ne{to neseriozno, za dru`ini na lu|e {to samo se vozikaat niz gradot. Sfa}ate deka zad predrasudite stoi ne{to konstruk-
tivno - streme` za promovirawe na ~ove~kite vrednosti, istorijata, tradicijata i nacionalniot identitet i sozdavawe bratstvo na lu|e vodeni od edno na~elo: lojalnost, ~est i po~ituvawe. „Zatoa nema ni{to ~udno vo mojata sredba so Putin. Makedonskiot klub e po~ituvan klub vo golemoto bratstvo na ‘No}nite volci’, zdru`eno okolu mati~niot klub od Moskva, ~ij prijatel e Putin. ]e bideme sre}ni ako preku na{ite obidi ì doneseme barem eden promil korist na Makedonija”, ni re~e Lenin. Razgovorot od vreme na vreme go prekinuva rington kakov {to mu prilega: turirawe na motor so golema kubika`a. Posledni proverki na „No}nite volci” za 7. Moto festival vo Skopje. Utre i zadutre ve ~ekaat tamu.
forum.mk | 10 јуни 2011 | ФОРУМ
65
ФИНЕСА
Остров на слободата од Тони Димков patuvaweto vo samiot sebe. Ne znam kolku avtorite na proektite koi ja pretstavuvaat Republika Makedonija na 54-toto Venecisko bienale ja imale v predvid mo`nosta za gubewe vo lavirintite na Venecija, no nivnite dela, sekoe na svoj na~in, ja dopiraat tokmu ovaa tematika. Kolektivot „Zero” so svoeto „Dosie: [leper” vo Venecija gi pretstavi svoite iskustva od dolgotrajnata tranzicija na makedonskoto op{testvo. Premnogu
фото: К. Г.
PONEKOGA[ SE ^UDNI tie ekstremni sostojbi na duhot i teloto. Koga si zatvoren od site strani da go spoznae{ ~uvstvoto na slobodata, koga si daleku da ja sfati{ mo}ta na dopirot, koga si najumoren da go po~uvstvuva{ najgolemoto zadovolstvo od zavr{enata rabota, tokmu vo momentite koga si izguben vo fizi~kiot prostor da uspee{ da se pronajde{ sebesi. Takvite soznanija ~esto nè vodele vo situacija svesno da sakame da se izgubime vo nepoznati prostranstva. Neodamna, za prv pat, takva mo`nost imav vo eden od najubavite gradovi vo svetot - Venecija. Povod za patuvaweto be{e otvoraweto na makedonskiot paviljon vo ramkite na 54-toto Umetni~ko bienale. Pokraj Filmskiot festival i Karnevalot, Bienaleto e me|u najzna~ajnite kulturni slu~uvawa vo gradot, no i vo Evropa. Za gradot ne znaev mnogu raboti, ili poto~no, gi znaev preku kadrite i scenite na mnogubrojnite filmovi snimeni na ostrovot. Ostrov! Ne znaev duri ni deka Venecija e kopno koe od site strani e opkru`eno so voda. Toj fakt ja namali mo`nosta za celosno gubewe vo prostorot, bidej}i na koja strana i da trgne{ sekoga{ }e stigne{ do moreto. Duri i pomisliv deka e nevozmo`no da se izgubi{ zatoa {to sekoga{ }e mo`e{ da pronajde{ pat koj }e te odnese do bregot. Toa navistina be{e taka sè do momentot koga vistinski se soo~iv so tesnite sokaci i uli~ki koi se prepletuvaat kako vo lavirint. Vtoroto nivo na zaplet se brojnite kanali koi sozdavaat sopstven voden lavirint. Mostovite koi vodat preku kanalite se samo dopolnitelna mo`nost od edna da vleze{ vo druga mre`a na lavirintot, no ne i mo`nost da izleze{ od nego. Toga{ se javuva onoj moment na bespomo{nost, koga ~ovek pomisluva deka ne e mo`no da go pronajde re{enieto na odreden problem. Vo su{tina, toga{ zapo~nuva
66
dolgiot pat kon „vistinskite vrednosti” kako dr`ava ne dovede vo situacija, re~isi da se ~uvstvuvame kako „izgubeni vo tranzicijata”. Takvata sostojba na novokomponiranite eliti im ovozmo`i da se steknat so golemo bogatstvo. Od druga strana, na „izgubenoto mnozinstvo” mu ostana utehata deka se bori za novi vrednosti, no negovoto saldo sè pove}e se stremi, kako {to i eden od ~lenovite na Kolektivot vo edna prilika cini~no izjavi, kon - zero (nula). Vtoriot proekt ima naslov koj pove}e asocira na samopronao|awe vo lavirintite na sopstvenata du{a. Avtorot @arko Ba{eski so svojot „Preskok”, zasnovan na ideite na germanskiot filozof Ni~e, otkriva tri mo`nosti za nadminuvawe na samiot sebesi. Vo forma na superrealisti~ni skulpturi na ~ovek pretstaven so dimenzii koi se pogolemi od voobi~aenite, Ba{eski postavi tri situacii - ~ovek koj samiot sebe se nosi, ~ovek koj sa-
ФОРУМ | 10 јуни 2011 | forum.mk
miot sebe se preskoknuva i ~ovek koj samiot sebe se nadvisnuva - kako ve~no nastojuvawe da se nadmine sebesi. Koga ~ovek }e se izgubi vo prostorot se pojavuvaat momenti koi go pritiskaat {to pobrzo da go pronajde re{enieto na problemot, odnosno da otkrie pat koj }e go iznese od lavirintot. Neo~ekuvano, vo momentite koga avtorot na ovie redovi }e se izgube{e niz tesnite uli~ki na Venecija, se pojavuva{e sosema sprotivno ~uvstvo. Ne samo {to ne sakav da pronajdam izlez od mre`ata formirana so vodeni kanali, mostovi i prekrasni zdanija koi se izgradeni vo razli~ni arhitektonski stilovi, tuku posakav u{te pove}e da se izgubam, i vo prostorot i vo vremeto. Toa e ubavinata koja ja otkriv vo Venecija - kolku pove}e si izguben, tolku posilno ja ~uvstvuva{ slobodata na izborot, i na `ivotot. Verojatno zatoa ostrovot koj od site strani e zaroben so voda e sovr{eno re{enie za otkrivawe na ~ovekovata sloboda. I toa vo sekoj mo`en aspekt na tolkuvaweto na slobodata. Od slobodata da mo`e{ da talka{ niz likovnite paviljoni na dr`avite od svetot i da ja otkriva{ i tolkuva{ umetnosta na modernoto vreme; slobodata da mo`e{ da se vklu~i{ vo razgovor koj se vodi na pove}e razli~ni jazici na edna ista masa; slobodata da mo`e{ da im se nasmevne{ na lu|eto koi doa|aat od sprotivnata nasoka i da vozvra}a{ na nivnite nasmevki; slobodata da mo`e{ da se vqubi{ vo devojkata od koja sekojdnevno zema{ „take away” kafe i da u`iva{ vo scenite vo koi vqubeni dvojki so gondola plovat niz tesnite kanali na gradot; sè do slobodata da mo`e{ slobodno da se izgubi{ vo gradot koj, mnogu verojatno, }e uspee ve~no da te zarobi i da te dr`i vo zato~eni{tvo sè do momentot koga povtorno }e se vrati{ na ostrovot na slobodata - Venecija.