Issuu on Google+

ГОДИНА VII | БРОЈ 302 303| 29.7.2011 | 50 ден.

премиерско експозе:

WWW.FORUM.MK


Đ“ĐžĐ”Đ˜Đ?Đ? VII | Đ‘Đ ĐžĐˆ 302 303| 29.7.2011 | 50 дон.

ĐĄĐžĐ”Đ Đ–Đ˜Đ?Đ?

WWW.FORUM.MK

ĐżŃ€ĐľĐźĐ¸ĐľŃ€Ń ĐşĐž ĐľĐşŃ ĐżĐžĐˇĐľ:

ĐąŃ€ĐžŃ˜ 302303 | 29 Ń˜ŃƒĐťĐ¸ | 2011 Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

11 КРВТĐ?

Đ‘Đ Đ“ĐŁ ĐĄĐ• ĐĄĐŁĐ¨Đ˜

народниОт ĐąŃ€ĐžŃ˜ на Đ¤ĐžŃ€ŃƒĐź Đ¸ĐˇĐťĐľĐłŃƒĐ˛Đ° на 12 Đ°Đ˛ĐłŃƒŃ Ń‚

Đ&#x;ĐžĐ›Đ˜Đ˘Đ˜ĐšĐ? 9 Đ“ĐžĐ›Đ•ĐœĐ˜Đ˘Đ• ОЧЕКУВĐ?ĐŠĐ?

28 ДЕХĐ?Đ˜Đ§Đ?Đ ĐĄĐšĐ˜Đ˘Đ•

КОРЕĐ?Đ˜ Đ?Đ? ...

13 Đ˜Đ?Đ˘Đ•Đ Đ’ĐˆĐŁ: Đ•Đ ĐœĐ˜Đ Đ? ĐœĐ•ĐĽĐœĐ•Đ˘Đ˜, Đ&#x;Đ Đ?ТЕĐ?Đ˜Đš ОД Đ”ĐŁĐ˜: ЌЕЛТĐ? Đ?Đ? Đ”ĐŁĐ˜ Đ• Đ&#x;ĐžĐĄĐ˘Đ˜Đ“Đ?Đ?ТĐ? 16 Đ—Đ?КОĐ?ОТ Đ—Đ? ĐœĐ›Đ?Đ”Đ˜ Đ“Đ˜ ĐĄĐšĐ?Đ Đ? ĐœĐ›Đ?Đ”Đ˜Đ˘Đ• 19 Đ˜ĐĄĐšĐ Đ˜Đ’Đ•Đ?Đ? ХЕКХУĐ?Đ›Đ?ОХТ 23 БОРБĐ? Đ—Đ? Đ&#x;Đ ĐžĐ¤Đ˜Đ˘ 25 ОДГЛЕДУВĐ?ЧĐ?Đ˜ĐŚĐ? Đ—Đ? Đ”ĐžĐ‘Đ˜Đ˘ĐžĐš

38 Đ—Đ?Đ Đ?БОТКĐ?

Đ&#x;РЕКУ Đ—Đ?Đ‘Đ?Đ’Đ?

26 Đ•Đ?Đ˜Đ“ĐœĐ?ТĐ? Đ?Đ? ĐĄĐ?Đ?Đ?ДЕР ЕКОĐ?ĐžĐœĐ˜ĐˆĐ? 34 Đ&#x;Đ•Đ?Đ—Đ˜ĐĄĐšĐ˜ ФОĐ?Đ”ĐžĐ’Đ˜ Đ˜Đ?Đ’Đ•ĐĄĐ˘Đ˜Đ Đ?ЛЕ Đ’Đž ОБВРЗĐ?Đ˜ĐŚĐ˜ Đ?Đ? Đ“Đ ĐŚĐ˜ĐˆĐ?, Đ˜Đ ĐĄĐšĐ? Đ˜ Đ&#x;ОРТУГĐ?Đ›Đ˜ĐˆĐ?

50 Đ•Đ’Đ ĐžĐ&#x;Đ?

Đ’Đž ĐœĐ?(Đ?)ЛО

40 ОД â€žĐ’Đ˜ĐˆĐ?Đ“Đ Đ?" ДО Đ Đ•Đ—Đ˜Đ”Đ•Đ?ĐŚĐ˜ĐˆĐ? Đ?Đ? ВОДĐ?Đž

44 Đ“Đ ĐŚĐ˜ĐˆĐ? Đ“Đ˜ ĐĄĐ&#x;УШТĐ? Đ˜ Đ”Đ˜Đ“Đ? Đ‘Đ•Đ Đ—Đ˜Đ˘Đ• 45 Đ&#x;ĐžĐ›Đ˜Đ˘Đ˜Đ§Đ?Đ Đ˜Đ˘Đ• Đ’Đž Đ’ĐžĐˆĐ?Đ? ĐĄĐž Đ Đ•ĐˆĐ˘Đ˜Đ?Đ“ Đ?Đ“Đ•Đ?ĐŚĐ˜Đ˜Đ˘Đ• КУЛТУРĐ? 53 ĐĽĐ?Đ Đ˜ Đ&#x;ОТЕР Đ˜ Đ Đ•Đ›Đ˜ĐšĐ’Đ˜Đ˜Đ˘Đ• Đ?Đ? ĐĄĐœĐ Đ˘Đ˘Đ? ДЕЛ Đ’Đ˘ĐžĐ Đ˜ (HARRY POTTER AND THE DEATHLY HALLOWS: PART 2) 54 Đ&#x;ĐžĐ˘Đ•Đ¨ĐšĐ˜ĐžĐ˘ Đ&#x;Đ?Т Đ?Đ? ТĐ?Đ?ЌОТ 57 Đ?ĐˆĐ”Đ• Đ?Đ? ĐšĐ?ФЕ Đ˜â€Ś ĐĽĐ Đ?Đ?Đ? 60 ĐœĐ?Đ›Đ˜ĐžĐ˘ Đ“ĐžĐ›Đ•Đœ ĐŁĐ ĐŁĐ“Đ’Đ?Đˆ 62 ĐŁĐ Đ‘Đ?Đ?Đ˜ ЛЕГЕĐ?Đ”Đ˜: Đ”Đ?Đ?Đ• ĐšĐ?Đ&#x;Đ•Đ’ĐĄĐšĐ˜ 66 Đ?Đ?Đ&#x;Đ?ХТ

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Qup~o Jolevski Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Bobi Hristov Maja Jovanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Zoran Nikodinovski marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706


ТВИТОВИ

Кој му подметна на Кадриу?!

И Милчин како Корбизје

Samo {to be{e izbran za pretsedatel na makedonskiot Helsin{ki komitet, Osman Kadriu si podnese ostavka. Kako {to obrazlo`i, najverojatno (ama dali navistina) nekoj odnadvor od rakovodstvoto na Helsin{ki mu go podmetnal soop{tenieto. Kadriu vikendov si ja podnese ostavkata poradi toa {to vo institucijata koja{to treba{e da ja rakovodi, nekoj si zemal za sloboda bez negovo znaewe i odobruvawe, da napi{e deka „nema amnestija za ubijci". Kadriu, kako i nekoi od ~lenovite na Upravniot odbor, pritoa povika na detaqna istraga za vakvata zloupotreba na Helsin{ki, po {to sledea `estoki politi~ki reakcii. ^lenovi vo Upravniot odbor na Helsin{kiot komitet se Borjan Jovanovski, Periklija Be{ka, Sa{ko Dukovski, Viktorija Vuji}, Gordan Kalajxiev i [eruze Osmani. Interesno e {to sega re~isi site vo Helsin{ki po~naa da reagiraat, no duri otkako Kadriu se javi so negirawe na ovoj, bi rekle pove}e politi~ki pamflet. Ama, ima i takvi koi velat deka soop{tenieto ne e sporno, iako se pojavi vo mnogu ~uvstvitelen period koga vo Sobranieto be{e doneseno avtenti~noto tolkuvawe na Zakonot za amnestija. A, site vidovme kako toa mina i kako se smenija roljite na partiite vo tolkuvaweto, vo za{titata ili napadot na ovoj politi~ki dogovor.

Profesorot na Fakultetot za dramski umetnosti i direktor na Fondacijata Institut Otvoreno op{testvo, Vladimir Mil~in, kogo mediumite go prepoznaa vo soop{tenieto na Komisijata za lustracijata od minatata nedela, celata procedura ja okvalifikuva kako politi~ki lin~ protiv nego. No, ne objasni Vlade, kako toa i zo{to politikata se svrtela kon nego, koga toj, neli deluva i dejstvuva natpartiski. I re`iserot, kako i nekolkuminata dosega lustrirani, tvrdi deka bil sleden od tajnite slu`bi vo porane{na Jugoslavija, ami ne deka sorabotuval so niv, a dosieto vodeno

6

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

А1 телевизија во стечај Osnovniot sud Skopje 2 otvori ste~ajna postapka za A1 televizija, otkako toa na ro~i{te go pobaraa Javnoto pravobranitelstvo, Upravata za javni prihodi i privremeniot ste~aen upravnik Aco Petrov. Spored niv, vkupniot dolg na A1 iznesuva okolu 30 milioni evra, od koi 9,5 milioni evra kon UJP, a 19 milioni kon drugi doveriteli. Spored Petrov, televizijata A1 nema sredstva da go plati dolgot, odnosno na smetkite na A1 ima samo okolu 900 iljadi evra. No, mnogu potrevo`no e {to so otvoraweto na ste~ajnata postapka za A1 televizija, soglasno so Zakonot za ste~aj, im prestanuva rabotniot odnos na site, okolu 230 vraboteni vo televizijata, iako del od vrabotenite so odobrenie na Sudot }e bidat zadr`ani za odredeni neodlo`ni raboti. Za `al, toa e epilogot na dejstvijata na onie koi sakaa da si igraat golemi kreatori na politi~kata scena vo zemjata. No, za niv ne treba da se gri`ime, ve}e si najdoa "uhlebuvawe", otkako stotici drugi gi dadoa kako kurban.


од Серјожа Неделкоски

za nego pobaral da ostane tajna do 2047 godina, koga }e bil stogodi{nik. Ama i nositelot na dosieto „Korbizje" istovetno tvrde{e deka toj pove}e doznaval od slu`bite otkolku {to im daval informacii, pa ottamu i odbranata na Mil~in mo`e da se tolkuva kako obid da se prevrti tezata. Imeno, iako za Vladeta Mil~in bilo vodeno dosie, toa ne ja isklu~uva mo`nosta tokmu po soznanijata od ova dosie, da e formirano sorabotni~koto dosie „Dramaturg", vo koe toj se prepozna. I u{te, ne{to, od kade ili koj go ubedil Mil~ina deka na listata na licata {to go sledele, nedostigalo imeto na edno lice za koe{to bil siguren deka go sledelo?

Само едни се компетентни Protest, revolt, gor~ina i dlaboka zagri`enost izrazija pove}eto ~lenovi na Sovetot za radiodifuzija po donesuvaweto na izmenite i dopolnuvawata na Zakonot za radiodifuzna dejnost so koi se predviduva brojot na ~lenovite na Sovetot da se zgolemi od devet na 15, so {estgodi{en mandat. Pove}eto smetaat deka so ovie izmeni se zagrozuva nezavisnosta na regulatornoto telo i zabele`uvaat na skratenata postapka so koja be{e donesen ovoj zakon bez da se konsultira Sovetot. Edno od najgorlivite pra{awa, spored kriti~arite na izmenite e {to so niv se zadiralo direktno vo finansiskata situacija na Sovetot, plati i prostorii za novite ~lenovi, ~ii plati ne se obezbeduvaat od dr`avniot buxet, tuku od buxetot na Sovetot, odnosno od licencite za elektronskite mediumi i 4 otsto od radiodifuznata taksa. I ubavo e seto toa, imeno zagri`enosta za sudbinata na ovaa zna~ajna institucija, no nejasno e kako na odredena politi~ka garnitura ~lenovite na SRD ì dozvoluvaat da gi formira i da gi bira, dodeka koga druga vladeja~ka garnitura, da bideme na ~isto - }e saka da izvr{i vlijanie, toa bilo upad. [to samo pretstavuva prodol`uvawe na edna politika spreveduvana vedna{ po padot na komunizmot, oti samo edna partija imala kompetentni kadri, sekako, ostru~eni kako komandiri na damne{nite mladinski rabotni akcii. I treba li da se pogoduva zo{to se sovpa|aat vakvite razmisli?

Амнестирани или амнезирани Rabotata na noviot sobraniski sostav zapo~na dosta burno. Nekoi bi rekle hrabro, drugi, pak, kako beskrupulozno me|upartisko dogovarawe, pravno nepotkrepeno i {tetno go tolkuvaat izglasuvaweto na predlogot za avtenti~no tolkuvawe na ~lenot 1 od Zakonot za amnestija. [to, pak, od svoja strana, povtorno i po kojznae koj pat ja sogoli prevertiranosta i perverznosta na makedonskata politi~ka scena. Stanuva zbor, za toa deka nekoga{nite koaliciski partneri na DUI, ovojpat tvrdat deka ova e ~in so koj se zatvoraat zlostorstvata izvr{eni vo slu~aite procesuirani vo Ha{kiot tribunal, a vrateni vo nadle`nost na makedonskite sudovi. Sega{nite koaliciski partneri na prateni~kata ~eta na Ali Ahmeti, pak, tvrdat deka e vreme kone~no da se zatvori konfliktot od 2001-ta, ona {to go tvrdea nivnite najgolemi oponenti do pred pet godini. Vpe~atokot e deka, sepak, dvete najgolemi makedonski partii imaa mo`nost dosega ova mnogu ~uvstvitelno pra{awe mnogu poelegantno da go re{at, no `e{kiot kosten go ~uvaa kako adut za protivnikot ili za podobro pazarewe. Isto taka, nepokolebliv e vpe~atokot deka baraweto za kolektivna „amnezija" ili za nekaznuvawe na zlostornicite, kako miluvate, e produkt na dogovor, ~ija vtora strana nabrzo }e ja vidime. Vo sekoj slu~aj, mehanizmite za ostvaruvawe na vakvite dogovori ostanuvaat isti, nepromeneti - bez za toa da se pra{aat gra|anite, poto~no izbira~ite.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

7


ПОЛИТИКА Премиерот очекува зашеметувачки бројки на раст на брутодомашниот производ, на домашните и странските инвестиции, значително зголемување на извозот. Најави големи вложувања во локални и регионални патишта, во енергетски објекти, болници, училишта. Или, како што рече Груевски, за четири години Македонија ќе биде подобро место за живеење! politika@forum.com.mk

Хашки случаи: Крвта бргу се суши Ермира МехметиДеваја: Целта на ДУИ е постигната Законот за млади ги скара младите Енигмата на Санадер


ЕДИТОРИЈАЛ

Големите очекувања

Марија Дивитарова PREMIEROT Nikola Gruevski povtorno odigra na star na~in, so ist adut. Obrazlo`uvaj}i ja programata po koja }e raboti negoviot staro-nov kabinet, toj povtorno najmnogu se zadr`a na ekonomijata ne{to {to go smeta za negova silna strana i tema za koja gra|anite se najzainteresirani da slu{aat. Zgolemuvaweto na ekonomskiot rast i namaluvaweto na nevrabotenosta se glaven prioritet na premierot. Ekonomijata gi turna od piedestalot integraciite vo EU i NATO, a me|u prioritetite se i borbata protiv kriminalot i korupcijata, dobrite me|uetni~ki odnosi i vlo`uvawata vo obrazovanieto i naukata. Sepak, premierot-ekonomist najmnogu saka da zboruva za ekonomijata. O~ekuva za{emetuva~ki brojki na rast na bruto-doma{niot proizvod, na doma{nite i stranskite investicii, zna~itelno zgolemuvawe na izvozot. Najavi golemi vlo`uvawa vo lokalni i regionalni pati{ta, vo energetski objekti, bolnici, u~ili{ta, a pari, re~e, }e ima za site. I za studentite, i za vrabotenite vo javnata administracija i za zemjodelcite. Ili, kako {to re~e Gruevski, za ~etiri godini Makedonija }e bide podobro mesto za `iveewe! Golem optimizam za zemja vo koja nevrabotenosta e hroni~na bolka, i vo koja kvalitetot na `ivotniot standard zaostanuva najmalku polovina vek sporedeno so onoj vo evropskite

zemji. Sega i o~ekuvawata se golemi. ni interesi, vozdr`uvaj}i se od voPremierot, za koj nekoi analiti~aobi~aenite diskvalifikacii na pori i ponatamu tvrdat deka go uniliti~kiot protivnik. Prizna deka {til makedonskoto stopanstvo i pred negovata vlada stojat golemi i deka ja te{ki predizvici, prezadol`il zema najgolemiot od jata investiraj}i koj zavisi evroatДо сега Груевски vo neproduktivni lantskata idnina беше цел на остри proekti, pred sebe na zemjata, e spoima nov mandat da rot so imeto. Gruкритики токму за еко$ poka`e deka evski samo go poномските потези кои ekonomijata navvtori ona {to i do istina mu e vo sega go ka`uva{e, ги влечеше во изми$ maliot prst. Ima pa negovoto ekspoнатите два мандата и celosen legitimize ne se razlikuvatet da napravi dla{e mnogu od ona за првпат откако се boki rezovi vo tro{to go govore{e vo обраќа во јавноста се {eweto i doma}inizbornata kampaski da gi rasporewa. I, sekako, ja zaизвини за грешките di narodnite pari, pazi grdata navika на неговиот кабинет. da vlo`uva vo prona prekumerno doekti koi }e donesat cnewe. Ovojpat, na Макар и декларатив$ ekonomski rast i sednica но, беше тоа убав гест sve~enata }e go pottiknat vrana koja treba{e da botuvaweto, da на премиерот, чија ли$ ja pretstavi vladikreira pozitivna nata programa, doчност никако не може biznis-klima vo cne{e 45 minuti. koja i stranskite i да се одлепи од етике$ No, biten be{e nedoma{nite invegovor - liтата на самобендиса$ goviot stitori }e ~uvstvustata so golemi, нос�� vaat pravna sigurnavistina golemi nost i za{tita. vetuvawa koi treba Do sega Gruevski da gi realizira do be{e cel na ostri kritiki tokmu za 2015 godina. ekonomskite potezi koi gi vle~e{e Sekako, nikoj ne veruva vo sè {to vo izminatite dva mandata i za prv- Gruevski veti od sobraniskata gopat otkako se obra}a vo javnosta se vornica, no ima{e vozdr`an nastap, izvini za gre{kite na negoviot kazadr`uvaj}i se samo na glavnite to~ki binet. Makar i deklarativno, be{e od vladinata programa vo koja se toa ubav gest na premierot, ~ija napi{ani 1.200 proekti. Gra|anite li~nost nikako ne mo`e da se odleso godini ~ekaat podobar `ivot, a pi od etiketata na samobendisanost. premierot veti deka toa }e bide za Toj pobara i nacionalno edinstvo ~etiri godini! [to se ~etiri godini za strate{kite nacionalni i dr`av- vo sporedba so ve~nosta?

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

9


ХАШКИ СЛУЧАИ

Крвта бргу се суши Четирите судски предмети кои Трибуналот во Хаг ` и ги врати на Македонија се затво% рени со политички договор меѓу владејачките ВМРО%ДПМНЕ и ДУИ кои велат дека со ова ќе се стави точка на конфликтното минато од Марија Дивитарова

ODLUKATA NA SOBRANIETO Zakonot za amnestija da se primeni i vrz takanare~enite ha{ki predmeti so nesmalen intenzitet ja vozbuduva javnosta, deset dena otkako pratenicite go izglasaa avtenti~noto tolkuvawe na Zakonot. Se po~ituva li pravnata dr`ava? Zastaruvaat li delata storeni vo konfliktnata 2001-va? Zna~i li ova opravduvawe na zlostorstvata? Kakva poraka pra}a Sobranieto do semejstvata na `rtvite? Pra{awa koi po pravilo dobija sprotivstaveni odgovori od stru~nata javnost, od politi~arite, od gra|anite. Edni velat deka odlukata zna~i praven presedan i deka Makedonija gi frli na kolena instituciite, drugi smetaat deka so avtenti~noto tolkuvawe kone~no se zatvoraat ranite od konfliktot od 2001 godina i zemjata prodol`uva da gradi so`ivot me|u dvete najgolemi etni~ki zaednici. Pa, dali ovoj politi~ki pazar me|u vladinite koaliciski partneri mo`e da se tolkuva kako ~ekor kon celosno pomiruvawe me|u Makedoncite i etni~kite Albanci koi `iveat vo Makedonija? Ova pra{awe mu go postaviv na Osman Kadriu, doskore{en pretsedatel na Helsin{kiot komitet za ~ovekovi prava. Ubeden e deka avtenti~noto tolkuvawe na Zakonot za amnestija }e donese pozdravi odnosi me|u zaednicite i deka toa e vo interes na dr`avata. Dobro e, veli Kadriu, {to Sobranieto se opredeli za vakva odluka bidej}i e vo interes i na dobrite odnosi me|u zaednicite. „Treba{e da se napravi vakov ~ekor i da se zaokru`i ovaa tema. Avtenti~noto tolkuvawe e sostaven del na Zakonot za amnestija i e zadol`itelno za site organi, treba da go prifatime kako merka, kako politi~ka opredelba na dr`avata vo ime na dobrite me|unacionalni odnosi", veli Kadriu. Ovoj stav go zastapuva ve}e devet godini, od 2002-ra, koga

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

11


be{e donesen Zakonot za amnestija i koga se otvori javna debata dali so nego treba da bidat opfateni i ha{kite slu~ai. Veli deka doma{nata sudska vlast ima{e pravna pre~ka da gi otvori predmetite zaradi postoeweto na Zakonot za amnestija i zatoa tie treba{e samo da se arhiviraat. Konfliktot otvori golemi rani vo relacijata Makedonci-Albanci. Doverbata me|u niv se vra}a bavno. Spomen-plo~ata postavena kako se}avawe za `rtvite koi zaginaa na Karpalak nikoga{ ne e cela, a mnogumina etni~ki Makedonci se pla{at da otidat vo Mala Re~ica, na primer. Generalno, strastite se smireni, a slikata na me|uetni~kite odnosi e daleku porazli~na od onaa vo 2001-va. No, profesor Mirjana Maleska od Univerzitetot na Jugoisto~na Evropa vo Tetovo nema dilemi deka avtenti~noto tolkuvawe na Zakonot nema da donese pomiruvawe me|u Makedoncite i Albancite vo Makedonija. „Samo personalizirawe na vinata vodi kon pomiruvawe", veli Maleska. „Po deset godini, se ~ini deka nikomu, osven na bliskite na onie makedonski i albanski civili {to bea brutalno ubieni, ne mu e ve}e gri`a da se otkrie vistinata i da se kaznat vinovnicite. @al mi e, i mo`ebi }e zvu~i premnogu grubo, no `ivotot go potvrdi ona {to De Gol vo edna prilika go rekol, deka krvta brgu se su{i", veli Maleska.

od Ohrid? Maleska veli: „Toa nema nikakva vrska so pravoto i pravdata". „Eden od uslovite {to go postavi DUI za koalicirawe vo ovaa vlada be{e tokmu zatvorawe na t.n. Ha{ki slu~ai. Gruevski go prifati ovoj uslov, a ne sum sigurna deka SDSM, vo sli~na situacija, }e postape{e poinaku. Realnost e deka na izborite doverbata na gra|anite ja dobija VMRO-DPMNE i DUI koi na kraj, formiraa vlada. Liderite na ovie dve partii so zatvoraweto na t.n. Ha{ki slu~ai donesoa politi~ka odluka koja mo`ebi skapo }e ja platat na slednite izbori, no politi~kata logika nalaga pobednikot (VMRO-DPMNE) da formira takva koaliciska vlada vo koja }e zadr`i najgolem broj, najva`ni mesta. I ni{to drugo ne e pova`no od toa!", izjavi Maleska za „Forum". Kadriu, pak, veli deka so poslednata intervencija od strana na Sobranieto ne se doveduva vo pra{awe Ohridskiot ramkoven dogovor po-

{aweto sega e dali op{testvoto treba da poka`e mudrost i politi~kiot dogovor me|u VMRO-DPMNE i DUI da go sfati kako na~in da se zatvorat pra{awata koi so godini gi optovaruvaat odnosite me|u Makedoncite i Albancite, a se tema i pred sekoi izbori. НОВО ПОГЛАВЈЕ? Politi~arite od vlasta velat deka avtenti~noto tolkuvawe zna~i novo poglavje vo me|uetni~kite odnosi. Za niv ova e kraj na edno od onie `e{ki pra{awa koi treba da se re{avaat so politi~ki dogovor so koi se zatvora minatoto za sega, kako {to velat, da se re{avaat problemite koi se od zna~ewe za idninata. Blagorodna Duli}, od VMRO-DPMNE, pretsedatel na zakonodavno-pravnata komisija, re~e deka e vreme da se pomirat stranite i da se stavi kraj na konfliktite. „Site dr`avi od porane{na Jugoslavija konstatiraa deka treba da se stavi kraj na kon-

ПОЛИТИЧКА ЛОГИКА I dodeka krvta ostanuva na racete i na du{ite na onie koi gi storile zlodelata, semejstvata na `rtvite go po~uvstvuvaa gorkiot vkus na politikata. Baraa pravda namesto politika, negoduvaa - ama popusto. Be{e toa revolt sli~en na onoj {to go predizvika potpi{uvaweto na Ohridskiot ramkoven dogovor so koj politi~kite lideri stavija kraj na konfliktot. Nekoi toga{ velea deka „Makedonija kapitulira pred albanskite barawa", deka dokumentot e poraz za makedonskata dr`ava i voved vo federalizacija, drugi tvrdea deka toa e najdobriot dokument {to Makedonija nekoga{ go potpi{ala, a sega, deset godini po negovoto potpi{uvawe i ednite i drugite sovr{eno znaat deka dogovorot e realnost. I site ja prifa}aat. A, dali avtenti~noto tolkuvawe na Zakonot za amnestija e vo soglasnost so principite na dogovorot

12

Sobranieto dade tolkuvawe za Zakonot za amnestija

sebno od aspekt na negova povreda, naru{uvawe, nitu, pak, se doveduva vo pra{awe negovoto zna~ewe kako dokument. „Odlukata se donese vo vistinsko vreme bidej}i ova pra{awe treba{e da se zatvori edna{ zasekoga{", veli Kadriu. Maleska, no i drugi stru~waci po pravo velat deka ova nikako ne zna~i kone~en kraj na ha{kite slu~ai bidej}i zlostorstvata izvr{eni nad civili, bilo da se Makedonci, Albanci ili drugi, spored me|unarodnite pravila, ne zastaruvaat. Pra-

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

fliktite. Nie sme zainteresirani toa da bide razre{eno za celosno da se posvetime za ona {to e va`no za zemjata, a toa e ekonomijata", re~e Duli}. Gra|anite te{ko gi prifa}aat vakvite politi~ki dogovori, no novata vlada na VMRO-DPMNE i DUI ima pred sebe dovolen period da poka`e dali nivniot me|useben dogovor navistina }e zna~i kraj na dosega{nite pizmi ili bil samo u{te eden politi~ki pazar vo koj dobil onoj {to znael podobro da se iscenka.


ИНТЕРВЈУ

Foto: Andrej Ginovski

Ермира МехметиДеваја, пратеник од ДУИ

Целта на ДУИ е постигната Целта на ДУИ беше да има позначајна улога во извршната власт, и според пратенич ката Ермира Мехмети Деваја тоа е постигнато со добивањето на, како што вели, за првпат клучните ресори  евроинтеграции, одбрана и правда Разговара Бојана Димитријевска

Forum: VMRO-DPMNE i DUI se politi~ki partii so sprotivstaveni ideolo{ki stavovi. Opozicijata obvini deka funkcionirate kako dve vladi, a ne kako koalicija. Kako, vsu{nost, funkcionirate vo praktika? Mehmeti-Devaja: Na{iot stav e konzistenten, principielen i jasen: vo Republika Makedonija, edinstveno partiite pobedni~ki na izborite koi ja odrazuvaat voljata na dvete najgolemi zaednici, imaat mandat i legitimitet da sostavuvaat vlada. Vo tekot na razgovorite za noviot vladin kabinet, so na{ite partneri se soglasivme deka programata }e bide zaedni~ka i }e gi odrazi interesite i potrebite na site gra|ani,

osobeno na dvete najgolemi zaednici vo dr`avata. Na{iot osnoven i celosno principielen stav od koj

Откако Трибуналот не најде правна основа за поведување таква постапка и предметите беа вратени, нашиот цврст став беше дека тие предмети мора да се затворат trgnuvavme vo podgotvuvaweto na programata za novata vlada, be{e deka ovaa vlada treba da se zasnova

vrz principite na partnerstvo, konstruktivnost, me|usebna doverba i sorabotka vo sproveduvaweto i realizacijata na zaedni~kite proekti. Smetam deka uspeavme da obezbedime vakviot pristap da se odrazi vo sodr`inata na programata i, isto taka, cenam deka site klu~ni predizborni vetuvawa na DUI se sostaven del od istata. Pogolemiot del i od Makedoncite i od Albancite imaat ~uvstvo deka i ovoj pat na koaliciskite vladini partneri im e va`no samo kako da go podelat vladiniot kola~, a ne {to }e dobijat gra|anite. Ne bi se soglasila so vakvata ocen-

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

13


ka, od prosta pri~ina {to nitu edno istra`uvawe na javnoto mislewe ili kakva bilo druga objektivna analiza ne poka`uva takvo negativno raspolo`enie. No, se soglasuvam deka vakva atmosfera vo izminatite nekolku denovi aktivno sozdavaa opoziciskite partii, i vo Sobranieto, i nadvor od nego. Bi sakala da potsetam deka i DUI, kako i VMRODPMNE, se politi~ki partii koi vo izminatite godini gradea i prodol`uvaat da gradat odnos na partnerstvo so i ot~etnost kon sopstvenite glasa~i. Takviot odnos nalaga re{enijata na problemite da se vodat tokmu od nivnite potrebi, a ne da bidat sprotivni na istite. Dali DUI e zadovolna od podelbata na ministerstvata vo novata vlada i od dogovorenite politi~ki temi so koaliciskiot partner? Vladinata koalicija se temeli vrz zaedni~ka programa za vladeewe vo koja se sodr`ani konkretni proekti i re{enija na problemite za slednite ~etiri godini. Bi sakala da napomenam deka za nekoi od tie bitni temi ve}e se usvoeni izmeni i re{enija vo izminatite sednici na Sobranieto. Vo toj kontekst spa|a i samata podelba na resorite koja proizleze od na{ite analizi za zaedni~ko deluvawe na novata vlada. [to se odnesuva konkretno na va{eto pra{awe, celta na DUI be{e da ima pozna~ajna uloga vo izvr{nata vlast i smetame deka toa go postignavme, dobivaj}i gi za prvpat klu~nite resori - evrointegracii, odbrana i pravda, so {to DUI i vo praktika }e ima mo`nost da u~estvuva vo ostvaruvawe na delot od programata na Vladata na Makedonija koj se odnesuva na evro i evroatlantskite procesi, {to vpro~em e i edna od prioritetnite celi na DUI kako politi~ka partija.

vi - Republika Makedonija i Republika Grcija, i nie kako seriozna partija konstruktivno pridonesuvame vo celiot ovoj proces. Pratenicite na VMRO-DPMNE i na DUI krenaa raka za da zapre istra`nata i sudskata postapka za ~etirite ha{ki slu~ai {to toga{nata obvinitelka Del Ponte ì gi vrati na Makedonija vo 2008 g. Slu~aite Vodstvoto na ONA, Nepro{teno, Lipkovska brana i Mavrovski rabotnici se opfa}aat so Zakonot za amnestija. Ostanuva vpe~atokot deka DUI za vakviot dogovor sepak za vozvrat se

Квалитетот на соживотот е она за што ние велиме дека е духот на Охридскиот договор. Се согласувам дека во тој аспект заостануваме, но исто така верувам дека нема да можеме да говориме за напредок или квалитет во вистинска смисла, ако за тоа не се ангажираме заеднички и подеднакво, и Албанците и Македонците

Va{iot koaliciski partner e ponepopustliv vo odnos na sporot so imeto, a toa e edinstvenata pre~ka za vlez vo EU i NATO. Dali pronao|ate kompromis so VMRO-DPMNE okolu ova pra{awe? Pra{aweto za imeto mora da se re{i, toa e conditio sine qua non za perspektivite na Makedonija. Na{iot stav e sosema jasen: ja poddr`uvame makedonskata zaednica vo naporite za iznao|awe zaedni~ki prifatlivo re{enie so Republika Grcija. Zna~i, ne stanuva zbor za kompromis pome|u DUI i VMRO-DPMNE, tuku za kompromis pome|u dve dr`a-

14

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

soglasila na ne{to drugo. Kakov e politi~kiot pazar me|u VMRO-DPMNE i DUI? DUI od Sobranieto pobara avtenti~no tolkuvawe na ~lenot 1 od Zakonot za amnestija usvoen vo mart 2002 godina. Toj ~len e sosema jasen i precizno opredeluva koj se osloboduva od krivi~no gonewe i koi se uslovite za toa. Ne bevme vo Sobranieto koga se nose{e Zakonot vo 2002 g. za da go iska`eme na{iot stav vo vrska so ova pra{awe. No, otsekoga{ sme bile konzistentni deka edinstveno Tribunalot za voeni zlostorstva za porane{na Jugoslavija e nadle`en da povede postapka za eventualni voeni zlostorstva. Otkako Tribunalot ne najde pravna osnova za poveduvawe takva postapka i predmetite bea vrateni, na{iot cvrst stav be{e deka tie predmeti mora da se zatvorat, kako {to, vpro~em, predviduva i opredeluva i samiot Zakon za amnestija. Dali smetate deka vakvoto re{enie mo`e da predizvika generirawe na drug animozitet me|u Makedoncite i Albancite? Naprotiv, smetam deka so zatvoraweto na ovie slu~ai, {to vpro~em i be{e celta, ovozmo`ivme op{testvoto da svrti novo poglavje i site zaedno kone~no da se svrtime kon idninata, da se posvetime kon su{tinskite pra{awa i procesi za idninata na dr`avata i prosperitet na site gra|ani. Dol`nost na politi~kite eliti e da gi vodat gra|anite napred, da sozdavaat klima na doverba i da pridonesuvaat vo zatvoraweto na gorlivite pra{awa koi kako op{testvo i dr`ava, postojano nè pravea zalo`nici na minatoto. Na{a cel e odgovorno da uspeeme da gi zamenime starite naviki ili, ako sakate, starite politiki na reakcija ili revan{izam, so novi politiki na zaedni~ka perspektiva. Novoto sobranie ekspresno gi izglasa i Zakonot za upotreba na jazicite, no i za upotreba na znamiwata. So ogled na mandatite vo parlamentot, jasno be{e deka zakonite }e se izglasaat, no zo{to na javosta ì ja uskrativte mo`nosta za debata? Kako prvo, ne e to~na konstatacijata deka ovie zakoni se doneseni ekspresno. Kako {to znae javnosta, vo Sobranieto nekolku dena se vode{e `ol~na rasprava za ovie predlo`eni izmeni, i zakonite bea doneseni soglasno so site proceduri. I po odnos na ovie dva zakona, povtorno


}e naglasam deka vo celata postapka se vodevme od potrebata da dademe odgovor na otvorenite pra{awa od minatoto, osobeno {to i pra{aweto na jazikot, i pra{aweto na znameto, kako simboli na albanskata etni~ka zaednica, se temi za koi javnosta vo Makedonija debatira ve}e dve decenii. Garantirate deka gradite pravna dr`ava? Ve}e ka`av deka site zakonski re{enija se doneseni vrz osnova na po~ituvawe na site zakonski proceduri. Spored informaciite, dogovor me|u koaliciskite partneri padnal i za obes{tetuvawe na site raseleni lica od konfliktot od 2001 godina, barawe koe na masa go stavilo VMRO-DPMNE. Dali postoi takov dogovor i kako bi se izvelo toa? Principielen stav na partnerite vo novata vlada e da se zatvorat site otvoreni pra{awa od minatoto. Sè dodeka imame otvoreni pra{awa, nevozmo`no }e bide me|uetni~koto pomiruvawe vo vistinska smisla na zborot, ne vo smisla na komunikacija me|u politi~kite eli-

Наша цел е одговорно да успееме да ги замениме старите навики или, ако сакате, старите политики на реакција или реваншизам, со нови политики на заедничка перспектива ti. Poradi toa, vo periodot {to sleduva }e treba da se posvetime u{te na nekolku otvoreni pra{awa koi se povrzuvaat so konfliktot od 2001 godina i da se obideme istite da gi zatvorime, i tuka spa|a i pra{aweto na raselenite Makedonci i Albanci, bez razlika. Smetate li deka deset godini po potpi{uvaweto na Ohridskiot ramkoven dogovor ima pokvaliteten so`ivot me|u Makedoncite i etni~kite Albanci vo Makedonija? Postignuvaweto na Ohridskiot dogovor ja dade normativnata ramka za toa vo koj pravec }e ja gradime zaedni~kata dr`ava, vo koj pravec }e gi reformirame instituciite na dr`avata. Vo izminatite deset go-

dini politi~kite eliti se zalagaa i investiraa vo sproveduvaweto na takvata reforma. Ohridskiot dogovor uspea politi~kiot dijalog pome|u Albancite i Makedoncite da go vospostavi vo ramkite na instituciite, dodeka prethodno toj dijalog ili ne postoe{e, ili se vode{e vo smisla na osnovawe institucii od strana na Albancite, koi potoa dr`avata gi kvalifikuva{e kako nelegalni ili parainstitucii. Kvalitetot na so`ivotot e ona za {to nie velime deka e duhot na Ohridskiot dogovor. Se soglasuvam deka vo toj aspekt zaostanuvame, no isto taka veruvam deka nema da mo`eme da govorime za napredok ili kvalitet vo vistinska smisla, ako za toa ne se anga`irame zaedni~ki i podednakvo, i Albancite i Makedoncite. Vo javnosta se spomnuva{e Va{eto ime kako mo`en vicepremier za evropski integracii. [to se slu~i za da otpadnete, uslovno re~eno, od kombinacija? Odlukata za sostavot na ministrite na DUI vo novata vlada e odluka na partiskite tela i istata ja po~ituvam kako takva.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

15


МЛАДИНСКО ОРГАНИЗИРАЊЕ

Законот за млади ги скара младите Законот за млади ги подели студентските и младинските организации. Владата веќе го достави предлог'законот до Собранието, но за него повторно изостана јавната дебата. Коалицијата „СЕГА“ тврди дека била вклучена во целиот процес, додека „МОФ“ и „Сло' боден индекс“ велат дека никој не ги прашал за мислење околу законот, со кој треба да се регулира организирањето на младината од Кристина Озимец

KUJNITE VO STUDENTSKITE domovi rabotat do 20:00 ~asot bidej}i po ova vreme ne bilo zdravo da se jade, izjavi neodamna liderot na Studentskiot parlament pri „Univerzitetot Sv. Kiril i Metodij" (SPUKM), Ivan @ivkovski. Na ovaa negova izjava burno reagiraa studentite koi otkako cel den go pominale na predavawa, orizot vo studentskata kujna bi go jadele i po 20:00 ~asot, iako istiot najverojatno go jadele i prethodniot den. „Lift se otka~i od sigurnosnite sajli i padna vo studentskiot dom ’Goce Del~ev’ vo skopskata naselba Taftalixe. Za sre}a, povredeni nema. Pri~inite za nesre}ata, koja mo`e{e da ima kobni posledici, doprva }e se otkrivaat od policijata", prenesoa mediumite pred nekolku dena. Vo

16

svojot najnov godi{en izve{taj za revizija za 2010 godina, Dr`avniot zavod za revizija konstatira{e nedoslednosti kaj trite dr`avni studentski domovi vo Skopje i studentskite domovi vo Bitola, Prilep i Ohrid vo implementacijata na Zakonot za javni nabavki, pre~ekoruvawe na dogovorenata vrednost i promena na predmetot na nabavka, donesuvawe i usoglasuvawe na planot za javni nabavki, sledewe na realizacijata na dogovorite itn. „Ne se primenuva normativ za podgotovka na hrana i ne e obezbedena evidencija na proizvedenite i prodadeni gotovi proizvodi preku ugostitelskite objekti, poradi {to revizijata ne se uveri vo to~nosta i celosnosta na tro{ocite na proizvodstvoto i prihodite od prodadeni

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

proizvodi i stoki. Ne se po~ituvaat postapkite pri priemot i vseluvaweto na studentite vo studentskite domovi, poradi {to e utvrdena pojava na vseluvawe na studenti koi ne gi ispolnuvaat uslovite i ne se nao|aat na kone~nata rang-lista utvrdena i objavena od Ministerstvoto za obrazovanie i nauka", konstatirale revizorite. Studentite i mladite vo zemjava imaat ogromni problemi, a problem e i toa {to nemaat kade da si gi ka`at makite, zatoa {to nivnite lideri naj~esto se zanimavaat so branewe i pravdawe na instituciite i politi~arite namesto so te{koto sekojdnevie na onie koi gi izglasale - studentite. Zakonot za mladi, koj treba da re{i del od problemite vo delot na organiziraweto na mladite i da obezbe-


di nivno aktivno u~estvo vo ona {to gi zasega, gi podeli studentskite i mladinskite organizacii.

konot. Od nas nikoga{ MOF ne pobarale da gi vklu~ime vo nekoi na{i aktivnosti", re~e za „Forum", Zoran Ilieski, izvr{en direktor na „SEGA".

АКТИВНО УЧЕСТВО? Vladata ve}e go dostavi Zakonot za mladi do Sobranieto, no za nego ne bea pra{ani mladite i povtorno izostana javnata debata. Od Koalicijata na mladinski organizacii „SEGA" velat deka tie za vreme na celiot proces na podgotvuvawe na zakonot sorabotuvale so Agencijata za mladi i sport, dodeka od Mladinskiot obrazoven forum (MOF), tvrdat deka ne bile vklu~eni vo procesot na sostavuvawe na dokumentot i za nego nemalo soodvetna javna debata. Neformalnite studentski dvi`ewa kako „Sloboden indeks" pak, velat deka nikoj voop{to ne gi ni kontaktiral za mislewe okolu noviot zakon. „Edna od na{ite glavni zabele{ki za zakonot e tokmu na~inot na kreirawe na predlogot koj be{e izraboten vo netransparentna procedura i bez javna debata. Dopolnitelno, fazata na konsultacii i preporaki koi bi proizlegle od mladinskite organizacii, pred i vo samata podgotovka na zakonot bea napraveni zad zatvoreni vrati, so selektiven pristap vo nivniot izbor, so {to na mladinskite organizacii ne im be{e ovozmo`eno da go prenesat stavot na mladite. Dr`avata ne se pogri`i da otvori javna diskusija po javnata politika za mladi, so {to }e se ovozmo`e{e i pogolema informiranost na mladinskite organizacii za inicijativata i poseopfaten priod vo planiraweto na zakonot za mladi. Edinstveno so otvorawe javna diskusija mladite lu|e }e mo`at aktivno da pridonesat vo podgotovkata na zakonskata regulativa", velat od MOF za „Forum". Tie tvrdat deka vo prvi~nata faza od podgotovkite na zakonot za mladi na nivno barawe im bilo navesteno u~estvo vo rabotnata grupa, no potoa nitu edna{ nivni pretstavnici ne bile povikani da zemat u~estvo vo rabotnite grupi koi zad zatvoreni vrati rabotele na podgotovka na zakonskite re{enija. Za razlika od MOF, od Koalicijata na mladinski organizacii „SEGA", za „Forum" velat deka vo izminatiot period tie sprovele pove}e proekti koi se baziraat na detektirawe na glavnite problemi kaj mladite na nacionalno i lokalno nivo. „Analizite na tie proekti kontinuirano bea spodeluvani so vladinite in-

МОНОПОЛ

stitucii (Agencija za mladi i sport). Posebna ~est i zadovolstvo ni be{e koga go ~itavme predlog-zakonot za mladi, koj{to sodr`i delovi i od na{ite dostaveni preporaki, {to zna~i deka predvid e zemena i na{ata rabota i iskustvo vo poleto na mladite", velat tie. „Forum" go kontaktira{e i pretsedatelot na Studentskiot parlament pri „Univerzitetot Sv. Kiril i Metodij" (SPUKM), Ivan @ivkovski, za da go pra{a dali SPUKM (koi se pridru`ni ~lenki na Koalicijata „SEGA") bile pra{ani za mislewe za zakonot za mladi, no toj ni odgovori deka e na odmor. „Ne znam zo{to MOF o~ekuvale da gi vklu~ime nie vo podgotovka na zakonot bidej}i Koalicijata „SEGA" ne go podgotvuva{e za-

So decenii postoi monopol vo studentskoto organizirawe vo zemjava od strana na SPUKM, tvrdat ostanatite studentski i mladinski dvi`ewa. Zakonot za mladi bi trebalo da ja prekine ovaa praktika, no mladinskite zdru`enija nikako da sednat na ista masa i da razgovaraat za zaedni~kite problemi koi gi delat mladite. „MOF so sigurnost }e pobara od vlastite procesot da se otvori za javnost i da se zemat predvid mislewata i stavovite na mladinskite organizacii. Dokolku toa ne se slu~i, samostojno }e ja animirame javnosta i }e pobarame poddr{ka od site zainteresirani organizacii koi rabotat na podobruvawe na statusot na mladite vo op{testvoto. Imaj}i ja predvid monopolskata pozicija na SPUKM vo studentskoto organizirawe, se somnevame deka taa organizacija bi poddr`ala demokratski i liberalen pristap kon definirawe na mladinskoto organizirawe vo Makedonija. So Koalicijata „SEGA" kontaktiravme nekolku pati, no iako ni prenesoa deka ne bile vklu~eni vo dosega{nata izrabotka na zakonskite re{enija, vo javnosta plasiraat poinakvi informacii, {to ostava somne` za nivoto na transparentnost vo nivnata rabota", velat od ovaa mladinska organizacija. Spored niv, za zakonot da funkcionira efektivno i nepre~eno, vlastite treba da obezbedat finansiski sredstva i materijalna poddr{ka, a so sega{nite predvideni sredstva od zakonodavecot (100.000 denari na godi{no nivo) nitu odblisku ne mo`e da se o~ekuva zna~ajno podobruvawe na polo`bata na mladite vo op{testvoto, a so toa i ispolnuvawe na celite od predlog-zakonot. „Vaka definiranite sredstva samo ja poka`uvaat deklarativnata zalo`ba na instituciite za mladite, no nosat i rizik za vospostavuvawe dopolnitelna kontrola vrz mladinskiot sektor. Kako sli~no iskustvo mo`e da se zeme Nacionalnata strategija za mladi koja poradi nedovolni sredstva obezbedeni od strana na dr`avata ne se ispolnuva i e ostavena na marginite na dr`avnite politiki", velat od MOF. So niv ne se soglasuvaat od

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

17


„SEGA". Tie se zadovolni so predlo`eniot zakon i smetaat deka }e gi zadovoli potrebite na mladite. „Prvo treba da se znae deka nie nemavme informacija koga }e bide zavr{en predlog-zakonot i koga }e bide dostaven do Sobranieto. Na{ata inicijativa vo 2010-ta be{e naso~ena kon utvrduvawe na potrebite za donesuvawe pravna ramka koja }e go uredi statusot i identitetot na mladinskite organizacii i nivnoto vklu~uvawe vo donesuvawe odluki. Potrebata ja sogledaa razli~ni organizacii koi vo ramkite na organiziranite regionalni diskusii dadoa preporaki i pri~ini zo{to treba da se donese posebna zakonska regulativa. Posebno ni e drago {to ovie potrebi bea silen argument za vladinite institucii da donesat odluka za zapo~nuvawe proces za podgotovka i kreirawe predlog-zakon za mladi. No, kako i da e, nie sme otvoreni za zaedni~ka sredba na koja bi mo`ele da diskutirame po odnos na predlog-zakonot", re~e Ilieski, izvr{en direktor na „SEGA", za Forum. MOF najavuvaat deka vo konsultacija so okolu 30-ina mladinski organizacii zaedni~ki podgotvuvaat komentari na predlog-zakonot koi se baziraat vrz prethodno istra`uvawe na regionalnite i evropskite praktiki za ureduvawe na ova pole. „Komentarite }e uka`at na site nedore~enosti, nomotehni~ki gre{ki i re{enija koi ne koreliraat so zacrtanite celi na zakonot. Potoa, istite }e bidat dostaveni do

18

parlamentarcite i }e bidat pretstaveni pred soodvetnite sobraniski komisii vo koi }e se rasprava za nacrt-zakonot. Dopolnitelno, MOF i partnerskite organizacii }e dostavat i predlog-re{enija i nasoki vrz osnova na koi zakonot za mladi }e garantira vrednuvawe na mladinskite stavovi i vklu~enost na mladite vo odlu~uvaweto", velat ottamu. ЧУМУ ЗАКОН ЗА МЛАДИ? Zakonot za mladi treba da odgovori na problemite povrzani primarno so ogromniot jaz koj postoi pome|u mladite i instituciite so {to se producira nedostatokot od u~estvo na mladite vo procesite na donesuvawe odluki na lokalno i nacionalno nivo. „Neodamne{noto istra`uvawe na MOF poka`a deka makedonskata mladina e nezainteresirana, nedoverliva i cini~na kon instituciite na dr`avata i zatoa idejata za nosewe Zakon za mladi treba da se iskoristi za da se vrati doverbata vo instituciite i da se zajakne realnoto u~estvo na mladite vo procesot na donesuvawe odluki. Vo taa smisla, zakonot mora da garantira vklu~uvawe na mladite vo kreiraweto na mladinskite strate{ki dokumenti i implementacija na aktivnosti. So toa mladite }e prezemat direktna odgovornost za proektite i }e igraat aktivna uloga vo srodnite politiki", velat od Mladinskiot obrazoven forum. Zakonot treba da ras~isti i so konceptot na monopol

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

vo mladinskoto organizirawe i da garantira sloboda na zdru`uvawe, inicijativa i samoupravuvawe. „Preku nacionalnite mladinski organizacii }e se podobri polo`bata i statusot na mladite, }e bidat poobedineti i kako takvi nivniot glas vo op{testvoto }e ima pogolema vrednost. Se predlaga sekoja op{tina vo Republika Makedonija so odluka na sovetot na op{tinata da formira sovet za mladi, koj }e mo`e da u~estvuva na sednicite na sovetot na op{tinata i da dava razni predlozi i mislewa po odnos na razni odluki koi gi donesuva sovetot na op{tinata, a koi se odnesuvaat na mladite, no nivnoto u~estvo na sednicite na op{tinata }e bide samo sovetodavno, bez pravo na glas. So predlog-zakonot se predlaga od strana na Sobranieto na Republika Makedonija da se formira Dr`aven sovet za mladi. Dr`avniot sovet za mladi e predvideno da ima pome|u 21 i 29 ~lena, od koi 13 ~lena }e bidat pretstavnici od organite na dr`avnata uprava, 10 ~lena }e bidat predlo`eni od strana na sovetite na mladi, a ostanatite ~lenovi }e bidat pretstavnici predlo`eni od strana na nacionalnite mladinski organizacii. So predlo`eniot zakon se predviduva podobruvawe na polo`bata i statusot na mladite vo op{testvoto i nivno poaktivno vklu~uvawe vo javniot `ivot kako na lokalno nivo taka i na nivo na celata Republika", se veli vo predlog-zakonot.


ПЕДОФИЛИЈА

Искривена сексуалност Педофилите не се препознатливи по ништо надворешно. Не постојат никакви каракте" ристики во физичкиот изглед, но кај нив постои една искривеност во сексуалниот на" гон, па тие единствено може да доживеат сексуална сатисфакција во контакт со деца од Фросина Факова

AVTOMEHANI^AR VO GARA@A vo skopski ^air zloupotrebil pet `enski i edno ma{ko dete na vozrast od ~etiri do osum godini. ^etrieset i {estgodi{niot pedofil koj bil tatko na dve deca, im daval bomboni i pari za sladoled na decata i gi namamuval da vlezat vo gara`ata. Tamu im poka`uval pornografski sliki i spisanija i im velel deka ako sakaat da bidat slavni i pozna-

ti modeli koi }e zarabotuvaat mnogu pari, treba da gi pravat istite raboti {to gi gledaat na slikite. Decata gi baknuval i gi teral da go dopiraat i oralno da go zadovoluvaat isto onaka kako {to gledale vo pornografskite spisanija. Vakvite sceni se povtoruvala pove}epati vo gara`ata vo tekot na izminatava godina. Ova e posledniot slu~aj na zloupo-

treba na deca koj{to minatata nedela ja potrese makedonskata javnost. Vakvite grozomorni zloupotrebi predizvikuvaat gadewe, strav i osuda kaj javnosta, koja naj~esto bara duri i smrtni kazni za ovie zlostornici. Pedofil e vozrasno lice koe do`ivuva seksualno zadovolstvo, odnosno satisfakcija edinstveno so deca od pretpubertetska vozrast, od-

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

19


nosno deca koi nemaat sekundarni polovi karakteristiki. Pri~inite za ova psihi~ko naru{uvawe ne se poznati. Se pravat razni genetski i biohemiski istra`uvawa, dali nekoi traumi pridonesle za vakvoto odnesuvawe, no do den-denes nikoj so sigurnost ne znae koja e pri~inata za pojavata na pedofilijata, objasnuva docent d-r Dimitar Bonevski, nevropsihijatar. „Fakt e deka vo toj psihoseksualen razvoj, ovie lica ne ja dostignuvaat taa zrelost vo seksualnosta da ja imaat normalnata potreba kako drugite lu|e, seskusalno da op{tat so vozrasni individui. Kaj niv postoi edna iskrivenost vo toj seksualen nagon, pa tie edinstveno mo`e da do`iveat seksualna satisfakcija vo kontakt so deca", veli Bonevski. Mnogu e te{ko okolinata da gi prepoznae pedofilite, tie ne se kriminogeni, ne se agresivni, ne se voo~livi i mo`at da bidat od sekoja profesija. Decata mnogu lesno mo`at da nasednat na nivnite namamuvawa i da bidat zloupotrebeni. Tie se ne`ni so niv, koristat na~ini koi{to se prifatlivi za decata, a potoa mnogu ~esto se slu`at so uceni. „Tie lica ne se prepoznatlivi po ni{to, nadvore{no. Ima milion predrasudi vo vrska so pedofilijata, lu|eto imaat milion predrasudi kako tie izgledaat. No, ne postojat nikakvi karakteristiki vo fizi~kiot izgled, nekoi posebni odnesuvawa, osven {to toa mo`e da se pretpostavi deka ovie lu|e zara-

20

di nivnata sklonost ~esto biraat profesii koi im ovozmo`uvaat da bidat blisku i vo kontakt so deca. Inaku, tie naj~esto se totalno neprepoznatlivi za okolinata. Nivniot psiholo{ki aparat funkcionira normalno, nivnoto pshi~ko odnesuvawe ne e zasegnato, tie nemaat otstapuvawa vo smisla, kako du{evna bolest, {izofrenija, pa da imaat nekakvi halucinacii. Mo`no e vo nekoi razni psihi~ki rastrojstva od pote`ok tip, kako simptom da se pojavi nekakvo seksualno op-

{tewe so maloletno lice, me|utoa toa ne e pedofilja. Inaku, tie normalno funkcioniraat, razumni se, nemaat nikakvi drugi otstapuvawa", veli Bonevski. Koga pedofilite }e padnat vo racete na policijata, kako svoja odbrana za toa {to go napravile mo`e da ka`at raboti koi ne se normalni za sekoj ~ovek. „Tie imaat takanare~eni iskriveni misli ili kognitivni distorizii, koi se eden

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

vid odbrana za ona {to go napravile. Pa tie mo`at da ka`at deka ne mislat deka seksot so deteto e ne{to {to e lo{o za deteto, ne mislat deka ima ne{to lo{o vo toa, osobeno ako na deteto mu e ubavo, nekoi od niv }e vi re~at deka toa e na~in kako deteto go u~at, go ve`baat za `ivotot. Toa se nekoi raboti koi zdrav razum ne gi prifa}a", veli Bonevski. Pedofilite naj~esto se me{aat so druga grupa lu|e koi ne se pedofili po definicija, a koi imale seksualen odnos so maloletni devojki, koi imaat sekundarni polovi karakteristiki. „Tie lu|e obi~no imaat i drugi naru{uvawa, imaat problemi so moralnite vrednosti i se skloni kon drugi dejanija koi ne se socijalno prifatlivi i ~esto pod dejstvo na alkohol ili ne{to sli~no, tie, me|u drugoto, mo`e da napravat i takvo delo, da spijat so maloletni~ki. Me|utoa, toa lice ne e pedofil, tie nikoga{ ne bi go napravile toa so dete koe nema seksualni karakteristiki. Toa ne e vistinska pedofilija, no sepak e krivi~ni delo", objasnuva Bonevski. ТРАУМА ЗА ЦЕЛ ЖИВОТ Traumata koja{to ja do`ivuvaat, decata ne ja ka`uvaat vedna{. Pedofilot koj naj~esto e nivni blizok rodnina gi ucenuva i im veli deka ne smeat da ka`at nikomu. No, po odreden vremenski period koga zloupotrebite stanuvaat sè po~esti, decata im soop{tuvaat na roditelite. No, vo praktikata se poznati i takvi slu~ai koga zloupotrebata se otkriva koga decata stanuvaat vozrasni i odat na psihijatar od drugi pri~ini, koga tajnata ja kriele so godini. Prim. d-r Meri Bo{kovska, psihijatar koj raboti so deca, veli deka posledicite od seksualnata zloupotreba na decata se traumati~ni i dalekuse`ni, odnosno mo`e da go sledat deteto niz celiot negov `ivot. Po seksualnata zloupotreba deteto stanuva preosetlivo i nema doverba vo nikogo vo okolinata. Bonevski veli deka vakvata trauma mo`e da dovede do naru{uvawe na seksualnosta i sevkupnoto psoholo{ko funkcionirawe, psihi~ki rastrojstva, pa i zloupotreba na drogi. Kaj vakvite slu~ai najva`na e ranata detekcija, a lekuvaweto na vakvite deca, kako {to pojasnuva Bo{kovska, se naso~uva kon mehanizmi za nadminuvawe na problemite. Psihijatrite koristat razni tehni~ki za


jaknewe na li~nosta na deteto, raska`uvawe na traumata {to ja do`ivealo deteto i vra}awe na doverbata kon sebe, no i kon drugite od okolinata. Sekoe dete mo`e da bide `rtva na seksualno zlostavuvawe, no, spored Bo{kovska, rizi~ni grupi se decata koi doa|aat od disfunkcionalni semejstva, deca koi rastele so eden roditel ili vo semejstvo kade eden od roditelite e alkoholi~ar. Taa veli deka se potrebni razni interpretativni rabotilnici za deca na koi se u~at tehniki za nadminuvawe na ovoj problem, razvivawe sopstvena bezbednost i ve{tini da se za{titi sebesi i svoeto telo, a kaj sekoe dete da se razvijat zdravi stavovi za seksualnosta. Bo{kovska veli deka vakvata zloupotreba }e ostane kako trauma za cel `ivot, no `rtvata treba da se nau~i da `ivee so ova. Poradi ~estata zloupotreba na maloletnici, so izmenite na Krivi~niot zakonik se zgolemija kaznite

videna kazna od najmalku tri meseci do pet godini, a sega se predviduvaat kazni od najmalku deset godini zatvor.

za pedofilite, a se predviduva i do`ivoten zatvor. Za izvr{eno krivi~no delo obquba vrz nemo}no lice ili za polov napad nad maloletnik, pomal od 14 godini, so izmenite se propi{uva kazna zatvor od najmalku 10 godini i mo`nost za do`ivoten zatvor. Za obquba so zloupotreba na slu`bena polo`ba, osobeno za lica koi se nastavnici, vospituva~i, starateli... se predviduva kazna zatvor od 10 do 15 godini, no i zabrana za natamo{no vr{ewe na dol`nosta. Se zgolemija kaznite i za deloto rodoskvernavewe, za koe be{e pred-

poznavale so `rtvata - bile sosedi, prijateli, vo rodninski vrski, pri {to `rtvite gi namamuvale vo svoite domovi ili ja iskoristuvale okolnosta koga `rtvata bila sama vo svojot dom, a vo ~etiri slu~ai i psihi~kata sostojba na `rtvite (`rtvite bile du{evno bolni lica) so upatuvawe verbalni zakani, zapla{uvawe, a vo tri slu~ai i so upotreba na fizi~ka sila vr{ele polovi dejstvija nad niv", poka`uvaat podatocite na MVR. Najmladata `rtva na seksualna zloupotreba e na vozrast od tri godini, a najstariot pedofil ima 69 godini.

ТРИГОДИШНО ДЕТЕ НАЈМЛАДА ЖРТВА НА ПЕДОФИЛ Spored statisti~kite podatoci na Ministerstvoto za vnatre{ni raboti, vo 2010 godina izvr{eni se 90 seksualni delikti vrz maloletnici. Najbrojni `rtvi na seksualnite delikti bile maloletnici pomali od 14 godini, a najmnogu seksualni zloupotrebi se slu~ile vo Prilep i [tip. Seksualnite zloupotrebi nad maloletnici vo 51 slu~aj se izvr{eni od lica koi prethodno gi poznavale `rtvite. „Za razlika od prethodnite godini, koga storitelite bile vo podale~ni vrski, vo posledno vreme e zabele`ana nova pojava - storitelite se

Minatata godina vo manastirot „Sveta Bogorodica" vo Treskavec, Prilepsko, trieset i ednogodi{no lice od Prilep, zloupotrebilo 13-godi{no mom~e so pre~ki vo razvojot. Koga zabele`al deka se dvi`at lu|e niz manastirot, skoknal od kambanerijata. Vo Skopje, vo u~ili{te vo naselbata [uto Orizari, nepoznat u~enik od u~ili{teto vo toaletot izvr{il polovi dejstvija nad 6-godi{no dete. Vo Prilep, 27-godi{en storitel nasilno vlegol vo ku}a kade so upotreba na fizi~ka sila i zakana so no` izvr{il polovi dejstvija nad 13-godi{no devoj~e, a potoa izvr{il kra`ba odzmaj}i tehni~ka stoka i mobilni telefoni. Pedofilijata vo Makedonija e vo porast iako kaznite za pedofilite se zgolemeni. Vo nekoi zemji ima i smrtni kazni i kastracija za niv. No, {tetata {to im ja nanesuvaat na decata ne se nadomestuva, gi zloupotrebuvaat vo kontinuitet, a na decata im treba vreme da soberat hrabrost za da go prijavat zlostorot, pa kaznata za pedofilite sekoga{ }e bide mala.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

21


СКАПИ ЛЕКОВИ

Борба за профит Неодамна Фондот за здравство соопшти дека лековите за тешко болните се петпати поскапи, споредено со цените на лековите во регионот. За некој ден почнуваат преговорите со производителите и дитрибутерите од кои Фондот побара да ги намалат цените од Марија Илиќ PO OVOGODINE[NATA revizija na cenite na 859 lekovi, koristej}i me|unarodna komparativna metodologija, Fondot za zdravstvo konstatira{e deka ima u{te 50 lekovi kaj koi cenata e dva do petpati pogolema od onaa koja ja pla}aat zemjite od regionot. Stanuva zbor za lekovi za dijabetes, srcevi zaboluvawa i pritisok, kako i za du{evni bolesti, koi makedonskite pacienti gi pla}aat ekstremno pove}e otkolku onie vo Hrvatska, Srbija, Slovenija i Bugarija. Po lanskata revizija na referentnite ceni poevtinija 100 lekovi, a gra|anite dobija tripati pove}e lekovi bez doplata. O~igledno Fondot re{i i godinava da prodol`i so istata praktika i da go primeni istiot recept, pa na vkupno 14 farmacevtski ku}i im dostavi lista so predlog - namaleni ceni za vkupno 115 lekovi. Koga proizvoditelite na lekovi }e se izjasnat dali }e gi namalat cenite ili ne, }e se znae dali pacientite }e dobivaat

poevtini lekovi, so {to }e pla}aat pomala participacija, ili pak, poskapi lekovi, za{to pokraj participacija, }e ima i doplata za razlikata vo cenata me|u onaa na Fondot i na proizvoditelot. Od Fondot, napravile lista od 33 lekovi za koi kompaniite treba da ja zgolemat cenata. Kako {to ka`aa od Fondot, pregovorite se vodat za da ne se zgolemi doplatata, odnosno razlikata me|u edinstvenata i referentnata cena na lekovite. ЗА КОМПАНИИТЕ НАМАЛУВАЊЕТО Е НЕРАЗУМНО Nekolku farmacevtski kompanii koi gi kontaktira{e “Forum”, velat deka ova {to go bara Fondot ne e razumno i negiraat deka ima takvi drasti~ni razliki vo cenite vo odnos na zemjite od regionot. Vladimir Indov, direktorot na proda`ba i farmacija vo “Alkaloid”, za “Fo-

rum” veli deka od vkupnata brojka na lekovi za koi Fondot bara namaluvawe, tie imaat 26 lekovi. Objasnuva deka stanuva zbor za antibiotici, antirevmatski lekovi, kardiovskularni i onie koi deluvaat na centralniot nerven sistem. [to se odnesuva do listata na lekovi za koi se bara poka~uvawe, pet od niv se na “Alkaloid”. Indov veli deka brojot na lekovi koi se poskapi vo Makedonija e minimalen vo odnos na toa kolku pati poevtini lekovi ima na na{iot pazar. „Pri samiot proces na revizija potrebno e da se izvr{i usoglasuvawe na cenite so metodologijata za formirawe ceni, nezavisno dali promenata odi vo nasoka na namaluvawe ili zgolemuvawe treba da se zeme predvid i zgolemuvaweto na cenite na proizvodstvo vo poslednata godina, koi se direktno zavisni od zgolemuvaweto na cenata na reagensite i na surovinite, kako i strate{kite investicii vo proizvodna oprema i tehnologija za ispolnuvawe na najvisokite svetski standardi. Pri revidiraweto na cenite na lekovite potrebno e preku proces na pregovori me|u FZO i dostavuva~ite da se dojde do kompromisno re{enie, so cel dostapnost na neophodnite lekovi do osigurenicite”, veli Indov. Toj dodava deka “Alkaloid” kako eden od najgolemite dobavuva~i na lekovi na Fondot, }e u~estvuva vo pregovorite. Direktorite na kompaniite “Replek” i “Krka” ostanaa nedostapni za komentar bidej}i, kako {to ni ka`aa, bile na odmor. “Sè ona {to e spored metodologija }e go prifatime, sè ona {to ne e – nema, i za `al vo takov slu~aj razlikata vo cenata }e ja dopla}aat pacientite. Povtoruvam deka cenite ne se povisoki od onie vo regionot dokolku se primenuva metodologijata za odreduvawe referentni ceni. Na dostavenata lista za namaluvawe, imame 5-6 lekovi, no sporni se samo dva, bidej}i kaj site drugi metodologijata e apsolutno primeneta. Koga pa|aat cenite vo regionot logi~no e i da pa|aat cenite i kaj nas i tuka nemame zabele{ki. No, ne e vo red toa {to prakti~no ni gi sporeduvaat lekovite so lekovi koi{to gi nema na pazarot”, veli Tomsilav Hristovski, direktor na pretstavni{tvoto na britanskiot gigant “Glakso Smit Klajn”. Kako {to ka`a Hristovski, sporni se lekovite za benigna hiperplazija na prostata i za alergiski rinitis. Toj potvrdi deka za ovie dva leka vo Makedonija nema

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

23


zamenski lek so ista generika. Od kompanijata Baer [ering za “Forum” velat deka }e ja po~ituvaat odlukata na Fondot da vr{i revizija na referentinite ceni na lekovite za da se usoglasuvaat so referentnite ceni so referentnite dr`avi. „Vo taa nasoka kompanijata ‘Baer’ }e gi sledi odlukite na promenite na referentnite ceni na lekovite od Listata na lekovi i site stavovi i zabele{ki }e bidat predmet na komunikacija so FZOM kako nadle`en zdravstven avtoritet vo Makedonija”, soop{tija od pretstavni{tvoto na “Baer [ering” vo Skopje. Direktorkata na Fondot za zdravstvo, Maja Parnarxieva Zmejkova, na neodamne{niot brifing za novinari re~e deka sakaat da gi nateraat dobavuva~ite i kompaniite da gi namalat edinstvenite ceni, no so argumenti i so toa {to }e ja sogledaat pozicijata na pazarot. Kako {to ka`a toga{ Parnarxieva-Zmejkova, vo pregovorite nema da se odnesuvaat tvrdoglavo i da odat na {teta na osigurenicite. Nitu }e brzaat so namaluvaweto na referentnite ceni, tuku prvo }e po~ekaat da vidat kako }e reagiraat firmite okolu namaluvaweto na edinstvenite ceni. Prviot ~ovek na Biroto za lekovi, Il~o Zahariev, za “Forum” veli deka ne se me{aat vo rabotata na Fondot i deka tie najdobro si ja znaele rabotata i buxetot, no smeta deka Makedonija ima najevtini lekovi vo regionot. Zahariev veli deka od 3.400 registrirani lekovi vo dr`avava duri 90 otsto se so cena pod 100 denari. Zahariev veli deka ne znae koi se tie 50 poskapi lekovi koi gi poso~uva Fondot. „Za ovie tri godini sme imale nad 300 namaluvawa na edinstvenite ceni na lekovi i soglasno so Komisijata imalo barawe za zgolemuvawe na cenata kaj 30 lekovi vo rok od poslednite tri godini. Ne tvrdam deka ovoj sistem koj{to funkcionira e idealen, no funkcionira besprekorno. Vo odnos na ona {to be{e pred 2007 godina koga cenite na lekovite bea ekstremno visoki i vo pet sosedni apteki za eden ist lek ima{e razli~ni ceni, mo`eme da se pofalime deka Makedonija vo odnos na 90 otsto na lekovite e poevtina. Ako nie konstatirame deka referentinte ceni se povisoki od onie vo sosedstvoto , }e pobarame od kompaniite da gi namalat cenite soglasno so novata metodologija”, veli za “Forum” Zahariev.

24

ЕПИЛОГ Predlog-cenite Fondot gi dostavi pred desetina dena so {to rokot od 15 dena za da gi ka`at svoite zabele{ki, istekuva vo prvite denovi od avgust. Potoa sleduva pregovarawe za kone~no vo septemvri da se znae dali i za kolku lekovi Fondot }e izdejstvuva namaluvawe. Direktorkata na Fondot, ParnarxievaZmejkova, re~e deka za{tedenite pari Fondot bi gi iskoristil povtorno za lekovi. „So dostavuva~ite imame partnerski odnos i ne mora cenite da se namalat za 500 otsto. Dovolno e i za 300 otsto”,objasni neodamna Parnarxieva-Zmejkova. Inaku, eve kako izgledaat cenite na nekoi lekovi. Lekot “androkur” koj go proizveduva farmacevtskata kompanija “Baer [ering” spored podatocite od Fondot za zdravstvo ima najgolema potro{uva~ka od le-

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

kovite koi se utvrdeni kako “skapi”, pa taka vo 2010 godina ovoj lek bil dobien 4,4 iljadi pati na recept. Edinstvenata cena na ovoj lek vo Makedonija iznesuva 2.203 denari po kutija dodeka Srbija vo golemoproda`ba istiot lek go dobiva po ednistvena cena od 1.500 denari za pakuvawe, a Slovenija za 1.698 denari. Dokolku go ima vo aptekite, pacientite go dobivaat so sini kartoni so doplata od 280 denari, no ako kvotite se popolneti, pacientot od xeb treba da go plati 2.602 denari. Edinstvenata cena na lekot “prograf” za Bugarite e 7.359 denari, a kaj nas 11.263 denari po pakuvawe. Kapkite za o~i “azopt “ koi gi proziveduva “Alkon”, vo Makedonija vo odnos na edinstveni ceni ~inat 821 denar, a vo sosedna Srbija 492 denari. Zatoa Parnarxieva-Zmejkova veli deka celta e da si najde razumna cena na lekot i da se minimiziraat golemite mar`i {to se profit za proizvoditelite i tovar za pacientite. „]e se gleda vo grupite lekovi barem eden lek da bide bez doplata”, veli Parnarxieva-Zmejkova.


КОЛУМНА

Одгледувачница за добиток Ристо Солунчев DALI IMATE ~uvstvo deka ovaa dr`ava e privatna farma vo koja nè tretiraat i nè odgleduvaat kako `ivotni? Vo smisla, dobitok kako dobitok, pravi ona {to gazdata }e mu ka`e, gi jade onie trici za koi gazdata }e re{i deka se najdobri voden od privatni razlozi, i postojano mora da gi li`e negovite stopala za ovoj da se smiluva. Dr`avata ne e na narodot ami na onoj {to vladee so nea. No, mi se ~ini, ne e problem vladetelot, oti toj dejstvuva vo soglasnost so svojata priroda. Dobitokot so koj vladee isto deluva soodvetno na sopstvenata priroda, mu stanuva mila stoka na gazdata i ne mo`e slobodno da misli, kako miluvan dobitok mu se uarnuva `ivotot i ne saka da go menuva. A {to drugo da napravi kutriot Johan, osven da pi{uva pisma po naredba? No, edna dr`ava ima seriozen problem koga taa se samoukinuva, vo smisla koga samata gi suspendira sopstvenite institucii, ja bri{e sopstvenata objektivna struktura. Dali imate ~uvstvo deka ovaa privatna odgleduva~nica nare~ena Makedonija za po doma, a FIROM koga treba da izvezuva razni stoki po svetot, e ni{to drugo osven samo politi~ki dogovor? Vo onoj mig, koga edinstvena relevantna stvarnost na edna dr`ava stanuva kontinuiraniot politi~ki dogovor imate celosna suspenzija na dr`avata. A{, nemate dr`ava, i avtomatski od vas ne mo`e nikoj da pobara da ja po~ituvate istata. Se obesmisluvaat apsolutno site instanci. Posledicata od postoeweto vo senkata na eden postojan, ve~en, monoton, zdodeven politi~ki dogovor e deka ne mo`ete da se identifikuvate so instituciite na dr`avata, tie ne vredat ni pet pari. Tie ne se umnosta na dr`avata, taa ne se artikulira vo niv nitu pak tie ja legitimiraat, taa postoi po slu~ajnost, mo`e utre da ja ima ili nema. Vo na~elo, politi~koto nasilie e del od vitaliziraweto na `ivotot. ^ovekot nau~uva so toa da `ivee kako so virusi. Ako nivniot stepen e ponizok, ne se opasni po `ivotot. Ustrojstvoto na dr`avata e takvo {to go trpi politi~koto nasilie samo zatoa {to vo drugi svoi sferi sozda-

va imunitet. Institucii, pravo, obrazovanie, nezavisni sektori, no ne samo vo materijalizacijata na toj imunitet, ami i vo sferata na umot i duhot: ~uvstvoto za pravdina kaj sopstvenite gra|ani i sfa}aweto za objektivnata i kosmi~ka ontologija na moralnosta {titat od zlo mnogu pove}e od materijalnite strukturi. Makedonija ne e dr`ava taa e degutanten politi~ki dogovor! ^itame: "Soop{enieto na Helsin{kiot komitet so naslov "Za zlostorstva protiv ~ove{tvoto ne mo`e da ima amnestija" predizvika `estoki reakcii kaj VMRO-DPMNE i DUI. Partijata na Gruevski Helsin{kiot komitet go nare~e "zdru`enie na SDSM", a od kaj Ahmeti rekoa deka organizacijata deluvala kako nekoga{nite komiteti koi ja zagrozuvale politi~kata stabilnost, me|uetni~kite odnosi i funkcioniraweto na instituciite." No na koi institucii mislat, ne na dr`avata ami na partiite, sobranieto i vladata koi se partiska instanca, sudstvoto ne e, no bi bilo po`elno da se napravi takvo. Vo soop{tenieto na Helsin{ki ~itame: "So politi~ki dogovor e re{eno kako }e se postapuva so ovie slu~ai (se misli na ha{kite - R. S). Istoto e nedozvolivo i sprotivno na na~eloto na vladeewe na pravoto i pravnata dr`ava, osobeno imaj}i go vo vid faktot deka zlostorstvata protiv ~ove{tvoto ne mo`e da zastarat i materijata za istite e nedvosmisleno regulirana so me|unarodnoto pravo". Nema ni{to pogre{no i nevistinito vo ovie zborovi. Nema ni{to razli~no od seto ona {to komitetot dosega go objavuva{e. No vnimavajte, sega pretsedatelot Osman Kadriu dava ostavka poradi proceduralna neispravnost. A Borjan Jovanovski bara nekoj od Helsin{ki da odgovara poradi soop{tenieto, oti imeno administracijata na Helsin{ki, inaku i po samiot Jovanovski, profesionalna, funkcionalna i objektivna, trebalo da go po~eka odborot da se vrati od odmor nekade kon krajot na avgust za da poka`e reakcija na edno politi~ko nasilie. Pa neli se profesionalci koi se rakovodat spored principite i statutot na Helsin{kiot komitet? Bordot se ~eka vo banki i vo privatni firmi, onamu kade {to vo pra{awe e profitot. Zarem i Helsin{kiot komitet treba da kalkulira, i da bide smesten vo matricata na postojan politi~ki

dogovor, da ostvaruva profit? Spored Jovanovski i Kadriu sekako, namesto da bidat glasnogovornici protiv politi~koto nasilie tie kukumjav~at za procedura. Nalet neka e sè. Obi~ni lu|e, nedol`ni civili, siroma{ni rabotnici prateni od nekoj gazda, bea maltretirani, telata im bea koristeni kako tabli za nekoi debili da u~at da pi{uvaat i pri toa e potpolno nebitno koj toa go pravel i zo{to. Ako Hag gi vrate{e slu~aite na Bo{koski i Tar~ulovski dali }e ima{e amnestija? Vo nekakov politi~ki dogovor verojatno. No vo umnata stvarnost nikako. Onoj {to go ni{tel bitieto, onoj {to ja izgubil od vid su{tinata, ona {to e zaedni~ko, vo teolo{ka i moralna perspektiva: ~ove~kiot i Bo`jiot obraz na eden na{ bli`en, ubivaj}i go istiot toj obraz vo sebe, toj mora da vleze vo svetovnata procedura na ispituvawe na nevinosta ili vinata. Toj ~ovek stanuva h i u, irelevantno e dali e Makedonec ili Albanec ili Tunguziec. Stradale i umirale `ivi lu|e, ej! Komu se obra}am, na lu|e ili gazdi ili dobitok? Eden od rabotnicite e Rom, zo{to bi trebalo nemu da mu e gajle za politi~kiot dogovor pome|u Albancite i Makedoncite, i zo{to bi trebalo toj da otpla}a so svojata `rtva za toa? Koja besmisla! Verojatno treba da pokrene privatna tu`ba vo soglasnost so avtenti~noto tolkuvawe na pravoto i pravnata dr`ava vo koja re{il da `ivee, pla}aj}i danoci i dava~ki. Derida veli deka drugiot go gledame kako ne{to razli~no od nas, nie sme Jas no drugiot ne e, pa zatoa i negovoto stradawe ne e nikakvo stradawe, ednostavno re~eno: mi e gajle za nego. No, {to da pravime so na{ite deca vo idninata, da gi pravime stoka, koja treba da e vo simpatija samo so gazdata? Da ne znaat da sostraduvaat so `ivotot. No {to ako stanat del od zlostorstva, potpolno irelevantno dali gi pravat ili trpat, }e umira Gospod vo niv. Idnina: ne postoi poim pravda, nema pravo, sè e privatna stvar, mora sami da terate pravda, oko za oko, zab za zab, sinxir na zlo, odmazdi, besmislata na postoewe na mojata dr`ava Makedonija? U`ivaj, mom~e, ne se peni, farmata i ponatamu }e prodol`i da postoi sè dodeka nekoj ima }ar od nea! (Avtorot e docent na Institutot po filosofija)

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

25


ЕКСПРЕМИЕРОТ ПРЕД СУД

Енигмата на Санадер Претстојниот процес на столетието, како што го нарекуваат „случајот Санадер“, јавно# ста го следи со вистинска љубопитност. И тоа со иста љубопитност како и јуристичките акробации со кои обвинителството ќе се обиде да ги разголи корупцијата и криминалот како специјални инструменти на поранешниот хрватски премиер. Предметот има 42.000 страници и сигурно ќе потрае долго. Се наметнува прашањето: Кого ќе повлече Санадер со себе?! од Милена Георгиевска

PO^NA LI RAZVRSKATA na enigmata „Sanader"? Mnogumina vo Hrvatska se nakloneti da poveruvaat deka porane{niot premier planski ja kreiral dosega{nata paleta na svoite permutacii i ne slu~ajno donel odluka tokmu sega da bide deportiran vo zagrepskiot zatvor Remetinec. Vpro~em, vo ovie `e{ki denovi na zagrepskite ulici i plo{tadi ~esto mo`e da se slu{ne tezata deka Sanader e toj {to sè u{te gi vle~e koncite. Toj ja donese odlukata, vo prviot mig sosema tivko i nenametlivo, da se povle~e od javniot `ivot, od politikata i od site funkcii. Potoa sleduva{e kre{endo, obid za begstvo, neizvesnost vo javnosta, begstvo i filmsko apsewe vo senkata na avstriskata naplatna rampa kade slu~ajnite minuva~i mislele deka stanuva zbor za skriena kamera. Slednite meseci Sanader uspe{no se poistoveti so vistinska yvezda na zatvorot vo Salcburg kade, spored nabquduva~ite, gi zacvrsti temelite na svojata odbrana predupreduvaj}i go Zagreb deka ima mnogu da ka`e i deka doprva site }e mora da gi prezentirat pristignatite smetki. I kone~no, koga toa najmalku se o~ekuva{e, Sanader pobara od avstriskite vlasti {to e mo`no pobrgu, vo soglasnost so pozitivnata zakonska regulativa, da bide transferiran vo Hrvatska i tamu da mu se sudi. Prvite denovi vo hrvatskiot Remetinec toj se obiduva da ja ubedi hrvatskata javnost deka negovata avstriska avantura ne bila planirano begstvo, tuku ~ista koincidencija na eden odnapred planiran slu`ben pat i edna promptna sudska odluka. Vpro~em, dodava Sanader, „da sum sakal da begam, zarem bi ~ekal srede avtopat da me locira i privede policija"? Isto taka, tvrdi deka ni-

26

od hrvatskoto rakovodstsvo, nedorazbirawe so samiot sebe ili prvi pomarkantni puknatini na iskorumpiranoto tkivo vo najtesnoto opkru`uvawe na premierot? Kako i da e, taa istoriska demisija, za koja so meseci se smeta{e deka e plod na iracionalna svest ili ta`en indikator na nekakva terminalna faza na premieroviot `ivot, sè u{te e enigma. Enigma koja javnosta }e ja sledi so vistinska qubopitnost vo pretstojniot proces na stoletieto. Ako ni{to drugo, toga{ barem so ista qubopitnost kako i juristi~kite akrobacii so koi obvinitelstvoto }e se obide da gi razgoli korupcijata i kriminalot kako specijalni instrumenti na porane{niot hrvatski premier. ГОЛЕМИ РАЗМЕРИ НА КОРУПЦИЈА

koga{ ne se sprotivstavuval na odlukata da i bide izra~en na Hrvatska. Ednostavno, toj smeta deka spored sè {to se slu~ilo, stanuva zbor za nevidena orkestrirana kampawa vo koja edinstvena cel e da se uni{ti i iskompromitira porane{niot hrvatski premier, i vo koja se obedineti site negovi porane{ni prijateli i neprijateli. No sepak, qubomorno ja ~uva vistinata za pri~inite poradi koi kako grom od vedro nebo pred nekolku godini demisionira od najvisokata funkcija ostavaj}i gi vo vistinski {ok najbliskite partiski i dr`avni sorabotnici. Dali toa bilo nedorazbirawe okolu sporot so Slovenija i delot

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

A, golemite razmeri na korupcijata vo Hrvatska isfrlaat postojano novi i novi aferi. Hrvatite komentiraat deka apsewa i istragi stanaa sekojdnevie za hrvatskata javnost. Poznava~ite na prilikite smetaat deka e bitno da se najde slabata alka koja }e progovori. Ottuka, naga|awata - {to }e progovori Sanader? Dali sega ve}e nezapirlivata lavina }e pokrene sè {to se odnesuva na strukturata na devijantnost, no prognozite odat dotamu deka mnogu raboti }e se pokrijat. „Bi sakal da se pridvi`i ovoj sinxir i da ispliva na povr{ina ona {to lu|eto gi dovede na prosja~ki stap. Golemata riba treba da gi otkrie malite ribi", veli sociologot Renato Mati}. Vo javnosta ve}e po~na da se {pekulira i so visinata na kaznata koja bi mo`ela da mu bide presudena na


porane{niot hrvatski premier. Naga|awata odat do 18 godini. No, stru~nite krugovi, vo ovaa smisla se mnogu vnimatelni. Porane{nata ministerka za pravosudstvo, Vesna [kare O`bolt, vo nikoj slu~aj ne bi sakala da licitira so visinata na kaznata i smeta deka prvo treba da se doka`e vinata na Sanader. „Rabotata treba da ja prepu{time na pravosudstvoto profesionalno da ja odraboti i nema {to tuka da se naga|a", veli [kare O`bolt. Ona {to e karakteristi~no vo Hrvatska vo momentot, spored porane{nata ministerka za pravosudstvo [kare O`bolt, e toa {to postoi demokratski deficit. Taa smeta deka nema masa ostro da ja napa|a vlasta. „Zdravo e da se kritikuva i toa e ona {to i nedostasuva na Hrvatska", dodava taa. [kare O`bolt smeta deka e dobro {to prvpat po 20 godini vo Hrvatska dojdoa na red politi~arite. Prvpat tie prestanaa da bidat semo}ni, da dirigiraat so pravosudstvoto i da {titat prijateli. Taka, vo zatvor se najdoa porane{en premier, porane{en potpretsedatel na vladata, minister od vode~ki resor, pretsedateli na upravi na javni pretprijatija kade {to e dr`avniot kapital, desetina lu|e za koi nikoj ne se somneva{e deka za niv }e se vodi postapka i deka }e bidat osudeni. УДАР ВРЗ ХДЗ Vakviot rasplet na situacijata so Sanader, poznava~ite velat deka ne e dobar za vladeja~kata Hrvatskata demokratska zednica ( HDZ). Analiti~arite smetaat deka vra}aweto na Sanader vo Hrvatska i toa kako mo`e da bide neprijatno za partijata na vlast. „Sekoj javen nastap na Sanader, a verojatno i na negovite advokati, postojano }e gi potsetuva izbira~ite deka sega{nata premierka i drugite ~lenovi na Hrvatskata demokratska zaednica sedele pokraj Sanader dodeka toj donesuval odluki koi Dr`avnoto obvinitelstvo sega gi ocenuva kako te`ok organiziran i korupciski kriminal", smeta analiti~arot Davor Butkovi}. Spored nego, apseweto na Branka Pavo{evi}, blagajni~ka na HDZ, ja promeni javnata percepcija za aferata „Sanader". Butkovi} naglasuva deka do nejzinoto apsewe, slu~ajot „Sanader" mo`el da se tretira kako slu~aj na politi~ar koj so svoeto

zagrepskiot zatvor od HDZ pora~aa deka ne se pla{at od Sanader i od ona {to toj bi mo`el da go ka`e. No, izvesna doza nervoza se ~uvstvuva vo partiskite krugovi. Del od rakovodstvoto na partijata smeta deka Ivo Sanader se vratil vo zemjata samo za da i na{teti na HDZ. Tie se uvereni deka Sanader ima odmazdni~ki nameri i deka edna od glavnite celi mu e vo priJadranka Kosor, nekoga{ kaznata za korupcijata bliska so Sanader, re~e da vovle~e del od visodeka nikoj ne e nedopirliv kopozicioniranite li~nosti vo partijata. golemo vlijanie odlu~il da dojde Od druga strana, pak, ima i optimido golemi pari i koj za taa cel izsti~ki nastroeni HDZ-ovci. Tie smegradil paralelen sistem za upravutaat deka Sanader e edinstveniot vawe so dr`avata i partijata. koj imal izvr{na funkcija vo par„Po apseweto na Pavo{evi} se ~ini tijata i nikoj bez nego i negovo znaekako da ne se raboti za nikakov pawe ne bi mo`el ni{to da napravi. ralelen koruptiven sostav, tuku Sa„I ako saka nekoj drug da obvini od nader, naprotiv, go koristel postopartijata, kako bi izgledalo toa? Pa

Шест жени ќе ја докажуваат вината на Санадер На Санадер засега му се товарат пет афери: Фими медија, ИНА, ХЕП, Хипо банка и Земјиште Јанаф. За овие случаи е задолжен тим од шест жени обвинителки чија мисија е да ја докажат вината на Са* надер. Меѓу нив е и Тамара Лаптош, која годинава ја понесе награ* дата „Светска обвинителка на годината“. Познавачите коментираат дека пред Санадер претстои тешка работа со петте истраги што ги отвори УСКОК (Канцеларијата за сузбивање корупција и организи* ран криминал што функционира во рамките на Државното обвини* телство) за вкупно седум казнени дела. Санадер, пак, тврди дека станува збор за политички подметнувања кои се темелат на не* колку лажни искази. Преку своите адвокати од притворот во загреп* ски Реметинец најави дека пред хрватскиот суд ќе ја докаже невино* ста и ќе ги разобличи невистините кои се изнесени против него e~kiot, legalen partiski sostav za ilegalno izvlekuvawe pari. Po apseweto na blagajni~kata na HDZ, slu~ajot „Sanader" ve}e ne e pra{awe na kaznena i politi~ka odgovornost na porane{niot premier, tuku politi~ka odgovornost na celoto rakovodstvo na partijata, no i kaznena odgovornost na HDZ kako pravno lice", veli Butkovi}. Analizite se razvivaat natamu vo nasoka deka se raspolagalo so ilegalni partiski pari, so {to se prekr{ile zakonite na Republika Hrvatska, kako i elementarnite pravila za funkcionirawe na politi~kite partii. A, pred samiot transfer na Sanader od avstriskiot vo

zar da ka`e, da, zemav pari i gi podeliv so u{te nekoi lu|e? Toj ne mo`e nekogo da go vovle~e bez da priznae samiot deka toa go storil", velat od HDZ. Premierkata Jadranka Kosor poso~i deka nikoj ne e nedopirliv bez ogled na imeto i prezimeto i partiskata pripadnost i HDZ odlu~no stoi na toa. Opoziciskiot lider Zoran Milanovi} za sudeweto na porane{niot premier veli deka Hrvatska mora da doznae kako funkcionirala HDZ. „Ova e mo`ebi bolno, mo`ebi realiti-{ou, no e ne{to {to Hrvatska mora da go znae", deciden e Milanovi}.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

27


Десничарските корени на Андерс Бревик Тој беше ревносен пишувач на екстремистичките блогови и беше поврзан со десничар! ските популисти: убиецот од Норвешка, како што се чини, не се појави од никаде. На! против, тој си нашол идеолошки дом меѓу оние кои се залагаат Европа да се исчисти од исламот и мултикултурализмот. Тие, пак, сега се обидуваат да се дистанцираат од него

KAKO [TO PO^NAA da se {irat vestite za u`asniot masakr na norve{kiot ostrov Utoja, nabrgu stana jasno deka napa|a~ot doa|a od kampot na antimuslimanskite, ekstremni nacionalisti. So godini toj ostaval tragi vo nekolku desni~arski blogovi i na pove}e drugi internetstranici. Isto taka, ne be{e potrebno mnogu vreme onie koi stojat zad ovie internet-stranici i blogovi da trgnat vo defanziva. Tie neposredno po napadot se obidoa da se distanciraat - sekako, ne od nacionalisti~kiot, antiislamisti~ki ton na negovite pi{uvawa, tuku od upotrebenite metodi. Nivnata poraka, kako {to se ~ini, e deka Anders Bering Brevik bil

28

sledbenik na desni~arskite ubeduvawa, no pogre{no gi razbral su{tinskite elementi na ovaa ideologija. Bombite i masovnoto ubivawe, argumentiraat tie, ne se vbrojuvaat vo alatkite {to lu|eto bi trebalo da gi upotrebuvaat vo naporite zapadniot svet da se oslobodi od muslimanite, multikulturalistite i marksistite. Nacionalistite i hristijanite, spored desni~arskite blogeri, ne ubivaat deca - a „sekako ne deca od nivnata sopstvena rasa". Germanskiot blog nare~en „Politi~ki nekorektni" (Politically Incorrect), koj germanskata doma{na razuznava~ka slu`ba ne go smeta za ekstremno desni~arski, poradi negovata jasna proamerikanska i proizraelska naklonetost, za napadot

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

pi{uva{e vo tekst pod naslov „Slu~ajot na Anders B. e katastrofa za konzervativcite". Masakrot, pi{uva vo tekstot, e u`asna katastrofa koja ja snajde Norve{ka i ~lenovite na semejstvata na zaginatite go zaslu`uvaat „na{eto so~ustvo". ДА СЕ ПОВЛЕЧЕ ЛИНИЈА No, desni~arite napadot go smetaat za „katastrofa na konzervativcite" prvenstveno poradi opasnosta vinata od Brevik da se pro{iri kon samata ekstremisti~ka scena. I navistina, kade i da ja ostavil Brevik svojata digitalna vizit-karta vo izminative nekolku godini, toj voop{to ne se izdvojuval od masata sli~ni poraki.


Brevik vo tekot na krvavoto diveewe

„Ona {to toj go pi{uva", se veli vo eden tekst na „Politi~ki nekorektni", „se vo golem del ne{ta koi mo`at ~esto da se najdat na ovoj forum... A dali Brevik boleduval od nekoja psiholo{ka bolest koja ottoga{ se vlo{ila, nam ne ni e poznato".

Blogerite od „Dokument.nou" (Document.no) - kade {to Brovik bil aktiven so meseci i duri i pobaral direktna vrska so izdava~ot Hans Ru{tad - isto taka se obiduvaat da ja istaknat razlikata pome|u niv i Brevik. No, imaj}i go predvid golemoto prepletuvawe na nivnite ide-

Anders Brevik

olo{ki matrici, toa i ne e lesen potfat. Faktot deka Brevik u{te na 8 septemvri 2009 godina ja najavi svojata namera da objavi traktat na 1.500 stranici, koj sega e ve}e na Internet - i ja povtori najavata u{te vo najmalku dve drugi priliki - ne gi olesnuva nivnite napori.

Napadite ja {okiraa Norve{ka

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

29


Brevik, isto taka, ne e edinstven avtor na ovoj tom, nare~en „2083 Evropska deklaracija za nezavisnost", vo koj se povikuva na krstonosna vojna protiv islamot vo Evropa. Stotici stranici se napi{ani od drugi desni~arski blogeri, a Brevik ednostavno gi iskopiral i gi dodal kon svojot traktat. Desetici poglavja od ovoj traktat bea objaveni vo izminative nekolku godini na blogovi kako {to e „Portite na Viena" (Gates of Vienna, GoV) i „Briselski `urnal" (Brussels Journal), dva od najcitiranite izvori. Samiot Brevik tvrde{e deka ja sledi „vienskata {kola na mislewe", {to direktno se odnesuva na GoV. ЖЕСТОК АНТИМУСЛИМАН Vakvite blogovi otvoraat prozorec kon edna ~udna scena: prozapadna, isklu~itelno promaerikanska i prijatelska kon Izrael - no ekstremno antimuslimanska, agresivno hristijanska i otvoreno neprijatelski raspolo`ena kon sè {to e liberalno, levi~arsko, multikulturalno ili internacionalisti~ko. Toa e „patriotsko-nacionalisti~ka" scena koja gi mrazi nacistite, no so simpatii gleda na dvi`eweto „^ajanka" (Tea Party) vo SAD, na desni~arskata populisti-

Vo napadite zaginaa mnogu lu|e

~ka Partija na slobodata od Avstrija, na {kotskata desni~arska naviva~ka grupa poznata kako „Voobi~aeni" (Casuals) i kon `estoko antimuslimanskata (Defense League) i toa do taa mera {to ve}e se vospo-

staveni i neformalni kontakti. Toa e scena koja se smeta za militantna i ultradesni~arska, no koja vo minatoto nikoga{ ne sorabotuvala so Evrejskata odbranbena liga (Jewish defense League, JDL), grupa

Нападите ги разголија слабостите на слободата Откога се случија нападите во Осло и на островот Утоја, норвешките политичари постојано и на цел глас потенцираат дека Норвешка и натаму ќе остане отворено општество и дека никој не смее да дозволи ваквите луѓе да корнат парчиња од оваа најбитна и фундаментална вредност на нор# вешкото општество. Килавиот и конфузен начин на кој полицијата ги соопштуваше информациите за трагедијата не го# вори во прилог на овој идеал за транспарентност. Но, точно покажува колку нападите ја вознемирија Норвешка, како земјата се мачи да изнајде рамно# тежа помеѓу транспарентноста и довербата, од една страна, и соодветните безбедносни мерки и претпазливоста, од друга # претпазливост која најверојатно само ќе расте откако Бревик пред су# дот во понеделникот по нападите изјави дека во неговата мрежа вклучува уште две додатни ќелии. Норвешките сили за безбедност беа многу очи# гледно неподготвени да одговорат на овој вид те#

30

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

рористички напади. Напротив, им требаа околу 60 минути по првичните извештаи за пукањето за да се пробијат до островот, кој се претвори во попри# ште на ужасен масакр на младинци кои присуству# вале на летен камп организиран од владејачката Лабуристичка партија. Бидејќи единствениот хеликоптер кој и е на распо# лагање на норвешката елитна антитерористичка единица беше паркиран на аеродромот во Риге, некои 50 километри јужно од нивната база во Осло, членовите на оваа единица одлучија до островот да патуваат со автомобил. Кога конечно пристигнале на пристаништето наспроти островот, немале ча# мец со кој би се превезле до островот. Наместо тоа, им требале 16 минути да конфискуваат приватни чамци и да преминат на островот. Многумина од камперите френетично и вртеле на полицијата, но не можеле да ја добијат. Полицијата тврди дека централата им била преоптоварена. Но, исто така се појавија и извештаи дека полицајци


koja vo SAD se smeta za teroristi~ka organizacija. Vakvata povrzanost bi bila nezamisliva za neonacisti~kite grupi. Sepak, JDL duri i im se priklu~i na demonstraciite koi gi odr`a „Angliskata odbranbena liga" - iznenaduva~ki sojuz, mo`ebi, no prepletuvaweto e jasno: islamot e zaedni~ki neprijatel. Nose~ka misla na pi{uvawata koi proizleguvaat od ovaa scena e deka muslimanite vo momentov se vo proces na zazemawe na Evropa preku „demografski xihad". Tie koristat statistiki, istoriski referenci i prognozi koi vlevaat neizvesnost, sè so cel na ekstremnata desnica da ì ponudat osnovi koi zvu~at intelektualno i koi }e ja opravdaat nivnata omraza kon strancite. Ovaa scena e isklu~itelno dobro vmre`ena i raste so ogromna brzina. I samiot Brevik tvrde{e deka u~estvuval vo sozdavaweto na norve{kiot ogranok na „Angliskata odbranbena liga", nare~ena „Norve{ka odbranbena liga" (Norwegian Defense League). No, site ovie grupi storija sè da se distanciraat od Brevik. „Kategori~no tvrdime deka nikoga{ nemalo oficijalni kontakti pome|u Brevik i EDL", pi{uva vo soop{tenieto

Policijata napravi gre{ki

na na internet-stranicata na EDL. КАКО ДА СЕ БИДЕ ПОЧИТУВАН? Ni{to ne ì e tolku bitno na desni-

им ја прекинале линијата на некои од младинците, затоа што сакале да ги држат линиите отворени за да можат да ги прифатат повиците поврзани со експлозијата во Осло. Деталите за грешките на пoлицијата се ` уште изле гуваат на виделина. Норвешкиот весник Aften posten објави дека силите за безбедност изгубиле додатни скапоцени 10 минути затоа што моторот на еден од чамците откажал, па морале да се пре фрлаат во друг. Иако, засега, ниту печатот, ниту политичарите не сакаат да собираат поени со обелоденување на грешките на полицијата, иако и таа самата призна дека реакцијата и била премногу бавна. Но, нема сомнеж дека на повидок е сериозна расправа за безбедноста во Норвешка. Безбедносните функционери во Норвешка се со очувале со безбедносни закани веќе подолго вре ме. Идеолозите на Ал Каеда експлицитно ја посо чија Норвешка како непријател од повеќе причини, вклучувајќи го и фактот дека нејзините војници учествуваат во мисијата на НАТО во Авганистан.

cata, kolku vospostavuvaweto respektabilno prisustvo {irum Evropa. ^lenovite sebesi se gledaat kako „antixihad", kako protivte`a. Tie se stremat da go privle~at vnimanieto na mediumite, na ulici-

Згора на тоа, откога беа објавени карикатури на пророкот Мухамед во еден дански весник во сеп тември 2005 година, терористите се повеќе ги фрлаат погледите кон Скандинавија, со многу малку покажана желба да прават разлика помеѓу овие северноевропски држави. Недостигот од безбедносни подготовки во Осло долго време ги загрижува и странските држави. Во минатото, повеќе странски државници гласно ја искажале својата загриженост од недостигот од безбедносни мерки при нивните посети на објекти те на норвешката влада. Тие велат дека воочиле цели области кои речиси воопшто не се заштите ни. „Цената на нашата отвореност не смее да биде тоа вработените во нашата влада да стравуваат за нивните животи додека се на работа“, вели Елиза бет Удгаард, 32годишна вработена во едно од норвешките министерства, „немањето заштита не е отвореност и слобода, тоа е наивност. Норвешка конечно ќе мора да се соочи со реалноста“.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

31


te i vo parlamentite. I samiot Brevik bil anga`iran vo norve{kata desni~arska partija Fremskrittspartiet, ili Partija na progresot. Mora mnogu da im olesnilo poradi toa {to toj brgu ja napu{til partijata. Spored istite dokazi, osomni~eniot po~nal da gi prenaso~uva svoite aktivnosti kon pi{aniot zbor i subverzivnite aktivnosti pred okolu devet godini. Pove}e godini toj gi seel svoite gledi{ta niz desni~arskite blogovi. Eden den po napadot internet aktivnostite na Brevik - osobeno negovata ideolo{ka bliskost so edna od najgolemite yvezdi na desni~arskata scena - pottikna bizaren konflikt. Ultradesni~arskiot blog nare~en LittleGreenFootball, za insajderite poznat ednostavno kako LDF, gi zapo~na glasinite deka Brevik ne e nikoj drug, tuku pro~ueniot desni~arski bloger „Fjordmen" (Fjordman). Ovoj bloger, poznat po svoite radikalni, elegantno formulirani esei protiv muslimanite, liberalite i multikulturalistite, ottoga{ postira{e bezbroj tekstovi za da ja negira povrzanosta. Sepak, natamu blogerskite diskusii se fokusiraa na toa kako toj, kako potpaluva~, bil „samo" inspiracija za Brevik. „ФЈОРДМЕН“, ИНТЕЛЕКТУАЛНИОТ СУФЛЕР Re~isi i da ne postojat argumenti koi bi go pobile ova tvrdewe, bla-

32

godarenie na aktivnostite na Brevik. Ve}e vo 2009 godina, Brevik, ~ija imejl-adresa toga{ be{e year2083@gmail.com, direktno go kontaktira{e „Fjordmen", vo nade` deka }e go zainteresira za toa {to toga{ be{e dokument od 1.100 stranici, vo koj toj ja ima{e opi{ano svojata ideologija. No, „Fjordmen", navodno, ne bil ne{to osobeno zainteresiran, bidej}i tekstot ne nudel ni{to {to bi go razlikuvalo „od site ostanati" i ne sodr`el ni{to {to „Fjordmen" ve}e ne go imal slu{nato „vo kafeana". No, vrvniot bloger ne{to propu{til. Iako toa mo`ebi i se slu~ilo bez negova soglasnost, kako najcitiran izvor na Brevik toj e, vsu{nost, najbitniot koavtor na taa polemika. Dokumentot na Brevik ne e monografija ili politi~ko-literarno babotewe na eden ludak, koj jasno so godini planiral uni{tuva~ki napad. Naprotiv, dokumentot e eden vid kola`. Dokumentot „2083" se sostoi od dolgi sekcii od napisi i esei koi Brevik gi prona{ol vo razni „patriotski", „nacionalni" i „konzervativni" publikacii i blogovi. So toa, „Fjordman", vsu{nost, stanuva avtor na nekolku stotini stranici od ova prikrpeno kup~e - vkupno okolu 38 poglavja ili potsekcii poteknuvaat od negovite dela. Ovie sekcii besprekorno se vklopuvaat vo ovoj „opus", koj gi povikuva Evropejcite da pokrenat krvavo antixihad dvi`ewe, koe odi

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

dotamu {to povikuva i na ma~eni{tvo. Neprijateli, jasno stava do znaewe Brevik, se site onie koi se odgovorni za islamizacijata na Evropa onie koi ne se nacionalisti kako toj samiot. So negovi zborovi, toa bi zvu~elo vaka: „...vo va{ interes e da im pomognete na va{ite francuski, britanski, germanski, skandinavski itn. bra}a, za da gi porazat kulturolo{kite marksisti/multikulturalisti tuka, vo evropskite metropoli. Otpatuvajte tamu samite, prefrlete pari, dajte ja va{ata moralna poddr{ka, i samite stanete ma~enici vo ovaa borba - sè }e bide mnogu dobredojdeno". I tokmu toa i go stori Brevik. Na ostrovot Utoja toj sam zastrela 68 mladi lu|e koi, spored negovite izvrteni sfa}awa, bile otelotvoruvawe na „kulturolo{kite marksisti". Toj vlo`il godini i godini vo planiraweto na ovie ubistva, pa duri pove}e od toa. Vo negovite ~krtanici od „2083", toj napi{al: „Sozdavaweto na ovoj koncizen traktat li~no me ~ine{e 317.000 evra... Seto toa, sepak, e edvaj vidlivo sporedeno so `rtvite napraveni pri distribucijata na ovaa kniga, pri samata marketin{ka akcija". Dva katastrofalni, ladnokrvni napada, so vkupno 76 mrtvi i stotici povredeni ili do`ivotno traumatizirani. Ova, so zborovite na napa|a~ot, e „marketin{ka akcija".


ЕКОНОМИЈА Пензиски фондови инвестирале во обврзници на Грција, Ирска и Португалија

Во Народната банка велат дека вложувањата во овие високоризични хартии од вредност биле извршени и покрај тоа што меѓународните рејтинг# агенции јавно укажале на лошата финансиска состојба во овие земји и најавиле намалување на вредноста на обврзниците ekonomija@forum.com.mk

Од вијагра до резиденција на Водно Заработка од забава Политичарите во војна со кредитните агенции Македонската економија ќе порасне за 3,1%


КОЈ СЕ ЗАФРКНА ОД ЕВРОПСКАТА КРИЗА

Пензиски фондови инвестирале во обврзници на Грција, Ирска и Португалија Во Народната банка велат дека вложувањата во овие високоризични хартии од вредност биле извршени и покрај тоа што меѓународните рејтинг2агенции јавно укажале на лошата финансиска состојба во овие земји и најавиле намалување на вредноста на обврзни2 ците од Владимир Николовски DRU[TVATA [TO UPRAVUVAAT so dvata privatni penziski fonda vo Makedonija „KB prv otvoren penziski fond" i „NLB penziski fond" lani vlo`ile del od sredstvata na osigurenicite vo hartii od vrednost izdadeni od vladite na Grcija, Irska i na Portugalija, zemji {to se nositeli na dol`ni~kata kriza vo Evropa. Vo obvrznici od najzadlo`enite evropski zemji bile investirani okolu 6 milioni evra, {to e okolu 3 otsto od vkupno 200 milioni evra so koi raspolagale fondovite vo tekot na 2010 g. Vo dr`avni hartii od vrednost izdadeni od Grcija, sredstva vlo`uvale od „KB prv otvoren penziski fond", dodeka vo obvrznici od Irska i od Portugalija vlo`uvale od „NLB nov penziski fond". Vlo`uvawata vo ovie visokorizi~ni hartii od vrednost bile izvr{eni i pokraj toa {to me|unarodnite rejting-agencii javno uka`ale na

34

lo{ata finansiska sostojba vo ovie zemji i najavile namaluvawe na vrednosta na obvrznicite. „I pokraj soznanijata dobieni preku objavite na me|unarodnite rejtingagencii deka vrednosta na obvrznicite izdadeni od vladite na ovie zemji po~nala da se namaluva u{te od januari 2009 g. i takviot trend prodol`il vo tekot na celata godina, dru{tvata {to upravuvaat so penziskite fondovi sepak odlu~ile del od sredstvata na zadol`itelnite penziski fondovi da vlo`uvaat vo ovie obvrznici", se veli vo posledniot izve{taj za finansiskata stabilnost vo Makedonija, izdaden od Narodna banka. Vo NBM velat deka golem del od vkupnata zaguba na fondovite vo minatata godina vo iznos od okolu 1,8 milion

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

evra se dol`i na ovie vlo`uvawa. „Vtoriot vid instrument {to zna~itelno pridonese za porastot na neostvarenata kapitalna zaguba na zadol`itelnite penziski fondovi e vlo`uvaweto vo obvrznica izdadena od Vladata na Grcija vo 2010 g. Ovaa obvrznica u~estvuva so 40,1 otsto vo porastot na neostvarenite zagubi na ovie fondovi", velat vo NBM. МАРГИНАЛНИ ЗАГУБИ? Vo dvete dru{tva {to upravuvaat so penziskite fondovi potvrduvaat deka del od sredstvata na fondovite bil vlo`uvan vo obvrznici izdadeni od zemjite-dol`ni~ki. Sepak, vo dvete dru{tva velat deka vo vakvi obvrznici bile vlo`eni mal del od sredstvata na fondovite. Spored niv, od ovie investicii fondovite imaat marginalni zagubi, a najdobar dokaz za toa e {to fondovite lani zna~itelno ja zgolemile dobivkata. Vo „NLB nov penziski fond",


dru{tvoto {to upravuva so „NLB penziski fond", velat deka ovie sredstva ne se celosno zagubeni, tuku deka se namaleni. „Vlo`uvavme vo ovie hartii od vrednost vo period koga tie imaa visok rejting. Denes, za razlika od toga{, ima dramati~ni promeni na rejtinzite, koi navistina nikoj ne gi o~ekuva{e. Sepak, stanuva zbor za marginalni sredstva, koi nemaat nikakvo seriozno vlijanie vrz finansiskite rezultati na fondovite", velat od fondot. Janko Trenkoski, direktor na „KB prvo penzisko dru{tvo", koe upravuva so „KB prv otvoren penziski fond", veli deka stanuva zbor za minimalni sredstva, koi nemaat seriozno vlijanie vrz godi{nite finansiski rezultati na fondot. „Dvata fonda minatata godina ja zavr{ija so zna~itelno zgolemuvawe na dobivkata. Ima{e izlo`enost kon ovie hartii od vrednost, no zatoa postoi diverzifikacija na rizikot i vlo`uvawe vo pove}e finansiski instrumenti. Normalno e na 99 otsto uspe{en plasman na sredstvata, da ima 1 otsto proma{uvawe", veli Trenkoski. ШТО ВЕЛАТ РЕГУЛАТОРИТЕ? Vo Agencijata za supervizija na kapitalno finansiranoto penzisko osiguruvawe (MAPAS) velat deka postojano go kontroliraat raboteweto na penziskite dru{tva i na penziskite fondovi i sledat dali e toa izvr{eno vo soglasnost so zakonot. „Odgovornost na dru{tvata e da vr{at investirawe na sredstvata na zadol`itelnite penziski fondovi vo soglasnost so Zakonot za zadol`itelno kapitalno finansirano penzisko osiguruvawe, a za ostvaruvawe najvisok prinos edinstveno vo polza na ~lenovite na penziskite fondovi vrz principite na sigurnost, likvidnost i diverzifikacija. Pritoa, zaradi za{tita i pogolema diverzifikacija, postojat pogolem broj ograni~uvawa i uslovi za toa vo koi instrumenti i vo koj maksimalen iznos mo`at da se investiraat sredstvata", velat vo MAPAS. Ottamu istaknuvaat deka na globalno nivo investiraweto vo dr`avni obvrznici izdadeni od zemji-~lenki na EU ili OECD se smeta za edna od najsigurnite investicii. „Vo soglasnost so na{ata regulativa ima i dopolnitelen uslov zemjataizdava~ da ima dolgoro~en krediten rejting za dolg vo stranska valuta

Кризата може да го чепне и банкарскиот сектор Во Народната банка велат дека турбуленциите во грчката економи ја проследени со соодветно влијание врз европската монетарна унија можат да имаат соодветни ефекти и врз македонскиот бан карски систем. Оттаму велат дека, доколку грчките банки се соочат со ликвидносни проблеми, тогаш тоа може да има влијание врз ра ботата на грчките банки присутни во земјава (Стопанска и Алфа банка). „Во иднина објективно може да се очекува ограничен капацитет на грчките матични банки за финансирање пообемен раст на активно стите или поголема капитална поддршка на нивните подружници. Со тоа, нивните подружници во Република Македонија ќе мораат да се фокусираат на домашниот депозитен пазар и на органскиот раст, што може да предизвика продолжено траење на претпазли воста во преземањето нов кредитен ризик“, велат во НБМ. Оттаму не ја исклучуваат можноста грчките банки кои се присутни преку подружници во други земји да бидат принудени да ги прода дат своите подружници. „Во тој случај, поради фактот што подружниците се посебни правни лица во Република Македонија, нивната продажба ќе треба да се изврши со почитување на македонските законски прописи (лицен цирање нов акционер, трансакција на Македонската берза, почиту вање на прописите за платен промет со странство и сл.), но суштин ски би дошло само до промена на правниот титулар  сопственост (акционер) на банката и не би требало да биде загрозено нивното оперативно функционирање“, велат од НБМ. Во однос на можното ескалирање на кризата во Грција и влијанието врз македонскиот банкарски сектор во НБМ се спокојни, а главна причина за тоа е што двете грчки банки коишто се присутни на ма кедонскиот пазар со свои подружници се прва и трета банка по го лемина на активата во Грција. „Со тоа веројатно имаат третман на т.н. системски важни финанси ски институции во финансискиот систем на нашиот јужен сосед, со што и при остварување најлоши можни сценарија со грчката еконо мија или одреден шок, лесно можат да бидат предмет на докапита лизации, преструктурирања, па дури и национализации и на тој начин да продолжи нивното оперативно функционирање“, велат од НБМ

„A" ili povisoka spored „Fi~ investor servis" ili „Standard i Purs" ili „A2" ili povisok vo soglasnost so „Mudis". Investiraweto vo dr`avni obvrznici izdadeni od vladite vo Grcija, Irska i vo Portugalija be{e vo zakonskite ramki za investirawe, bidej}i nivnite obvrznici go imaa nivoto barano so na{ata regulativa vo momentot na investiraweto od strana na penziskite fondovi", velat vo MAPAS. Ottamu informiraat deka potoa sleduvalo namaluvawe na kreditniot rejting na ovie dr`avi. „Zakonot predvidel vakvi slu~ai bidej}i vo pazarni uslovi se slu~uva porast i pad na rejtingot. Imeno, vo vakvi slu~ai penziskite dru{tva imaat zakonski rokovi za usoglasu-

vawe od 6 meseci do 24 meseci zaradi za{tita na interesite na ~lenovite na zadol`itelnite penziski fondovi", velat vo MAPAS. Vo agencijata velat deka dopolnitelna sigurnost e {to najmnogu 5% od vrednosta na sredstvata na zadol`itelniot penziski fond mo`at da se investiraat vo instrumenti, izdadeni od dr`ava-~lenka na EU ili na OECD. „Zaklu~no so 30.6.2011., vo portfolioto na KB, gr~kata obvrznica e so u~estvo od 1,6 otsto od sredstvata na penziskiot fond, dodeka vo portfolioto na NLB, zaklu~no so 30.6.2011., u~estvoto na irskata obvrznica e so 2,2 otsto od sredstvata na penziskite fondovi, {to zna~i ne stanuva zbor za klu~no vlijanie vrz sredst-

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

35


vata na penziskite fondovi", velat vo MAPAS. КАДЕ СЕ ВЛОЖУВААТ СРЕДСТВАТА НА ОСИГУРЕНИЦИТЕ Vo 2010 g., vo strukturata na sredstvata na penziskite fondovi se zabele`uvaat obidi za diverzifikacija na portfolioto na hartii od vrednost. Po po~etnoto smiruvawe na finansiskite pazari po svetskata finansiska kriza, dru{tvata koi{to upravuvaat so penziskite fondovi po~naa postepeno da ja napu{taat konzervativnata investiciska politika karakteristi~na za mladite penziski fondovi i da poka`uvaat pogolem interes za investirawe vo porizi~ni hartii od vrednost, odnosno vo sopstveni~ki hartii od vrednost. Isto taka, postojanoto zgolemuvawe na sredstvata na penziskite fondovi nalo`i pogolema diverzifikacija na portfolioto na hartii od vrednost. Me|utoa, poradi ograni~eniot pazar za investirawe vo Republika Makedonija, dru{tvata koi{to upravuvaat so sredstvata na penziskite fondovi go zgolemija interesot za investirawe na stranskite pazari na kapital. Na 31.12.2010 godina, u~estvoto na vlo`uvawata na penziskite fondovi na stranskite pazari vo vkupnata aktiva, dostigna 11,0%, za razlika od 2009 godina koga iznesuva{e samo 1,5%. Sredstvata koi{to se vlo`eni vo sopstveni~ki hartii od vrednost izdadeni od stranski izdava~i (obi~ni akcii i udeli vo investiciski fondovi) se zgolemija so mnogu pobrza dinamika vo odnos na prethodnata godina (za re~isi osumpati vo odnos na samo 20,5% kolku {to iznesuva{e rastot na ovoj vid vlo`uvawa vo 2009 godina). Vo 2010 g. kaj penziskite fondovi za prvpat se javuvaat sredstva vlo`eni vo dr`avni obvrznici na drugi zemji. Od druga strana, porastot na depozitite na penziskite fondovi i na vlo`uvawata vo obvrznicite od doma{ni izdava~i se dvi`i so pobavna dinamika, pri {to se namali i nivnoto u~estvo vo strukturata na sredstvata na zadol`itelnite penziski fondovi na smetka na zgolemenoto u~estvo na stranskite hartii od vrednost. Sepak, i ponatamu najgolemiot del od sredstvata na penziskite fondovi koi{to se plasirani vo zemjata, se vo forma na dr`avni obvrznici (53,7%) i depoziti vo banki (31,6%). Vo ramki na dr`avnite ob-

36

vrznici, najgolem del sè u{te im pripa|a na evroobvrznicite izdadeni od Republika Makedonija. ВНИМАТЕЛНО СО ИНВЕСТИЦИИТЕ Vo NBM velat deka tokmu od ovie vlo`uvawa proizleguva najgolemiot rizik na koj se izlo`eni fondovite imaj}i predvid deka stanuva zbor za stranski obvrznici izdadeni od zemji {to se soo~uvaat so isklu~itelno silna dol`ni~ka kriza i ~ij me|unaroden krediten rejting se vlo{uva. „Toa pridonese za ve}e spomenatata neostvarena zaguba {to proizleguva od obvrznicata izdadena od Vladata na Grcija. So ogled na toa deka kreditniot rejting na Grcija, Irska i na Portugalija prodol`i da se namaluva i vo 2011 g., vo idnina mo`e da se o~ekuva zgolemuvawe na kapitalnite zagubi od vlo`uvawata na fondovite vo obvrznici izdadeni od vladite na ovie zemji. I pokraj toa {to vlo`uvawata vo hartii od vrednost izdadeni od Grcija, Irska i od Portugalija se vo soglasnost so regulativata za kapitalno finansiranoto penzisko osiguruvawe, sepak dru{tvata {to upravuvaat so penziskite fondovi so ovie vlo`uvawa gi izlo`ile fondovite na golem rizik. Poradi toa, dru{tvata za upravuvawe so penziskite fondovi, a osobeno nivniot regulator, treba da vovedat pogolemi ograni~uvawa za ovie vlo`uvawa", velat vo NBM. Vo MAPAS velat deka posvetuvaat golemo vnimanie kako na investiciskite strategii i politikite na penziskite fondovi, taka i na nivnite dnevni investiciski aktivnosti. „Postavenata zakonska regulativa i zakonskite ograni~uvawa davaat dobra osnova za pogolema diversifikacija, a ottamu i sigurnost i obezbeduvawe pogolem prinos i priliv na sredstva na individualnite smetki na osigurenicite. So zgolemuvawe na brojot na ~lenovi i sredstva vo penziskite fondovi, sekako }e treba sè pogolem akcent da se stava na investirawe na sredstvata ne penziskite fondovi od strana na penziskite dru{tva i dlabinski analizi na efektite na investiraweto vrz sredstvata na osigurenicite na dolg rok. Imeno, mora da se ima predvid deka penziskoto {tedewe e {tedewe na dolg rok i osobeno kaj nas kade se raboti za relativno mladi ~lenovi koi imaat golem broj godini do penzija i golem vremenski period na in-

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

Нема крај на помошта за Грција Лидерите на еврозоната мина тата недела на вонреден самит договорија нова помош за Гр ција од 159 милијарди евра, која треба да го спаси јужниот сосед од економски колапс, а евроклубот од „должничка за раза“. Во спасот за Атина уче ствува и приватниот сектор со 50 милијарди евра, кој ќе мора да претрпи загуби на грчките обврзници од 20%. Сепак, и покрај новата помош, агенци ите за кредитен рејтинг оценија дека Грција се соочува со при времен селективен банкрот. „Најавеното учество на прива тниот сектор ќе го сметаме за ограничен банкрот“, соопшти агенцијата „Фич.“ Инаку, Атина ќе добие најмалку 109 мили јарди евра помош од еврозо ната и од Меѓународниот мо нетарен фонд (ММФ), за да може да се справи со огромни от долг од околу 350 милијар ди евра. Пакетот се очекува да го намали долгот на Грција за 25 отсто од денешните 150 отсто од брутодомашниот производ (БДП). Европскиот фонд за спас (ЕФСФ) и ММФ треба на Атина да и стават на располагање кредити, но со пониски каматни стапки од до сега (3,5 наместо 4,5 отсто), а рокот за отплата ќе биде до 30 години Освен Грција, од новите повол ни кредити ќе профитираат и другите проблематични земји, како Португалија и Ирска. Три те држави досега обезбедија вкупна помош од 432 мили јарди евра од ЕУ и од ММФ. Европските лидери го рефор мираа и спасувачкиот фонд, кој доби многу поголеми на длежности. ЕФСФ сега ќе мо же да купува грчки обврзници на секундарниот пазар, значи од банките и другите еврозем ји, заради стабилизирање на Грција. Освен тоа, ќе може да им помага и на земјите за да не паднат во должничка криза

vestirawe na sredstvata, investiciskata politika na penziskite fondovi i ocenkata na rezultatite od nivnoto rabotewe treba da se gleda na dolg rok", velat od MAPAS.


БИЗНИС ВЕСТИ

Раст на македонската економија од 3,1%

Тендерот за Чебрен и Галиште се одлага до ноември

Vo najnovata publikacija na Evropskata banka za obnova i razvoj (EBOR) ovaa godina makedonskata ekonomija }e ima rast od 3,1% i inflacija od 5,1%. Vo odnos na prethodnata proekcija na EBOR objavena vo maj, ekonomijata ima rast od 0,6%, dodeka za narednata godina e predviden rast od 3%. Objasnuvaweto na EBOR za ekonomskiot rast vo Makedonija e deka vo tek e bum vo grade`niot sektor.

Rokot za dostavuvawe tehni~ka i finansiska ponuda za tenderot za izgradba na dvete hidrocentrali „^ebren” i „Gali{te” se odlo`uva do noemvri godinava. Pri~inata za odlo`uvaweto na tenderot od Ministerstvoto za ekonomija ja lociraat vo baraweto na nekoi od kompaniite koi ja pominaa prvata tenderska faza, za dopolnitelen period za dostavuvawe na ponudite.

Угостителите најмногу одбегну! ваат да издаваат фи! скални сметки Ugostitelite i trgovcite na malo najmnogu odbegnuvaat da pla}aat danok preku neizdavawe fiskalni smetki, po niv sleduvaat notarite i stomatolozite. Dano~nata kontrola na Upravata za javni prihodi utvrdila deka Skopje i Ohrid se gradovite kade kompaniite najmnogu se obidele da go zaobikolat zakonot.

„ИК банка“ стана „Халкбанк“ Turskata „Halkbank” go objavi rebrendiraweto na „IK banka”, {to e epilog na kupuvaweto na bankata vo april godinava. „Halkbank” e {esta banka vo svetot spored pokazatelot profit/kapital. Vo 2010 g. bankata ostvari aktiva od nad 35 milijardi evra i kapital od 3,5 milijardi evra. Stapkata na povrat na kapital iznesuva{e pove}e od 30% so neto-profit od milijarda evra.

Дипломец од CITY College освои награда на меѓународен ИТ!натпревар

„Аутомотив груп“ со нов Рено центар „Automotiv grup”, zastapnik na avtomobilskite marki “Reno” i “Da~ija” najavi golem ekolo{ki proekt, vo koj rap-yvezdata Toni Zen e prviot od nizata poznati li~nosti koi }e bidat del od proektot. Do septemvri, koga }e bide promoviran i noviot Reno centar, kako {to soop{ti Kiril Kalenikov, generalen direktor na “Automotiv grup” }e bidat soop{teni i drugite imiwa.

Na me|unarodnata konferencija za moderna umetnost, Ivo Ne{kovi} od Skopje, diplomiran student na CITY College od Solun , osvoi edna od trite nagradi za JAVA debitanti. Ivo go prezentiral trudot {to go izrabotil vo 3-tata godina od studiite, pod mentorstvo na George Eleftherakis, profesor na oddelot za kompjuterski nauki. Nagradata ja osvoi so negoviot proekt „Project Fox - alatka {to ovozmo`uva avtomatsko testirawe, upotrebuvaj}i formalen pristap”.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

37


ЛОКАЛНАТА ЕКОНОМИЈА ЦУТИ ОД КАРНЕВАЛИТЕ И ФЕСТИВАЛИТЕ

Заработка преку забава Танц, игра, забава, костими, музички ѕвезди... преку организирање карневали и фестивали локалната економија цути. Само за еден ден угостителите може да заработат најмалку милион евра. Потребна е подобра организација и маркетинг за поголема посетеност од странските туристи од Маја Трајковска

SÈ POGOLEM E BROJOT na gra|ani koi so netrpenie ~ekaat vo nivniot grad da se organizira festival kade }e mo`at slobodno, bar za mig, da zaboravat na problemite i politikata koi so godini gi demnat. Vo uslovi koga vo dr`avata ima pove}e od 300.000 nevraboteni koi te{ko vrzuvaat kraj so kraj, eden festival na pivoto, eden maskenbal za moment }e gi natera da ja po~uvstvuvaat mladosta. Pokraj zabava, festivalite im nosat zarabotka i do milion evra na ugostitelite i ostanatite trgovci na malo. Me{tanite smetaat deka e potrebna pogolema organizacija i marketing na festivalite. [to pove}e posetiteli, pogolema zarabotka za site. Vo sporedba so makedonskite karnevali, najgolemiot svetski karneval vo Rio de @aneiro na gradot mu nosi zarabotka i od 500 milioni evra. No sepak, toa e svetski karneval i ne mo`e da se merime so taa

organizacija, no kako za primer op{tinite treba da go zemat najgolemiot festival na Balkanot „Egzit", kade sekoja godina Novi Sad ima pove}e od 200.000 posetiteli od koi pogolemiot del se stranci i tro{at po najmalku 500 evra za tie ~etiri dena. ЦЕЛ ГРАД ЖИВЕЕ ЗА КАРНЕВАЛОТ Tradicijata na Vev~anskiot karneval e postara pove}e od iljada godini, na po~etokot bilo paganski obi~aj i mo`ele da u~estvuvaat samo ma`i, no so tek na vremeto se priklu~ile i `enite. Obleki od ko`a, rogovi od razni `ivotni, politi~ari i tradicionalite maski zetot, nevestata, glupiot avgust i |avolot gi privlekuvaat site onie koi `iveat vo stranstvo da se vratat vo Vev~ani pred Vasilica. Ovaa godina karnevalot vo Vev~ani go poseti-

ja okolu 60.000 lu|e i dokolku sekoj potro{il barem po 10 evra, toa e zarabotka od 600.000 evra. „Na ovoj na~in zarabotuvaat ugostitelite, smestuva~kite kapaciteti se prepolni, a zarabotenite sredstva ostanuvaat vo op{tinata kade pak se tro{at me|u trgovcite. Ova e odli~na zarabotka, no smetam deka e potrebna pogolema afirmacija na karnevalot za da se zgolemi brojot na posetenost", veli edna skopjanka so poteklo od Vev~ani. Vo Vev~ani va`i mototo „kade i da si, za Vasilica doma da si" i toa se po~ituva od strana na site `iteli. Maskite po~nuvaat da se podgotvuvaat vedna{ po zavr{uvaweto na prethodniot karneval i se dr`at vo tajnost. „Celata op{tina `ivee za vreme na karnevalot. Site koi `iveat vo stranstvo se vra}aat za da u~estvuvaat i da bidat prisutni. Ovaa godina hotelskite kapaciteti bea celosno ispolneti, a sekoja godina se zgolemuva brojot na stranci", informiraat od Op{tina Vev~ani. ЗАРАБОТКА ОД МИЛИОН ЕВРА

Najpoznatiot karneval vo zemjava, vo Strumica

38

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

Ovaa godina Prilep i Strumica zarabotija po milion evra od karnevalot i festivalot na pivoto. Ovoj profit od godina na godina sè pove}e se zgolemuva, ugostitelite velat deka se zadovolni od zarabotkata, no sekoga{ mo`e i podobro da se organizira. Strumi~kiot karneval go posetija pove}e od 50.000 lu|e, pri {to krajnite brojki poka`uvaat deka gradot ima zarabotka od milion evra. Od Op{tina Strumica velat deka narednata godina }e napravat izmena so cel da se zgolemi brojot na turisti, odnosno namesto glavnata ve~er da se odru`uva vo vtornik, }e se premesti za vo sabota.


„Ovie sredstva se za ugostitelite i gra|anite, no del od zarabotkata preku pla}awe danoci i taksi za organizirawe na festivalot se slevaat vo buxetot na Op{tinata koja potoa gi koristi za potrebite na gradot", veli Kate Kitanov od odnosi so javnost vo Op{tina Prilep. ДРЖАВАТА ДА ИНВЕСТИРА ПОВЕЌЕ

Od karnevalot vo Vev~ani

„Narednata godina za prvpat glavnata karnevalska ve~er }e se odr`i vo sabota za da mo`at da dojdat pove}e posetiteli. Dosega be{e vo vtornik, no bidej}i be{e vo tekot na rabotnata nedela, golem broj gra|ani od drugite gradovi ne mo`ea da nè posetat. So ovaa izmena smetame deka }e

Prilep, go posetija pove}e od 340.000 lu|e, a bea potro{eni 248 toni pivo i 119 toni skara. „Pomalite gradovi `iveat sako koga ima golemi proslavi, karnevali, festivali. Dodeka traat ovie denovi, site imaat }ar, i trgovcite i restoranite, a i gradot bidej}i

„Егзит“ со заработка од најмалку 15 милиони евра Фестивалот „Егзит“ е формиран во 2000 г. во Србија како студент ско движење во борбата за демократија. Оттогаш фестивалот пре мина во најдобар на Балканот и во Источна Европа. За време на фестивалот, Нови Сад е главен град на Србија. Статистиките велат дека фестивалот го посетуваат фанови од 50 држави меѓу кои во последните години најбројни се Британците. Гостите на фестивалот обично трошат од 15 до 20 милиони евра. Според податоците, Евро пејците оставаат по 425 евра, додека домашните туристи двапати помалку. Годинава го посетија 170.000 луѓе, а цената на картата секоја година е различна, но во просек се движи околу 70 евра за четирите фестивалски дена. Се смета дека во 2008 г. вкупната за работувачка на фестивалот изнесува десетпати повеќе од онолку колку што е вложено. Организаторите во 2009 г. објавија дека за секое вложено евро во фестивалот, на градот Нови Сад му се вра тиле 25. Овие податоците покажуваат дека вкупниот приход од 2009 г. изнесува најмалку 15 милиони евра se zgolemi brojot na turistite, a so toa i profitot", informiraat od Op{tinata. Vo tekot na tie deset dena kolku {to trae karnevalot site hotelski kapaciteti se polni, ugostitelite imaat prodol`eno rabotno vreme i zarabotuvaat deset do dvaeset pati pove}e. ^etiridnevniot festival na pivoto i skarata „Pivo fest", koj se odr`a pred dve nedeli vo

Me|unarodniot uli~en festival „Baskerfest" na Skopje mu nosi zgolemena frekvencija od 30.000 do 40.000 posetiteli dnevno. Za tie deset dena, kolku {to trae festivalot, niz centarot na Skopje proa|aat okolu 300.000 lu|e. Spored gruba presmetka, dokolku sekoj potro{i po 10 evra, ugostitelite imaat zgolemen profit od vkupno tri milioni evra. Organizatorite na „Baskerfest" smetaat deka dr`avata treba pove}e da se vklu~i vo promocijata poradi faktot {to site dobivaat od ovie nastani. Tie dodavaat deka festivalot na vinoto „Vino skop" mo`e da prerasne vo makedonski brend poznat kako najdobar festival na vinoto na Balkanot, so {to }e se promovira i Makedonija, no samo dokolku dr`avata se vklu~i pove}e. „Dr`avata bi trebalo da se vklu~i pove}e vo promocija na ovie festivali, ne samo finansiski, tuku mo`e da pomogne od aspekt na infrastruktura, prostor. Mnogu malku se vlo`uva vo Vino skop. Zo{to ovoj festival za vino ne se napravi najdobar na Balkanot? Na toj na~in }e se promovirame kako vinska zemja", smeta Pane Temov, organizator na „Baskerfest" i „Vino skop".

{tom ima pogolem promet, pove}e ima i za gradskata uprava. Ovie festivali mora da gi izmisluvame zatoa {to bez niv nema zarabotka", pojasni gradona~alnikot na Prilep, Marjan Risteski. Od Op{tinata velat deka dokolku vo prosek sekoj potro{il po 300 denari, gradot odnosno ugostitelite zarabotile 102 milioni denari ili okolu 1,6 milioni evra.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

39


ШТО СЕ ЗАПЛЕНУВА ДРЖАВАТА

Од „вијагра" до резиденција на Водно Веќе две години државата преку Агенцијата за управување со одземен имот конфиску+ ва имот, најразлични видови стока, хартии од вредност кои се стекнати на нелегален начин. Што се случува со одземените работи? од Петре Димитров

PRED NEKOLKU DENA Agencijata za upravuvawe so odzemen imot (AUOI) vospostavi vladenie nad prethodno konfiskuvan stan koj e vpi{an kako sopstvenost na Republika Makedonija, so povr{ina od 110 metri kvadratni vo strogiot centar na Skopje, ~ija vrednost e proceneta na 140 iljadi evra. Stanot e odzemen so cel da se realizira imotnata korist steknata so krivi~no delo, storeno od strana na porane{niot direktor na Carina, Dragan Daravelski, koj e vo begstvo. Od Agencijata velat deka }e se zaplenuva u{te imot, sopstvenost na Dara-

40

velski, sè dodeka ne se realizira vo celost imotnata korist koja treba da se pleni od osudeniot, a e utvrdena od strana na sudot so pravosilna izvr{na sudska odluka. Minatata godina AUOI zapleni i pove}e od dva miliona evra akcii vo banki i kompanii sopstvenost na firmata „Skotiha", kompanija na Crnogorecot, Miodrag Markovi}, blizok sorabotnik na Daravelski. Site akcii vo sopstvenost na „Skotiha" se konfiskuvani, a prenosot na sopstvenost e izvr{en preku Centralniot depozitar na hartii od

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

vrednost. Konfiskuvani bea i akcii od „Jugooprema" i kumanovskata fabrika za tuli „KIK". U{te tri kompanii od rodnoto Kumanovo na Daravelski ostanaa bez negovite akcii, „Kozjak", „Trgotekstil" i ZIK „Ska~kovce". Gi izgubi i akciite vo dvete banki, pa taka okolu polovina milion evra akcii ili re~isi 7,5% od vrednosta na „IK Banka" (sega rebrendirana vo „Halkbank") otidoa vo dr`avna sopstvenost, a vo kumanovskata „Starter Banka" (sega Centralna kooperativna banka) izgubi 2,5% od akciite.


Protiv Daravelski i Markovi} i za nivnata firma „Skotiha" vo tek e i postapkata za imotot na „Biserka Kumanovo", firma koja poseduva dva hotela, tri restorana i fabrika za mineralna voda. Markovi} momentalno izdr`uva kazna zatvor vo Idrizovo, a Daravelski, koj so godini `ivee vo Belgrad i e nedostapen za makedonskite vlasti, zaedno so negoviot zamenik Kiro Docevski bea osudeni na sedum, odnosno 4,5 godini zatvor. Osven toa, sudot gi zadol`i dvajcata osudeni solidarno da ja nadomestat {tetata od 103.575.167 denari, (okolu 1,6 milioni evra).

od Vladata. „Zaplenetata hrana, ovo{je i zelen~uk ~ija ispravnost prethodno ja proveruva Direkcijata za hrana naj~esto ja donirame na narodnite kujni, zatvorite, vo detskite gradinki ili na ARM. Zaplenetiot imot, pak, mo`e da se otstapi na koristewe na dr`avni institucii, da se iznajmi ili da se prodade. Parite od eventualnata proda`ba i iznajmuvawe se slevaat vo dr`avniot buxet", veli Brzanova. Sadnicite steknati na nelegalen na~in zavr{uvaat vo JP „Parkovi i zelenilo", a `ivotnite vo Zoolo{kata gradina vo Skopje. Neodamna tokmu

РЕЗИДЕНЦИЈА НА ВОДНО ВРЕДНА 1,3 МИЛИОНИ ЕВРА Od AUOI vo razgovorot za „Forum" ne sakaa da se rasfrlaat so brojki kolkava e vrednosta na celiot zaplenet imot steknat na nelegalen na~in so koj upravuva dr`avata. Spored porane{niot minister za pravda, Mihajlo Manevski, vo tekot na minatata godina dr`avata ima konfiskuvano imot vo vrednost od 15-20 milioni evra. „Najvredniot zaplenet nedvi`en imot momentalno e rezidencija na Vodno, koja ja koristi edna ambasada. Nejzinata vrednost e proceneta na 1,3 milioni evra. Ovoj objekt ve}e be{e izdaden na koristewe na ambasada, poradi {to se dogovorivme ambasadata i natamu da go koristi prostorot, a zakupninata namesto na firmata, da ì ja ispla}a na dr`avata", veli direktorkata na AUOI, Irena Brzanova. „Odzemeniot imot, najrazli~nite vidovi stoka, hartiite od vrednost koi se steknati na nelegalen na~in, se odzemaat otkako }e zavr{i prekr{o~nata i krivi~nata postapka i koga za odzemaweto }e bide donesena pravosilna i izvr{na sudska odluka", objasnuva Sa{o Stoilkov, rakovoditel na pravniot sektor vo Agencijata. Konfiskuvanite raboti koj se najraznovidni potoa preminuvaat vo vladenie na Agencijata koja, pak, vo za-visnost od namenata na predmetot i samo dokolku stanuva zbor za predmet koj mo`e da bide staven vo promet treba na najdoma}inski na~in da gi otstapi za potrebite na dr`avata, instituciite ili gra|anskite zdru`enija i fondacii. Vo zavist od namenata na konfiskuvaniot predmet, istiot mo`e da bide daden i na javna proda`ba ili, pak, da bide uni{ten dokolku e potrebno. Za sekoja odluka Agencijata treba da dobie soglasnost

Irena Brzanova

tamu zavr{ija okolu 400 kanarinci i drugi egzoti~ni ptici. „Kako rezultat na najrazli~ni sudski sporovi, vo vladenie na na{ata agen-

cija zavr{uvaat sekakvi raboti. Sè na {to mo`ete da pomislite. Od {rafciger, pra~ki, kamewa,teliwa i kowi do droga i zlato. Drogata, koja kako predmet koj ne mo`e da bide staven vo promet, se uni{tuva vo subjekti koi za toa poseduvaat soodvetna licenca kako „Makstil", a falsifikuvanite cigari, kako i drugi dobra koi ne ispolnuvaat soodvetni zdravstveni, veterinarni i fitosanitarni uslovi se uni{tuvaat na „Drisla". Imaj}i predvid deka Agencijata ne raspolaga so soodvetni uslovi za ~uvawe droga, prekurzori, psihotropni supstancii, oru`je, municija i eksploziven materijal, istite se ~uvaat vo specijalni depoa na MVR. Oru`jeto (od pi{toli do minofrla~i) dokolku mo`e da se koristi i im e potrebno, se otstapuva na MVR, ARM, Sudska ili [umska policija, ili pak se uni{tuva. Zlatoto, srebroto i sli~ni skapoceni predmeti se deponiraat vo Narodnata banka. Predmetite od muzejsko zna~ewe se otstpuvaat na muzeite, a zaplenetite ogrevni drva, predmet na storeno krivi~no delo kra`ba ili pusto{ewe {umi, preku soodvetni ministerstva se otstapuvaat na u~ili{tata, op{tinite, zatvorite, kako i drugi institucii kade {to e potrebno", objasnuva Dejan Krstanov, rakovoditel na sektorot za operativni raboti vo Agencijata. БРЕНДИРАНАТА ОБЛЕКА НА МАДАМ ПЕПИ ЌЕ СЕ ПРОДАВА ОНЛАЈН Pri neodamne{na akcija na Carinskata uprava be{e zapleneta pogole-

Sa{o Stoilkov i Dejan Krstanov

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

41


ma koli~ina sredstva za potencija, poznati kako „Vijagra", i okolu 50 iljadi par~iwa dolna obleka. I tie zavr{ija kaj Agencijata. „Vijagrata" e uni{tena, a dolnata obleka preku Centrite za socijalni raboti }e im se otstapi na siroma{ni semejstva. Vo Agencijata zavr{i i celata brendirana obleka na madam Pepi, koja

Neodamna be{e zaplenet eden ton ananas

Само од „Бачило" 5 милиони евра Со целосната наплата на долгот кон државата од случајот „Бачило", Агенцијата за управување со одземен имот и државата очекуваат 5 милиони евра. Во минатогодишната акција беа наплатени 2 мили% она евра. Најмногу пари, околу 600 илјади евра, се одземени од сметката на Крсте Иловски, осуден за перење пари, а на име на но% тарот Никола Стојменовиќ, кој се смета за еден од мозоците на аферата, во банките биле најдени само 65 илјади евра. Тој доби најви% сока казна, тринаесет години затвор. Останува да се наплатат или конфискуваат уште пари или предмети, од кои најмногу од нотарот Стојменовиќ, околу 500 илјади евра. „Овчарот" Иснифарис Џемаи% ли, на државата треба да м врати повеќе од 700 илјади евра, а до% полнително во буџетот ќе се слеат уште три милиони денари од осудениот во „Бачило", пензионерот Ордан Милановски. Според изјава на поранешниот директор на Агенцијата за управу% вање со одземен имот, Ванчо Шехтански, во текот на минатата го% дина имало над 70 пресуди што треба да се наплатат по основа на судски пресуди, а сиот запленет имот што не бил конфискуван се проценува на 40 милиони евра dobi 1,5 godina zatvor za {vercuvawe brendirana obleka i 3,5 godini za {verc na kokain. Zaplenetata brendirana obleka naskoro }e odi na elektronska aukcija, proekt koj Agencijata so poseben softver za elektronsko nadavawe planira da go startuva naesen. Na lokacii vo Petrovec, Skopje (koja naskoro }e bide dislocirana), vo Gevgelija i vo Idrizovo zavr{uvaat i avtomobili, traktori, kamioni, avtobusi...

Od kamioni do traktori

Uni{tuvawe na ribi

„Najvreden avtomobil e hamerot na Bajru{ Sajdiu od slu~ajot ’Pepel’, a vo vladenie na Agencijata se nao|aat najrazli~ni avtomobili, od audi do fi}o. Avtomobilite poradi zabranata za kupuvawe novi avtomobili se otstapuvaat na dr`avnite i vladinite institucii ili se prodavaat", veli Brzanova. Taa objasnuva deka za site raboti {to stignuvaat kaj niv e isklu~ena kakva bilo zloupotreba, bidej}i u{te vo zapisnikot za odzemawe na predmetite istite se opi{uvaat i specificiraat od strana na nadle`niot organ koj go odzel predmetot, a predmetot so detalen opis za istiot se naveduva i vo sudskata odluka. „Vo rabotata mnogu ni pomogaat sudskite organi, Carinska uprava, [umskata policija, MVR, Ministerstvoto za pravda, Veterinarnata i Pazarnata inspekcija i sekako Biroto za sudski ve{ta~ewa, ~ii ve{taci gi procenuvaat zaplenetite raboti", veli Brzanova. Agencijata za upravuvawe so zaplenet imot be{e osnovna vo mart 2009 godina, a po~na da funkcionira kon krajot na istata godina.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

43


Грција ги спушта и дига берзите Изминатите две недели светските берзи беа главно во негатива. Првата недела поми на во знакот на неизвесноста околу банкротот на Грција, па берзите реагираа со пад, а во втората преовладуваше отпимизмот, бидејќи ММФ и Европската Унија доделија до полнителна помош од 169 милијарди евра за Грција, што предизвика раздвижување на берзите во светот, но не беше доволно да се компензира загубата од првата недела

AMERIKANSKITE INDEKSI bea vo relativno pogolem rast vtorata nedela, bidej}i rezultatite od raboteweto na pogolem del od kompaniite za vtoriot kvartal se poka`aa podobri od o~ekuvawata. Cenatata na zlatoto zabele`a rast od okolu 1%, dodeka srebroto porasna za okolu 3%. Cenite na akciite na amerikanskite berzi poka`aa minimalen rast, poto~no indeksot S&P500 za poslednite dve nedela porasna za 0,09%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 6,95%. Evropskite berzi bea vo pad poslednive dve nedeli. EUROSTOCK 50 zabele`a pad od 0,63%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 0,72%. Evropskiot indeks IND STXE 600 € Pr zabele`a pad od 0,64%, dodeka od po~etokot na godinata padot iznesuva 1,37%. Japonska-

44

ta berza isto taka zabele`a pad. Indeksot NIKKEY 500 padna za 0,41%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 0,23%. I kineskite berzi bea vo pad. Indeksot CSI 300 padna za 1,32%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 1,93%. Indeksot na indiskite berzi BOMBAY STOCKEX 500 IDX vo ovie dve nedeli zabele`a pad od 0,23%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 8,24%. Brazilskite berzi bea vo pad. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX padna za 2,02%, dodeka od po~etokot na godinata ima pad od 13,04%. Ruskite berzi ovie dve nedeli bea vo rast. Indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 0,04%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 2,53%. Ovie dve nedeli berzite od regionot bea {arenoliki. Indeksite na

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

Belgradskata berza gi zabele`aa slednite rezlutati: BELEX15 porasna za 1,46%, a BELEXLINE porasna za 0,23%. Zagrepskite indeksi: CROBEX padna za 6,23%, a CROBEX10 padna za 2,21%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP ovie dve nedeli porasna za 0,79%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`aa rast od 0,62%, dodeka indeksot BG40 zabele`a pad od 0,22%. Saraevskata berza SASX10 padna za 2,12%. Indeksite od Bawalu~kata berza bea vo pad za ovie dve nedeli, taka BIRS padna za 4,30%, dodeka FIRS padna za 3%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 padna za 3,11%. Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa. MBI10 za 9,92, MBID za 4,30 i indeksot na obvrznici OMB ima rast od 1,62%. Vo tekot na ovie dve nedeli akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo pad. Taka MBI 10 padna za 2,69%, dodeka MBID padna za 1,99%, a obvrzni~kiot indeks OMB, zabele`a rast od 0,35%. Mia Stefanovska Zografska, glaven izvr{en direktor, „Inovo status" Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond menaxer"


СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Политичарите во војна со рејтингагенциите Додека економистите се обидуваат да ги смират тензиите по последното снижување на рејтингот на Португалија, европската политичка елита започна вистинска војна со трите најмоќни кредитни агенции „Moody’s investor Service“, „Standard and Poor’s“ и „Fitch“ Подготвил: Петре Димитров

POSLEDNOTO NAMALUVAWE na kreditniot rejting na Portugalija so ocenka „|ubre" od strana na kreditnata agencija „Mudis" predizvika ne samo haos na svetskite berzi, tuku i vo politi~kite krugovi. Dodeka ekonomistite se obiduvaat da gi smirat tenziite, politi~kata elita zapo~na vistinska vojna so trite najmo}ni kreditni agencii „Moody’s investor Service", „Standard and Poor’s" i „Fitch".

Prva reagira{e germanskata kancelarka Angela Merkel, a vedna{ potoa regira{e i germanskiot minister za finansii Volfang [ojbel. „Agenciite za krediten rejting nemaat kredibilet. Mora da se stavi kraj na monopolot na Moody’s investor Service, Standard and Poor’s i Fitch... Prebrzo gi donesuvaat odlukite za namaluvawe na kreditniot rejting na dr`avite... Neobjektivno ja evaluiraat fakti~kata eko-

nomska sostojba... Donesuvaat izbrzani odluki... Gi zanemaruvaat politi~kite napori za stabilizirawe na ekonomijata...", se samo del od izjavite na evropskite politi~ari koi ja napadnaa rabotata na svetskite kreditni agencii. Za evropskite lideri, kreditnite agencii go pottiknuvaat prodlabo~uvaweto na finansiskata kriza vo Evropa. Ekonomistite i kreditnite agencii odgovaraat deka so burnata reakci-

]e bide li Italija sledna na tapet

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

45


"Vojnata" ja po~naa Merkel i Baroso

ja politi~arite sakaat da skrijat deka nivnite obidi za spravuvawe so finansiskata kriza se neuspe{ni. Stru~nite lica od agenciite se obiduvaat da gi opravdaat svoite analizi, procenki i ocenki, na koi politi~arite frlija eden kup kritiki. АГЕНЦИИТЕ ГЛАВНИ ВИНОВНИЦИ? Revoltot be{e najgolem kaj portugalskata vlada, a kulminira{e so

@alam {to edna rejting-agencija se odlu~i vo pogre{no vreme i kako rezultat na pogre{na metodologija da ja namali ocenkata za Portugalija. So toa agencijata ne ja pojasni slikata za sostojbata vo Portugalija. Naprotiv, samo gi zgolemi {pekulaciite. So seta po~it kon agencijata, no Evropskata Unija (EU) mnogu podobro ja poznava situacijata vo Portugalija", izjavi Baroso. Neo~ekuvanite ocenki za dr`avite od evrozonata od rejting-agenciite

i lo{ite rezultati koi gi postignuvaat se dokaz deka finansiskata kriza vo evrozonata nema kraj. Del od ekspertite stravuvaat deka pazarnite turbulencii, predizvikani od ocenkite na rejting-agenciite se zakana za prodlabo~uvawe na finansiskata kriza i za potencijalen bankrot na nekolku dr`avi. Poradi toa Merkel smeta deka agenciite za krediten rejting treba da imaat pomala uloga vo odreduvaweto na sudbinata na prezadol`enite dr`avi od me|unarodnite kreditori. Spored nea, prognozite na Me|unarodniot monataren fond (MMF), EU i na Evropskata centralna banka (ECB) treba da imaat prednost pred ocenkite na agenciite za rejting. Ministerot [ajbel be{e mnogu besen od novata destabilizacija na evropskiot pazar. „Namaluvaweto na kreditniot rejting na Portugalija ne be{e obrazlo`en so nitu eden fakt. Mislam deka e krajno vreme da se stavi kraj na monopolot na Moody’s investor Service, Standard and Poor’s i Fitch", izjavi [ojbel. Po dobivaweto na poddr{kata od EU, portugalskata vlada se obide da se opravda pred javnosta. Od vladata se revoltirani {to „Mudis" ne go zemala predvid predizborniot trud i politi~ka poddr{ka za merkite za {tedewe koi po~naa da se sproveduvaat. „Portugalija ve}e gi zgolemi danocite, a na dobar pat e da gi ispolni kriteriumite za namaluvawe na bu-

75 агенции за кредитен рејтинг Во светот постојат 75 агенции за кредитен рејтинг, но на па зарот доминираат и кај инве ститорите најголема доверба имаат „Moody’s investor Servi ce“, „Standard and Poor’s“ и „Fitch“. Над 80% од пазарите се во рацете „Moody’s investor Service“ и „Standard and Poor’s“, а 14% држи „Fitch“ izjavata na pretsedatelot na Evropskata komisija (EK), @oze Manuel Baroso, deka rejting-agenciite se glavni vinovnici za prodlabo~uvawe na krizata vo evrozonata. „Rejting-agenciite se glavnite igra~i na pazarot i ne se imuni na pazarnite ciklusi i na gre{kite.

46

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

Od kreditnite agencii velat deka se objektivni


ЕУ си најде решение, сама ќе се оценува ЕУ веќе неколку години се обидува да воведе построга контрола врз трите најголеми меѓународни агенции за кредитен рејтинг, „Moody’s investor Service“, „Standard and Poor’s“ и „Fitch“ за да ги заштити државите од намалување на рејтингот, пишува „Ројтерс“. Неодамна ги заостри правилата кои им наложуваат на агенциите детално да објават што ја предизвикало промената на рејтингот. Европските службеници сега работат на драфт$верзија на закон кој треба да биде готов до крајот на годинава, со кој ќе се намали уло$ гата на рејтинг$агенциите во одредување на вредноста на инвести$ циите и на банкарскиот капитал. Законот, доколку се усвои од сите 27 членки, треба да стапи на сила во втората половина на 2012 г. Тој, пред се, треба да отвори можност државите да бидат известени од агенцијата дека ќе им го намали кредитниот рејтинг три дена претходно, а не 12 часа, како што е сега. Со овој закон се отвора можност и за создавање европска агенција за кредитен рејтинг, што ќе биде најголем удар за доминантните американски агенции. Германија прва повлече чекор. Во Франкфурт веќе имаше прели$ минарни разговори за основање европска кредитна агенција во овој град. Во преговорите учествуваа германската берза, финан$ сиската асоцијација Франкфурт Маин и владата на сојузната по$ краина Хесен. Со ова, Германија се надева дека ќе успее да ја врати довербата на инвеститорите кај кредитните агенции. Иницијативата за создавање вакво тело на ЕУ од е јуни 2010 г., кога се предложи ново тело за контрола на постоечките агенции (ЕСМА), со цел од него да произлезе агенција која ќе ги евалуира должничките хартии од вредност на државите$членки на Унијата xetskiot deficit na 5,9% do krajot na godinava i na 3% do 2013", stoi vo vladinoto soop{tenie. СО КОНТРАНАПАД Zaprepasteni od reakciite na evropskata politi~ka elita, rejtingagenciite se pravdaat. Od „Mudis" naglasija deka agencijata sproveduvala i }e prodol`i da sproveduva nezavisno i objektivno ocenuvawe na kreditniot rizik na dol`ni~kite hartii od vrednost. „Standard and Poor’s" istaknaa deka ostanuvaat fokusirani na nivnata uloga da im nudat na investitorite nezavisno i globalno konzistentno gledi{te na vrednosta na hartiite od vrednost, bazirano na precizno definirani i javno objaveni kriteriumi. I ekonomskite analiti~ari gi obvinuvaat evropskite lideri deka so burnite reakcii sakaat da gi namalat tenziite vo Evropa, koi kako vrzana reakcija sè pove}e eskaliraat od dr`ava vo dr`ava. Za niv, ova e obid i za privlekuvawe glasa~i, no i za odvlekuvawe na vnimanieto na investitorite od problemite na finansiskite pazari. Nekoi eksperti duri smetaat deka evropskite lideri so ova sakaat da go kamufliraat lo{iot rezultat na „efektiv-

noto" spravuvawe so finansiskata kriza vo evrozonata. „Gi sovetuvam evropskite politi~ki lideri da prestanat da gi obvinuvaat agenciite za krediten rejting za nivnoto lai~ko spravuvawe so krizata vo evrozonata", smeta Sanu Kapur, direktor na biznis-konsultantskata ku}a „Re-Difajn". Evropskata reakcija e kopija na re-

akcijata na Belata ku}a koga „Standard and Poor’s" vo april im se zakanija na SAD so namaluvawe na kreditniot rejting poradi dolgotrajniot konflikt me|u demokratite i republikancite za maksimalna visina na dr`avniot dolg. КОЈ Е СЛЕДЕН? Irska }e bide slednata dr`ava od evrozonata koja }e stane „|ubre", po Grcija i Portugalija, prognoziraat irskite analiti~ari. „Mudis" vo april go namali kreditniot rejting na Irska na Baa3, {to e edno nivo nad najniskoto (|ubre). Vlasta, pak, garancija za ekonomskata stabilnost na dr`avata gleda vo zaemot od EU i MMF, koj na rati }e go dobiva do 2013 g. Na meta na rejting-agenciite prva e Grcija. Taa e ve}e pod lupa na „Standard and Poor’s". Ovde nekade e i Italija. Vo april „Standard and Poor’s" ì se zakani na vladata na Berluskoni deka mo`e da go namali kreditniot rejting na zemjata, poradi {to Italija po brza postapka napravi plan za {tedewe. Spored nego, do 2014 g. treba da se eleminira buxetskiot deficit i da se za{tedat okolu 47 milijardi dolari. Ekspertite go proglasija planot za eden od najstrogite vo Evropa, po {to Berluskoni go povle~e! Zna~eweto na agenciite za krediten rejting e veli~ano poradi vlijanieto koe go imaat vrz investitorite. No, ne treba da se zaboravi i doverbata koja investitorite ja imaat vo agenciite.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

47


БИЗНИС СВЕТ

Србија од туризам за пет месеци заработи 310 милиони долари

ЕУ со дефицит од 38,8 милијарди евра

Devizniot priliv na Srbija od turizam vo prvite pet meseci od godinava iznesuva 310,3 milioni dolari, {to e za 12% pove}e od istiot period minatata godina. Vo Srbija za pet meseci prestojuvale vkupno 779.365 turisti od koi 518.616 doma{ni i 260.749 stranski. Vo toj period se ostvareni vkupno 2,5 milioni no}evawa.

Tekovnata smetka na 27-te zemji na EU bele`i deficit od 38,8 milijardi evra, poka`uvaat podatocite na „Eurostat”. Vo sporedba so istiot period od 2010 g. zabele`an e rast od 11,1 milijardi evra, koga deficitot iznesuval 27,7 milijardi evra. Vo prviot kvartal od 2011 godina kaj 27-te zemji na EU ostvareni se direktni investicii od 71,2 milijardi evra.

„Фиат“ стана мнозински сопственик на „Крајслер“ Kompanijata „Fiat” stana sopstvenik na 53,5% od „Krajsler grup” otkako otkupi 7,5% od akciite {to bea vo sopstvenost na amerikanskata i kanadskata dr`ava za 625 milioni dolari. Italijanskiot proizvoditel na avtomobili ì plati na amerikanskata vlada 560 milioni dolari za 98.000 akcii, kolku {to ostanaa vo „Krajsler grup”.

Moody's го намали кредитниот рејтинг на Грција Vtoriot paket finansiska pomo{ za prezadol`enata Grcija }e gi oslabi kreditnite rejtinzi na evropskite dr`avi i isto taka }e dovede do ste~aj za Grcija, predupreduva agencijata Moody's. Amerikanskata agencija go simna rejtingot na Grcija za tri nivoa, na Ca, {to pretstavuva najnizok rejting na gr~kata dr`ava i koj upatuva na toa deka taa ve}e se nao|a vo ste~aj.

Јапонија бележи заздравување

Еврото ќе се распадне на две валути? Edno od re{enijata za spas na evroto e negovoto kontrolirano raspa|awe na dve valuti. Za ednata valuta se govori kako evro za siroma{nite, latinsko evro ili periferno evro (EUP). Drugoto bi bilo evro za bogati, centralno evro (EUC). Evroto za siroma{ni bi go koristele Grcija, Italija, [panija, Portugalija i Irska. Evroto za bogati bi go koristele Germanija, Holandija, Finska, Belgija i Avstrija.

48

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

Japonija vo juni, prvpat po tri meseci, ostvari vi{ok vo nadvore{notrgovskata razmena, {to se dol`i na zazdravuvaweto na izvozot, koj sè u{te ne e na nivoto od lani. Japonskoto stopanstvo, treto po golemina vo svetot, zazdravuva pobrgu od o~ekuvanoto i minatiot mesec ostvari neo~ekuvan trgovski vi{ok od 898 milioni dolari.


КУЛТУРА Во ова скулптуролошка и споменична еуфорија со која е зафатен центарот на Скопје, исклучително умерено, скромно и наменски оправдано изгледаат проектите кои се планираат да ја разубават општина Аеродром. Дури и скулптурата на авион која е во градба сосема соодветно се врзува со урбаниот момент на најмладата скопска општина и се чини како складен елемент на градско живеење kultura@forum.com.mk

Тема  Европа во ма(а)ло Средба со Јошико Чума На кафе и ручек во јужна Флорида Урбана легенда – Дане Капевски


Foto: Ivana Kuzmanovska

СКУЛПКУЛТУРА

Vo op{tina Aerodrom se gradi so vkus i merka

Европа во ма(а)ло Додека во општина Центар доминира споменикот на Воинот на коњ (алијас Александар Македонски), општина Аеродром со забрзан чекор и ` парира, отворајќи нови паркови, поставувајќи споменици, фонтани и... авиони од Игор Ивковиќ

GRA\ANITE NA OP[TINA Aerodrom, poto~no onie od Novo Lisi~e, pred nekolku dena gi razbudi neobi~na gletka. Vo blizina na rekata Vardar, „doleta" mlazen avion, koj se podgotvuva da bide postaven na pista dolga samo 100 metri i iska~en na postament od nekolku metri. Zbunuva~kata slika za `itelite na ovaa naselba be{e enigma, a odgovorot

50

go dade gradona~alnikot na op{tina Aerodrom, Ivica Koneski. Avionot {to e vo blizina na rekata Vardar, kaj Novo Lisi~e, e samo mal del od golemiot rekreativen park koj se gradi. Toj }e zafa}a povr{ina od 35 iljadi kvadratni metri i }e ima nekolku sodr`ini nameneti za rekreacija i zabava na gra|anite od ovaa op{tina.

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

„Avionot }e bide postaven na postament i }e go simbolizira imeto na op{tinata. Pokraj nego, parkot }e bide ureden spored evropski standardi. ]e ima ~etiri fontani, pove}e od 200 drvja, pe{a~ki pateki i elektronski sistem za navodnuvawe. Vo parkot }e ima i dve detski igrali{ta so lula{ki, tobogani, plato i bina za odr`uvawe kulturni mani-


festacii, a }e ima i masi i klupi za sedewe", objasnuva gradona~alnikot na Aerodrom, Ivica Koneski. ВО ЧЕСТ НА ЕМИ ЏОНСОН Op{tinata ovoj proekt go najavi u{te minatata godina. Tie se gordi {to na simboli~en na~in ja raska`uvaat istorijata na najmladata op{tina vo Makedonija, Aerodrom, koja postoi samo 6 godini. Porano gra|anite na Skopje, pa i na Makedonija, ne znaeja dovolno deka ovaa op{tina (porano naselba) imeto go dobila po nekoga{niot aerodrom, koj se nao|al vo blizina na dene{nata poliklinika „Jane Sandanski". Istorijata veli deka pred Vtorata svetska vojna, toj aerodrom bil mnogu funkcionalen. Pokraj za voeni, se koristel i za civilni potrebi, odnosno i za prevoz na patnici. Naj~esti bile trgovcite na linija Skopje-Solun-Belgrad, a isto taka aerodromot se koristel i za sportski manifestacii i aeromitinzi. Ovoj skopski aerodrom, kako {to velat od op{tinata, bil poznat

Spomenikot na Jane Sandanski

i po sletuvaweto na edna od prvite `eni-piloti vo svetot, Emi Xonson. Za poka`uvawe na ovaa istorija na Skopje, op{tinata za izgradba na ovoj park }e potro{i okolu 30 milioni denari, {to e zna~itelno pomala suma od eden spomenik na op{tina Centar. Za u{te pomala suma pari ili okolu 24 milioni denari, op{tinata Aerodrom, pred nekolku sedmici go pu{ti vo upotreba i parkot so spomenikot na „Jane Sandanski" vo bronza, koj e navistina imponzanten. Ovoj park, pokraj spomenikot, ima ve{ta~ki napraven vodopad, fontani, plato i mesto za odr`uvawe manifestacii, edna crkva i mnogu klupi i fontani za rekreacija na `itelite. Za razlika od op{tina Centar, koja vo najgolema mera investira samo vo spomenici, op{tinata Aerodrom buxetskite pari gi koristi vo pogolemi proekti, koi ne ~inat tolku mnogu kako eden spomenik na op{tina Centar. Dali so ovie izgradbi op{tinite se vo me|usebna „trka", go pra{avme Ivica Koneski? „Na{ata cel e kako op{tina da go

Placot kade{to }e se izgradi Akva parkot

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

51


Vo urbanite sredini fontanite i cve}eto se neophodni elementi

napravime Aerodrom ubavo mesto za `iveewe i nemame namera da se natprevaruvame so koja bilo druga op{tina od Makedonija. Sakame da im ovozmo`ime na na{ite `iteli najrazli~ni sodr`ini za rekreacija, no i da gi zadovolime nivnite elementarni potrebi za egzistencija" veli Koneski. Vo toj konekst, Koneski najavi deka se podgotvuvaat do krajot na ovaa godina da go re{at problemot na Gorno i Dolno Lisi~e so voda. ]e izgradat 30-kilometarska kanalizaciska mre`a i }e gi asfaltiraat site ulici od toj reon vo vkupna dol`ina od 30 kilometri. Isto taka, dodava Koneski, op{tinata }e gi zgolemuva i kapacitetite na parking-mestata vo naselbite „Jane Sandanski" i „Novo Lisi~e". „Celta na postoeweto na lokalnata samouprava e da gradi ulici, parkovi, parkinzi", veli Ivica Koneski. АКВА ПАРК ОД ПЕЦЕ НАУМОВСКИ И БАЗЕН ОД ЗЛАТКО КАЛЕНИКОВ Vo blizina na salata MZT treba da

52

bide napraven Akva park i pove}enamenska sportska sala, ~ij investitor e Pece Naumovski, porane{en ko{arkar i nekoga{en pratenik vo makedonskoto Sobranie. Toa }e bide prviot Akva park vo Makedonija i se o~ekuva da bide gotov za najmnogu dve godini. Sportskata sala, kako {to najavi neodamna investitorot Pece Naumovski, }e bide pove}enamenska. Vo nea toj planira da otvori fudbalska i ko{arkarska akademija, a }e bide izgradena po site svetski standardi. Negov prv sosed }e bide Zlatko Kalenikov, koj isto taka po pat na javno naddavawe otkupi zemji{te za izgradba na pove}enamenski sportski centar. Spored idejniot koncept na investitorot, planirano e da bide izgraden super moderen sportski centar so zatvoren bazen, teniski i odbojkarski igrali{ta i drugi sportski sodr`ini. Celata investicija }e te`i od dva do pet milioni evra. Zatvoreniot olimpiski bazen }e ima i ve`balna, fitnes i spacentar. Spored Ivica Koneski, Akva parkot na Naumovski, se o~ekuva da po~ne

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

so izgradba vo septemvri ovaa godina, a naskoro }e po~nat i grade`nite aktivnosti i za Sportskiot centar so zatvoreniot bazen na Kalenikov. Op{tinata Aerodrom navistina so zabrzano tempo grabi napred kon evropskite standardi i vrednosti. Po otvoraweto na prviot imponzanten park so spomenikot na Jane Sandanski, najavata za u{te eden golem park so avion, Akva parkot, sportskite centri, Aerodrom mo`ebi }e stane prvata op{tina od Makedonija so najmnogu uredena zelena povr{ina i parkovi za rekreacija na `itelite. Vo ovaa op{tina naskoro treba da po~ne i izgradbata na noviot trgovski centar (sproti sega postoe~kiot "Biser"), vo koj }e bidat smesteni prvite 3D kinosali vo Makedonija. Ova, kako {to objavi neodamna "Forum", e turska investicija. Se gradi golem trgovsko-deloven objekt, vo koj }e ima tri kinosali so 3D tehnologija. Najavite od op{tinata Aerdrom se odli~ni i istite treba da se realiziraat, kako {to velat, za udobnost na `itelite.


ФИЛМ

Хари Потер и реликвиите на смртта  дел втори (Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 2) Влатко Га��евски

Режија: Дејвид Јејтс Улoги: Даниел Редклиф, Ема Вотсон, Руперт Гринт, Ралф Фајнс, Алан Рикман [KOTSKATA pisatelka Xoana Rouling dobi dijamantska brazletna vredna milioni funti od Bari Maer, izvr{niot direktor na kompanijata „Vorner". Brazletnata ima 40 dijamanti, vo anti~ka izrabotka, a vra~ena ì e po londonskata premiera na poslednoto (osmo) prodol`enie na Hari Poter. Bogatstvoto na Rouling e proceneto na 530 milioni funti, {to e za 230 milioni funti pove}e od kapitalot na angliskata kralica Elizabeta Vtora. Osumte filmovi za mladiot vol{ebnik Hari Poter zarabotija vkupno 7 milijardi dolari... ...So vakvi i sli~ni podatoci mo`at da se ispolnat desetina stranici tekst, pa ottuka re~isi e besmisleno da se dava kakva i da e estetska, umetni~ka ili vrednosna ocena za

ne{to {to e ~ist komercijalen produkt, i literaren i filmski. Mo`ebi samo nekakov fenomenolo{ki odnosno sociolo{ki pogled na ovoj filmski proekt od potro{uva~ki vid. Ako knigite na Rouling gi smestime na policata na sovremena popularna literatura, ne mo`eme da o~ekuvame deka taa prose~na no ume{no spakuvana kni`evnost }e iznedri poinakvo filmsko delo osven populisti~ko i na sosema konkretna celna grupa nameneto filmsko ostvaruvawe. Zatoa, ne potcenuvaj}i ja raska`uva~kata ve{tina i upornost na avtorkata na romanite, treba samo da ja konstatirame potentnosta na filmskiot medium koj vo ovoj svet na op{ta mediumska zavisnost sozdal desetgodi{na saga za fantazijata ili vo ime na fantazijata. Nesomneno, fanovite na Hari Poter }e ja izrazat svojata razo~aranost {to ova e krajot na epskata bajka za mladiot vol{ebnik, no voop{to ne e mal

brojot i na onie koi so olesnuvawe }e go prifatat istiot fakt, kako kraj na eden od bezna~ajnite filmski serijali, vo ime na...? Profitot. I ni{to drugo. ]e si dademe za pravo da ka`eme deka site elementi na ovaa oktologija nitu se dovolno originalni nitu vizuelno superiorni. Dobro, sekoj ima pravo da se povikuva na bibliskite postulati: `rtvuvaweto, spasenieto, voskresenieto... no, premnogu providna e sli~nosta na Hari Poter so Luk Skajvoker, na Voldemort so Vejder, na „Hari Poter" so „Gospodarot na prstenite", na Arnold Voslu (Visokiot sve{tenik Imotep) od Mumija i Ralf Fajns (Valdemort) ... na Hermiona i Ron so Tom i Xeri. Poslednovo kako mal sarkasti~en ukras. Od druga strana, pak, sakale ili ne, nie sme ili `rtvi ili heroi na tehnolo{kiot bum, nekoi }e go slavat poterizmot, nekoi }e se murtat na preterizmot. Za edni decenijata na Hari Poter e nivniot najubav period vo `ivotot, za drugi samo golem prazen od vo prostorot koj treba da bide del od sedmata umetnost. Za razlika od duzina proekti od sli~en vid koi se ve}e del od istorijata na filmot, ili se na pat toa da stanat, serijalot za Hari Poter za kuso vreme }e ostane samo kako del od filmskata industrija za koja profitot e primarnata cel. A toa, nekade tamu na gniliot Div Zapad nekoj odli~no znae da go odrabotuva. Najposle, prviot Hari Poter be{e sosema dobar, a za volja na vistinata i posledniov ne e tolku lo{, barem zavr{i onaka, familijarno, amerikanski, qubovno, bra~no, vospitano i ... taka sre}no si `iveeja sè do po~etokot na noviot Hari Poter Hari. Se somnevate? Jas voop{to ne!

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

53


foto: Ivana Kuzmanovska

СРЕДБА СО ЈОШИКО ЧУМА, КОНЦЕПТУАЛЕН УМЕТНИК, КОРЕОГРАФ И ТАНЧАР

Потешкиот пат на танцот Емоциите што се појавуваат како спознание на сличностите и разликите меѓу луѓето кај Јошико Чума се вградени во меморијата на нејзините танц0перформанси од Тони Димков

JAPONSKATA KOREOGRAFKA i tan~arka Jo{iko ^uma od Wujork pove}epati doa|ala vo Makedonija. Od nejziniot prv prestoj vo 1997 godina dosega gostuvala na Mlad otvoren teatar, na scenata na Makedonskiot balet, na festivalot „Ohridsko leto", na „Skopsko leto". Dolg e spisokot na makedonski umetnici so

54

koi sorabotuvala. Osobeno vnimanie privlekoa proektite so balerinata Iskra [ukarova, kako i so muzi~arite Ivan Bejkov, Xijan Emin i Gazmend Beri{a od grupata „Proekt `lust". Za sebe veli deka e konceptualen umetnik. Kako koreografka, re`iserka i umetnica poka`uva golemo interesirawe za sorabotka

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

so mladi lu|e. Dosega realizirala okolu 50 multimedijalni performansi vo koi u~estvuvale pove}e od iljada lu|e, kako tancuva~i, muzi~ari, akteri, dizajneri ili konceptualni umetnici. Rodena e vo Osaka, Japonija. Od 1977 godina `ivee i raboti na Menheten, vo Wujork. So svojot sloboden stil na rabota Jo-


{iko ^uma ve}e triesetina godini e glavniot dvigatel na wujor{kata nezavisna tanc-scena. Vo 1984 godina ja oformi svojata „The School of Hard Knocks", {to vo sloboden prevod zna~i „u~ili{te vo koe ne{tata se u~at na pote{kiot na~in". Za dosega{nata umetni~ka rabota e dobitnik na pove}e zna~ajni priznanija, me|u koi se i nagradite na fondacijata „Gugenhajm" i na Wujor{kata fondacija za umetnost. Neodamna ja sretnavme na ulicite vo Skopje. Iako nejzinoto prisustvo ne be{e povrzano so nov tanc-proekt, sepak, vo tekot na fotosesijata za „Forum" napravi mal tanc-performans niz tesnite uli~ki na Starata ~ar{ija i ja otvori sopstvenata riznicata so iskustva steknati niz celiot svet.

drugo be{e ostaveno na nejzinata imaginacija i mo`nostite na nejzinoto telo. Kako se slu~i od Japonija da po~nete da `iveete vo Wujork? Nikoga{ ne bev bila nadvor od Japonija sè do 1976 godina, a sakav da odam, ili poto~no, sakav da izlezam od Japonija. Toa be{e edinstvenata pri~ina. Ne mo`ev da odam vo Indija, bidej}i mojata generacija vo sedumdesettite godini na dvaesettiot vek, mislam na generacijata {to `ivee{e vo Japonija, ima{e nekakva fascinacija da odi vo Indija. Mnogu moi prijateli zaminaa vo Indija, no jas pove}e sakav da odam vo Amerika, i toa ne sakav da odam vo Kalifornija, tuku vo Wujork. Vo

1976 godina Wujork be{e mnogu porazli~en od toa {to e denes. Na po~etokot nemav namera da ostanam da `iveam vo Wujork, no den za den, mesec za mesec, godina za godina, ottoga{ celo vreme dosega `iveam vo Wujork. Imam svoja kompanija, no celo vreme rabotam kako sloboden umetnik i nikoga{ ne sum rabotela kako del od nekakov sistem. Golem del od moite produkcii gi napraviv na Menheten, no ~esto sakav so rabotata da izlezam nadvor od Wujork i da podgotvam proekt vo nekoja druga sredina. Vo poslednive 15-ina godini po~esto rabotam nadvor od Wujork.

Forum: Koga za prvpat stapivte vo kontakt so Makedonija? Jo{iko ^uma: Mojata prva sredba so Makedonija be{e koga balerinata Iskra [ukarova dojde na studiski prestoj vo Wujork. Toa be{e momentot koga prvpat slu{nav za imeto Makedonija. Toga{ Iskra ostana pet nedeli vo Wujork, na Menheten, kako tan~arka i koreograf od Makedonskiot balet. Koga go vidov nejzinoto ime na spisokot so stipendii bev qubopitna i sakav da se zapoznaam so balerinata {to vo SAD do{la od Makedonija. Zatoa go izbrav nejzinoto ime od spisokot i stanav nejzin mentor na studiite. Toa se slu~i vo 1996 godina.

Vo koi dr`avi ste rabotele dosega? Fascinirana sum od dr`avite koi ne gi znam i koi ne se tolku poznati i popularni vo svetot (vo turisti~ka smisla), taka {to vo poslednive 20-ina godini rabotev vo Estonija, Makedonija, Romanija, Albanija, Bosna. Posetiv pove}e zemji od regionot na Jugoisto~na Evropa. Iako, otstrana gledano, site tie dr`avi se vo ist region, no koga }e se zapoznaat odnatre, dramati~no se razli~ni me|u sebe. Razli~ni se duri i na samata granica me|u dr`avite. Otkako go soznav toj fakt, prestanav da zboruvam deka odam vo Jugoisto~na Evropa, tuku po~nav dr`avite da gi imenuvam so nivnoto ime, }e odam vo Romanija, vo Makedonija, vo Hrvatska. Po~nav sekoja dr`ava poedine~no da ja imenuvam, a ne kako del od nekakov region...

Ka`ete ni kolku dolgo se zanimavate so umetnosta na tancot? Mislam deka otsekoga{ mnogu pove}e sum bila konceptualen umetnik, no sum i tan~ar i koreograf. So tanc-umetnosta po~nav da se zanimavam vo 1977 godina, koga otsednav vo Menheten i koga po~nav da pravam proekti. Vo su{tina, moite produkcii ne se teatarski pretstavi, ne se nitu tanc-pretstavi, ne se vizuelna umetnost, a ne se nitu muzika. Zna~i, mojata rabota mo`am da ja objasnam kako negativ na poznatite umetnosti. Taka naj~esto gi pravam moite performansi. No, dvojniot negativ stanuva pozitiv, neli!? Dodeka bev mentor na Iskra, bev koreograf, no }e ka`am deka nikoga{ ne sum bila koreograf na nekoj nejzin performans i nikoga{ ne sum bila koreograf na nejzinoto telo. Sekoga{ se obiduvav da go predlo`am konceptot, ili mo`ebi strukturata, idejata ili inspiracijata, a sè

A za Va{ite vpe~atoci za Makedonija, po site Va{i doa|awa tuka? Po 15-16 godini od mojata prva poseta na Makedonija, u{te od samiot po~etok mi se dopadnaa Makedoncite. Mislam deka vo Makedonija ima lu|e so mnogu qubezen karakter. Go zabele`av toa od samiot po~etok i toa be{e pri~inata {to postojano se vra}av vo Makedonija. Sekako, site lu|e se posebni na svoj na~in, no mo`am da ka`am deka vie ne ste kako Amerikancite, nitu kako Francuzite, nitu kako Germancite, vie ste posebni na svoj na~in. Va{ata politika i ekonomija se mnogu krevki vo odnosite so drugite dr`avi, i mo`ebi toa ve pravi mnogu qubezni i fini. No, postojano da se bide u~tiv ponekoga{ mo`e da bide problem. Gi sakam qubeznite lu|e, no znam deka postojano da se bide qubezen navistina mo`e da bide problem za samite niv. Kako zaklu~ok bi mo`ela da izvle~am deka koga }e

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

55


pomislam na Makedonija, vo tekot na ovie 15-ina godini, gledam deka ima proces na promeni vo dr`avata, no, vo su{tina, nekoi raboti ne se menuvaat. Toa me iznenaduva. Bidej}i za 15 godini vo Japonija, ili na Menheten, se slu~ija neverojatni promeni. Sekoga{ koga }e se vratam vo mojot dom vo Japonija, zabele`uvam deka se slu~ile tolku mnogu promeni {to ne mo`am da ja prepoznaam okolinata vo koja sum rodena. No tuka, vo Makedonija, vo odnos na na~inot na `iveewe, na ekonomskiot sostojba ili na sistemot, ne mo`am da vidam mnogu promeni. Stanuva zbor za ne{ta koi gi gledam odnadvor i, sepak, pogledot odnadvor se razlikuva od pogledot odnatre. Vo su{tina, samata se pra{u-

vam zo{to ne mo`am da zabele`am promeni? Mo`ebi vie go znaete odgovorot podobro od mene! Komentirajte gi promenite vo kulturata i umetnosta vo svetot? Od sedumdesettite godini, koga ja napu{tiv Japonija, dosega vo svetot se slu~ija mnogu promeni. Sega se zboruva za Sredniot istok. Isto taka Centralna i Isto~na Evropa stanaa mnogu va`ni vo agendata na svetskite slu~uvawa. Porano umetni~kite slu~uvawa glavno bea vrzani so Amerika ili so Sovetskiot Sojuz, a podocna toa stana Zapadna Evropa. Sega ve}e nema tolku striktni podelbi, i zna~ajni na umetni~kata scena stanaa i dr`avite vo Centralna i Isto~na Evropa, no i vo

Azija, i vo Afrika. Mnogu patuvav i si gi postavuvav pra{awata kolku tie kulturi se razli~ni od toa {to sum jas i kolku tie kulturi se razli~ni od drugite. Toa be{e prvata misla koja mi se pojavi. Podocna po~nav da otkrivam kolku site tie kulturi se sli~ni me|u sebe. Patuvaj}i niz svetot vo po~etokot otkrivav kolku e golem jazot me|u kulturite. Podocna po~nav da otkrivam kolku sme sli~ni me|u sebe kako lu|e, kako organski bitija. Moite patuvawa kako da bea eden golem krug vo koj na po~etokot gi vidov razlikite, a podocna sfativ kolku sme sli~ni kako ~ove~ki su{testva. No, nekade dlaboko vo mene, emociite {to se pojavuvaa me|u razlikite i sli~nostite bea stimulacija i inspiracija za moite performansi. Koga }e navlezete dlaboko vo su{tinata na ~ove~koto bitie i koga }e go promenite agolot na gledawe na ne{tata, stignuvate do sostojba na celosno spoznanie, i toga{ sfa}ate deka site sme isti. Na koj na~in toa go pretstavuvate vo Va{ite proekti? Naj~esto mojata rabota ne ja prezentiram pred golema publika. Toa e isto koga }e odite na ribolov i sakate da lovite edna po edna riba. No, ako sakate da zarabotite mnogu pari, }e kupite golem brod i so golema mre`a }e mo`ete da ulovite mnogu ribi. Sepak, vo mojot slu~aj sakam da lovam edna po edna. Veruvam deka so moite kreacii im davam silni vlijanija na umetnicite so koi rabotam poedine~no, i toa e mnogu va`no za mene, bidej}i mojata rabota e bazirana na principot eden na eden, kako eden vid kulturen ambasador. ^esto velam deka sum konceptualen umetnik, bidej}i sozdavam sistem sostaven od strukturi koi ne se gledaat vo samiot performativen akt. Dosega sum bila vo pove}e od 40 razli~ni dr`avi i sum napravila pove}e od 50 razli~ni produkcii. Najgolemiot del od niv gi sozdadov kako rezidentumetnik, kako procesi na sozdavawe na umetni~kiot akt, i toa vo Wujork, vo Makedonija, vo Romanija, vo Japonija, a neodamna i vo Palestina. Toa e neverojatno iskustvo. Neodamna se vrativ od Zapadniot breg vo Palestina, od mestoto Ramalah, i na lokacijata nare~ena Utopija sfativ deka tamu mo`ete da razmisluvate za sebe mnogu pove}e otkolku {to istoto bi go napravile na Menheten.

56

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk


РЕПОРТАЖА ОД ФЛОРИДА (ПО ВТОРПАТ)

Ајде на кафе и… храна Текст и фото: Нада Настеска

VOOP[TO NEMAM NAMERA da pravam nekakva seriozna sociolo{ka analiza za navikite na razli~ni narodi, na razli~ni kontinenti. Sakam samo da napravam edna ednostavna sporedba na ona {to e na{e sekojdnevie. Kaj nas pieweto kafe e ritual, dru`ba, muabet, deloven sostanok. Duri i onie {to ne pijat kafe, velat: Ajde da odime na kafe ili dojdi na edno kafe. Taka kaj nas se dogovara izleguvawe, sostanok. Sè se vrti okolu toj crn gor~liv napitok vo malo filxan~e i ~a{a voda. Katadnevno „kafepija~ite", osobeno za vreme na vikend, gi polnat kafuliwata i se komentiraat nastanite od prethodniot den ili nedela,

site se eksperti za sport, politika, moda. Va`no e ne{to se slu~uva, te~e razgovor, ima tra~, ima diskusija, ima komentar za sekoj {to vo momentot pominal pred kafuleto. Osobeno e bitno pokraj filxanot so kafe da bidat „izlo`eni" najmalku dva mobilni telefona, mnogu e va`no koja marka se cigarite i kakva e zapalkata. Edna od bitnite raboti e {to kaj nas kafe ne se pie sam, za piewe kafe treba najmalku dvajca. Koga }e dojde gostin doma i koga }e go ponudime kafe, veli: „Ako piete i vie, inaku ne treba". Na rabota nikoj ne po~nuva da raboti dodeka ne se ispie zaedni~koto utrinsko kafe.

Vo Amerika, ili poto~no zboruvam za Ju`na Florida, kafe se pie samo zaradi toa {to lu|eto sakaat da pijat kafe ili imaat potreba od nego. Kafepieweto nema ama ba{ nikakva vrska so dru`ba i muabet. Ima mnogu kafeterii, a primatot sekako e na Starbaks Kafe. Si ~ekaat lu|eto strplivo vo red da si ja kupat dnevnata doza na svojot omilen pijalak, ili u{te po~esto odat na drive thru i si kupuvaat kafe bez da izlezat od avtomobilot. Ima desetina vidovi kafe: ladno ili toplo, so vanila ili karamel, golemo ili malo, so {lag ili so preliv, sekoga{ so mnogu mleko, so kofein ili bez, i u{te {to li ne, {to ne uspeav da razbe-

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

57


ram. Va`no sè e spakuvano vo golemi plasti~ni ~a{i so kapa~e i cevka. Kafeto sekoj si go pie sam i toa naj~esto vo kola ili po ulica. Dobro {to kolite im se avtomatik, a zboruvaweto na mobilen dodeka se vozi e dozvoleno. Mobilniot telefon go „smestuvaat me|u levoto uvo i levoto ramo, so levata raka go dr`at volanot, a vo desnata raka e golemata plasti~na ~a{a so kafe ({to mene pove}e mi li~i na torta). Mnogu retko vo kafeteriite ima lu|e {to sedat i pijat kafe, a naj~esto toa se Makedonci, Bugari, Romanci ili Srbi. Ako sedi nekoj drug, obi~no se dru`i isklu~ivo so svojot laptop. Cenata na kafeto e od 2,5 $ do 6$. Vo poznatiot „Dankin donats" kafeto naj~esto se pie vo kombinacija se nekoja vkusna krofna i zadovolstvoto e kompletno. Za kafeto, tolku. Vo popladnevnite ~asovi ili vedna{ po vra}awe od pla`a omileno mesto za zabava vo Majami i Fort Loderdejl, za onie postari od 21 godina (zadol`itelno se bara li~na karta) e sinxirot „Fet tjuzdejs", {to bi zna~elo - debel vtornik. Se slu`at desetina vidovi smrznati pijalaci so vkus na ovo{je i so malku alkohol, koj se stava vo staklena epruveta vo ~a{ata. Normalno, i ova se poslu`uva vo plasti~ni ~a{i od okolu 300 ml. Cenata mu e od 6$ do

8$. Prekrasno ladi i osve`uva, no, edna ~a{a navistina e dovolna. Vo „Fet tjuzdej" e sekoga{ veselo, zabavno, site se razgovorlivi i nasmeani. Posetata na „Huters" e posebno do`ivuvawe. Logoto, uniformite, menito i ambientot e promenet mnogu malku od onoj koga vo 1983 g. e otvoren prviot restoran tokmu ovde na Florida. Denes „Huters" ima pove}e od 455 lokaci vo 44 dr`avi vo svetot. Devojkite {to poslu`uvaat se oble~eni vo satenski portokalovi „`enski pantolan~iwa", poznatite luti pile{ki krilca i „gr~" ladnoto pivo e ona {to pravi gostinot od „Huters" da zamine sekoga{ zadovolen, u{te posre}en ako uspee da se fotografira so nekoja od devojkite. Ru~ek ili ve~era? Ovde retko koj gotvi. Marketite se snabdeni so isklu~itelno kvalitetna stoka i nema {to nema, iako jadeweto podgotveno doma e dosta poevtino, ru~ek ili ve~era doma gotvat samo nevrabotenite odnosno doma}inkite, naj~esto onie so pove}e deca. Ostanatite se hranat vo restorani ili pora~uvaat jadeweto da im se donese doma, a toa e naj~esto pica ili kineska hrana. Izborot na restorani e ogromen. Ima odli~no su{i vo japonskite su{i barovi, ima restorani vo koi se nudat isklu~ivo sve`i morski plodovi, italijanski i kineski restorani. Egzoti~ni i primamlivi se osobeno malite restoran~iwa pokraj pla`ite na Majami i Fort Loderdejl. Na~i~kani edno do drugo dol` zvu~nite ulici Ou{n Drajv privlekuvaat so bogatoto meni i vol{ebno podgotvenite kokteli vo ogromni ~a{i nakiteni so sve`i jagodi i ananas. Izborot e navistina golem. Edno od omilenite mesta za ru~ek ili ve~era na Florida e „^izkejks fektori". Vkusna hrana, odli~na usluga. Za da se dobie masa, treba obi~no da se po~eka od 30 do 45 minuti. Ova e eden od najpopularnite semejni restorani vo Amerika. Prviot e otvoren vo Kalifornija vo dale~nata 1978 g., a denes ima sinxir od 149 restorani vo 34 dr`avi. Koj probal pile{ko vo bel sos so pe~urki i pire od sladok kompir i asparagus, dolgo }e go ~uvstvuva vkusot vo ustata i stomakot. Onie, pak, {to se po "blagoto" vo ovoj restoran znaat da pora~aat salata, da go preskoknat glavnoto jadewe i so ~a{a dobro vino da u`ivaat vo nekoj od 30-te deserti. A desertot

58

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk


vo „^izkejks fektori" kako da izlegol od rajot, nema proma{uvawe {to i da se pora~a. „Ejl haus" e vid pivnica so mnogu karakteristi~en enterier, drvo i temnocrvena ko`a, so {eesetina ogromni ekrani na koi se gleda samo sport, nekolku bilijard masi,

ladno pivo vo smrznati golemi bokali i hrana koja e praznik za sekoj gurman: ~adena svinska kolenica, potpe~en kompir so ka{kaval i slanina, luti pile{ki krilca… ova e edno od mestata kade e poprijatno da nosi{ xemper iako nadvor e 92 farenhajti.

Ru~ek ili ve~era vo nekoj restoran od ovoj rang za ~etvorica, bez da se pretera, obi~no ~ini okolu 200 dolari. Naj~esto, iako se dojdeni zaedno, lu|eto si baraat zasebni smetki, sekoj si go pla}a svoeto. Interesno e {to seto ona {to gostinot ne si go dojal, si go nosi doma! Vo kutii od stiropor mu se pakuva bukvalno sè {to mu ostanalo: malku meso, polovina patlixan~e, nekolku pr`eni kompir~iwa! Na {to li~i toa jadewe sledniot den, ne mi e poznato?! Sedeweto vo restoran obi~no ne trae pove}e od eden ~as, tolku kolku da se jade, pa smetkata ~estopati se pla}a a u{te ne se goltnalo poslednoto zal~e. Ona {to vo Amerika ne smee da se zaboravi e napojnica za kelnerot. Ovde kelnerite naj~esto nemaat redovna plata ili e taa mnogu mala i nivnata edinstvena zarabotuva~ka e napojnicata koja e zadol`itelna i e 15% od smetkata pa nagore, a toa zavisi od toa kolku kelnerot dobro si ja zavr{il rabotata i kolku gostinot e raspol`en. Za kraj, avanturata da bide kompletna }e prepora~am poseta na prirodno-nau~niot muzej vo Fort Loderdejl. IMAKS film avantura (najgolema na Florida) vo sala so okolu 200 najudobni fotelji, platno so dimenzii 24m h18m (visina na petokatnica) i ozvu~uvawe od 15.000 vati, saraund sistem so 42 zvu~nika i 3D na nekoj nov film.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

59


СПОРТ

Малиот голем Уругвај Со само 3,5 милиони жители, од кои половината во главниот град Монтевидео, и 176.000 квадратни километри површина, Уругвај е најмалата земја во светот што успеала да победи на едно светско првенство во фудбал, воедно и најмалата земја која воопшто освојувала медал на Мундијал. Оваа нација која брои жители колку и еден од осредните градови на Бразил или Аргентина, деновиве се израдува на уште еден триумф на своите фудбалски амбасадори. Победија на Копа Америка по рекорден 15"ти пат Подготвува: Мирослав Николовски

URUGVAJ NE E ZEMJA koja edna{ blesnala na fudbalskoto nebo i ja snemalo. Ovaa nacija svojot prv me|unaroden fudbalski natprevar go odigrala vo 1910 godina, a samo {est godini zapo~nuva fantasti~nata niza uspesi. Sinite neprekinato ostva-

60

ruvaat vrvni fudbalski rezultati u{te od 1916 godina koga triumfira na prvoto voop{to odigrano prvenstvo vo fudbal na Ju`na Amerika. Istiot uspeh prodol`i i slednata godina, a vo narednite godini se iska~uva{e na pobedni~kiot podi-

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

um kako vtoroplasirana ili tretoplasirana reprezentacija. So pobedata vo finaleto na Kopa Amerika minatata nedela, natprevaruvawe koe ja nosi tradicijata na prvenstvo na Ju`na Amerika, Urugvaj


ja osvoi svojata 15-ta titula prvak na kontinentot, ne{to so {to ne mo`at da se pofalat slavni fudbalski nacii kako Brazil, Argenina, Peru, Bolivija... Timot nosi prekar LA CELESTE {to ozna~uva „sino nebo". A neboto go dopre vo 1930 godina koga pobedi na Mundijalot odr`an vo Urugvaj na stadionot Centenario pred 80.000 gleda~i so pobeda od 4:2 vo golemoto finale nad Argentina. Deka doma{niot teren ne e presuden, Urugvajcite potvrdija so svojata vtora titula svetski prvak vo 1950 godina po pobedata nad golemiot Brazil vo finaleto so 2:1 i toa na Marakana vo Rio koga zamol~aa rekordni 173.850 gleda~i koi popusto dojdoa da vidat triumf na kariokite. Timot be{e predvoden od golemite strelci, stra{niot Hektor Skarone (rekorder so 31 gol za nacionalniot tim) i od Anhel Romano (27 golovi) Urugvajcite mo`at da se pofalat i so dva triumfa na Olimpijadite, vo 1924 godina vo Pariz, i vo Amsterdam ~etiri godini podocna. Na razli~ni me|unarodni prvenstva, kontinentalni, svetski i regionalni, Urugvaj triumfiral u{te 64 pati, za zemja so `iteli pomalku od dva pati pove}e od Makedonija e navistina neverojatno postignuvawe. Na poslednoto svetsko prvenstvo vo Ju`na Afrika minatata godina Urugvajcite ja potvrdija tradicijata na fudbalska nacija i go osvoija ~etvrtoto mesto. So mali izmeni timot se podgotvuva za sledniot Mundijal vo Brazil 2014 godina, patem pobeduvaj}i na {totuku zavr{enoto prvenstvo na Ju`na Amerika. Tamu prvi favoriti bea Brazil, koj{to ne stigna nitu do polufinaleto, i skapiot tim na Argentina predvoden od Mesi i Milito. Urugvaj be{e ispraten so skrien optimizam. A timot predvoden od iskusniot Luis Suarez koj be{e proglasen i za najkorisen igra~ na turnirot, otsega ve}e svetski poznatata „marka" Diego Forlan koj so pogodocite vo finaleto go izramni rekordot od 31 gol na Skarlone star 90 godini, i od mladiot Fernando Muslera na golot, stigna do finaleto i go pregazi Paragvaj so 3:0. So ovaa pobeda selekcijata na Oskar Tabarez doka`a deka site matematiki koi se pravat za idniot Mundijal vo Brazil, mo`e da se poka`at pogre{ni ako vo niv ne e vklu~en Urugvaj.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

61


Foto: Ivana Kuzmanovska

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Дане Капевски Неговиот бенд бил првиот хардрок и хевиметал состав во Македонија. Заминал за Германија, изградил кариера како уметник со исклучително ценет потпис, препознатлив по ОТО, гигантскиот маж од железо од отпад од Васко Марковски IMETO NA GRUPATA „Karamela” ni be{e poznato po Mitko Sokol Musta~ki, koj ima{e ogromna zbirka muzi~ki videa. Ponekoga{ }e izvade{e tezga na koncertite vo MKC prilika da si kupite video od koncert na nekoja grupa {to vi bila va`na vo `ivotot - a, podocna vode{e emisija na televizija, za „starite dobri vremiwa”. Od muzikata na „Karamela” vo se}avaweto ostanalo samo edno video, snimeno vo

62

holot na nekoj od fakultetite na Bit-pazar, koe be{e edinstvenoto ne{to {to ni sozdava{e nekakva slika kolku da znaeme za grupata koga nekoj }e ja spomne{e. Ja znaevme samo kako damne{na hard end hevi grupa, ~ija poenta ne uspea nekako da dopre do nas, generaciite koi go otkrivale rokenrolot podocna. Prilikata da gi slu{neme povnimatelno ja dobivme vo poslednive godina-dve, koga od nekade se pojavi

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

mp3 zapis od edna nivna pesna, „Prijatelke”. Duri toga{ mo`evme potemelno da ja nasetime nivnata razli~nost me|u muzikite na nivnoto vreme - docnite sedumdesetti ranite osumdesetti – hard-rok - hevi metal, so neobi~ni tekstovi koi re~isi direktno zboruvaat za seks. Patot, neodamna nè odnese vo kafuleto zad Sveti Dimitrija, nekoga{no „Viktor-Viktorija”, mestoto kade {to se sobiraat muzi~ari i umetni-


ci od taa generacija, {eesettite-sedumdesettite godini od minatiot vek. Tamu go zapoznavme Dane. Ve}e ni go bea poso~ile kako interesen lik - „Dane od Karamela” - koj zaminal vo Germanija, pred okolu 25 godini, umetnik, `iveel od umetnost vo nekoe grat~e vo Vestfalija. Tamu se na{le so Tonka, peja~ot na „Karamela”, re{ile tamu da ja reoformat grupata, snimale albumi, svirele pred germanska publika, dobro im odelo. Neodamna re{il da se vrati vo Makedonija. Si kupil drvena ku}a na Matka, tamu, me|u karpite, na{ol mesto kakvo {to baral, za da mo`e na raat da `ivee, da slika, da pravi skulpturi, da sviri. „Ve ~ekam na Matka”, ni re~e Dane na razdelbata od sredbata koga se zapoznavme. Nè pre~eka pred drvenata ku}a so natpis „Ranč Valeska .SK.”, kon koja nè upati patokazot na koj treba{e da vnimavame. Vedna{ pod natpisot - volovski glavi. Koga }e poglednete odblizu - izraboteni od negoviot omilen materijal - `elezni predmeti od otpad, kakvi {to bea mnogu od negovite dela {to }e vi se pojavat koga }e prebarate ne{to za nego na internet. Od istiot materijal e i `eleznata devojka, {to }e ve pre~eka vo dvorot. Dane ve pre~ekuva so spontanost, kako ve}e da se poznavate. Sednuvame na masata pod tremot. Ambientot potsetuva na muzi~ko studio na otvoreno: laptop, mikrofon, pu{tena muzika... Nabrgu pred nas bea pivata, so komentar za starata maka, za koja ve}e imavme ~ueno - vo Makedonija ne se prodavaat gajbi; vo glavata ima ideja za delo {to saka da go napravi od gajbi za pivo. Barame spontan na~in da go po~neme muabetot. Od kade da po~neme? Od „Karamela”, od Germanija, od Oto gigantskata skulptura od `elezni predmeti, za koja ve}e bevme slu{ale i koja nè iznenadi koga prosurfavme na Jutjub, visoka 13 metri, koja mu donela golema slava vo Germanija. Ili, da zboruvame za toa kako `ivee vo Germanija, za ambientot vo negovoto atelje-studio, koe go vidovme na eden dokumentarec za nego, vo koj vo tri minuti treba{e da ka`e prikazna za nego i za negovata umetnost. „Da ka`am {to e umetnosta... vo tri minuti? Vie mora da ste ludi!”, }e odgovori Dane so negovata specifi~na duhovitost koja {totuku po~navme da ja otkrivame.

Angel Sitnovski

Zoran Pavlovski

Milo{ Koxoman

Na masata nabrgu bea debeli albumi so ise~oci od tekstovite {to za nego gi objavuvale vesnicite vo Germanija, fotoalbumi od Barbados, kade {to povremeno `iveel, kade {to kupil drvena ku}a, baraj}i nov ambient za sozdavawe umetnost, sli~no kako sega, na Matka. „@al mi e {to nikako ne uspeav da se sretnam so Edi Grant! Mi rekoa deka mi bil kom{ija, no, sè se pogoduva da bideme tamu vo razli~no vreme”, ni re~e Dane podavaj}i go albumot, otvoren na stranicata so negovata ku}a - pred da ja kupi i potoa, nekoga{ i denes. Negoviot pat po svetot po~nal vo Robovo, selo kaj Peh~evo, kade {to se rodil. Rastel vo Radovi{, edna od stanicite kade {to gi nosela slu`bata na tatko mu. Sredno{kolskite denovi gi pominal vo Skopje, u~el sredno umetni~ko, koga po~nal da se interesira i za rokenrol i se pretstavil so prvata izlo`ba, 1975. Rokenrolot i hipi-dvi`eweto bile godini na `estoki krstopati i isku{enija, no i godini na zreewe. Bil prv na rang-listata na priemniot ispit na Fakultetot za likovna umetnost vo Belgrad, me|u iljadnici kandidati. Po poslednata jugoslovenska turneja na „Karamela”, re{il da zamine. Ottoga{, `iveel vo Germanija, kade {to najmnogu se zadr`al; vo Anglija, kade {to doktoriral yidno slikarstvo; Belgija, Holandija, Barbados, Amerika, Japonija, Koreja, Hong Kong... Po 25 godini e povtorno tuka i, kako {to veli, mu ostanuva samo da slika i da im gi ispra}a slikite na negovite menaxeri. „Sakam da im go prenesam moeto iskustvo na mladite umetnici. Treba da sfatat deka najv`noto e da se najdat sebesi, a ne da zaglavat vo sopstvenoto znaewe. Mislat deka znaat da naslikaat - odli~no }e gi nau~at tehnikite, no - ne znaat deka najva`noto e da se najdat sebesi. Mene ne mi treba da dojdam blisku do slikata, za da go vidam potpisot, za da razberam deka toa e slika od Pikaso. Pikaso se poznava od 100 metri. Slikarstvoto e najdobrata umetnost od site umetnosti na svetot, zatoa {to ne e prevodliva. Ne ì treba preveduva~ - vo sekoja zemja egzistira. Namesto da otvoram izlo`ba vo Germanija i da pijam {ampaw, }e otvoram izlo`ba vo Japonija i }e se napijam sake i - tolku e. Od umetnost mo`e da se `ivee sekade. Najva`noto e da se najde{ sebesi. A, sekoja tema e interesna. Mo`e{ cel

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

63


поддржано од

`ivot da slika{ 'Skopsko pivo', no najprvin treba da se najde{ sebesi, sopstveniot izraz. Toa sakam da im go prenesam. Ili }e me tepaat, ili }e me sakaat. Takvo e i moeto ime, Da-Ne”, go slu{ame temperamentniot sogovornik. Razgovarame za tematikata, za tehnikite, za muzikata... Kako ilustracija vo razgovorot, poka`uva edno ogromno platno vo dvorot - slika na koja sè u{te raboti. Go prepoznavame erotizmot od stihovite na „Prijatelke”, od tekstovite na „Karamela” - makedonskata, i germanskata, {to doprva }e gi otkrieme. Glavnoto {to go dvi`i negoviot temperament e `elbata da se proba vo ve{tinite {to ne gi vladee. Taka se slu~il i „Oto”. Eden den nacrtal golemo stapalo. Na dva metra od nego - u{te edno. Na um ve}e imal ne{to. Samo si rekol - ova se stapalata, bidi visok kolku {to }e bide{. Od stapalata po~nale da se izvi{uvaat noze, od nozete - drugite delovi na teloto. Go rastel dve godini, od 1994 do 1996. Za gigantskata skulptura po~nale da doznavaat i qubopitnite `iteli na grat~eto vo koe `iveel, Reda-Videnbruk. Bile qubopitni, no sakale da dadat i li~en pridones, da ovekove~at ne{to svoe vo nego. „Eden den dojde eden de~ko so branik od reno 4. Me zamoli ako mo`e da go vgradam vo Oto. Go pra{av, zo{to mu e tolku va`en branikot? Mi re~e - vo toa reno 4 prvpat imav seks. Toj branik sega e del od ednata ple{ka. Drugpat dojde edna babi~ka, so edno la`i~e. Ja pra{av zo{to saka da go vgradam vo nego? Re~e, so toa la`i~e ja hranele koga bila mnogu bolna i ozdravela. Pred da go napravam Oto, treba{e da objasnuvam kade e gradot vo koj `iveam. Sega, lesno go nao|aat. ]e ka`at - tamu, kaj golemiot ~ovek od `elezo”. Ako ne go poznavate negovoto tvore{tvo, negovata golemina nema lesno da ja zabele`ite. Iako e umetnik koj ima svoj pazar vo Germanija i redovni obvrski kon negovite galeristi, kreativec koj, kako {to veli - dva pati vo `ivotot bil milioner, no znae da `ivee i koga nema ni za cigari. Negovata pojava e nenametliva i, ako ne go poznavate, bi mo`ele da pomislite deka e eden obi~en old-roker od Skopje, koj mo`ebi i nema mnogu ideja {to da pravi so sebe vo `ivotot - slika, sosem sprotivna od taa {to }e vi ja ka`at za nego prijatelite, lu|eto {to ve}e dolgo go poznavaat.

„Dane najprvin go zapoznav kako muzi~ar, duri podocna kako slikar. 'Karamela' bea na vrvot, so 'Leb i sol' i 'Den za den'. Bea pod vlijanie na 'Dip parpl' i 'Led Cepelin', no, ne gi sledea slepo. Imaa svoja publika i interesni tekstovi. Vo slikarstvoto e navistina prepoznatliv i e uspe{en vo mnogu tehniki. Mislam deka najunikatnoto i najinteresno vo toa {to go pravi se skulpturite {to gi pravi od staro `elezo. Odli~en drugar”, veli Angel Sitnov-

ski - Bojs, diskofil, arhitekt i diplomiran likoven pedagog. Za Zoran Pavlovski - Zoko, virtuozniot gitarist na nekoga{niot kulten bend „Republika 903-ta”, Dane e vonseriski ~ovek, so voshituva~ka kreativna energija. „Dane e ~ovek {to uspeal da `ivee od toa {to mu e hobi, na nekoj na~in, {to e mnogu te{ko. Li~no jas, dvatri pati sum doa|al na raskrsnica dali da prodol`am da sviram, da

bidam muzi~ar, ili da stanam ma{inski in`ener. Dane e slikar - umetnik i skulptor i toa go istera so site rizici, so sè. Jas li~no ne mo`am da ka`am kolku e uspe{en kako umetnik - ne sum kompetenten, no ka`aa vo Germanija, zemja kade {to ne pominuva blef - ako uspee{ tamu, zna~i navistina vredi{ - tamu se cenat vistinski vrednosti. Kako ~ovek, Dane e navistina vonseriski. Si tera, bukvalno, kako {to saka. Ne go interesira koj {to }e ka`e za nego i vo nego ima tolku mnogu kreativna energija {to malku mu e slikaweto, duri i sviri. Toa {to mu ostanuva vi{ok od ednoto, go tro{i vo drugoto. Totalno nekonvencionalen. Kako muzi~ar, interesno e {to najprvin posaka da sviri bas. Obi~no sekoj saka najprvin da sviri solo - no, toj re~e: jas sakam da sviram bas! - {to e ~udno! No, iako svirevme i dvajcata, nie, pred sè, bevme drugari”, se se}ava Zoko. Makedonskiot slikar Milo{ Koxoman - Koxoman Vtori, e prijatel na Dane od vremeto na hipi-koloniite na P~iwa, vreme koga Koxoman se pretstavil so kontraverznata izlo`ba „Droga”, zabraneta prviot den po otvoraweto. „Dane Kapevski e ~ovek od taa toga{na ideologija i avangarda, koj go stavam vedna{ do mene. Po godini e ne{to pomlad od mene, no vo tvore{tvoto toa ni{to ne zna~i, {to Dane go doka`a so svojot vitalizam. Toj e ~ovek - perpetum mobile. Jas dosega ne sum sretnal takva vitalna setvore~ka li~nost - muzi~ar, vajar, slikar, pravi objekti, ~uda. I, taa tenzija nego go dr`i ve}e edno 35 godini, {to se sre}ava mnogu retko kaj avtorite. Voobi~aeno avtorite imaat padovi, usponi, pa povtorno padovi, no kaj nego ima edna tenzija {to dr`i. Neverojatna kreativna tenzija, doka`an avtor vo Germanija, i {to e najinteresno od sè, toj sega se povle~e od civilizacija, koja verojatno ja izgustiral, i se povle~e na Matka, za da mo`e 24 ~asa vo denot da se zanimava so tvore{tvo, kako eden sovremen Pol Gogen ili Van Gog. Isklu~itelno mnogu go cenam”, veli Koxoman Vtori. Kakov e negoviot temperament, negovata `ivotna energija, kreativnata tenzija za koja zboruva Koxoman, mo`ebi najdobro ka`uva odgovorot koj go ka`uva koga nekoj }e go pra{a koja slika mu e najdraga: „Najdraga mi e taa {to ne sum ja napravil, {to mi e ovde - vo glavata. Site drugi sum gi videl”.

forum.mk | 29 јули 2011 | ФОРУМ

65


ФИНЕСА

Напаст од Васко Марковски

IMA EDNA PROSTA ALATKA {to ja smislil Leonardo da Vin~i za da si pomogne sebesi - a podocna so nea si pomagale i negovite sledbenici vo razvivaweto na ~uvstvoto za perspektiva. Napravata e ednostavna: edna ramka, na primer - od karton, i dve par~iwa konec, optegnati po sredinata, horizontalno i vertikalno, od edniot do drugiot kraj na ramkata. Obidete se so edna takva ramka denes da ja razgledate va{ata okolina, da gi razgledate mestata {to ve opkru`uvaat - od va{eto maalo do najprepoznatlivite mesta vo gradot, vo va{ata okolina, koi{to sè pove}e stanuvaat provokacija da gi fotografirame, kako {to se provokacija i za sè po~estite stranski posetiteli vo na{ata zemja. Nema da vi bidat potrebni mnogu obidi za da zabele`ite deka si imate rabota so eden nekanet gostin vo re~isi sekoj obid da vramite nekoja `iva slika od va{eto opkru`uvawe, so edno „strano" telo, so napast od koja{to te{ko mo`ete da pobegnete. „[to saka sega ovoj?", bi mo`ele da si re~ete ~itaj}i za alatkata na Da Vin~i, „[to imam jas so toa? [to ima toa so mene, so vremeto vo koe `iveam jas?" No, ne brzajte. Leto. 2011. Vreme koga fotoaparatite se povtorno interesni. Sekoj mo`e da si gi dozvoli i sekoj mo`e da fotografira, da napravi ne{to - bez da ima potreba ne{to da u~i. Ako ne vi se u~i - novite „digitalci" se kako sozdadeni za vas: od 300 fotografii, barem petnaeset-dvaeset }e bidat pristojni. Ako nekoj re~e deka ne gi biduva - {to e va`no? Mnogu znae toj {to e poentata, zo{to e neboto tolku sino, oblacite tolku dramati~ni, a gulabite ba{ tamu vo

66

odblesokot na vir~eto voda!? Zna~i, golema e verojatnosta i vie da ste na istata maka - da ne mo`ete da pobegnete od „stranoto" telo, od nekanetiot gostin, od napasta od koja ne mo`e da se pobegne. Sekoj {to od vreme na vreme }e pogledne niz penxer~eto na fotoaparatot ili od vreme na vreme kadrira na displejot - go zabele`al.

[etate niz grad, zdogleduvate interesna situacija... posegate po aparatot… podzapirate… go mestite pogledot na ednoto oko… go zapirate sopstveniot `ivot za mig… desniot pokazalec ve}e go ~uvstvuva poznatiot dopir vrz kop~eto za ~krapnuvawe... Se otka`uvate. Go zdogleduvate natrapnikot vo penxer~eto, na displejot, vo ramkata na Da Vin~i.

ФОРУМ | 29 јули 2011 | forum.mk

Se obiduvate od drug agol, od nekoja strana kade {to svetlinata ne pa|a tolku ubavo vrz elementite na va{ata kompozicija, no - barem }e bide pro~istena od nekaneti gosti. No, kaj i da e, nabrgu pak }e ve snajde istoto. ]e pojdete vo priroda, vo nekoe maalo {to nekoga{ vi bilo ~edno i idili~no kako maaloto na Me~eto U{ko, vo ^ar{ija, na plo{tad. Ili, bi sakale da gi spodelite lezetot, rakijata i mezeto so nekoj prijatel na drugiot kraj od svetot? Kade i da se svrtite - vo penxer~eto, napast. Otsekade ve demne nekoe logo, ne~ij slogan, korporativna boja... od ~ador za sonce, svetle~ko pano, bilbord... Barate ~are. ]e gi zamoli{ kelnerite da gi spu{tat ~adorite; {i{eto pivo }e go podzavrtite od stranata kade {to ne se gleda etiketata; ve{to go koristite iskustvoto za podesuvawe na dlabinata na kadarot. Verojatno so vreme }e stanete tolerantni i kon intervencii vo foto{op, }e po~nete da gi bri{ete reklamite {to do{le nepokaneti. Mo`ebi }e inicirate ili }e se priklu~ite na gra|anska inicijativa {to }e im podaruva beli ~adori za kafeanite; mediumite }e vnimavaat na skrienite reklami. Eve, na primer nie, zo{to da ne go dademe toj prostor na proda`ba!? I onaka sme foto{op tolerantna nacija! Na mestoto na reklamata za pivo na plo{tadot Makedonija, bi mo`elo da odi va{eto ime, va{ata qubovna poraka do nekogo. Ili, na mikrofonot pred politi~arot {to dava izjava. Ili, ako ve}e sakate - bujrum kaj nas. Na{ite kolegi od marketing }e napravat sè {to treba za vie da bidete zadovolni. Bujrum, na primer, na stranicava desno od ovoj muabet. Samo raatisajte ja okolinata od natrapnikot.



302-303_20110729