ГОДИНА VII | БРОЈ 297| 24.6.2011 | 50 ден.
WWW.FORUM.MK
ГОДИНА VII | БРОЈ 297| 24.6.2011 | 50 ден.
WWW.FORUM.MK
СОДРЖИНА број 297 | 24 јуни | 2011
14 ТЕГОБНА
ЕСЕН
Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova
ПОЛИТИКА 9 ИНАТЛИВА ЗЕМЈА? 11 ЗА БАЛКАНОТ НЕШТО НОВО 32 АВГАНИСТАНСКА
ЗАМКА ЗА САД
17 ОХРИДСКА КАРТА ЗА БРИСЕЛ 20 ИНТЕРВЈУ: ГОРДАНА ЈАНКУЛОВСКА, МИНИСТЕР ЗА ВНАТРЕШНИ РАБОТИ: МВР НЕ СЕ ОБИДЕ ДА ПРИКРИЕ НИШТО
42 ЃУБРЕТО
ВЕЌЕ НЕ Е ЃУБРЕ
24 КОЛКУ ` ЌЕ НЕ ЧИНИ СОБРАНИЕТО? 27 „ПЕРСОНАЛНА ОДГОВОРНОСТ“ КАКО АЛИБИ 28 РАШОМОНИЈАДА
ЕКОНОМИЈА 36 КАКО ДА СЕ ОСВОИ БЛИСКИОТ ИСТОК 40 ЌЕ ОСТАНЕ ЛИ ДРЖАВНА ЗЕМЈА ЗА ОПШТИНИТЕ? 44 НЕСТАБИЛНА БЕРЗАНСКА НЕДЕЛА 45 САМО ИНОВАЦИИ ЌЕ ЈА СПАСАТ ПЛАНЕТАВА КУЛТУРА 53 АЛКАТА ШТО НЕДОСТАСУВАШЕ 56 ИСТОРИЈА И БАДВАЈЗЕР 62 КАФЕНИТЕ МЕЧКИ ОД МАСАЧУСЕТС
СВЕТ
50 (САМО)УНИ
ШТУВАЊЕТО НА ...
Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski
30 МОСКВА И БЕРЛИН РЕШАВААТ ЗА ТРАНСДНЕСТРИЈА?
64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: РЕЏО ПАМПУР 66 НОСТАЛГИЈА ЗА ИДНИНАТА
Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Qup~o Jolevski Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706
ТВИТОВИ
Драмолетка
Воинот се исправи
Vo sabota }e se konstituira noviot sostav na parlamentot, i kaj da e }e zavr{i i dramoletkata okolu sostavot na noviot vladin kabinet vo stilot „ednite kako ne{to baraat, drugite kako ne{to ne davaat". No, jasno e deka, kako {to ve}e sviknavme od sorabotkata na Gruevski i Ahmeti, ne{to spektakularno ne se o~ekuva. [to ì stana jasno i na opozicijata, pa zabele`livo e otsustvoto na kombinatoriki i prebrojuvawa (samo pusti nadevawa, spored se sudej}i) i obidi da se inscenira ispora~uvawe barawa {to ne mo`at da se ispolnat. A, vo interes na site e {to pobrzo da se zavr{i ovaa pretstava, i onaka gra|anite ovie dvaeset godini tolku raboti se iznagledaa {to malku ne{ta mo`e navistina da gi rastrevo`at. Tie, sepak, proglasija pobednik na izborite za da im se podobri `ivotecot i standardot.
So mnogu nasobran svet, znamiwa, funkcioneri, novinari, urednici, seirxii i neizbe`nite lica „po zada~a", pa i direktni tv-vklu~uvawa be{e do~ekano postavuvaweto na anti~kiot „Voin na kow" na postamentot visoko, visoko na plo{tadot „Makedonija". Izmami grandioznosta na skulpturata vozdi{ki, ~uvstvo na gordost pa i po nekoja solza vo o~ite na nasobranite, za{to, raka na srce, vakva ~udesija dosega najgolemiot del od nas imame gledano samo na razglednici {to ni gi ispra}aa onie koi pred [engen uspeaja da se zdobijat so status na azilanti. I jasno e, so ili bez argumenti vo istorijata ili vo sega{niot politi~ki mig, voinot i kowot po~naa da si go `iveat svoeto sekojdnevie i da gi delat radostite i makite na onie {to ve}e slednoto utro na
Македонците се ` помалку бараат азил во Германија Kojznae zo{to, ama brojot makedonski dr`avjani koi vo maj godinava pobarale politi~ki azil vo Germanija, e drasti~no namalen, koga }e se sporedi so dvata prethodni meseca. Vo maj bile registrirani 81 azilant so makedonsko dr`avjanstvo, dodeka vo april taa brojka iznesuvala 125, a vo mart 133, a inaku od po~etokot na 2011 g. vkupno 516 dr`avjani na Makedonija barale azil po razna osnova vo Germanija. Taka Makedonija e „simnata" od germanskata lista deset dr`avi od kade najmnogu doa|aat azilantite, {to, sekako, }e se tolkuva kako podatok za falba, bidej}i poradi zgolemeniot broj azilanti od Makedonija i Srbija, po ukinuvaweto na vizniot re`im, dvete dr`avi vo nekolku navrati bea predupredeni deka odlukata za patuvawe bez vizi vo dr`avite od [engenskiot dogovor, bi mo`ela da bide preispitana, dokolku ne se namali brojot na azilantite. No, sekako, vicot ne le`i vo toa {to samo }e se primenuvaat restriktivni merki za da se spre~at gra|anite da se obidat zad granicite da si ja baraat sre}ata, tuku treba da se sozdadat uslovi da posakame da odime vo stranstvo, ama samo kako turisti.
6
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
од Серјожа Неделкоски
itanica go se~ea plo{tadot nurkaj}i se odnovo vo svoeto sekojdnevie. A toj }e si ostane, barem dodeka ne bide celosno finaliziran nekade naesen, oficijalno „Voinot na kow" dodeka site go prepoznavame kako Aleksandar Veliki Makedonski so {to sme predizvikale i drugi solzi. Ili, kako {to ni pora~a eden Evropeec, sme im brknale so prstot vo okceto na Grcite koe bilo i onaka podzami`ano od nekolkute stotici milijardi, pa }e sme morale da go demontirame. E, vo toj slu~aj, {to }e se slu~i so Gradskiot stadion vo Skopje (strav da go fati ~oveka i imeto da mu go spomene, da ne bide iskaran oti brcnuva i vo drugoto sosedsko oko) koj li }e go demontira nego? Ili, kako {to velat zlobnicit, e nego }e si go krstime „Arena na Tatkoto na Voinot na kow"?
Препелкања во СДСМ Ne e red opozicijata da bide ostavena nastrana, dodeka vlasta, pak ista, u{te edna{ si go prepredeluva kola~ot. A, tamu spored dobro upateni izvori vladee sè u{te atmosfera na razo~aruvawe od sepak nerealnite o~ekuvawa i vozdi{ki vo stilot „samo u{te malku fale{e". I, kako {to stojat ne{tata, Branko Crvenkovski ostvaruvaj}i soliden rezultat nema niet da se povle~e i normalno za ona „u{te malku" nekoj }e mora da si povle~e odgovornost. Bidej}i Bu~kovski go nema vo blizina, pa i drugi visoki lica od socijaldemokratskiot dvor, izborot za proglasuvawe de`uren vinovnik se sveduva na Radmila [ekerinska. Ama ovojpat, bidej}i, neli, stanuva zbor za poraz koj treba da se prika`e kako pobeda, povtorno od krugovite na SDSM doa|aat {epkawata deka rabotite vo partijata }e se ras~istuvaat po pra{aweto na finansiite. No, ete kaj e 3-ti juli, koga vo SDSM imaat definitivno {ansa da se po~ne da se zali~uva na vistinska opozicija koja }e se zanimava so gra|antie namesto so vnatre{nite dvorski intrigi.
Филип Втори во Автокоманда и Битола Kutriot Filip Vtori, vo debela senka na sina si, pa i spored dimenziite re~isi tripati pomal, nekoj ne se zazema za negovoto ime. Pa, i re~isi nezabele`ano mina postavuvaweto na pametnicite so negoviot lik vo skopskata naselba Avtokomanda i kaj gradskiot ~asovnik vo Bitola na plo{tadot „Magnolija", re~isi vo isto vreme koga na centralniot plo{tad vo Skopje be{e na postament staven Voinot- Aleksandar Makedonski. Za onie koi, sepak, patot nema da gi vodi do Gazi Baba ili do Bitola eve da si znaat deka staro makedonskiot kral Filip Vtori e pretstaven vo sve~ena odora ka~en na kow i sose postamentot e visok 8,5 metri (bitolskiot) i {est metri vo Avtokomanda.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
7
ะ ะ ะ ะ ะขะ ะ ะ
ะ ะตั ะพ ะฟะปะฐั ะฐั ะฐ, ะฑะตะท ะฟั ะธะดะพะฝะตั ะธั ะต ะทะฐ ะทะดั ะฐะฒั ั ะฒะตะฝะพ ะธ ะฟะตะฝะทะธั ะบะพ ะพั ะธะณั ั ั ะฒะฐั ะต ะฝะฐ ะตะดะตะฝ ะฟั ะฐั ะตะฝะธะบ ะต ะพะบะพะปั 63 ะธะปั ะฐะดะธ ะดะตะฝะฐั ะธ, ะธะปะธ 1000 ะตะฒั ะฐ ะผะตั ะตั ะฝะพ. ะ ั ะตั ั ะตะดะฐั ะตะปะพั ะฝะฐ ะฟะฐั ะปะฐะผะตะฝั ะพั ั ะตะบะพั ะผะตั ะตั ะฝะฐ ั ะฒะพะตั ะพ ะบะพะฝั ะพ ะดะพะฑะธะฒะฐ ะฟะพะฒะตั ะต ะพะด 90 ะธะปั ะฐะดะธ ะดะตะฝะฐั ะธ, ะธะปะธ ะพะบะพะปั 1 500 ะตะฒั ะฐ ะผะตั ะตั ะฝะพ. ะ ะพะปะบั ะฝะต ` ั ะธะฝะธ ะกะพะฑั ะฐะฝะธะตั ะพ? politika@forum.com.mk
ะ ะฝะฐั ะปะธะฒะฐ ะทะตะผั ะฐ? ะ ะฃ ะ ะฐะบะตะดะพะฝะธั ะฐ: ะขะตะณะพะฑะฝะฐ ะตั ะตะฝ ะ ั ั ะธะดั ะบะฐ ะบะฐั ั ะฐ ะทะฐ ะ ั ะธั ะตะป ะ ะตั ั ะพะฝะฐะปะฝะฐ ะพะดะณะพะฒะพั ะฝะพั ั ะบะฐะบะพ ะฐะปะธะฑะธ
ЕДИТОРИЈАЛ
Инатлива земја?
Марија Дивитарова TRI NOVI spomenika vo ist den (vtornikot) bea postaveni na tri razli~ni lokacii: na skopskiot centralen plo{tad, vo Bitola i vo skopska Avtokomanda. Poslednite dva na Filip Vtori, a onoj prviot, te`ok 35 toni i devet milioni evra narodni pari, na Aleksandar Veliki. Tokmu ovie spomenici se najsporni vo celiot proekt „Skopje 2014" za koj vladata veli deka }e mu dade nov lik na gradot i koj ja napravi Makedonija tema vo svetskite mediumi. Pra{awe na vkus e dali nekomu mu se dopa|a ili ne spomenikot „Voin na kow", kako {to oficijalno go narekoa nadle`nite od Op{tina Centar, no negovoto postavuvawe be{e nare~eno „makedonski prst vo okoto na Grcija" i seriozno se zakanuva da ja vlo{i me|unarodnata pozicija na Makedonija vo momenti koga Brisel pra}a poraki deka ne gi zaborava zemjite od Zapaden Balkan i koga o~ekuva konstruktivnost vo re{avawe na sporot so Grcija. Navistina e nerealno vo narednite meseci da se zatvori problemot so imeto, bez razlika dali spomenicite se postaveni ili ne, i toa pred se zaradi faktot {to na Grcija poradi dlabokata ekonomska kriza i gori pod noze. No, zo{to da se dodava argument pove}e vo ustata na Grcija i me|unarodnite kritiki da odat na smetkata na Makedonija deka e partner koj postojano provocira i gi vlo{uva dobrososedskite odnosi? Makedon-
skite vlasti vo sekoj moment mo`at odi napred po evropskiot pat, krida ka`at po |avolite site gr~ki teriumi vrz ~ija osnova Brisel go blokadi, uceni i uslovuvawa... ocenuva nejziniot evropski kapaciimame pravo da postavuvame spotet. Ednostavno, samo treba da se menici kade sakavozdr`i od gestovi me i od kogo sakaza koi so sigurnost me! I iako e opraznae deka }e i se Македонија лесно vdana, toa e emotresnat od glava i cionalna reakcija }e ja prika`at kako може да ги добие koja nema nikakva inatliva zemja koсимпатиите на своја vrska so politija, pa i ne e tolku kata, a {tetno vlizainteresirana za страна покажувајќи jae na razgovorite ~lenstvo vo EU. дека е зрела да донеza imeto koi se Razgalenata Grcija vodat pod pokroviim e dojdena preku сува тешки политички telstvo na Obediglava i na mnogu одлуки. Едноставно, netite nacii. Na zemji-~lenki na Grcija vo ovoj moUnijata, i nekoi od само треба да се возment i e sosema niv se poglasno ja држи од гестови за кои seedno dali }e go prezentiraat ideсо сигурност знае дека re{i problemot so jata deka bilatesvojot sosed i koga ralnite sporovi ne ќе и се треснат од }e gi odblokira nesmeat da vlijaat na глава и ќе ја прикажат govite evropski i pristapniot proNATO integracii. ces na zemjite-asкако инатлива земја Najbitno na gr~kipirantki. Nekoi која, па и не е толку ot premier Jorgos velat deka postojat Papandreu mu e da diplomatski alatзаинтересирана за dobie nov zaem od ki koi bi ovozmoчленство во ЕУ evropskite part`ile pregovorite neri koj mu garanza ~lenstvo vo EU i tira deka kolonie so Grcija za ku-tolku negovata zemja }e se spasi re{avawe na sporot so imeto da se od bankrot. Makedonija e taa koja odvivaat paralelno. Mo`ebi e ova nedvosmisleno saka da stane del od premnogu optimisti~ka varijanta, NATO i Evropa i zatoa treba da pono makedonskoto liderstvo vredi ka`e iskrena volja da go zatvori da se obide. Ne so postavuvawe novi problemot. A, mnogu lesno mo`e da spomenici, tuku so diplomatski ve{gi dobie simpatiite na svoja strana tini da ja zavrti vodata na svoja vopoka`uvaj}i deka e zrela da donedenica. Zatoa {to i Voinot na kow, suva te{ki politi~ki odluki. Makei spomenicite na Filip mo`e da se donija poka`a deka mo`e da organi- makedonski remek-dela vo umetni~zira fer i demokratski izbori, deka smisla, mo`e navistina da go naka ja okon~a prethodnata politi~pravat Skopje da izgleda kako metroka kriza i deka zabrzano saka da pola, no nema da ne odvedat vo EU!
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
9
АНАЛИЗА
За Балканот нешто ново Европските политичари раширија оптимизам дека не е исклучено Македонија годинава да ја заврши со датум за почеток на преговори со Европската унија. Нереални соништа и изгубени надежи или...? NE E SE IZGUBENO za Makedonija koga stanuva zbor za dobivawe datum za po~etok na pregovori za ~lenstvo so Evropskata unija. Nekolku nasta-
ni edno po drugo upatija jasni signali deka Unijata e zainteresirana za evropskata idnina na zemjite od Zapaden Balkan i deka Makedonija
ima mo`nost da go valorizira kandidatskiot status so konkreten datum. Prvo, Polska, koja od 1-vi juli go prezema pretsedavaweto so Ev-
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
11
ropskata unija, go stavi proektot Otvorena Evropa kako eden od trite prioriteti za vreme na svoeto pretsedavawe. Var{ava go zamisluva proektot kako zabrzuvawe na integriraweto na Zapaden Balkan ne samo so potpi{uvawe na pristapniot dogovor so Hrvatska, tuku i so zavr{uvawe na poedini fazi so drugite dr`avi od regionot. Dopolnitelno, germanskata kancelarka, Angela Merkel, tokmu od Var{ava pora~a deka Germanija silno }e gi poddr`i polskite prioriteti, vklu~uvaj}i go i zabrzanoto integrirawe na Zapaden Balkan i Isto~noto partnerstvo. Vtorata poraka stigna od Ketrin E{ton, visok pretstavnik na Unijata za nadvore{na politika i bezbednost, koja re~e deka „e va`no site zemji od regionot na Zapaden Balkan da stanat ~lenki na Unijata i deka Brisel e podgotven naporno da raboti so niv vo ostvaruvaweto na ovaa cel" odnosno, kako {to re~e
E{ton, „EU saka da bide so zemjite od Zapaden Balkan se dodeka tie se dvi`at po patot na evropskite integracii". Ova mislewe go delat i ministrite za nadvore{ni raboti na Unijata koi, po nivnata posledna sredba vo Luksemburg, ocenija deka „vo Zapaden Balkan e sozdadena pozitivna atmosfera za zabrzuvawe na evropskite integracii i e osobeno va`no site zapadnobalkanski dr`avi da stanat ~lenki na EU". Treto, evrokomesarot za pro{iruvawe [tefan File ka`a deka postoi mo`nost ovaa godina da bide mo{ne va`na za site zemji od Zapaden Balkan. „Mo`no e vrz osnova na golemiot napredok kon krajot na godinata da se prepora~a po~etok na pregovorite za vlez vo EU ne samo za edna ili dve, tuku mo`ebi i za tri zemji od Zapaden Balkan: Makedonija, Srbija i Crna Gora". Me|utoa, predupredi File, sè u{te nema nikakvi garancii za toa". Se na kup~e, po ekonomskata kriza i
po tolku povtoruvanata teza za zamor od pro{iruvaweto, balkanskite zemji povtorno se vo fokusot na evropskoto vnimanie i, iako diplomatite nikoga{ ne priznaa deka regionot be{e staven na stend baj, eksplicitnite izjavi na poddr{ka se zna~aen patokaz za Balkanot. „Ovaa godina mo`e da bide osobeno va`na za zemjite od t.n. Zapaden Balkan", gi ~ita evropskite poraki, diplomatot od kariera Ognen Maleski. Vo vreme koga Hrvatska gi zavr{uva pregovorite, a Srbija i Crna Gora poka`uvaat golemi ambicii na patot kon EU, logi~no e da se postavi i pra{aweto za Makedonija. Brisel insistira na sproveduvawe na evropskite reformi vo zemjata, no bolnata to~ka e problemot so imeto. Maleski se somneva deka vo nekolkute meseci {to pretstojat }e mo`e da se zavr{at razgovorite so Grcija, no veli, „to~no e i toa deka dokolku od dvete strani se manife-
Gruevski i File
12
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
Brisel zabele`a napredok kaj Zapaden Balkan
tira konstruktivnost i vistinska volja za razre{uvawe na nedorazbirawata i za iznao|awe na kompromisno re{enie, mo`ni se pove}e diplomatski re{enija/modaliteti koi bi go odblokirale procesot i bi ovozmo`ile otpo~nuvawe na pregovorite". Nad site o~ekuvawa e sporot da se zatvori do krajot na godinata koga gr~kiot premier se bori da proturka novi merki na {tedewe vo obid da ja spasi zemjata od bankrot i koga makedonskata vlada postavuva spomenici na Aleksandar i Filip koi me|unarodnata javnost gi oceni kako otvorena provokacija za Grcija. Pa, dali naredniov period e vistinskoto vreme da se re{i problemot so imeto? Profesorot Mersel Biljali od univerzitetot FON veli da. „ Makedonija da ja iskoristi situacijata, da poka`e inicijativnost za da go re{i sporot, bidej}i Grcija sega e vo nezavidna pozicija. Na{ata pasivnost odi vo polza na Grcija. Zna~i klu~ot e kaj nas, da se poka`e inicijativnost deka ima politi~ka volja za re{avawe na
sporot", veli Biljali za Forum. No, politi~kiot dogovor e |avolska rabota. Treba da se postigne prvo vnatre vo zemjata, a potoa da se izleze so edinstvena pozicija pred Grcija, kako {to milion pati do se-
ga povtoruvaat doma{ni i stranski analiti~ari. Va`en ~ekor vo postignuvaweto doma{en konsenzus e promenetiot stav na opoziciskata SDSM deka eventualnoto re{enie treba da bide zavereno na referendum, no Maleski veli deka „vistinski konsenzus sè u{te ne e izgraden i toa e seriozen problem za makedonskata pregovara~ka pozicija". „Konturite na mo`niot konsenzus odamna se nayiraat, no sepak e neophodno instituciite na dr`avata - pred se Parlamentot, kako i Pretsedatelot na dr`avata vo ramkite na negovite ingerencii formalno da go zaokru`at i imaj}i gi predvid mo`nite refleksii na oddelni re{enija vrz vnatre{nite sostojbi vo zemjata, od isklu~itelna va`nost e konsenzusot da se izgradi i potvrdi me|u site relevantni politi~ki partii", veli Maleski za Forum. Naskoro Makedonija }e dobie nova vlada koja }e se soo~i so starite problemi. Tokmu zatoa ve}e stanuva zamorno da se povtoruvaat istite re~enici vo tekstovite deka crvenite linii se iscrtani, deka treba politi~ki dijalog i volja da se zatvori problemot. Mo`ebi i zatoa ve}e nikoj ne se vozbuduva na pozitivnite vibracii {to stasuvaat od Brisel. Kako {to veli Maleski, se naviknavme na toa i postepeno otrpnavme, pa duri i go ignorirame. Sepak, stoi podatokot deka mnozinstvoto gra|ani i natamu go poddr`uvaat ~lenstvoto vo EU, a politi~arite ne se dovolno ume{ni da im udovolat. Taka e ve}e 20 godini! M. D.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
13
ЕУ МАКЕДОНИЈА
Тегобна есен Помина и третото европско претседатлство кое заборави да се наврати на македон ското досие. И влијателни тинк тенк организации од ЕУ порачуваат билатералните спорови да не бидат пречка за преговорите, но кое е фајдето од тапкање по рамо? од Боби Христов
PO TURCIJA I MAKEDONIJA vleguva vo analizite na vlijatelnite evropski tink-tenk organizacii za nekonzistentnite politiki na Evropskata Unija kon zemjite kandidatki. Vo analiza na predizvicite so koi }e se soo~i idnata trojka pretsedava~i so EU, Polska, Danska i Kipar, {esnaeset vlijatelni evropski tinktenk organizacii prepora~uvaat Brisel da iznajde soodvetni mehanizmi so koi }e se onevozmo`i bilateralnite sporovi da se koristat kako pre~ka za pregovorite za ~lenstvo. Primerot so gr~kata blokada za Makedonija, poradi sporot so imeto, pri toa se poso~uva kako primer, za naru{uvaweto na klu~ni-
14
te politiki i principi na Unijata vo procesot na pro{iruvaweto. „Kredibilitetot na pro{iruvaweto e pove}e izlo`en na rizik od koga i da e i toa predizvikuva zagri`enost kaj site tri klu~ni akteri: ~lenkite na EU, Evropskata komisija i zemjite kandidatki ili potencijalnite kandidati", pi{uva vo analizata. Analiti~arite na ovie organizacii tokmu preku „makedonskiot slu~aj" predupreduvaat deka se gubi kredibilitetot na glavniot instrument na Brisel za napredokot na zemjite kandidatki, a toa e t.n. princip na uslovenost, odnosno na~eloto deka napredokot na sekoja zemja kon ~lenstvo }e zavisi od ispolnuvaweto na
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
postavenite kriteriumi. No, realnosta e sosema poinakva, a toa e zabele`ano i vo analizata. „Komisijata postojano ja povtoruva uslovenosta kako glaven princip, osobeno vo strategijata za pro{iruvawe od 2010 godina, i toj princip na uslovenost funkcionira{e osobeno dobro vo procesot na osloboduvawe na vizite za Zapadniot Balkan. No, insistiraweto na Komisijata na uslovenosta i natamu vo golema mera zavisi od prostorot za manevar {to im e ostaven na zemjite ~lenki. Toa mo`e da se ilustrira na primerot na Makedonija za koja po~etokot na pregovorite e blokiran i pokraj pozitivnoto mislewe na
Ocenite na Brisel se toplo - ladno
Komisijata", pi{uvaat 16-te vlijatelni organizacii. ПРЕПОРАКИ Nivnite preporaki se precizni. Ako „politikata na uslovuvawe e centralen del na politikata na pro{iruvawe na EU i nejziniot dolgoro~en kredibilitet e klu~en za uspehot na Unijata vo trnsformacijata na zemjite od sosedstvoto", toga{ mora da se najde mehanizam so koj }e im se stavi kraj na (zlo)upotrebata na bilateralnite sporovi kako pre~ka za ili vo tekot na pregovorite". „Da se izbegnuva pra}aweto nejasni signali, i da se utvrdi ramka za re{avawe na bilateralnite sporovi za da se onevozmo`i zaradi niv da se blokira pregovara~kiot proces, mo`ebi i so novo poglavje za pregovarawe za dobrososedskite odnosi" - e klu~nata preporaka na {esnaesette tink-tenk organizacii do idnite pretsedava~i so Evropskata Unija.
[to toa mo`e da donese za Makedonija? Realno samo nade` deka, kako {to mnogupati dosega ka`ale i makedonskite dr`avni ~elnici, se pove}e vlijatelni strukturi vo Unijata ja osoznavaat neprincipielnosta na gr~kata politika so blokadite vo Evropskiot Sovet. Prakti~no zasega, a se ~ini i vo bliska idnina, so ogled na dlabokata vnatre{na finansiska kriza vo Unijata, predizvikana tokmu i najmnogu od Grcija, }e treba mnogu vreme vakvite preporaki da se preto~at vo praksa. Vpro~em samo vo izminatata nedela od razli~ni adresi vo zemjite ~lenki na Unijata i od Brisel dojdoa sosema sprotivni izjavi i sugestii koj pat da se fati. Kako i mnogu pati dosega slu{nato od nekoi {efovi na dr`avi i vladi i {efot na Avstrija Hajnc Fi{er po sredbata vo Viena so pretsedatelot Ivanov vlea optimizam so stavot imeto da se re{ava paralelno so tekot na pristapnite pregovori.
„Smetame deka za odreduvawe datum za po~etok na pregovorite ne treba da se ~eka re{enieto. Problemot mo`e da se re{i i na krajot na pregovorite. Tie treba da po~nat i paralelno da te~at dvata procesa. Taka }e se dade pottik", izjavi Fi{er. No, od evropskata metropola vedna{ dojde dobro poznatiot laden tu{ imeto, pa potoa ~ekorewe napred.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
15
„So Porane{nata jugoslovenska republika Makedonija ima edno otvoreno pra{awe - imeto koe treba da se re{i. Po dobro sprovedenite izbori gledam mo`nost site napori da se fokusiraat kon re{avawe na ova pra{awe i so toa da im se ovozmo`i na zemjite-~lenki na EU da ja efektuiraat preporakata na EK za po~etok na pregovori i se nadevam deka po izborite reformskiot proces vo PJR Makedonija }e se zabrza", povtori evrokomesarot za pro{iruvawe [tefan File. РЕФОРМИ, РЕФОРМИ... Makedonja povtorno ja o~ekuva ma~no leto i tegobna esen, koga stanuva zbor za evrointegraciskiot proces. Zavr{uva i tretoto pretsedatelstvo so EU - ungarskoto, po belgiskoto i {panskoto - vo koe pra{aweto so preporakata na Evropskata komisija za utvrduvawe na datum za po~etok na pregovori se prefrla na slednoto pretsedatel-
stvo. A kolku samo silno i mnogu pati Ungarija veti deka }e ja stavi Makedonija na agendata! Vtoriot golem predizvik za Makedonija se reformite. Staro-novata vlada, bez ogled dali }e ima promeni vo dvete klu~ni pozicii {ef na diplomatijata i prv evrointegrativec, nesomneno, paralelelno so zasilenite napori za iznao|awe re{enie na sporot za imeto, }e mora pred Brisel da demonstrira silna posvetenost na reformskata agenda. Ocenite za izminatiot period se toplo-ladno. No, poslednata poraka na evrokomesarot File deka ako se konstatira nazaduvawe vo reformite vo noviot esenski izve{taj mo`no e preporakata za datum za pregovori da bide otpovikana e nedvosmislena i taa mora da bide jasno pro~itana i razbrana. Zemjava i so poslednata analiza na {esnaesette tink-tenk evropski organizacii dobi moralna potkrepa deka e neprincipielno blokirana na evropskiot pat. No, nasproti toa
stoi surovata realnost deka taa neprincieplnost na sosedna Grcija naiduva na poddr{ka vo Brisel. Makedonskoto dosie se pove}e se trgnuva nastrana. Vo nacrt- programata za pretsedava~ite so EU vo slednite 18 meseci, Makedonija voop{to ne se spomenuva. Zapi{ana e o~ekuvanata ratifikacija na pristapniot dogovor na Hrvatska, poseben del e posveten i na Turcija i Island. Makedonija mo`e da se „prepoznae" vo generalniot stav deka „osobeno vnimanie }e bide posveteno, na evropskite perspektivi na Zapaniot Balkan". No, kako {to ~esto izjavuva {efot na diplomatijata vo zaminuvawe, takviot status e neodr`liv, a sekoja analiza na evrointegraciskiot od na krajot od sekoe evropsko pretsedatelstvo ve}e pomalku nalikuva na reprint na ve}e ka`anoto. Predizvicite se golemi, no Makedonija ne mo`e da si dozvoli i natamu let vo mesto i status na ve~en kandidat.
10 ГОДИШЕН ЈУБИЛЕЈ
Ohrid 2001 g.
Охридска карта за Брисел Охридскиот рамковен договор обезбеди мир и го оконча воениот конфликт во Македо$ нија. За дел од неговите потписници и аналитичарите, тоа е документ што обезбеди реформа на македонското општество, неопходна на патот кон евроатлантските структури од Александар Чочевски
SKOPJE, 13-TI AVGUST 2001 godina. Liderite na ~etirite najgolemi politi~ki partii vo Makedonija, pod pokrovitelstvo na pretsedatelot Boris Trajkovski i medijatorstvo na Xejms Perdju od SAD i Fransoa Leotar vo ime na EU go potpi{uvaat Ohridskiot ramkoven dogovor, kako obid za zapirawe na voeniot konflikt {to trae{e od re~isi samiot po~etok na godinata. Po parafot i fotografiraweto po nekoj prigoden zbor. Na binata zastanuva liderot na DPA, Arben Xaferi i svoeto obra}awe go zapo~nuva na albanski jazik - dovolen motiv za toga{niot premier Qub~o Georgievski da go napu{ti nastanot. Tetovo, 20-ti juni 2011 godina.
Me|unarodna konferencija po povod 10 godi{ninata od potpi{uvaweto na Dogovorot. Georgievski na ista masa so Ali Ahmeti, liderot na nekoga{nata Osloboditelna Narodna Armija - detaq {to ne ostana nezabele`an od strana na amerikanskiot ambasador Filip Riker. „Fotografijata od vtoriot red moram da ja imam", veli Riker naso~uvaj}i ja svojata raka kon Georgievski i Ahmeti. Na desetgodi{ninata od potpi{uvaweto na dokumentot, re~isi nedvosmisleno i toga{nite u~esnici vo pregovorite i ekspertskata javnost so stav dogovorot donese mir i spre~i eskalacija na krvava gra|anska vojna vo zemjata. Za niv, Dogovo-
rot e alatkata koja ovozmo`i razvoj na zemjata i koja obezbedi vnatre{na kohezija vo op{testvoto. „Ohridskiot ramkoven dogovor e edna mapa koja nudi nasoki kako da se odi, kako da se napreduva vo edna pluralisti~ka demokratija, vo interes na site koi{to se vo dr`avata i vo interes na individuite koi `iveat vo nea", veli Dejvid Filips od Institutot za studii za ~ovekovi prava pri Univerzitet Kolumbija od SAD. „Implementacijata na Ohridskiot ramkoven dogovor e proces koj e vitalen za idninata na zemjata. Toj e klu~ za evroatlantskata integracija na Makedonija, koja e primarnata politi~ka cel na site politi~ki
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
17
partii i re~isi na celata populacija bez razlika na partiska, religiozna ili etni~ka pripadnost", smeta amerikanskiot ambasador Filip Riker. ДО КАДЕ СМЕ? Jubilejot od potpi{uvaweto na Dogovorot e dobra mo`nost da se pogledne nanazad i da se vidi do kade e negovata implementacija. Ramkovniot dogovor donese ustavni izmeni, po~nuvaj}i od preambulata na najvisokiot praven akt vo zemjata, ~ija cel be{e obezbeduvawe na ramnopravnost na etni~kite zaednici, pred sè albanskata. Se predvide i glasawe so dvojno (badinterovo) mnozinstvo vo parlamentot za pra{awa {to gi zasegaat nemnozinskite zaednici. Za del od poznava~ite, upotrebata na jazikot i simbolite, kako i pravi~nata zastapenost vo javnata administracija ostanuvaat predizvici so koi zemjata treba doprva da se soo~i. „Pretsedatel na sobraniska komisija mo`e da se obrati na albanski, no problemi se javuvaat dokolku istoto treba da se napravi vo uloga na pretsedava~ so plenarna sednica. Minister Albanec ne mo`e da se obrati vo vladata na svojot jazik. Albanskiot ne se upotrebuva nitu vo bezbednosnite slu`bi. Kakov oficijalen jazik e albanskiot, ako toj ne se koristi vo vode~kite institucii?", pra{uva univerzitetskiot profesor Jeton [asivari, poso~uvaj}i deka, spored dogovorot, sekoj jazik {to go govori najmalku 20% od naselenieto, pokraj makedonskiot, e slu`ben jazik. Za del od analiti~arite, potrebna e ponatamo{na rabota za da se obezbedi celosna i pravi~na zastapenost na nemnozinskite zaednici vo javnata administracija. Pokraj kvantitativnata zastapenost, spored niv, potrebna e i soodvetna kvalitativna zastapenost preku imenuvawe na rakovodni kadri od administracijata, sè do najvisokite dr`avni funkcii. „Zo{to za vreme na ovie deset godini postoeja odredeni pozicii {to bea rezervirani samo za mnozinskoto naselenie, kako na primer Pretsedatelot, Premierot, Ministerot za nadvore{ni raboti, Ministerstvoto za odbrana, Ministerstvoto za vnatre{ni raboti, pa duri i mestoto pregovara~ vo sporot so imeto so Grcija? Zna~i ovie 20 otsto od naselenieto ne se vklu~eni vo ovie
18
Perdju: Dogovorot e `iv
nekolku pozicii, odnosno ne bile predvodeni od strana na Albanci", veli Blerim Reka, zamenik-rektor na Univerzitetot na Jugoisto~na Evropa. Spored profesorot Vlado Popovski, so implementacijata na Badinteroviot princip na glasawe vo Sobranieto, se sozdade energija i barawe za pro{iruvawe na negovata upotreba, no istovremeno kaj partiite na Albancite, veli, postoi protivewe za obezbeduvawe garantiran broj mesta za pomalite etni~ki zaednici, so obrazlo`enie deka }e dojde do naru{uvawe na funkcioniraweto na ovoj princip. „Ima{e tendencija na sozdavawe na dvonacionalna parlamentarna struktura, preku statusno-funkcionalniot element, ne preku strukturen element. Vo posledno vreme se nadminuva toj problem", re~e Popovski. Spored eks-premierot Qub~o Georgievski, Ramkovniot dogovor e re~isi celosno sproveden, so isklu~ok na delot za pravi~na zastapenost na zaednicite vo dr`avnata administracija. Smeta deka site eventualni novi barawa na politi~kite partii na Albancite ne treba da se povrzuvaat i da se pridodavaat na Ohridskiot dogovor. „Otsega natamu treba da se zboruva za ona {to e fakt - Ustav na Republika Makedonija, zatoa {to Ohridskiot dogovor stana Ustav koj funkcionira vo realnosta. Korpusot na
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
barawa {to gi slu{am sè poaktivno od albanskite politi~ari, e sosema drug korpus na barawa. Dali }e dojde do nova diskusija e rabota na novata makedonska politika. Me|utoa, ne bi trebalo toj nov korpus da se gleda kako ne{to nedoostvareno ili kako ne{to nedore~eno od Ohridskiot dogovor, zatoa {to smetam deka Ohridskiot dogovor e mnogu jasno napi{an, precizno definiran", smeta Georgievski. Za me|unarodnite prestavnici, pak, Ohridskiot ramkoven dogovor vo pozitivna smisla na zborot ja promenil me|unarodnata pozicija na zemjata. „Deset godini podocna situacijata e mnogu poinakva i site treba da se gordeeme so toa. 2011-ta godina ve}e imate kandidatski status za ~lenstvo vo Evropskata Unija, a 2009-ta dobivte i preporaka za start na pregovorite. Isto taka, neodamna imavte i uspe{ni izbori. Moeto mislewe e deka Ohridskiot ramkoven dogovor ostanuva zna~aen faktor vo pribli`uvaweto na ovaa zemja kon nejzinata idnina so ~lenstvo vo Evropskata Unija i NATO", veli Aleksandros Janis, Evropska slu`ba za nadvore{ni raboti. „Me|u drugoto, stanavte i izvoznik na bezbednost, vo sporedba so porano", smeta ungarskiot ambasador Ferenc Keke{i. Tokmu ednakvosta, sprored liderot na DUI, Ali Ahmeti, e glavniot motiv za iniciraweto na konfliktot.
„Na{ite barawa bea javni, sodr`ani vo {estoto kominike na ONA. Baravme celosna ednakvost me|u dvete najgolemi zaednici vo dr`avata. Ova e na{a dr`ava i nie ne pravime kompromis so toa. Ovaa zemja pripa|a podednakvo i na Branko Crvenkovski, i na Qub~o Georgievski i na mene", veli Ahmeti. ШТО ПОНАТАМУ? Za u~esnicite na dvodnevnata me|unarodna konferencija: Ohridskiot ramkoven dogovor - Kon ~lenstvoto na Makedonija vo Evropskata Unija i NATO, najdobar na~in za valorizacija na postignatoto i zadr`uvawe na pridobivkite od Dogovorot e integracija na zemjata vo evroatlanskite strukturi. Nesporno e, velat, deka podolgotrajna blokada vo integracijata mo`e negativno da vlijae na vnatre{nata stabilnost na zemjata. „Tvrdam deka podolgotrajna blokada na integracijata na Makedonija vo Evropskata Unija i NATO, koja ve}e ja imame na nekoj na~in i nikoj
ne mo`e da ka`e u{te kolku toa }e trae, se postavuva pra{aweto dali nema da gi zagrozi ve}e postignatite dobri efekti od Ohridskiot ramkoven dogovor, odnosno so`ivotot, tolerancijata na me|uetni~ki plan", re~e liderot na SDSM, Branko Crvenkovski, koj pobara da se investira vo proekti {to }e ozna~uvaat zaedni{tvo, a ne podelba na gra|anite. Site poso~uvaat na re{enie za problemot so imeto so Grcija za da se nadmine blokadata. „Onoj koj saka da ja formira novata makedonska vlada i koj saka da ja vodi makedonskata politika vo idnite ~etiri godini, ako ne e svesen {to zna~i Makedonija da ostane sama so Bosna i so Kosovo nadvor od evroatlantskite integracii, mislam deka nema mesto vo politikata. Zatoa, ona {to go potenciravme vo samite izbori i sega go ka`uvam brzo sednuvawe i re{avawe, tokmu sega koga mo`ebi mo`e da se dobie i najdobriot dogovor, zatoa {to gledame Grcija vo kakva te{ka kriza se nao|a, me|utoa jasno e deka nekoi
kompromisi i od na{a strana mora da se napravat", smeta eks-premierot Georgievski. „Smetam deka seta politi~ka energija vo ovaa zemja treba da bide naso~ena kon iznao|awe na re{enie vo sporot so imeto. Smetam deka bilo koe re{enie e podobro od nemawe re{enie. Postignuvaweto na kompromis e mnogu podobro od situacijata koja{to e sega", veli Lars Vahlund, ambasador na [vedska vo Makedonija. Za del od direknite u~esnici nema dilema deka dogovorot e `iv i deka i ponatamu na nego mo`e da se gleda kako na ne{to aktuelno. „Ohridskiot dogovor e baziran na dva principa - edniot e razvoj na demokratija i pravata na sekoja li~nost da bidat celosno po~ituvani, dodeka vtoriot e da se priznaat kulturnite i etni~kite tradicii i nasledstvo na lu|eto. Se dodeka tie dva principa funkcioniraat, Ohridskiot dogovor e sè u{te `iv", zaklu~uva Xejms Perdju, olesnuva~ od SAD pri potpi{uvaweto na dogovorot.
ИНТЕРВЈУ
Foto: Kire Galevski
Гордана Јанкуловска, министер за внатрешни работи
МВР не се обиде да прикрие ништо Гордана Јанкуловска тврди дека нема никакви недоречености околу смртта на Мартин Нешковски што се случи на скопскиот плоштад, ноќта по изборите. Вели, контровер# зите ќе се расчистат со отпочнувањето на судската постапка кога јавноста ќе може да се увери во функционирањето на институциите Разговара Марија Дивитарова
Forum: Ministerke, kako se slu~i smrtta na Martin Ne{kovski da ja nema vo biltenot na MVR na {esti juni? Jankulovska: Ne bi se soglasila so Va{ata konstatacija. Naprotiv, bi rekla deka se rabote{e za ve{ta politi~ka manipulacija koja poleka }e izleze na videlina. Deka e toa taka, mo`at da Vi potvrdat novinarite prisutni na redovniot utrinski brifing koi bea informirani za smrtta na nepoznato lice. Istata informacija, spored slu`benite bele{ki na portparolkata na SVR Skopje i na~alnikot na Oddelenieto za sloboden pristap do informacii, im bila soop{tena i na site drugi novinari koi vo tekot na denot se javile da pobaraat obrazlo-
20
`enie od MVR. Poprecizno, na site niv im bilo ka`ano deka vo MVR e prijaven slu~aj na „neznaena smrt" i deka se postapuva po nego. Dokolku redovno ja sledite rabotata na Ministerstvoto sigurno ste zabele`ale deka ne odime so kvalifikacii se dodeka nekoj slu~aj ne bide to~no definiran od strana na stru~ni lica, {to pak vo nikoj slu~aj ne zna~i deka po istiot ne se postapuva. Naprotiv, primarna zada~a e da se utvrdi fakti~kata sostojba, da se otkrie osomni~eniot, da se obezbedat dokazi i da go procesuira deloto. Seto ova be{e storeno maksimalno brzo. Ve}e vo vtornikot, okolu 14.30 ~asot, izlegovme so celosna informacija okolu identitetite na `rtvata i osomni~eniot i toa {to
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
se slu~ilo na plo{tadot. Veruvam deka }e se soglasite deka ne dolikuva Ministerstvoto bez da dobie naod od Institutot za sudska medicina za pri~inite za smrtta da izleguva so sopstveni kvalifikacii ili pak da izleguvame so neto~ni i neprovereni dezinformacii kako onie deka po~inatiot e izvesen Daniel od \or~e Petrov ili deka ubiecot bil pripadnik na Alfite. Mnogu kontoverzi go sledat ubistvoto na Martin Ne{kovski od konfuzijata koja nastana so prvi~nite izjavi na Ministerstvoto za vnatre{ni raboti, pa se do vremeto koga to~no bila izvr{ena obdukcijata. [to zatai vo funkcioniraweto na slu`bite?
Kontroverzite }e se ras~istat so otpo~nuvaweto na sudskata postapka koga javnosta }e mo`e da se uveri vo funkcioniraweto na instituciite. Konfuzijata namerno ili nenamerno be{e sozdadena, no spored mene ne od MVR, tuku od drugi lica. MVR vo nitu eden moment ne se obide da prikrie ni{to, tuku vo site izjavi gi povikuva{e onie koi imaat kakva bilo informacija za nastanot na plo{tadot da dojdat i da i pomognat na policijata vo istragata. Ne bi se soglasila deka ras~istuvawe na krivi~no delo kako ubistvo vo rok od 24 ~asa mo`e da se proglasi kako zatajuvawe. Imeno, hronologijata na slu~uvawata veli deka nastanot se slu~il na 06.06 vo 00.40 ~asot posle polno}. Posle 40-tina minuti, otkako pristignala brzata pomo{, napraven e obid da se reanimira Ne{kovski, po {to e konstatirana smrt i teloto e predadeno na obdukcija. Po dobivaweto na informacijata od Institutot za sudska medicina za pri~inite za smrtta, nesporno e deka prioritet na inspektorot koj ja primil informacijata bil da go izvesti negoviot pretpostaven, potoa na~alnikot za krvni delikti i ostanatite hierarhiski postaveni lica vo SVR Skopje. Pravilata na slu`bata nalagaat deka vo tie momenti e najva`no da se formiraat timovi koi bi postapuvale po krivi~no delo „ubistvo", a duri potoa soglasno procedurite da se informiraat ostanatite organizacioni edinici vo MVR. Vo situacija vo koja nikoj ne go bara{e po~inatiot, a kru`ea razni neoficijalni dezinformacii koi ni odzemaa vreme pri nivnata proverka, smetam deka policijata dosta brzo go zavr{i svojot del od obvrskite i vedna{ koga gi potvrdivme faktite, izlegovme so izjava deka e identifikuvan po~inatiot, a storitelot e obezbeden i so nego se razgovara. Ve}e vo slednite 24 ~asa slu`bite ja kompletiraa krivi~nata prijava, izvr{ija prepoznavawe i istiot be{e izveden pred Istra`en sudija koj mu odredi pritvor od 30 dena. Ja individualizirate vinata na Spasov, no {to e so drugite policiski slu`benici koi ne go prijavile nastanot, a spored Zakonot za krivi~na postapka dol`ni se da go storat toa seedno {to ne go videle tepaweto? Ni{to ne individualiziravme. Izlegovme samo so na{iot stav deka ne stanuva zbor za politi~ki moti-
viran incident i tragedijata ne bi trebalo politi~ki da se zloupotrebuva. Utvrduvaweto na vinata kaj edno ili pove}e lica e rabota na sudot. MVR podnese krivi~na prijava protiv osomni~eniot storitel vrz osnova na sobranite dokazi i izvr{enite prepoznavawa. Do Javnoto obvinitelstvo bea dostaveni i posebni izve{tai od aktivnostite prezemeni po podnesuvaweto na prijavata, odnosno od izjavi na o~evidci koi po ras~istuvaweto na slu~ajot se ohrabrija da dojdat i da sorabotuvaat so policijata. Vo edna od niv, opis na celiot nastan dava liceto koe ne e policiski slu`benik, a koe bilo najblisku i prvo pomognalo pri obidot na osomni~eniot da mu uka`e pomo{ na Ne{kovski. Istiot poso~uva deka posle nego pristignale drugi policiski slu`benici koi povikale pomo{.
Dali Javniot obvinitel }e pobara pro{iruvawe na istragata ve}e ne e pra{awe od ingerencii na MVR. Dokolku ima kakva bilo potreba od na{a asistencija, vo koja bilo nasoka, ve}e ka`avme deka im stoime na raspolagawe na nadle`nite organi, ohrabruvaj}i gi za brzo i efikasno postapuvawe, sekoj vo ramkite na svoite nadle`nosti. Se bara voveduvawe civilna kontrola vrz policijata, razmisluvate li za takvo ne{to? Vo momentov vo sorabotka so svoite me|unarodni partneri, MVR sproveduva reformi so koi }e se zgolemi personalniot i tehni~kiot kapacitet na Sektorot za vnatre{na kontrola i profesionalni standardi. Pokraj toa, bea prezemeni i niza merki za zacrvsnuvawe na negovata nezavisnost vo nasoka na pogolema efikasnost vo postapuvaweto. Od druga strana, MVR prodol`uva da sorabotuva so Narodniot Pravobranitel i Sobranieto kako nadvore{ni institucii ovlasteni da vr{at nadzor vrz raboteweto na Ministerstvoto. SVKPS, isto taka, e otvoren za sorabotka i so nevladinite organizacii, a soglasno hierarhiskata postavenost, Javniot obvinitel vo sekoj moment mo`e da inicira postapka za koj bilo slu~aj ili koj bilo policiski slu`benik. Zna~i, stanuva zbor za koncept na kontrola na policijata koj e prifaten vo pove}e dr`avi i na ~ie razvivawe rabotime vo kontinuitet. Baraweto na zamena na SVKPS so „Nezavisen sistem na kontrola" e legitimno i vpro~em be{e del od programata na SDSM. Ne mo`e da isklu~ime deka opozicijata istoto }e go pokrene vo Sobranieto i mnozinstvoto pratenici }e se proiznesat po nego. Zatvoraweto na odredeni Fajsbuk grupi od strana na MVR e obid da se zadu{at protestite. Zo{to ne se naso~ite kon otvorawe komunikacija so gra|anite za da se izbegne govor na omraza, namesto kon ograni~uvawe na internet? Tokmu i ovie dezinforma-
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
21
cii jasno uka`uvaat na izvrtuvawata na faktite koi odredeni poedinci i grupi se obidoa da gi storat denovive. Preku vakvite izvrtuvawa, tie bez tro{ka sovest, se obiduvaat da profitiraat od tu|a nesre}a i da vlijaat vrz onie koi nemaat dovolno poznavawa i informacii. Apsurdno e da se pomisli deka MVR bi mo`elo da zatvori nekoja grupa. Toa bi bilo seriozen upad vo raboteweto na golema me|unarodna kompanija. Vistinata e deka Fejsbuk zatvora grupi i toa vrz osnova na politikata na kompanijata. MVR samo go informira Fejsbuk dokolku dobie informacija deka na odredena grupa se povikuva na nasilstvo ili se upotrebuva govor na omraza. Ova ne e prv slu~aj da reagirame na sli~en na~in, taka reagiravme i pri organiziraweto na grupite po incidentot na Skopskoto Kale. Neretko vo vakvite slu~ai dobivme i poplaki od gra|ani vo odnos na zloupotrebata na socijalnite mre`i. Ovojpat del od niv bea i od mladi lica koi na po~etokot u~estvuvale vo protestot, no podocna ne sakaa da dozvolat da bidat politi~ki manipulirani. MVR mo`e{e da gi ignorira ovie poplaki i da ne prijavi ni{to do Fejsbuk, no ne sakavme da bideme sou~esnici vo nekoi nemili nastani koi bi mo`ele da proizlezat od vakviot na~in na organizacija. Za nas vakvoto postapuvawe be{e primarno bidej}i mali bea {ansite da se vospostavi kontakt so licata koi demonstriraa. Nikoj ne se legitimira{e kako voda~, nitu pak nekoj pobara nekakva sredba, {to e voobi~aena praktika koga se organiziraat protesti.
SDSM pod prevezot na gra|anska inicijativa. Ne{to {to mnogupati dosega sme go videle vo re`ija na Soros ili takanare~enite, namenski formirani Arhibrigadi. Zatoa, sega se naso~uvame kon obezbeduvawe i na edniot protest, odnosno na grupata koja ne se ogradi od vlijanijata na SDSM, i na grupata koja re{i da im ka`e ne na politi~kite me{etari koi povtorno se obidoa da profitiraat vrz tu|ata nesre}a i mladinskiot revolt. Duri posle deset dena od protestite do nas stigna pismo so barawa na koe ekspresno odgovorivme i poka`avme deka ja spodeluvame zagri`enosta za toa {to se slu~i.
ni pred sudot i vo natamo{nata postapka da odgovaraat za toa {to go storile. Jas tuka ja gledam odgovornosta. Za razlika od slu~aite na Trajan Bekirov ili Dime IckovskiPo{tar koga voop{to ne be{e pokrenata istraga nie poka`avme deka mo`e da se raboti mnogu poinaku i sekoj da odgovara za toa {to go storil. Dali jas ~uvstvuvam gnev kon predizvikuva~ot na incidentot, `al i solidarnost so semejstvoto ili razo~aruvawe kon site onie koi ja zloupotrebija tragedijata e intimno pra{awe koe ne smee da vlijae na moite slu`beni obvrski. ^uvstvata mora da gi ostavime nastrana koga stanuva zbor za pravdata i po~ituvaweto na zakonite.
^uvstvuvate li moralna odgovornost za celiot slu~aj? Incidentot be{e izoliran i nema{e nikakva politi~ka pozadina. Moja obvrska be{e istiot da bide celosno ras~isten, a vinovnikot ili vinovnicite vo soodvetna zakonska procedura da bidat izvede-
Zo{to ne podnesovte ostavka? Od pove}e pri~ini. Pred se zaradi faktite {to Vi gi opi{av prethodno. Potoa i zaradi po~ituvawe na zakonite i procedurite vo demokratski izbranite institucii. Del od partiskite ~lenovi na SDSM koi u~e-
Kako gi ocenuvate protestite protiv policiskata brutalnost koi sekojdnevno se organiziraat na skopskite ulici? Za nas protestite se legitimno pravo zagarantirano so Ustav i zakon. Na{a dol`nost e istite da gi obezbeduvame za da ne dojde do naru{uvawe na javniot red i mir. Dosega ne bea registrirani incidenti osven eden vo koj, spored prijavata na policiskiot slu`benik, istiot bil napadnat od ~etiri lica koi ja iskoristile {ansata i mu go ukrale slu`beniot pi{tol. Sega imame malku pokomplikuvana situacija koga pogolema grupa na mladi odlu~i da se ogradi od protestite na koi u~estvuvaa i gi zloupotrebuvaa pretstavnici na opozicijata promoviraj}i gi politi~kite stavovi na
22
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
stvuvaa vo protestite ve}e znaat vo koja procedura se podnesuvaat vakvi politi~ki barawa, dokolku insistiraat na istite. Vpro~em, vo dva navrati dosega vo Sobranieto istite neosnovano baraa moja ostavka. Celata procedura na interpelacija be{e otfrlena od legitimno izbranite pratenici za koi glasaa mnozinstvo od gra|anite. Zatskrivaweto zad nekoi mladi lu|e i ignoriraweto na procedurite i instituciite se ne{to {to ne smee da stane praktika. Izminatot vikend dvajca maloletnici bea napadnati na parkingot kaj MEPSO. Garantirate deka Skopje e bezbeden grad? Vakvi nemili nastani imalo i za `al }e ima i vo idnina. Jas sum zagri`ena deka so neosnovanite napadi i obvinuvawa vrz celokupniot policiski sostav mo`e samo da se ohrabrat i stimuliraat kriminalcite. Ne mo`am da isklu~am deka izvikuvawata ubijci, tepa~i, ku~iwa i sli~nite navredi, }e deluvaat kako vklu~uvawe na zeleno svetlo za licata od sprotivnata strana od zakonot ~ija logika veli deka policijata posle ovie obvinuvawa }e bide obeshrabrena da deluva. Toa nema da go dozvolime. Mnogumina policiski slu`benici, dokolku sakate precizno preku 850 od 2001 godina navamu ili gi zagubija `ivotite ili bea povredeni {titej}i go teritorijalniot integritet i bezbednosta na gra|anite. Tie ne zaslu`uvaat, po sè {to `rtvuvaa, da bidat omalova`uvani i navreduvani. I tie imaat semejstva koi se revoltirani od generaliziraweto na deloto {to go izvr{il eden, vrz celata policija. Koga govorime za bezbednosta vo glavniot grad dovolno e da se vidi statistikata. Ako vo periodot 20022006 ima{e 300 ubistva, vo periodot 2007-2011 ima{e 180, odnosno nad 41% pomalku. Namaluvawe od 15% vo istiot period ima i vo delata od oblasta na nasilniot kriminal {to se dol`i na pove}e faktori, a me|u drugoto i na zgolemenata efikasnost, blagodarenie na profesionalcite vo policijata koi neosnovano bea navreduvani. Verojatno znaete deka apseweto na Qube Bo{koski koe se slu~i na {esti juni se smeta za selektivno gonewe na korupcijata. Kako go kometirate ova? Ne smetam deka otkrivaweto na storitel pri izvr{uvaweto na krivi~-
no delo se smetalo za selektivno postapuvawe i iskreno mi se nametnuva pra{aweto dali bi bilo neselektivno dokolku policijata ne postape{e po soznanijata i go ostave{e da zamine so nezakonski zemenite pari. Takvo ignorirawe na kriminalot i progleduvawe niz prsti dokolku se raboti za politi~ar, nemojte da o~ekuvate od ovaa Vlada. Nie pred gra|anite se obvrzavme za nulta tolerancija kon kriminalot i korupcijata i dobivme mandat za sproveduvawe na vakvata politika i nemame namera da otstapime od istata. Vpro~em, dali borbata protiv korupcijata e selektivna govori i faktot {to na listite na Transparency International, za nepolni pet godini, Republika Makedonija uspea da se iska~i za celi 43 mesta od sramnoto 105-to vo 2006 godina. Edna{ zasekoga{ treba da se sfati deka nema privelegirani koga stanuva zbor za sproveduvawe na zakonot.
Vo tek se pregovori za nova vlada me|u politi~kata partija na koja pripa|ate i Demokratskata unija za integracija. Go zadr`uvate ova ministersko mesto ili odite vo drugo Ministerstvo? VMRO-DPMNE na ovie izbori i po {esti pat ja dobi doverbata na gra|anite. [to e u{te pova`no, na najdemokratskite izbori dosega izleznosta be{e ogromna i gra|anite povtorno poka`aa deka mo`at da glasaat za, koga }e prepoznaat programa i lu|e so kapacitet istata da ja istvarat. Tokmu nivnata doverba e najgolemata obvrska za realizacija na vetuvawata i o~ekuvam deka toa }e bide glavnata obvrska na idniot vladin sostav. Premierot Gruevski }e go dobie mandatot i }e odlu~i za kadrovskiot sostav na novata Vlada. Jas sum ubedena deka }e sostavi tim koj najdobro }e mo`e da odgovori na predizvicite.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
23
ТРОШОЦИ
Колку ќе не чини Собранието? Новиот парламентарен состав и новите тројца пратеници од дијаспората ќе ја чинат Македонија дополнителни 60 илјади евра годишно од Бојана Димитријевска
AKO DOSEGA za pratenicite se izdvojuvaa okolu 2,5 miliona evra godi{no od Buxetot, sega tro{ocite se zgolemuvaat. Za prvpat svoi pratenici }e ima i dijasporata. So poslednite izmeni na Zakonot za pratenici se regulira na~inot na funkcionirawe na pretstavnicite na dijasporata vo zakonodavniot dom. Dr`avata dobi obvrska da im dodeli slu`ben stan na koristewe ili
24
da pla}a kirija za stan od 70 metri kvadratni dokolku se sami ili od 100 metri kvadratni dokolku dojdat so semejstvoto. Pratenicite }e dobijat i po {est avionski bileti godi{no za da mo`at da gi posetuvaat svoite izborni edinici, so cel da go odr`uvaat konktaktot so iselenicite. Spored grubata presmetka za aktivnostite na trojcata pratenici od di-
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
jasporata od dr`avnata kasa }e se izdvojuvaat okolu 60 iljadi evra godi{no. Od toa 11 iljadi evra za kirija, pod uslov pratenicite da se smesteni vo centrot na Skopje, kade {to najmalata kirija za stan od 70 metri kvadratni iznesuva 300 evra mese~no. Okolu 13.500 evra }e ~inat avionskite bileti, so ogled na toa {to sekoj pratenik ima pravo {est pati vo godinata da ja poseti svoja-
Sala za komisii "Boris Trajkovski"
ta izborna ednica smetano spored prose~na cena od 750 evra po relacija. Godi{nata plata za trojcata pratenici }e iznesuva 36 iljadi evra godi{no. Inaku, neto-platata, bez pridonesite za zdravstveno i penzisko osiguruvawe na eden pratenik e okolu 63 iljadi denari, ili 1000 evra mese~no. Pridonesite se okolu 400 evra mese~no. Pretsedatelite na sobraniskite komisii i potpretsedatelite zemaat nekolku iljadi denari pove}e. Vo Sobranieto ima 21 sobranisko telo, zna~i vkupno 42 od pratenicite, pretsedateli i popretsedateli }e zemaat pogolemi plati od ostanatite. Pretsedatelot na parlamentot sekoj mesec na svoeto konto dobiva pove}e od 90 iljadi denari, ili okolu 1 500 evra mese~no. Iako oficijalno na pratenicite ne im se pla}aat dnevnici za u~estvo na plenarnite sednici, sepak na nivnite bankarski smetki dobivaat od 50 do 100 evra kako nadomest za tro{ocite napraveni vo tekot na nivnoto patuvawe od nivnoto mesto na `iveewe do Sobranieto. Za telefonski razgovori dobivaat
po 3600 denari mese~no, a pretsedatelite na komisiite imaat pravo na 4800 denari za telefonska smetka. Godi{no za taa namena se dovojuvaat okolu 91 iljadi evra. Dnevnicite za patuvawe vo stranstvo im se 30 evra, so plateno no}evawe vo hotel so pojadok. Dokolku imaat
Поголем стаж поголема плата Платите на пратениците се определуваат според коефи циентите утврдени со одлука што ја донесува Комисијата за прашања на изборите и име нувањата на Собранието. Коефициентите на платите на пратениците изнесуваат од 3,5 до 4,0. Платата на пратеникот се зго лемува за 0,5% за секоја за почната година работен стаж, а најмногу до 20%. На пратени кот времето поминато во врше њето на функцијата пратеник му се смета во работен стаж
poln pansion, toga{ ne im sleduvaat dnevnici. ЗАРАБОТУВААТ И ОД ПАТНИ ТРОШОЦИ Pratenicite koi se od vnatre{nosta za u~estvo na sekoja sobraniska sednica ili sobraniska komisija za sekoj pominat kilometar dobivaat po 30 procenti od cenata na gorivoto. Primer, pratenik od Ohrid za sekoe u~estvo na sobraniska sednica dobiva najmalku osum iljadi denari. Smetano spored cenata na Eurosuper 95 (73,5 denari), na pratenikot koj treba da izmine 174 kilometri za eden pravec mu se pla}a po 3.828 denari. Dokolku vo tekot na mesecot treba da dojde 15 pati vo Parlamentot, na negovata smetka }e legnat 120 iljadi denari. Za sostojbata da bide pojasna, pratenicite koi `iveat podaleku od 150 kilometri od Skopje sekoj mesec dobivaat pove}e od tri iljadi evra. No, realnata slika e mnogu poinakva. Najgolem del od pratenicite imaat stanovi i `iveat vo Skopje, a dobivaat nadomestoci za pat.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
25
Нема цела плата и бојкот Пратениците или пратеничките групи кои ќе ја бојкотираат работата на Собранието ќе добиваат по една третина од платата што им би ла исплатена претходниот месец. Ова е предвидено со измените на Законот за пратеници кои што беа донесени во април годинава. Наместо 63 илјади денари, колку што изнесува платата на прате ниците, оние што ќе бојкотираат ќе добиваат по околу 20 илјади денари. Во претходниот парламентарен состав дваесетина парламентарци од почетокот на нивниот мандат во јули 2008 година речиси нико гаш не се појавија на своите работни места, поради бојкот на Со бранието. Тоа им се сметаше како оправдано отсуство и редовно им беше исплатувана цела плата. За таквото непрофесионално одне сување кон сопствениот работодавец беа потрошени повеќе од ми лион евра народни пари. За новите парламентарци бојкотот нема да биде толериран. Кој ќе реши да бојкотира ќе биде казнет
ПРЕКУ ЛЕБ – ПОГАЧА Nekoi od pratenicite od minatiot parlamentaren sostav se `alea deka imale poniski plati vo sporedba so platite na pratenicite od regionot. Pomal del, pak, bea zadovolni so visinata na nadomestot koj go primaat zemaj}i go predvid `ivotniot standard. Zadovolni ili nezadovolni, rabo-
26
tata treba da se zavr{i i platata da se odraboti. Dali realno site pratenici ja zaslu`uvaat svojata plata? Iako narodnite izbranici imaat profesionalen status, odnosno tie se vraboteni vo Sobranieto isto kako sekoj drug vraboten gra|anin, postojat razliki vo rabotnite obvrski. Pratenicite mo`at da go dobijat svojot del od buxetskite pari i bez da ja upotrebuvaat silata od svoite
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
muskuli za da gi turkaat vratite vo Sobranieto. Za del od niv ne va`i ni starata izreka „klati vrata - zemaj plata" . Pratenikot {to nema da dojde na rabota se smeta deka opravdano otsustvuva samo so toa {to prijavil otsustvo kaj sobraniskiot spiker, bez pritoa da gi navede pri~inite zo{to nema da se pojavi na svoeto rabotno mesto. Rabotnikot, pak, svoeto otsustvo na rabota mora da go opravda vo rok od 48 ~asa i zadol`itelno so lekarska potvrda za boleduvawe ili drug dokaz deka navistina bil spre~en da dojde na rabota. Toj ne mo`e na svojot pretpostaven da mu najavi deka odreden den nema da dojde na rabota, bez da navede pri~ina i so toa da se za{titi od kazna ili, pak, otkaz. Edinstveno pratenik mo`e da bide pari~no kaznet samo ako tripati ednopodrugo neopravdano otsustvuva od sednica i toa so pet procenti od platata za sekoj den neopravdano otsustvo. Dokolku obi~niot rabotnik ne gi po~ituva pravilata na rabotodavecot i ne gi izvr{uva svoite rabotni zada~i ili, pak, ako ja prekr{i disciplinata, mo`e da bide kaznet. Najblagata kazna koja mo`e da ja dobie e da mu bide skratena 15 otsto od visinata na negovata plata za vreme od eden do {est meseci. Za narodnite izbranici za neizvr{uvawe na rabotnite obvrski ne postojat kazni. Iako tie se zakonski obrzani da gi izvr{uvaat svoite osnovni zada~i kako podnesuvawe na amandmani, predlagawe na zakoni, da raspravaat po istite i da se anga`iraat okolu inicijativite od gra|anite, golem del od pratenicite od prethodnite sostavi ne bile aktivni, no ja dobivale svojata plata i ne dobivale nikakva kazna. Ako rabotnikot se odnesuva kako parlamentarec, sigurno deka }e bide ~esto kaznuvan ili }e dobie otkaz.
ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ
„Персонална одговорност“ како алиби Ферид Мухиќ BRUTALNOTO ubistvo na mladiot Martin Ne{kovski od strana na pripadnik na specijalni policiski edinici, ministerkata za vnatre{ni raboti Gordana Jankulovska go okvalifikuva kako ~in za koj personalno e odgovoren policaecotubiec, {to pak direktno zna~elo deka taa nema nikakva "personalna odgovornost", od {to, po istata neo~ekuvana logika, sledi zaklu~okot deka zaradi toa, ne postoi nikakva osnova, od ministerkata da se bara ostavka. Prvata pomisla na sekoj koj bi se zamislil vo stra{nata uloga na najbliskite na ubieniot Martin, sosema prirodno bi bila da mu ja sma~ka glavata na ubiecot, a ne da bara odgovornost, u{te pomalku, ostavka od bilo kogo! Sosema prirodno - no, nie ne `iveeme vo uslovi na prirodata, tuku `iveeme spored pravilata na op{testvoto. Da se `ivee vo op{testvoto, pred sè zna~i deka sme se otka`ale od osnovnoto prirodno pravo li~no da se presmetame so tie koi {to ni nanele nekoja {teta, i toa pravo sme mu go prepu{tile na op{testvoto. Koga nekoj sepak }e postapi spored prirodnoto pravo i samiot }e se presmeta so storitelot, toa se vika odmazda i se kaznuva. Koga op{testvoto se presmetuva so storitelot, odnosno mu se odmazduva namesto o{teteniot, toa toga{ ne se vika odmazda, tuku izvr{uvawe pravda! So ogled na toa, prirodniot rasplet na ovaa u`asna tragedija, ednostavno otpa|a kako neusoglasen so op{testvenite zakoni. No, istiot ovoj sistem, so prenesuvawe na pravoto se prenesuva i odgovornosta, od gra|aninot vrz instituciite, kako i obratno. Ovoj princip e temel i na celiot hierarhiski ustroen aparat na op{testvena vlast. Igrata na linija "storitelot"-"odgovornoto lice", vo sekoja prilika se interpretira kako {to im odgovara na tie koi se vo pozicija neposredno da odlu~uvaat, zna~i na najmo}nite
instanci, seedno dali doma{ni ili stranski. Taka, koga pobednicite delat pravda vrz pobedenite, toga{ ja zanemaruvaat personalnata odgovornost i ja potenciraat komandnata na porazenata strana. Vrz porazenite Germanci po Vtorata svetska vojna, od imeto na pravdata, primeneta e isklu~ivo instancata na komandna odgovornost, taka {to im se sude{e na site najvisoki oficeri na Vermahtot fateni `ivi, a vrhovniot komandant Adolf Hitler, ne be{e so niv vo sudnicata samo zatoa {to vo toj moment ne se nao|a{e ni me|u `ivite! Prakti~no nitu eden edinstven germanski fa{isti~ki vojnik ne be{e izveden pred sudot vo Nirnberg. Porakata be{e jasna: iako samo vojnicite direktno ubivaa, {to zna~i, deka samo tie bile personalno odgovorni, a nitu eden general ili mar{al najverojatno ne ubil nitu eden ~ovek (zna~i, nemal nikakva personalna odgovornost), tie ne bea sudeni, sè so cel da se stimulira nivnata slepa poslu{nost i destimulira moralnata odgovornost i li~niot integritet. "Vie poslu{no izvr{uvajte sè {to }e vi bide naredeno! Ako ne sme nie zadovolni, }e gi kaznime tie {to vi nareduvale!" Toa najdobro se vide i vo Irak, kade {to, za da se zadovoli pravdata, bil obesen pretsedatelot Sadam Husein, i ubieni negovite sinovi i duri i negovite maloletni vnuci, iako nikoj od niv verojatno (maloletnite vnuci sosema sigurno) ne ubile nitu eden ~ovek. Od druga strana, mnogubrojnite grozomorni zlostorstvs vo istata zemja i vo isto vreme izvr{eni od okupaciskite sili (kako {to be{e grupnoto siluvawe na 14 godi{no devoj~e pred o~ite na celata familija od strana na amerikanskite vojnici, po {to i devoj~eto i celata familija bile ubieni do posleden od istite tie vojnici), kako i iljadnici civilni `rtvi vo Afganistan ubieni kako kolateralna {teta, samo vo ekstremni slu~aevi bile procesuirani, i toa striktno od sudskite instanci na najmo}nata dr`ava, na koja i pripa|ale i storitelite, a ne od instancite na
o{tetenata strana. I pri toa, nitu eden visok oficer nikoga{ ne bil izveden pred sudot. Komandnata odgovornost ednostavno bila simnata od spisokot, a se vovela samo personalnata odgovornost. I vo ovoj slu~aj porakata, ovoj pat upatena do sopstvenata armija, bila jasna: "Slobodno nareduvajte se {to sakate! Ako se slu~i ne{to {to ne mo`e da se zabo{oti, vie komandantite ne berete gajle! ]e gi kaznime storitelite, vrz osnova na personalnata odgovornost!" Kaj drugiot, kazni go komandantot vrz osnova na komandnata odgovornost, a storitelite oslobodi gi od odgovornost {to i da storile, za i vo idnina da storat se {to od niv }e se bara. Kaj sebe, kazni go storitelot (ako ve}e mora{, i toga{ {to poblago), vrz osnova na personalnata odgovornost, a komandantite oslobodi gi od sekoja vina za bez gri`a da ti bidat poslu{ni i da komanduvaat kako {to }e im naredi{. Zna~i, so povikuvaweto vrz personalnata odgovornost na storitelot ubiecot Igor Spasov, i sebe amnestiraweto od komandnata odgovornost na resorniot minister, Gordana Jankulovska sebe se identifikuva{e kako pobedni~ka instanca koja ja kaznuva samo "personalna odgovornost", iako taa li~no e na vrvot od lestvi~kata na "komandnata odgvornost" i kako takva najodgovorna od sprotivnata perspektiva, perspektivata od koja se gleda vrz porazenite. Koja strana da se fati? Na porazenite ili na pobednicite!? Kako demokratsko gra|ansko op{testvo, Makedonija ne treba da se upravuva spored logikata na porazeni i pobednici, tuku spored pravna i moralna praktika voobi~aena vo demokratskiot svet. Brutalno ubistvo na eden gra|anin, od strana na policiski slu`benik, dol`en i so sopstveniot `ivot da gi za{tituva gra|anite, e sram na sekoe ministerstvo za vnatre{ni raboti sekade vo svetot, i povlekuva direktna "komandna odgovornost", bez mo`nost da najde alibi vo "personalnata odgovornost" na direktniot storitel.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
27
ПАРАДА НА ГОРДОСТА
no i iskreno opredeluvaj}i se za terminite na svoite manifestacii, tokmu sega, koga na Hrvatska i gori pod noze. So toa, navodno, i tie poka`ale deka ne stanuva zbor samo za pragmatizam, tuku i za nekakov ambivalenten oportunizam, pa i obid za delumna politi~ka ucena so cel da se dobijat poeni i ukni`at na smetkata na LGBT populacijata. Toa go veli profesorot. Ete, toa bi bila taa esencija {to se odnesuva na ra{omonijadata i egalitarizmot. ЗА И ПРОТИВ
Рашомонијада Парадата на гордоста во хрватската метропола помина без инциденти, додека неодамна Сплит, а пред тоа и Белград, покажаа неприфаќање на различностите од Милена Георгиевска (од Хрватска)
EDEN PROFESOR od zagrepskiot univerzitet mo`ebi i najplasti~no uspea da ja prokomentira vistinskata trevoga {to takanare~enite gej paradi ja predizvikaa vo site delovi na Hrvatska bez ogled {to epicentrite na nastanite bea prvo Split, a potoa Zagreb. Toj zaklu~i deka stanuva zbor za vistinska psiho-socijalna ra{omonijada vo koja sekoj poedinec ili socijalen segment od sopstvena gledna to~ka ima donekade pravo. Ili, egalitaristi~ki ka`ano, site se i gubitnici i pobednici, a vremenskite koordinati na nastanite na site im davat po-
28
sebna valencija i sjaj. Profesorot smeta deka i gej populacijata, i neutralnite entiteti, pa duri i protivnicite, gravitiraat vo ~uvstvitelen eter i u{te po~uvstvitelen istorisko- vremenski interval koga Hrvatska treba da gi zatvori pregovorite i naskoro da i se priklu~i na EU kako polnopravna ~lenka. Akterite na incidentite se ubedeni deka pragmati~no i na najdobar na~in gi izbrale sredstvata, instrumentite i strategijata za odbrana na svoite principi. I taka, profesorot veli deka i akterite na gej paradite postapile sosema pragmati~-
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
A, reakciite povrzani so hrvatskite paradi na gordosta denovive kako da se dvi`ea na podvi`na lenta. I toa od poddr{ka do osuda. Pod mototo „Za idnina bez fa{izam" poddr{ka na gej paradata vo Zagreb dade me|u drugite, plenumot na Filozofskiot fakultet od kade velat deka „vo Split bevme svedoci na u{te eden nasilen izliv na fa{izmot kon malcinstvata", a tie upatija i javno barawe za osiguruvawe na ednakvost vo op{testvoto. Spored niv, edinstvenata vistinska i prifatliva reakcija na splitskite slu~uvawa koi pominaa so niza incidenti, e „nedvosmislena osuda na proklamiraniot fa{izam". I Zelenata partija ja dade podr{kata za Paradata na gordosta vo Zagreb. „O~igledno deka borbata za ~ovekovite prava vo Hrvatska se u{te ne e zavr{ena so zavr{uvaweto na pregovorite so EU, tuku toa e proces na koj po{irokata zaednica treba u{te dolgo da raboti, {to najdobro poka`aa slu~uvawata vo Split", soop{tija od parijata. Svojata poddr{ka za razli~nosta ja dadoa i pripadnicite na socijalnata mre`a na gra|ani koi li~no so svoeto prisustvo bea del od povorkata na Paradata na gordosta. „Toa e mo`nost posilno od bilo koga da doka`eme deka ne prifa}ame nasilstvo, diskriminacija i govor na omraza, na koe kamenot vo glava e edinstven argument koj znaat da go poka`at", e stavot na ovaa mre`a na gra|ani. Nekoi gra|ani, sepak, ne mo`at da ja prifatat razli~nosta koja se odnesuva na seksualniot `ivot, kako {to e mladinata na Hrvatskata star~evi~anska mlade`, koja paralelno so odr`uvaweto na Povorkata na gordosta na lezbejkite, homoseksualcite, biseksualcite i interseksualnite lica, povika na „Protest protiv gej paradata". Kako {to poso~ija
Gej paradata vo Split zavr{i so incidenti tie, se sprotivstavuvaat na na~inot na `ivot koj vodi do ru{ewe na celokupnoto op{testvo. „Istorijata ni poka`a koga op{testvoto }e dostigne odredeno nivo na nemoralnost , toa op{testvo potpolno se raspa|a i toa so drasti~ni posledici. Gej paradata e kruna na nemoral koj gi negira i ismejuva site moralni na~ela i zakoni , semejstvoto, brakot, tradicijata, dostoinstvoto i verata na celokupnoto op{testvo", smeta Star~evi~anskata mladina. Vakvi stavovi poka`aa i del od posetitelite na gej paradata vo Split, koi so verbalni navredi, no i so frlawe kamewa i pepelnici od okolnite kafuliwa udrija po u~esnicite na splitskata Parada na gordosta. Podrasti~ni slu~uvawa i dramati~na slika isprati svoevremeno Belgrad. I toa se slu~i vo Dalmacija, a epilogot od, kako {to podocna go okvalifikuvaa Split kako najhomofobi~en grad vo Evropa, be{e prekinuvawe na Gej paradata. ЕВРОПСКИ ЗАГРЕБ, БАЛКАНСКИ СПЛИТ? Eden student koj se najde vo grupa
mladi lica koi glasno upatuvaa verbalni napadi kon povorkata, izjavi deka nema zo{to javno da gi gleda pederite. „Toa e nivna intimna rabota, no {to moraat da izleguvaat na ulica dr`ej}i se za raka i baknuvaj}i se da provociraat", veli splitskiot student. Misleweto deka ima grupacii na mladi lu|e koi ne ja prifa}aat razli~nosta nitu vo verski, etni~ki ili nekoj drug pogled, go deli i don Ivan Grubi{i}. Spored nego, Zagreb vo odnos na Split e poblisku do civilizaciskite vrednosti zaedni~ki so zapadniot demokratski svet. „No, na zagrepskata parada ima{e mnogu pove}e policija otkolku vo Split, a da ne be{e toa, pra{awe e {to bi se slu~ilo. Mladite grupacii koi se protivat na vakvite pojavi poznati se i na fudbalskite natprevari i mislam deka taa grupacija se preseli vo Split. Za `al, decata od gradinka ve}e se u~at taka da znaat koj na koja vera i nacionalnost pripa|a, pa se pra{uvam kolku pravoto na razli~nost e del od vospitniot i obrazovniot sistem. Ne e se crno-belo, no naj~esto zboruvame samo za posledicite, a pri-
~inite nitu gi znaeme, nitu gi istra`uvame", smeta don Grubi{i}. Za hrvatskiot sociolog Dra`en Lali} postoi golema razlika vo podgotvitelnite raboti vo Split i Zagreb. „Nitu Zagreb e metropola koja e nakloneta na gej populacijata, nitu pak, Split e metropola na omrazata kon ovaa populacija. Bea toa lesno doneseni zaklu~oci i kvalifikacii. Pa, i vo Zagreb poslednite godini na gej paradata ima{e pove}e napadi na homoseksualcite, otkolku vo Split. Split i Zagreb se urbani sredini vo koi lu|eto razli~no reagiraat", poso~uva Lali}. Hrvatskiot pretsedatel Ivo Josipovi}, pak, izjavi: „Ona {to go vidovme vo Split be{e ne{to navistina grozno i neprimerno. Siguren sum deka pove}eto spli}ani se orientirani na eden evropski na~in kon evropski vrednosti i koga toga{, i spli}ani }e poka`at deka se del na civilizirana Evropa". Pokraj Zagreb , povorki na gordosta vo ist den se dvi`ea i vo Budimpe{ta, Sofija i Viena. Site bea prosledeni so silno policisko obezbeduvawe.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
29
Москва и Берлин решаваат за Трансднестрија? Русија и Германија почнаа соработка за формално решение на спорот помеѓу Молда! вија и отцепениот регион Трансднестрија. Иако решението силно ќе вилајае врз идни! ната на Молдавија, она што е навистина битно во целиот процес е тоа што ова е првиот очигледен знак за соработка помеѓу Русија и Германија и тоа за да решат прашање кое ја засега европската безбедност, со што ефектите на процесот ќе се почувствуваат многу пошироко од Молдавија
RUSIJA I GERMANIJA rabotat na formalno re{enie na tekovniot spor pome|u Moldavija i otcepeniot region Transdnestrija, velat izvori na STRATFOR. Re{enieto bilo dogovoreno na sredbata pome|u germanskata kancelarka Angela Merkel i ruskiot premmier Vladimir Putin na 14-ti juni vo @eneva, a sega za predlozite se diskutira so Moldavija i so Transdnestrija. Detalite od dogovorot se mnogu pomalku va`ni od faktot deka ova e prviot konkreten slu~aj Germanija i Rusija zaedni~ki da rabotat na nametnuvawe na uslovite za re{avawe na edno evropsko bezbednosno pra{awe. Sporot okolu Transdnestrija trae od momentot koga ovaa teritorija se zdobi so de fakto nezavisnost od Moldavija vedna{ po raspadot na
30
Sovetskiot sojuz. Transdnestrija e poddr`na od Rusija, vklu~uvaj}i i postojano prisustvo na kontingent od 500 ruski vojnici vo ovoj tesen pojas zemja i dodeka Moldavija vo poslednite dve godini zapo~na da se vrti kon Evropa, Transdnestrija ostana veren sojuznik na Rusija. Kako i da e, situacija evoluira{e vo golema mera otkako Berlin i Moskva ja postavija Transdnestrija kako glavno pra{awe vo ramkite na rusko-evropskata bezbednosna sorabotka pod zakrilata na Komitetot za politika i bezbednost na EU. Oficijalno, predlogot }e go pretstavi Germanija, iako Rusija mnogu pomogna pri sostavuvaweto. Idejata zad predlo`enoto re{enie e da se doka`e deka na rusko-germanskata sorabotka, koja se zgolemuva vo pove}e ob-
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
lasti, ne treba da se gleda kako na zakana za drugite evropski dr`avi (osobeno onie od Centralna Evropa), tuku pove}e kako na dvi`e~ka sila koja mo`e da dovede do podobruvawa {irum Evropa. МОЖНО РЕШЕНИЕ Iako Rusija i Germanija se mnogu nejasni vo formulacijata na re{enieto na transdnestriskiot konflikt, izvori na STRATFOR uspeaja da dojdat do informacii za toa kako bi izgledalo kone~noto re{enie. Spored re{enieto, najprvin }e se pobara Transdnestrija da bide posebno zastapena vo moldavskiot parlament. Vo zamena za toa, Rusija }e go zeme predvid predlogot za vospostavuvawe nabquduva~ka ili mirovna misija na Evropskata unija na Organizacijata za bezbednost i sorabotka vo Evropa (OBSE) vo Transdnestrija, koja bi im pomagala na ruskite sili da ja patroliraat teritorijata. Ne e jasno dali dodelenoto pretstavuvawe na Transdnestrija vo moldavskiot parlament }e bide fiksno (na primer, pet ili petnaeset procenti) i proporcionalno na naselenieto. Isto taka, Rusija ne garantira deka }e dozvoli ispra}awe na mirovnici od EU ili od OBSE vo broj kolkav {to tie }e pobaraat Moskva edinstveno navestuva deka }e bide otvorena za taa mo`nost. Nastrana specifi~nostite, potencijalnite posledici od vakviot dogovor se mnogu privle~ni. Mo`nata transdnestriska parlamentarna grupa najverojatno }e stapi vo sojuz so proruskata Komunisti~ka partija, so {to bi mo`ele duri i da ja
Putin i Merkel: ]e se pobara Transdnestrija da bide posebno zastapena vo moldavskiot parlament
prezemat vladata na Moldavija, so koja vo momentov rakovodi proevropskata koalicija Alijansa za evropska integracija (AEI). So ova bi se zamenila haoti~nata i rascepkana vlada, koja ima problemi pri sorabotkata so Moskva i bi se otvorila mo`nost vo ^isinau da se vospostavi stabilna i proruski orientirana administracija. Vakviot potencijalen razvoj ne mora da zna~i i poraz za AEI. Moldavija voop{to razmisluva za predlogot samo zaradi toa {to istiot be{e pretstaven od Germanija. Proevropskata vladeja~ka koalicija vo Moldavija e presre}na {to kon sebe go svrte vnimanieto na ~elnata dr`ava na EU, nastrana ekonomskite investicii i drugite inicijativi {to mo`at da proizlezat od takvoto zgolemeno vnimanie. Vode~ki figuri, koi se vklu~eni vo pregovorite, se moldavskiot premier Vlad Filat i ministerot za nadvore{ni raboti Juri Ljanke, koj e ~len na Liberaldemokratskata partija na Filat. Filat veruva deka ako izdejstvuva dogovor za Transdnestrija, koj bi bil pokrien so germanski ekonom-
ski investicii i e personificiran so Berlin, toga{ popularnosta na negovata partija }e zbuvne. Koalicijata AEI e ve}e prili~no razni{ana i pove}e ~lenovi na koalicijata jasno stavija do znaewe deka se podgotveni da si prodol`at po svojot pat, ako toa stane neophodno. Ako uspee da poka`e dobri vrski so Germanija, Filat }e se odr`i na vlast bez ogled na toa {to }e se slu~i so koalicijata. ПРЕЧКИ КОН РЕШЕНИЕТО Sepak, i natamu ostanuvaat golem broj na tehni~ki i pravni prepreki za kreirawe na edno vakvo re{enie. Site pregovori vo vrska so konfliktot okolu Transdnestrija mora da bidat vodeni vo ramkite na Grupata „5 + 2" (Moldavja, Transdnestrija, OBSE, Rusija i Ukraina, so Evropskata unija i SAD kako nabquduva~i) i odobreni od Brisel, a ne preku direktni ruski ili germanski predlozi. No, Rusija i Germanija go zaobikolija ovoj proces, i pokraj toa {to mnogu dobro znaeja deka isklu~uvaweto na ~lenki na Grupata
„5 + 2", kako {to se Evropskata unija ili SAD zna~itelno gi ote`nuva {ansite procesot da dobie odobruvawe od Brisel ili od Va{ington. Ako Rusija ili Germanija ednostavno uspeat da gi nateraat Moldavija i Transdnestrija da go prifatat predlogot, toga{ toj su{tinski }e bide efektuiran. Poradi toa, sredbata ovaa nedela vo Moskva be{e od klu~no zna~ewe. Iako sè u{te nema detali, jasno e deka Va{ington i Brisel }e trukaat re{enie koe }e zavisi od nivnoto odobruvawe, no Moskva i Berlin ne se obvrzani, nitu pak poka`uvaat `elba, da im se pot~inat na nivnite `elbi. I dodeka SAD ne se mnogu sre}ni so vakviot razvoj na nastanite, malku e verojatno vo vakov period deka }e i se sprotivstavat na Rusija vo vrska so Moldavija, najmnogu poradi mnogu pobitnite pra{awa pome|u Moskva i Va{ington, pred se Avganistan. Tokmu poradi toa SAD }e pobaraat od zemji koi ne se direktno vklu~eni - kako Litvanija, Polska, Romanija i Velika Britanija - da izvr{at pritisok vrz Moldavija da go odbie predlogot. So tolku mnogu neras~isteni pra{awa, ne postoi garancija deka re{enieto }e pomine. Germanija ne go turka ova re{ennie samo i edinstveno poradi korista koja{to od procesot }e ja ima Moskva. Berlin saka da i poka`e na Centralna Evropa deka mo`e da ja natera Rusija da sorabotuva na bezbednosni pra{awa ili barem da doka`e deka Moskva }e go tretira Berlin kako ednakov i deka dr`avite od Centralna Evropa nemaat potreba da se vrtat kon Va{ingotn koga e vo pra{awe nivnata bezbednost. Ako se zeme predvid deka najverojatniot rezultat od vospostavuvaweto na pretstavni~ka grupa na Transdnestrija vo parlamentot na Moldavija }e bide prorusko preorientirawe na ^isinau, malku e verojatno deka percepcijata na Centralna Evropa za germanskata sposobnost da ja natera Rusija da bide popriem~iva }e se podobri. Ottamu, pra{aweto koe sleduva e dali Moskva }e se zalaga za celosna kontrola na Moldavija na krajot, Moskva saka Berlin od celiot proces da izleze so ~uvstvo deka Germanija ne{to dobila vo pregovorite so Rusija. Site ovie faktori naveduvaat deka, kako i da zavr{i, ovoj pregovara~ki proces }e ima implikaci i daleku zad granicite na Moldavija i Transdnestrija.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
31
Авганистанска замка за САД САД повеќе немаат стратегија за Авганистан, ниту за водење на војната, ниту за изградба на нацијата, а најмалку за безболно повлекување. Помошта на САД за Авганистан во моментов сочинува неверојатни 97 проценти од бруто$домашниот производ на Авганистан и затоа, кога ќе се намали помошта, а тоа неизбежно ќе се случи, многу е веројатно дека земјата ќе ја зафати економска депресија Роберт Грение
AKSIOMA NA VODEWETO vojni e celokupnite celi na kampawata i strategijata za tie da se postignat da bidat odredeni odnapred i pred primenata na odlukite vrzani so resursite - pari, oprema, lu|e, vreme. Prvoto mora da go diktira vtoroto. I ako se ispostavi deka, od kakva i da e pri~ina, resursite neophodni za postignuvawe na celite ne mo`at da se obezbedat, toga{ i celite i strategijata treba da se prilagodat soglasno resursite.
32
Vo period koga admnistracijata na pretsedatelot na SAD Barak Obama se podgotvuva za u{te edna temelna promena na voenata i civilnata komanda vo Avganistan i kako {to nabli`uva juli 2011 godina - krajniot rok za vetenoto zapo~nuvawe na povlekuvaweto na trupite na SAD - stanuva se pojasno deka amerikanskiot proekt vo Avganistan }e bide promenet. Iako informaciite govorat deka postojat zna~itelni nesoglasuvawa vantre vo samata administra-
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
cija, najmnogu zaradi liniite na podelba pome|u voeniot i civilniot aspekt na proektot, kako {to se obemot i tempoto na povlekuvawe na trupite do krajot na ovaa kalendarska godina, sosema e jasno deka resursite na SAD naso~eni kon naporite vo Avganistan na eden ili na drug na~in }e bidat namaleni. Ako malku se prefrlime vo idninata, do 2014 godina - {to e mnogu poblisku otkolku {to pove}eto vme{ani sakaat da priznaat - konsenzusot po-
me|u NATO, SAD, pa duri i avganistanskata vlada e deka stranskoto voeno prisustvo vo Avganistan do toga{ }e bide namaleno na mnogu poniski, ako ne i minimalni nivoa. Ako ne{tata vo Avganistan se odvivaat bez pre~ki, ova nema da pretstavuva problem. Duri da se prifati pristapot kon povlekuvaweto na stranskite trupi „baziran na situacijata", kako {to celo vreme insistira administracijata na Obama, podobruvawata na bezbednosta i upravuvaweto vo spornite regioni na zemjata }e im ovozmo`i na Avganistancite da prezemat obvrski koi vo momentov gi izvr{uvaat strancite, so {to bi se ovozmo`ilo nepre~eno i brzo povlekuvawe na strancite. НЕОДРЖЛИВИ ПРОЕКТИ Toa e teroetski. No, ne{tata vo Avganistan ne se odvivaat bez pre~ki. Odgovaraj}i na pra{awata od senatskiot Komitet za nadvore{ni odnosi, noviot vr{itel na dol`nosta ambasador na SAD vo Avganistan, Rajan Kroker, neodamna svojata nova dol`nost ja sporedi so onaa koja ja izvr{uval vo Irak, kade {to slu`el kako ambasador na SAD vo ekot na najlo{ite frakcionerski sudiri vo 2007 i 2008 godina. A {to se odnesuva na mo`nostite za uspeh na kontrabuntovni~kata kampawa vo zemjata, predvodena od SAD, najdobroto {to mo`e{e da go ka`e e deka „zada~ata ne e nevozmo`na". Mo`ebi se obiduval da „iscedi" malku optimizam od celata situacija. Na istoto soslu{uvawe, pretsedatelot na Komitetot, Xon Keri, silen poddr`uva~ na administracijata i ~estopati anga`iran od vladata kako emisar i vo avganistanskata i vo pakistanskata vlada, vo svoeto obra}awe istakna deka anga`manot na SAD vo Avganistan „vo trupi i dolari nitu e proporcionalen na amerikanskite interesi, nitu e odr`liv". Istiot den, istiot komitet na Senatot objavi studija, na koja se rabotelo dve godini, za razvojot na amerikanskata pomo{ kon Avganistan. Vakvata pomo{, se veli vo studijata, koja iznesuva okolu 19 milijardi dolari od 2002 godina navamu, najverojatno nanesuva pove}e {teta, otkolku korist. Neproporcionalno potro{ena vo isto~niot i ju`niot del na zemjata, koi se najzafateni od nasilstvata, kako sredstvo za brzo zgolemuvawe na popularnosta na avganistanskata vlada i nejzinite stranski poddr`uva~i kaj lokal-
noto naselenie vo ovie regioni koi neodamna bea is~isteni od talibanite i ~estopati isplatuvana bez nikakov uvid, i toa vo oblasti kade {to re~isi nema strukturi na avganistanskata vlada koja bi ja menaxirale, pomo{ta gi prenapumpa lokalnite institucii i sozdade kultura na korupcija i zavisnost od pomo{. Spored ovoj izve{taj, duri i tamu kade {to ima brza korist od amerikanskite proekti, rezultatite ~estopati se neodr`livi poradi nesposobnosta na lokalnite funkcioneri, koi nemaat dovolno stru~nost za da gi vodat proektite, nitu pak pari da gi odr`uvaat. Pomo{ta na SAD za Avganistan vo momentov so~inuva neverojatni 97 procenti od brutodoma{niot proizvod na zemjata. Koga }e se namali pomo{ta, a toa neizbe`no }e se slu~i, mnogu e vero-
jatno deka zemjata }e ja zafati ekonomska depresija. ПРИДОБИВКИТЕ ЛЕСНО СЕ ГУБАТ Na bezbednosniot front, duri i amerikanskata vojska, koja e, razbirlivo, netrpeliva da gi „prokni`i" pozitivnite rezultati od nejziniot kontrabuntovni~ki „prodor" vo Helmand i vo drugite delovi na pa{tunskiot jug, vnimatelno gi karakterizira svoite pridobivki kako „kr{livi i reverzibilni", dodeka nervozno yirka kon vlo{uvaweto na bezbednosnata sostojba na istokot na zemjata - koe, delumno, se dol`i na naplivot na borci proterani od drugite delovi na zemjata od strana na amerikanskata armija - i se nadeva deka }e i bide dozvoleno svoite
Obama go prekr{i `eleznoto pravilo na voenoto planirawe
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
33
udarni sili da gi isprati vo tie regioni, a ne doma. A ve}e postoi raste~ka, iako sè u{te pridu{ena, volja da se priznae ona {to ve}e od poodamna e o~igledno: deka avganistanskata armija nema da bide ni odblisku spsosobna da ja prezeme odgovornosta za bezbednosta vo celata zemja do 2014 godina, a duri i da e, avganistanskata vlada ednostavno gi nema potrebnite resursi da odr`i tolku golema voena sila koga }e si zaminat stranskite armii. Sepak, adinistracijata vo nitu edna prigoda ne napomena deka vo tek e promena na strategijata. Onie koi pritiskaat za relativno golemo po~etno povlekuvawe na trupite na SAD, vo visina od 15.000 vojnici od postoe~kiot kontingent od 100.000, glavno ne istapuvaat so izdr`ano barawe za promena na strategijata. Namesto toa, se ~ini deka tie preferiraat gubitni~kata strategija da ja kompenizraat so toa {to }e i gi seknat resursite. Ova, sekako e recept za katastrofa, no takva {to }e bide celosno usoglasena so patekata koja ja trasira{e pretsedatelot na SAD. Dosega{nata evolucija na politikite na administracijata kon Avganistan ne se odrazi dobro na pretsedatelot Obama. Otkako politi~ki se turna sebe si v }o{e so toa {to prifati tamo{nata borba da ja okarakterizira kako „vojna od nu`da", koja bila nemudro zaboravena od negoviot prethodnik za smetka na „vojnata po izbor" vo Irak - na koja i samiot i se sprotivstavuva{e u{te od po~etokot Obama vo propovedni~ki stil veti deka }e gi odobri sredstvata neophodni za mnogu ambicioznata programa od mart 2009 godina za izgradba na avganistanskata nacija. Kako i da e, negoviot polet za ovoj proekt vo golema mera izblede samo pet meseci podocna, koga be{e informiran od strana na negoviot novonazna~en komandant za Avganistan, general Stenli Mekristal, deka cenata za uspe{na kontrabuntovni~ka ofanziva }e iznesuva 40.000 vojnici pove}e od o~ekuvanoto, kako i deka duri i vo toj slu~aj nikoj ne mo`e da go garantira uspehot. ДАЛИ СЕ СЛЕДИ ПРАВИЛНИОТ КУРС? Mnogu o~igledno postapuvaj}i pro-
34
tiv svojot zdrav razum, no politi~ki posveten na kontrabuntovni~kiot pristap, Obama postigna sudbonosen kompromis: toj vo golema mera }e gi prifati neposrednite barawa na armijata za novi resursi i }e se dr`i do razumnata strategija za borba so buntovnicite, no na negovite sili }e im go skrati i potrebnoto vreme i postojaniot priliv na resursi potrebni za vakvata strategija na SAD da bide uspe{na. Nakratko, toj go prekr{i `eleznoto pravilo na
Anga`manot na SAD vo Avganistan ne e proporcionalen na amerikanskite interesi
voenoto planirawe so toa {to celosno gi odvoi resursite i od celite i od strategijata. Za da ja opravda ovaa kontradikcija, toj ednostavno insistira tranzicijata kon golemi avganistanski bezbednosni sili, koja nikoga{ i ne be{e realna, da
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
zavr{i mnogu porano otkolku {to be{e planirano. [to e mnogu interesno, i voenite i civilnite funkcioneri vo SAD, koi ne se celosno nesvesni za nekonzistentnosta pome|u ambicioznosta na nivnite celi za izgradba na avganistanskata nacija i neadekvatnosta na vremeto i alatkite koi im se na raspolagawe, po~naa da si go modifikuvaat govorot koj go koristat za da go definiraat uspehot. Kolku {to mo`e da se vidi od svedo~eweto na ambasadorot Kroker, kako i od neodamne{nite izjavi na visoki funkcioneri na amerikanskoto Ministerstvo za odbrana, se ~ini deka „dovolno dobro" e politi~ki najprifatliviot termin. Celta na izgradbata na instituciite vo Avganistan, spored ambasadorot Kroker, e „dovolno dobro vladeewe". Vo me|uvreme, i visoki oficeri od armijata po~naa „dovolno dobro" da go koristat kako mnogu nedefiniran standard za kvalitet na postignatoto. Vakvite navestuvawa deka SAD po~na da gi namaluva svoite nerealno ambiciozni o~ekuvawa za Avganistan se dobredojdeni - no ne se vklopuvaat vo nitu edna sprovedliva strategija. Tokmu naprotiv, nema znaci deka administracijata trgnala po pat na vistinski korekcii vo Avganistan. Se ~ini deka vo momentov tie se nadevaat oti talibanite }e se pridr`uvaat kon nekoj iden dogovor, postignat preku pregovori i so toa }e gi spasat Amerikancite od posledicite od nivnite gre{ki. Toa mnogu te{ko }e se slu~i. Vo me|uvreme, kako {to raste vnatre{niot pritisok za povlekuvawe, denot na soo~uvaweto - koga }e stane nevozmo`no da se ignorira jazot pome|u celite i mo`nostite na SAD vo Avganistan - se pove}e se bli`i. Taka, velat, se pla}aat grevovite.
(Robert Grenie se penzionira od CIA vo 2006 godina, po 27godi{na kariera vo Tajnata slu`ba na CIA. Toj slu`el i kako direktor na Centarot za kontra-terorizam na CIA od 2004 do 2006 godina, gi koordiniral aktivnostite na CIA vo Irak od 2002 do 2004 godina kako menaxer na Misijata vo Irak i bil {ef na ispostavata na CIA vo Islamabad, Pakistan i pred i po napadite od 11-ti septemvri 2001 godina.)
ЕКОНОМИЈА Како да се освои Блискиот исток Недоволната банкарска поддршка за компаниите, недостигот на конвенции за меѓусебно признавање, сложената, скапа процедура за заверка на документи, визниот режими, немањето дипломатски и трговски претставништва се главните причини зошто сме неуспешни на пазарите на Блискиот исток и кај земјите од Северна Африка ekonomija@forum.com.mk
Ќе остане ли државна земја за општините? Отпадот како бизнис Македонскиот зеленчук е безбеден Само иновации ќе ја спасат планетава
ИЗВОЗ
Како да се освои Блискиот исток Недоволната банкарска поддршка за компаниите, недостигот на конвенции за меѓу# себно признавање, сложената, скапа процедура за заверка на документи, визниот ре# жим, немањето дипломатски и трговски претставништва се главните причини зошто сме неуспешни на пазарите на Блискиот исток и кај земјите од Северна Африка од Петре Димитров
SKOPJANECOT DRAGAN sekoj den so svojata kola prevezuva patnici do Ohrid. Sega e sezona i negovata rabota e duplirana. Ne sekoga{ bil div taksist, raska`uva toj. Na vremeto vo Jugoslavija preku nekolku makedonski grade`ni kompanii rabotel kako grade`en rabotnik vo arapskite zemji. Iako imal najrazli~ni iskustva od toa vreme, se u{te so vidna nostalgija so merak se potsetuva na toj del od `ivotot. „Rabotata be{e naporna, no zarabotuva~kata be{e golema. Ne mi e jasno zo{to denes na{ite golemi grade`ni kompanii ne gi koristat starite kontakti za da si go zgolemat biznisot. Tamu
36
znaat koi sme, a dobriot obraz vo toj svet pari vredi„, veli Dragan. I denes zemjite od Bliskiot istok, kako rezultat na golemoto bogatstvo so koe raspolagaat seriozno vlo`uvaat vo grade`ni{tvoto i vo infrastrukturata. Spored ekspertite mo`nostite za otvorawe biznisi tamu se golemi. Mnogu od ovie dr`avi od ~isti izvoznici na nafta, se pove}e stanuvaat dr`avi koi ja razvivaat industrijata, pa uvezuvaat ma{ini, surovini i poluproizvodi. Na Arapite im treba sorabotka vo grade`ni{tvoto, energetikata, farmacijata, IKT i prehrambenata industrija, osobeno so kompanii
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
{to imaa halal-sertifikati. „Na{iot problem e {to ne go prepoznavame ovoj region, na nikoe nivo. Vo arapskiot svet ima mnogu prostor za rabota. Toa treba da go sogledaat na{ite kompanii i dr`avata i da se borat za biznis tamu, {to e mnogu polesno otkolku da toa go pravat vo Germanija„, veli politi~kiot analiti~ar Stevo Pendarovski. БЕЗ СТРАТЕГИЈА Nadvore{no trgovskata razmena so zemjite od Bliskiot Istok i zemjite od Severna Afrika se u{te se odviva incidentno, bez strategija, velat
od Stopanskata komora na Makedonija (SKM). Vinata za vakvata sostojba, ekspertite ja lociraat i kaj stopanstvenicite koi ne gledaat podaleku od svojot dvor, no i kaj dr`avata koja ne sozdava uslovi za polesno ostvaruvawe na sorabotka. „Obidite na doma{nite kompanii da go zgolemat biznisot i natamu se opstruirani od nedovolnata bankarska poddr{ka, od nedostigot na konvenciite za me|usebno priznavawe i slo`enata, skapa procedura za zaverka na dokumentite. Te{kotii sozdavaat i viznite re`imi, kako i nemaweto konzularno-diplomatski pretstavni{tva", velat od SKM. Makedonija vo ovoj del na svetot ima samo tri diplomatski prestavni{tva, vo Izrael, Katar i Egipet. Spored Zoran Petrov, zamenik minister za nadvore{ni raboti najintenzivno se raboti na sorabotkata so Izrael, a vo Ministerstvoto se razmisluva i za otvarawe na novi diplomatski prestavni{tva i sklu~uvawe na dogovori od ekonomskata sfera koi }e go zgolemat biznisot. Trgovskite prestavni{tva vo nekoi od ovie zemji se isto taka predizvik za koj treba da se razmisluva na{ata diplomatija, komentiraat ekspertite. ПОЕДНОСТАВУВАЊЕ НА ПРОЦЕДУРИТЕ Od SKM informiraat deka zemjite od Agadirskata spogodba (Jordan, Egipet, Tunis i Maroko) i od Zalivot glavno ja imaat prisposobeno
sopstvenata regulativa so evropskata vo odnos na trgovijata so zemjodelski i drugi proizvodi. Ottuka, i Makedonija mora da definira prioriteti osobeno vo delot standardi za kvalitet, tehni~ki, veterinarni i sanitarni, kako i proizvodi {to se izvozno potencijalni. „Momentno, izvozot na makedonski jabolka vo Tunis e nevozmo`en poradi na{ata neprisposobenost da izdavame sertifikat za eventualni zaboluvawa kaj ovaa kultura„, veli Qubica Nuri, rakovoditel vo SKM. Za unapreduvawe na razmenata komorata, predlaga da se preispita i procedurata za zaverka na dokumentite {to gi sledat stokite vo izvozot, so cel nivno poednostavuvawe. Makedonija vo prvite tri meseci od godinava realizira trgovska razmena so Al`ir, Obedinetetite Arapski Emirati (OAE), Bahrein, Egipet, Irak, Iran, Izrael, Maroko, Kuvajt, Liban, Katar, Saudska Arabija, Sirija, Jordan i so Tunis. Vkupnata razmena so zemjite od Bliskiot Istok i Magreb vo ovoj period dostigna 17,4 milioni amerikanski dolari. Ostvaren e izvoz od 6,6 milioni dolari i uvoz od 10,7 milioni dolari. Trgovskiot deficit iznesuva 3,8 milioni dolari. Najgolem trgovski deficit e ostvaren so Izrael, nad 6 milioni dolari, a najgolem suficit so Irak, 3,2 milioni dolari. Vo ovie zemji najmnogu izvezuvame sve`i jabolka, toplo valani proizvodi od `elezo, granulirana zgura od proizvodstvo na `elezo i ~elik, kako i aparati za za{tita na elektri~ni strujni kola, a uvezuvame
glavno ~ist natriumhlorid i sol, sok od portokal, digitalni centralni edinici, elektri~ni sprovodnici i aparati, tekstil, proizvodi od `elezo i ~elik. I pokraj nemirite vo Al`ir, Egipet, Libija, Maroko, Sirija i vo Tunis, trgovskata razmena so evromediteranskiot region vo prviot kvartal bele`i 63% porast, 76% zgolemuvawe vo izvozot i 59% vo uvozot. Osven so Libija, so koja trgovskata razmena e stopirana, razmenata so preostanatite zemji poka`uva porast. „Komorskite komunikacii upatuvaat na podgotvenost na privatniot sektor da prodol`i so sorabotka, a nekade porakite stignuvaat i od administracijata, kako {to e slu~aj so poslednata od noviot guverner na Nacionalnata banka na Egipet kon investitori i biznismeni, deka se povtorno steknati uslovi za prodol`uvawe ili po~nuvawe sorabotka„, velat od SKM. КАДЕ БИ МОЖЕЛЕ ДА СЕ ПРОНАЈДАТ НАШИТЕ КОМПАНИИ Spored ekspertite vo ovie zemji za na{ite kompanii bi imalo rabota pred se vo grade`ni{tvoto i prehrambenata industrija (najgolemiot del od hranata vo ovie zemji e od izvoz). Momentalno na pr.vo Irak, dobro poznat na makedonskite grade`ni kompanii e po~nata izgradba na 3 milioni stanbeni edinici, a vo proces e i asfaltirawe na site pati{ta. Makedonskata prehranbena industrija mo`e da zaraboti mnogu, no pod uslov da go reorganizira svoeto rabotewe spored halal- standardizacijata. Spored poslednite oficijalni podatoci ovoj standard vo zemjava go imaat (ili se vo faza na implementirawe) samo pet kompanii. Svetskiot halal pazar e najbrzoraste~ki. Negovata vrednost godinava iznesuva 850 milijardi dolari. Toj gi zadovoluva potrebite na 1,8 milijardi kupuva~i od muslimanska veroispoved, no i na golem broj nemuslimanski kupuva~i koi gi konsumiraat ovie proizvodi. Voveduvaweto na halal e dolgogodi{na praksa i na najgolemite svetski kompanii kako „Megdonalds„ ili „Nestle", no i na hrvatskite kompanii „Vindija„, „Podravka„ i „Kra{", koi svatija kade le`at parite.
Najgolem predizvik ni e prehranbenata industrija
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
37
БИЗНИС ВЕСТИ
Македонскиот зеленчук е безбеден Nema prisustvo na bakterijata E{erihija koli vo makedonskiot zelen~uk, soop{tija ministerot za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo, Qup~o Dimovski i direktorot na Agencijata za hrana i veterinarstvo, Dejan Runtevski, otkako Agencijata za hrana i veterinarstvo sprovede vonredni kontroli na preku 40 primeroci zelen~uk zemeni po slu~aen izbor od maloproda`bata i direktno od oran`eriite.
„Гаспром„ подготвен да не снабдува со гас
„Микросам“ со автоматска линија за производи
Makedonija najverojatno }e se priklu~i kon me|unarodniot gasovod Ju`en tek, preku koj }e se snabduva so gas od ruskiot energetski gigant „Gasprom". Fizibiliti studijata za priklu~uvawe na Makedonija kon Ju`en tek }e bide gotova naskoro, a ruskiot gigant „Gasprom" e podgotven da ja snabduva Makedonija so potrebnata koli~ina informiraa od kompanijata.
Avtomatska linija za proizvodstvo na rezervoari za te~en gas, kompresiran gas pod pritisok, rezervoari za vodorod i drugi tipovi na rezervoari pod pritisok, promovira{e prilepskata kompanija „Mikrosam". Linijata e nameneta za indiskiot pazar, a vo tek se pregovori i za isporaka i za svetski poznati proizveduva~i na avtomobili od Germanija, Rusija, Japonija, Turcija, Kina.
На Македонија и треба дистрибутивен центар во Русија Stopanstvenicite smetaat deka {to poskoro treba da se otvori distributiven centar vo Rusija i oti so toa }e se zgolemi trgovskata sorabotka me|u dvete zemji. Vo toj pravec minatata nedela se odr`a inicijativen sostanok za otvorawe distributiven centar na makedonskite stoki vo ruskata oblast Samara, vo organizacija na SKM i Makedonsko-ruskata stopanska komora.
Цените во Скопје најниски во Европа Istra`uvaweto na internet sajtot International.com za tro{ocite za `ivot vo koi se presmetani prose~nata potro{uva~ka ko{ni~ka, kako i cenite na pijalokot, cigarite, oblekata i tehnikata, napraveno vo 78 gradovi vo Evropa, poka`uva deka Skopje se nao|a na dnoto na listata na 76-toto mesto. Najskap grad e Oslo.
Компаниите ја одбегнуваат берзата Poradi slabiot interes za kotirawe na berzata od strana na makedonskite kompanii, Makedonskata berza za hartii od vrednost vo periodot {to sledi }e ja zgolemi sorabotkata so stopanskite komori. Preku niv }e gi ubeduva kompaniite da kotiraat na berza i }e im objasni deka namesto da zemaat krediti, dopolnitelni sredstva mo`e da obezbedat i preku izdavawe na akcii.
38
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
Ќе остане ли државна земја за општините? Неизбежно е прашањето дали во пресрет на следната фаза од децентрализацијата според која општините ќе можат да располагаат со државното земјиште воопшто ќе остане државна земја за продажба ако при тоа се земе предвид дека во изминативе години Министерството за транспорт и врски континуирано огласуваше државно земјиште за продажба од Владимир Николоски
GOLEM BROJ OP[TINI vo Makedonija nema da mo`at da upravuvaat i da prodavaat dr`avnoto zemji{te iako od 1 juli, godinava toa preo|a vo nivna nadle`nost. Op{tinite treba{e da raspolagaat so dr`avnoto zemji{te {to se nao|a na nivna teritorija u{te na po~etokot na godinava, me|utoa ovoj ~ekor od decentralizacijata be{e odlo`en poradi nepodgotvenosta i slabite kapaciteti na lokalnata samouprava. Sega, po {est meseci od prvi~niot rok odreden broj op{tini se u{te ne raspolagat so dovolno lu|e i ne se dovolno tehni~ki podgotveni da go
40
prezemat upravuvaweto so dr`avnoto zemji{te. Del od op{tinarite, koi se tehni~ki podgotveni velat deka re~isi nitu edna op{tina nema da mo`e da go prezede upravuvaweto so zemji{teto. Imeno, iako gi ispolnile zakonskite barawa, tie ne se vo mo`nost da podgotvat godi{na programa za upravuvawe so zemji{teto poradi toa {to Ministerstvoto za transport i vrski ne im ja dostavilo bazata so podatoci za zemji{teto. Spored regulativata, Ministerstvoto za transport i vrski }e prodol`i da rakovodi odnosno da go prodava i da go dava pod zakup
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
dr`avnoto zemji{te koe se nao|a vo op{tinite koi ne gi ispolnile potrebnite uslovi. НЕМААТ САГЛАМ ВЕБ САЈТ, А ЌЕ ПРОДАВААТ ЕЛЕКТРОНСКИ? Golem broj od makedonskite op{tini nemaat dovolen broj vraboteni i dovolno kapacitet da go prezedat upravuvaweto so dr`avnoto zemji{te. Najdobar pokazatel za toa e {to 25 od 85 op{tini se u{te ne prijavile kandidati za polagawe na ispitot
gramata. „Ovoj proces e mnogu slo`en i potrebni se mnogu podatoci od pove}e sektori vo op{tinata i od Ministerstvoto za transport. Vo momentov ~ekame bazata so podatoci da ni ja dostavat od Ministerstvoto i vrz baza na tie podatoci da ja izgotvime programata", velat od op{tina [tip. Op{tinarite velat deka bez detalni podatoci za toa koi dr`avni parceli se prodadeni, a koi se dadeni pod zakup nema nikakva mo`nost da se izraboti godi{nata programa za upravuvawe so dr`avnoto zemji{te. Spored regulativata pak, op{tinite koi nema da gi ispolnat uslovite za prezemawe na upravuvaweto so zemji{teto nema da gi dobijat potrebnite sertifikati. Na toj na~in, Ministerstvoto za transport i vrski }e prodol`i da upravuva i da go prodava dr`avnoto zemji{te koe se nao|a na teritorijata na ovie op{tini.
Golem del od op{tinite ne se tehni~ki i kadrovski podgotveni
potreben da se steknat so sertifikat za upravuvawe so dr`avno grade`no zemji{te. Vo minatata nedela ovoj ispit go polagaa okolu 200 dr`avni slu`benici od op{tinite. Soglasno zakonot, sekoja op{tina treba da ima odreden broj sertificirani lica, odnosno najgolemite op{tini po pet lica, pomalite po ~etiri i tri, a najmalite op{tini po dve sertificirani lica. Inaku, zakonot predviduva proda`bata na grade`no dr`avno zemji{te da se odviva po elektronski pat za {to ve}e od strana na ZELS i vo sorabotka so USAID e obezbeden softverski sistem za opslu`uvawe na aplikacijata za elektronski registar na grade`no zemji{te i aplikacijata za javno naddavawe. Neizbe`no e pra{aweto kolku se op{tinite podgotveni za sproveduvawe na elektronsko naddavawe ako se znae deka golem broj od op{tinite, a pred se onie pomalite nemaat nitu funkcionalen veb-sajt. Soglasno Zakonot za grade`no zemji{te, op{tinite koi }e gi ispolnat zakonski propi{anite uslovi i }e go vospostavat sistemot za realizirawe na elektronski javni naddavawa do 1 juli godinava }e dobijat ovlastuvawe so koe }e mo`e da gi vodat postapkite za ottu|uvawe na neizgradeno grade`no zemji{te. Spored Ministerstvoto za transport i vrski, pod ~ija nadle`nost dosega be{e upravuvaweto so dr`avnoto
grade`no zemji{te, so ova }e se podobri procesot na decentralizacija na op{tinite. „Ova e golem ~ekor za Republika Makedonija kon podobruvawe na procesot na decentralizacija", veli ministerot za transport i vrski Mile Janakieski. Spored ministerot za lokalna samouprava Musa Xaferi preku prenesuvawe na pravoto za upravuvawe so grade`no zemji{te }e se zajakne i finansiskiot kapacitet i buxetite na op{tinite. Sepak i toj priznava deka del od op{tinite se u{te ne se podgotveni. „Ima op{tini koi se posilni i se nadevam deka najmalku polovina od niv se podgotveni site predizvici da gi sovladaat, dodeka i kaj pomalite op{tini ima mo`nost za uspeh", veli Xaferi. НЕМААТ ПРИСТАП ДО БАЗАТА НА ПОДАТОЦИ Del od pogolemite op{tini koi se tehni~ki i kadrovski podgotveni da po~nat so upravuvawe na dr`avnoto zemji{te velat deka nema da mo`at da go ispo~ituvaat navedeniot rok za prezemawe na ovie ingerencii bidej}i ne mo`at da napravat godi{na programa za upravuvawe so zemji{teto. Op{tinarite velat deka postapkata e zako~ena, bidej}i Ministerstvoto za transport i vrski ne im ja dostavilo bazata na podatoci, potrebna za da se izgotvi pro-
ГОЛЕМА РАСПРОДАЖБА Ministerstvoto za transport i vrski na krajot od minatata godina izvr{i proda`ba po pat na javno naddavawe na iljadnici hektari dr`avno zemji{te na razli~ni delovi od na{ata zemja. Poslednive nekolku meseci od 2010 godina Ministerstvoto za transport i vrski raspi{a konkurs za proda`ba po pat na javno naddavawe za 78.365 hektari dr`avno grade`no zemji{te vo nekolku op{tini. Se nudea parceli vo op{tinite Novaci, Lozovo, [tip, Struga i Rankovce, a bea nameneti za izgradba na benzinski pumpi. Istovremeno, Vladata objavi novi oglasi za davawe pod zakup na okolu 7.000 hektari dr`avno neobraboteno zemjodelsko zemji{te vo 14 op{tini. Vo Berovo, Bitola, Valandovo, Veles, Kavadarci, Kriva Palanka, Prilep, Radovi{, Sveti Nikole, Struga, Strumica, [tip, Gazi Baba i vo Kisela Voda se nudat zemjodelski parceli so vreme na koristewe od 15 do 50 godini. Ako se zeme predvid deka vo izminative godini Ministerstvoto kontinuirano oglasuva{e dra`vno zemji{te za proda`ba, a Vladata oglasuva{e zemjodelsko zemji{te pod zakup na desetina godini, neizbe`no e pra{aweto dali vo presret na slednata faza od decentralizacijata spored koja op{tinite }e mo`at da raspolagaat so dr`avnoto zemji{te voop{to }e ostane dr`avna zemja za proda`ba.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
41
ОТПАДОТ СТАНУВА БИЗНИС
Ѓубрето веќе не е ѓубре Со законски измени отпадот наместо на депонии ќе се преработува. Конечно и во Македонија некој ќе може и да заработи од ѓубре од Даниела Михајловска Василевска
NA GODIШNO NIVO od fabrikite i od trgovcite se sobira nad 100 iljadi toni otpad. Od 1 juli ovoj smet }e po~ne da se sobira organizirano. \ubreto }e se reciklira i }e se vra}a vo prometot kako nov gotov proizvod, nov biznis soglasno evropskite pravila, za po~ista eko sredina. No istiot ne e besplaten. Firmite {to go sozdavaat otpadot }e pla}aat za napravenoto |ubre. Minimum 20 do 25 evra za eden ton evidentiran otpad. Preku konkreten primer, uvoznik na odredena roba, za ambala`ata vo koja se zavitkani proizvodite te{ka okolu 200 tona, godi{no }e treba da plati od 4.000 do 5.000 evra. Ista e presmetkata i za doma{en proizvoditel koj }e poka`e deka ambala`ata {to ja koristi za svoite proizvodi na godi{no nivo te`i na pri-
42
mer 200 tona. Brojkata ili presmetkata ne e improvizacija so apstraktni brojki. Tolku |ubre od ambala`a pravat trgovskite lanci, proizvoditelite na pr. na meso, uvoznicite na gotovi proizvodi. ЧИСТА ОКОЛИНА, НО И НОВИ ТРОШОЦИ Novite merki od edna strana zna~at zakonsko prilagoduvawe soglasno pravilata i propisite na Evropskata unija za za{tita na `ivotnata sredina, no od druga strana se i dopolnitelno optovaruvawe na kompaniite so novi golemi tro{oci koi ja namaluvaat i taka krevkata likvidnost. Iako zakonot za upravuvawe so pakuvawe i otpad od pakuvawe e donesen pred edna i pol godina, so rok
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
na prilagoduvawe od edna godina, ({to zna~i deka treba{e da po~ne da funkcionira od 01.01.2011), primenata na istiot ve}e edna{ e odlo`ena. Sega noviot datum e 1 juli. Doma{nite firmi se u{te ne se podgotveni da rabotat po ovoj evropski zakon. Trgovskite lanci razmisluvaat da baraat duri i novo odlo`uvawe na Zakonot so objasnuvawe deka dobavuva~ite od koi nabavuvaat stoka nemaat nabaveno nitu usoglaseno soodvetna dokumentacija. Dopolnitelno nivniot strav e u{te pogolem, bidej}i kako golemi trgovci }e bidat prvi na udar na kontrola na inspekciite od Ministerstvoto za `ivotna sredina. Izminatite desetina dena ovie kompanii imaa intenzivni razgovori so pretstavnici od Ministerstvoto za `ivotna sredina i edinstvenata
firma koja zasega e formirana na pazarot i ima ovlastuvawe da upravuva so pakuvawe i otpad od pakuvawe soglasno zakonot e „Pakomak„. Od „Pakomak", za „Forum" velat deka zakonot e del od evropskite zakoni, koi treba da se usvojat za za~lenuvaweto vo EU. Direktorot Fili Ivanovski poso~uva deka nivnata cel }e bide da postavat efikasen i ekonomi~en sistem vo delot na sobirawe i prerabotuvawe na otpadot, a sobranite sredstva od pla}awe na firmite sozdava~i na otpad }e se iskoristat za modernizirawe i zgolemuvawe na kapacitetite na kompaniite koi momentalno vr{at sobirawe i prerabotka na otpad od pakuvawe. Iskustvata od Evropa, veli toj poka`uvaat deka samo so vakvo koordinirano upravuvawe na tekot na otpadot kako vo slu~ajot na „Pakomak", mo`e da se stigne do nacionalnite celi za prerabotka na ambala`en otpad. ĐƒĐŁĐ‘Đ Đ•Đ˘Đž ĐšĐ?КО Đ‘Đ˜Đ—Đ?Đ˜ĐĄ I dodeka za mnogu firmi primenata na vakvo zakonsko re{enie e se u{te tabu tema, destina doma{ni fabriki (najgolemite sozdava~i na otpad), u{te lani se zdru`ija i formiraa kompanija koja }e upravuva so otpadot vo nasoka na za{tita na `ivotnata sredina i reciklirawe na ambala`niot otpad. Zakonot dozvoluva na pazarot da se javat tri vakvi kompanii koi }e upravuvaat i }e menaxiraat so otpadot od pakuvawe. Samiot fakt deka
ОтпадОт ŃœĐľ Ń Ń‚Đ°Đ˝Đľ ĐľĐ˝ĐľŃ€ĐłĐľĐ˝Ń Đ?наНиСито на ĐœĐ¸Đ˝Đ¸Ń Ń‚ĐľŃ€Ń Ń‚Đ˛ĐžŃ‚Đž Са МивОтна Ń Ń€ĐľĐ´Đ¸Đ˝Đ° ĐżĐžĐşĐ°ĐśŃƒĐ˛Đ°Đ°Ń‚ дока, Ń Đž ваквО ĐˇĐ°ĐşĐžĐ˝Ń ĐşĐž Ń€ĐľŃˆĐľĐ˝Đ¸Đľ ĐœĐ°ĐşĐľ Đ´ĐžĐ˝Đ¸Ń˜Đ° вО гОНоП доН ŃœĐľ Ń˜Đ° пОдОйри гриМата Са ĐˇĐ°ŃˆŃ‚Đ¸Ń‚Đ° на МивОтната Ń Ń€ĐľĐ´Đ¸Đ˝Đ°. КОНоктивниОт и Органи Сиран начин на Ń ĐžĐąĐ¸Ń€Đ°ŃšĐľ на От падОт ĐżĐžĐşĐ°ĐśŃƒĐ˛Đ° дока дОйар доН Од ногО Ń Đľ роцикНира и втОрО Ń Đľ на ĐźĐ°ĐťŃƒĐ˛Đ° Ń“ŃƒĐąŃ€Đ¸ŃˆŃ‚ĐľŃ‚Đž на допОниито, кОи Ń Đľ ĐżĐžŃ‚ĐľĐ˝Ń†Đ¸Ń˜Đ°ĐťĐ˝Đ¸ ĐśĐ°Ń€Đ¸ŃˆŃ‚Đ° на ĐąĐžĐťĐľŃ Ń‚Đ¸ и СараСи. ХпОрод Đ´ĐžŃ Đľ ĐłĐ°ŃˆĐ˝Đ¸Ń‚Đľ анаНиСи Од Ń ĐžĐąŃ€Đ°Đ˝Đ¸ĐžŃ‚ Отпад Од ĐżĐ°ĐşŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ, 40% Đľ Ń…Đ°Ń€Ń‚Đ¸Ń˜Đ° и картОн, 32% ĐżĐťĐ°Ń Ń‚Đ¸ĐşĐ°, 8% кОн Сорви, 12 % Ń Ń‚Đ°ĐşĐťĐž, и 8% Пато Ń€Đ¸Ń˜Đ°Đť Са ĐşĐžŃ˜ Ń Đľ ĐżŃ€ĐľŃ‚ĐżĐžŃ Ń‚Đ°Đ˛ŃƒĐ˛Đ° дока ПОМо пОвтОрнО Đ´Đ° йидо ŃƒĐżĐžŃ‚Ń€ĐľĐąĐľĐ˝. ХпОрод ЗакОнОт Ń Đľ ĐżŃ€ĐľĐ´Đ˛Đ¸Đ´ŃƒĐ˛Đ° Đ´Đž ĐşŃ€Đ°Ń˜ĐžŃ‚ на 2020 гОдина, Đ˝Đ°Ń˜ĐźĐ°ĐťĐşŃƒ 60% Од тоМината на ОтпадОт Од ĐżĐ°ĐşŃƒĐ˛Đ°ŃšĐľ Đ´Đ° Ń Đľ прорайОти и Đ´Đ° Ń Đľ роцикНира, иНи Đ´Đ° Ń Đľ Đ¸Ń ĐşĐžŃ€Đ¸Ń Ń‚Đ¸ ка кО ĐľĐ˝Ń€ĐłĐľŃ‚Ń ĐşĐ¸ Ń€ĐľŃ ŃƒŃ€Ń . Đ˜ĐťĐ¸ пОоди ночнО, 60% Од Ń Ń‚Đ°ĐşĐťĐžŃ‚Đž, 60% Ń…Đ°Ń€ Ń‚Đ¸Ń˜Đ° и Đ˝Đ°Ń˜ĐťĐžĐ˝, 50% ПотаНи, 15% Од дрвОтО Đ´Đ° Ń Đľ роцикНираат
uslugata {to }e ja nudi „Pakomak" }e se napla}a gi motivira{e ostanatite doma{ni kompanii da iniciraat formirawe na nova firma. Ve}e e pri kraj postapkata za registracija na vtorata kompanija, a se inicira inicijativa i za treta. [to gi motivira{e kompaniite da se
vpu{tat vo ovoj eko biznis ? Faktot deka vo zemjava godi{no se sozdava okolu 100 iljadi toni ambala`en otpad. Ako za nego se pla}aat najniskite ceni od 20-25 evra po ton, zna~i deka na godi{no nivo od fabrikite i uvoznicite }e se soberat najmalku dve i pol milioni evra.
forum.mk | 24 Ń˜ŃƒĐ˝Đ¸ 2011 | Đ¤ĐžĐ ĐŁĐœ
43
Нестабилна берзанска недела Неизвесноста околу банкротот на Грција беше главен фактор кој влијаеше врз инде ските на берзите во светот да бидат обоени во црвено. Инвеститорите беа воздржани и претпазливи во нивните вложувања
za 1,29%, a BELEXLINE padna za 1,06%. Zagreba~kite indeksi: CROBEX padna za 1,50%, a CROBEX10 padna za 2,32%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP padna za 0,35%, kako i sofiskiot indeks SOFIX koj zabele`aa pad od 0,20%, dodeka pak indeksot BG40 zabele`a rast od 0,50%. Indeksot na Saraevskata berza SASX-10 porasna za 1,32%. Indeksite od Bawalu~kata berza bea vo pad. Taka BIRS padna za 1,41%, dodeka FIRS padna za 2,72%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX 20 padna za 1,06%. Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 14,54, MBID za 7,96, a indeksot na obvrznici OMB ima rast od 1,10%. Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo pad. Taka MBI 10 padna za 2,11%, dodeka MBID padna za 0,95%, a obvrzni~kiot indeks OMB, zabele`a rast od 0,03%.
CENITE NA AKCIITE na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 minatata nedela porasnaa minimalno za 0,04%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 1,10%. Evropskite berzi bea {arenoliki. EUROSTOCK 50 zabele`a rast od 1,38%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 0,81%. Evropskiot indeks IND STXE 600 € Pr zabele`a pad od 0,36%, dodeka od po~etokot na godinata padot iznesuva 3,13%. Japonskata berza zabele`a pad. Indeksot NIKKEY 500 padna za 1,79%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 6,79%. Kineskite berzi bea isto vo pad. Indeksot CSI 300 padna za 2,36%, do-
44
deka od po~etokot na godinata ima pad od 7,55%. I so indiskite berzi istata prikazna. Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX minatata nedela zabele`a pad od 1,97%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 11,94%. Brazilskite berzi isto vo pad. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX padna za 2,61%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 11,90%. Ista situacija i so ruskite berzi. Indeksot RTS STANDARD INDEX padna za 2,36%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 1,79%. I berzite od regionot bea negativni. Indeksite na Belgradskata berza minatata nedela gi zabele`aa slednite rezlutati: BELEX15 padna
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
Mia Stefanovska Zografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo status" Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer"
СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА
Само иновации ќе ја спасат планетава Еколозите предупредуваат дека сме уништиле огромен дел од природата и дека ако не го смениме начинот на живот, Земјата е осудена на пропаст. Потребни се иновации и развој на технологијата, зашто само така човештвото во историјата успевало да избегнува катастрофи
OD 18 VEK DO SREDINATA na 19 vek kitovoto maslo be{e izvor na svetlina za pogolem del od zapadniot svet. Koga go dostigna svojot vrv, lovot na kitovi vrabotuva{e 70.000 lu|e i be{e petta najgolema industrija vo SAD. Amerika be{e vode~ki lovec na kitovi, proizveduvaj}i milioni galoni maslo sekoja godina. Mnogumina smetaa deka ovaa industrija }e bide ve~na, potsmevaj}i se na predviduvawata za alternativni izvori na svetlina. Bez maslo od kitovi, spored niv, svetot }e se unazadi i }e padne vo mrak. Od dene{na gledna to~ka, koleweto kitovi e varvarsko. Pred 200 godini nemalo dvi`ewe za za{tita na `ivotnata sredina. No se postavuva pra{aweto dali kitolovcite, koi sekoja godina odele podaleku i podaleku vo potraga po ogromni morski cica~i, nekoga{ se pra{ale {to }e se slu~i koga }e snema kitovi. Vakvite pra{awa denes se osnova na logikata na odr`livosta. Aktivistite za za{tita na `ivotnata sredina i kriti~arite na globalnoto zatopluvawe predupreduvaat deka industriskite zemji uni{tile ogromen del od prirodata i deka ako ne go smenat na~inot na `ivot, celata planeta e osudena na propast. Obedinetite nacii neodamna naglasija deka vladite treba drasti~no da ja namalat upotrebata na resursi. Vakvoto gledi{te e seprisutno - sega{niot na~in na `ivot e sebi~en i neodr`liv i zatoa mora da se promeni. Go uni{tuvame svetot, gi cedime poslednite resursi, gi se~eme do`dovnite {umi, gi zagaduvame vodite i vozduhot, ubivame `ivotni i rastenija, ja uni{tuvame ozonskata obvivka. So svojata zavisnost od fosilni goriva, na idnite genera-
cii im ostavame razurnata planeta. So drugi zborovi, ~ove{tvoto e osudeno na propast. Vakvata prognoza, bez somnenie, e stra{na. No i pogre{na, a posledicite se te{ki. Preuveli~enite gri`i za `ivotnata sredina i podgotvenosta na mnogumina da veruvaat vo niv, vsu{nost, na krajot mo`e da ne spre~at da najdeme popameten
zapadniot svet edna{ bil zavisen od maslo od kitovi, svetot ne ostana bez niv. Zo{to? Zgolemenata pobaruva~ka i se povisokite ceni na kitovoto maslo vo 19 vek gi zajaknaa investiciite i potragata po alternativni energii. Prvin petrolejot go zameni kitovoto maslo. Ne ostanavme nitu bez petrolej, no elektri~nata energija go zameni, bidej}i
na~in kako da ja spasime planetata i da obezbedime zdrava sredina za idnite generacii.
toa be{e podobar i poefikasen na~in da se osvetli planetava. So decenii gi zanemaruvame na{ite kapaciteti za inovacija. Vo eden period se gri`evme deka cel London }e se zadu{i vo izmet od kowi poradi pregolemata upotreba na ko~ii. No be{e izmislen avtomobilot, a London denes ima sedum mili-
ЗАНЕМАРЕН ЧОВЕЧКИОТ КАПАЦИТЕТ ЗА ПРОМЕНИ Toa e taka za{to, i pokraj site stravuvawa, nie sme se popametni. Iako
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
45
oni `iteli i krizata so kowski izmet e izbegnata. Vsu{nost ~ove{tvoto niz istorijata postojano uspevalo da izbegnuva katastrofi, ~estopati poradi inovacii i razvoj na tehnologijata. Nikoga{ ne pravime edno isto, tuku izmisluvame raboti i se obiduvame da gi izbegneme mo`nite problemi. Pomislete na kitovite, a potoa na dene{nata debata za namaluvawe na emisiite od {tetni gasovi. Namesto ednostavno da gi terame lu|eto da se otka`at od gorivata {to emituvaat {tetni gasovi ako sakame da napravime vistinski napredok vo nivnoto namaluvawe, treba da najdeme na~in da sozdademe evtini i efikasni alternativi. Denes sme daleku od taa cel. Tehnologiite za koi mnogu se zboruva, kako iskoristuvaweto na son~evata energija ili na energijata od vetar, se u{te se mnogu skapi i neefikasni vo sporedba so evtinite fosilni goriva. Na globalno nivo, vetrovite obezbeduvaat samo 0,3% od potrebnata energija, a sonceto - 0,1%. Dene{nata tehnologija e tolku neefikasna {to, na primer, ako sakame seriozno da ja iskoristuvame energijata od veter, treba pove}eto zemji da gi prekrieme so veternici, koi }e sozdadat dovolno struja za site, a povtorno }e ostane nere{en problemot so skladirawe. Se u{te ne znaeme {to da pravime koga ne duva veter. ЕДНАКВИ ШАНСИ ЗА ИДНИТЕ ГЕНЕРАЦИИ Za da se dojde do klu~ni inovacii potrebni se ogromni napredoci vo golem broj tehnolo{ki sferi. Vistinski odr`liv odgovor na globalnoto zatopluvawe, zna~i, e mnogu poseriozno investirawe vo istra`uvawata za alternativni energii. So vakviot pristap se zgolemuvaat {ansite narednite generacii da gi ostavime barem so ednakvi mo`nosti kako denes. [to, vsu{nost, pretstavuva odr`livosta. Pred 14 godini, komisijata za `ivotna sredina i razvoj na Obedinetite nacii dade definicija {to e najprifatena. Odr`liv razvoj zna~i zadovoluvawe na dene{nite potrebi bez da im se zagrozi mo`nosta na idnite generacii da gi zadovolat svoite potrebi. Merkata za uspeh e vo toa dali na idnite generacii }e im dademe ednakvi mo`nosti kakvi {to imame denes. Ova vedna{ go postavuva pra{aweto dali vo minatoto sme `iveele ne-
46
Koristeweto na obnovlivi izvori sé u{te mnogu skapo
odr`livo. Vsu{nost, spored koj bilo kriterium, ~ove{tvoto ostavilo nasledstvo na zgolemeni mo`nosti za idnite generacii. Ova ne va`i samo za bogatiot svet, tuku i za zemjite vo razvoj. Vo izminative stotici godini sme se zbogatile mnogu pove}e od koj bilo period prethodno. Proizvodstvoto po `itel osumkratno se zgolemilo me|u 1800 i 2000 g. Vo izminative {est decenii siroma{tijata se namalila mnogu pove}e vo odnos na prethodnite 500 godini. Samo ovaa decenija Kina }e izvle~e od siroma{tija 200 milioni `iteli. Pred 25 godini, sekoj vtor `itel na zemjite vo razvoj `ivee{e vo siroma{tija, a denes sekoj ~etvrti. Iako treba da se stori mnogu pove}e, zemjite vo razvoj stanaa mnogu pobogati, so petkratno zgolemuvawe vo realnite prihodi po `itel od 1950 g. do denes. ПРОСТОР ЗА ОПТИМИЗАМ Vakvite isklu~itelni dostignuvawa se rezultat na tehnolo{kata inovacija i investirawata, ~ija cel e sozdavawe pobogata idnina. Iako ostanuvaat ogromni problemi, ima prostor za optimizam za idninata. Obedinetite nacii procenuvaat deka ovoj vek bogatstvoto na `itelite
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
na planetava }e se zgolemi 14 pati, a vo zemjite vo razvoj vo prosek neverojatni 24 pati. Svetskata organizacija prognozira deka do krajot na vekov naselenieto vo prosek }e `ivee po 85 godini i re~isi site }e pi{uvaat, ~itaat i }e imaat pristap do voda, hrana i sanitarii. Toa ne e tolku lo{a prognoza. No namesto da go slavime ovoj neverojaten napredok, pove}eto go otfrlaa. Namesto da go prifatime i da u~ime od nego, mnogumina se ma~at so vina i so lutina za{to navodno `iveeme neodr`livo. Mnogumina tvrdat deka iako denes mo`ebi `iveeme mnogu podobro od minatoto, toa nema da bide bitno vo idnina za{to ja uni{tuvame planetata! No ne treba brzo da se donesuvaat vakvi zaklu~oci. Vo izminative decenii, kvalitetot na vozduhot vo bogatite nacii zna~itelno se podobri. Vo re~isi sekoja zemja vo razvoj, vodata i vozduhot se pokvalitetni vo odnos na 1970 g. London, koj so vekovi be{e poznat po smogot i neverojatnoto zagaduvawe, denes ima naj~ist vozduh od sredniot vek. Najzagadenite mesta vo svetot denes se megalopolisite od zemjite vo razvoj, kako Peking, Wu Delhi i Meksiko Siti. No setete se {to se slu~i vo razvienite zemji. Vo period od nekolku stotini godini zgole-
muvaweto na prihodite zna~e{e i zgolemuvawe na zagaduvaweto. Vo 1930-tite i 1940-tite, London be{e pozagaden od Peking, Wu Delhi ili Meksiko Siti denes. No, na krajot, zgolemenoto bogatstvo na razvienite zemji im ovozmo`i postepeno da obezbedat po~ista sredina. Denes istoto se slu~uva vo nekoi od najbogatite zemji vo razvoj. Zagadenosta na vozduhot vo Meksiko Siti se namaluva tokmu poradi podobrata tehnologija i pogolemoto bogatstvo. Istoto va`i i za podobruvawe na kvalitetot na vodata. Vo bogatite zemji se vr{i po{umuvawe iako vo mnogu siroma{ni zemji sé u{te se~eweto {umi e golemo za{to se pretpo~ita pove}e od gladuvaweto. Globalnoto zatopluvawe denes zasenuva sekakva diskusija za `ivotnata sredina. Iako ostvaruvame napredok vo drugi sferi, kako namaluvawe na zagaduvawe na vozduhot i na vodata ili po{umuvawe, kakva razlika pravi toa koga ja pregrevame planetava? Globalnoto zatopluvawe e rezultat na na{ata zavisnost od fosilni goriva. Ovaa pojava }e vlo{i mnogu drugi problemi so koi se soo~uvame denes i }e go zabavi napredokot protiv neuhranetosta i bolestite vo nekoi od najsiroma{nite zemji vo svetot. Globalnoto zatopluvawe definitivno e realen problem. No ~estopati go preuveli~uvame negovoto vlijanie i se zanimavame so seewe strav za bibliski uni{tuvawa.
ОДГОВОР НА ГЛОБАЛНОТО ЗАТОПЛУВАЊЕ Od iskustvo znaeme deka pobogatite zemji podobro mo`at da se spravat so problemite {to gi predizvikuvaat klimatskite problemi. Ovie dr`avi podobro mo`at da odgovorat na prirodnite katastrofi i pove}e mo`at da investiraat vo za{titata od poplavi ili vo sozdavaweto poekolo{ki gradovi. Sepak, namesto da obezbedime podobri uslovi za gra|anite i da se osigurime deka sme ja zgolemile nivnata otpornost, na{iot odgovor na globalnoto zatopluvawe e prebrzo namaluvawe na emisiite od {tetni gasovi. Ova realno zna~i namaluvawe na porastot i spravuvawe so problemite so pomalku resursi. No vakviot pristap e sprotiven na iskustvoto od istorijata. Napredokot vo borbata protiv bolestite i neuhranetosta i protiv uni{tuvaweto na `ivotnata sredina vo minatoto be{e blagodarenie na ekonomskiot razvoj, otkritijata i na inovaciite. Normalno, te{ko e da se ubedat stotici milioni `iteli na Kina {to bea izvle~eni od siroma{tija deka treba da se otka`at od jaglenot i da i se vratat na siroma{tijata. Otkako industriskite zemji so fanfari vo Rio vetija do 2000 godina da gi namalat emisiite na {tetni gasovi na nivoata od 1990-ta, strategijata za zna~itelno namaluvawe na gasovite pove}epati propa|a{e. Vo me|uvreme ne bea ispolneti vetuvawata za namaluvawe na emisi-
Sekoj ~etvrti ~ovek na planetava `ivee vo siroma{tija
ite vo Kjoto, a vo Kopenhagen vo 2009 g. pregovara~ite ne uspeaja nitu da postignat dogovor. Tie }e se obidat da go storat toa vo Ju`na Afrika godinava. No praznite vetuvawa ne zna~at deka `iveeme odr`livo. Sekoj {to patuval niz zagadenite industriski oblasti vo Kina ili vo drugite zemji vo razvoj znae deka ova se seriozni pra{awa, koi }e mora da se re{at vo idnina. No pate{estvijata vo izminative vekovi ni poka`uvaat deka ~ove{tvoto naj~esto go podobruvalo kvalitetot na `ivotot i go namaluvalo zagaduvaweto so razvivawe podobra tehnologija. Mnogu brzo zaboravame deka inovacijata i genijalnosta re{ile najmnogu problemi vo minatoto. Da se `ivee odr`livo zna~i da se nau~at lekciite od istorijata. Najgolemata od niv e deka najdobroto nasledstvo {to mo`eme da im go ostavime na idnite generacii e da se osigurime deka i tie }e bidat dovolno prosperitetni za da mo`at efikasno da odgovorat na predizvicite. ПООБРАЗОВАН СВЕТ Svetot denes e mnogu poobrazovan. Nepismenosta vo zemjite vo razvoj se namali od 75% vo ranite 1900-ti na 12% me|u mladite `iteli denes. Se pove}e lu|e imaat pristap do ~ista voda i sanitarii, podobra zdravstvena za{tita i prihodi. Spored Organizacijata za hrana i zemjodelstvo na Obedinetite nacii, procentot na neuhraneti lu|e vo zemjite vo razvoj se namalil od nad 50% vo 1950 g. na 16% denes. Kako {to lu|eto stanuvaat pobogati i poobrazovani, taka imaat pogolemi {ansi da u`ivaat vo slobodnoto vreme. Vo pove}eto zemji vo razvoj e registriran drasti~en pad na rabotnite ~asovi vo godinata vo odnos na krajot na 19 vek - denes rabotime dvojno pomalku otkolku toga{. Vo izminative triesetina godini se zgolemilo vkupnoto slobodno vreme i na ma`ite i na `enite. Na globalno nivo, o~ekuvaniot `ivoten vek na lu|eto e 69 godini. Za sporedba, toj iznesuval 52 godini vo 1960 g. ili okolu 30 godini vo 1900 g. Napredokot vo zdravstvenata za{tita i tehnolo{kite inovacii zna~itelno ni go prodol`uvaat `ivotot. (Analizata e na Newsweek, a opremata na redakcijata)
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
47
БИЗНИС СВЕТ
Кризата на еврото може да се пренесе и на Белгија и Италија Pretsedatelot na Evrogrupata @anKlod Junker predupredi deka finansiskata kriza povrzana so evroto mo`e da se prenese i na Belgija i Italija. „Bankrotot bi mo`el da se pro{iri na Portugalija i Irska, a poradi golemite zadol`uvawa isto i na Belgija i na Italija, duri i pred toa da se slu~i vo [panija", re~e Junker.
Светска банка нема да и помага на Грција
„Нестле“ влегува во српски „Центропроизвод“
Svetska banka soop{ti deka nema namera da u~estvuva vo me|unarodnata finansiska pomo{ za Grcija, otfrlaj}i gi sugestiite na guvernerot na Centralnata banka na Meksiko i kandidatot za direktor na MMF, Augustin Karstens. „Posleden pat zaem na Grcija i odobrivme pred 30 godini i ne planirame povtorno da go storime toa", izjavi portparol na Svetska banka.
Multinacionalnata kompanija za pakuvana hrana „Nestle" objavi deka postigna dogovor za prevzemawe na raboteweto na „Centroproizvod", eden od najgolemite proizvoditeli na hrana vo Srbija. „Nestle„ e prisutna vo Srbija od 2003 g. Vo momentot upravuva so edna fabrika vo Stara pazova i vrabotuva okolu 500 lica.
Русија сака да биде меѓу првите пет светски стопанства
Светското стопанство ќе го погоди „совршена бура“
Ruskiot premier Vladimir Putin izjavi deka za svojata zemja postavil ambiciozen plan za deset godina Rusija da stane del od prvite pet svetski stopanstva. „Postavivme ambiciozna cel za idnata dekada koja bi trebalo od Rusija da napravi edno od pette najgolemi svetski stopanstva„, izjavi Putin.
Банките пред нов колапс во 2015 Bankite ne se podgotveni za niski kamatni stapki i za namaluvawe na zadol`itelnite bankarski tro{oci, a toa bi mo`elo da dovede do nov „balon na finansiskiot pazar", predupreduva analiti~arot Beri Vilkison, koj se zanimava so procenuvawe na rizik. Vo izve{tajot „Finansiskata kriza 2015" toj gi predupreduva bankarite da ne si igraat.
48
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
„Ne o~ekuva sovr{ena bura, koja }e ja razni{a svetskata ekonomija i }e ne dovede do samiot rab, najkasno do 2013 godina", tvrdi ugledniot svetski poznat ekonomist Nurel Roubini. Toj veruva deka usporuvaweto na ekonomskiot rast vo Kina, zemjotresot vo Japonija, krizata vo Evropa i SAD, se pri~inite poradi koi ima {ansi svetskata ekonomija da bide povtorno potresena.
КУЛТУРА Скопското културно лето веќе ги започна своите активности. Најавена е пожешка активност од кога и да е порано. Температурите веројатно ќе бидат во склад со културната понуда. Препораката е да ги бирате оние локации на случувања кои се поблиску до плажите на Вардар или да фаќате сенка под плоштадските споменици kultura@forum.com.mk
Џо К. и Ејми В. – бог и шеширџика МакеДокс Животот како режисер Живот и стил – во анималистичка варијанта Урбани легенди: Peџеп Пампур
ВО КАНЏИТЕ НА ДИСКОГРАФСКИОТ БИЗНИС
(Само)уништувањето на Ејми В. Разликата помеѓу Џо Кокер и Ејми Вајнхаус, двете големи планетарни поп ѕвезди кои со нагласена возбуда беа пречекани на Балканот, е единствено во тоа што 672годи2 шникот навреме научи како да се справува со своите пороци, а таа пак, како брз воз, јури по скалилата до небото... Доживеа фијаско на почетокот на повратничката турнеја со која требаше да му покаже на светот дека започнала да ги скротува демоните во себе... Пуста надеж од Љупчо Јолевски
@ALNO BE[E DA SE GLEDA Ejmi Vajnhaus na Kalemegdan. Kako se teteravi vo krugot opijati okolu sebe obiduvaj}i se da go najde mikrofonot. Kako se ma~i da pogodi eden edinstven ton od svoite pesni. Totalno izgubena vo prostorot i nesvesna dali e toa vo Wujork, vo Atina... ili mo`ebi vo Belgrad. Ni senka od yvezdata koja go kutna svetot na kolenici i na koja ì pretska`uvaa bleskava idnina. ^ove~ka ruina koja pred pove}e od 20.000 poklonici, ne mo`ej}i da mu se sprotivstavi na sindromot na samouni{tuvawe, verojatno si ja zape~ati sudbinata vo muzikata. I, odtamu neminovni bea asocijaciite deka nejziniot primer e samo kam~e vo mozaikot vo koj e cela edna galerija na ikoni koi ne uspeale da najdat izlez od lavirintot: nenadminatite Bili Holidej, Xenis Xoplin, Ximi Hendriks, Xim Morison, Sid Baret, Kit Mun, Sid vi{s, Kurt Kobejn... i redica drugi koi imale nezgasliva glad za begstvo od magi~niot krug vo koj ostanale zarobeni. Duri, ona {to e u{te pointeresno e faktot {to nejzinite pati{ta denovive, tokmu na Balkanot, se vkrstija so onie na legendarniot Xo Koker, ~ii sliki od minatoto se re~isi identi~ni so ona {to kako realnost go `ivee Vajnhaus. Edinstvenata razlika me|u niv e toa {to 67-godi{nikot navreme ja nau~i `ivotnata lekcija kako da se spravuva so svoite poroci, a taa kako da nema `elba da sleze od vozot koj juri po skalilata do neboto. Kako prerano da ja zakopala nade`ta i ostava da ja nosi matnata od koja bankno-
50
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
tite so vedro gi crpat onie koi za da go izdr`i nametnatoto tempo vo „biznisot" i ja „otkrile" vol{ebnata pilula?! ЗНАМ ДЕКА НЕ СУМ ДОБРА! Najavuvana kako golemata yvezda na ednodnevniot festival na belgradski Kalemegdan, {to kako organizatori go potpi{aa na{ite Avalon produkcija, Ejmi Vajnhaus treba{e vo sabotata, na 18 juni, da gi opravda o~ekuvawata deka e podgotvena za nov po~etok. Deka ima namera da se zboguva so epitetot „lo{a devojka" i deka }e go prodol`i odot po patekata zapo~nata so izvonrednite albumski ostvaruvawa kako „Frank" vo 2003 i „Back To Black" tri godini podocna... odrabotuvaj}i ja planiranata Evropska turneja onaka kako {to dolikuva na peja~ka od nejzin kalibar. No, se poka`a deka edno se o~ekuvawata, a sosema drugo navikite na Britankata koja po kupot nagradi vo tatkovinata kompletno go izgubi kompasot. Inaku, prvi~no re~isi i da nema{e bilo kakov znak za neo~ekuvan sled na nastanite. Belgra|anite „Zemqa gruva", na{ite „Bei d fi{" so Karolina Go~eva i Ola Dios kako gosti vokalisti i Hrvatite „Elemental" mnogu mazno i so mnogu sens za pozicijata {to ja imaat vo dadeniot slu~aj („zagrevawe") ja izvozea atmosferata do usvituvawe. I, koga nad 20.000 posetiteli od nekolku generacii i od site strani na Balkanot o~ekuvaa {ou {to }e se pame-
ti - balonot izdi{i. Ni traga od 28 godi{nata talentirana angliska peja~ka od evrejsko poteklo ~ij primer go sledea novite nade`i kako Dafi ili Adel. Ja dobivme voobi~aenata duri i postra{na porcija od teteravewe na scena, naglasena otsutnost, nekolku padovi vrz monitorite, frlawe na stalakot i potoa mikrofonot kako toj bo`em da e vinoven za nejzinite (medicinski doka`ani) fobii, maltretirawe na muzi~arite od pridru`niot (patem odli~en) sostav... Zgora na toa na dva pati ja snema
ostavaj}i gi Adea i Zalon so verzii na starite soul klasici (Marvin Gej me|u drugite) da ja menuvaat na najisturenata pozicija ...Nevidena bruka. Duri, nejze ne mo`e da ì se sobere nitu edna ~estito otpeana pesna vo predvidenite 60 - minuti kolku {to trae{e agonijata. I, sega posle sè, koga se bara vinata vo krugot vo koj se menaxmentot, nejziniot roden tatko koj „se gri`i za karierata na svojata mileni~ka", promotorite ... mo`e da se re~e deka publikata izleze mnogu pove}e od korektna. ^uvstvoto na gnev go zameni so `al za svojata mileni~ka (za ~ija dru`ba platija pristojna suma za na{i uslovi) koja se rezile{e tuka na dofat pred niv. Zatoa osven gromoglasnite svire`i ili nekolkute izvici „Pej, Pej !!!" ili „Mobi, Mobi!!!" re~isi i nema{e nekakvi golemi izblici na nezadovolstvo... Nekoi ne go do~ekaa krajot. Zaminaa na drugo mesto da ja baraat pesnata. Kone~no, Mobi, onoj koj po igra na slu~ajot nezaslu`eno se najde vo vtor plan, ostana da go spasuva nastanot od propast. Ri~ard Melvil Hol, komu ova ne e prv nastap vo nekoja od zemjite od porane{na Jugoslavija, napravi spektakl kako nikoga{ dosega na ovie prosori. So crnomurestata peja~ka Xoj Malkolm do sebe i u{te dve `eni vo zadnina (gitaristka i violinistka), tapanar koj sviri kako od toa da mu zavisi `ivotot vo idnina, Mobi dvi`ej}i se kako riba vo voda niz sopstveniot repertoar,
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
51
go iscedi i posledniot atom na sili od prisutnite koi mu se prepu{tija na tancot vo taa vrela i „nezaboravna" no}. Vo eden moment od scenata potekoa nekolku takta i od „Rehab", golemiot hit na Ejmi na koj taa izgubena vo vselenata „zaboravi" , za potem da usledat „Lift Me Up", „Honey"...i za zaokru`uvawe, onaka kako {to mu dolikuva na artist od negov kalibar, ve}e klasi~nata „ Why Does My Heart Feel So Bad".^isto i kako potreba za zape~atuvawe na mozaikot na izme{ani ~uvstva i podr{ka za „padnatiot angel". СО МАЛА ПОМОШ НА ПРИЈАТЕЛИТЕ I, vo migovite koga vesta za vakviot debakl go obikoluva svetot, na internet po kojznae koj pat se pregleduvaat amaterskite snimki od koncertot na Kalemegdan, a menaxmen- tot go povle~e edinstveno razbirliviot poteg - da gi otka`e nastapite vo Istanbul, Atina ...a Ejmi da miruva do posetata na [panija (sredinata na juli?!), sami po sebe se nametnuvaat sporedbite za povedenieto na Vajnhaus so ona na Xo Koker, koj (opravdano ili ne) seu{te va`i za star poznat „pijandura". Osobeno {to i zad negoviot nastap, barem vo Skopje, stoi istiot promotor. Ajde da bideme iskreni, fakt e deka i Koker kako i mnoooooogu drugi od ovaa bran{a ne bil imun na maliganite. Imeno, toj vo 1970-te go platil danokot na iscrpenosta i potrebata da bidat zadovoleni apetitite na onie koi mu nalo`ile („isplanirale") 48 koncerti za 56 dena ????. I ne samo toa. Arno ama, nekoga{niot smetkovoditel, sobral sili i uspeal da mu pogledne smelo na sopstveniot lik vo ogledaloto. I da ~ekori poleka nanovo kon uspehot svesen deka gre{kite ako se povtoruvaat }e go turnat vo bezdnata. Ete zatoa, po tolku mnogu godini vo muzikata (ako miluvate duri i „biznisot"), toj e silen kako {to bil nekoga{. Vistinski majstor na zanaetot koj mo`e dva ~asa da se spravuva so probraniot repertoar od hitovi i so lesnotija da gi sobere aplauzite od publikata. Barem kako takov go vidovme vo totalno-neakusti~nata sportska sala „Boris Trajkovski". Go vode{e sopstvenoto {ou vo manir na star lisec koj dobro znae kako }e se odvivaat ne{tata. Najnapred promoviraj}i del od pesnite
52
od svojot seu{te aktuelen album „Hard Knocks" (2010), za potoa, po nekolkute pop klasici (duetot {to gi proslavi so Xenifer Vorns „ Up Where We Belong".) da ne vovle~e vo prikaznata za golemiot Vudstok festival na koj svoevremeno bil edna od golemite yvezdi. Razbrilivo tuka bea i pesnite na negovite prijateli, na „Bitlsi" so koi toj stasa i ostana na vrvot kako eden od retkite {to mo`e da gi otpee na svoj na~in, no sepak onaka kako {to i prilega na nivnata bezvremenost „With a Little Help From My Friends", „Delta Lady", „She Came in Through the Bathroom Window"... Toj vo Skopje po kojnae koj pat ja potvrdi starata vistina - deka glasot ne mo`e da se penzionira. Samo rabotata e vo toa vo kakva psihofizi~ka sostojba }e go zatvori sopstvenoto ego onoj koj go koristi. Koga sè }e se sobere, ovie dva primera se i premnogu re~oviti za edna golema vistina. Porocite vo
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
diskografskiot biznis se na~inot na `ivot koj mnozina go praktikuvaat. Koncertot na Emi Vajnhaus vo Belgrad e verojatno najlo{iot {to nekoja golema yvezda go imala dosega vo istorijata na popularnata muzika. I, toa stoi, no kade se i ispadite na Vitni Hjuston, Xoni Roten, Malkolm Meklaren, Pit Doerti... Vpro~em, kako otide Elvis i zo{to vo 1980-te, sega po~inatiot, Ian Djuri glasno krikna i ja potpi{a neoficijalnata rokenrol himna „Sex & Drugs & Rock & Roll ". Samo rabotata e vo silnata `elba da se izleze od pekolot kako eden Erik Klepton ili, ako ni{to drugo, barem da se znae vistinskoto zna~ewe na zvorot „samokontrola" kako vo slu~ajot na Kit Ri~ards od „Rolingstouns". Kade e Vajnhaus vo taa prikazna }e poka`e vremeto, no treba da mu se veruva na Mobi koga veli deka nejze i treba golema pomo{. Za da pre`ivee.
МАКЕДОКС
Алката што недостасуваше Како да го начекавме моментот кога имаме тема за која ќе користиме афирмативна реторика, кога ќе зборуваме за одлична идеја, успешен проект и солидна реализација. Второто издание на фестивалот на креативен документарен филм МакеДокс од Влатко Галевски
MAKEDONSKATA KULTURNA javnost se poka`uva kako isklu~itelen prepoznava~ i vrednosen ocenuva~ na sè {to se slu~uva na planot na umetnosta i kulturata generalno. Ona {to vo ovaa oblast na javnoto mnenie mu dava poseben beleg se otvorenite, i se po~esto relevantnite procenki za dobrite ili lo{ite inicijativi, proekti i potezi vo forma na op{testvena reakcija i artikulacija. Kriti~kiot odnos kon sè ona {to nè opkru`uva se iska~uva na neverojatno visoko ramni{te. Reakciite na gra|aninot ve}e izle-
goa od ramkite na kafeansko {epotewe i kancelariska konspiracija. Transparentnosta na mislewata i potrebata tie da se stavat na sudot na po{irok krug sogra|ani otvora edna poinakva dimenzija za komunikacija, manifestirawe na slobodna volja i razmisla. ПРОГРАМА Vo isklu~itelno su{nata godina na filmskata dokumentaristika vo svetot, kreatorite na MakeDoks se ~ini gi pronajdoa vistinskite do-
ku-ekstrati od ponudata za 2009 i 2010 godina. Tokmu od pri~ini na nedovolno kvalitetna svetska produkcija, no i od iskustavata na prvoto izdanie na MakeDoks, godinava koli~inski programata e reducirana, a vo polza na porigorozna selekcija. I povtorno od pri~ina {to i vo Makedonija bukvalno ne e ni{to snimeno od oblasta na dokumentaristikata minatata godina, festivalot go otvori filmot "Makedonija vo sliki" spored scenarioto na Arsenij Jovkov od 1923 god. {to pak na
Od otvoraweto
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
53
svoj na~in ja navesti strukturata i vizurata na festivalot. "Sre}en kromid" - be{e pozdravot od celata ekipa na festivalot do publikata koja do posledno mesto go ispolni prostorot na Kur{umli-an na otvoraweto. Deka i vremeto, i prostorot i programata se gri`livo odbrani poka`a posetenosta na festivalot. Duri i vo popolno}nite ~asovi, stotina qubiteli na dokumentaristikata ja manifestiraa svojata upornost i izdr`livost. I bezmalku taka 7 ve~eri. Iako na po{irokata publika pogolemiot del od imiwata na avtorite na dokumentarni filmovi malku im zna~at, ve}e na ova vtoro izdanie na MakeDoks se navestuva izvesna publi~na profiliranost, pa taka, vo diskusiite se spomenuvaat ve}e prepoznatlivite avtori kako Eva Mulvad od Danska, Helena Tre{tikova od ^e{ka, Xef Malmberg od SAD, Rob Lemkin od Anglija, Jonas Berghal od Finska, Mira Turajli} od Srbija ... Tematski, dokumentaristikata izobiluva so {arolikost, i tuka e onaa razlika vo odnos na igraniot film koj mu robuva na `anrot. Godina{nava selekcija go poka`a neiscrpnoto "bogatstvo" i "surovost" na `ivotot, na neodminlivata tragika ili radost na `iveeweto, na migot-film i na filmot-ep. Ubavinata e vo razli~nostite, bez ogled na banalnosta na ovaa sintagma. РАБОТИЛНИЦИ Posebna dimenzija na festivalot
Kur{umli - an, aklimatiziran ambient
Petra Seli{kar
godinava mu dadoa filmskite rabotilnici, isklu~itelno dobro organizirani i poseteni. Bea pretsta-
Жири За членови на неколкуте жирија избрани се реномирани филмски имиња но и луѓе од други профили, кои со својот општествено кул# турен габарит гарантираат релевантност во донесувањето на одлу# ките за награди. За главната награда во жирито членуваа: Надја Велушчек авторка од Словенија, Иван Џепаровски универзитетски професор и Томас Логоречи од Сан Франциско, сценарист и сни# мател. Жирито за наградата Млад кромид беше во состав: Агнета Могрен, директоирка на фестивалот Темпо од Шведска, Атанас Георгиев, режисер и Трулс Ли главен уредник на водечкиот тромесечник за документарни филмов DOX. Жирирањето во категоријата Човекови права им беше доверено на Хана Кулханкова од Чешка, Тако Руигхавер од Холандија и Алек# сандар Русјаков. Во категоријата Етички идеи жирираа: Епископ Хераклејски Кли# мент, Маја Јуриќод Хрватска и Ацо Становски. Во жирито за детските филмови беа: Јана, Теа, Леа, Мариго и Роберт
54
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
veni nekolku sli~ni festivali i nivnite proekti od opkru`uvaweto, potoa rabotilnicata na tema "[kolski ~as za doma{ni TV urednici i idni dok-mejkeri", rabotilnicata za filmska kritika i rabotilnicata za video aktivizam. Predava~i na ovie rabotilnici bea eminentni eksperti od oblasta na dokumentaristikata: Marti~ka Bo`ilova avtorka od Bugarija, Boris Miti} re`iser od Srbija, Nata{a Sewanovi}, filmski kriti~ar od "Holivud riporter", Vladan Petkovi} filmski kriti~ar od "Skrin interne{enel"... Na rabotilnicata za filmska kritika u~esnicite dobivaa i konkretni zada~i za izrabotka na filmska recenzija, od koi najdobrite }e bidat objaveni vi presti`no spisanie za film. ОРГАНИЗАЦИЈА Edna od rabotite vo koi re~isi redovno potfrlame e organizacijata na manifestacii od vakov ili sli~en format. Vo slu~ajot MakeDoks so radost mo`eme da konstatirame izvonreden profesionalizm vo negovata organizacija. Trgnuvaj}i od besprekornite proekcii i ozvu~uvawe, do infrastrukturnite detali kako {to e kafeto i osve`itelnite pijaloci pa sè do odli~niot katalog, flaerite i redovnite dnevni bilteni kako i redovnite ve~erni TV hroniki na Alfa televizija i izlo`bata na dokumentarni fotografii od makedonski avtori. So timot na MakeDoks rabotea i dvaesetina volonteri koi zaedno so gostite na festivalot imaa na raspolagawe dovolno gradski velosipedi
Награди Покрај главната програма (се дум филмови), во Куршумли ан и во Детскиот театарски центар имаше проекции во категориите: Најдобар деби тантски филм (newcomers преснодојденци), Еколошки документарен филм (ЕкоДокс) и Филмови за деца и млади. Официјалните награди на фе стивалот се КРОМИД за гла вната програма, МЛАД КРО МИД за нов автор и КОКАРЧЕ за детски филм. Се доделуваат уште и награда за филм со најдобра презентација на чове кови права како и награда за филм со најдобри етички идеи
Рекоа за фестивалот Ана Јовковска Програмата на МакеДокс е извонредна, одлична селекција на до кументарни филмови кои не можат да се најдат и погледнат на дру го место. Јас прилично полетно влегов во сво ова, а особено се интерсени работилниците на кои човек може многу да научи за си те фази на создавање на документарниот филм, како жанр кој тре ба да е некаква коректура на светот. За мене ова е шанса да го откривам оној спој помеѓу журнализмот и филмот. Само напред. Посакувам уште многу години да имаме можност да го следиме фе стивалот, со сериозна програма, интересни предавачи како Божи лова и Митиќ и убаво е чувството да се работи со такви креативци. Стефан Сидовски На Скопје и на Македонија им е неопходно потребен ваков фести вал, за филмаџиите, граѓаните, за студентите на филмските акаде мии. Документаринете филмови ги покажуваат сите проблеми на светот, без шминка. Никола Гелевски Годинашниов концепт навистина ме импонира. Отвора сосема нови перспективи. Ние сите сме навикнати на онаа мејнстрим филмска продукција, и не само што документаристи ката е занемарана кај нас во Македонија, туку овој степен на документаризам кој во све тот е актуелен , барем за миг, фестивалов е тотална новост... и сфаќам дека на ова поле сум тотално заостанат. Ова ми е големо освежување со оглед на катастрофалната општесвена клима која владее кај нас до степен на мизерија, па на некој начин не само што многу учам за новите полиња на филмот, туку бегам и од ова луди ло што ни се случува. Фестивалов е еден благороден начин да от криеш нешто ново и квалитетно. Ивана Драгшиќ Нешто гледав, но до крајот на фестивалот нема ништо да пропуштам. Ми се допадна кореанскиот “Непријатели на народот”, возбудлив, со историска димензија. А, еве, “Марвенкол” го видов како многу бли зок и вистинит, зашто во времето кога живеев во Њујорк среќавав токму вакви луѓе, се некако би беше препознатливо, хипици, фрико ви, чудаци и забегани... многу се израдував што фатив ваков филм.
Foto: Galina Stra~kova
za rabota i pro{etki. MakeDoks u{te so svoeto vtoro izdanie poka`a profesionalna i kreativna zrelost koja garantira deka festivalot izrasnuva vo referenten kulturen nastan na balkanskata festivalska mapa. Sekako, zaslugite pred sè im pripa|aat na negovite vtemeluva~i selektorkata Petra Sel{kar, producentot Brand Ferro i direktorkata Kirjana Nikolovska no i na celiot trieset~len tim. Festivalot i ovaa godina be{e poddr`an od Ministerstvoto za Kultura na Republika Makedonija. Do zatvoraweto na ovoj broj na Forum go imame pobednikot vo kategorijata eti~ki film "Neprijateli na narodot" (Anglija/Koreja) na re`iserite Tet Sambat i Rob Lemkin.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
55
ПАТЕШЕСТВИЕ НИЗ СРЕДНА ЕВРОПА (втор дел)
Art kvart Drezden
Историја и Бадвајзер од Евдокиа Николова
PRAGA E VO CENTAROT na oblasta Bohemija, na rekata Vltava. Gradot nastanal vo IX vek so doa|aweto na Slovenite vo ^e{ka, a imeto Praga doa|a od staroslovenskiot naziv za „mesto za preminuvawe" (preku reka). Najgolem procut dostignuva vo vremeto na Karlo IV koj vo 1347 godina obedinil pove}e naselbi vo edna, „Nov Grad", za{titen od tvrdina i so geometriski proektirani ulici. Vo 1378 godina so 40.000 `iteli Praga bil eden od najgolemite gradovi vo Evropa, a od 1526 god. bil sedi{te na Habsbur{kata dinastija. Vo 1918 godina, po raspa|aweto na Avstro-ungarskata monarhija, Praga stanal glaven grad na novosozdadenata ^ehoslova~ka.
56
A, {to vidovme vo Praga vo tie denovi {etaj}i sami i so vodi~? Ja posetivme tvrdinata Hrad~ani i Katedralata na Sv. Vid vo koja se prekrasnite vitra`ni stakla vo razigrani boi, crkvata Loreta i bescenetoto „Sonce na Praga" - nakiteno so 6 222 dijamanti , prodavni~kite vo Zlatnata ulica, Senatot, preminavme preku Karloviot most, koj e vistinska galerija na skulpturi pod otvoreno nebo. Na pladne vo Stariot grad vistinska atrakcija e sledweto na Astronomskiot ~asovnik koga figurite okolu nego po~nuvaat da se dvi`at. Go pro{etavme evrejskiot kvart so prodavnicite na dijamanti, se izme{avme so mnogubrojnite turisti na Starograd-
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
skiot plo{tad, ja posetivme tvrdinata Vi{egrad na ~ii grobi{ta se zakopani kompozitorite Antonin Dvor`ak i Bed`ih Smetana a potoa na krsosuvawe po Vltava... pievme Staropramen i Krusovice, pivo se razbira. Bezbroj gradbi vo baroken, renesansen, gotski i neoklasi~en stil. Po Praga preminavme vo edna poinakva dimenzija od na{eto patuvawe - poseta na Drezden, na 150-tina km od Praga. Drezden e glaven grad na slobodnata dr`ava Saksonija, Germanija. Gradot nastanal vo 12 vek od slovenskata naselba Drjezdzany . Nekoi go narekuvaat i „Firenca na Elba". Drezden bil skoro celosno razurnat vo Vtorata Svetska vojna no Germancite bile odlu~ni da go vratat stariot sjaj na gradot i po~nale so obnovata na razurnatite gradbi, crkvi, zamoci, operi, i seto toa vo poslednite 50tina godini. Poto~no golem del od centarot na gradot e vozobnoven / izdignat vo poslednite 10-tina godini: dvorecot Cvinger, Bogorodi~nata crkva, operata Semper, Kralkiot dvorec kako i eden od pointeresnite art evropski kvartovi.... Interesen za spomenuvawe e 102 metri dolgiot mural napraven od oko-
lu 25.000 plo~ki od porcelanot meissen koj se prostira dol` centarot na gradot a na kogo se prika`ani skoro site vladeteli od dinastijata Vetin, koi skoro 800 godini vladeele so Saksonija i vo ~ie vremetraewe Drezden go do`iveal najgolemiot razvoj. Za da gi obnovat istoriskite objekti vo Drezden no i za da za{tedat, gradskite i nacionalnite vlasti namesto skapi grade`ni materijali i mermeri koristele gips, cigli i kamen - peso~nik (kvarc i/ili feld{pat). Potoa gi boele yidovite za da izgledaat kako najubav italijanski mermer. Kako zaklu~ok na kraj od ednodnevnata poseta utvrdivme deka eden den e premniogu kratko vreme za razgleduvawe na vakov interesen grad. Povtorno nazad vo ^e{ka. Nekako mi prirasna stilot i tempoto na ovaa zemja i narod, sè e nekako mirno i stalo`eno. Slednata destinacija be{e Karlovi Vari (na 130 km od Praga) . Gradot e osnovan vo 1370 godina od Karlo IV i se nao|a na 3 reki : Ohr`a , Rolava i Tepla. Na toploto i son~evo vreme gradot izgleda{e kako razglednica. Stari ku}i so obnoveni fasadi, fontani vo rekite, rascuteni japonski cre{i i mnogu turisti od cel svet no najmnogu od Rusija. Vo preubaviot pravoslaven hram so zlatni kupoli na~ekavme i kr{tevka koja be{e vo tek. Vo gradot ima i izvori na topla i lekovita voda i mnogu ~e{mi od koi lu|eto neumorno polnat ~a{i i pijat.
Vitra`ot vo katedralata Sv . Vid vo Praga
^e{ki Krumlov
Na 15-tina km od Karlovi Vari se nao|a zamokot Loket, izgraden vo 12 vek, situiran vo meandrata na rekata Ohra. Zamokot e poln so interesni prikazni. Vo podrumot ima ma~ili{te, na prizemje ima kamen vo spomen na „kamenoto srce" na lo{iot slu`benik koj pribiral pari od siroma{nite selani, a pak kulata e mesto za zaqubenite - ako partnerite gi iska~at 97-te skali do vrvot na kulata dr`ej}i se za race i na vrvot tripati se baknat, }e `iveat zaedno zasekoga{, veli legendata. Vo podrumot pak, ima prikaz (so kukli) na srednovekoven zatvor vo kogo bile ma~eni i zatvorani kradcite, ubijcite i prequbnicite. Docna vo no}ta stignuvame vo gradot Budjovice (Bu|ovice), koj na germanski se vika Budweis. Gradot e rodno mesto na pivoto Budweiser Bier. Pivoto se proizveduva u{te od 13 vek i samo ~e{kata pivarnica Pivovar Budejovicky Budvar, osnovana vo 1895 godina, ima pravo da go prodava pivoto so ime Badvajzer vo najgolem del od Evropa. Ve}e naredniot den go posetivme edno od najubavite mali grat~iwa vo ^e{ka i po{iroko, neverojatniot ^e{ki Krumlov, samo na 27 km od Bu|ovice. Prekrasni gotski, renesansni i barokni gradbi, dvorec, kula, crkvi, parkovi, fontani, stari ku}i razubaveni so prodavnici za suveniri, i rekata Vltava koja kako da ja dr`i seta taa ubavina vo zakrila. Mesto koe mora da se poseti pri sekoja poseta na ^e{ka.
Kon Viena, Avstrija, trgnavme okolu pladne. Vo gradot ostanavme skoro do polno}. Viena e posledniot golem grad vo kogo u`ivavme {etaj}i. Slegovme vo blizina na kvartot so muzei i po razgleduvaweto na gradot zadol`itelno sednavme da ja degustirame poznatata vienska {nicla. Muzei, opera, katedralata Dom, prodavnici, restorani, ....Viena ne do~eka i isprati dostoinstveno vo polno svetlo kako i sekoga{... Poluzaspani trgnavme nazad kon Skopje, pove}e~asovnoto vozewe so avtobusot "ni go kupi" potrebnoto vreme za adaptacija po na{eto "devetdnevno lutawe niz tu|ina" . Vo Belgrad se razdelivme so na{ite prijateli od Srbija, Bosna i Bugarija. Skopje ne pre~eka so popladneven do`d, vremeto kako da be{e vo koalicija so na{eto melanholi~no raspolo`enie poradi vra}aweto ... Zavr{i 9-dnevniot kola` niz Sredna Evropa - planinarewe, {etawe niz pe{teri, razgleduvawe gradovi, degustacija na ubavi piva i odli~no dru`ewe. Nekoj bi rekol, i {to segaja doprev ubavinata a sega koga ja nema stanuva u{te pote{ko. No, taa ne is~eznuva, ostanuva da `ivee vo tebe, vo tvoite se}avawa koi neosetno gi menuvaat tvoite naviki kon podobro, te pravat podobar ~ovek vo polna smisla na zborot - nepretenciozno i otvoreno dvi`e}i te kon vetrot, nalik na mnogubrojnite graciozni veternici niz ramnite poliwa na ^e{ka...
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
57
ВОДИЧ
Книга
„Македонија на пат кон ЕУ – Рамковни услови за идно членство во ЕУ“ Gra|anskata organizacija EAM (Evropska alijansa R. Makedonija) ja promovira{e knigata „Makedonija na pat kon EU Ramkovni uslovi za idno ~lenstvo vo EU" od Andrea ǾȎȚȘȜȐțȖ ȡȟșȜȐȖ ȕȎ ȖȒțȜ ȥșȓțȟȠȐȜ ȐȜ dzȐȞȜȝȟȘȎȠȎ ȁțȖȵȎ Aleksovski. Knigata pretstavuva 20-godi{na hronolo{ka politi~ka analiza na problemite, naporite i politikite na Republika Makedonija na patot kon polnopravno ~lenstvo vo Evropskata Unija. Mnogu precizno i pedantno vo knigata se opi{ani site pobitni nastani, datumi i dokumenti koi se odnesuvaat na evrointegraciite na zemjata, i voedno e opi{an politi~kiot pat na Makedonija kon EU, od nejzinata nezavisnost do 2011 godina. Analiti~kiot duh koj preovladuva vo knigata voodu{evuva, bidej}i e pedantno prosleden so fakti i argumenǮǻDzǾdzǮ ǮǹdzǸǿǼǰǿǸǶ ti koi se izneseni od neutralni pi{ani dokumenti, izjavi i komentari objaveni isklu~ivo od strana na stranski avtori, me|unarodni organizacii, eksperti i drugi relevantni faktori za gradewe na javnoto mislewe. Avtorot Andrea Aleksovski diplomiral na otsekot germanski jazik i kni`evnost na filolo{kiot fakultet „Bla`e Koneski" vo Skopje. Magisterskite studii za evropska politika i kultura gi zavr{il na Evropskiot univerzitet „Vijadrina" vo Frankfurt na Odra. Izvesno vreme raboti vo Sekretarijatot za evropski pra{awa na Republika Makedonija. Od 2008 godina ja vodi gra|anskata organizacija EAM. Negovata kniga mo`e da se najde vo site skopski kni`ari po cena od 250 denari.
ǴǨDzǭǬǶǵǰǡǨ ǵǨ ǷǨǺ DzǶǵ ǭǻ
25 јуни
Свечено отворање на „Битфест“ Sve~enoto otvorawe na letniot festival „Bitfest" }e se odr`i vo znak na filmskata muzika. Nastan {to }e go otvori „Bitfest" e koncertot „Slu{aj film" so podnaslov „Pla~ot na violinata" na guda~kiot kameren orkestar „Arko" so solistite Ibrahim Xengis, Ali [ibli i Bajsa Arifovska. Vo ramkite na festivalot, koj }e trae do krajot na letoto, vo Bitola }e nastapat golem broj afirmirani umetnici od zemjata i od stranstvo. So prethodnite pet izdanija na „Bitfest" gradot Bitola stekna imix na kulturen centar vo tekot na letniot period. Koncertot na sve~enoto otvorawe }e se odr`i vo anti~kiot grad Herakleja, kade {to se izveduvaat najgolem broj od nastanite na „Bitfest".
58
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
24 – 26 јуни
„Биг ап Скопје фестивал“ на Градска плажа „Камен мост“ Na novata gradska pla`a pokraj Kameniot most vo Skopje od 24 do 26 juni }e se odr`i prviot regefestival so naslov „Big ap Skopje". Vo tridnevnata programa na festivalot }e nastapat pove}e od 20 rege-artisti, renomirani svetski rege-imiwa i doma{ni dixei i bendovi. Yvezda na festivalot e Xeneral Livi od Velika Britanija, poznat po negoviot ogromen internacionalen hit „Inkredibl". Od Germanija doa|aat Efraim Juda, koj va`i za eden od najnade`nite rege-peja~i od berlinskata scena, i Mika Ragua, simpati~na i vesela dixejka od Hale. Od regionot }e se pretstavat Slovenecot Kantrimen, koj ima kulten status kaj balkanskite poznava~i na rege-zvukot, i Rim Raner od Srbija, koj ima {irok spektar od rege-stilovi vo negoviot dixejski set. „Mafija saund sistem" e sostaven od tousterot Vakvako od Srbija i selektorot Don Jole od Makedonija. Od makedonskata rege-scena }e nastapat site pozna~ajni imiwa, kako „Aktiv rasta selektors", „Old lajon saund sistem", bendot „Konkering lajon", Ajri Skre~, dixej Slave, Gejm Over, „Xam sistaz",^arli, Ajri Pajrat, Lajon Xunior, „Nati faja saund sistem", „Bas infuzija", Maliot Princ, Dra{, Nerses Malakjan i „Zelenata arka". Vlezot }e bide sloboden.
27 јуни – 3 јули
Прва работилница на „Театра“ So naslov „Jas, koj?" od 27 juni do 3 juli }e se odr`i prvata rabotilnica na nezavisniot teatar „Teatra". Rabotilnicata e koncipirana kako proces na istra`uvawe niz koj u~esnicite so pomo{ na dramski tehniki }e posegnat po svojata inspiracija, po svojata pojdovna to~ka na kreativen proces i }e go istra`uvaat istiot. Celta na rabotilnicata e u~esnicite da se steknat so alatki koi }e im pomagaat za o`ivuvawe na inspiracijata, za artikulacija, verbalizacija i materijalizacija na ideite koi gi nosat. U~esnicite na rabotilnicata }e gi istra`uvaat li~nite stravovi, pre~kite za samorealizirawe, pre~kite za komunikacija so nadvore{niot i so vnatre{niot svet. Sekoj ja nosi svojata golema prikazna vo sebe, samo e potrebno da ja prepoznae, da otvori prostor za istata. Da otvori prostor za sebe za „koj" da bide „jas". Rabotilnicata }e se odviva vo prostoriite na nezavisniot teatar „Teatra".
Скопско лето Programata na „Skopsko leto" se realizira so celosen kapacitet. Vo tekot na sedmicata koja sleduva sekojdnevno }e se odr`uvaat po dva nastana. Izlo`bi, koncerti i promocii se glavnata baza na programata. Proektot „Skopje pome|u nauka i fantastika" na Dru{tvoto na likovnite umetnici na Makedonija }e se odr`i vo centralnoto gradsko podra~je na 24 juni. Vo ~est na Franc List na 26 juni vo Muzejot na grad Skopje }e se odr`i koncert na u~enicite od pijanisti~kata klasa vo Skopje i vo Bitola. Umetnikot Bajram Xelili na 27 juni }e gi pretstavi svoite grafiki vo multimedijalniot centar „Mala stanica" pri Nacionalnata galerija na Makedonija. Duoto „PAN" na 28 juni }e go promovira svoeto cede, Vladimir Veli~kovski na 29 juni }e go pretstavi proektot „^ukaj}i na nebesnite porti" posveten na Bob Dilan, dodeka Teatarot za deca i mladinci }e ja izvede premierata na „Reklamna bajka", pretstava po tekst i re`ija na Rusomir Bogdanovski. Na 30 juni vo Muzejot na grad Skopje fotografot Marin Dimeski }e se pretstavi so izlo`bata so naslov „Afrika prvpat".
Музичка конференција на „Егзит“ Festivalot „Egzit" i Tuborg od 7 do 10 juli }e organiziraat muzi~ka konferencija na koja mladi dixei i producenti od regionot }e se sretnat so yvezdite koi nastapuvaat na godina{niot festival. Konferencijata }e dade mo`nost da se razmenat iskustva, tehniki i znaewa od domenot na elektronskata muzika. Programite }e se odr`uvaat na Petrovaradinskata tvrdina vo posebno opremeni prostorii, a u~esnicite na konferencijata }e bidat izbrani preku konkursot objaven na sajtot www.exit.org. Muzi~kata konferencija e proekt koj prvpat se odr`a na minatogodi{niot „Egzit", a godinava prodol`i na Share-konferencijata, koja se odr`a vo april. Na vtorata muzi~ka konferencija na „Egzit" }e se odr`uvaat tribini i master-klasovi za trendovite na muzi~kata scena, sovremenite tehnologii, tehnikite na muzi~kiot pazar, a sé so cel regionalnata scena da se pribli`i na svetskata. Predava~i i demonstratori }e bidat svetski poznati yvezdi, muzi~ki profesionalci i entuzijasti. Formularot za u~estvo na konferencijata treba da se isprati na mejl-adresata emckonkurs@ exitfest.org. Konkursot e otvoren do 27 juni. Najdobrite i najmotiviranite aplikanti }e imaat pristap na konferencijata, no, pokraj prisustvoto na tribinite i master-klasovite, }e dobijat i besplaten vlez i prestoj na „Egzit" vo Novi Sad.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
59
ЖИВОТ И СТИЛ
Моден анимализам IZGLEDOT NA MA^KA e omilen izbor na dene{nite `eni. Vrz osnova na ona {to mo`e da se vidi na modnite pisti za prolet/leto 2011 izobiluva so `ivotinski glavi, {epi i o~i. Leopard, tigar, volk, zebra, `irafi i mnogu drugi divi `ivotni u{te od po~etokot na svetot gi izluduva modnite frikovi, posebno poslednive nekolku sezoni. Bidej}i, ne stanuva zbor samo za `ivotinsko krzno, tuku za celi `ivotni od glava do opa{ka, vrz osnova na svila, saten i pamuk. @ivotinskiot svet e dobrodojden vo fustani, zdolni{ta, dolna obleka,
60
kostimi za kapawe, torbi, ~evli, o~ila za sonce i drugi modni dodatoci. Sam po sebe `ivotinskiot print privlekuva vnimanie, pa mora da bidete vnimatelni vo izborot na kombinacijata. Naj~esto mo`e da go vidite vo kombinacija so crna boja. Vo ormanot na skoro sekoja devojka mo`e da se najde modelot na leopard koj mo`e da deluva mnogu seksi. Vsu{nost, kako i obi~no Roberto Kavali i Ximi ^u se vode~ki luksuzni brendovi, no vo ovoj trend se vklu~ija i evtinite i popristapni brendovi kako „Mango" i „Zara".
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
Дивината во вашиот дом Enterierot vo `ivotinski stil e vistinski pogodok za onie koi imaat avanturisti~ki duh. ^uvstvoto na ubavinata na divite `ivotni mo`e lesno go prenesete vo svojot dom. Sozdadete senzacionalen dopir so upotreba na dekoracii od `ivotinskiot svet. Taka, postojano }e bidete vo dopir so prirodata. Blagodarenie na dostapnosta na navistina neverojatni modeli, mo`e da napravite selekcija. Treba prvo da gi izdvoite va{ite omileni `ivotni, kako na primer: lav, leopard, tigar, zebra, krokodil, zmija, `irafa itn.
Site predmeti i printovi koi planirate da gi vmetnete treba celosno da bidat ubavo vklopeni za da ne izgleda premnogu napadno (ki~). Tajnata vo ukrasuvaweto so `ivotinski print e da dadete kontrast, bidej}i se mnogu upadlivi za o~i, no nikoga{ ne izleguvaat od moda. Mo`e da gi koristite za dekorirawe na celi sobi, bawi, mebel, razni predmeti, i po yidovite. Sekoga{ e interesno da se dodade i da se promeni enterierot. Na fotografiite koi gi izdvoivme za vas mo`e da vidite kako izgleda toa.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
61
СПОРТ: БОСТОН БРУИНС
Кафените мечки од Масачусетс Треба најмалку еден вљубеник во спорт, да е „тапациран“, а да не жали пари за да никне и егзистира клуб во било кој спорт. Во Бостон пред 87 години, тоа беше трговскиот магнат, сопственик на продавници за животни намирници Чарлс Адамс. Гледајќи го супер финалето во 1924 година во кое се сретнаа победникот на НХЛ хокеарската лига Монтреал Канадиенс и шампионот на Западната кандска хокеј лига Калгари Тајгерс, Чарлс реши да создаде тим во Бостон, истовремено побара и доби франшиза од НХЛ Подготвува: Мирослав Николовски ADAMS VEDNA[ go anga`ira Art Ros porane{na hokej yvezda da go vodi klubot, a toj kako menaxer, trener ili direktor celi 30 godini be{e „glavna faca" vo ekipata. Bostoncite sakaa klubot da ima ime koe istovremeno }e ozna~uva, brzina, itrina i agilnost, i go najdoa vo stariot angliski zbor bruin koj vsu-
62
{nost vle~e koreni od holandskiot odnosno da~ jazikot, a ozna~uva kafena boja. Angli~lanite so bruins gi narekuvale kafenite me~ki. Taka hokearite od Masa~usets stanaa "kafeni me~ki", dolgove~ni, bidejki na mrazot opstanuvaat ve}e 87 godini. Me~kite od Boston zapo~naa so pobeda od 2:1 vo svojot prv nastap
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
protiv Maruns vo 1924 godina, no sezonata ja zavr{ija na poslednoto mesto. Ova ne go razo~ara gazdata Adams, nitu Ros. Klubot ne zgasna nitu vo najte{kite godini za vreme na vtorata svetska vojna koga celata NHL liga broe{e samo {est ekipi. Tie {est koi dobija naziv "The Original six" bea ^ikago Blekhouks, De-
troit Red Vings, Montreal Kanadiens, Wu Jork Renxers, Toronto Mejpl Lifs i Boston Bruins. Vo Boston hokearite donesoa {est tituli vo NHL ligata, odnosno popularniot Stenli Kup go osvoija vo 1929, 1939, 1941, 1970, 1972 godina, a poslednata titula za Boston otpatuva minatata nedela otkako gi sovladaa favoritite Vankuver Kanaks so 4:3.
Me~kite bea duri 23 pati pobednici na svojata divizija, tri pati {ampioni na konferencijata a edna{ go osvoija i Pretsedatelskiot trofej (1989/90), pehar koj se dodeluva na najuspe{nata ekipa vo regularniot del od ligata. Od me~kite duri 46 hokeari dobija mesto vo Ku}ata na slavnite, a na 11 hokeari broevite im se „penzionirani" {to zna~i deka nikoj vo idni-
na nema da go ima toj broj na dresot na grbot na Bruins: 2 Edi [or (1926-40), 3 - Lionel Hi~man (1925 34), 4 Bobi Or (1966-76), 5 Obi „Dit" Karper (1927-47), 7 Fil Espozito (1967-75), 8 Kam Nili (1986-96), 9 Xoni Bukik (1957-78), 15 Milt [mit (1936-55), 24 Teri O Reli (1972/85) i 77 - Rej Burk (1979-2000). Prvite me~evi Me~kite gi igraa vo Boston Arena, za vo 1927 godina da preminat vo Boston Garden, se do 1995 godina koga nivniot dom stana TD Garden Arenata vo Boston, sopstvenost na Xeremi Xejkobs ~ovekot koj taa godina go kupi klubot i go ima i den denes. Sekoj me~ na me~kite zapo~nuva so rok melodijata Nutty koja e prerabotka na izvedbata na Bostonskiot balet "The Nutcracker" (orevokr{a~). Vo ovaa godina go smenija songot so „Blow Me Away" (odduvaj me) od Brejking Benxamin i pesnata so koja gi zapo~nuvaat site me~evi im donese sre}a, gi odduvaa od mrazot Vankuver~ani, i go osvoija Stenli Kupot. Kapitenot Zdeno ^ara rodum od Tren~in porane{na ^ehoslova~ka, za prv pat vo karierata go podigna golemiot trofej za koj, kafenite me~ki ~ekaa 29 godini da go izli`at medot vo nego.
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
63
foto: Ivana Kuzmanovska
УРБАНИ ЛЕГЕНДИ
Реџо Пампур Мајстор на анкетите. Новинар за кого нема затворена врата, невозможна мисија. Чо век кој не пропушта прилика за коктел дружење. „Новинар на годината“ според кел нерите. Човек каков што би посакал секој вид колектив: редакција, занаетчиски дуќан или екипаж на вселенски брод од Васко Марковски REXO E LEGENDA. Kako ~ovek, kako novinar, kako faca od gradot. Dovolno vi se samo nekolku sredbi so nego za toa da go sfatite. ^ovek koj ne propu{ta prilika za koktel-dru`ewe, promocija, koncert ili izlo`ba. Toa e negovoto mesto. Tamu }e go najdete. A, koga ste ve}e tamu, neka ne ve ~udi ako pra{ate „Koj e ovoj do Rexo?", za nekoj za kogo podocna }e sfatite deka bil nekoja va`na faca. Prikaznata za Rexep Pampur za mnogumina po~nuva so „Pulsirawe", nekoga{nata mnogu popularna emisija na Makedonska radiotelevizija. - so negovite filmski osvrti ili po anketite, koi od nego napravija lik prepoznatliv vo sekoj dom. Spomnete go negovoto ime, i re~isi sekoj }e vi go ka-
64
`e istoto: „Onoj {to prave{e anketi?". Da. Anketite se klu~ot koj i denes mu otvora mnogu vrati, dve godini po soobra}ajnata nezgoda, od doktor do doktor, od sestra do bolni~ar, dodeka se bori povtorno da stane na noze, da se vrati kade {to edinstveno pripa|a - vo javniot `ivot. So Rexo ne se bevme videle re~isi dve godini, osven ednata poseta vo bolnica, dve-tri nedeli po kobniot petok, koga kolegite od redakciite vo „Mavrovka" ni se javija so pra{awe: „Kade vi e Rexo? Ne daj Bo`e, nekoj re~e deka imal soobra}ajka, so motorot - na nego li~el..!? Znaete ne{to?". Za nesre}a, taka be{e. Dodeka go ~ekavme Rexo da se vrati od nastan, da se vidime so vtorata tura sme{ki za ra-
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk
botniot den, Rexo ve}e bil vo Gradska bolnica. Sedime vo dvorot i se obiduvame da ja sistematizirame memorijata, da doznaeme u{te ne{to {to }e ni pomogne da go sklopime mozaikot. Se redat anegdoti, razgleduvame fotografii, se {iri negovata prepoznatliva, zarazna nasmevka. Sfa}ame kolku ni nedostasuva. Slu{aj}i, gi bele`ime zborovite so koi najlesno bi mo`ele da go opi{eme: vedrina, spontanost, duhovitost, zarazno smeewe, {egaxija.. prepoznatliv radiofoni~en glas od eterot.. ~ovek za kogo nema nevozmo`na misija, zatvorena vrata, nedopirliv ~ovek.. radio. televizija. vesnici. veb-portali.. strasten fan na „Ferari" vo Formula 1.. Ni idat ubavi
поддржано од
spomeni koga }e se setime na negovite slu{livi, koncizni i izdr`ani filmski osvrti, duhovitite anketi, skrinsejverot so „ford mustang", tabakerata „Xoni Voker" i strasta kon motorite. Godini - ne ka`uva, kako zmija noze! No, so radost raska`uva sme{ki od negovite do`ivuvawa. Na primer, za anketata so pra{awe „[to mislite za pratenikot Rexep Pampur?", koga dobival odgovori kako: „Dobar e. Mnogu go po~ituvam. Toj }e napravi dobro za Makedonija"; ili, da se pofali („Ova za `enite {to }e go ~itaat!") deka li~no se videl so Xorx Kluni, vo Ohrid, za vreme na snimaweto na filmot „Mirotvorec" vo Makedonija. Vrv na smeeweto, bi mo`elo da bide negovoto `ivotno moto, koe na {ega znae da go ka`e: „Jas vo `ivotot ne baram mnogu. Da ima kolku za par~e leb i - za viski!" U{te od dete bil golem qubitel na filmskata umetnost. Begal od u~ili{te za da odi vo kino, re{en da se zapi{e na filmska re`ija vo Praga, otkako }e zavr{i sredno vo gimnazijata 'Cvetan Dimov', no, patot go odnel na Katedrata za op{ta i komparativna kni`evnost vo Skopje. No, nemalo begawe od filmot. Prvoto ne{to po {to }e stane prepoznatliv kako novinar, se negovite filmski osvrti, za koi, kako {to }e vi re~at negovite nekoga{ni sorabotnici, so radost polemiziral, no sekoga{ bil xentlmen da gi islu{a i da gi prifati razli~nite mislewa. Qubovta kon filmot, bila po~etokot na golemoto prijatelstvo so re`iserot Aco \ur~inov, avtorot na nekoga{ mnogu prodavaniot film „Ispravi se Delfina". Za \ur~inov, Rexo e zabaven, beskrajno {armanten i dobro informiran ~ovek, komu mu nema ramen za dru`ewe. „Odli~en novinar, reporter, fotoreporter. Znae da bide prv na site nastani. No Rexo ne e samo toa, tuku i dobar eseist, odli~no ja poznava kulturata. I, ne slu~ajno! Rexo be{e odli~en student na komparativna kni`evnost, kaj brat mi, Milan \ur~inov. Za dru`ewe - mu nema ramen! Glaven animator, izvor na dobro raspolo`enie! Kako novinar - prv }e doznae! Mu nema ramen! Dobro informiran, brzo pi{uva, odli~no pi{uva; mnogu patuva, po festivali; komunicira so mnogu lu|e od estradata. I, ne propu{ta koktel! Toa {to e prisuten vo takvite krugovi, pravi sekoga{ da bide dobro informiran, taka doznava mnogu. Proglasen za „novinar na godinata" od konobarite! - ne na koe bilo nivo, na nivo na eden 'Aleksandar Palas'!
Aco \ur~inov
Jane Teoharevski
Ivana Nasteska
Za Jane Teoharevski, novinar vo MTV, nekoga{niot urednik na „Pulsirawe", Rexo e ~ovek kakov {to bi posakal sekoj vid kolektiv - redakcija, zanaet~iski du}an ili ekipa` na vselenski brod. „Toj, ednostavno, vnesuva optimizam i e ~ovek koj ti go pravi denot. Denot ti go po~nuva so nekoja {ega, i se redat: {egi vo serija, koi gi puka kako od nekoj {ar`er. So negovata zarazna nasmevka, koja te~e{e kako kaskada, kako vodopad - gi zarazuva{e site okolu, {irej}i optimizam i dobro raspolo`enie, koi doa|aa od negovata du{a. Zatoa be{e tolku popularen i sekoj saka{e da raboti so nego. Rexo uspea
da vospostavi novi standardi vo praveweto anketi - so pra{awata, koi razbivaa mnogu tabua kaj nas; so pristapot kon ispitanicite, na koi ne im postavuva{e pra{awe, tuku im prave{e pledoaje okolu pra{aweto. Se obiduva{e da im objasni, da im pomogne okolu nivnite tabua, zatoa {to pra{awata ponekoga{ bea nezgodni i zatoa nema{e ispitanici {to go odbivaa. Kaj nego ispitanikot nikoga{ ne be{e ismean, tuku sekoga{ rabote{e so edna humanost i so~uvstvenost so ispitanikot. Na Rexo ne mu treba{e nikakva novinarska propusnica. Samiot negov fizikus be{e propusnica, a negova prepoznatlivost be{e nasmevkata", ni re~e Teoharevski. Za Ivana Nasteska, desna raka na Rexo vo „Forum" do nezgodata, denes novinar vo veb-portalot „@urnal" - da se raboti so Pampur bilo privilegija, a negovoto prisustvo - odli~na rabotna atmosfera. „Sekoga{ be{e vickasto. So nego nema {ansi da e dosadno. Duri i da ne po~uvstvuva{ deka se raboti, a raboti{. Se smee{, }e sraboti{ sè {to treba i }e ima i rezultat. ^est mi e {to mo`am da go nare~am kolega, za{to u{te kako mala, za nego imav mislewe deka e mediumski maestro, koj uspea da me natera u{te na moi osum godini da stanuvam vo sabota vo devet nautro, da gledam 'Pulsirawe', kade {to be{e del od ureduva~kiot tim. Imav prilika da go zapoznam u{te toga{, koga gostuvavme so moeto u~ili{te vo emisiite. Ni na kraj pamet ne mi be{e deka nekoga{ }e rabotam so nego i deka so nego }e po~nam moja novinarska kariera. Koga po~nav da rabotam vo 'Forum' snimivme nekolku anketi zaedno i bev voodu{evena od toa kako mu uspeva da iskomunicira so lu|eto, od negovata mo} na ubeduvawe. Eden detaq koj mnogu zboruva za nego, e {to sekade kade {to }e odevme, jas ne bev negovata pomlada ili nova kole{ka, tuku 'Ova e Ivana, mojata kole{ka, i gi ima site prava {to gi imam i jas'. Kade i da pojdevme, na teren, na nastan - se vra}a{e so deset novi kontakti, od deset novi poznanici, sorabotnici, prijateli. Sekoga{ bevme prvi na nastanot, posledni si odevme i sekoga{ - so motor", ni re~e Ivana. Krajot na ovaa epizoda, go za~uvavme za re`iserot \ur~inov, za eden amanet do Rexo, vo duhot na „Ispravi se, Delfina" i poslednite migovi od preplivuvaweto na La Man{: „[to pobrgu da istr~a na teren! Da vleze povtorno vo javniot `ivot, kade {to nedostasuva!". Ajde Rexo!
forum.mk | 24 јуни 2011 | ФОРУМ
65
ФИНЕСА
Носталгија за иднината од Катарина Стојанова
I NAVISTINA, UBAVO E da se ima po~it kon minatoto, no za vistinski da se za~uva minatoto, treba u{te pove}e da se ima po~it kon idninata. Ili poprecizno, ubavo e da se ima po~it kon na{ite dedovci i pradedovci, no u{te pova`no e da se ima po~it kon na{ite deca i decata na na{ite deca. U{te poprecizno, ubavo e da se gradat spomenici od minatoto, no u{te poubavo e vo isto vreme, vo na{ite gradovi, da se vidi nekakva urbana umetnost, kako na primer grafiti ili uli~ni izlo`bi ili nekakov drug vid strit art, kakvi {to mo`at da se sretnat vo golemite svetski gradovi. Vo Stokholm, denovive mo`e{e da se vidi neverojatnata uli~na iluzija so ogromna dupka vo sredinata na plo{tadot Sergels torg. Mediumite koi ja prenesoa vesta za uli~nata izlo`ba na fotografot Erik Johanson nare~ena „Iluzija" gi predupredija posetitelite na Stokholm da vnimavaat da ne zapadnat vo „foto zamkata". Koristej}i 3D tehnologija i fotografii Johanson napravi fascinantna uli~na umetnost so delo koe na prv pogled deluva premnogu vistinito, bidej}i pravi iluzija na nepostoe~ki prostor. Vo svoeto dela toj koristel platna so koi go prekril plo{tadot, pa minuva~ite ostanuvaa za~udeni koga }e dojdea na ~ekor do imaginarnata provalija. Od fotografiite koi denovive mo`ea da se vidat po internet stranicite fascinira faktot do kade mo`e da otide ~ovekovata imaginacija. Isto tolku fascinantni se i inova-
66
tivnite grafiti na kultniot bristolski strit artist Benksi ili Trejsi Li Stam ili Kurt Vener. Strit art, da, toa e `ivata umetnost na idninata. Umetnosta ne e i nema da bide nekakva izvrtena i samo-
nekolkumina milioneri." Inaku najpoznati dela na verojatno ~etiriesetgodi{niot strit artist so psevdonim Benksi koj ve{to go krie svojot vistinski identitet se: grafitot "Gol ~ovek" koj e nacrtan 2006 godina na yidot na Klinikata za seksualno zdravje vo Park Strit, Bristol. Me|u poznatite negovi grafiti se i "Otstranuvawe na grafiti" koj e nacrtan 2008 godina na yidot na Lik Strit vo London. Obvivkata na albumot „Tink Tenk" na Blur od 2003 godina Knigata „Yid i mir" od 2005. Vo negova ~est e napraven i dokumentaren film nare~en "Izlez preku gift {op-ot" od 2010 godina. Ne e najva`no da se bide vo tek so vremeto, tuku najva`no e barem malku da se bide pred vremeto. A ne e te{ko, treba samo malku ~uvstvo. Da go prifatime ona {to e dobro, ama da go prifatime pobrzo od drugite, toa e poentata i toa e smi- slata na napredokot. Se razbira, eden den mnogu pove}e }e gi koristime obnovlivite energii kako sonce- to, veterot. Toa po~nuva da stanuva standard deneska vo svetot, no poentata e toj standard da ne go prifatime za sto godini, kako {to ~esto ni se slu~uva, tuku da go prifatime {to pobrgu i pred drugite, za pridobivkite da bidat najvidlivi i najgolemi. Mogu ednostavno. A ednostaven Benksi, Gol ~ovek e i Benksi. Zna~i: pred drugite da prifatime ne{to {to e dobro. A dobendisana kabinetsko elitisti~ka bri se i ekolo{kite zgradi, i soumetnost koja ni samata ne se razbi- larnite paneli, i reciklira~kite ra, oti kako {to veli Benksi: "Kootpadni centri, i rok parkovite, i ga odite vo umetni~ka galerija vie koncertite na Adel, i hologramskite ste samo turist koj gleda vo kabinet skulpturi, i grafitite na Benksi. poln so trofei vo sopstvenost na
ФОРУМ | 24 јуни 2011 | forum.mk